03.

POREKLO DOMAIH IVOTINJA

Korienje vatre, gajenje biljaka i odomaivanje ivotinja predstavljaju tri stuba na kojima poiva i vrsto stoji celokupna ljudska zajednica i upravo je to osnova za razvoj civilizacije uopte".

Nekada samo paleontologija i arheologija, a danas i molekularna biologija, najbolja su mesta da se obezbede potrebne informacije o evoluciji i domestikaciji pojedinih vrsta ivotinja"

POREKLO DOMAIH IVOTINJA

Evolucija Rodonaelnici domaih ivotinja Domestikacija (vreme, mesto, sutina) Domestikacione promene ili promene na ivotinjama nastale pod uticajem domestikacije

GOVEDA

OVCE

KOZE

SVINJE

KONJI

MAGARAC

PAS

MAKA

KOKO

Carstvo
Kolo Podkolo Klasa Red Familija Podfamilija Rod Podrod Bovinae Bos B. taurus, Linnaeus, 1758 Artiodactyla Bovidae Ovinae Ovis Ovis aries, Linnaeus, 1758 Caprinae Capra Capra aegagrus Capra a. hircus, Linnaeus, 1758 Suidae Sus -

Animalia
Chordata Vertebrata Mammalia Perissodactyla Equidae Equus Equus caballus, Linnaeus, 1758 Asinus Equus asinus, Linnaeus, 1758 Carnivora Canidae Canis Canis lupus Felidae Felis Felis silvestris Felis s. catus, Linnaeus, 1758 Aves
Galliformes

Phasianidae

Gallus Gallus gallus

Vrsta

Sus scrofa

Podvrsta

Sus scrofa domesticus, Linnaeus, 1758

Canis lupus familiaris

Gallus gallus domesticus

Veina teorija evolucije moe da se podeli u nekoliko grupa:

1. Dodarvinistike teorije evolucije, 2. Darvinova teorija evolucije, 3. Neodarvinistike teorije evolucije, 4. Teorija molekularne neutralnosti, 5. Kreacionistike teorije evolucije

DODARVINISTIKE TEORIJE ili dodarvinisti

Prirodnjaci koji rade pod manjim ili veim uticajem tada vaeeg crkvenog miljenja i koji jedni druge uglavnom osporavaju. Meu dodarvinistima se istiu:

Bone, Line, Bufon, Maltus, Erasmus Darvin, Lamark

ARL BONE Saznanja o embriogenezi pojedinanih individua prenosio je na razvie celih vrsta. Prvi poeo da koristi termin Evolucija i"Biologija".
KARL LINE Carl Linnaeus (1707-1778) otac taksonomije. Svaka vrsta je posebno stvorena, pa je samim tim i nepromenljiva unutar nje same tzv. teorija nepromenljivosti. Da li je bio evolucionista? Iako je uoio da u prirodi postoji borba za preivljavanjem (rat svih protiv svih), smatrao je to neophodnim za odravanjem prirodne ravnotee kao sastavnog dela Boanskog reda. Mnogo su znaajniji njegovi radovi iz sistematike biljaka i ivotinja, nego iz evolucije. Sa aspekta zootehnike, Line je znaajan zbog toga to je dao nazive za preko 4000 razliitih organizama, ukljuujui i sve najznaajnije vrste domaih ivotinja koje su se tada gajile.

OR BUFON Georges-Louis Leclerc, Conte de Buffon (1707-1788) Vek pre Darvina, Bufon je u Historie Naturelle, enciklopediji tada poznate prirode u 44 toma, prvi ukazao na slinosti izmeu oveka i majmuna, uz pominjanje zajednikog pretka (!!!). Iako je verovao u organske promene, nije uspeo da ih dokae. Takoe je smatrao da okolina direktno utie na promene kod organizama preko tzv. organskih estica. Erasmus Darvin Erasmus Darwin (1731-1802) Zajedno sa Bufonom odbacuje Lineovu teoriju nepromenljivosti. Formulisao jednu od prvih formalnih teorija evolucije u delu Zoonomija ili zakoni organskog ivota (1794-1796) . Iako nije koristio termin prirodna selekcija, pokuao je da objasni evoluciju od zajednikog pretka, evoluciju jedne vrste u drugu, kao i da na promene u ivom svetu utiu stalna kompeticija i polna selekcija.

Tomas Maltus Thomas Malthus (1766-1834) Iako ekonomista, u svom Eseju o principima populacije (1798) izneo je odreene ideje o uticaju broja potomstva i veliine populacije na njihovo preivljavanje koje su kasnije bile veoma znaajne za formulisanje Darvinove teorije prirodne selekcije.

