Nikola Miloevi

Paradoksalna priroda negativnog knjievnog junaka

Najjednostavnija podela knjievnih junaka je ona na heroje i antiheroje. S
jedne strane bi bili pametni, duevno snani, moralni likovi, a sa druge strane one koji
doivljavaju intelektualno, psiholoki i moralni debakl. Zapravo, ovakvi (crno-beli)
heroji i antiheroji se nalae samo u delima niskog umetni!kog kvaliteta.
" pravim, vrednim ostvarenjima antiheroj ima osobine koje nam ne imponuju,
ali ima ivesna poitivna intelektualna i psihi!ka obeleja. Zato #emo takvog junaka,
koji ima moralne nedostatke, ali intelektualno imponuje, vati $moralno negativan
knjievni junak%, a skra#eno & negativan junak.
'ok bi neki postupak nedvosmisleno osudili u realnosti, prilikom !itanja
knjievnog dela, deava se da isti postupak posmatramo druga!ije, da ose#amo
ivesno sau!e#e prema junaku i strepnju a njegovu dalju sudbinu (nakon lo!ina
koji je ivrio, npr). Neto u prirodi junaka nas sputava, da !ak i i osnova menja nae
moralne stavove. (ao da i takvih knjievnih likova ra!i neka privla!na mo#, pred
kojom je etika nemo#na.
)rivla!na mo# negativnih likova moe se tuma!iti na mnogo na!ina.
*) )isac, npr. moe a svog negativnog junaka na#i neko moralno opravdanje.
+ma vie oblika moralnog pravdanja negativnih junaka.
a) ,edan od na!ina je da krivica knjievnog prestupnika ublai krivicom rtve.
Nemoralnost lo!ina moe iskupljivati nemoralno#u rtve. -ako autor, pomo#u
eti!ke kalkulacije, ublaava ili sasvim neutralie moralnu odbojnost svojih negativnih
junaka. " to, prestupnik se moe i kajati bog svog postupka, a najbolje je kad se
kombinuje kajanje i moralno negativna rtva.
b) )isac moe i skretati panju na uroke koji su doveli do lo!ina. -o mogu
biti loe materijalne prilike, porodi!ne obavee kojima je lo!inac morao da udovolji,
bolesna ena ili gladna deca i sl. (njievni junak se moe pravdati isticanjem da je
bio neporo!an, ali su ga prilike navele na sukob sa akonom. .utor tada preuima
ulogu advokata, odnosno auima poiciju koju i advokati u realnosti auimaju na
sudu & on brani, astupa, opravdava postupak svog junaka.
.utor tako !itaocu osvetljava ljudske, humane strane knjievnog prestupnika.
/n to moe !initi prikaom genee samog lo!ina, kako je dolo do tog !ina.
.li, on moe li!in predo!i i kao neto to se ve# odigralo, ne uputaju#i se u
problem njegovog nastanka, porekla. )isac moe ibe#i opisivanje momenata koji su
neposredno ili posredno prethodili lo!inu. 0e1utim, tada #e humani e2ekat biti manji
i !itaocu #e junak biti dalji, dok opis genee lo!ina predstavlja na!ajan humanisti!ki
instrument pomo#u koga pisac pridobija !itaoca a svog negativnog junaka. ,er, tako
nam prestupnik i njegov prestup postaju raumljiviji i blii.
Spolja gledan, lo!inac i u stvarnosti gubi humani oreol i mi ga doivljavamo
kao predmet, kao strano i daleko bi#e. .li, kada je osvetljen i unutranje perspektive,
i najve#i likovac dobija ivestan ljudski lik, pa samim tim i na njegov prestup
gledamo druga!ije.
3italac moe uvideti da junak pati i da je moda ba i te patnje proistekao !in
lo!ina. 4e# i sama !injenica da knjievni junak pati predstavlja neto bog !ega smo
spremni da mu oprostimo, ili da barem blae gledamo na greh koji je po!inio.
-ako1e nije svejedno da li literarni prestupnik trijum2uje ili propada. Svakako
#e negativni knjievni junak koji tragi!no avrava svoju prestupni!ku karijeru, vie
pobuditi nae sau!e#e i raumevanje.
