ZORAN SLAVI

DOK TITANIK SPAVA U SNU

ATLANTIDE
Izabrane pesme

ZRENJANIN, 2013.

DOK TITANIK SPAVA NA LEIMA ATLANTIDE

Iz mog iskustva zakljuujem da svaki pesnik, koji poivi dovoljno, i ima neophodan
umetniki kapacitete da se kreativno razvija, na izvestan nain u svom stvaranju
ponavlja unutranju istoriju ukupnog pesnitva. Ovaj izbor iz mog pesnitva, u rasponu
od prve zbirke Privid srebra, preko sredine Izlazak iz slike, zakljuno sa stihovima iz
rukopisa Movara to raste u dnevnoj sobi na izvestan nain pokazuje analoginost
sudbine pojedinanog pesniikovanja sa magistralnim poetskim zbivanjima. Naravno, ne
u kva litetu ve samo u naelu, i sa mnogo izuzetaka. Zbog toga su sve ove uvodne
napomene, bez obzira koliko delovale univerzalno, izvedene iz linog poetskog iskustva,
koje se delom oslanja i na oslukivanje ukupne sudbine lirike. Iz pesama, sloenih po
vremenu nastanka, da se zakljuiti:
Poezija mora da se oslobodi ponavljanja poetskih, filozofskih i zdravora zumskih
arhetipova. Mora da naui da ne umire svakodnevno u lepoti autor kog
samoposmatranja ili samosaaljenja. Lirika ne treba da opisuje stanje navodne
ravnotee svega, jer to je la poto je dananji svet zapravo samo igra seanja na ivici
propasti. Tako je to od potonua "Titanika", to jeste mnogo vie od velikog i blaziranog
brodoloma. To propadanje u hladno more nije samo demonstracije fizi kog zakona o
sudaranju materija, i posledinom potonuu oteene, vetake,ljuidskom rukom
sklopljene celine.
U svemu tome postoji i jedan paradoks, jedno iznevereno oekivanje mitskih
dimenzija: legenda je, naime progovorila da e u danu kada potone "Titanik", taj simbol
ljudske oholosti i prepotencije, iz sveta morske fantazmagorije, na povrinu more izroniti
- Atlantida. Poto se to nije dogodilo, valja razmisliti da li je uveni brod zaista potonuo.
Ili, da li je Atlantida stvarno postojala! Jedino ne treba sumnjati u istinitost legende. Jer
proveravanje legendi ( kao i religije ili poezije) jeste preduslov gubljenja nevinosti i
naivnosti, koje su uslov ljudskog trajanja. I svakolike umetnosti.
Poeziji danas, posle "Titanika", u nedostatku dokaza za postojanje i obnovljivost
Atlantide, jedino preostaje da postane nauka, metafizika ili alhemija novih vremena jer
svet se upravo nalazi u tehnolokom bezizlazu! Treba proveravati sve naueno ne bili
zaobili razumski zid koji se ipreio pred nama. Treba i poeziju proveravati ali ne i
naputati je!
Ako se lirika nije udavila u utrobi famoznog broda, koji je bio simbol lanog elitizma,
ve samo spava u njegovim fosilizovanim odajama, zaboravljena u koljci fatamorgane
zvane Atlantida, vreme je da se probudi. ivot izvan vode traje i dalje. Hiperborejci su tu
istinu ve davno saoptili Milou Crnjanskom. Dakle, sve traje iako se gleeri tope. U
jednom spava moda i Tiitanik, ako se otrgao Atlantidi iz zagrljaja. Verovatno u onom
istom ledniku od koga je i krenula davna ledena poast.
Da li je taj ivot bolji od plutanja izmiljenim Neptunovim carstvom, treba pitati Disa,
koji je ekspert za utopljene due. Ili moda Milutina Bojia. Svakako
H.M. Encensbergera, uvara ironikog peata ovog srcelomnog utapanja svetske
tatine.
Sa iluzijom o srebra treba napustiti akvarelisanu sliku, i dnevnu sobu pretvoriti u
kabinet udesa! Neki zlobnici e moda rei da pisanje stihova previe lii naputovanju
nekoga to tone, ka neemu to ne postoji, ali zar to nije ujedno i stvarni kardriogram
ljudskog ivota?

PRIVID SREBRA

NEKO DRUGO VREME

RAZLIVANJE SVETLOSTI

Kao sunerasta magla vreme pod kou hodi

Proklijava godina iz pokislog bilja
Iz obraza jo leto sija
Osmeh mi ipak san progriza
Lutajua me voda bistrinom razodeva
Sva svetlost tela prozranog se razleva
Zaspao ekam mladu kou bez oznaka
Rudaa noi pohlepno toplinu odvlai
Jedrim ranjiv kroz nejasni miris prostora
Raskomadan na nejasne sluti
e u jabuku blistavu pretvorena
Let mi okrepljujui potkopava

OTEALE USPOMENE
Srebrnasto rastinje oka
Sedefom opominje
Na neke davno izmenjene krajolike
Na ume zelene onemoale i uvele
Na uglaanu posudu otealih uspomena
Na san koji se druge obale dotie
Zaustavljeni asovnici
Bez ulja vremena Oprugama iskrzanim govore
O tronim komorama tela
O vatrama koje su gorele bez pepela
O meseini razasutoj po glasu
O vedrini neprovidnoj neposveenima
Mirie crna ljubiica uspomena
Bol bi bila nepomina
Da me ne prati prolosti zgusnuta senka

DRUGO VREME

Zaelje sopstvene misli

Prijatne dodire iznutranje
Vremena otromelog prieljkuje
Suveniri due i disaNje i varenje
Zavesa uspomena o kimu okaena
ilicama stvrdlog sna misao krote
Smrt zasad obojena samo gostuje
Skrivena u pauzama govora presudnog
Koe smekale i kostiju eonih
U praznini lobanje sat hladnokrvno otkucava
Proticanje hrane poreene aortom dragocenom
U sau sopstvenog vremena neko drugo se javlja
Misao o kraju u krhkom podzemlju reci
Iz materije telesne to zvukom se
odaje ljuspa je rashlaena izokrenutog trajaNja

PRISUSTVO TUGE

Razodenuta se tuga
Iz starih uljanih slika sliva
Kaplje pohabano vreme preko rama
Pozlata ogorala
Naporom pejza posiveli
I izmiljeni
U uspomeni zadrava
Sunce samo krupno
Zlatooko
U uglu visi
Slikarev san izbledeli
Na okupu dri
U bojama nema vie istog zvuka
Prozuklo pogledu ravan izmreena
Iekivane jalovo uzvraa
Preti zaguljiva tuga
Skrivena iza lika
Lepljiva u san se uliva
Nemirom nebo unutarnje da raskuje

SLUTNJA

Kad se rebra provide noi

Prolaznost s jutra slutnjom me zaskoi
U svetlu mlakom lepolika obmana blista
U srcu slojevi se magle detinjstva dele
San se u dui gorko rascvetava
Davni zaziv probuen opet saznanjem
Oporavak iz ega hranjivi da sagradim
Kad kostur rastrenjen u seanju prepoznajem
I znam da dan je razmak izmeu noi
Sve to se presudno sprema mojoj mekoj lobanji klija
Zato no posrebrena ni sama ne sni

MORE POD LOBANJOM

U mutnom mom umu jedno more peni

Modar dan tamo zaseban traje
Kobne ptice u grlu zlatnom
Prokletstvo obala zamraenih
Kroz krvotok mi zatravljeni
Uzbunjeno pronose
Besmisao tuge nikako da proputujem
U more davno edan da uronim
Zamke prikrivene odasvud
Kao ugljenisano drvee izrastaju
Pohod se zapoeti buenjem zaustavlja
I uvek iznova mlekom snova nastavlja
udesno more pod lobanjom to se valja
Opojem svojim prazninu zaustavlja
Reenje zamke u modinu zabodene
Lepotom bi me mirisnom obnovilo
Put je samo kroz meso neprohodan

PRIVID SREBRA

Srebro zvoni tmurno u obelelim kostima

Rastau se ilice svetla rasuena
Iz tela smo utianog izgnani
Zaguen znak u pesku se otiskuje
Smrt skrivena u zaleu disanja
Na plou se preslikava presudnu
Prebistrena voda razmiljanja
Uzalud prerasta opustoene kapilare
Kosti omekle talogom kia
U ravnodunu se ulegninu rue
Hod rastrenjeni u zaseok neba zaklet
Prividom srebra jo traje

IGRA

Na plani se udoreka igra nemira zainje

Ma drhtavi aljivo grudi meri
Bele heroine
Voljom volju strelovito gone
Korak razlistan
Prostoru disanja oblik omeuje
Skok obnaeni
U trenu dogodi se
Pokli bez rane iz kime se otme
Naklon nesmerni
Pljesku gustom u susret potee
Tlo vrstinom novom u telo prodire
Dok suza san doimlje krvotokom
Smrt preivijena
Pobednicu jezom opominje

NASTANAK MELANHOLIJE

U misao sata ukradeno mrvim zlato

Odaja podseanja nedohodom kazaljki zbori
Vreme probueno brojanik zvukom izjeda
Tlapnja mi ranu misao prepadom zatie
Opruga - ruka gustinu meri tame uurbano
Razboljen vazduh prahom otie
Krah se iz vedrine nevine zalee
Misao se sata ipak raspada
U glavi mojoj tiina se naseljava

MORE

Slika slojevita u oku zateena

Krvotokom se muklo razlistava
Beskraj onemeli
U lobanji zarobljen precvaloj
S dlana presahlog odagnati ne mogu
U nelagodnoj peni
Prazno to more razotkriva
U zaleu svetla zgusnuta
Razbuen te vidim
Oporom razlae se tugom
Prazno sad more sleeno
Pervazom spuvastim zasvedeno
Vid mi jedini razboljeva
Iz nutrine snom uzmuene
Bol hidri nalina pristie
More mi razlae disanje

ZAVET

Moje e te oko zaueno

Svanuem svakim
U izmaglici disanja obnaeno
Zebnjom seati
Zalud e glas mi raspukli
Usnom vlanom od sumraka rasplitati
U dodirima prisnim to stvari odaju
Dah prepoznavae rastueni
Godine to oporom
Tela nam sad ugodna
Zamorom rue
U tebi e mene zaludnog
Drhtavom utrobom obnavljati
Putujui neugodnim vremenima
U trupla tiha pretvoreni
Jalovog polena davno prepuni
ekaemo zanosni krik tiine
Iza lica ti nezaspao tad
Gledau krotko
Mirisom trava onemeo
Razbojen likom ti obinim.

VLASNICI TIINE

VLASNICI TIINE

Postaemo lako semenje obnaeno

i bistri kao nebo samleveno
od meseine ukradene pozlaeni
Postaemo vlasnici tiine neobine
zatvoreni u ljuspe zaboravljene
sahraniemo se u mulj prevreli
Postaemo putnici od puta razboljeni
pomao crni, hladni i umrljani
ukusom minerala razneeni
Na zalasku praznine plemenite
gde more vazduha jedrinom se raspinje
u utrobi ptice zimske zavriemo

MIMOHOD

Mimohod se u naa plua vitka

zvuan od praska provaljenih boja
nesanicom sliva
Raste bol zlooka pod suncem pononim
uz rebra hrapava
nakana se suluda uspinje
Zgunjava se jesen u kaplju zamuenu
padam u svetlucanje neba uskipelog
u govoru varke razaznajem
Progriza me misao prolih putovanja
od sveg mi saznanja samo zamor preostaje
iva se rastae snovanja voda
Postoji zemlja gde uvek je samo java
u nama plamsaj svaki se zaustavlja
mimohod se u voe gnjilo zaodeva

UGLJENISANE SLIKE

Mesta na kojima smo se voleli

Razoren to je privid bcz horizonta
Ogledala od dijamantskog stakla
Trajanje nemaju
Naseljena predveerja jedinog mi pamenja
Kretanjem nesmislenim san zaklapaju
Mesta kojima smo se prepoznavali
Od dodira potonjih
Oblik gube dvojaki
Svetlost koju gledam pozleenu
Na novo sklapanje jueranjeg sveta
Poziva
Ugljenisane slike
Ne tako davnih predela
Na vorove vatre nesanicom zamrzle
Mesta na kojima smo plodne kie udisali
Ravnoteom uzmemirenom
Setno se obruavaju

ZNAK

utilo tvoga oka ve bolom slutim

Likom se nedodirna javi
Seanjem plaviastim tiha
Dolazak obznani
Pustinju svakoliku zasenim razorom tela
Okamenjena ptica bela
Tvoj je to glas odbegli
U let se kliktavi pretvori
Prostor uzbuni buktanjem okolni
Glava moja razbokori obiljem
San tiinom javu u raspamet preobrati
Zri tako u disanju mom
Kao jednogodi cvet
Ruke mi prua
Grlim ih
A njih nema
Kletvom ludom leto nas ovo zadocnelo
Zgodi
Mirisne trave trepere
Zlato spava u njima oporom
Vetar ih somotom obmanjuje
Ka zemlji uporno svija
Tu gde tiina obitava mi smo zateeni
Pod kamenom ve je glava

LETO

Evo u plucima tvojim gipkim

Rastinje straha kao da slutim
Raste iz mora modrog bleda neman
Tako poznatog lika
Iz utanja naeg zrak svetla se tvori
Ali kako u ilicama glasa razaznati
Presudno zvono spasa

TRAG

Kako glasom izbledelim dozvati

Prozukli ukus tvoje usne
Vrelinu s bojom krvi
Taj istonik due
Odlaskom kad sam razbuen
Za pesmom lomnom poseem
Rei bezvujem obmanute
U bol se samo nasmejanu razlau
U traganju uznemirenom
Vlaan me dodir zaludnog susree
Rasko zdele
to ludo krije biser znani
U povest maglovit
Zvukom lepravim nedohvatnu
Se kruni
Usnu ti hranjivu
Usnom tek slutim

PRISUSTVO MORA

U pluima more uareno

Kretnjom me nesmislenom raspinje
Kroz upljinu utrobnu
Riba zalutala promie
U gutanju se zaplie
Komadi sunca oblikom razuden
Uzaludno se nebo u svesti uspostavlja
Snim let usplahireni
Kad kia nas sustie
Ti maglom u nevid zasvedena
Oi mi javom razlae
U plavet jueranju
Koram tela prozranijeg
Na ramenima nije via glava
Dubina tedro snom tela odgovara

ZABLUDA O PUTOVANJU

IZVAN NAEG VIDA

Nekadanja slika
U sivo ohlaena
U podzemljima jo ivi naeg krvotoka
Iezli tonovi hranjivih iluzija
Zebnjom utrobnom
Na opore seaju vode
to spoljanjost sveta papiru predaju
Tua prolost ravnoduna
Tek noktom se zarezana kruni
Zagasita tecnost istroena vremena
Do nas mladou hladnokrvnom
Zatienih u ruu providnu preruena
Prokapava
Izvan naseg vida
Patina se zgruava
Nekadanja slika ohlaena
U dananju se obre

NAPUTANJE SNA

S one strane zamornog utanja

Srebro se radosno ne rasprskava
Tek sklupani kamen traje ohlaeni
Saekati misao otrenjenu treba
Iz uspavane vode da se javi
Da zgruana bol prozukom progovori
Iza ela tanka nemutim jezikom
Da poruka kupaa iz jezera tiine
Doplovi posve ogorala
I modinom razreenom zavlada
U meureje gde tiina modra se grana
U krtolu od svetla tamo sam odbegao
Samoe se rua nemirisna otvara
U ime disanja i san se naputa
S kapilarima izmreane strane budueg utanja
Uslovljena sigurnost uspavljuje matu

OKU SRNA TI SPAVA

Srna ti nerazbudena u pogledu sni

Krvotok moj zanemeli med uspomenama pribira
Praznina magnetna istok srebrnast sledi
Sklad kako svetlosti obojene izatkati
Snim arenilo neba koje disanjem razgoni
Lei suzom kao jasika obnaena
Tugom mojom belokosom prekrivena
Meduza vremena iz dosega te odvlai
Razgoni zrenje mlaz lepote u vodi otkrivene
U stopalima bekstvo od leta krhkog
Lagodnim znakom obine smrti
Razaznaje gnjilom to voki osmeh lomi
Otkrivene sluti hrapavim zaleem
Sutranju misao provide
U oku srna ti nerazbuena hajku sluti

NI SAN SPAS NIJE

Ni san bezbedno sklonlte nije

Beskrajan nemir oseam u begu
Prirodom vlada misao razorena
Jezero tesko kroz zenice mi lije
Ko preduboko u svetlost zaroni
Zaklon nek ne trai
Tragai me uvek pronalaze
Iz vlastite hajke ni san spas nije
I znam
Samo se bol i dalje zbiva
Uzaludna je zrelost tkiva
Od koje onemeo beim
Prestravljeni pohod u mozak sveli
Od kazne izuzetih jo je tei
Plamti prostor unutarnji
Dok neoset kamen pocrneli
Ne naseli
Bol je san javom raskidani

SREA

Svoje kosti neotvrdle

Na san zagubljen oslanjam
Da vatrom dosegnem oznaeno
vreme
Jueranje
Umesto krikom
Kotanim blagom proplanak tuge zaodevam
San se mleni razbatinjen
S poprita izmie
Kosti za bol nedozrele
Ljigavoj praznini predajem
Modrim me rastinjnjem seanje raspinje

NI SAN MI NIJE DOM

i san mi nije dom

Lobanja leta prorasta me izludelim biljem
U krv se zgruanu pretvara
U paperje se sna kao trublja zaodeva
Pod suncem kamenje nemilo nie
Crno i klisko na poteru opomnje
Pepelom to u meni se mie
Gnjev razaznajem iza ela to se valja
Ko sad da me ista nedogledom pronese
Kad zvezda smrtna u san ve prodire
Kad malaksao poelim Ijuspu tiine Kad vatra u cvet disanja zaroni
Ni san mi nije dom
Tek cvet ruin bljeskom zaveden
Iz glave raspukle izlueni biser
Buenje ipak presudni in postaje

SA DNA SNOVA

Penju se zore nove

S dna pobesnelih snova
Smerom sunca od plavog olova
Oi se brodolomne plamenom produuju
U tami grudnoj elje se tvore
Obamrli teinom snova
Ka blagu se uarenom kreu
Skrhana voda paprat im ruku obliva
Penju se zadihano niz skelet
Mahovinom gladnom obrasli
Uspinju se udno silazei
Svetlucava varka u pliaku pepela
Kao dodir se ueni priinja
Penju se obamrli zalueno
S noi dugotrajne
Zora se umorom nasledenim kruni

NARUEN SAN

Budan putujem komeanjem sna

Kaplje snovanja rosom mraznom zru
okoti kroz mleko iskona provueni
Uspavanim oima grozdove jave nose
Java bez zvuka kao avet se privia
Bez mirisa ojaeni san naruava
Dua zgrena prazninom se prolama
Zvuk zvezdani no spolja zapljuskuje
Miris iz vrta nesanice oko glave luta
Blaenog se utanja nemo rastae
Bivi san bezmirisan beujan
Pejzau unutarnjem sr oduzima

ZABLUDA 0 PUTOVANJU

Snom ostajemo usamljenici

Tonemo prostorom krtica oarani
Dugovena stabla crnilom napojena
Lepljivom nam tiinom kazuju
Tajnu o skrivenom mestu kratkotrajnu
Snom se grafici prolosti okreemo
Talasasto zlato
Kao maglina se lepote privia
Miris trulei tek slutnjom zvoni
Tonemo danonono
Kroz groblja prirodnih boja
A smola nas sustie zagaslih leta
Bolovi u pravila pretvorenl putovanja
Vatrom nas srebrnastih ikivanja prelivaju
Od dna modrinom snova poprskana
Iscljenje skorelih oekujemo oz1eda
Tonemo vidom
Za vaseljenska ognjita prikovani
U kolevku iskona koom zakleti
Naem se putovanju praznina sprema
Pod samom povrinom kraj nas razodeva

RASKRE

KAMEN

Nevidom bekstva pred hajkama

To raskre presudno
Zanemareno
Iz ovog vremena to traje
Samoa kamena u opoju vazduha
Prividom se rascvetava
Povratka udolina pod suncem se raspada
Obilje samo se zaludom uveava
Podivljalo bilje na samoi izniklo
Bezmirisno se prevrtljivosti Vetra
ovlaenog podaje
Kamen je samoa zamrzla
U polju letom zatrpanom
Svetlo belo pustolinom zavedeno
Znak to je
Koga nepogodom slutim
U lepoti zanemeloj