Riard Oven Richard Owen (1804-1892) Anatom i taksonomista, prvi je poeo da koristi termin homologija koji je definisao kao isti organ koji kod razliitih ivotinjskih vrsta moe da bude razliitog oblika i funkcija (krilo ptice ili slepog mia, apa make i ruka oveka). Smatrao je homologiju Boanskim delom. Od poetka je bio veoma skeptian prema Darvinovoj teoriji evolucije, koju je ubrzo u celini odbacio.

AN LAMARK Jean-Baptiste Lamarck (1744-1829) Prvi pokreta teorije o evoluciji organskog sveta. Predlae descedentnu teoriju ili teoriju unutranjeg samopoboljanja, tako da evolutivno via bia nastaju od evolutivno niih formi. Lamarkizam teorija evolucije po kojoj se sve promene steene tokom ivota nasleuju. Strukturne promene u organizmu uglavnom nastaju pod uticajem korienja ili dugotrajnog nekorienja pojedinih organa.

Sve do pojave Mendela i njegovih istraivanja iz oblasti genetike, Lamarkova teorija nasleivanja bila je najprihvatljivija za tadanje vreme, iako je vrlo esto koristio i svemogueg tvorca kao reenje za sve nedoumice i dileme.

arls Darvin Charles Darwin Veliku panju, prihvatanje, ali i estoko osporavanje izazvala je Darvinova teorija evolucije. ZATO??? Bazira se na sledeim pretpostavkama: (1) Kod individua koje pripadaju odreenim vrstama moe se zapaziti znaajna i neprekidna promenljivost njihovih morfolokih i fiziolokih osobina. (2) Varijabilnost osobina se javlja sluajno, a promene koje nastaju kao rezultat te varijabilnosti se nasleuju. (3) Populacije ivih bia imaju sposobnost da se uveavaju. (4) S obzirom na ogranienost resursa koji stoje na raspolaganju jednoj vrsti, prisutna je stalna borba individua odreene vrste za sopstveno postojanje i obezbeivanje egzistencije svojih potomaka. (5) Usled stalne borbe za preivljavanje, preive samo one individue koje imaju najprilagodljivije osobine.

Konaan zakljuak Darvinove teorije glasi da kao rezultat prirodnog odabiranja, tj. preivljavanja, ostaju najprilagoenije individue jedne vrste koje vremenom, kroz stalnu borbu postaju sve bolje i bolje, kroz generacije se sve vie adaptiraju na okolne uslove i samim tim postaju najpoeljniji genotipovi koji se dalje reprodukuju.

OSNOVE DARVINOVE TEORIJE EVOLUCIJE

VARIJABILNOST

NASLEDNOST

SELEKCIJA

PREIVLJAVANJE

OSNOVE DARVINOVE TEORIJE EVOLUCIJE

VARIJABILNOST

VARIJABILNOST

ODREENA Nastaje pod uticajem faktora spoljanje okoline (ishrana, klima, itd.) i javlja se kod svih organizama iste vrste.

NEODREENA Kod pojedinih individua iste vrste pri emu se uoavaju odstupanja od prvobitnog oblika ispoljavanja neke osobine. Glavni faktor probraaja organskog sveta.

OSNOVE DARVINOVE TEORIJE EVOLUCIJE

NASLEDNOST

SELEKCIJA

OSNOVE DARVINOVE TEORIJE EVOLUCIJE

PREIVLJAVANJE
BORBA ZA OPSTANAK
Sa silama okoline Izmeu vrsta Unutar vrste

 Neodarvinizam iskljuivo pod uticajem prirodnog

odabiranja sintetika teorija evolucije.

Panselekcionizam selektivno preimustvo

odreenih osobina.

Adaptaciona evolucija varijabilnost koja se

ispoljava tokom dovoljno dugakog vremenskog perioda.

Teorija neutralnosti molekularne evolucije

povezivanje makro i mikro evolucije, odnosno promena na molekularnom i fenotipskom nivou.

Sve ivotinje koje se mogu pripitomiti lie jedna na drugu; svaka ivotinja koja se ne moe pripitomiti nepripitomljiva je na svoj nain.
Dared Dajmond, Mikrobi, puke i elik. Dosije i Slubeni list SCG, Beograd, 2004.

Poreklo pojedinih vrsta domaih ivotinja

Sa evolutivnog aspekta, domae ivotinje predstavljaju "formu biolokih objekata koji su izvueni ispod kontrole stabilizirajueg odabiranja u prirodnim uslovima"

Pod vrstom u zootehnikom smislu podrazumevaju se sve ivotinje istog roda podudarne u morfolokim i fiziolokim osobinama i koje u meusobnom parenju daju neogranieno plodno i normalno potomstvo.