*
)rotuma!ena sa humanisti!kih poicija privla!nost negativnih junaka apravo
je samo vid sau!e#a koje u nama iaiva pisac opisuju#i sudbinu svog junaka na
odre1eni na!in. )od kategoriju sau!e#a se mogu podvesti i svi drugi e2ekti & genea
lo!ina, opis tragi!ne sudbine prestupnika ili njegova patnja osvetljena inutra.
/ba ova tuma!enja, i ono koje polai sa moralisti!kih i ono koje polai sa
humanisti!kih poicija, imaju dodirnu ta!ku - pisac apeluje na idealne strane
!ovekovog bi#a. /n opravdava junaka, nastoje#i da pokrene i oivi moralna i humana
stremljenja !itaoca. )ravdaju#i negativnog knjievnog junaka !ovek pokauje ta je
dobro u njemu samom.
.li, mogu#a je i dijametralno suprotna ta!ka gledita.
5) 0ogu#e je dokaivati i da nas negativni knjievni junak privla!i i raloga
koji nemaju nikakve vee sa etikom i humanimom, ve# su im !ak i direktno suprotni.
a) 0ogu#e je pretpostaviti da su u knjievnim prestupnicima prema kojima
smo popustljivi i puni raumevanja prisutne neke vrednosti, koje se nalae s one
strane dobra i la, s one strane sau!estvovanja i saaljenja. 0oda upravo bog tih
vrednosti opratamo knjievnim junacima ono to ina!e nikom ne bi oprostili u
realnosti. 0oda je u svakom negativnom knjievnom junaku prisutno neko
preimu#stvo, koje i stvarne prestupnike udie inad obi!nih smrtnika, a pre svega
inad njihove rtve. -o ujedno na!i da bi i lik rtve negativnog junaka trebalo liiti
ivesnih vrednosti.
Nije retko da se upravo knjievni prestupnici odlikuju iuetnom duevnom
sloeno#u, bogatstvom i ra2inirano#u. .ko se tome doda duevno siromatvo rtve,
svakako #emo se opredeliti a negativnog knjievnog junaka, koji #e nam vie
imponovati.
0oralni kvaliteti svakako nisu jedini kvaliteti koji nam imponuju u ivotu. -u
je i intelektualna superiornost ili vitalnost. -ako pisac negativnog junaka moe
podariti intelektualnom superiorno#u i vitalno#u, njih uskratiti rtvi, i junak je ve# u
ogromnoj prednosti.
/prataju#i literarnom lo!incu njegovo lodelo, mi se stavljamo nasuprot
svih moralnih principa. 6judi se u realnosti teko odlu!uju da prinaju da ba onaj ko
naruava ivesne moralne i akonske norme predstavlja !oveka vieg reda (Ni!e). .
upravo nam to prinanje imamljuje negativni knjievni junak. /prataju#i mu, mi
prihvatamo ono to u realnosti nismo u stanju da otvoreno prihvatimo.
.li, stav prema negativnom junaku nas ne obaveuje ni priblino kao stav
prema realnom prestupniku. (njievni ambijent omogu#ava !itaocu da irai svoje
skriveno divljenje prestupnikovoj vitalnosti, sposobnosti da prekora!i one granice
koje !italac nikad ne#e prekora!iti. )osmatrano sa ove ta!ke, mi kao da intimno
odobravamo jednu viiju sveta koja protivre!i moralnim na!elima. )o ovom
shvatanju, privla!nost negativnog junaka se ne objanjava ni njegovom sloeno#u, ni
$pravdanjem% njegovog postupka, ve# isklju!ivo njegovim vitalnim vrednostima.
b) 7aumevanje koje pokaujemo a knjievnog prestupnika moda ima svoj
temelj u podsvesnim delovima naeg bi#a. )odsvesni, imoralni porivi koji postoje u
svima nama oivljavaju !itanjem knjievnog dela. pisac u toku stvaranja biva
delimi!no oslobo1en pritiska cenure, pa postaje sposoban da doove neto od onih
dalekih i surovih nagona prvobitnih ljudi.
-ako i psihoanaliti!ka teorija moe biti kori#ena u tuma!enju paradoksa
negativnog knjievnog junaka. autor se stavlja na stranu junaka, a ne na stranu rtve,
ato to je lik prestupnika svojevrsni ventil a autorove podsvesne nagone i elje.