DETINJSTVO U OGLEDALU

Pesma opojna prostor zadobija

ogledala to prazninu pamti vremena
Ivica jednostavnih cvet taj varljivi
neiscrpnu tajnu krije
Toi se naa uglaana uspomena
od latica svetla staklu poverena
Tkanje mate suzdrano dvoseklu sliku sigurnosti gradi
Detinjstvo korenom jo zanemelo
u seanju se ogledala lomno smei
Rui se isti oblik obnavljanja
oporo mleko premora pesmu razara

PUTNIK

Nadanuta meseina
Putnika dajlinom opominje
Kraj sveta brodu u boci slican
Zamorom ga zdravi
Vatra u ruci smrtnoj sto nosl
Sumrakom dogoreva
Ogranien zivot kroz bilo mu
Nemir saoptava
Trajanje puta neizvesnog
Neko drugo ite vreme
Obala ova gde se zavrava
Poetkuom bezdna zove
Mutno e oko sna zaetak paperjem prcpoznati
kako e putnik brod iz boce
Uspravni izdvojiti
Korakom to jo zvezde prate

U AI MODANOJ

Kako da slika nepostojem obojena

boli nabujaloj pod kiom upornom
penom se nesigumom suprotstavi
U ai modanoj
nad zemljom dubokom i tromom
sloj neba samo povrni pluta

POHOD

Lovac bisera
U utrobu uzbunjenu
Renjeve sunca junog plaho slae
Dah svoj uvebani
Za dvominutni pohod smrtl sprema
Staklasta dubina uzavrela
Dna nestvarnog razigrava se
Boga drevnog on od re isti
Strahom iznenadnim
I me rebra vitka stavlja
Oko se kopnu jo jednom zaleti
I skok
Uron ga hladan uzima
Muk i plavet posvoje
Ruke u pokret se sam pretvore
U izronu gr mu kosti razmaknu
Krv u udu zaurla
aka blede povrine se ipak
Uspavane dotakne
Biser suncem podvodnim zaplamti
Dodir ga zraka mlakog
Prokletstvom svetlosti poprska
Dlan mu tamnoputi trenom
Prah bezimeni ukrasi
Dan sutonom ve okrnjen
Ranoduno traje

SAM U VRTU

ZABLUDA 0 PUTOVANJU

Snom ostajemo usamljenici

Tonemo prostorom krtica oarani
Dugovena stabla crnilom napojena
Lepljivom nam tiinom kazuju
Tajnu o skrivenom mestu kratkotrajnu
Snom se grafici prolosti okreemo
Talasasto zlato
Kao naglina se lepote privia
Miris trulei tek slutnjom zvoni
Tonemo danonono
Kroz groblje prirodnih boja
A smola nas sustie zagaslih leta
Bolovi u pravila pretvoreni putovanja
Vatrom nas srebrnastih iekivanja prelivaju
Od dna modrinom snova poprskana
Iscelenje skorelih oekujemo ozleda
Tonemo vidom
Za vaseljenska ognjita prikovani
U kolevku iskona koom zakleti
Naem se putovanju praznina sprema
Pod samom povrinom kraj nas razodeva

ZALEE LETA

Uglavilo se leto iaeno

U prozaino moje meso
Uselio se nemir zmijolik
U mleno potkrovlje glave
Rasuti glas svetlosti gubi svoju
U korenu se vida tisina razliva
Odlazak tvoj u prisoju
Razuenu ve tvori moru
Leporeko plae mekuna srika
to zrak opoja odaji sna doprema
Uglavila se re pregruba
U viebojni ti sluh
Zalee se leta ukotvilo u tiinu

LET

Iznad temena penom zasvedenog

Svila se osmehnuta lepra
Pad magnovenjem svetlucavim traje
Uvire telo moje u vazduhu pletivo
Buna jo ptica otvor u zraku
Rasvetljen nadlee
Okom mi mehanikim
Nemir blai
Nogama pamuk providni razgrem
Pluima presahlim
Brzinu razaznajem
Svila se nevidom zgusnuta
Nadima
Let uslovljeni
Usporava
Lebdi moj strah
Podnebljem ohlaenim
Neke bive slike
U sebi izvrnutom prepoznajem
Plove tela sasuena koritom sunovrata
U polju osneenom
Sladostraem disanja zavedenog
Put me praznog zaboravlja

LUTANJE

Iz ove hrapave koe rasuene

Nikud s mutnim sjajem
Zaptiveni su svi izdani lepote
Nedogled podivljali san obrasta
Tamni misao srebra u modini
Tmina je topi opora
Privremena to je smrt
U prostor bezlian izluena
U gustini tela bunar svetlosti trune
edan praumom toplih trava lutam
Iz ove hrapave koe rasuene
Nikud ni u vor krvi ni u cvet sunani

SVEMO VATRE

Korenom raste prema nebu ravnodunom

Opora koa biserno otoje to skriva
Od pljuska nelagodna san ti pokriva
Vedrinom bojaljivom ipak
Mrea uspomena ve zamorom se razliva
Pesme ti kristalne opiranje
U potaji talasanjem glasa razaznajem
Znam sada posve jasno
U telu tvome ivot ne buja
Prisustvo zvezda kroz staklo smueno
U zenicania tvojim bespovratno slutim
Gorki putuju sokovi krvotokom
Zalazi leto klonulo u meh plua neveseli
Crna se svetlost u dahu tvome uspostavlja
Usnom rasanjenja
Maglenu je u kretu eljom zaodevam
HIad prevratni mirisno ti tkivo
U pustoline razodeva
Korenom raste ka nebu raseljenom
U telo iznevereno praznina procvetava
Svemo se vatre u komori privida
Kolebanjem samo kie odrava
Znam sada posve jasno
U tebi presudno se putovanje sprema
Meseina te promukla na zrenje nagoni
Razbuktava se u seni jarki cvet nevremeni

UMOR SVETLOSTI

Umire svetlost u razlaganju boja

Tkanje uzdrano u olupini jo samo umi
Navikom oka sliku reljefnu prepoznajeni
Memla iz kamena crnog zlosutno hrli
Svenula svetlost tlo zeleno zaokuplja
Izmeu preostalih boja dozivanje lebdi
U kronjama hrastova udni plodovi zru
Senke se u tami raspojasane trae
Mi ekamo strahom u utrobu zagledani
Kako li e gravura budueg izgledati
Pitamo se
Dal ' moda prazninom i sami da otplovimo

JESEN

Na zlato lia krv srne se prospe

Dok tajna seobe oslobodi se tela
Skelet zaostali od slada prolista
Drvo iz tela to mi izrasta
Srebrom jesenjeg daha u pokret prerasta
Poslednjim nebom na put se sprema misao
Godina se kruni peludom omamnim
Nozdrve to bojom putovanja spira
Vetra razvigoma zavereniki ipak nema
Dosluh to je sa prevratom sfera
Plazma se opstanka u nalet kie utapa

SAM U VRTU

Usporenim disanjem
Razgraeno vreme me dotie
Sluzava gorina bilja
Prohladna plua ispunjava
U vetar ojuen misao mi uvijena
Tperi snovima plavkastim
Napupljena
Naputen u vrtu
Meseinom natrunjenom
Saznajem providnom koom
Presud meanja boja
Nanos me noi zvezdotone
Uzbunjenog zatie
Iz zemlje utave
Pod stopalom vrelim
Magina svetlost iznie nelagodom
U krvotok platinasti
Zaboravom uvire
A jutra mlekom poprskanog
Niotkud nema
Zaaranost to je vrta
to jesen seje
Iz utrobe moje utekla
Sasvim svele

ZIMA

Prisnost nelagodnu prema zimzelenu

Pred Ijuspama slutim studeni
Izbei razdiranje to buktanja iluziju
u oku jesenjem prevratom raslojava
Pletivo mrzlog pristie krevinama
Ueglog vremena
Zimzelen se svilom lednom zaodeva
U ar okrnjeni malokrvlje prokapava
Zeleno je privid
U zemJju zaravnjenu prsti ne mogu
Sokovi udaljeni rastinju jo stiu
Prisnost osmehnut izgubih i prema zimzelenu

SLUAJNA ZVEZDA

SLUAJNA ZVEZDA

Dogodi se zvezda
U zaklaenom promicanju
neba pravog
dovoljno plavog
Ni no
ni mrak
Sluajem uari se san lutajui
Iz jezgra boli ikne bakarni znak
Paznina se rascveta
Belo
uto
crveno
Srce ravnomerno
pomereno
Spajanjem tame i sluti odbegle
Sluajnu zvezdu prepozna
misao prevlada
nespokojem dogodi se razneena
i zaustavljena
Trenom

ZALUDNOST IGRE

Pesma zanoi u oku

Od milja rastale se grozdovi sna
Zapevaju iz krvi ishitrene seni
Iz tela mladog
Pre bola i uskrsnua
bliskog
Miro opojem zacrveni
Suzu suncem vieujnim ozarenu
Zenicama celivam
U podnoju glave um moj omamljeni
Izmaglicu seje
Ravom mozga
Sazvuja slogovi opet romore
Pesma me to plaha iz potaje zaziva
Zaludost igre samo snom zametih
Onemoah ipak glasom
Groznicom izdvojen
U jeres zatomljen
Posumnjam u svetlost njenog lika
Tek Ijuspa nevere
Bespovrat me ve sustie
Pesma me rebra rani
Odaju seanja razdrobi
Progonstvom kanjen
raskolnim
Putujem
Udove svoje slamam
nezahvalno
A srh h se boanski
iznova javi
Pesma me opet pohodi
Iz tela mi prozranog kosti izmiu
Pesma to prokteta duu plodi moju
Zabludelu.

OTKRIE

Pena pod mesecom zamrznuta

Zvozdoznalcu se umornom priinjava
Presudnom maglinom rastakanja
Iz modrine izvire krhke
Nona koljka opsenom razneena
Bljeskom ga tajne nepresune mori
Suludo disanje u skuenom umu
Ogromni plod neprobuenih mora
Zaludom poraa
Neponovljiva magija razmaknutog trajanja
Vedrinom nejasnog rukopisa
Zvezdoznalcu umornom pamet uzima
Dvoostruka praznina oko mu zamueno
Kad istok svetlosti krene
Nadmono zaplahne
Alge se oblane tad nebom proire

OSTATAK SVETLA

Napusti sebe zadovoljnog

iznenada
Dogodi to se obino
Kad neokrunjeni san se raspada
Uz kimu se okraalu
zadihan uspne
I ponese lak
U srcu sparuenom ostatak svetla
to bezizborom jos traje
Naporom znatnim
Lobanju okorelu otvori
U prostor zaroni neudobni
Truplo ostavljeno
navikom jo die
Dok privid ga kretnji ne oda
Lebdi nestvaran
ozona prepun
Zemlja hranljiva i ncbo obeano
Darovima mame
Koleba se znatieljan
i gleda oima vatrostalnim
u prostor pomisii
U zaleu jave
to zavodljivo se roje
Rukama izraslim
tek na vratnicama vida
Smrt briljivo zgotovljenu
Lagano dodiruje
I eka
Al trajnog zadovoljstva nema
Prevara vekovna
i ogoljenog te eka
Nazad u telo
koje ti nevreme sprema
U meso to tamni i drema
i smrt je plod prestvarni

JUTRO

Zvuk rastvoren dolinu obojenu pronalazi

Boje povrinske kratkotrajnost odaju
Dolina snom zatrpana prozranost graninu udie
Kopno u strmoglavu pronadeno
Nemirno postoji
Zvonko nebo puteve neiskuane iznova saznaje
Raste raskol razuma razreenog
BIedo boanstvo bljesne tek iz visa
Misao doline mirno trune
Sam na suncu ranom slom slutim
Boje se smenjuju razne
I brzo krune
Kopno postaje sve vee u zaleu sene
Nebo nono se raspada urno
Svetlost nova ve je korenom lana
Jedna glava namerom u zemlju zakopana
Vie ni okom ne spava
Dan joj poletan iz temelja izrasta

PUSTA ZEMLJA

Ova zemlja do koje niz stube silazim

Travom zaraslim oknom
Sivkasto je pusta
Ova zemlja sivkasto postoji u dubini
U jezgro je disanje skrivena
Tamo gde po seanju obeano ostrvo spava
Ova zemlja sivkasta u dubini se raspada
Rastinje ka povrini izmie
Pesak i glina se razmnoavaju
Ova zemlja pusta gui me prazninom
Rovom memljivim do nje umoran prodirem
Pesak prstima ve dotiem
Ova zemlja sivkasta po kojoj prevaren kroim
Zaleen me preosetljivosti kloni
Ne prepoznajem je zbog slinosti boja

ovako je izgledao ovaj pesnik kada je pisao ove

stihove

IZLAZAK IZ SLIKE

EKAJUI BRODOVE
S Kamijem ekam brodove u povratku
Moj Mediteran ostao u njegovom Letu
Prolost su mi uzeli: More koje znam
Nema ga ni izbliza: Od trunja plimu tkam
Oaj svoj presvlaim u razmak seanja
Jo uspevam da ga dozovem: Da odglumim
Samo jednu sliku pamtim: Ostalog nema
Miris u njoj pretee:I nebo zavreno
Brodovi i dalje ne dolaze: Samo ekamo
I smrt koja u svetlosti dolazi bunije
Ti si svoj Mediteran poneo u magnovenju
Mene boli more dok rekom ravnicu tumaim
Da li si sve dovrio: Dovoljno prepeaio
Leto dal se rasprslo kad si oaj okonao
Crne haljine od cica na kraju su reenice
Mogu li Stranca na svoj brod da pozovem
Dva sam mora izgubio: Jednom po dnu hodam
Drugog mi u pamenju nema: Zapis preostao

KNJIGA I DISANJE
Knjiga mi upala u raskorak disanja
Sumrani vrt: Komad trave. Drvo i zidovi
Redovi izgubili smisao: Nebo svedeno
Stranice u sivo umoene: Rei se otele
Diem vesutra: itam jue: Ne piem
Negde sam zagubio ritam: Sartr i munina
S prozora me gledaju dokone due: udo
Neto se oveku dogodilo: Na bolest lii
Iz knjige se poput jeze iskrade leptir
Ubijene zure due: Svaka u svom mraku
Hteo bih sopstveni poloaj da odredim
Ugasilo se nebo. Meni svetli re: Usud
U ruke pogledam: Kao da su od knjige
Prljave. Od posla koji dira u vreme
Koje u mom vrtu oskudnom knjigu rui
Ona disanje kvari dok prozori zalaze

GLEDAJUI IZ HOTELA
Opet i sve jae oseam kako pod koom curi vreme
Posmatram podivljalo bilje na dnu ahta: Sova
Iz obraza jo mi leto sija dok tiho starim: Sad e
U dubini se prevoze zguvani ljudi i sumrak
Posle Dojsa mete palanaki me hladi i prlja
Sva svetlost tela tek zakrpljenog drhti
Iz hotela gledam ivot budjav i tudj: Otii
Grad koji nije Dablin sprema se za blud i san
Svrab s ulice sobu mi opkoljava i neko vie
Raskomadan i sav od bive slobode i knjiga
edj oseam kao pred streljakim strojem: Film
Skriven u senci tudjeg pisma vreme povraam: Dodji

DOPUNJENO SEANJE I DALJE OD TOGA

Divlje oko: moj plen izLavirinta: O zver
Tek u itanju opomenu slutim: Besnilo
Na izmenjene krajolike izlila se u
Na umu kraj reke mree pale: Poast pevanja
Na posude otealih uspomena nebo silo
San sa druge obale: Rebra: Sve se zgrualo
Pokvareni asovnici puni sahranjenog vremena
Prate me kao Arabala groblja automobila
Otresam se znoja istorije al me srea nee
U kui oseam da me prozori gnjee: itam
Nebo je venisko i sasvim tupo: I zuji
O meseini razasutoj po glasu jo utim
Reje o propadanju kroz zaviaj san dok jo nije
Mirie olovna ljubiica pod crnim zvonom skrita
Bila bi to bol preduboka strah da me hoe
Prolost da mene ne prepoznaje: Da uti danas: Sutra da nije
Iz kruga mudrih greke odbegle na prag mi stiu
U prirodu ne umem: Kua mi otopljena: S reima kuda

JEDNA SUBOTA

Dok vrelina brie sve nijanse

Znoj ne zna za misao i lepotu
Opet o Kamiju govorim: Alir: Sunce
Njegova me pamet na Hiperborejce sea
Prevelika svetlost ga zagrcnula: Uzela
Subotnje rano popodne: I tea pomisao greje
Televizor bez kontrole drobi javu
to vie kanala vea tupost kaplje
Jul traje kao da e doveka: Tu uti
Sve prelio ukus peska: Belo: Usijano
Ulicom protutnji auto: Kami uri
Ide u susret pomirenju
Oaj je do kraja razumeo
Subota je: Dan duboko u mesecu
Jedino nervoze na pretek
Novine od rata oiene cvile
Sve je u najboljem redu: Jedino nema
Smisla
Ta instant smrt: moj Alber Kami
Vie bi pristajala severnjakim bardima
Iako i Leopardi je ima i Kavafi
Ali ko e o nijansama
Dok vrelina sve razlike svodi na apsurd
U julsku subotu: Uivo ratovi traju
Podmuklo i veno
A moda i nisu: Televizija ih vie ne voli
Odnekud e i no

VENECIJA
Kad ti neko umire Venecija se uozbilji
Kanalom Grande kroz sveani talog: Boli
Na feribotu zagrcnutosunce u potiljak
U misao mi dodje da ni kroz prozor neu
Smrt iz Venecije ma kako daleka proziva
Gomila istorije ipkaste ironiju lui
Kad sam domovinu naputao beg sam molio
U haosu boanskom trg svetog Marka uti
U staklu Murana zgrena tugu za sutra
Kao da sa dna sav mulj niih se budi
U san mi jo umiranje blinjeg ne stie
Dudevom palatom tiho nosim budui le
U svest ne mogu ni misao na Mana: Smrt
U Veneciji nije ovog puta za mene: Imam
Kilometrima daleko svoju sopstvenu moru
Kraj leta: Tintoretov Raj: Brodom u nazad

ZAGUBLJEN U PRUSTU

Ako otvorim vrata pokuljae dogadjaj

Kako da sliku iz Prusta jo uveam
Napolju kao da je sve razbijeno: um
Odeta lae ali s mnogo slatke muzike
Ako kopiram stranicu miris ne mogu
Na bulevaru neko pretravao kolovoz
Da li se na njoj primeuje preruavanje
Dogodie se ipak: I ne mogu mu pobei
Oseam otpor : Kad me spoljanjost uzme
I ujem jeku prevaljenih daljina: Svan
U sobi sam ukorien: Kada e se javiti
Neko iz lifta vie: Diem s prekidima
Sirene pa onda tiina: Nije preiveo
To ipak nije moj dogadjaj: Lipov aj
S one strane vrata sasvim prost dan
Moda sam prestrog prema Odeti: Leto
Kad spoljanjost nasilno me opomene
Moram izmisliti neto dovoljno gorko
Da Prusta odloim dok prodje nevreme
I onako sam zagubio ukus istog bola

POAST JORGOVANA

Zato ak ni ime jorgovana ne volim

Nije zbog aprila kad ga zemlja radja
Ipak je on slikovit izlaz iz zime: Ja
U zvuku tog drveta-cveta crno ujem
U zadnjem dvoritu. Kraj komijskog zida
Beli. Lila. Plavi: Rastao je gust jorgovan
Miris pamtim kroz koji se groblje vidi
I sad me direktno u ljigavu tugu vodi
Prozor. Dvorini takodje. I uvek zalazak
Jorgovan stalno. Kao da je veno april
Bolest. Kazna. Sam moram sve da preleim
U bokalu cvee s podseanjem na samou
Eliota volim: Pustu zemlju: Le je u bati
Puta veizdanke: Zato ne volim jorgovan
Procvetao je u mom dvoritu. Zimi utekao
Psu u dopustiti da pridje: Nek ga obelei

POMOR KALENDARA

Vreme umeano u pomor kalendara uti: Magla

Muke moje sa glavom poinju sa satom: Pesma
ta rei kad niz Dunav Milo opet ide: Vitak
Godine su zbunjene ubistvom minuta: Sumatra
Lament izlomio sriku sata: Gvodju nita: uti
Oseam u glavi pesak tudjine: Nema mu vie due
Sa vremenom zavadjen punim se njegove magle
Izbacila me pesma odisejska na plau od algi
Na putu kroz Toskanu izgubio sam presudni citat
Vreme me obuzelo oko vrata:Izgnanik unazad sanja
Doveka vitak on kalendaru prkosi: Magla zaspala
Muke moje sa satom plaam glavom: Znanje potonulo

