Cevni vodovi

Katedra za termotehniku
Prof. Dr Franc Kosi, dipl. ma. ing., fkosi@mas.bg.ac.rs, kabinet 134/3
LITERATURA:
Markoski M: Cevni vodovi, Mainski fakultet, Beograd, 2006.

Lekcija AT-5
5.

PROCES RELAKSACIJE NAPONA, KRIVA RELAKSACIJE

Pri prouavanju pojave puzanja, smatrali smo da je materijal tokom perioda puzanja
optereen stalnim naponom. Meutim, u praksi esto postoje sluajevi kada se proraunski napon
= F Ao nije konstantan, ve se menja, odnosno opada usled narastanja plastine deformacije
puzanja, koja ponekad moe da izazove ak i preraspodelu napona po zapremini elementa. Ovde
emo razmotriti poseban sluaj kada je ukupna deformacija elementa za celo vreme konstantna, pa
narastanje plastine deformacije puzanja moe da nastane samo na raun smanjenja elastine
deformacije, a ono je, samo po sebi, praeno (po Hooke-ovom zakonu) odgovarajuim postepenim
sniavanjem napona. Stoga se taj proces naziva relaksacijom napona.
Kriva relaksacije napona, slika 5.1. pokazuje da se napon ispoetka sniava voma brzo, a
zatim sve sporije asimptotski teei nekoj konstantnoj vrednsoti .

Slika 1:Kriva relaksacije napona

Tanost odreivanja brzine relaksacije napona direktno zavisi od tanosti odreivanja brzine
narastanja plastine deformacije u zavisnosti od vremena. Proces relaksacije napona je iz istih
razloga kao i prethodno razmatrani proces puzanja materijala pod konstantnim naponom,
nedovoljno eksperimentalno prouen.
U nedostatku pouzdanih podataka najee se usvaja da je brzina narastanja plastine
relaksacije uvek jednaka minimalnoj brzini narastanja plastine deformacije u II fazi puzanja,
naravno uzimajui u obzir stalnu promenu napona.
Izmeu procesa puzanja i relaksacije postoje dve bitne razlike:

Plastina deformacija u procesu puzanja nastaje iskljuivo na raun poveavanja ukupne

deformacije, dok je kod relaksacije ukupna deformacija nepromenjena;

Plastina deformacija pri procesu puzanja je mnogo vea nego pri procesu relaksacije, a od
njene veliine u mnogome zavise rekristalizacioni, difuzioni i drugi procesi koji se odvijaju u
materijalu na povienim temperaturama tokom dugih vremenskih intervala. Poto ovi

procesi imaju uticaja na plastine osobine materijala, sledi da veliina deformacije ima
uticaja i na otpornost materijala prema puzanju.
Tokom procesa relaksacije, ukupna deformacija je konstantna i jednaka poetnoj
deformaciji o ,
(5.1)
= e + p = o = const.
Imajui u vidu da je poetna deformacija o u celosti elastina, bie po Hooke-ovom zakonu:

ET

+ p =

o
ET

= const.

(5.2)

gde je ET modul elastinosti na temperaturi T.

Iz (5.2) diferenciranjem sledi:

1 d d p
1 d o

+
=

=0
ET d
d
ET d

(5.3)

Ako se usvoji da brzina narastanja plastine deformacije zavisi od napona na isti nain kao
kod II faze puzanja, tj. da je

d p
d

= w pk = k n

(5.4)

dobija se diferencijalna jednaina procesa relaksacije napona:

d
+ ET k n = 0
d

(5.5)

Ova jednaina prvog reda razdvaja promenljive, pa je :

= ET k d

(5.6)

Nakon integracije sledi:

1
1 n = ET k + C,
n 1

(5.7)

gde je C konstanta integraljenja. Poto je za = 0 , = o , bie

C=

1
1 n
n 1

(5.8)
1

= o 1 + ( n 1) ET k o n 1 1 n

(5.9)

Reavanjem po moe se dobiti izraz za odreivanje perioda vremena nakon koga e

napon pasti sa poetnog o na
n 1

o
1

=
k ( n 1) ET o n 1

(5.10)

Na osnovu izraza (5.10) moe se odrediti, na primer, maksimalno vreme do naknadnog

pritezanja vijaka prirubnikog spoja, ako je poznato dozvoljeno sniavanje sile pritezanja vijaka.
Meutim, ne treba zaboraviti da tanost izraza (5.9) i (5.10) zavisi od tanosti pretpostavki pri
njihovom izvoenju. Stoga se ovi izrazi mogu koristiti kao orijentacioni ili uz primenu odgovarajuih
faktora sigurnosti.