Sve vrste domaih ivotinja vode poreklo od svojih divljih predaka. IVI su divlji rodonaelnici: psa (vuk i akal), konja (divlji mongolski konj), magarca (divlji magarac), domaeg bivola (divlji bivo), ovaca, koza i svinja (muflon, divlja koza i divlja svinja). NISU IVI divlji rodnaelnici: goveda i tekih rasa konja.

Poreklo PSA Canis familiaris

Familija Canidae divergirala je od ostalih familija mesojeda pre oko 50.000.000 godina; Postojee vrste kanida su divergirale od zajednikog pretka pre 10.000.000 godina; Na osnovu analize mitohondrijalne DNK, smatra se da je pas nastao mnogo pre nego to na to ukazuju fosilni ostaci.

Najverovatnije dva rodonaelnika

Vuk (Canis Lupus) akal (Canis aureus)

Pre 15000 (12000-13000 pne.) godina, ali zato, kad i pod kojim uslovima ???

Poreklo KOZA Capra hircus

Prirodno stanite koza su planinski regioni Evrope, Etiopije i Azije. Nema ih na dalekom Severu, jer nikad nisu prele Beringov moreuz u vreme kada su Sibir i Aljaska bili deo istog kopna (Pleistocen).

RODONAELNICI KOZA
1. Bezoar koza Capra aegargus
2. Falkoneri koza Capra falconeri

3. Priska Capra prisca

4. Ibeks koza Capra ibex

1. Bezoar koza Capra aegargus

ivi na podruju Male Azije, Kavkaza i Bliskog Istoka, a u Evropi na Kritu.

Ako ne jedini, sigurno najznaajniji rodonaelnik domae koze.

2. Falkoneri koza Capra falconeri

ivi u planinskim predelima Kamira i june Rusije. Rodonaelnik koza sa spiralnim rogovima koje se danas, uglavnom, mogu pronai u pojedinim delovima Afrike. Koze prikazane na staroegipatskim slikama i hijeroglifima predstavljaju potomke falkoneri koze.

3. Priska Capra prisca

Izumrla. Rodonaelnik balkanskih koza?

4. Ibeks koza Capra ibex

ivi u viim predelima Alpa i panije. U Aziji naseljava predele oko Bajkalskog jezera, Turkestana i Kamira. U paniji se naziva i Capra pyrenaica.

Capra cylindricornis???
Najmanje ispitana. Smatra se da ne predstavlja direktnog rodonaelnika domaih koza, s obzirom da skoro kruan oblik rogova ove vrste ne odgovara uobiajenom, izduenom obliku rogova kod domae koze.

Poreklo OVACA Ovis aries

VRSTA Diplodni broj hromozoma

Sibirska snena ovca (Ovis nivicola)

Domaa ovca (Ovis aries) Evropski muflon (Ovis musimon)

2n = 52
2n = 54 2n = 54

Azijski muflon (Ovis orientalis)

Tankoroga ovca (Ovis dalli) Amerika planinska ovca (Ovis canadensis)

2n = 54
2n = 54 2n = 54

Arkar ovca (Ovis arcar ili Ovis ammon)

Argali ovca (Ovis argali ili Ovis ammon) Urialska ovca (Ovis vignei)

2n = 56
2n = 56 2n = 58

Najznaajniji rodonaelnik ovaca jeste muflon (2n=54).

EVROPSKI MUFLON Rodonaelnik evropskih rasa ovaca. Poreklo vodi sa Sardinije i Korzike, a zahvaljujui dobrim adaptacionim sposobnostima gaji se irom Evrope u otvorenim i zatvorenim lovitima, kao i u zoo-vrtovima. Kratkorepi sojevi nae pramenke vode poreklo od evropskog muflona. AZIJSKI MUFLON ivi u umama Male Azije i rodonaelnik je kratkorepih rasa azijskih ovaca.

Arkar ovca, argali ovca, ili arkar-argali ovca ? (2n=56)

ivi na prostoru od Kaspijskog mora do Himalaja. Rodonaelnik domaih ovaca - ???? Pretpostavka da je Argali rodonaelnik odreenih dugorepih, masnorepih i masnotrtinih rasa ovaca nije potvrena usled razliitog broja hromozoma ove dve vrste. Rodonaelnik je ovce Marka Pola

Sibirska ovca Ovis nivicola (2n=52)

Urialska ovca Ovis vignei (2n=58)

Tankoroga ovca Ovis dalli (2n=54)

Severnoamerika ovca Ovis canadensis (2n=54)

Poreklo GOVEDA Bos taurus

Vie teorija o poreklu pravih goveda.

Jedini divlji rodonaelnik goveda je Bos primigenius ili Tur, odnosno evropsko divlje govee iji je poslednji ivi primerak u Evropi ubijen tokom jednog lova u XVII veku.

