INTERNA PRIVATIZACIJA

Jankovi Irena Br. Indeksa:

Privatizacija

Privatizacija je proces pretvaranja (prodajom ili besplatnim davanjem) drugih oblika svojine (pre svega javne, dravne i drutvene) u privatne. Sa ekonomske take gledita, argumentacija za privatizaciju jeste da privatna svojina dovodi do vee, kako alokativne efikasnosti (bolja alokacija resursa), tako i do tzv. X efikasnosti (vei stepen poklapanja ciljeva pojedinaca u preduzeu sa ciljevima samog preduzea).

Jedan od globalnih ciljeva privatizacije je i proirenje linih sloboda, kako u ekonomskoj, tako i politikoj sferi. U dosadanjoj praksi izdvojilo se nekoliko glavnih modaliteta privatizacionih procesa.

Interna privatizacija

Interna privatizacija podrazumeva prodaju preduzea radnicima koji u njemu rade. Osnovne prednosti ovakvog modela su: jednostavan je i politiki popularan; novac ne ide van preduzea; spontanost je takoe jedna od odlika (faktiki zavisi od volje radnika); drava ostaje po strani; tehniki problemi u realizaciji su relativno mali. Osnovne mane bile bi: mogunost manipulacije od strane radnika; favorizuju se radnici iz uspenih preduzea i mala zainteresovanost radnika iz ostalih.

Pretpostavlja se da je ulaganje u preduzee proporcionalno duini staa u preduzeu i visini plate (oni sa viim neto platama verovatno su, u istoj srazmeri, imali i vie bruto plate, te su i vie davali za akumulaciju). Oito je takoe da se ovde mora raditi uglavnom o "davanju" deonica. Deonice moraju biti prodate po niskoj ceni ili jednostavno date radnicima, jer je sasvim mogue da neki radnici nemaju ni dovoljno novca, ni interesa da uestvuju u privatizaciji.

Internom privatizacijom smatra se takoe privatizacija preko tzv. ESOPa. Ovde se (u amerikoj i britanskoj praksi) radi o tome da radnici formiraju tzv. povereniki fond kome poslovna banka daje kredit u visini vrednosti preduzea (ili dela preduzea ako se samo deo otkupljuje). U meri u kojoj radnici otplauju kredit, povereniki fond im dostavlja deonice, tako da na kraju, kada je kredit u celosti otplaen, sve deonice prelaze u vlasnitvo radnika. Ovde se radi samo o nainu finansiranja otkupa preduzea.

Prednost interne privatizacije

Prednost interne privatizacije lei u tome to je ona jednostavna i politiki popularna, bar kod onog dela radnika i inovnika koji su zaposleni u relativno uspenim preduzeima. Oni su, naravno, najvei dobitnici, jer po povlaenoj ceni ili besplatno dobijaju deonice koje e kasnije na slobodnom tritu imati visoku vrednost. Tehniki problemi vezani sa sprovoenjem interne privatizacije su relativno mali. Potrebno je dogovoriti se o formuli raspodele (recimo, da li i penzioneri ili oni koji su nekada bili zaposleni u preduzeu, a sada rade drugde, imaju pravo da dobiju jedan deo deonica), o tome koji deo treba raspodeliti, a koji prodati.

Mana interne privatizacije

Najvea mana interne privatizacije potie, u neku ruku, iz njene najvee prednosti - spontanog karaktera. Pretpostavimo da nekoliko rukovodilaca dobro kontrolie preduzee (recimo, radnici ih se boje, ili su manipulisani). Tada rukovodioci mogu prinudom ili podmiivanjem naterati radnike da pristanu ili na formulu kojom se rukovodiocima ustupa veina preduzea, ili na minimiziranje raspodeljenog dela i maksimiziranje dela za prodaju. Potom se rukovodioci pojavljuju kao jedini kupci, i do preduzea dolaze veoma jeftino. Pogotovo je to sluaj to i uplaeni novac postaje vlasnitvo preduzea. Kako su oni sada vlasnici preduzea, uplaeni novac, u stvari, uveava njihovu imovinu.

Zakljuak

Zakljuak u pogledu interne privatizacije jeste da je potrebno osigurati da veina deonica bude "razdeljena", tako da vlasnitvo ne bude koncentrisano. Kako bi se onemoguilo da do ovakve koncentracije doe u drugoj "rundi", potrebno je propisati da se deonice ne mogu otuivati bar izvesno vreme (recimo, godinu dana). Posle tog perioda, ako doe do koncentracije, to nee neophodno biti loe, jer e kupci otkupljivati deonice po trinoj ceni.

HVALA NA PANJI!!!