.utor prata junacima, jer ose#a da je i sam sposoban a ono to oni !ine. /tuda i
takav odnos !itaoca, koji tako1e ose#a da negativni junak ostvaruje ono to je
5
skriveno u dubinama sopstvenog bi#a. /tuda privla!nost takvih junaka, otuda i naa
popustljivost prema njima i nae raumevanje a njih.
+ ni!eanska i 2orjdovska varijanta imoralisti!ke interpretacije paradoksa
negativnog knjievnog junaka suprotne su eti!koj i humanisti!koj interpretaciji. Sa
moralisti!ke i humanisti!ke ta!ke, knjievni prestupnik nas osvaja time to podsti!e
naa $via% stremljenja8 sa imoralisti!ke ta!ke osvaja nas upravo onim to je suprotno
tim $viim% stremljenjima. -ako se i na ovom pitanju suprotstavljaju dva suprotna
pogleda na ljudsko bi#e & stav da je !ovek ivorno dobar i stav da je !ovek po prirodi
ao.
9) 0ogu#a su i tuma!enja paradoksa negativnog knjievnog junaka koja
polae od odre1ene koncepcije prirode knjievnog stvaralatva.
a) -ako se ovaj problem moe svesti na problem knjievne iluije. 'ok
!itamo, mi smo svesni da se nalaimo u s2eri 2ikcije. 0a koliko o 2ikciji pisali i
govorili kao da je realna !injenica, mi smo ipak svesni iluornog karaktera svakog
knjievnog ostvarenja. -ime smo svesni da je i po!injeni lo!in iluija, 2ikcija, plod
mate, a da naneto lo nije realno. -ime naravno ni rtva nije realna. )opustljivi smo
jer smo svesni da heroj nije stvarno, realno bi#e.
/tvaraju#i stranice neke knjige mi automatski prihvatamo ivesna pravila koja
ne vae u realnom svetu. -a pravila su podjednako udaljena i od moralisti!ke i
humanisti!ke logike, kao to su udaljena i od imoralnih tenji. "lae#i u svet
umetni!ke 2ikcije mi se osloba1amo i odvajamo od prakti!nih interesa i ciljeva, kako
optih, tako i individualnih. -o je svet igre, mate, a negativni junak je samo plod
uobrailje. Zato i nismo u stanju da ga osu1ujemo kao realnog prestupnika. Ne
moemo osu1ivati neto to doivljavamo kao puku igru stvarala!ke imaginacije.
Svaki predmet osude shvata se obiljno, dok je ovde re! o neobiljnoj duhovnoj
aktivnosti. 0i uivamo u umetni!koj igri, koja pretpostavlja !injenicu umetni!ke
iluije.
b) " umetni!kom delu oblik, 2orma ima primat nad sadrinom. 3italac nije
toliko obuet onim to mu se saoptava, koliko na!inom na koji mu se to saoptava.
)rilikom !itanja uivamo pre svega u lepoti 2orme, dok je ono to nam se iskauje
manje-vie sporedno.
0oralna negativnost, koja spada u sadrinske karakteristike lika, ne moe
stoga imati presudan na!aj u sklopu naeg neposrednog doivljaja knjievnog dela.
mi obra#amo panju na umetni!ki oblik u kome je pisac iloio odre1ene
karakteristike svog negativnog junaka, dok same karakteristike nisu presudne.
Negativnost junaka se javlja kao problem tek nakon !itanja knjige, kada pomo#u
veta!kog, analiti!kog postupka, idvojimo moralno neprihvatljive sadrinske
karakteristike i celine knjievnog lika. -ek tada po!injemo da se pitamo kako
pratamo ono to u realnosti nikada ne bi pratali, i time apravo 2alsi2ikujemo na
neposredni literarni doivljaj. -ako postupak postaje ta nas gotovo realan, sa svim
moralnom i akonskim implikacijama. :eroja po!injemo da tretiramo neavisno do
celine u kojoj se javlja, a potom se suo!avamo sa neposrednim utiskom koji smo imali
tokom !itanja. -ako nastaje paradoks !iju agonetnost ne moemo da objasnimo.