IVOT OD PESME KRAI: VASILJEV

Nad tvojom Kikindom sad oblak mlad zauvek

kao odbegla dua uti
Godine svlaim s lica koje ti
u krik pretvoreno plamti
Na zastavi poraza razloen tvoj ivot:
Ipak te ovde ima
Pevam ti enju: Taj ivot da s dana u dan
postane iri: Svie uprkos
Nosim u tvoj sokak malo bele
od jutarnje rose: Krv ume i sam
I mleka da enejske boje tupe izjave izagna:
itaj. Pamti: Unazad jer mora
Banatske tvrde noi to snovima se krote:
Rat e gaziti sutra: I jue si
Kikindom dal mogu pesmom tvojom naslovljen:
Deak si i ovek: ivot komete
Uvek ima nekog rata da se posle peva:
Ljudi dal e preostati muzikalnih
Oblak tvoj plovi svuda i magla tako naa:
Periferijo sveta: Uvek posao za druge
Dok godine ti itam: kosmos jutarnji:
Mislim kako nisi ni prenoio
Tiha te smrt u pola noi srela:
Strah si sam sebi ipak postao: Piem po praznom
Dok ti dolazim u sretanje Djuru i Crnjanskog zovem:
Rod tvoj panonski: Pusti
Tupo te seivo rata neizleivom pesmom
u javu trajnu pozvalo: Mobilisan dovek
Sa stihova ti svo meso otpalo:
Skeletom istim govori bunt i pla
Sumrakovci i Galicije idu: Jakii Milo:
Banat na prokleti zakovitlan
Kad god si usnio san ti je proputao:
Miro je oticalo i dua
Vraala se samo jeza i napukao glas:
A ti si hteo samo zraka
Ni krova ni boga a mlade gole,bele ene:
Samo zvezde i krug nepomian
Samo te uta dama tesno prati: U ivotu:
A posle smrti da li

Na je Banat,moj Duane,sklonite plodnosti i tuge:

Krik i lek
Uteha tebi ne treba:
Tvoj je oaj oslobodjena svetlost sama
Ako negde nekad sretnem na drumu tvoje bolnice smrada:
Glas sramnih dana umnoen
Znau da bodljikava ica direktno
u tvoje srce vodi vreme moje
Kod tevaneve bare raste jedno drvo:
Bagrem sav u vatri: Sam vrisak
ivot bi da proirim danas:
Da ostane ovde prostor za sanjare
Sav u pesmama mi dodje: One te jedino hoe:
Peva bol posrtanja: Uvek posle rata
Svie ipak: Dok govorimo oblak slobodno nebom:
Ipak te ima i dalje
Sve dok plau matere ovekove

NESMOTRENO SLIKAN

Govorim a jesen mi: Razgaeno i bljutavo: Vosak

Bio sam nesmotreno slikan: itam Mikelandjela
Dok sam prolazio kroz scenu iz filma: Far i beg
Soneti u medjuvremenu: Park opsednut sivom: Sapet
LIje mi kia direktno u ivot: Jezikom te ljubim
Kao da sam oduvek prolazio pored: Firenca s leva
A jesen stvarno i duboko. Film u nedostatku smisla
Otresem stihove: On peva o dui: Tela. Maske. eki
Zgunjava se jesen: Iz magle Crnjanski pie: Splin
Padam u citat: Ono to neu rado bi hteo: Buonaroti
Drugi bi da dovre uvek bolje. U parku kamera vreba
Ja neu opet u prizor: Iz dubine Santa Kroe ruka
Progriza me misao uklete sabrae: Seobe se lepe: Idu
Od sveg mi saznanja samo zamor: Miloeva slika: Dafina
Talijanov Tomazo. Razgaena povest i Sikstinska muka
U film ulaze polovne ptice: Jesen me potapa: Mastilo
Kae: Poalji to svetlo,bodro ga uputi: Isakovii behu
Nebo se srozalo do korena kose: Diem vetrove une
utim a jesen me: Pesnike presreem: Film o svakodnevnom
Kao prolaznik piem kroz vreme: Negde freske lutaju

I S K U A V A NJ E P R I Z O R A

NA RECI ZATEEN

Izmedju tih obala gusta i duboka voda

Tisa uporno i svakodnevno zelenouta
Banatskom obalom diem u hrapav sumrak
Neto reku zabunilo: Nebo mokro: Sanjivo
U duu zagledan nagorelu olupinu nosim
Sredinom uzdrane vode lepovi promiu
Ono to je izgorelo lebdi sad slobodno
Legle vrbe na meko lice Tise: Oblaci idu
Kao seobu neprestanu reku ovu pamtim
U svakom viru konjanik podivljali spava
Samou svoju nizvodno od skele beleim
Moja nesanica Tisi ne da da se smiri
Ako se uklonim dal e se boja promeniti
Dal e sumrak ozdraviti: Olupina usnuti
Na obali banatskoj u istu duu klizim
Kad i ja zaspim sve e se u tamu sliti

ISKUAVANJE PRIZORA

Konj u trku: Dno predugo bive: A slika nee

Uranak umiven aom magle. Kopite po rosi: Beg
Neko pie gustinu dana to jo klei: Bolee
Odlazak na ledjima jula. Odrezana krika bola
Konjem prizor iskuavam: Brzina protiv kraja
Ptica bela. ista od ivota. Pogrena: Slee
Glas precepljen me dira. Samo blag ubod u duu
Sve se slae: Boje. Dan. Jeza: Ipak suvie je pusto
Sliku nema ko da eka: Unazad se obruilo vreme
U konju moja pesma: Poruka: Dok metak: Iz vedrine
Zri leto usred trava. Silazi edj: ekaj: Vreba
A onda promena pone. Konj se propne. Dan stane
Iz ptice prospe se rua: Grom nebu otvori usta
Zabruje trave. Pele. Vetar. Ptica rasporena: Mrav
Na dnu biveg mora jutro me napustilo: Pljusak
Mirie trag aova: Staza kroz sutra: Podne stalo
Konja pena zaskoila: Onaj to vreba zatee strunu
Vetar nabrao vazduh: Moram da sanjam jer sve gori
Kad su pticu: Prostor kad su zatvorili: Konja onda
Izneverena slika: Pesma u njoj: Ostao sam a nema me

GRAD I BATA

U bivoj sredini grada u vreme usadjena: Bata

Za vlast svakojaku ami uramljena priroda: Sama
Kad Banat od vruine poludi tu da se sklone
Barokom zaklopili joj strane: Samo nebo tri
Fontana. Paun. Lavovi kameni: Vlastela svakojaka
Okolo Grad se mnoi: Veliki upan drema i vari
Bune e se izliti: Poar poistiti sav prostor
Prate se austro-ugari: Bela kafa i milihbrot
Kapije kovane u gvou: Tup pogled kroz vitra
Ratovi u batu samo svrate: Mala nona muzika
Ponekad zaluta u otmeno popodne brzoplet krik
U podrumu upanije nekog sasvim uzged i biju
S balkona dok istorija se simulira: Bata uti
Zna taj razmak u ravnici kako se sve zavrava
Grad se premee. Begej postoji: U bati promena
etaju slukinje u kasno popodne: Muzika beka
S novim pravednicima bata se presamiti: Zgri
Udje svet koji je dovek samo iz spolja smeo
Sjaj spadne: I vreme mu: Lavovi upljuvani: I roda
Umivene fasade barok jo batu odrava: Nebo palo
Vreme od stila oslobodjeno bati pie nov nalog
Pauni odleteli: Grad promukao: Ribica zlatnih nema
Sve su elje ispunjene: Nema vie plemstva: Narod
I dalje ivi: Ni sam ne zna zato: A bata: Uprkos

JESEN I MED

Izjutra sam otkrio rano ueereni med

Srne su iz magle otrale pravo ka suncu
U mom telu jesen se ipak javila jezom
Na betonskoj stazi tog jutra posut led
Posna polja puna crnih ptica: Skoio mraz
Kaikom jedva mogu da srknem ukus leta
Nebo se hladi. Trave veposluale pretnju
Na sporednom putu strailo slika putokaz
Kroz prozor: Ljudi ekaju u grupi neto
Gledaju u vis: Autobus prodje: Nije on
U aju med: Dan se topi: Kie jo nema
U jesen su uli sa slike iz kalendara
A sve je s ueerenim medom poelo. I ledom
Srne sam po seanju dozvao: Magla je bila
Moj prijatelj slikar ljude mi pozajmio
Vetar trave. Ptice boju. Strailo iz knjige
Kroz med osetim i ukus metala: Ugriz kaike
Sutra u znati da je jesen preskoena: Zima
I mrak to mi se na ruak navali: Naslikaj
Me s onim to ekaju: Svi smo iznevereni

ULOVLJENI LJUDI
nad slikama Zdravka Mandia

ta li love ti ljudiu magli banatskoj

ta ili koga nikad dasaznaju: Il nee
U naliju pejsaa negde u jesenji sat
Dok sirene slikara presvlae u mree teke
Led to nad vodom nevidljiv se slae
amce od pauine tkane u vazduhu dri
Slikar to samo san veni unazad prelistava
Lov na ribu u prozranoj tmini skraenog sutra
Nadolaze na obalu zamrznute ljudske kulise
Svoje margine bez lica da vodom ublae
Posadjeni u izmaglici utke trpe nestajanje
Slikar ih samo umeem brisanja dri budne
Sa jednom bojom i dve nijanse praznog on pie
Grupnu samou koja horizont zaklapa slutnjom
Maglom dal hrane svi glad mitsku to nadolazi
ekajui pokret ulovljeni ljudi slikara pamte
U Zrenjaninu, 24. decembra 1993. (13. avgusta 1995. )

PROZOR PUN NEVOLJE

Prozor mi se noas direktno u vetar uliva

I zapad nad gradom s letinom gustom posut
Kroz sobu mi tutnji presan miris kie
Put od Tise odjednom se zgusno: Nema nazad
Traktori u nizu iz sumraka su iskoili
Dovoze oi u kojima umor najmanje proziva
Vetar mi sobu u jedro pretvara: Samo kuda
S one strane odakle su doli: Nema smisla
Nosi ti ljudi iznevereni svoja brda zateena
Kroz polja usporena i dan s veeri zbunjen
Prozor me sve glasnije kvasi tamnom promenom
Razvukla se Panonija: Pamti duboko: Jad novi
Nije kia to zatvara mi vidik pre zalaska
Taman sam sobu i misao sastavio: Opet prasak
Traktori puni i bez dna ljude razbacuju
Suza je osramoena i reku sasvim zaklonila
Ako zapiem svoju povredu dal e jutro bre
Il moda e Nizija kad se probudi sve znati
Kako da izgnani sastave svoju duu stoletnu
Moj prozor da konano zapamti isto nebo

PRIZOR
(po Zdravku Mandiu)

Podsea taj prizor na peanu obalu mastiljave vode

Na pepeljasto kopno gde iskrcavaju se novi argonauti
U modroj izmaglici samo kalupiza neke zaumne potrage
Isparava se sr kamena i ledi u smeru jeze poradjanja
A sve to: prizor koji boluje od srodnosti elemenata
U oble i privremene figure spakovana radoznalost
Glad prirode to grafika presa prevlai skramom jutra
U gami rdje horizont misli materijom koja jo ne die
Oblak tek neptunovskim vrhom u mastiljavo more drzne
umance sklizne s neopreznog neba: Oivi kamen: I zvuk
S boka srebro za pei uklizi tiho i uzme svoj deo slike
Oblici spemno ekaju plimu i kiu: Kamen bi da poleti
Prizor iekuje da se ivot opredeli: Svetlost ili mrak
Ni slikar ne zna ko e: Ni ruka: Ne zna kad e: I zato
U Zrenjaninu, 4. marta 1979. - 13. avgust 1995. )

MELENAKA SLAVA

U dan sunan s neba pala radost. U ime Duha svetog

U narod melenaki siao ivot: Svima jednak slanik
Zvoni jutro. Provalila od iskonasnaga. Nebom lete ati
Ko veruje vence plete. Drugi smehom ulaze u praznik
Svi smo mi i ono to smo bili: Srp i krst. ekii zvezda
Melenani slave beskraj to u konju jo postoji. Galop
Ovde vreme iz dubokog stie: Nema ruke koju e da moli
Ovaj narod kraj Rusande oduvek i zavek samo inat voli
Bio praznik u slavu ivota. ovek konju spomenik podigo
Obojica sad ravnicom jezde. Dan za due smele. Melenake
Na dnu biveg mora prti voljada se protiv smrti traje
Mirni ovek iz sokaka pobedio sporost i zamke palanake
U konju mu snaga stanuje: Mora jednom da prokljua svemir
Pucalo se ovde i na samo nebo: I bogu se davao boiji dar
Tu gde iz ravnice izranja nada uvek je nicao sam nemir
Otac banatski i sin svetog duha svog u sunan dan izneli

IZLAZAK IZ SLIKE

ITAM NO

Umesto knjige nosamu pokuam da listam

Rebra joj oseam. Ponone itam automobile
Svetlom mlakim se uspravim. Preko reda padnem
U samoi zaspao talog detinjstva presipam
San se u praini rascveta u ulicu i egu
Davni rez probudjen kripom: Opet narkoza
Oporavak iz ega pospani da sagradim: Razmak
Kada poar me obuzima sav od slova i godina
I znam da dan je obian prosek izmedju noi
Sve to zapamtim noas iz knjige u grad kapne
Dan pod razno sledi: Jutarnjim vozom novine
Ja piem odbranu. Poslednje dane u pesmu vraam

VREME: NI MALO BOLJE: NI MOJE

Ugledah zadihan kako led mi sustie zaelje

Misli sopstvene: Nemi dodir nepoznatog
Besmisao ist: Plitko: Mirno: Samrtno
Srknem: Dan i talog sav me zarobi
Bojom koja je sita: Tupa: Odlutala
Dok tonem a nije moje
Pejsai due: Disanje: Rat i mi
Ometeni: Crno: Iskidano: Vreme je
Zavesa bleda o kimu
Okaena: Naa opta bolnica
Operacija: Otvoren san boli
Stid i opijum ga krote
U ratnika maskirana Smrt gostuje
Danas i dan due: Okolina znana
U pauzama govora bei: Komedija
Napuderisana su nam lica: Kosti
Silom oveku primaknute: Predak
Se dogaa
U praznini sat lobanju otkucava
Hladnokrvna naa je panika
Glava moja i slike s ekrana: Oluja
Sila se zdala: Pamti boju: Buka sama
Vreme moje: Nimalo bolje: Ni moje
Spolja se javlja rana izazvana
O zimi misao okraala trai
Rei: Otrov ih zaposeo i mraz
Balet pisci prigrlili: Opereta opta
U arhivi sva mesta zauzeta: Premijera:
Istorija sva u slikama: Palanka naa
Koga za vrat: Prevareni a nevini
Glas iz nikuda: Dua je pokojna
Jer ko je sve zapoeo: Ko pita:
Istina je davno utvrena:
U zabunama boravi nam postojbina
utim: Merim: koliki smo
Duboko svakako
Vraamo se a bolje nam nije

AKO POSTOJI

Ako postoji dua od ega li je: I

Dal na jutro lii ili bokal sna
Imaju li je i oni bezduni: Ili
Moda je to samo mesto za sav bol
Da li due imaju posebnu azbuku
Rastu li upotrebom poezije: Ljubavi
Ostaju li tragovi u toj venosti
Od brzoplete upotrebe svog ivota
Moda se kupaju pre to nas napuste
I da li diu: Dal se lepotom hrane
Iz tela kako prelaze u svetlost
Ako postoji: Dua samo na dete lii

SNIMANJE POEZIJE

Sve okolo jesen: Pesnika kamera prati

Daske. Mree. Alat. Ongovori: Poezija hoda
U okotu vidi prirodu koja putuje: Dah: Duh
Snimaju ga u pohabanomodelu: Intima uma
Kamenje mu izniklo u bati: Rei obine
Jesen providna. Vonjak i nebo rasporeni
Pepelom ih pesnik kroti: Zemlja u glasu
Oni bi hteli drama da sevidi: Sumrak: Rez
On providi u magiju korena i ploda: Vino
Novinar na poetici insistira: A detinjstvo
Otvorilo se drelo iz koga lije mrak: Magija
Reflektor pesnika pribio uz zid: Predgovor
U daari nervoza: Kamera ne vidi san iznutra
Napolju se jesen u mrak presloila. I uti
Svetla izobliila lica: Svi na sebe sad lie
Pesnika na kraju presvuku ipak u sveano odelo

LET KAMENA
Bacim kamen uutali duboko u vis
Da ga teine oslobodim i duh pustim
Padobran ugledam pun niega: Sam ovek
Kamen bi da odleti. Gustinu da smanji
ovek se dri za vazduh kojim silazi
Izvesno je da e dole: Ima tu naviku
Negde: Dok moja snaga traje: Susret
S kamenom koji je privremeno slobodan
oveka koji pada pilot i ja odravamo
Padobran je samo lek protiv neverice
Kamen u dosluhu sa rukom iskuava let
U svemu je ipak to elementarna nesvest
Umislio sam da ba kamenu odam poast
Da mu patnju u kratku iluziju obojim
Kad se ugledaju: ovek i prevarena tea
Moja e se melanholija tek osmehnuti
Zavrie se sve na zemlji:Pad je slobodan
Kamen ako se odvali: Bie mu lake: Teina
Ga i ovako vredja: ovekova gustina ipak
Proputa kroz sebe strast napukle svesti

MUKA SA VREMENOM

Obuzima me asovnik do granice ludila: Lije

Oseam kako me njegova misao svlai. Ljuti
Vreme ulogoreno raspinjeme i menja: Tkanje
Iz nehata poglavlje o merama ranio sam brojem
Opruga-ruka moja iz prolog ivota proziva: Geni
Proitan vazduh i prah samlevenih iskoraka: Krah
Vedar dan mi sobu presekao dok asovnik prkosi
Misao sata uporno uti o sutranjem danu: Pad
Oevo vreme unazad se topi. Posveta me opkoljava
Moja glava s asovnikom u kotac se hvata: Taka
Ko zna dokle u stii dok vedar dan me rui
Snove sam prevario. Sat menadmudrio: Kome meri

UZALUD VODA

Uao bih duboko u boju da nema linija: Talasi

Moj crte ne prepoznajemasline i groblja: Dah
Slike to zatvaram u duii bojim tuem: More
Iznutra i davno poar i poraz: Brod me zaboravlja
Uzalud voda kroz prazno dospeva. Obrana su jedra
Pristie dug plovidbe bez uslova: Dno me grli
Talasi se odmotali. Dubina otupela. Boja plitka
Iako znam da more vie nije. Njega ima u rukopisu
Crte to masline nee dahe mi za glasom. ekaj
Groblje ponesi jer e te stii kad san umine
Na slikama more otie. Uzaludna voda mi sate meri
Uspomena kad se na nebo prikuca krv i so prizna
Dlanovi odaju izdaju. Zarastaju plime. Vie ne vae
Pozivi uutali. Iao bih za zvukom u duboku boju
Uzalud imam brod. Crte jeneprohodan. Na dnu krst
Prazno je mesto za jue. Danas ga presvae u mrak

ZAJEDNIKA PESMA
U polasku pljusak: Neprosejana muka me obli
Kako izrei poetak kad u njima nestaje razmak
Pljusak glasno die: U tememe posmatra nebo
Moj polazak na upravo razruen krov velii
Oni su sasvim u bes zali: Govor im pun zakrpa
Sunce a ja sve trezniji:Pljusak nas napustio
Muka se moja dozvala: Oni su stiglu ak do vrata
Sve bi na etnju liilo da pejsa nije raseen
Tamo gde bi sunce trebalo: Trajna rupa postoji
Jezik nam se maternji ispreio: Samo ih vidim
Slova se sue u vazduhu: Nepogoda razmak ostavila
U sluajnoj kui postavljen sto: Treba se pomoliti
Usudim se da kaem: Domain muku mojusam prostre
Kua bez zidova: Muk nas iskuava: Dua da ustane
Kad pesmom pokuamo stihovi se od razlike zgroze

GLAD UNAZAD

Kad se to dogodi: Skok iz mesta: Krik sam

Postaemo semenje i otvoreni niz oblika
I dobri kao nebo potopljeno u mleko: Hleb
Od meseine prekoredne skriveni: Deca uzeta
Umemo veda utimo dok belina se razmnoava
Kad se to dogodi: Slova u panici: Juri i glad
Zatvoreni u dogovore i strah: Slobodan pad
Pokret emo usporiti da nam trag nije: Krug
Bolest po seanju i put sav od uglova: Kuda
Od zemlje hladni: Piemo sve izbrisane dane
Kad se to dogodi: Usta od boje ukoena: Crno
U mleko repropala uzme nam seanje na bol
Na zalasku kretanja: poljubac mrtve majke
Krik se u hleb zaleti: Oblik na kraju vrste
U utrobi ptice seme zanemi: U mestu preostao
Kad se to dogodi: U nazad emo sloiti gladi