MONOFILETSKA

Smatra se da su danas najblie rase turu govee kotskih visoravni i panski bikovi za borbu, iako se ta teorija ne moe u potpunosti prihvatiti kao tana.

Bik za borbu

Highlander

Tur

DIFILETSKA

Bos primigenius

Bos brachyceros

Poreklo SVINJA Sus scrofa domestica

Divlja svinja Sus scrofa
Evropska divlja svinja Sus scrofa ferus Azijska divlja svinja Sus scrofa vittatus

Azijska divlja svinja Sus scrofa vittatus

Azijska divlja svinja Sus scrofa vittatus

Evropska divlja svinja Sus scrofa ferus

Sus scrofa ferus var. Mediterraneus

Sus scrofa ferus var. Mediterraneus

Italijanska romanska svinja Iberijska svinja

Poreklo KONJA Equus cabalus

Monofilteska teorija Jedan rodonaelnik: Mongolski divlji konj (Equus Przewalskii)

Difiletska teorija dva rodonaelnika (1)

(1) Lake istonjake rase potiu od:

Equus Przewalskii

Tarpan Equus gmelini

Difiletska teorija dva rodonaelnika (2)

(2) Teke zapadnjake rase ili okcidentalno konji potiu od tzv. diluvijalnih konja koji su odavno izumrli. Pretpostavlja se da su najvaniji rodonaelnici bili: (1) Equus germanicus nehringi, (2) Equus abeli, (3) Equus woldrichi, (4) Equus mosbachensis, itd.

Evolucija konja je najbolje objanjena od svih vrsta domaih ivotinja.

Tokom kasnog Pleistocena brojna stada divljih konja naseljavala su iroka prostranstva Evrope, Azije i Severne Amerike. Pretpostavlja se da su sa podruja Amerike konji nestali oko 8000 godina PNE, dok su iz Evrope, usled irenja uma i stalnog lova od strane paleolitskih plemena, postepeno pomerana ka istoku, odnosno ka polupustinjskim podruijima centralne Azije.

Pravci migracije konja tokom istorije

Tokom DONJEG EOCENA, pre skoro 70 miliona godina, na osnovu brojnih paleontolokih nalaza pronaenih na srednjem zapadu Severne Amerike, utvreno je da je tokom tog perioda postojala mala ivotinja ili Eohipus tzv. konj praskozorja, koja je bila veliine lisice i koja je imala 4 razvijena i peti zakrljali prst. Prilikom hoda eohipus se celim tabanom oslanjao na zemlju.

Tokom SREDNJEG EOCENA eohipusa je zamenio neto vei Orohipus koji je bio veliine dananjeg tapira i koji je imao samo 4 dobro razvijena prsta, pri emu je peti prst potpuno nestao.

Orohipusa je tokom DONJEG OLIGOCENA zamenio Mesohipus, ivotinja veliine ovce sa 3 razvijena prsta, od kojih je srednji bio najrazvijeniji, i etvrtim zakrljalim.

U GORNJEM OLIGOCENU mesohipusa je zamenio Miohipus. Kod ove vrste i dalje je nastavljena redukcija broja prstiiju, tako da je miohipus imao samo 3 razvijena prsta.

EOCEN i OLIGOCEN obuhvataju period od 70 do 25 miliona godina PNE.

Period GORNJEG MIOCENA bio je, sa aspekta evolucije konja, znaajan zbog toga to je u tom periodu Zemlju naseljavao Merihipus kod koga je samo srednji prst dodirivao zemlju, dok su preostala dva bila redukovana i skraena.

Merihipusa je u periodu DONJEG PLIOCENA zamenio Pliohipus koji je bio veliine dananje zebre i kod koga je redukacija prstiju bila jo izraenija, a razvitak srednjeg prsta jo vie naglaen.

MIOCEN i PLIOCEN obuhvataju period od 25 do 2 miliona god PNE.

Tokom GORNJEG PLIOCENA javlja se ivotinja koja je najvie liila na dananjeg konja. To je tzv. Equus fosillis ili fosilni konj.

??? DILEMA ???

Izmeu Pliohipusa iz DONJEG PLIOCENA i Equus Fosillis-a iz GORNJEG PLIOCENA postojala je jo jedna evolutivna forma rodonaelnika dananjih konja. To je bio tzv. Plesipus, i u tom sluaju vreme postojanja Equus Fosillis-a bi se pomerila na period PLEISTOCENA.

Konane forme divljeg rodonaelnika dananjih konja (Equus cabalus) javljaju se, najverovatnije, tokom KVARTARA koji je, sa hronolokog aspekta geolokog razvoja zemlje, poeo pre oko 2 miliona godina.