.li, ono to smatramo moralno negativnim u sklopu jedne knjievne strukture
nije isto sa moralno negativnim u sklopu jedne li!nosti. 7alika je bitna i sutinska.
0i u celinu knjievnog dela projektujemo neto to smo ueli i celine realnog ivota.
;noseoloki ralog ovog projektovanja lei u 2ormalnoj sli!nosti nekih umetni!kih i
eti!kih karakteristika. .li, 2ormalna sli!nost nije isto to i realna.
Najdublji ivor nae popustljivost prema negativnim junacima lei u lepoti
njihovog umetni!kog oblikovanja.
9
c) )isac je u poloaju da rali!ito raspore1uje pojedine likove u sklopu
umetni!ke celine. )ostoji vie planova u kojima se likovi mogu na#i. (njievni heroj
je obi!no u prvom, glavnom planu. /tuda ga i naivamo glavnim likom. 6ikovi koji
imaju usputnu ili epiodnu ulogu su sporedni i ne obeleavaju bitno knjievnu
strukturu. Nekada se u prvom planu moe na#i i nekoliko likova.
-ako se i strukturnim speci2i!nostima knjievnog dela moe objasniti
paradoksalna privla!nost negativnih likova. ,er, nije svejedno u kom se planu nalai
literarni heroj. 6ik koji je u prvom planu nametnut nam je na neki na!in. Slue#i se
speci2i!no strukturalnim pomeranjem pisac je u stanju da uti!e na nae opredeljenje.
Zavisno da li je u prvom, ili tre#em planu, junak se rali!ito name#e !itao!evoj panji.
)oseban na!aj, naravno, ima i poloaj koji auima lik rtve.
)rivla!nost negativnog knjievnog junaka mogla bi tako imati svoje najdublje
raloge u ivesnim strukturalnim kombinacijama pisca.
Zajedni!ka pretpostavka ova tri objanjenja - tuma!enja o umetni!koj iluiji,
tuma!enja asnovanog na primatu 2orme nad sadrinom i strukturalnog tuma!enja &
jeste da svet knjievnog dela ima svoje, samo njemu svojstvene akonitosti koje se,
kao takve, ralikuju od akonitosti realnog ivota. 0oralisti!ka, humanisti!ka i
imoralisti!ka teorija pori!u, manje ili vie, autonomiju knjievnog stvaralatva.
Nasuprot tome, teorija umetni!ke iluije, teorija 2orme i strukturalna teorija,
pretpostavljaju ivesnu autonomiju literarnog dela.
9) )roblem autonomnosti knjievnog stvaralatva postavlja se i na jednom
drugom planu. )ristalice teorije imitacije (mimeis-a) smatraju da je knjievno delo
samo, ili pre svega, verna reprodukcija stvarnog sveta. .ko odbacimo naturalisti!ku
varijantu ove teorije, kao evidentno neprihvatljivu, knjievnost bi imala a cilj da
ta!no predstavi ivesna sutinska, opta obeleja realnog ivota. " pomo# te
koncepcije se moe objasniti i paradoks negativno knjievnog junaka. negativan junak
je tako samo umetni!ka reprodukcija realnog prestupnika8 a lik rtve je pandan
realnim rtvama.
<steti!ari su odavno istakli da ono to u stvarnosti deluje odbojno ili
negativno, na slikarskom planu ili u knjievnom delu iaiva i osnova druga!iji
utisak. ;noseoloi su ralog traili u adovoljstvu od preponavanja ili ta!nije
adovoljstvu od sanavanja. -u svoj udeo verovatno ima i divljenje umetni!koj
sposobnosti reprodukovanja. -ako se i privla!na snaga negativnog junaka moe
objasniti vernim umetni!kim reprodukovanjem stvarnosti i tenjom da se jednim
oblikom sananja obuhvati ivestan aspekt realnosti u njegovoj celini.