IZLAZAK IZ SLIKE

Zvoni na uzbunu: Poslednji poziv ve

U sivo okaena porodina slika nestaje
U podzemlju: Detinjstvo gde die: Kvar
Iezavaju putokazi i ekaonice
U sred skoka vest me spotakne: Okreni
Ako se vratim druga e nestati strana
Skok ako nastavim slika nee preiveti
Odluim da ostanem zauvek u vazduhu
Poziv na uzbunu ipak zapara mi prolost
Zvoni kao poslednje: Sivo. Puno sivog
Hladno mi dok lebdim i sliku pamtim
Zatien saznanjem da je samo pad vean
Neprirodno u prostoru zateen: Skok glave
Vid dovodim u pitanje: Ili se snimak menja
Prazni se porodina slika: Oko mene zbrka
Ostanem: Sve ode: Ni dole:Gore: Moda: Krenem
Ako sasvim ugasim seanje: Mogu li preostati

PUTOVANJE U KRUG

Kada smo se vraali znao sam definitivno:

Da brod u boci jedini je pravi kraj sveta
Putnici na njemu videe ak konanu sliku
Istina iza stakla delujetupo ali trajna je
Zatvorena u magiju materija se izokree: Bledi
Misle: Drvo i veta rukukoja ih tamo zaputila
I lakomost da poveruju u sam kraj sveta: Ipak
Ogranien im ivot od vetra vie ne zavisi
Na se put do udaljenog sam zaguio umovanjem
Nismo ga prepoznali: Seali smo se groznice
Da stignemo do cilja moda bi mogli: Ali zato
Obala ova gde se zavrava: Poetak je odlaska
Majstor bar tako ui dok brod boci poverava
Providna taka na elu svetli nam u neuspeh
Naem je putovanju vetine i smisla nestalo
Dok majstor posao zavrava mi zurimo u nebo
Opet emo na put a sve je bilo na domak ruke

PRIVREMENO LETO
Uglavilo se u leto moja misao o zimi
Jul pregoreva upravo podne u gradu
Promiu sredom teine oslobodjeni sati
Duva kroz mene svest o vatri i kazni
Izgovaram zima ne bi li vrelinu stiao
Leto mora da prethodida bi se vratilo
Slovima krotim sebe sasvim neobianog
Godina koju ogovaram nosi tvrdu masku
Ispred same sebe stoji zbilja u redu
Da je zapalim. Gradrodni da zapanjim
Kad izustim leto znam da la prozivam
Istina maske upravo sputa sve roletne
itam tamu iz knjige preliven svetlom
Skinut sam do gola slovom julskog dana
Ako zaspim na suncu ispau iz dogovora
Probudie me zima u kojoj leto ne eka

NAPUTANJE GRADA

OBINO JUTRO

Krik tiine vreba iza obrijanog lica: Zar niko budan

Stavljam losion umesto jutarnjeg znoja u rovu: Tudja
Istorija me grubo zaboravila: Putuje i ceri se
Sve smo smeli dok je trajalo. Rekli su da je tako
Kako smo pucali u nebo. Prljavi. Neobrijani. Pozajmljeni
Ipak nas saekale obine stvari. Neki drugi jau dalje
Iz kupatila izlazimo oderani.Drama pilule za spavanje
Tebe pitam o zidu koga treba: sa koga: i zato: skoiti
Kroz vrata mi bei strah. Voda i sapun istanjili obraz
Kako su bila blaga jutra i sunce u vrh minskog polja
Zadah pregorelih juria. Nebo tek zagrebano. Ja sam ti
U noje bilo lake: Krenuti sad treba sam. Dan ne prata
Tamo gde je sve nestvarno i brijai metak bili su nai
U klopci kupatila vreba obino jutro: Nema vie istorije

NEDELJA U POZADINI

Vojnik sasvim obian i ranjen. Pre zore

Stoji uramljen u jauk. Slua strah: Die
Iz tela civilnog izgnani gasimo uas jutra
Prozor bi da ukinemo. Deca medjutim vide
Smrt ili sramota du kreveta puze: Nedelja
Vojnik iz nonog voza pristigao i zguvan
Kako da mu kaemo da nam gosti dolaze. Ustvari
Uzalud: Neobrijan nee nas razumeti: A sunce
On bi da kae ali ne shvata da smo zaboravili
I onda krene ranjen ulicom. Da povrati sreu
Hod mu bledunjav. Sve mu poznato: Nas samo nema
Zato je tako neobrijan. Nedeljom. U pozadini

NAPUTANJE GRADA

Penjemo se na planine: Opet i s mukom

Grad u dubini smo pokvarili: Zguvali
Uspon nam uran: Kao da nas gone isti
Jo ga vidimo: Sav modar od opratanja
Sve vazduh i jutro. U depu Novosti
Neki pucaju unazad. Mene muka uzela
Isprljao se i oljutio al je na
Na one to su ostali padaju psovke
Jedan poneo Froma pa ga krije: Zmija
Iz kamena uti promenjena klima: Kr
Mene spopao kaalj od pameti nadole
Naputeni grad jo die: Navika ostala
Ide flaa od usta do usta: Praznu bacimo
Visoko smo: Na Novostima slanina i luk
Onaj to knjigu krije gleda u dubinu
Grad su kaznili: Dua im sad zaigrala
Da li sam i ja morao: Poneo sam imenik
Preko ramena: Naslovi u starim novinama
Ostavili smo ga kao prljavu koulju
ovekov From. Grad urolan. U pesmi jauk

NIJE ISTORIJA

Nije ljudska istorija ono to me sad zavarava

Svanuem svakim obine se stvari bune razvaljene
Ili to moda drama postaje sasvim neprekidna
Dogaa se i dalje neprilika vekovna: ivot se buni
Zalud znam da je i ovo deo nekog optegrata to e proi
Postalo je sve tupo. Razum kada e da se probudi
Mene nee da napusti tema lako uklowenog zida
Dah da me oivi kad prou pretwe: Deca u strahu rastu
Vreme kao da je opet ivo: Istorija spala na dva slova
S kowa se dalje vidi al i gine lake: Peae avioni
Zamorom rue se pretpostavke. Strah se suna kriom
U tebi itam da sad moram iznova da zidam uspomene
Lako je bilo dok se ivelobrzo: Po komandi due
Neugodnim putujui vremenima o tuem troku
Od nedavno svako to mora za sebe da uradi: Da preivi
Dnevni sad podvizi adresu imaju i broj i bol i ponos

KAO PRAZNIK

Iskoim s one strane zamornog utanja

Idem sredinom praznika: Ukus mi tvrd
Zastave me na sunce isteruju: Govori
ovek bez stila: Datumi mu ispadaju bitni
A mogao sam s dosadom u korak: I osmehom
U podne da stignem. S druge strane dana
Da saekam utenu misao: Sutra nije vie
Datumi me presreli. Od govornika utekli
I praznik se mui: Zastavu ne prepoznaje
Trg krupan. Pun zvuka i praznine. Starci: Slave
U ime disanja san su probudili: Kako iznova
Ja priao preblizu dogadjaju: Vreme kasni
Prodju neki biciklisti: Nee u istoriju
ovek u odelu ih doziva: Smetnje u jeziku
Uhvaen u priu vidim da veruju: Ne govoru
Moda je sve to i bilo: Deca donela cvee
Meni i dalje ukus posan: Glasno i prazno
Praznik se zgrio negde medju zastavama
Ja na suncu kriom jedan datum zapamtim
oveku s govorom on i ovako ne treba vie
Mene zablude bar hoe

KRAJ USPOMENA

Teko je izrei: Nema nam vie uspomena

I ono to je preostalo bolje da nije
Kada smo zapoinjali na igru je liilo
Pomeriti nekoliko datuma. rtva figure
Istorija nam i je i ovako prekobrojna
Nismo crtali. Jedino brisali. Retuirali
Poslodavac je samo povremeno predlagao
Ne vredi lagati: Zabavljali smo se lepo
Miris trulei tek povremeno je smetao
Tonuli smo danonono. Nas trojica smelih
Kroz groblje od buke i besa posednuto
Istoriar. Pesnik. Politiar: A sam svako
Prepravljali smo za druge: I za svoju duu
Skriveni iza Gospodara mosmo iskuavali
Do lakata u istoriji zaboravili smo se
Sa bogovima potronim upleli u prevaru
Kad su uspomene presuile: Trojka napukla
Na prstima ostala boja,krv,pozlata: La
Politiaru se skraeno seanje posreilo
Znajui ko je pie Istoriar lako opstao
Pesnik je lakomi srce u glavu premestio
Pokuao dnevno da prepeva u govor due
Iznevereno ga kaznilo vreme znakom smrti
Sve to stihom spomene dogori mu do zore
Ni njima ni nama nema vie zaklona: Budni
U javi emo provesti svoje dane: I znati

RATNE IGRE

Na ekranu Igra eksplodira: Raunar mi ratuje

Prebrojavam tela. Poginuli su poniteni: Zbir
Iz kuhinje miris podgrejanog vikenda: Pivo
Moj crnobeli monitor svlai priu do kostiju
Krv je zato crna. Nebo sivo. Heroji bezbojni
Sa vie novca kolor bi bio blii krvi: Ali
Korak mi maina crta. Na vratima grekom zvone
Troim neko tudje vreme. Bre. I bitka je tudja
Iz dnevne sobe curi kroz ekran Bosna. U boji
Kaplje voda u sudoperi. ovek vie iz lifta
Pouruje me Igra. Minuti propadaju. Mrak sipi
Gadjam avione. Jo jedan ivot imam. Vesti loe
Gutam nervozu. Zavera iz televizora i raunara
Iz jednog u drugi preliva se smutnja. Pono
Gasim sprave. Namere im ipak ostaju u sobi: Bes
Smrti moje proigrane u san mi dovukle bombu
Dok ekrani ute mene Igra razbacuje. Rat vreba
U prignjeenoj tami krevet se puni duplim komarom
ovek puca i pogadja u sred sutranjeg dana

SLIKE PONOVO STIU

UPOTREBA SLIKE

U svemu je najvie bilo neodredjenosti

Pogrena perspektiva: ovek koji sam jede
Fotografija brza i otuna: Svetlo plitko
Naslov: Usamljenost. Sve to na dnu strane
Vadite bisere i sami: Poziv na avanturu
Tahiti u reportai: Kolor do bola ist
Mladi ovek. More plavo. Nebo beskrajno
Samo da na dna strane ovek ne jede sam
Lii na pasulj u kazanu kuvan. Komad hleba
Pozadine nema. Jedino stolnjak i lice: Tuni
Onaj od gore preplanuli suncu izlae zube
Tahiti u raznoj valutu. Na dnu je besplatno
Maneken gleda direktno u samou i kaiku
ovek s pasuljem: Bez okoline: Neodredjen
Kao da stranica sebe od dole jede: Ide sivo
Da je ambijenta moda bi reakcija i stala
Kaika od aluminijuma zamutila ono more
Skupu reklamu saplela jedna obina tuga
Zalud Tahiti i visoka tampa: Dua nam prea
ovek jede sam. Gubitnik u zemlji uivanja
Velika ruka novinu na dva onda precepi dela
Manji: Tamo gde je dua:Odmah upotrebi: Kolor
Gornji deo strane: Napadnut socijalom: Sloi
S druge strane ukrtene rei: Tri slova: Spa
Belgijska banja eka popodne: Nekog da rei
Nema vie neodredjenosti: Dosada uvek stie

UMOR

Ni itao. Ni sanjao. A nije ni bilo

Ipak nemir oseam i beim Balkanom
Prirodom i kontinentom padaju bune
Dvojezine poplave i seobe ko kvasac
Ko preduboko zaroni u mapu stradae
Zakloni meki. Mediteran u san ugazio
Tragai mene uvek pronadju i spale
Iz vlastite bajke nevredi da beim
I znam: Srednja bi Evropa da ustane
S Rajne niz Dunav paketi mraza idu
Uzaludno je gajiti luk i ljubiice
U vreme kad izbeglice na sebe ne lie
Nikako da me spale: Hrane me samo vatrom
Granica nema: Strah i zamor svuda gmiu
Plamti prostor od istorije sav izmoren
Ja novine zbunjen itam: O svemu ute
Evropi se misao ukvarila: edj velika
A pisali. I itali dugo. Pozlilo im ipak

SLIKE PONOVO

Vatrom ve dugo krotim poetak : Slez i obraz

Dok s istoka stiu glasovi o nastajanju slike
Ikonu podmitili. Sakrili krah prethodnice: Plesan
Strah od lika enskog i senke boanske u pesnici
Dok gori materija u sred blata mene dotie oluja
Govore u prolazu o nekim linijama. Uglavno plavo
Istok u predahu stvara jeres: Nazad u vreme: Bogovi
Budjav mi uranak na obraz prinese leptira: Skitnice
Odasvud molitve s jasnom pogrekom: Ni lek ni vek
Dolazei o slici govore: Nje nema a veje prokleli
U hramu nekom ikona presuila. Zvono krenulo pa stalo
Moja muka s vatrom nikako da splasne: Gori i lice
Od sleza aj i glasnici nemi ekaju predaju i prah
Sliku koja nije prenose u reima: Ko se usudi: Znae
Dok mi govore otie miro: Istok opet neto sluti: Sr
U vatri sam. Ugalj i bes. Poetak ne stie: Kome spas

BEKSTVO U LEKTIRU

Glasovi me privremeni kvase a grad na samom dnu

Trag iz knjige: Jo ist i uspravan. ovek. Senka
Riard je ruao u staninom restoranu. Grad isti
Kad zvuci pomahnitajuznam da je blizu: Boja rdje
I nita neobino: Bljutav jeftin obrok u restoranu
Limeni tanjir uti. Nikog ne pitam: Krik iz knjige
Senka njegova na zidu. eka me. Sumrak u predgradju
Ulazim onda u sae tiine. Glasovi su poravnati
Knjigu znam: Ipak me hrapave sitnice koe: Tudj jezik
Restoran izgubio stanicu. Dvojnik me gura iz mate
Naslov je taan. Prevod moda: Grad se muki rasklapa
Glasovi se ulivaju u bivu reenicu: Vratite mi dete
Moram se okupati. Presaviti trag. Pronai bar stanicu
Moda je pisac otputovao vozom: Riard ne zna nita
Grad nad kojim glasovi traju i ljudi jedu na brzinu
Limeni tanjir preostao: Balkan progutao ameriku no

IZLET U SVETILITE

Uspinju se potpuno uvereni: No uoi

Pokriva im do oiju okolinu: Uspenje
Kao da itaju samo nauene znake: Misle
Niko im ne prethodi: Kao da se mole
Dok posmatram izgleda mi stvarno: Ali
Odea i oznake me ipak bune: Izlet
na Golgotu: Ali zato mau rukama: Dok
Diu ubrzano: Krste se: Dre knjige
Penju se zadihano: Ekstaza oekivanja
Venci oko glave: Patike Nike i kamere
Uspinju se udno silazei: Gore samo
Svetluca varka: Prodaju se razglednice
Neki kao da su ugledali: Sve prepoznali
Uskoro e i zora: Po danu nema uda: Ipak
Posveeni pobiju ostale: Veba religije
Ja sam svedok: Nebo je bilo blizu a cilj
A cilj poduprt: Od kie ozvuenje zanemelo
Iao sa njima a tamjan ne mogu: Kao izlet
Muzika skoro prava dok silazimo: Jutrenje
I pobijeni se vraaju: Oproteno im: Ne ini

KEREE GRODJE

Moda i nije za pesmu: Keree grodje

Sok njegov ljubiasti kao peat traje
Kao da i danas vrhove prstiju ribam
Nikad ga ne trai: Ono te samo nadje
Dovoljno nisko. U domaaju ba kera
Od sveg cvea i ritske silne gustine
Detinjstvo kad prekopam ono ba sine
Raste taj mutljag: Moja biljna sfera
Ali ni ker nije samo obian dvojnik
U finom psu s lanca ne stanuje srea
Vlasnik ljubiastih perli sam i sanja
Kisne kad hoe. Gladuje. Luta. Srenik
Taj ker to s grodjem spree i laje
Uvek je na sveem zraku: Mesec oboava
Ujeda. Skii. Radi sve ali se ne izleava
To to grodje svoje nije probo ne haje
Biljni se korov sa faunom bonom udruio
Sme li pesma taj spoj sasvim da zanemari
Traju beskorisni: Stvor i plod: Ko ih spoji
Smislio neko istu sreu pa ih tu sloio

ODLAZAK U VETAR

SMEH TVOJ
majci

Sad znam da to nije bila vedrina

Taj smeh tvoj kroz kuhinjska vrata
Dok smo ulazili uz kripu poda: Klju
Koa ti je bila bela kao praznina
Kao da si nam govorila iza maske
Kako da prekoraimo ono to vene
Vedrina ima lepu boju: Smeh skriva
On je bio tvoj poziv da se skrene
Uvukla si se u smeh: Prinudu glasnu
Spolja dolazei prizor smo ugasili
Radosti nije bilo u tom polumraku
Jedina vedrina gledala je s zida
Dete sa slike. Oi od same radosti
Kad bi odlazili kao dasmo beali
Odao bi te ponekad osmeh bez pokria
Ruka ti je bila tiha: Usnula pesma
Kako voleti dovoljno one to su blizu
kripalo je uvek kad smo kasni bili
Dete nas je gledalo istom vedrinom
Tvoj smeh kao tiina dubok: Pouri

ZABORAVLJEN

Na mome elu konana slika prikucana: Andjeo

U tvoju se sobu uvuklo vreme koje me nee
Snovi se budueg zaustavili: Sve se dogodilo
Gde li je izbegla ljubav: Vreme jeze nailazi
Ljubi me s ukusom milosrdja a rastanak uti
Nesanica me svog uzela: Ako usnim nestae
U strast tek kad ti sidjem strah me zaboravi
Misao o zvezdama sad je deo neke druge tajne
Kroz moju glavu zakrenu promiu slova slutnje
Uz krik blaenstva nebesima se predaje i sada
Kako da zauzdam vrteku koja me u nita vraa
Slau se redovi elegije: U dui me vie nema
Govorio sam. Pisao po vazduhu. Lebdeo: I zanemeo
Ne umem vie da probudim izvor koji u tebi uti
Od tajne nove u osmehu tvom ni prag ne slutim
Belog andjela kako da dozovem: Kome da se molim
Ti me ljubi s ukusomzelene jabuke: Glasiz tame
Die u mene s prividom strasti: Ako prestane
Dok strast i plame svlae nebesa se podsmevaju
Kroz prozor tvoje sobe nestajem sav od slame

POGLED

Gledamo zajedno kako nam se deava

Srna ti nerazbudjena u pogledu sni
Dan za odlazak u prizor to ga nema
Do budjenja tek pucanj: Boja praznog
Snom vraa smisao redosledu vetrova
Hajku dal ti sluti il srna te sanja
Sutranji dan me ne prima: Neko vreba
Iz prirode strah zvoni: Ti me zove
Tvoj san nasuprot oluji: Snaga osmeha
Znam da e se desiti: Ako te probudim
Srna e izbledeti: U pogled ko e ui
San tvoj ako prekinem: Desie se java
Postoji li izvan dobrote: Pucae ipak
Prostri srni pogled a mi emo svakako

KRAJ BAJKE

Kroz tvoju sobu i sada protiu zvezde

Na mome elu veprikucana mrva zlata
Kao da se snovi upliu u vreme budue
U nau zimsku bajku lino ekspir gleda
Jo korak i postau suza: Zvezda padalica
Promiem definitivno kroz vreme strasti
Ljubi me s ukusom voza u poslednje jutro
Jo pokret i sjediniu se tudj s nesanicom
Kroz tvoju sobu promiu sad bive zvezde
Ti stoji pred zidom zadihana sva u svili
Prolee naputeno slutim dok zora se pali
Naa bajka pisca svog zagubila: uda nema
Promiem kroz tvoje zanose: Padam u prazno
Premda znam dobro jo gde ti osmeh uti
murim: Iz daljine boli bakar tvoje puti
Kroz kimu mi oluji slina struji: Svete
Kada smo bajku zamenili: ekspira preskoili
Glasna jabuka sad nau nenost die: Pamtim
S prozora te vidim u dugu kako se preodeva
Moda smo san previe ikuavali: Dno okusili

ODLAZAK U VETAR

Pre nego to naglo udje u zglob vetra

I prokune ravno: Miris mulja osluni
Plodnost poznae neizmernu. I irinu
Kad te nebo zbuni zagrizi hleb i uti
Putuj dok none stigne. Tu srp zabodi
Nemoj ipak kao vatra: Reku sluaj: Zidaj
Od blata stvori. Gromom podeli. Da traje
Ako te magla snadje za zvono se uhvati
Vetar je dobar da prodje. Da odvede bes
U zglob mu ne diraj: Kletva e te snai
Od zemlje peene hram izgradi. Da sjaji
U sred polja to neizbeno zauvek radja
Putuj ako zna ko si: Groblja ako pamti
Zapii vrbu i dud. Orah i bagrem: Pa idi
U snu ti i onako tamno: Poslovi e stati
Ako ode: ravno i zvezde e te zakleti

