Svi tragamo za lepotom.

To traganje je velika i neizvesna avantura jer je lepota

tajna u koju je nemoguce zaviriti.
Covek oduvek zeli da dosegne lepotu,da je priblizi sebi,da je spusti u svet sv
og zivota.Svi je zele,od zemljoradnika,do umetnika,koji nosen mislju da dosegne
savrsenstvo,stvara svoju viziju.Traganje za lepotom je nevidjeni napor,hod kroz
mracnu sumu,,lutanje i neizvesnost,bezbrojne,nepremostive prepreke,koje se ispre
cuju ispred coveka i cine ga nemocnim u njegovom pokusaju da se priblizi lepoti,
da je osvoji,da je poseduje.Cak ni najuporniji ne uspevaju u tome.Ali tako i tre
ba da bude jer lepota i nije za onog koji nije spreman da se za nju bori do kraj
a i ulozi svaki delic svoje snage,ali ipak dovoljno je i sto postoji.Dat nam je
ideal,dat nam je put kojim treba ici,ali taj put je trnovit,neprohodan,no i pore
d toga,svaki covek sanjari o saznavanju lepote,otkrivanju njenih tajni,obogaciva
nju sopstvenog zivota vrhunskom lepotom, i sto je najvaznije,nikad ne gubi nadu
da ce dostici do velicanstveno savrsenstvo.No lepota ne moze pripadati pojedincu
.Ona je dobro za sve.Ona se ne moze uzeti,prisvojiti,ona se moze osetiti,videti,
spoznati, i cak svi napori mogu biti uzaludni,jer lepota nam stalno izmice.Nekad
nam se cini da smo joj sasvim blizu,ali se vrlo brzo uverimo da smo se prevaril
i,jer taman kad pomislimo da smo je spoznali,vidimo da je sve to bila samo iluzi
ja,san.
Lepota ostaje vecita tajna,nedostizna,nedodirljiva,nedokuciva.Iako svi to znam
o,i znamo da su staze do lepote nesigurne,sa puno prepreka,sa puno uspona i pado
va,mi svesno zurno koracamo njima sa ceznjom i nadanjem da cemo dostici tu carob
nu lepotu,i uvek tragamo za novim nacinima da je osvojimo i obogatimo svoj zivot
i duh.
San o neizmernoj lepoti,taj nedostizni ideal uvek ce postojati,ali ce postojat
i i velika zudnja nadanje i teznja da se on dostigne.