+ shvatanja da knjievnost ima prevashodno sanajni karakter, moe se
raumeti i privla!na snaga negativnog junaka. ono to vai sa runo#u predmeta i
njegove umetni!ke reprodukciju, moe vaiti i a odnos moralno runih predmeta i
njihove umetni!ke, knjievne reprodukcije. +sta dijalektika koja preobraava 2ii!ki
odbojan predmet u umetni!ki privla!an, preobraava i moralno odbojan predmet u
umetni!ki i gnoseoloki prihvatljiv. Nas anosi sanajna, a ne humana snaga odnosa
prestupnika i rtve, jer u njoj vidimo pre svega uspelu umetni!ku sliku jedne
me1uljudske relacije koja igra na!ajnu ulogu u stvarnom ivotu.
Sa stanovita teorije imitacije, privla!na snaga negativnog junaka po!iva u
adovoljstvu koje u nama iaiva, s jedne strane, pi!eva sposobnost da gotovo
egaktno predstavi jednu na!ajnu ivotnu relaciju, i, sa druge strane, adovoljstvo od
samog !ina preponavanja i sanavanja te iste relacije u njenom knjievnom vidu.
/dbojnost koju u nama iaivaju prestupnici u realnom ivotu mi naknadno
projektujemo na negativnog knjievnog junaka, a naknadno tome suprotstavljamo na
pravi i ne2alsi2ikovani utisak koji imamo prilikom neposrednog suo!avanja sa likom
=
knjievnog prestupnika. -ako nastaje problem privla!nosti negativnog knjievnog
junaka. kod !itaoca dolai do pomeranja panje sa teme prestupa na !injenicu
uspenog reprodukovanja stvarnosti u delu.
/sim toga, to je delo konkretnije, ono je uspelije, a i nae adovoljstvo je
ve#e. 7eultat snage negativnih knjievnih junak je i u konkretnosti njihovog prikaa,
oblikovanja. Naravno, iabrani umetni!ki detalji moraju sugerisati neku optost i
imati dublju, gnoseoloku dimeniju. 0notvo proivoljnih i 2otogra2skih detalja ne#e
nas impresionirati, kao to to ne#e posti#i ni deskriptivno nabrajanje.
(onkretnost knjievnog oblikovanja negativnog junaka mora nositi u sebi
ivesnu optost.
=) -eorija identi2ikacije>
a) 'a bismo mogli doiveti jednog knjievnog heroja, moramo ga apsorbovati
na ivestan na!in, odnosno projektovati se u ivesnom smislu u taj lik. -o nije
iavano naim imoralimom, ve# nemogu#no#u da na drugi na!in sanamo
knjievni lik. 0i ne ose#amo raliku junaka i nas samih, jer se tokom !itanja
uivljavamo u njega.
b) Sli!no je i kada identi2ikaciju shvatimo ne samo kao privremeni, ve# kao
proces potpunog preobraavanja u lik. -o je tv. intuicionisti!ki prila, po kom se a
trenutak potpuno ijedna!avamo sa objektom sananja. 0i bivamo apsorbovani
objektom sananja, a ne projektujemo se u njega. 3italac se privremeno ijedna!ava
sa njim8 kao da sam postaje negativni junak. Zbog gubitka distance, !italac nije u
stanju da aume kriti!ki stav prema junaku. -o je osnovni ralog paradoksalne
privla!nosti negativnog junaka. -ek nakon !itanja dela javlja se distanca i kriti!ki stav
prema junaku.
c) +denti2ikacija moe biti i reultat jednog mo#nijeg psihi!kog mehanima &
kompenacije. -ada je elja a ijedna!avanjem podre1ena kompenaciji.
Sa psiholoke ta!ke gledita !italac sau!estvuje sa negativnim herojem, i
reava na taj na!in jedan svoj problem. /n apravo kompenuje svoje ose#anje nie
vrednosti. )ri tome i pisac pribegava mehanimu kompenacije. -ako !italac makar
privremeno i prividno dobija ono a !im u stvarnosti tei i tako delimi!no ublaava
svoje ose#anje nie vrednosti.
-ime se moe protuma!iti i odbojnost prema poitivnim junacima. /ni imaju
slabost koju i sami imamo, i sa kojom se ne identi2ikujemo, jer nam takva
identi2ikacija nije potrebna. ,er, tenja ka identi2ikaciji je drugostepena, a prvostepena
je kompenacija.
???
0e1utim, budu#i da nemaju svi negativni junaci istu privla!nu snagu, a neki
nam uopte nisu privla!ni (,ago u @ekspirovom Otelu, )opej u Aoknerovom Svetilitu)
moramo odbaciti teoriju !itao!eve svesti o umetni!koj iluiji.