PANIKA U LETU

Leto seobruilo dok posmatram te u kretnji

Nosisvojetelo od staklasamom ivicom panike
More te presree iglicama jave: Nije to moje leto
Govorim o tebi dok nepca mitrnu: Pakao providni
To to ispijam nije nevreme: Udarakrv u pleksus
Rasejano svetlo te kupa: U pozadinii mree drhte
I vazduh i pesak to to razgre: Energija ula
Posmatram udo. Skoro ga dotiem. I sve se razlae
U leto sam pogreno propao: Materija i hemija slini
Tvoje teloi mojapanika:Razmaknasjedino rastvara
U tvojoj kretnji raspet dan: Gomila u pozadini srie
Niko da pridje dok na sredplaepostaje svetlost

autor, u vreme pisanja Izlazak iz slike, 22

godine posle Privid srebra

MOVARA TO RASTE
U DNEVNOJ SOBI

OPIS STANJA

PREVODNICA U KVARU

Vatra ne sme pred oima da mi iznova plane: Stid poara

Nita me ne obavezuju njene osame: Otie besprizorno
Sluhom pamtim taj odsaj njenog davnog ispalog kovitlaca
Sve same sue i vorovi: Tamo gde se niko poetka ne sea
Stati i zabosti: Kvar u prevodnici proceduralno prepevati: U mehaniku
Putovati: utati : Preskakati: Gutati: Stii do mesta gde prave se spajaju
Vatru samo bivu iz vida ne gubiti: Podmuklo je seme Hefestovo
U vodu vatru hteo sam da prevedem: Da zaplovim dnom mora dubokim
Predeo da uvedem u optu memoriju: Vodu pripitomljenu da proetam
Ludost vatre alhemiju zagovara: Poar poplavu nasmeen razigrava
Prevodnica u kvaru spava: Voda joj do grla dola: Vatru sanja
Vatra mene zavarava: Nije sama: Sue i vorovi procvetali: Antika
Posejdon me sa Hefestom obmanjuje: Igra ah: Kraljev gambit: 1.e4 e5
U igri u kojoj ja gubim: Voda vue vatri : 48.Qc4+ 1/2-1/2: Opti Kvar

SAETAK PRVI

Na raskrsnii Molitva ili utakmica dugo se ve sprema

I ptice stanu: Nema tee: Ravnotea straha na ici peva
Godine i porazi srasli: I urok prek s fusnotom u pasau
Jednaenje po nesanici ne uspevam da svarim: Distih gust
U nesvest padajui sebe samog prestignem: I izneverim
Prazno je i gusto: Negde samo prazno i golo: Poluvreme
Znam da smrt definitivno ubija: Po navici i definiciji iz knjiga
Ko zna koliko je ija no gladna dok zalogaj urgentni okleva
Samo je nitavilo uvek sasvim blizu cilju: Traje rastojanje
Na popisu nema disanja: Iz rasporeda je izostavljen korak
Moj pogled je zima u kojoj se oluja naizgled nevino kupa
Veze i tajne neko ometa ravnomerno: Iskljuena je energija
Sto oguljen do bede na glavnom se trgu u olakost otie
Deava se tiha predaja smisla: Prah od idola i parola jo mlakI
uvari opte prie opet su u pravu: Prezir ih nee opametiti
Govor mi je u sam jezik pobegao: Koulja kao zastava izvrnuta

SAETAK DRUGI

Modri med zri u prazninom vatrometu: Sae od baruta

Isceeni spis vatru zavarava: Nagriza spokojnu misao
Iza ponoi dogaaj ostavlja razmak u prevodu vremena
Re je izvan znaenja: Soba mi se od sna raspukla i cvili
I no opti viri na ulici jeftine drame: Opera prosjaka
Zver u ifonjeru: Kupus kiseo: Prizemlje: Periferija tupa
Svod je vreme koje tupo na sru kafanskog poda pada
Na stolu golom pobunu: Post u sred miljenja i dogme
Melodiju kvari izgovor: Kaplje rez kroz moju re zadatu
Udeo to je udesa u optem koraku do ulinog uasa
Kasni za nesporazumom kroz prozor onemeo to stie
U kui naoj jezik u vatri peva elegije: ista pukotina
Posveen grehu listam melodramu ruei zidove anra
Na besmislen ugruak svodi mi se pogled na optu scenu
Ovde ivot nema za ta da se primi: in prvi istekao davno
S dna morfologije u neobavetenost skaem: Bos i pismen

NASTAVAK OSNOVNE TEME

Moj poraz je ipak pitanje dvosmerno: Sutra ili zauvek: Taka

Mesec zaglavljen u lavoru dok mozak mi vrlinu povraa
Brod klei raspadnute azbuke na skveru: Hapse kapetana
Zaudara epoha: Prekovie nepokopanog saznanja: Bez isprava
Mrak je tvoje godinje doba ak i kad zavarava: Samo vrata
Vidom viem u vreme koje se ne bira: Kao prozor zazidan
Veliki svet prolazi uporedo: Ogledamo se samo mi: Oni se znaju
Prizor mi formira taj prozor u zimu optu to gleda: I mrti se
Goli dodir s trenutkom: Jeza zaleenog kalendara iz slavine
U svaki etvrtak ona ena to virti je izuzetak: Klavir dok svira
Neko nekom javlja da je umro: Ona samo postoji kao vest budua
Gluv kao ugruak osujeenog vetra neko je ubija iza ogledala
Svanuo je samo dan kad reenica se lomi: Vetar pun usklinika
U muk crne rupe izvan vremena bei sva moja pitomina
San sa prazninom u besprizornom zagrljaju u izlogu bedu prikazuje
Kad nostalgiju pie logino: Detinjstvo je iza ugla zamaklo definitivno

UVOD U OKOLNOSTI

MOVARA: UZROCI I POVODI

Trenutak je izlian: Eksplozija u samu inertnost sveta

Predeo meni dosuden: Udeo lian: Pakosti samo dodir
Re kroz nita provuena nevina je do besmisla: I crna
Izvan oluje stolica usamljena: Posuda kao da nije sama
Posno je to podne usred neba: Mesto mi je u razlomcima
Glad u vreme upisana na uzbunu iz kime zove muki
Diem jo epohu: Ples usirene krvi i bu u prikrajku
Oholost se trougla na mestu rizinom zatekla: I srp
Zaludni varvari dangube jo u tami: Poziv se zagubio
Da je jeza konano tu znam iako tek je samo svitanje
Voda u ai slana u ludnici optoj: Puls im jedva ujan
U razmoenoj tmini slepci eksere sabiraju: Nepar jeste
Hemija zasienog uma glavu moju mentalno preuzima
Ono to preti sutra e iznova: Skok hitan u betonsku kupku
Kome preostale stolice kada su svi otili pa i mene nema
Sluajnost se svaki dan privia: Biem na bie: Presing

MOVARA TO RASTE U DNEVNOJ SOBI

San sa puinom u besprizornom zagrljaju u izlogu bedu prokazuje
Kad nostalgiju pie logino: Detinjstvo je iza ugla zamaklo definitivno
Srani udar je u toku: Eksplozijom na amotinju: Presing i aspirin
Saznanje me kao pozajmljena koulja izlae: Polovna roba: Rasprodaja
Krov mi na glavi ve godinama spava: A glava samo odoleva
Sred govora podne restoransko podlegne klimi: U konzervi mraz drema
Blizina pomnoena od uspomena se oslobaa: Preko reda stie plima
Redosled plena je rovit: Hirovita je i bagra dok snimak plua eka
emu uspon kad u seanju potop je izbrisan: I vatra je lairana
Teorija due: Mrnja u prahu: Kamen i pepeo na vratu: Rat u adresi
Pletivo besmisla u dioptriji skrito: Vreba sa ekrana jeza tihovanja
Plovi ulica: Sa jedne strane zaviaj drema:Oluja e: Baloni umesto tela
Stolica me eka dok podstanar reenice melje: Stola nema: Slanik stao
Gozba se izvinjava: Nju glad vreba: Plen sebe lino see: Sutra: Bie
Inertnost sveta po sobi eta: U kredencu samo teta: Lepota oteta: Mrak
Uvod u movaru to u dnevnoj sobi raste: Sezona zabranjenog leta

VEBAJUI USTAJANJE

Tmurno podne pod uzgrednom kiom sipi: Moja maska prsla

Ne doputa mi znanjem da se krijem: Zalud spisi antiki: ak ni mimezis
Ne vredi u nadoknadi vremena: Traje opti raskol uglednih arbitara
Mo trona na kaskadama filozofskim trune: Sofisti balon prepumpali
Namera im ima trn to u kori mozga vreba: Teza sad ima protezu: Tajm aut
U seanju kia stakla: Prolost kao kaa zaudara: Epoha zauke ima
Ucenjena pornografija stanuje u suterenu: Jeftino je preglasna aluzija
Uglednici su nagraeni: Posveeni ovenani: Duh je na mah: Moneta
Trenutak kao izlazak: Preti da traje: Opta palanka: elatin: Povratak
Kipi: Dimi: Vri: Da se zgusne nikako: Pauza: Gimnastika vernika
Pamenje mi na obronak propasti lii: Kr je utrobni u etnju poao
Mo stvarna ne postoji: Iz kaveza zajednikog neman smo pustili: Produetak
Tesno je i neusklaeno usred buke: Venost se pod tuem kupa: Rupa

TAVLJENJE SOPSTVENE KOE

Kou izvrem svoju: Hou da piem nasuprot besmisla pustog

Onog to u vraanju lii na preskoenu veru: Vrata slepa: Ekran
to u kugu direktno vode: Prolaz zasut svakojakim injem: Tup
Predeo meni dosuden: Ni razloga za seanje: Zazidan glas
U nesanici snujem dno koje me ne zaustavlja: Utrobu dozivam
sa samim sobom buduim da se susretnem: Da kob upoznam
Umesto jedra da je razapnem: Kou koja nevericu samu odaje
Od sna tvrdavu gradim: U jutru kad se svi u dom svoj zavuku
Glavu da bezbedno prevezem tamo gde seanja nema: U muk
crne take to izvan vremena se zavrava: Da urlik poznam svoj
Sa koom mojom um dan taj mora da preuti: Da opie nevieno
Do noi svako na svoju stranu otplovie: Zlo: Koa moja: I ja: Bos
U rastvoru svaki se oblak ponaa kao sloeno pie s drugog sveta

PODNE USRED NEBA

Iz seanja gledam kako bagrem raste gorki: Sve sue pamti

I oluje po kalendaru dok kaput drveni salaima sam hoda
Bunar onemoao u podne: Na dnu mu jutro ne vidim: e uti
Treba zaobiii vidik: Tamo gde se niko ne sea poetka: Zastati
Izvan oluje kuhinjska stolica usamljena: Na istok je sa rasparena pola
Misao se moja biva prainom zaodeva: Voda izostala dok suton eka
Samo talog gluv i srebrn: Sto opor: Izostavljen: Od godinjih oriban doba
emu seanje kad plod izostaje: Dae ve bog nevreme i post
Muka raste od jutra oderana: Iz ogledala nas vreba smola
Da li e za eki biti eksera dovoljno: Zglavak u meni kripi
Putovati: Romoriti: Preskakati: Psovati: Samo ne zastati
Kopati: Sejati: Orati: Saditi: Sunce samo iz vida ne gubiti
Sa pamenjem muka: Bez njega ludost: Samo ravnici verovati
I elji da se no disanjem preskoi: Podne sanjam usred neba
Stolicu jutro da li e u povratku zatei: I kaput na nju oslonjen
Bagrem sa sekirom u zagrljaju: Sala sam: Sto jo izostavljen
Na samoj slici koju zbumjen vidim budunost je sveg to e pasti
Rasti pa pasti dok u podne sunce neodluno ermom sutra meri

NO SANJA HLEB

Nita dovoljno nezasito i prostrano nije: Da utekne

kao vreme prolo noem nasilno izdeljeno: I oglodano
Blizina pomnoenih uspomena: Bolje joj je da spava
Sve sluti na glad duboku: Gora je od samog udesa
S one strane proglasa poraz se krije iza zastava
A glava zauvek budna ne ume bez trupa da drema
Kako no hranu da posle svega takne: Post i oprost
Hleb i so veni: Nita njemu vie ne pripada
I sve prostrano divlje je nezasito: Noem spojeno
Glad u teme upisana uspomena je jaa od zanosa
Ni vatra u nju nee: Ono to mene raspinje: uti
Od sudbine dani odbegli trunu: Nemo prizivanja
e sobom obuzeta namesto seanja preti: Tavna
Tanjir prazan na elo je povesti hropcem prikovam
Re je o rastojanjima koja su predvidiva: Zamenjiva
No sanja hleb i pevao bi posle rata: Nita i nita: I uvek

ZBIR NEMOI

Neprovereno znam da je sve samo prividna polovina:

Slike i njenog znaenja: Prozirnosti kvadrata: I hipotenuze
Koja nije iz iste prie ali jeste jedna familija: Taaka
Plonosti loe dubine: I umnosti veite tiine: Polovina
Boja trajnog sivila i jutarnja transfuzija: Delovi su neega
Znam uvereno da ne umem ak ni deli onog to me dira
Dotie me samo ludaka koulja to visi sa kineskog zida
Polovina Vavilonske kule nalaze se iznutra:Vrt i biblioteka
Jer znaenje se pomera na skali: I smisao se promene gubi
Koncentrisano vreme: iz dubine se Borhes sa lavovima vraa
Iskustvo je prepolovljeno: Sloeno u pismo:I uvredu: Janus
Krik me bojom svojom spreava u osmatranju
Skrivenog me ljutura povreduje: Bengalski tigar i policija
Vetar e me s peska izbrisati kad god Heraklit to poeli
Polovina: Celina: Napuklina: Dvojina opta
Slika: Triptih: Ram: Platno votano
Dubina: Pliak: Plima: Oseka trajna
Ljutura: Iznutrica: koljka: Biser ukraden
Pustinja: Oranica: Pesak: Plug snaan
Danas: Jue: Sutra: Nikad vie
Vreme: Nevreme: Godine: Kraj sveta laan
Pismo: Govor: Re: Tiina kao planeta
Krv: No: ivot: Truplo mamuta
Vetar: Mir: Vazduh: Zid: Pijaca sveta
Pouzdan u svemu privid je samo: I druga polovina neega
Do kvadrata me deli stranica teoreme koju neman
Nije krug: Asurbanipal uvek na treinu znaenja rauna
Sve ega nema u Aleksandriji je nevidljiva zapremina sveta
Ta je polovina neproverena u svojoj svetlosti: Opta biblioteka
Zbir nemoi koje oznaavaju da ono to postoji i prisutno nije

VARVARI IZ DNEVNE SOBE

Kako smo daleko od prieljkivanih varvara: Dosadu sami zalivamo

Njihov izostanak kao da ne primeujeno: Razlog znamo i utimo
Sami uzgajamo line demone: Potajno mrzimo Rome: I organe
Zaludni varvari jo straare u tami: Rezervni plan porodine drame
Moda bi bilo lake kada bi se pravi varvari pojavili: Najavili bar
Govor bi na u vrstini dobio: Najbolji je demon s komiskim likom
Opsadu bi mogli suvereno da glumimo: U limesu naem opet su vojske
Barem Skiti ili neka horda neobuzdanih motorciklista: Iz dubine Evrope
Sa varvarima bi nam lake bilo: U magli i dnevnim vestima: Pred san
Dok letujemo sred movare to raste u dnevnoj sobi: Rodoljupci zajedniki
U ogledalu samo zadah: Palanku niko da nam ugrozi: Samo mrnja obina
Ni danas nita od varvara: Kavafi zna: Njih nema kad su najpotrebniji
U sreditu naeg televizora zaguljivost dvorita: U seriji su Turci skoro isti
Ipak se arolije ostvaruju: U podrumu je moda jo bolje: Varvari zauvek
I da li sve to posledica gordosti: Velike i izvan mojih moi: Ukus gorak
Pokuaj homeopatija po kvartovima: Dovreno nas ubi: Sveopta paralela

TAMA U VELIKOM PAKOVANJU

Zatvorivi vrata od kaveza znao sam da je tama konano tu

Dobio sam veliko pakovanje istog mraka: Zemlja porekla ugledna
Zakripale su samo naknadno unete pogreke: Rok trajanja dovoljan
Dok sam iao unazad video sam sve onako kakvo je zaista bilo
U sobi sam mo tmine uvao uklanjanjem ogledala i bede
Ona gmie zarozanim zidovima i zaguljivom sreom se hrani
Zna kako trajno izvan spoljanosti opstati: I iveti bez svetlosti
Jer njeno se surovo itanje sveta moe primeniti: Na tamu dodati mrak
Oglodana slika obinog ivota, od obzira oiena: Skoro u rimfuzi
Mene brine samo gravitacija: Bez garancija smrt lako izvetri
Kao da je istina samo moja i kao da je sve ostalo iluzija i buka
Tmua iz ivota izdvojena: Predposlednja tacija: Adresa zaspala

GRAD: KAO BROD NASUKAN

Grad ovaj u kome dan je nedovoljno mrtav mirie tupo

I pas mu je odvezan unutar prizora koji je ravnodunost
to nalikuje na dve igle i pertlu koja je bez cipele
Dok kui nedostaju tri grede da bude realna ruevina
Ovaj je grad kao brod okotao u sred svetosti iznenadne
Tmina se koti u potpalublju: Kupatilo kripi u tuem lavabou
Odvezao bih lau ali je pristanite ne isputa: Put drema
Bez pertle vratie se cigle: Pas je ve u konzervi i slan je
Svetlost grekom mu isporuena u dunikom ropstvu trune
Voda u ai mlaka glavu mi smanjuje: Zubi i ekser su u zidu
Kada bih grad sasvim poruio da li bi se ita primetilo
Lice moje u katran uramljeno: Ima li smisla ba ovde umirati
Ili sporazum s morem o neinjenju sklopiti: Maglu za dah
Gradu privremena jedra pokloniti: Brod obojiti: Psa vratiti
Ulicu to od ciglane vodi ukinuti: Da se ruevine vie ne hrane
Sa pertlama bie muka: Prodavnica obue ne radi vie
Brod meutim s dosadom okovan jo stoji: Mehanika plua
Arheolog u gradskom vrtu labuda javnog etici podvrgava
U konzervi pas usoljen o prizoru meditira koji slepe iritira
S uma silazei o brod se spotaknem: Da li e mi more dozvoliti

NA DNU KOMPJUTERSKE MEMORIJE

Bolest je miljenje lano lepotu to kvari: Ne re samo:

"Bog prostit" - ti odgovor utean iz mraka eka: Silent screen
Umnoen plamen svea u dubokom ledu oltara: Straa tvrda
Ko mi to saoptava dijagnozu zanemarenih portala: Back up!
Obilata nas krv vozdie do preneraene bogorodice od jeda
Hladno je u reima kojim mi misli bolesne o lepoti obrazlae
Za godine umanjen zanos opominje na vreme koga kao da nema
Mrak iza hrama apue pretnju nevidljivu dok molitva traje: Tuch
Plai me i enjom ispunjava neizvesni izvore svetlosti
Zri greka: U elik istog zvuka pretvara se sveta vodica
Ima patnje u razmoenoj tmini to se magli u vrelom putiru
Nonim vozom iz Jerihona stie Marija Magdalena: Crash
Reeno: access denied: U pokajanju to pomazanju prethodi:
Pie na dnu samom memorije mog laptopa koji se od sistemske lai
oporavlja

COMPUTER GAME: LUKA BEZ BRODOVA

IGRA JE JEDNOSTAVNA. SURELY LOSE!