Poreklo MAGARCA Equus asinus

Zajedno sa konjem spada u isti rod. Vodi poreklo od dva divlja rodonaelnika koja su i danas iva.
(1) Nubijski divlji magarac E. a. africanus

(2) Somalijski divlji magarac E. a. somaliensis

POREKLO DOMAE IVINE:

DOMAA KOKO Gallus domesticus: Divlja bankiva koko Gallus ferrugineus

URKA Meleagris gallopavo domestica: Divlja urka Meleagris gallopavo

GUSKA Anser domesticus: Divlja siva guska Anser cinereus

PATKA Anas boschas domestica: Divlja patka Anas boschas

MORKA (BISERKA) Numida meleagris: Divlja afrika morka Numida meleagris

GOLUB Columba fornes: Divlji golub Columba livia a) evropski divlji golub b) persijski sivi golub peinar

MOUSNA PATKA Sairina domestica: Divlja mous patka Sairina moschata

MAKA Felis domestica: (1) Afrika divlja maka Felis ocreata (verovatnija) (2) Evropska divlja maka Felis silvestris

KUNI Lepus cuniculus: Divlji kuni

TA JE DOMAA IVOTINJA ???

VILKENS (Wilckens Martin, 1834-1897) smatra da su domae ivotinje sve one koje je ovek putem vetakog odabiranja i nege uspeo da prilagodi za svoje potrebe, koje se pod njegovim uticajem redovno razmnoavaju i koje se nalaze pod uticajem vetakog odgajivanja. KELER (Keller Conrad, 1848-1928) pod pojmom "domaa ivotinja" podrazumeva sve one ivotinje koje su ule u trajnu simbiozu ili zajedniki ivot sa ovekom koji ih, sa svoje strane, koristi za ispunjenje odreenih privrednih ciljeva i u toj simbiozi one se trajno i redovno razmnoavaju, podvrgavajui se pri tom dugotrajnom ili kratkotrajnom odgajivakom uticaju oveka.

ADAMEC (Adametz Leopold, 1861-1941) napominje da naglaavanje samo privredne koristi koje ovek ima nije dovoljno da bi se neka ivotinja okarakterisala kao "domaa", jer odgajiva skoro od svih ivotinja koje gaji moe da ima neku korist, a da pri tom ivotinja ne bude obavezno iz grupe domaih (ribe, pele, gmizavci itd.). Izuzetno vana osobina domaih ivotinja mora da bude njihovo pravilno i redovno razmnoavanje, kao i odgovor na primenjenu selekciju od strane odgajivaa.

OGRIZEK (Ogrizek Albert, 1891-1970) smatra da je za odreivanje pojma "domaa ivotinja" izuzetno znaajno psihiko stanje ivotinja. Za prvobitno pripitomljavanje i kasniju domestikaciju bile su pogodnije one ivotinje koje su u slobodnoj prirodi ispoljavale slabije znake agresivnosti i vee sklonosti ka ivotu u blizini ljudi. Te vrste ivotinja bile su pogodnije za postepenu domestikaciju, odnosno za trajnu simbiozu sa ovekom pod ijom su zatitom zadrale redovnu i normalno ispoljenu plodnost. Jedna od kljunih osobina domaih ivotinja, koja ih potpuno razdvaja od divljih rodonaelnika, jeste njihova trajna privrenost gazdinstvu, kao i ispoljena poslunost prema oveku.

BORISENKO smatra da pod pojmom "domaa ivotinja" treba podrazumevati one ivotinje koje su iz nekog razloga korisne oveku, koje u sebi nose peat ovekovog rada, koje su zavisne od uslova na gazdinstvu, koje su prilagoene neprirodnim uslovima razmnoavanja i koje se iz generacije u generaciju podvrgavaju vetakoj selekciji. NIKOLI i SIMOVI navode da pod pojmom "domaa ivotinja" treba podrazumevati sve one ivotinje koje je ovek pripitomljavanjem, vetakom selekcijom, odgajivanjem i negom prilagodio svojim ekonomskim potrebama i zahtevima.

DOMAA IVOTINJA

Privredna korist Privrenost oveku / gazdinstvu Redovno razmnoavanje

Podivljale ivotinje su domesticirani uzorci koji su iz razliitih razloga napustili uslove domestikatora. Takve ivotinje poprimaju neke od osobina koje nisu svojstvene domaim, ali sa druge strane ne poprimaju ni sve osobine koje su karakteristine za divlje.

Pripitomljene ivotinje su one koje ne ispunjavaju sve navedene kriterijuma, ve samo neke od njih.