0ora se odbaciti u shvatanje koje se asniva na ideji o umetnosti kao !istoj
igri, nepomu#enom uivanju u lepoti umetni!kog oblikovanja. ,er, ni ovo tuma!enje
ne moe objasniti evidentnu raliku u naem doivljaju 7i!arda ++, ,aga,
7askoljnikova ili )opeja. 0i ne $uivamo% podjednako u ovim likovima, a neki od
njih nam ni najmanje nisu simpati!ni. 3italac moe uivati u lepoti njihovog
oblikovanja i adrati svest o umetni!koj iluiji, a da mu negativni junak i dalje bude
odbojan.
Sli!no je i sa teorijom imitacije. + )opej i ,ago iaivaju nae divljenje
sposobnosti Aoknera i @ekspira da ih prikau s ivanrednom ivotnom ubedljivo#u i
realno#u, ali nas to ne spre!ava da nam ova dva lika budu iuetno antipati!na. 0i
B
svakako ose#amo i adovoljstvo koje nam pri!injava !in preponavanja, ali ih se ipak
gnuamo u velikoj meri. + sanajnu i reproduktivnu stranu mi doivljavamo
istovremeno sa privla!no#u, odnosno odbojno#u negativnih junaka. ali, ime1u ovih
2enomena nema nune poveanosti. Zato se paradoksalna privla!nost negativnih
junaka ne moe objasniti pomo#u analogije sa preobraajem koji doivljaju runi i
odvratni predmeti na slikarskim platnima.
"ostalom, umetni!ka viija runog predmeta ne isklju!uje $prirodnu%
odvratnost koju taj predmet u realnosti iaiva. -a!no je samo da je stepen odvratnosti
manji nego u prirodi i da ose#amo ivesno adovoljstvo koje iaiva reproduktivni i
sanajni vid umetni!kog dela. (ad je re! o umetni!kom delu moe se govoriti samo o
smanjenju i ublaavanju prirodne odvratnosti runih objekata, ali odre1eni stepen
odbojnost i dalje ostaje. )ri tome se doivljaj odvratnosti to ga iaiva neki runi
model ili ga proivodi negativni junak, pojavljuje u nama be implicitnog pore1enja
sa doivljajem odvratnosti koji proivodi takav predmet ili !ovek u realnosti.
)ore1enje dolai tek kasnije, u sklopu ranih teorijskih ramiljanja. 0i ne pomislimo
prilikom !itanja da su nam ,ago ili )opej odvratni, ali manje nego to bi to bili realni
prestupnici te vrste.
.ko )opej i ,ago pobu1uju isklju!ivo ose#aj odvratnosti, onda nam ni teorija
psihi!ke identi2ikacije ne moe biti od pomo#i. Zato se privla!na snaga nekih
negativnih junaka ne moe objasniti ni projektovanjem. +me1u !itaoca i nekih junaka
o!igledno postoji nepremostiva distanca.
+ sli!nih raloga ne adovoljava ni intuicionisti!ka verija identi2ikacije. .ko
se ijedna!avamo sa ,agom i )opejom, kako je mogu#e da su nam u toj meri odvratni,
kada u takvom ijedna!avanju nema distance. 0e1utim, ta distanca u nekim
slu!ajevima svakako postoji, to ovaj pristup samim tim diskvali2ikuje. 0ehaniam
identi2ikacije nema, dakle, univeralno na!enje.
-ako otpadaju i 2aktori imoralnog tipa. )rivla!nost negativnih junaka ne moe
se tuma!iti nesvesnom sklono#u da se ijedna!imo sa prestupnikom ato to oni
pogoduju naim potisnutim nagonima. .ko je krenje moralnih normi, ono to nas
privla!i, onda bi to moralo biti univeralno i ne bi se smelo desiti da nas neki od
takvih junaka iraito odbija.
(ada bi ni!eanska teorija bila ta!na, odbijali bi nas samo oni junaci koji nema
istinske nadmo#nosti. 0e1utim, 7askoljnikov u Zloinu i kazni nas npr. privla!i,a li
ne svojom nadmo#no#u i snagom. /n e je iraito in2erioran, psihi!ki nestabilan.