Uvek ta luka oglodana i dno ludilom optim posednuto

Obala sa stenom: U mali mozak kao citat to nasre
Uvek crno sidro: Nebo moje naruava: Nita za nita ukotljava
Glad nasledna i plovidbu prodire: Mora sve manje u boci i glavi
press shift 8
Brodovi ve su otpisani: U geografiju unazad: Vek i meridijan jo
Vraam se u nju da ekam: More je staro i lano: Kost karlina
Oglodan i vidik i zalazak: Zore vie nema: Samo povjest uti
U glavi raspored ukoen: Misli se na preskok: Talasi u rupi na portalu
shoot
Skelet ptice u niskom letu za veno popodne: Niko vie nikad
Stranac se nee vraati: Ostaje mu svetionik u glavi: Da pie Pad
Jo samo crne marame preostaju Kugu u prozor da posade
U rukama oktant drim: Luka ukinuta: Hemija zasienog uma
You lose. try again

MORE U RETORTI:
POKUAJ DESTILACIJE PRIZORA

Prevelika je koliina mora u prinudnoj svetlosti koja me gui

Izostajem sa teskobnog mesta prozivke: Sila se zgrena joguni
Busola koja ka nebu stremi napuklom metaforom je opinjena
Koliinom mora zanemeo putu se odupirem: Frakciona destilacija
Slika privida koji se upravo razdvaja katarzu izaziva: avo drema
More u toplu utrobu sveta poslagano die: Napon me obmanjuje
Nisam dovoljno visoko da bih znao o padu koji razdvajanju prethodi
Vidim more koje se odupire prinudnom iseljavanju bez anestezije
Talasi jo plavog dovlae: Vazduha u zagrljaju moi ve ponestaje
Ono to preti sutra e iznova: Jedan na jednoga i vie: Provala plime
Vidim sebe kako se u dubini razapinjem: Taka je kljuanja meseine
Pod vodom olupina raste a oi moje pune vriska iz retorte bee
More se od pare uveava: Preiena horizontala: Potroena je zaliha
zalazaka
Haos je odmah iza dana: Izmedu noi i nieg oderana java spava
San moj sa tobom kao telo je kome uvek nedostaje glava: Skoi i bei
Razdvaja se od vode obala : U sliku drugu stii nee: Destilacija ih uzela

OPASNOST VELIKIH OEKIVANJA

IRONIJA UVEK VREBA

Da li su uvari Praga ba pravog prepoznali Pravednika

Ili su moda Namernika beznaajnog ulaskom nagradili
Neto to hodae svojim putem s aurom lanom skrito
Da li je utanjem gordim ulaz plaen: Ili je zlo veito iznutra
U beskraju sad drema Stvor: Na obrazu mu promene nema
Kad kretanje se obnovi bura e predvorje sveto oblizati
Prag kad je sudnji prekoraen Gosta vie niko ne istera
Neko e ipak po neto doi: Blaeno e mesto zauzeto biti
uvari sudnjim danom zakleti govorom nemutim sad ga kriju
Sluajnost se lano ari: On i oni znaju: Nikome nikad
Jer ko je iznutra greku nema: rtvu tek treba obesmisliti
One koji na pragu izgubie Pravednika e hitro usmrtiti
Dua e zajednika nemar prebrisati: Laiki se raj rasprema
Stie onaj koga ubiti treba: Oholost opta ovog Krivca trai
Greka se rtvom ispravlja: Prostor samo za zapremini zna
uvari su uvek u pravu dok Stvor uti a sablja im je spremna

MERENJE POSLEDICA

UPOTREBLJENA RE
ZAMKE PRETERANE RECIKLAE UMA

Istovario sam vagon znaenja i re jedinu preostalu: Zaludnu

ekanje u praznini i razmaku: Misao truli u sazvuju smrada
Rad u zaledu uma: Na teretnoj stanici: Mraz uti dok sabira
Mesarskim noem knjige reem: Rei i rezanci: Preostalo pamtim
Ima mraka na zalihama: Sibir i u Oklahomi zri: Samo smrt je
Hladnokrvno stranice rasecam: Ginu detalji i margine: Kima
Vagona je van znaenja: Re do slova oderana: Ideja je tua
Um je zatoen: Na otvorenom vetar: ine utrnule: Peroni slepi
Pucanj u meso: Iz bliza: Sigurno i muki: Zapisan jeste samo utovar
U vagonu razmazana savest otputovala: Kamion otpisan: Bez prevoda
U junjakoj vrelini komad leda u plucima: No opet put tup zaklapa
Rad moj kroz govor puzi: Istovaram program tudeg disanja: Diktat
Negde u svetu vagon pune:Re je izvan znaenja:Mrak opet ran
Istovario sam sve i nju zaboravio: Dubok bunar u mozgu to muca
Nema smisla u koji mogu: Glupost u fotokopiji: Bez mirisa prag
U zamku neumerene reciklae u Sibir Junjaka putuje uteha: Prepev

UVEK KAD NA TO MISLIM:

OGLED IZ RAZUMEVANJA BIA I SLIKE

Otvor mi se ukae sa staklom biljurnim: Prvo i kao prasak prek

Uvek kada na to mislim: Rukopisom Direrovim: Tu na hameru
Sve mi se javi: ovek koji kasni: Bez skruenosti i mirno mrtav
Kroz okvir vidim u vreme koje dosta pamti: avo u belo okreen
Stvori se niotkuda: Na koricama jabuka natrula: Crte ve vek suv
Iz njega boja rai: Na pregai hleb: So na elu: I no iza vida viri
Prizor otvoren: Urastao u svetlost s kojom je stigao: Na rez zore
Od krvi mlak jo je pogled: Zver neka demona prati: Zadah jak
Staklo i gusta pamet u daljini: Zakovana je pria u ramu metalnom
Kad na to mislim oblik je neusklaen: Iza je idila koja brzo truli
Evropi hladenje posustaje: Do srednjeg joj veka rukopisi ve ispoteni
Znaenja istorije u materiji gube smisao izvorni: Bu joj cveta na licu
Kad na dolazak njegov pomislim knjigu usnim: Tunel sav u duborezu
Oljuten vizir sa moje strane: Pokuaj infuzije: Hitna doza religije
Stari majstori stihuju i crtaju: Kanoni uzmueni: Daljine opisane blede
Uvek kad na to pomislim: Kroz biljur na dnu dana: Jue moje gubi znaaj

UDNJA PREKOREDNA
FANTAZIJA U GE MOLU, VIOLINELO, OPEN

Zver u plamenu u snu mi se obraa: Pas je biljka uarena

Predmet je moja udnja i varljivost ula: Vrt mi je otrovan davno
Kao votanica razgoreva se goropadna hrizantema: Lave
Ta zver iz sna koja ne postoji ipak gori jarko: Gest u formalinu
Ako mi se fantazija snom zagadi kako u psa od biljke razdvojiti
Vatra je jedino nesumljiva: Muzika mi se moda samo priinjava
udnja za tobom svemu je kriva: Koraa farsa obina molovima
Tu nesvest gde se u snev pretae postoji kvar koji gori i krvari
Da li psalam i bode moda mati tvojoj vie odgovara: Ili vrag
Pajac nenadano progovara: Moja kima sve vas u ivotu zadrava
Zver u ifonjer: Samo da me krik do noi nove ne izda: I no vreo
Podivljala hrizantema ili pas koji drema: Moja udnja prekoredna
Sija taj pas dok fantazija ga obigrava: udnja cvili sasvim prekoredna
elo se openovo molski u potkrovlju uje: Mimoza pritvorno jei
Znam da ti u svemu nisi jer na notnoj skali bekstvo smera: Ton samo

UMILJAJ DORUKA
U USLOVIMA SPOZNAJE SOCIJALNOG ZNAENJA

U tanjiru skoro sopstvenom san zateknem i kaiku

Susret me njihov na skoru oseku jezika opomene
ta da sa jutrom zaponem i alatkom vidno tupom
Kad tanjir to s prolaznikom delim miruje i mrko uti
Da li da jedem i sam um zanemarim: Prolaznika jo nema
Privia mi se kaika kako raste: Red luenja poremeen
Na tavanici sto se ogleda: Dan me opet obavija i magla
U tanjiru deliminom pobuna elja: Iz glave bura ide
Za usta svog prolaznika pitam s kojim tanjir delim: Zubi
U grlu mom nieg nema: Kaika sama drema usred jave
Dvostruka praznina u naruju jeze gole i slanika sitog
Doruak iz tame nevoljni sto rasprema: Hleba nikom nema
Udeo kaike u praznini tanjira znatan je: Prolaznik samo kasni
Jezik moj ukus pamti: Govor tek otkriva: Posledica rupe u dui
Na stolu golom pobunu umeem gladovanja guim: Usta ute
Kad na vrata no pokuca tanjir i kaika doruku ne mogu pobei

GREKA
KOJA NIJE OBIAN ERROR

U pameti toj tiina je jedino zaboravljena greka

Unaokolo je tako zdravo da ih sve boli i vrea
Levak odbegli tog sluha muziku bi da simulira: Mistake
Savren svet kojim ive zakona nema da ga sprei
Moe li se duh zauzdati na graniama svetogrda
Uvezan u jezik ka unutranjem je okrenut disanju
Da uvrede glasnost izloie se provali suglasnika: Guilt
Pejsa iz snova hrapav je kao meseeva mena: I panika
Fault zaboravljena medutim raste:Tiinom se hrani
ivot je zavrna reenia:i Izbor: Gluvo je doba: Wrong
Isuvie je simulirane vedrine: Melodiju kvare izohipse
Mese se odrekao svojih mena: Prizor grubosti preovladuje
Tiinom ogrnuta lapse se uveava: U ukupnost neosetno buja
Pohvala ludost joj hrani: Na lepoti sedi: Vrlinom se maskira
U glasnost od mene odbegla: Korodira: Vrlinu su proneverili
Istina se utopila u moru rde: Predugo si redosled u sebi traio

MOJA ZVER: ZAPRAVO: SASVIM LINA

Nedovrenom i nedovrivom tkanicom teksta strast vebam

Razmiem ukrtaje i zamraje: Delim svo nedeljivo predivo:
Da upristojim prvobitnu zver u sebi: Igri je podlona oduvek
Talasanje rastvora due na drevnu melodiju govora podseca
Izgled i smisao sveta nedovreno zjape: Otvorio se raskorak sam
Tkanina opteg znacenja nedovriva je: Penelopi no odmae
S druge strane zida opti haos se propinje: Na je samo manji deo
U klupku konca snujem san o sau i lekovitosti puteva nesuvislih
Vidik mi prenoio u galaksiji zagubljenih: Rei bez saznanja tonu
Moja zver sasvim licna je emigrirala: Dosta joj je iste zoologije
Veliki svet u haos potopljen znake hibernacije jasne vec pokazuje
Mata mi nedovoljan da sva tkanja raspoznam: Jed izjeda na red
Red to od ivota uporedo do zadnjeg vora vodi: Taka pre kraja
Koji iza neispisanog vreba: Stranica poeticnih stanja ipak zaudara
O lekovitosti nezavrenog govora rika najbolje svedoi: Udeo udesa
Uvebano samo na nespretnu koreografiju lii: Zver bez odaziva

PODNE USRED NEBA

Iz seanja gledam kako bagrem raste gorki: Sve sue pamti

I oluje po kalendaru dok kaput drveni salaima sam hoda
Bunar onemoao u podne: Na dnu mu jutro ne vidim: e uti
Treba zaobiii vidik: Tamo gde se niko ne sea poetka: Zastati
Izvan oluje kuhinjska stolica usamljena: Na istok je rasparena pola
Misao se moja biva prainom zaodeva: Voda izostala dok suton eka
Samo talog gluv i srebrn: Sto opor: Izostavljen: Od godinjih oriban doba
emu seanje kad plod izostaje: Dae ve bog nevreme i post:
Muka raste od jutra oderana: Iz ogledala nas vreba smola
Da li e za eki biti eksera dovoljno: Zglavak u meni kripi
Putovati: Romoriti: Preskakati: Psovati: Samo ne zastati
Kopati: Sejati: Orati: Saditi: Sunce samo iz vida ne gubiti
Sa pamenjem muka: Bez njega ludost: Samo ravnici verovati
I elji da se no disanjem preskoi: Podne sanjam usred neba
Stolicu jutro da li e u povratku zatei: I kaput na nju oslonjen
Bagrem sa sekirom u zagrljaju: Sala sam: Sto jo izostavljen
Na samoj slici koju zbumjen vidim budunost je sveg to e pasti
Rasti pa pasti dok u podne sunce neodluno ermom sutra meri

OD KUE JE OSTALA ILUZIJA

Kua je iluzija ijj plafon igru sa duhom odrastanja pamti

Drama iza ela po zidovima je izlepljena: Pesak iz betona curi
Svevinji balkon pretenih tragedija: Za sve je komedije tu
Prati je krivotvorena povest jueranjeg dana: Novine piu
Naa pamti kua sve nerazjanjene nestanke: Slom mate
Tragam zapravo za detaljem u kome se nita dogoditi nee
Imam ga negde na vrhu noa: No je u ragastovu: U sobi naoj
Listam farsu zidove ruei: Balkon stoji: Znam: On ne postoji
Dua mog duha nije odrasla: Radio javlja o zamraenju: Sutra
U feljtonima: Zvanino tumaenje vaeg ivota: Krova vie nema
U venama struja: U nervima meseina: Iluzija me vie ne dira
Sa zidova humor dramu spira:No nam dom kiom zvezda kvari
Niskogradnja jednosmerna: U podrumu muka: Na krovu reklama
Peva se opera: Moderna drama: Oseam bluz iza ormana: Mama

OLUJA I BUKA
KOJA SU LANE

Mesto moje u sveoptoj oluji nejasno razumem: Urlik

Poraznu senku oseam kao iskoen zahtev iz tame: Beg
Kako no osvaja raspada mi se aura: Rue mi se sati i kilogrami
Na besmislen uzorak svodi mi se pogled: I provalu optu
Dan je ugroeni deo moje imovine: Mrak me ujeda
Ukalupljena nepogoda eka: Neko joj diktira pravila
Oluju da razveem: U buku i la: iv da vetru siem
Seanju zaumnost da vratim: Senku na zid da prikujem
U pobunu miljenja bez tita da krenem: ed i ja sami
Nesanicu da preskoim: Da je na jarbol raspnem: U vihor
Da uraste kao nokat u sunu godinu: U minute da je razmenim
Pogled u vid: Glas da sauvam: Lanu buku u glavi da spalim

PERIFERIJA POEZIJE:
PAMFLET O OPASNOSTIMA ODLAENJA U
BIBLIOTEKU

U lekovitost pesnitva posumnjam dok kusur ekam

Mnogost na policama i poraeno lice slubenice prete
Nisko mesto na skali munoj zatekoh: Lo zrak jo vie
Da li zbog knjiga koju ba vratih ili je portir iz "Ulisa" ispao
Znak uzbune na polici za poeziju: Blum povraa prozu
Pola est: Ventilator stoji: Slubenica u sebe tupo gleda
Lekovitosti pod tim naslovom nema: Hou Despotova
Na periferiji da treniramo pesmu: Leopoldu je ipak bolje
Podsmeh svemu to je vano: Portir tiho zavodi mog junaka
Zrak je pun rimovanih gadosti: Vojin Veseli pakao drema
Hou knjigu nazad: Perai sapuna jedino mi mogu pomoi
Slubenica u dosadu obuena flustrirano u subotu gleda
Re je o otrovu u iju lekovitost svetina sumnja: S dna jezika
Dok sladak sumrak pobunu davi: U neprevodivost skaem
Konano je svet u duboku glupost zagazio: Biblioteka spava
Naa je periferija idealna za pokop i vaskrs poezije-slike
Kusur proze jednosmernu matu zamajava: Knjige sebe sama
U potiljak gleda: Ko zadovoljan nije jezik nek pregrize poezije

PO VODI IDEM
TO JE VID PRETERIVANJA

Po vodi bih da idem: Letim takorei: U oblacima arhangel jedan: Bedan

Knjiga mi u ruci bela: Divokoza dok na najviem brdu peva: Se podsmeva
Molitva ili utakmica se sprema: Voda je sveta: I ma meden: Me jedan
Jedan je san: Kruna:Truba: Neto e iznenada: Ali kia pada na mia
San mi je grean: Pesma moda prokleta: Svemir me okomito eta
Po ici onda hodam: Voda se razmie: Sa brda visokog raketa kleta
Sve zapone: Seva s desna i leva: Pada:To se moja planeta talasa
Brod u meni drema: Da shvatim ne mogu: Knjiga jo nije cela:ni poela
U greci zateen: Ma gutam: Na juri skroman me vetar sprema
Zviduk ili opomena: Molitva pred bitku: Srea pobednika lie: I mae
Idem: Letim: Zver peva: U glavi poetka nema: Oblak sam jedan
U knjizi koja slova nema besmisao se sabrao biveg sveta: Da cveta

POGRENU PORUKU KOPIRAM

ENTER

Izvire smola i bu se nena oko nas zgruava: U suton

Jedva zadihana mrzne se kost u kojoj prazno zri odjek
O bagrem obeeno modro zvono: U dubini suton kaplje
Horizont nehajno problem moj sa geometrijom razreava
Pljusne no kao da deo neba se provali: I ptice pevajui
Ukus bilja i praina pod jezikom: Nema tee: Ravnotea
Niz konopac sila: Zvono cvili: Odakle smola: Iz rane ije
Ko e led iz ae da zakopa: Meseinu da vee: Da ne oda
Ravnica iz mog unutrasnjeg depa divlje se buni: Srce bajato
Ne da joj mira: Kao da budilnik ubrzava joj godinja doba
Prebrzo e nova zima: Sredina je tek avgusta a sunce vene
Med se roene pele odrie: Pada krov na mom zvunom ambaru
Od suze se vidik istopio: Jedva tri reda molitve mu preostala
Pod upijaem se gluva slova nastanila: Konopac beli prepukao
Smola se rani vraa: Drvo korenu tajnu poverava: Plod nestao
Jezdi vest zadatim prostorom: Praznine poruku kopiram: Enter

PREBROJAVANJE SMISLA
PRETNJA OKLEVA DOK PADAM

Na koji kvadrat dana melem da privijem vatrostalni

Okamenjena dok lei zajednika pretnja: I vreba
Govor od robovanja tei od ustajanja razoren lei
Lekovitost da li jo postoji u uegloj memoriji optoj
Ozleda nevidljiva jo odoleva nasrtaju predumiljaja
Ideja iz pesme izgnana kao divljaka me obavija
Nalije tvoje fotokopiju razmazanu u tampu alje
Odoleva jo samo naa zaludna vera u mo haosa
Telo kad zanemarim dan u kome jesmo potone dublje
Krik u nestajanju da li neto sluti: Jednaenje po panici
Humka je prepuna fusnota koje ne uspevam da zanemarim
Razvaljena je volja uporedo sa nama: Dok pretnja eka
Dan godinama obean na rei je moje otporan: Sam hoda
Nered se uredno na horizontu zbija: Lice nam je poniteno
Kroz itko vreme filozofijom pokuavam: Pretnja drema
U ruci drim poetak koji se na vazduh oslanja: I padam

SPLAV
KOJI JE POSTOJAO I PRE SLIKE

Snaga me intuicije jo iznad vode odrava: I vrea more

Verujem u vaskrs: Ne plovila tronog: Sebe samog jo manje
U uskrsnue putokaza sam uveren iako s neverom leim
Iz knjige zaumne ikona to je ta na jedro Odisejevo sea
Koje smo odaslali iz sna brodolomnog: Na Post restant
Intuiciju svoju Parkom zovem: Zbog boje nebeske i mita
Gledao sam u trulu palubu gdje leali su mrtvi Kolrid mi apue
Pobesnelo more od baruna daleko: Poetinost barok kvari
O snazi jedva da smem: Voda ko voda: Mutna i zlobna: Stara
Da li svaka seoba sekiru podrazumeva: Bog se u meduvremenu odmara
Posle ljubavi kratke Kirka zaslueno spava: Muze gledaju i ute
Nedostaje joj samo jedna glava: I glad tuih argonauta
Plovi i topi se splav: Moja je to pozajmljena Meduza: Iz Luvra
Muza i intuciija jo veslaju zduno: Bi im smrt dri lino
Vaskrs na nebu s povezom na oima slikam: Temu znam
Kako se nikada ne vratiti na Itaku: Penelopa je ve metafora

SUDBINA SPISA KOJI NE UZVRAA

Imaju spisi svoju sudbu: Veliko ludilo magijom zatoeno

Ruka bi moja namerna bila da utoite slovno takne: I preivi
Red i broj: Rei kroz plamen: Anno domini: Pamenja radi
No kad proeljam i vrt na vrhu uspona ugledau opisan
Sudba se suva i beskonana iznad rukopisa podigla
Tesno nam je u nameri i saplitanju: Slova rasuena bdiju
Ako spis protresem svoju u senku moda na zidu zatei
Misao bi prostor bez okvira: Suze su davni zaludni krug
Da li e zapis vatre potonje izbei: Budne su samo praznine
Uporedo mi dolaze: Poruka i znaenje: Smisao i pretnja
Ako ga na svetlost iznesem u malom e i veliko izbledeti
U prizemlju se gomila reenica oko besmisla sudara: Sprat
Jedino e vreme: I pravo i bez smisla: Znati kuda mu valja
Rukopis mi neminovno stie besmisleno jasan: Niko ga nee
Na moju se sudbu reenica odbegla naslanja: Poruka je isparila
Isceeni spis vatru zavarava: Kui se vraa promaena meta
Poiljalac nepoznat: Kome diktirati u pero isto vreme: Nemereno
In the year of the Lord: Posle Hrista: U godini Gospoda: Sudba
U raunaru mu sterilno: Spis koji se neotpeaen vraa: Ignotum
Veliko je ludilo ipak vee od praznine: Um me formatira: Et Item

