--/

o A
.
V OV C TOM SLAV RADOJIC C
Na slie! 1. prikazan je razvoj deformaeija tela
pri konstantnom naponu sa porastom vrernena.
, 6' = <5:, = const. /
OPTERECENJE'" T po RASTERECENJE
t
s 7,. 1.
Mera trenutno e1asticnih deformaeija je funkeijc
starosti materija1a.
Nairne, modu1 elasticnosti E(T}kod betona vece
starosti irna znatno ve6e vrednosti. Ovo znaci da se t r e ~
nutno elasticna deformaeija vrernenorn smanjuje.
Promena opterecenja u funkeiji vremena (brzina
nanosenja opterecenja, ima znatnog utieaja kako na tok tako
i na krajnju meru deformaeija.
Na sliei 2. predstavljene su deformaeije uzoraka
kod kojih je menjana brzina nanosenja opterecenja.
Trenutna opterecenja (a) daju u istom vremenskom
periodu znatno vecu deformaeiju no sporo opterecenja.
Erzina deformaeije sa porastom vremena se sma-
,
njuje.
Eksperimenti kako se vidi sa skiee pokazuju da
su, veze izmedju napona i deformaeije nelinearne za cita-
vo naponsko podrucje izazvano silama stalnog karaktera.
8
promene termickog polja u toku hidratacije -hemizacije
cementa; zavisi od promene temperature sredine U kojoj se
betonski element nalazi i dr.
Skupljanje je pretezno viskoplasticna pojava,
dok je viskoelastican dec skupljanja znatno manji u odnosu
na deo, a zavisi od relativne vlaznosti sre-
dine, brzine deformacije u poeetnoj fazi. Ova deformacija
se vremenom smanjuje i tezi nuli.
Pojave koje prethode lomu, znacajne su pre svega
zbog pravilnog i realnog formulisanja tipa deformacija ko-
je nastaju u fazi granicnog stanja lorna.
Dosadasnji eksperimenti pokazuju da 10m kod beto-
na moze nastati na dva nacina ito:
usled prekoracenja granicnih vrednosti napona za-
tezanja, kod odgovarajUcih naponskih stanja, kada se kaze
da lorn nastaje usled "kidanja" (cepanja),i
usled smicanja, kada lorn nastaje usled klizanja
po ravnima u kojima su sfuicuci naponi dostigli granicnu
vrednost.
Do odgovora na pitanje kako nastaje lorn pokusa-
Ii su doci na bazi pracenja deformacije u stadijumu loma,
jos 1934 - 1935. godine francuski istrazivacL Cacuot i
Brice. ani su konstatovali u uslovima slozenog naprezanja
znatne plasticne deformacije. Pored njih L'Ermit (21),
Kovan , Sa lger, Mehme 1 i drugi.
Uoeili su izrazenu plasticnu deformaciju u uslo-
virna viseosnog pritiska.
Znacajno je da je vecina od njih uocila da se
izrazena plasticna deformacija javlja nesto pre no_sto je
dostignuto granieno opterecenje i da se deformacija raz-
vija praktieno bez prirasta opterecenja,sve do loma.
Iznad napona f nastaju mikroporerne6ajikontinu-
c .
iteta, odnosno nastaju pojave neogranicene
Poison-ov broj se smanjuje u oblasti granicnih
napona i postaje manji od 2, sto znaci da beton u fazi lorna
pove6ava zapreminu.
10
vremena, izraz za deformaciju (di1ataciju)ufo.nkciji vre--
mena dobijaob1ik
EM tt) = i:
M
1z (4.15) se
model pri konstantnom stanju napona odrazavaol:';Qbine'f1ui,-
da ,sto ce reei da u svemuzadrzava
mode1a,odnosno fluida. Sa porastom vremenade:eorI'iracija
raste neograniceno kao i kod N-tela "i;.<
U procesu rasterecegja,
rasterecenja, postignuta u fazi
nepromenlj iva svremenom. Ovo znaci
"':',";':'-.",' '." :.
cija M mode1a pri konstantnom naponu P0j;v0l'li vi-
skoelasticna.
:-- '-',.-" .
Ako se na M modeluanalizira
doci ee se do rezu1tata koji eksperimen.ti
Nairne, poznato je da u realnosti u de-
formacije dolazi do pada napona u betonu.;\LtoJi:uvremena
. ; :: '. ,,:" ,'- ";'. :: ',-, " ,-i : - ",:; _. ' -.
pri konstantnoj deformaciji dolazi do r:ec1l1Ciranj(i,(smanje-
nja) pocetnog napona. .. ' ..