/tuda otpada i adlerovski pristup, odnosno stav da kompenujemo svoj ose#aj nie
vrednosti. 'a je tako, ne bismo mogli da se identi2ikujemo sa junacima poput !oveka
i podemlja ili 7askoljnikova. ,er, oba junaka su gra1ena na onim psihi!kim
mehanimima koji po!ivaju na ose#anju nie vrednosti. )ri tome je ,ago oli!enje
vitalnosti, ali nas ona uopte ne privla!i.
)roblem privla!nosti negativnih junaka se ne moe protuma!iti ni
psiholokim, ni sanajnim raloima. )redaju#i se privla!noj mo#i negativnih junaka,
!italac ne reava ni svoje psiholoke, ni sanajne probleme.
"metni!ka iluija ipak !ini ivesnu indirektnu pretpostavku ovog paradoksa.
Njeno indirektno delovanje je u osloba1anju od ivesnih usko prakti!nih pobuda
!itaoca. 0i, naravno, ipak namo da je to 2ikcija, proivod mate, a ne realnost.
)ri tome nam je junak u nekim trenucima vie, a u nekim manje privla!an.
Nae simpatije su najmanje upravo na mestima gde on vri prestupe. Za njega
ose#amo najmanje simpatije kada vri lo!in8 a najvie kada je na neki na!in ugroen.
:umani 2aktor na !itaoca deluje direktno kada junak strada. .utor time apeluje
na naa humana ose#anja i !ini da imamo vie raumevanja. Na ivestan na!in pisac
C
suprotstavlja humane kriterijume moralnim. -ako !italac ne eli da 7askoljnikov
padne u ruke vlastima. 0i elimo da se on ivu!e i neprilike, be obira na neke
moralne principe. .li, mi to !inimo ne ato to opravdavamo njegov lo!in, nego ato
to sau!estvujemo sa njim. -ako se u strukturi dela humana i moralna merila
suprotstavljaju. 0oe se re#i da se moralna osuda negativnog heroja apostavlja u ime
ivesnih humanih principa, a ne u ime nekih imoralisti!kih stavova.
Riard III nam je privla!an mada nema humanih kvaliteta. .li, tome dobrim
delom doprinosi i to su njegove rtve apostavljene u okviru dramske strukture. -o,
opet, nije slu!aj u Otelu, sa ,agom i 'edemonom, mada je ,ago beskrupuloan
koliko i 7i!ard. Zapostavljaju#i humanu dimeniju lika rtve pisac indirektno stvara
povoljnu atmos2eru a isticanje negativnog junaka.
:umana dimenija je naglaenija od vrednovanja intelektualne ili moralne
snage.
3ini se da humane vrednosti imaju najna!ajniju ulogu kada je re! o
negativnom junaku. S jedne strane, ve#ina nama privla!nih negativnih junaka ima
neki humani oreol, a sa druge stran, njihove rtve su toga dobrim delom liene.
(ada se u realnosti rukovodimo nekim moralnim pobudama, one ipak imaju i
neki prakti!ni cilj. 0oralna osuda prestupnika podraumeva i neku sankciju (na polju
me1uljudskih odnosa). (ada se rukovodimo humanim obirima, nemamo u vidu
nikakvu moralnu sankciju. Saose#aju#i i prataju#i nikome ne pretimo i ne
kanjavamo nikoga.
Naa humanost se javlja i ato to su u pitanju knjievne tvorevine, a ne realni
ljudi. /d nas se ne trai stvarno angaovanje8 niti nama ili svetu oko nas preti realna
opasnost od knjievnih prestupnika. /tuda njima opratamo i ono to realnim ljudima
nikada ne bismo oprostili.
Naa literarna plemenitost ima dve strane & poitivnu i negativnu. Dolji smo
prema literarnim 2ikcijama nego prema svojim blinjima.
" !oveku se sukobljavaju dve elje & vrednosna i usko-prakti!na, a prva ima
prevagu samo u podru!ju literaturne 2ikcije.