IVOT IZVAN SNA JE POUAN I SMRTAN

Osvanuo sam sa pitanjem i danom koji mu je prethodio: Misao kosa

O sunanju i i da li je zdravo biti protiv njega: Sanjao voz u tunelu
Oglasio se po navici samo radio: Iz sna izlazio nisam: Neko e ve
Na sasvim lino pitanje: Tako se dogada od kada ustajem: Sve rei
Margine su u sredinu pomerene: Jueranji dan u herbarijumu: Odluka
Sa sledeim svitanjem moda neizvesnija: U automatu mi misao i kafa
Najvanije je iv: Na nogama doekati pitanja: Koja su dostojna: I kratka
U detinjstvu sam bez presedanja u javu iao: Postojali su samo odgovori
Uenjem brzine u sred sveta biti: Aritmija na velikom platnu: Tano vreme
Previd se sad samo umesto odra koristi: Umiranje definitivno ubija: Ipak
Valja iveti izvan solarijuma: Voz jo u tunelu: Spava moja glava: Radio
Jutro ubrzava: Prethodni odgovor insistira: Nikada vie botanika sama

U MIRIS LIPE POTOPLJEN

U mirisu lipe sakriven lebdim i smiljam: Istovremeno nem je

I gladan ukus noi u kojoj leim kao u sarkofagu: Istorija nije
Moja obmana: Samo je oseam kao hladnou koja se oblizuje
U zabludi sam venost video: Boanstvo se osvre: Svemir na ekanju
Dan je danas koji e da se dogodi dok cveta drvo prerano: u
Medu straniama dnevnika koji u voditi providim potpis kletve
Lipa kroz mene die: Jer ja piem s obmanom pomiren: U miris
Lekovitost prizora heroja zavodi: Ekran me u dogaaj direktno uvlai
Mramor mrzne mir meu maslinama koje kraj kue kroje krajolik
Udeo boanskog u lipovom aju istoriju razodeva: Ni limun ni mleko

ZOROM SVAKODNEVNO PUSTO KROTEI

Svetlost jutarnja je bolja: Iza nje oko i dah se kriju: I kima

Zvuk je njena loija strana: Ko zna koliko mi je no gladna
Koliko svetlosti u prizmu tame moe da potone: I mate lude
Govorim o fikciji koja se u letnjem danu geometrijski raspada
Ironija ispisuje svoj krug oko lane strofe: U teme samo gaa
Na ranjenom mom stolu pusto i skleroza zasele od zore: Snuju
Kako da nas u lov na same sebe navedu: avo vie nije iza brave
U golom svetlu dok se za buku pridravam samo seanje gubim
Metalni me ritmovi saleu: Slobodna volja nam zajednika kopni
Moja me utljivost za korak iza stvarnosti dri: Do take i jedva
Ironiju ako prihvatimo da li e dosada providnija postati: Svest
Nije ukupan svet: U konzervu pusto morau da zbijem: I zabravim
U danu smrznutom moja me filkcja do podneva formatira: I peva
Uvredljive pesme kiropraktiara: Tek onda je tiha konfuzija smeni
Sinona ironija nepodgrejana: Mikrotalasnoj bojler ne radi: Deride
Ve sofizme rea: Moj se pasijans zorom jadnom avolu ruga

IZVAN DOSEGA FIZIKE

DISANJE ZAUVEK I ZATO

Zauvek i nikada: Jednom se moda ipak i to dogodi

Jer to je dan u kome se nita na nebu izmeniti nee
A sutra e biti jutro teko za budenje i mamurno dugo
Iz sveta nevidljivog u senku ogledala preskoiti : Zapii
Stvarnost nam pripada samo izmedu ta dva reza: I haosa
Jer ovek koji veruje da je sreo istoriju prijatelja nee
Koja je uvek jednosmerna: Povest koja je metastabilna
Jer ono to je zauvek nikad se dogodilo nije: Knjige lau
Vidljivom je sueno da zavarava: Misao klei: Duh pak drema
Istorija tua budue vreme kao previd prepoznaje: Naa nije
Nikad svoje zauvek neu dosegnuti: Dok svoja plua diem
Tano znati ta se dogodilo: Iz tmine ogledala se izdvojilo

FOTOKOPIRANA GREKA U RAJU

Glava moja inventarie sadraj svakodnevnih zaborava: I magle

Na popisu nema disanja: Orfej je patetian: Ofelija mrtva spava
Kao da se mehanizam zaglavio: Euridika kasni na ubrzani za Tampu
U knjizi zatvorskih gostiju Hamlet se upisiju kao muik iz Saratova
Vreme povremeno drema na peronu: Izmedu je patnje i dosade
Ukus negaenog krea u povesti pisanja oseam: Vozovi kasne
Onaj koga nema zna: Meni preostaje jedino pamenje da trampim
Palo je leto na nas iz edenskog vrta: Do prvih mrazeva traje iluzija
Zaborav da li smem kao aluziju da piem: Umesto disanja infuzija
Svet mi povremeno na veliki zatvor lii: Ili knjigu snimanja operete
ekspir mitologiju potkazuje: Moje mesto u vremenu sasvim je mizerno
Kvar evidentno postoji: Mi ga samo fotokopiramo: Rapsodi opevaju
Mentalno ubre pokuavam da svarim: Put vodi u skladite mrzovolje
Dok svet oplovljavam Kolumba vidim kako lebdi na polovini koje nema
Puna kofa iskaljanih fajlova: U Sibir se Eden seli: Cena zaborava
Kapetan Kuka Koumba ienjem klozeta kaznio: Kobna kopirana
greka

LABUD I ZIMA U RASKORAKU

Merena pogledom u kome je samerljiv samo drhtaj strune:

Zimska se smrt s labudom koji kasni za olujom prikazuje
Pitanje je samo: Kako svoju prozivku izbei sa stilom
Kome je bitan moj drhtaj u hladnoi u kostima to ui
Labud je tu da za smrt godinjeg doba svedoci postoje
Moj pogled je zima u kojoj se oluja naizgled nevino kupa
Ko to nepogodu drhtavo proverava: Dijagnoza i anamneza
Dua moja s krikom labudovim razdvojena hitno prevedena
Upitam se u mapu mozga svog zagledan: emu promena
Kad klima labudovo mesto u oluji ne pomera: Ukida ga
Bez skrupula i pardona na seobu se i krvnik sprema
Oluji ako se predam da li e labud lobotomiju preiveti

O LETU I NEELJENIM POJAVAMA

Od posta do itanja smetnje na vezama sve jae: Ovog leta

Pokletstvom uginua zaaranog sveta u kupatilu se bavim: Diem
Tajnou se titi zaviajna prednost: U itanju postim ak strogo
Veze i tajnu neko ometa ravnomerno: Iz svog kupatila ili svejedno
Upitam se ipak glasno: Da li nas to kob lavaboa sustie: I sapun tup
Svet u tajni slabost sopstvenu sakriva: Vodom se slui da se maskira
Post mi duh od dilema spaava: Rana je tajna u provinciji to stasava
Kad nam jedino smetnje preostanu leto e e rerbra svoja progutati
Od zaviaja u velegrad izbegao od smrti u kupatilu se skrivam
Dok itam postim: Samo velika slova pamtim: Temu zaklet uvam
Ometena tajna kao roba se prodaje: Pla se samo u fusnotama slae
U svetu zaaranom anglofobi od tua spaeni lokalnu diu mitologiju
Gde je zaviaj moga kupatila: Krik se probija kroz smetnje na vezama
Ko je proklet: Svet zaaran ili je duga kleta: Tajnu ve na zidu piu
Provincija u palanku zakleta pored mene spava bez pokreta: Kap sveta
U zaveri koja cveta itanje u sebi nasred toaleta jedini je porok leta

U NOI KOJA PATI OD NAIZMENINOSTI

Misao neobuzdanu o tebi dalekoj: Koju sam

izvan razboritosti doveo lino: Kadar 1: Fle
Snimak make u letu izmedu dva zgrade u noi
s oima koje kasne za polovinu venosti: I poen
Usamljeni skok ka vrhuncu: Doskok moj
Mesec zaglavljen u lavoru: Neon i tu: Pono
Naa je pustolovina iznad realnog svetla: I uma
Cilj moje sree se pomera: Skok u niuta prazan
Mesto sa kojeg se vie ne moe spustiti vidim
Izvan mojih granica: Telo gipko u itkom mraku
O tebi divljoj razlono i ne vredi: Ve si razmak
Za koji nemam dovoljnu zalihu ludila: Paniku samo
Skok iji sad da pratim: Ko pada a ija je slika
Kroz ekran u iluzijom zaveden: Kao snajper
No je ionako samo razmak: Kadar 2. i kraj:
Ako do jutra ne padnem iluziju preiveu i znati

JUTARNJI BRODOLOM U ZATIENOJ ZONI

U brodolomu reenice jo nedovrene
smisao se namere izokrenuo
Poplava prepodnevnog itanja
na raspuklom pramcu slova prepala
Plamte: Krvare: Dave se:
Voda prodire u sr onog to ba mislim
Rei zapisane uzgred
opis spruda na bulevaru sasvim su poremetile
Brod klei raspadnute azbuke
na skveru izmedu apoteke i mesare
Sada ve znam da od zadaha ulinih pasa
samo je sporost duha gora
Tek sam krenuo na goli doruak
kad mi se poetski uvod provalio
Voda iz hidranta i sa krova: Renik moj nasuni:
Brodolomom iznueni
Grad u kome sam sam nemo me gleda:
Lingvistika nije na rasporedu
Goli se doruak hladi: Izdava vie ne eka:
Iz rukopisa ironija isparila
ivot je u gradu ubijen od forme i namera prizemnih:
Sam sebe paranojom smirujem
Izokrenuta zabluda me pak vodi
do samog ulaza u delirujum supermarketa
Istorijsko jutro u kome sam nameru zapoeo
Mokar i dostojanstven recitujem s jarbola:
Ve je kljuar zaturenih seanja postalo
Sa posrnulog pramca objavljujem:
Azil je stara bolest: Kasirka potvrduje dijagnozu
Svako je delo samo svoj najbolji opis
Rekao sam i ono to nisam smeo:
O brodolomu koji zatieni ambijent ozbiljno naruava

OBED I OBRED: EPSKA VEERA:

MEMENTO

Hrana nam se neosetno sa ponosom pomeala: Epska veera

Junako vino po reima se prosulo: Samo apetit je astan
Sa svetiteljima u proelje pohlepa zasela: Sto oguljen do bede
Kroz lobanju moju sad bi da izadu: Daleko je do gladi prave
Ponos kad nam na prkos udari: Ko e znati ita o postu i soli
Da li se glad moe zauzdati kad se mora: Kad se mora jesti
I so u koulju od gorine izatkanu kriti: Hrana sebe sama kune
Nad glavama nam sedi pohlepa: U vino se voda zavisti sliva
S poetka obeda re se prozlila: Svakom u kaiku muka propala
Na sto hrastov lobanju odlae: Vidim bedu kako sebe posmatra
Svetlost sila iznenadna u mog dvojnika: Vrata mi bez lokota ostala
Ponos nam se u drku sekire pretvorio: Ko sme nek sve see i guta
Udeo poezije epske ipak je beznaajan: Pohlepa sama no i kaiku
Iza uha dri: Gozba sa pogledom na kontejner: Event i instalacija
Glad je i onako ritual: Konceptualisti plastiku gaze: Vino I tamjanika
Gori kandilo: Kroz zavese ivot pomalo zaudara: Ubiti zvono na vratima

PALANAKA POETIKA OKO VRATA

U pominjanju rtve ime je zatamnjeno: Izbegavamo gest

Svakodnevna glupost predsedava: Sofa nam je ve surova
Dok leim na mrtvom krovu palanke mlako vreme jedino sipi
Deava se tiha predaja smisla: Skoro smo siti i trulimo mirno
Pesnika srea nam se privia kao odricanje od stila tueg
Oistiti se od svega to nije dramatino: Recitujemo pozirajui
Skokom ka vrhuncu: Slavom obuzeti bespolno nam popodne mine
Na krovu palanke dok leimo sreu iritiramo: Bukovski nas gleda
Projekat im usmeren ka nepostojalnom cilju: ist nadrealizam
Moda je bolje: Poetika: Iako prostota se na patetiku oslanja:
Zapravo dok se na ljigavom krovu palanakom razvlaimo
I ne postoji bolje: Imitaija ivota njima je vor i sr: Kao kravata
Krov nae palanke glumi vrh sveta: Mada je blii kraju pameti
Ime rtve pored mene lei: U prezimenu glupost odjekuje: Pesma
Obino prazna: Od smisla briljivo oiena: Ni rima nas nee
Palanaki pesnik s veeri e mirno sa krova ipak u lini uas pasti

O RELATIVNOSTI SNOVA

MORE I NO: KAD PLIMA IZOSTAJE

Pravac to odlazi moj je pogled: I so modra na dnu zenice

O rub od kolja razbija mi se dah: Koga osekom titi
Imamo isti glas: iji no ka suncu okrenut zvoni: Vrh
I mrak: Tvoja su godinja doba: Ukus tue krvi spaja
Posle plime ni more se ne sea tvoga tela: So samo
I pesak na dnu dana u kome se nita dogoditi nee
Gledam mreu kojom se skriva: U zaledu sam neba
Lei: Koral umesto tebe die: Pena gusta i puina
Dok peskom brie no krvna grupa nam nestaje: Plime nema
Ako sasvim izostane neu umeti da ti proitam anamnezu:
U smiraj dok koljke odgonetam prinosi mi deo sebe same
Puina u mrak otie: Znam ipak da si deo moje divne zavere

PRED POETKOM UPITAN:

ECCE HOMO

To seanje to me presree dok tebe gledam mono je i preti

Vidim izostavljene reenice koje se ponaaju sasvim prirodno
Kao da zlo nije u njih davno ve ugradeno: Sa lapotom rei
U besmislu seanja mo tvoju nazirem: Govorim zato utanjem
Slobodan od svega to nije trenutak: Da letim hou i pitam
Kako da budem istinit u svakom danu kad nisam vlastan
Da postanem ipak neto drugo: Prola ili budua vertikala sam
Moram da zaboravim sve to znam: arolija trai prazninu uma
Prolost da li mora da se rui: Vagoni seanja: Godine i porazi srasli
Mesto za ivot kad otkopam zlo e se ponizitii samo: I urok prek
U pravljenje prolosti nove da li uem ukljeten pod pravim nebom
U oklevanju sakriven kao da i u praznini slojeve ipak nazirem rajske

U NIGDINU: S POUZEEM:
BEZ ADRESE

Usred polja belom svetlou to podne eka: Telefon

Neko: Od negde: Nekog: U nigdini: Pismom dotie
Zadnja pota: Bandera o horizont privrena
Vest konana: Samo je treba uruiti: Da bi vaila
Bela svetlost iz lonca iskipela u leto: I konano
Polje obamrlo samo to nije odumrlo: Ne mari
Sune prostrljeno u sred dana: Ali opet e: On ne
Zvonjava telefonska unutar tiine: Bandera u nebu: I kumrija
Neko nekom javlja da je umro: Njegov njemu
Usamljeniku koji je od ivota u osamu pobegao
Iz bolnice mu saoptavaju da vie nije iv: ovek
Da zna: Ponaanje i ritam da podesi:Iz nigdine: On
Onaj neko iz bele svetlosti: Tamo gde je podne: I tiina
Sa adresom: U sred pustog polja: U godinjem dobu: Ne zna
Moda spava: I u snu se osmehuje:Telefon ne uje
Nastavlja da ivi: U neznanju: Znonjavu jer nije uo
Samo kumrija zna: U nesporazum to je odletela: Skoro bela

ZNAENJE KRIKA: BEKSTVO IZ SLIKE:

KLIN

Mui me znaenje krika izvan smisla to izbija iz slike

U prozoru dok pamtim prizor koji nestaje iz mene
Prevaren sam u pokuaju samoe i poverenja u crte
Uhapen zapravo i gluv kao ugruak osujeenog vetra
Zvuk koji nije ni postojao to se vraa kui onemeloj
Postajem zatoenik zavodljive sutine orfike varke
Iz tudeg mraka nesazreli me strah prepoznaje
Praznina se iz mene iri: U mrak onemeli aura klizi
Tamo gde uvire glas zakopana je dubina upitnika
Presek zgrene svetlosti od vekova izlivene ujem
Sad ne znam da li hou dno do kraja da prepoznam
Samoa da li mi je od vetra brana ili meta je svetlea
Kua moja na osami bleda prozora sedam kao da ima
I vetar kojim mesto za krik traim: U sliku da vratim
Imam li u pamenju istanjenom dovoljno skepse: I klin
Da razumem nevidljivo i ukinem onog to me zavek pita

PREDGRAE
KAO SUROGAT PALANKE

Probudim se usred uegle jeseni: Predgrae je naokolo stalno

Jesen postoji i u ovom delu sveta: U balkanskoj ekaonii smo
Sav nam je ivot od zaobilaznica skrojen: Dunje ve trule davno
Shvatim: Jedino to o neznanju nita ne znamo: Zato ga uvamo
I u snu od budenja nita ne oekujem: Um nam je preusmeren
Veliki svet prolazi uzdu: Nisu pametniji samo uredno peru noge
Jesen nam se iz upe primakla: U ekaonii nade nema: Sve kunja
Predgrae veselo s veeri povraa: Svet nam putujui ut dodaje
Rodnu sam palanku prodao za kubik predgraa: Ovde je jesen gora
Dok spavam gui me nostalgija: Tamo je amotinja bila otmenija
Svetlo nam rano ovde pogasio: Ostatak palanke na slamku ispijam
Kako je bilo ugodno u tihom smradu: Grad gde svi o svemu neznaju
Moje predgrae zauvek tu stanuje: Jedino moe jo dublje da potone
Popodne rodne palanke ne trpi nikakve obzire: Ubiti tiho i dugotrajno
Zakon je periferije bri: Mrak: Ubod: Trk: Jutro tu svanjiva mamurno
Usred uegle se probudim u jeseni: Obilaznica u duu trajno je ugraena

PROZOR I PRIZOR: OBA NEPODUDARNA

Na teme moje nesanice pada deo sveta i prehlada skora

U vrelo vee prekoputa stie noni uvar uskoro raskomadan
Prozor mi formira prizor niz koji se sliva ulina glavobolja
Svet naruenog stava pada: Prehlada je mlada: Vee tupo
uvar jo ceo: Moj ga prozor ne impresionira: No glupa
U groznici linoj sve kao u snu komarnom: Gori vatra u liftu
Teme prazno ulinu buku ita: S prehladom u plakaru pregovara
Kako u s prizorom koji se raspada pred no koja ve nasre
Struja se elektrina na treem spratu pobunila: Spoj je kratak
Besanica davnanja: uvara e tek oko ponoi manijak komadati
Prizor iza mog prozora depresija je stvrdnuta: Samo nazeb kasni
O aspirinu i revolveru razmiljam: Buka bi me ipak vie prekida
O meni iznutra ne vredi ni govoriti: Glavobolja: Prehlada: Neverica
Svet koji se simultano rui: Samo nivo treba izabrati: Teme je moje
No kojoj uvar treba da sauva: Zora nee da ga eka: Prozor ne lae
Spoj kratak kad pobede: Lift me vodi daleko od plakara: ist prizor

NEBO I PRELOM: ODUVEK:

DANAS I OVDE

Toliko malo preostalo je prorauna izmedu neba i preloma

U koji hrli stranica sa opisom bezduja bliskih zabluda
Neba od samih uslovnosti sastavljenog: Pohvale i formule
Izmedu kojih se nita ne nadovezije: Kao da ludost nije istina
Davne svetlosti koja prodire prostor i boji ga zemljotresom
to je samo drugo ime za prisustvo svega to um sme a ne zna
Dok se pita moe li se disanje zaboraviti: Misao neprevodiva
Ni poetka odvijanja da se dotakne: Samo biopsija preostaje
Izdiem snimak tvog krvotoka: Sve proitano nek se proveri
U kuli vavilonskoj ne stanujem: Zvezde postaju ravnodune
Samo vreme preloma je neizvesno: Saznanje je izvrnuta koulja
U svetlosti sve se nadovezuje: ak i izostavljeni trenutak postoji
Nebo die dubinom opte nemoi: U prelom otiu moji kontinenti
U raskoraku s bezrazlonom vedrinom iz due sad raste panika
Prolost nam je neizvesna: Srodnici su nam kartografi i hiromanti
Nebo posustaje: Kako ga na pleima zadrati dok kolera namiguje