Eksperimenta1na istrazivanja pokazuju'dapadnapo-
"-':'
na pritiska u nekim slucajevima moze iino.pi-t2i.'AQ::::(O,4-:-0,6)oo'
gde je pocetni napon.
o ., .
Kod M-modela proces re1aksacije:se analizira stav-
1jajuci u diferencija1noj jednacini (4.13) dajedeforma-
cija (dilatacija) M=const. . .' ........ ' .... '..
Integracijom homogene diferencija'lne.
(4.13) prvog reda sa konstantnim koeflcljentima dobija se
(4.16 )
Ako su EM i ].lM ska1arne velicine,onda je opsti
integral jednacine (4.16)
22
rezolventa jednacine
jezgro, a K = ~ e
n ].:J
K
E
2
R =_.-!! e
n 11
K
napon resavaju pomocu integralnih jednacina druge vrste
Voltera kod kojih je
E
K
- -..:-(t"'T)
11
K
(4.23)
Analiza veza izmedju napona i deformacija najlakse
se sprovodi, kao i njihova primena na beton, u uslovima
konstantnih napona, odnosno konstantnih deformacija.
Za slucaj da je
o (t) =0 (Ll) = const.
Iz jednacine(4.23) neposredno sledi da je
(4.26)
Ukupna specificna deformacija, za jedinicno stanje
napona moze se pisati u obliku
'E
... -K(t-Ll)
o(t) = <5 +0 = -!.. _ 1 Il-e 11
K
I
e v E
H
EH.
(4.27)
gde, kako se vidi prvi elan predstavlja specificnu elasti-
cnu, a drugi elan predstavlja vremensko odvijanje speci-
fiene viskozne deformacije.
Iz jednacine 4.27 mogu se jasno sagledati fizicka
znaeenja pojedinih konstanti.
Analizom krajnjih (granicnih) stanja dobija se
za t=tl sledi da je Qe=l/E
H
, pa se moze shvatiti da je
EH=E
bo
, moduo elasticnosti trenutno elasticne deformacije.
Kada vreme t+oo nezavisno od vrednosti vremena T
1
dobija se da Q
v
+ l/E
K
gde E
K
predstavlja krajnju
meru deformacije pri konstantnom stanju napona.
Mera brzine viskozne deformacije dobija se nepo-
sredno iz jednacine (4.27).
28
Specificna deformacija u uslovima rasterecenja je
(4.33 )
I z ovog sledi, kada t -+ex> da ct r -+ 0, bez ob -
zira na velicinu t
1
(trfanutak rasterecenja),' sto ce reci da
j.e celokupna defqrmacija ostvarena u procesu opterecenja re.,.
vezibilna posle rasterecenja. Ovo znaci da je i kod Pe-mo-
dela u pitanju ide.alanviskoeleastican. proces.
NasliCi 13. prikazan je dijagram specificna d(3f9J:....
macija - VrEllne iz koga se vidi, da kranja mera tecenj?l
), be.z,obzirana velicinu T( Tl<}"2<1:"1'lJ
ostaje uvek Ista. " .
OPTERECENJE
:; ,-;.:, ,,'.-'

.,..
Analiza stanja relaksacije napona,
deformaciji potrebna jeda bi seispitao kvalitet veza
izmedju napona i deformacija.
Za ;(t)=f;(t)=conet.,iz jednacina (4.25) neposre-
dno sledi . j' .
30
Starost materljala (vreme pocetka procesa relaksa-
cije) kako se sa skice vidi, nema uticaja na krajnju veli-
cinu pada napona za (t+
oo
).
Na baz;i recen;ih konstatacija sledi:
- da u vezi (izrazima) napon defor.macija
nije u stanju da uvede i uticaj starosti materijala, i ako
ovaj parametar - starost ima bitan uticaj na krajnju meru
tecenja betona,
- ovaj model kako se vidi nije u stanju da opise ir-
everzibilnu deforroaciju (plasticnu) u procesu rasterecenja
kod betona,
- ovaj model za dugotrajne procese (t+oo ), pad napo-
na u procesu relaksac;ije prikazuje kao konstantu, koja ne
zavisi od starosti betona.