/sim toga, nai humanisti!ki obiri prema likovima prestupnika posledica su
odsustva ili manjeg inteniteta humanih obira prema njihovim rtvama. -ako i naa i
pi!eva humanost ima u sebi neto nehumano, pa !ak i svirepo. 3ak i u idealnom
ambijentu knjievnog dela raumevanje a nekog, istovremeno na!i neraumevanje
a nekog drugog. -o je kontradikcija svakog humanima.
3ak i kad je cilj pisca da iaove neke humane obire, on to moe posti#i
samo ako se ujedno i odrekne tih obira. ,er, humaniam na literarnom planu trebalo
bi da na!i raumevanje ne samo lo!inca, ve# i rtve. )isac mora da bude nehuman
polae#i od humanih pobuda. +dealna humana ravnotea ime1u lika prestupnika i
rtve, !ak i kad bi bila mogu#a, ipak bi iavala ivestan jednostran e2ekat. 3italac bi
se u tom slu!aju morao opredeliti a lik rtve, a ne lo!inca. (ada su humani raloi
relativno ravnomerno raspore1eni, onda moralni obiri igraju presudnu ulogu.
/tuda postoji tragi!nost svakog humanisti!kog pristupa knjievnosti. " ovom
se ogleda i drama ljuske egistencije. + u realnosti se ne moe preueti bilo kakva
humana akcija, a da ne bude jednostrana u humanom pogledu.
" relaciji ime1u lika prestupnika i lika rtve najpotpunije se iraava tragi!na
neminovnost ibora, koja na!i i ivesnu jednostranost. (/tuda je svestranost
nemogu#a, iluorna na bilo kom planu ljudskog delanja.)
:umana dimenija najvie doprinosi da se opredelimo a ili protiv nekog
negativnog knjievnog junaka, a tek potom dolae ostale vrednosne karakteristike
E
lika. /tuda se pre moe govoriti o sau!estovanju sa takvim junacima, nego o njihovoj
privla!nosti. 0e1utim, mi pri tome nemamo distancu koja ina!e postoji kada s nekim
sau!estvujemo, ve# se pre poistove#ujemo sa junakom.
Samo ukoliko anemarimo rtve i ukoliko je prestupnik humano uobli!en,
odnosno predstavljen kao neko ko je ranjiv, ugroen i podloan stradanju moe nam
biti privla!an.
.li, humani !inioci se ne smeju stavljati u prvi plan, a apostaviti strukturalni
!inioci. ,er, upravo oni odlu!uju ho#e li se !italac opredeliti a nekog negativnog
junaka ili ne. -o to on ima neka poitivna svojstva, nije ni bliu dovoljno da se
!italac a njega opredeli. )oitivne karakteristike heroja moraju biti i vidno istaknute,
odnosno mora im biti dato dominantno u istaknuto mesto u sklopu dela. )resudna je,
dakle, uloga strukturnih !inilaca, jer prosto prisustvo poitivnih karakteristika nije
dovoljno a opredeljenje.
" odnosu vrednosnih i strukturalnih 2aktora posebno je vano mesto i raspored
vrednosnih karakteristika negativnog junaka u sklopu celine dela. +sticanje i
potenciranje poitivnih karakteristika mora imati svoj e2ekat. /no bitno uti!e na
opredeljenje !itaoca.
)ri svemu tome, pisac pribegava i strukturnom diskvali2ikovanju lika rtve. -o
se moe posti#i uvo1enjem ve#eg broja likova-rtava, pa se panja usmerena na rtve
rasipa. -ime je stepen privla!nosti rtvi natno smanjen (Riard III). /sim toga, rtva
se moe predstavljati ne i svoje, unutranje perspektive, ve# i perspektive
prestupnika (Zloin i kazna). Frtva se moe pojaviti tek onda kada je lik prestupnika
ve# adobio !itao!evu naklonost (Zloin i kazna). Samim tim je intenitet
interesovanja a lik rtve oslabljen. Frtva se na sceni moe adrati i veoma kratko i
predstavljati samo bena!ajnu epiodu. -ime se opet priguuje humani i sentimentalni
e2ekat. 0ogu biti i iostavljeni trenuci stradanja rtava. @to je rtva apstraktnija i
anonimnija, to je bena!ajnija.
-ako pisac paralelno strukturno isti!e vrednosti negativnog junaka, a
omalovaava rtvu.



G