Prema DARVINU:
1. Domestikacija u svojoj osnovi predstavlja vie nego ropstvo ivotinja - ona predstavlja dugotrajan proces odgajivanja u zarobljenitvu;

2. Domestikacija obuhvata ciljeve usmeravani od strane oveka;

koji

su

orijentisani

3. Iako se domae ivotinje odlikuju veom stopom plodnosti od svojih divljih rodonaelnika, ovek u poetnom periodu domestikacije nije svesno doprinosio poveanju plodnosti; 4. Domestikacija na odreeni zakrljavanje organizma; nain donosi atrofiju i

5. Domestikaciji su, pre svega, bile podlone ivotinje koje su ispoljavale odreeni oblik "prijemljivosti" za pokoravanje oveku.

STEPENI DOMESTIKACIJE IVOTINJA

Divlje ivotinje Gajene ivotinje Pripitomljene ivotinje Domae ivotinje Podivljale ivotinje Vrste koje se evolutivno razvijaju bez ikakvog uticaja oveka. Vrste koje ovek gaji zbog odreene koristi, ali nisu predmet domestikacije. Vrste koje su, ali i ne moraju da budu, pod domestikacijom, pri emu ispoljavaju neki od 3 kriterijuma za domae ivotinje. Vrste koje se dui vremenski period nalaze pod domestikacionim pritiskom i koje ispunjavaju sva 3 kriterijuma. ivotinje koje su se nakon domestikacije nale van kontrole i uticaja oveka.

Da bi jedva vrsta ivotinja bila pogodna za domestikaciju treba da ispuni sledee uslove:
1. Fleksibilna ishrana sposobnost vrste da konzumira vei broj hraniva razliitog porekla; 2. Intenzivna stopa rasta bre dostizanje polne zrelosti; 3. Sposobnost za razmnoavanjem u zarobljenitvu; 4. Neagresivno ponaanje naroito prema ljudima; 5. Miran temperament nervozne ivotinje ee pokuavaju da pobegnu; 6. Ispoljena socijalna hijerarhija u grupi ivotinje treba da prepoznaju oveka kao lidera grupe.

Sutina domestikacije

Izvlaenje ili uklanjanje organizama ispod odreenog selekcijskog pritiska koji je trajao generacijama, tako da se oni nalaze van kontrole stabilizirajueg odabiranja koje vlada u slobodnim i divljim populacijama.

ta je posledic a toga?

Specijalizacija u jednom odreenom pravcu, odnosno despecijalizacija u mnogim ili u svim drugim pravcima, izuzev onoga u kome je specijalizacija od strane oveka usmerena.

Uzrok promena tokom domestikacije?

Promene u ponaanju

Prvobitna selekcija

Pogodnost za domestikacij u

Adaptacija ivotinja na ivot sa ljudima

Selekcija protiv agresivnosti

Fizioloke promene

Promene u hormonalnom i neurohemijskom sistemu

Dugotrajan efekat na razvoj ivotinja

ETOLOKE KARAKTERISTIKE OD ZNAAJA ZA DOMESTIKACIJU

POELJNE
1) SOCIJALNA STRUKTURA POPULACIJE Dominantna hijerarhijska organizacija Izraena veliina grupe stada U stadu su i mujaci i enke 2) INTRA- I INTER-VRSNO AGRESIVNO PONAANJE Neagresivno ponaanje 3) SEKSUALNO PONAANJE Slobodno parenje Mujaci dominiraju Mujaci iniciraju parenje Signali za parenje bazirani na pokretu ili pozi Formiranje parova pre parenja enke dominiraju enke iniciraju parenje Signali za parenje bazirani na boji ili morfolokim promenama Prirodno agresivno ponaanje Teritorijalna organizacija Veliina grupe bazirana na porodici Mujaci ive odvojene od grupe

NEPOELJNE

5) ODGOVOR / REAKCIJA KA LJUDIMA Lako pripitomljive Nedaleko udaljavanje od oveka Neagresivno ponaanje Laka kontrola Teko pripitomljive Daleko udaljavanje od oveka Agresivno ponaanje Oteana kontrola

Izazivanje panje odgajivaa

6) TEMPERAMENT Manja osetljivost ka promenama ivotnih uslova

Nezavisnost / ne izazivanje panje

Izraena osetljivost ka promenama ivotnih uslova

7) LOKOMOTORNE AKTIVNOSTI I IZBOR IVOTNOG OKRUENJA Ograniena pokretljivost Manji ivotni prostor Izraena pokretljivost Veliki ivotni prostor

Otpornost ka ekolokim promenama

Nemanje potrebe za sklonitem 8) HRANIDBENO PONAANJE

Osetljivost ka ekolokim promenama

Potreba za sklonitem

Uoptena ishrana

Specifine hranidbene navike / zahtevi

KARAKTERISTIKE DOMESTIKACIJE

Domestikacija je proces u kome se zarobljene ivotinje prilagoavaju odgajivau i uslovima koje on obezbeuje. Adaptacija se postie genetskim promenama koje se deavaju i iji se efekat kumulira tokom veeg broja generacija. Tokom domestikacije deavaju se fenotipske promene koje utiu da se domae ivotinje znaajno razlikuju od rodonaelnika.