Mnogobrojna koja se vrse u svetu i
kod nas upravo potvrdjuju suprotno. Nairne, pad napona u pro-
cesu relaksacije kod Pe-modela, za dugotrajne procese (t+
oo
)
ne zavisi od starosti.
Pocetak procesa relaksacije ima znatnog uticaja na
krajnju roeru pada napona.
4,8. MODELl SA REOLOSKIM KONSTANTAMA KAO PUNKCIJOM
VREMENA I STAROSTI
Klasicni reoloski modeli kao sto su H,N .t S,v kada
se kombinuju u niz iIi paralelu, nisu u mogu6nosti da re-
alno opisu pojavu deformisanja tela pod optere6enjem. Rezul-
tati eksperimentalnih na modelima (u laborato-
rijskim uslovima) i na konstrukcijama u njihovoj eksploata-
ciji, pokazuju da beton tokom vremena, sa njegovom staroscu
menja svoje karakteristike. je da beton
vece starost;i ima znatno manju trenutno elasticnu deforma-
ciju, nego sto je to slucaj sa mladim betonima. Trenutno
elasticna deormacija, odnosno trenutni roodul elasticnosti
E
b
nije velicina, vee unkcija starosti betona
Tokom vremena ima se utisak kao da se otpor viskosnoj
32
Ako se pradpostavi da Q'*=O. sto znaCS1. ako $e
uticaj promene u
rosti betona (T) onda izraz za
Q;b(t) 1 a
E
b
(t
,
T) = . E' " ... I <1
b
(T) '31"4> (t,T)dT
.bo ,bo T1
a jezgro integralne je
Izraz (.4,49.) za defonnaciju betona se
u obliku
= O'b
,bo
(4,50)
U izrazu T1 pradstavlja starost betona u trenutku
nanosenja opterecenja.
Za da je tel0 napre9nuto ...
nom tj. da je
izraz za meformaciju !ma oblik
(4.51)
aka je pri tome 0=0 i T"'"1"l dobija se !zraz (4,46),
Za stanje 0=0, diferencijalna (4.44) moze
biti ekspl-i citno es 0 d fA) k
rena P O"b(t,T)' 0 nosno u om
slucaju je
(4.52 )
36
Dijagram na sliei 17 prikazuje speeificni napon
za jedinicnu deformaeiju odnosno pad napona
pri konstantnoj deformaeiji.
E
ao
--.- - -- --
87,.17.
Nedostatak ovakvog modela je u tome u
stanju da realno prikaze proces rastereeen)a. Eksperimen-
talna 1strazivanja kako je vec receno u
6enja prikazuju 1 detormaeiju koja je u
nosu na viskoplasticnu znatn1je je
odnosno kada su u pitanju stariji beton1.
Analizirani M.,..model u literaturj; je po.....
znat kao reoloski model teorijestarenja oetona. OVaj
del u podrucju rasterecenja ne opisuje uspesno deformaci .....
je zakasnele elasticnosti,a ni krajnja mera pada napona
pri konstantnoj deformaciji ne odgovara rezultatime .....
rimentalnih istrazivanja.
Teorija staranja betona u literaturi se naziva
i"Disingerova" teorija po nemackom istraU.vacu koji je pry!
formulisao njene osnove.
38
<Sina oblika
(4.72)
'"
!
"'Tl
koja ustvari predstavlja jednacinupoboljsane teorije sta-
nja, kod koje se vidi na je predstavljen koefi-
cijent tecenja. se sastopi ito: od
bilnog i ireverzibilnog i on se pisati u obliku
(4.73)
gde je:
rt - reverzibilni dec tecenja, odno-
sno povratni deo deformacije postignut u procesu optere-
cenja. Ovaj dec koeficijenta tecenja naziva se i zakasnela
elasticnost.
. it - ireverzibilni, odnosno nepovratni dec koefi-
cijenta tecenja, odnosno nepovratni dec ukupne deforroacije
postignute u procesu opterecenja.
Kod integralne jednacine (4.72) reverzibilni deo
koeficijenta iznosi
_ 0,40
E:
QCD
-
Polazeci od jednacine (4.G8) i uvodeci predposta-
vku za O(t,T) da je
<) tt, TJ
tj. ako je:
kt=it a za rt uvede predpostavka da je
-Ci.2
= [l-e
rt Q<Xl
dobice se poznat
a
Illston-Jordann-ova veza za napon defor-
macija u obliku
44