RAT IZMEU ZDRAVORAZUMSKOG I NAUNOG

AS 44 (MART)

1. Glavne karakteristike/odlike zdravorazumskog i naunog/filozofskog saznanja ZDRAVORAZUMSKA SPOZNAJA ivotno iskustvo slui kao dokaz dominiraju instinkti i oseanja (ula) nema samokritike i provere uvaava se tradicija primenjuje se prebrza generalizacija brzopleto se zakljuuje NAUNA / FILOZOFSKA SPOZNAJA trai se argument i logiko dokazivanje dominira razum (um) uvaava se kritika, teza se stavlja na probu tradicija ne igra nikakvu ulogu prebrza generalizacija se smatra grekom primenjuje se metodska skepsa (sumnja) 2. Zdravorazumska svest kao neprijatelj filozofije Parmenid (filozof, 500 g. p. n. e.) je iao toliko daleko da je zdravorazumski stav nazvao najveim neprijateljem znanja tj. filozofije i nauke i nasuprot takvoj svesti stavljao je naprosto umni stav ili generalno korienje uma. Hegel (filozof s kraja XVIII i poetka XIX veka) je ak tvrdio da je nauka, odnosno filozofija - gledano sa stanovita zdravog razuma - izokrenuti svet. 3. Primeri zabluda u zdravorazumskoj spoznaji (1) Prut zamoen u vodu izgleda prelomljen iako je i dalje prav. (2) Predmeti koji se udaljavaju izgledaju kao da se smanjuju, iako u realnosti ostaju iste veliine. (3) Sunce izgleda siuno gledano sa Zemlje, iako je mnogo puta vee od nae planete. (4) Planeta Zemlja izgleda zdravorazumskoj svesti kao ravna ploa. (5) Na osnovu malog broja primeraka zdravorazumska svest zakljuuje isto o itavoj grupi. 4. Drugi nazivi za zdravorazumsko MNJENJE je naziv koji je koristio filozof Platon, mislei na nefilozofsko posmatranje stvari, odnosno na zdravorazumski rezon. Mnjenje oznaava stav veine, koji je filozof smatrao nedovoljno kvalitetnim, nenaunim, odnosno nefilozofskim. NAIVNO MILJENJE je takoe naziv koji se koristi za zdravorazumski rezon. Ovde se polazi od toga da stav nije dovoljno duboko razmotren, ve se sve uzima onako kakvim se isprva uini. 5. Kakva je veza izmeu onoga emu nas je logika do sada nauila i filozofskog/naunog miljenja (1) Logika pojmova i definisanja ui preciznosti i bliem odreenju predmeta koji ispitujemo. (2) Logike greke ukazale su na problem prebrze generalizacije i uvaavanja tradicije, koje u sluaju naunog/filozofskog ispitivanja ne smemo uzimati kao argument. (3) Ueno je o metodama kao to su indukcija i dedukcija, koje e sluiti dalje u naunim i filozofskim istraivanjima. (4) Konano, pravila i vebe zakljuivanja i dokazivanja pomau u razvoju kritike svesti uopte.