POETAK DOMESTIKACIJE:

period kamenog doba, pre 1015000 godina

(I) pas; (II) ovca, koza, goveda, svinje i magarci; (III) konji, kamile, lame, make, kunii, severni jeleni; Od ptica: kokoi, guske, plovke i urke.

MESTO DOMESTIKACIJE:
Primarnu poziciju ima: podruje jugoistone Azije, delimino juna i centralna Amerika, podruje koje u obliku meseevog srpa obuhvata Mediteran (odnosno Severnu Afriku, Bliski Istok i june delove Evrope).

Vrsta
Pas Koza Ovca Goveda Svinja Maka Konj Magarac Bivo

Vreme domestikacije
13-15000 PNE 8000-9000 PNE 8000 PNE 6000-8000 PNE 6000-8000 PNE 6000-7000 PNE 4000-5000 PNE 5000 PNE 4000 PNE

Mesto domestikacije
Razliita mesta domestikacije (Evropa), Azija i Srednji Istok Evropa, Azija i Srednji Istok Indija, Srednji Istok i Sub-sahara Evropa, Kina, Daleki Istok Mediteranski Bazen Mongolija, Rusija Istona Afrika, Egipat Kina

SISARI (prvi krug domestikacije)

Lama
Kamila Jak Alpaka Kuni

3500 PNE
2500 PNE 2500 PNE 1500 PNE 1600

Peru
Centralna Azija, Arabija, Ist. Afrika

Tibet Peru Evropa

Vrsta Kokoka

Vreme domestikacije 6000 PNE

Mesto domestikacije Indija i Juna Azija

PTICE (prvi krug domestikacije)

Guska
Patka urka

1500 PNE
1000 PNE 500 PNE

Evropa
Kina Meksiko

Drugi krug domestikacije:

Vrsta Pela Azijski slon Severni jelen Japanska prepelica Kanarinac Vreme domestikacije 4000 PNE 2000 PNE 1000 PNE 1100-1900 1600 Mesto domestikacije Razliita mesta Indijska Dolina civilizacije Sibir Japan Kanarska ostrva, Evropa

Moderna domestikacija:
Vrsta Pacov Lisica Hrak Delfin (???) Vreme domestikacije XIX vek XIX vek 1930-te 1950-te (?) Mesto domestikacije Engleska Evropa SAD SAD, SSSR

Jelen

1970-te

Novi Zeland, Severna Evropa

CENTRI DOMESTIKACIJE

Evropa i Mediteran

Bliski i Srednji Istok

Daleki istok

Srednja i Juna Amerika Jugoistona Azija

Istona Afrika

Guska i patka

Goveda, svinja, ovca i koza Konj Bivo, svinja, jak

urka

Mousna patka Lama i alpaca

Magarac Koko

DOMESTIKACIONE PROMENE NA IVOTINJAMA

ZAJEDNIKE PROMENE NA IVOTINJAMA TOKOM DOMESTIKACIJE
FENOTIPSKA PROMENA VRSTA IVOTINJE

Pojava ekstremno velikih ili malihivotinja..... Sve vrste arena boja dlanog pokrivaa......................... Sve vrste Talasasta ili kovrdava dlaka ili vlakno........... Skraen rep ili manji broj repnih prljenova.. Oborene (klopave) ui........................................ Sve vrste Psi, make, ovce Psi, svinje, ovce, koze, goveda Uvijen rep............................................................ Psi i svinje

Promene u reporduktivnom ciklusu................. Sve vrste, osim koza i ovaca

PROMENE NA IVOTINJAMA TOKOM DOMESTIKACIJE

Morfoloke

Fizioloke

Psihike

MORFOLOKE PROMENE KOD IVOTINJA TOKOM DOMESTIKACIJE (1)

Promene u veliini i telesnoj masi ivotinja (izraenije kod nepreivara i ivine u odnosu na preivare);

Promene u boji dlake (najizraenije kod pasa, goveda, konja);

Promene u obliku, veliini i pravcu pruanja rogova (kod goveda i ovaca);

MORFOLOKE PROMENE KOD IVOTINJA TOKOM DOMESTIKACIJE (2)

Promene u obliku glave (kod svinja i pasa); Promene u obliku i poloaju uiju (kod pasa, svinja, kunia, goveda); Promene u rasporedu ube i obliku kreste; Promene dlake u vunu (ovce); Promene u pigmentaciji i veliini koe (pojava konih nabora, masne grbe), itd.