NAPUTEN OD POEZIJE.
NENAJAVLJENO. JEDNOSTRANO

Miris spaljenog leta misao mi dizajnira: I muku literarnu

U autobusu na liniji 56. video sam poeziju uivo: U bekstvu
Definitivno: bolest nie u loem rasporedu zvezda: Znam
To me domiljatost dosade zagovara dok grad lirski truli
Vatra to dogoreva u predgrau hladnokrvno mi snima sudbinu
Bolest vazduha samo je izgovor: Svi ulazimo u opte prihvatilite
Kroz katran i boje razmazane maina me odnosi u istilite
Poezija je izala pogureno na skretanju za zaviaj: Mrak ve bee
U hramu se televizor iskaljava: Srani udar ba je u toku
Misao o poeziji vie me ne brani od pomraenja: Danas zvezda nema
Dosadu svoju proetao sam sutonom: Zavela me Hajneken pivom
Vozilo pogreno kroz gumirani vazdu vraa me tamo gde neu
U re sam dosade poverovao tek u zolokom vrtu: U podne razroko
Pivo je samo izgovor: Poeziju sam izneverio: Na sluajnom snimku
Pas je bio: Mesto sam zauzeo u redu gde zabluda bira ciljeve
Izvesno je samo da je lirika ivi na ivici nervnog sloma: I proze

TOLIKO O SMISLU USPINJANJA:

ILI: EMU SILAENJE

Uz padinu strmu herojski um opti lien jedinstva prenosim

Sa okolinom i njenom povesnom memorijom posvadan jesam
Zadihan se pitam: Daleko od vrha: Udaljen od podnoja isto
Da li e se svima koji u prazno skoe umee vraanja priznati
Preplaio me oigledno duh vremena samog: Treba sesti i tresti
U temelju moje muke herojska je fuga a uje se i meseine buka
Na vrhu surom shvatih s tugom: Mozga ni u meni nije: I emu on
Da nije brda plivao bih dalje: Ni bicikla nema: Samo tvrda ema
Po emi toj opstanka na vrhu nema: Ode bujica: Sam u snu boravim
Tresem prazno: Biciklisti nisu: Zapitam se glasno: Za ta je kasno
emu uspon kad u seanju potop je izbrisan: Um jedva da moe
Jo jedan vrh bez smisla: U podnoju je ipak klima skliska
I koje je uloga penjanja u sistemu injenica koje opsluuju nae
samoljublje
Ima li u svemu kazna neki uticaj I da li nagrada na vrhu govori himalajski

SLUAJ IZ ESTETIKE I EROTIKE:

AERODINAMIKA

Mui me golo telo ene u dnu prozorske rupe: Dan je u nedelji

Izmiljena ptica koju sam poslao u meuvreme onemela: uti mrak:
Dan je u nedelji etvrtak: Pokladni: Voajeri svih zemalja ujedinite se
U takav dan gola ena je izuzetak: Ptica izmeu dimnjaka: Laku no
Telo ene se videlo na dnu prozorske rupe: Pticu sam izmislio sam
U crkvi se ljudi okupljaju oko nekog praznika: Nadlee ih moja ptica
Dva dimjaka i zvonik: ena je riokosa: Mrak koji oseam je jueranji
Zgrada je preko puta ima niz prozora s rupom u znaenju: Veernje
Obinost etvrtka kvari moja onemela ptica: Golo telo ene traje dugo
Ljudi pevaju u crkvi: Jueranji mrak dodirne dananji: Fabrika dimi
Da li sam izmislio i golu enu: etvrtak je sigurno: Moja udnja takoe
Onemela i izmiljena ptica pre nego to nestane upozori enu na sluaj
Izazim potom na krov: ta nije u redu sa sistemom: Estetika je pod sumnjom
Uzroci i uzorci erotike: Gola ene: Nisu u skladu sa vaeim pravopisom
Krov nema uzemljenje: Ptica ni tehniki pregled: ena je agnostik
Vernici su protestanti: Fabrika odlivaka: Dimi: Zvonik namerno skraen

POEMA U 23 TERCINE
1.
Teretni kolosek opet: Kao pauina razapet: Re mi sama: U snopove uzalud vezana
Miris spaljenog jedra muki me saplie: Misao i re samo su jueranja iznuda
I sve to pristie nezasito kroz nestalo huji: Noem je java moja samo prerezana
2.
Kao ubrzana votanica sagoreva goropadna trobojka: Lave nam stigao odasvuda
Idem da bih bio: Put tesan: Gorak ukus cilja: Peron mi je ve na korak od sumraka
Iz mraka dijagnoza zanemarenih uspomena: Fotokopije due jo nema niotkuda
3.
Haos eka odmah iza dana: No i nita u duetu: Kasna kia: Kisne petokraka
Kako li e tebe glasnik prepoznati ako se ja u nesvesti iznuenih citata zagubim
U mirisu lipe potopljen lebdim: Propadam ipak: Uas sledi posle tog iskoraka
4.
Grad iza mene kao brod je okotao usred svetlosti koju sa zadrkom ljubim
U rukama glad drim: Prsti sasvim oglodani: Hemija proitana iz tueg uma
Kako smo daleko od paranoje polazaka: Bekstvo osujeeno: Zalud vozove udim
*Um je ve zatoen: Na otvorenom vetar: ine u pauini: Peroni nepotrebni
5.
Uspomena mi je kao pukotina: Golema i izmiljena:Bez slasti kao ivakana guma
Promena redosleda u snu uvebavana: Trening opstanka: ivot ceo u delovima
U podzemlju vrlja uvar zaturenih datuma: Bune se pragovi poseenih uma
6.
Nostalgiju kriom raspakujem: Kriza me pretie: Mape nam mozga greka obuzima
Prostora nema u predelu: Moj deo noi trune: Katranisani pragovi i obojeni krik
San mi se sa prazninom sreo: Voza kojim u uzaludno vie nema: eka se plima

7.
Podne je jo daleko: Vee gusto i uopteno: Jutro je prost dodatak uz tvoj lik
U autobusu to do stanice vozi poezija uivo se zbiva: Varku ipak ve slutim
Po pravilu u loem u rasporedu zvezda vek se saplie: Putanju mi zatvara urlik

8.
Dok prepisujem snimak opteg krvotoka sva stajalita i rampe mogu da vidim
Sa zidova ekaonice ironija ukida melodramu: Krov nam no srom zvezda slama
Zabrana odlaska emociju mi liava iskuenja da ti jauk prekoredni prosledim
* Um je ve zakoen: Na otvorenom vetar: ine u pauini: Peroni nepotrebni
9.
Kua moja siva sad je staklom omeena: Tunel me vodi u prostor izvan srama
Glad u red vonje upisana: Praznina je budua jaa od svakog poara i udesa
Ni vatra u nju nee: Putuje od veka do kraja sveta: uva vrata svakog hrama
10.
Vazduh i snovi: Mrea izmeu mene i cilja: Klju i pokrov u ime svih udesa
Rezervacija za mesto u vozu koji je prerano stigao: Odgovor je ve svemu naudio
Imam li u znanju dovoljno verovanja da preivim sav nered u rastavljanju nebesa
11.
Jesen mi je prepuna zaludnog vremena: Boli ipak misao koju sam tek zadobio
Brod raspadnute azbuke jo klei: Zatvoren semafor izmeu himne i mesare
Dok peskom krv brie retorika se u more uliva: San moj prisilnu javu usnio
* Um je ve preskoen: Na otvorenom prevrat: ine u zavetrini: Peroni izbrisani
12.
Ono to itam u predgovoru na ivot lii vie od njega samog: ujem bravare
U pogovoru dana ipak oekivano: Putovanje se odlae: Putokazi su preusmereni
Na teme neverice moje pada deo sveta: Astrologija je izneverila sve koji sanjare
13.
U dnu dana iz koga beim raunar urlie: etvrtak je mesto gde smo iznevereni
Adresa mi zagubljena: Trougao sred pustog grada: U predelu odvajkada nemom
Dosada i njena nesrea se prate: Skok niuta i let proneverom jedva su namireni
14.
Razumem danas samo ono u emu sam: Preostaju pozivi licima koji ive obmanom
Prizor deluje kao da je zauvek i za nikad: Neto e se ipak dogoditi na goloj javi
U proredima pisanja ukus negaenog krea slutim: Neosedlan strah hodi peronom
15.
Moj pogled je lana uteha: Slabost sama u nevinoj to se skriva ravnodnevnici
Svet u tajni bezgrenog ubistva drema: Svetom vodom se slui da ga maskira
S poetka obeda re se prozlila: Svakog da molitva dovoljno obesmrti

*Um je zatoen: Na otvorenom vetar: ine daleke: Sa olujom se jue vraa

16.
Deava se tiha predaja smisla: Svi smo siti rei a muzika ve svira piano
Tesno nam je u nameri saplitanja volje: Peron zateen bez dolazaka
Izmeu dva pogleda iz prolosti razroko zevam: Ko mi to daljinu dira
17.
Koliko svetlosti u prizmu tame moe da potone: Truli jo mata predaka
Biografija neverovatna dok se preslikava: Sama sebe i mene ponitava
Udeo kaike u praznini tanjira znatan je: Prolaznik gladan curi iza reetaka
18.
U svetu mom tiina jedino kao zaboravljena greka uitavanja obitava
O lekovitosti nezavrenog govora haos najbolje svedoi: Udeo mog udesa
Dan je najvredniji deo moje imovine: Mrak me neno rasprodajom ugnjetava
19.
Konano je svet u duboku neizvesnost zagazio: Biblioteka puna polovnih uasa
Predugo sam sam u sebe uglavljen: Moda vozova u pokretu vie ni nema
U knjigu koja slova slama besmisao se sabrao: Put providan i talog spasa
*Um je ukoen: Na otvorenom vetar: ine sve ue: Sa olujom stie jue
20.
Smola se rani vraa: Drvo korenu tajnu poverava: Nemo me moja slama
Jezdi zadatim prostorom: U besmislu seanja: Govorim zato: Uzalud hodam
Dan godinama obean na slova je moje otporan: uo sam: Re je govor opet
21.
Movara koja raste u dnevnoj sobi jo se uvebava u korienju upotrebljenih i
odbaenih lakovernost
Uiva u tavljenju sopstvene kou: No preostao ali snovi su samo odbegli hleb: Veliko
ludilo je poelo sa magijom
Zaboravljajui da li smem kao aluziju da sve da opiem: Upamen mesec se zaglavio u
slivu
22.

U brodolomu reenica nedovren jauk: Deava se nasilna promene znaenja: Tranje

direktno u komu
Ja sam nosio batu i pepeo sve dok nisam razbio peani sat: Peronskoj kartici je isteklo
trajanje
U kofer sam spakovao krov i podrum: Hrabrost se topi dok diem sopstveno pamenje
23
Um je u pritvoru: Vetar je osloboen: ine u pauini: Peroni su nepotrebni
Um je ve u zastoju: Vetar uspokojen: ine u crvotoini : Peron zazidan
Um je preskoen: Spoljanost izmenjana: ine u daljini: Peroni izbrisani

u vreme pisanja MOVARA TO RASTE

U DNEVNOJ SOBI

IZ RECENZIJA

PRIVID SREBRA
Stalno istraujui u svom svetu, podstiui pramenove svetlosti u pravcu nevidljivog, ali
slutljivog predela, sav od snovienja i bola, meko i toplo opisujui sve ovo to
nastanjuje na san i podstie nau imaginaciju, Slavi je ostvario jednu knjigu
nalik na stare gravire, ali iznutra ozraenu i bitno osvojenu savremenim ritmom,
bolom od ovoga sveta, istinom opstanka. Tradicionalno se vezujui za elemente
takozvane strailovske linije nae poezije, Slavi ovde pokazuje interes za
istraivanje, za veliku avanturu pesme koja ne prestaje, koja se ne ugiba, kojoj je
sve isto, ali svemu isto ne pokazuje lice.
Drako Reep
Izmeu, u stvari, unutar, razlaganja vremena i prostora na razumljivost, kao potvrdu
NJihovog prisustva, u Slavievoj poeziji prevladava slika kao vid govora,
oplemenjena istotom jezika esto premona nad reju, poput umenja
Zeukslisovog pri slikanju groanih bobica koja obmanjuju nebesne golubice.
Pesma: slika ostavlja mogunost itaocu da se prepozna u svom odreenju
vremena, dok neumitno traju *zaustavljeni asovnicl* kao simbol protoka bia u
vremenu. Izmeu pohabanog i probuenog vremena, pesnik nadgrauje privid
tiine i osame, pun nemira, zauen pred son jer *ni san mi nije dom.
Pero Zubac
Ve u prvoj Slavievoj pesnikoj zbirci, "Privid srebra" (1974), postuliran je osnovni
tematski krug kome se pesnik vraa u jednoj varijanti unutranjeg produbljenja i u svim
narednim knji gama poezije. Kroz pomeane perspektive krajolika unutranjeg i spoljnjeg
sveta vide se te te matske koordinate - vrt, more, ravnica, detinjstvo, vreme, san, slutnje
tamnih prostora sveta, slike, ali i njenog privida.
Nenad aponja
ZANIMLJIV LIRSKI SVET
Zoran Slavi "PRIVID SREBRA"
"Strailovo", Novi Sad, 1974.

Ova lirika ispovednog tona nalazi izvorite u predelima sna i intime, da bi se putem
sublimacije lirskog doivljaja u omeen sistem metafore postepeno okretala prema
optim istinama i jednom temeljnom odnosu prema svetu i prema egzistencijalnim
problemima savre menog oveka. Tako je Zoran Slavi istovremeno i pesnik sumornih i
sutonskih raspoloenja, intimist koji vlada modernim poetskim izrazom, te svoj bol i
neprebol kazuje u nizu sugestivnih pesnikih slika, ali i liriar koji posredno otkriva lice i
nalije ovekove teskobe, zemne ogra nienosti i nemoi da se sopstveni nemiri
prevladaju. Emotivan ton preplie se ovde - ako pos matramo zbirku u celini - s
elementima objektivne, neto hladnije intonirane, intelektualne poe zije. Ali trajnog

sklada izmeu ova dva vida pevanja nema: pesnik je u svom sutinskom opredeljenju
ipak najblii izvesnoj neoromantiarskoj liniji savremene srpske poezije, a u sreditu
njegovog lirskog kruga nalaze se pojmovi karakteristini za romantiarski spektar
oseanja ( tuga, bol, usamljenost, tiina), pa i kolorit njegovih pesama ima u sebi neto
od tra dicije romantizma.
Slavieva poezija, meutim, deluje moderno svojom metaforinou, izgraenim
jezikom i tenjom da se kroz pesmu uspostavi jedan odnos prema svetu koji nije izrazito
emoti van ni jednostran. Pesnik prihvata svoju egizistencijalnu situaciju kao
neminovnost; on nije ni buntovan ni gnjevan, ali ni maloduan, ve s prividnim mirom
sabira i odmerava rezultate svoga iskustva. A kao logina posledica toga islustva, kao
kraj avanture oveka nezadovoljnog svetom javlja se bekstvo ili san. U toj, ini se
kljunoj taki svoje pesnike misli, Slavi ini pokuaj da prevazie - barem pesmom ogranienost ljudske teskobe: on idui dalje zakljuuje da san nije ni spas ni dom, a da
je bekstvo, dovedeno do do svoje krajnje konsekvence, kao bekstvo od sebe i iz sebe,
takoe nemogue:
"Prevara vekovna i ogoljenog te eka
Nazad u telo koje ti nevreme sprema"
Od svog nevremena ne moe se pobei - s njim se treba sukobiti, i to je nain i zaloga
bivstvovanja i trajanja.
Svojim poetski izrazom Zoran Slavi uspeno korespondira s tokovima i tekovinama
savremene srpske i hrvatske poezije, nalazei svoj poetski prostor, svoju stvaralaku
individiualnost. Zbirka "Privid srebra" donosi stoga jedan zanimljiv lirski svet i viestruko
nagovetava pesnikove mogunosti.
IVAN OP
"Knjievne novine", br.498, 1.11.1974.

IZLAZAK IZ SLIKE
Opsednut slikama sveta, ukrtenim recima svakodnevice, i sveu o njihovom
prividu, njegov subjekt pevanja pribeite trai u istim. U potrazi za biem, iza raskola
razuma, iza prozrenja tajne kratkotrajnosti, on kree na putovanje od igre do prepoz
navanja njene zaludnosti.U knjizi "Izlazak iz slike" (1996), u kojem, kroz simulacije
produenih stanja strepnje, kroz ulni i ritmiki obuhvat ivota i literature sa zgarita
proitanog, pesnik uspeva da ostvari novi izlaz iz linog, iz onoga to je, metaforiki
reeno, tek slika onoga to jeste istovremeno u zagrljaju nevidljivog i konkretnog,
zavirujui iza maski konanog, pesnik otkriva svoje kruno putovanje kroz privremena
leta. Ponavljajui svoju opsesivnu rezbariju motiva, on ovom knjigom uspeva da zakorai
u jednu kvalitativno novu pesniku ravan, a sam njen naslov moemo videti i kao
naznaku pesnikovog izlaska iz (dosadanje) pesnike slike.
Nenad aponja, knjievni kritiar

EPILOG:

Da li je smisleno, posle sve ove poezije, razmiljati na temu interakcije miljenja i

govora? Da li ukidanje neupitnog autoriteta jezika knjievnog govora menja neto u
statusu knjievnosti? Sadanja knjievna praksa, koju sprovodi i poezija, u kontekstu
svega onog to, naravno, nije postojalo u vremenima njegog zaetka, pre svega
mogunost snimanja i reprodukovanje svih ostalih artefakata ivota, kao i njihovog
premetanje u prostor i na daljinu, neminovno, da li oigledno, ne moe vie biti odraz,
izraz, refleks, negacija ili varijacija takozvane prave stvarnosti.
Poezija, dakle postoji paraleno sa njom, kao novi format koji intregristiki
pesnikovanje vodi stavu da mu je apsolutni cilj sopstveno savrenstvo. to je dosta
pretenciozno miljenje ali ga injenica da je pesnik samo smrtno bie ini podlonim
svakoj vrsti ironije i sarkazma. to uz spoznaju da se samo u matematici paralele nikada
ne dodiruju, odnosno svesti o tome da su antiki formati savrene harmo nije i
proporcije postali dao svetske batine tek kao predmeti koje su vetar, kia i vreme
obeleili, ak reformatirali, dovodi priu o poloaju poezije u poloaj trajne
metastabilnosti. Da li da eka da je vreme i prostor obelee iskustvom i patinom? Takvu
upitanost oseao je i autor ovih stihova.

BELEKA O AUTORU
Roen u Zrenjaninu. U Banatu i Vojvodini. Graanin Srbije. Zavrio Filoloki fakultet u
Beogradu. Pie poeziju, prozu, knjievnu, pozorinu i likovnu kritiku, kao publicistiku.
Autor je velikog broja televizijskih projekata raznih anrova. Ogledao se i u radiodramskoj formi. Bavi se i publicistikom. Dugodinji urednik kulture na Televiziji Novi Sad.
knjiga pria: Samoa (1972). Poar je dno leta (2007) romani: Skok u nesanicu
(1985), Ujed vremena (1998) ,Povratak u samou (2000 i Valter Benjamin u
meugradskom autobusu ( 2011.) pesnike knjige: Privid srebra (1974), Ispiranje
zaviaja (1982), Pokriven istorijom (1995), Izlazak iz slike (1996), Na plai
slikarskoj (1997), Udes ravnotee (1998) i Sto godina kasnije (2004), Knjigu eseja
Pisanje zaborava objavio je 2005. ivi u Zrenjaninu.
kao E-books, knjige u elektronskoj formi do sada publikovao sledee tekstove: Trenutak
i izlazak( poezija), Zrenjaninski rani radovi, (eseji), Zrenjanin.Grad: Prostor u
vremenu, (likovni eseji(, est pozorinih festivala (eseji o pozoritu), Potekle nedelje
(dnevnika proza), i Dnevnik 61. Festivala vojvoanskih pozorita i zapis o Kolumbini,
(zapisi o pozoritu) Moj evropski deo sveta, (putopisi). Elektronsko izdanje zbirke
pesama Izlazak iz slike na Engleskom jeziku, pod naslovom Leaving the picture
objavljeno je u internet korporacijii Widbook.
Sve ove knjige nalaze se u elektronskoj biblioteci Scribd u San Francisku i dostupne
su preko linka: http://www.scribd.com/zoranslavic9113 Dnevne zapise, prikaze eseje,
putopise objavljuje na svom Facebook profilu: https://www.facebook.com/photo.php?
fbid=508187839217889&set=a.333908089979199.68280.100000800316990&type=1