FIZIOLOKE PROMENE KOD IVOTINJA TOKOM DOMESTIKACIJE

Promene u fiziolokim reakcijama i pragu odgovora na stres; Promene u strukturi i tempu rasta; Promene u reprodukciji (promene u polnom nagonu, u vremenu, nainu i jaini njegove pojave, promene u sezoni parenja itd.); Promene u sekundarnim polnim karakteristikama; Promene u proizvodnim osobinama (mlenost, tovnost, nosivost....); Smanjena otpornost ka bolestima i loim uslovima ishrane, smetaja i nege, itd.

PSIHIKE / ETOLOKE PROMENE KOD IVOTINJA TOKOM DOMESTIKACIJE

Laki trening i obuavanje; Uproavanje reakcija, obrazaca ponaanja i aktivnosti; Smanjivanje reaktivnosti nervnog sistema u odgovoru na stres; Promene u inteligenciji, itd.

DOMESTIKACIJA DANAS ???

EKSPERIMENTALNA DOMESTIKACIJA SREBRNE LISICE (1)

Od poetka XX veka te lisice se gaje u zarobljenitvu;
Osnovne faze domestikacije (hvatanje, izolacija, dranje u kavezima) ve obavljene; POETAK: 1959. godina u Institutu za citologiju i genetiku Ruske Akademije Nauka u Novosibirsku; INICIJALNA POPULACIJA: 30 mujaka i 100 enki; POREKLO IVOTINJA: Komercijalna farma u Estoniji; Jedini selekcijski kriterijum je bila POKORNOST;

Serija testova u cilju utvrivanja odnosa ka ljudima;

EKSPERIMENTALNA DOMESTIKACIJA SREBRNE LISICE (2a)

Nakon dostizanja polne zrelosti, sve lisice su ocenjivane i klasirane:

Klasa III najmanje domestikovane ivotinje; nepoverljive ka ljudima, brane se od hvatanja. Klasa II doputaju kontakt sa ljudima, ali bez prijateljskog odnosa ka njima. Klasa I prijateljski raspoloene ka ljudima, umiljate, mau repom, itd. Klasa III

Klasa II

Klasa I

EKSPERIMENTALNA DOMESTIKACIJA SREBRNE LISICE (2b)

Nakon 6 generacija selekcije uvedena je jo jedna klasa:
Klasa IE domestikovana elita trude se da uspostave kontakt sa ljudima, umiljate, mazne, njukaju i liu ruke ljudima kao psi.

EKSPERIMENTALNA DOMESTIKACIJA SREBRNE LISICE (3)

Nakon 10 generacija selekcije 18% mladih je bila IE klasa;
Nakon 20 generacija selekcije 35% mladih je bila IE klasa; 2000. godine 70-80% mladih je bilo IE klasa.

Nakon 45 godina selekcije (vie od 35 generacija selekcije) formirana je u svetu jedinstvena populacija od 100 priplodnih domestikovanih lisica.
KARAKTERISTIKE: Umiljate i mazne, Uspostavljaju veoma prijateljski odnos sa ljudima, Trude se da privuku panju ljudi, Ako pobegnu u slobodnu divljinu, vraaju se na farmu, itd.

EKSPERIMENTALNA DOMESTIKACIJA SREBRNE LISICE (4)

Veoma oigledne razlike izmeu domestikovanih i divljih lisica: Promene u socijalnom ponaanju; Novoroeno potomstvo domestikovanih lisica reaguje na zvune stimule 2 dana ranije od divljih lisica; Mladunad divljih lisica ispoljava prve reakcije straha u uzrastu od 6 nedelja, a domestikovano potomstvo posle 9 nedelje kasnija reakcija na strah je povezana sa promenama u nivou kortikosteroida u plazmi kod domestikovanih lisica; Domestikovana mladunad se bre inkorporira u ivotno okruenje koje kontrolie ovek; Pojava novih osobina: promene u boji krzna, gubitak pigmenatcije, itd.

EKSPERIMENTALNA DOMESTIKACIJA SREBRNE LISICE (5)

POJAVA NOVIH OSOBINA: promene u boji krzna, gubitak pigmenatcije na pojedinim delovima tela (npr. zvezda na elu), pojava uvijenog repa i oputenih uiju, itd.

Pitanja za razmiljanje: 1. Rodonaelnici preivara 2. Rodonaelnici nepreivara 3. Evolucija konja 4. Definicija i karakteristike domaih ivotinja 5. Vreme i mesto domestikacije 6. Sutina domestikacije 7. Stepeni domestikacije ivotinja 8. Promene na ivotinjama tokom domestikacije