HRANA I LEKOVI Prof.

dr Mirko Rosi

Izmeu hrane (ukljuujui i pia) i lekova mogu da se jave reakcije koje se nazivaju INTERAKCIJE. Interakcije menjaju efekte lekova u organizmu. Lekovi se (kao i hrana) apsorbuju iz eluca i creva. Prisustvo hrane u GIT-u moe smanjiti apsorbciju lekova. U najveem broju sluajeva ovo se moe izbei uzimanjem lekova jedan sat pre ili dva sata posle jela.

Naini unoenja lekova u organizam:

per os (kroz usta) per rectum (kroz zavrno crevo) parenteralno (injekcijom) i.m. (intramuskularno) i.v. (intravenski) s.c. (subkutano) i.c. (intrakutano) i.l. (intralumbalno)

Sudbina lekova u organizmu (farmakokinetika)

Farmakokinetika podrazumeva analizu sledeih procesa: apsorpcija lekova (eludac i creva) distribucija lekova (putem krvi i limfe) metabolizam lekova (uglavnom u jetri) eliminacija lekova (mokraom, stolicom, znojem i izdahom)

Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (1):

Dijetetska vlakna Dijetetska vlakna se sastoje uglavnom od pektina, hemiceluloze i celuloze i nalaze se najvie u itaricama. Ona mogu da uspore apsorpciju lekova iz GIT-a. Naroito se smanjuje apsopcija digoksina (lek za srce) pri istovremenom unoenju razliitih kaa od itarica (ovsena kaa, mekinje i dr.) Stari sirevi Stari sirevi (brie, parmezan, cheddar, roquefort) mogu da utiu na smanjivanje dejstva lekove za leenje depresije (MAO inhibitori).

Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (2):

Mleko i mleni proizvodi Mleko i mleni proizvodi koji su bogati kalcijumom mogu da utiu na grupu antimikrobnih lekova (tetraciklini). Kalcijum se vezuje sa tetraciklinima i taloi se u kostima i naroito u zubima. Ranije se pogreno savetovalo uzimanje tetraciklina sa jogurtom. Pilea digerica, suena riba, kavijar, avokado, banane, ekstrakti kvasca, soja sos, fava soivo, crveno vino, pivo i produkti koji sadre kofein - mogu smanjiti dejstvo antidepresivnih lekova (MAO inhibitori).

Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (3):

Zeleno povre Spana, brokoli i drugo zeleno povre je bogato vitaminom K pa moe da pojaa zgruavanje krvi. Takoe, ovo povre moe da smanji dejstvo lekova koji smanjuju zgruavanje krvi (antikoagulantni lekovi). Hrana bogata mastima Hrana bogata mastima kada se due vreme redovno konzumira zajedno sa antiinflamatornim i antiartritis lekovima moe dovesti do pospanosti.

Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (4):

Peeno meso (rotilj) Peeno meso moe izazvati smanjenje delovanja antiastmatinih lekova koji sadre teofilin. Alkoholna pia Alkoholna pia poveavaju depresivno dejstvo lekova kao to su benzodijazepini (bensedin ili apaurin), antipsihotici, miini relaksanti, narkotici i drugi lekovi sa sedativnim dejstvom.

Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (5):

Grejpfrut Grejpfrut ima veliki broj interakcija. On reaguje sa sledeim lekovima smanjujui njihovo dejstvo uticajem na apsorpciju iz GIT-a i na metabolizam u jetri: benzodijazepinima lekovima za srce (blokatori kalcijumovih kanala kao to je nifedipin) ciklosporinima estrogenima i oralnim kontraceptivima lekovima za smanjenje lipida u krvi tzv. inhibitorima HMG-CoA reduktaze (atorvostatin, lovostatin i sinvastatin) digoksin

Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (6):

Sok od pomorande ne treba konzumirati sa antacidima koji sadre aluminijum, niti sa antibioticima jer kiselost soka smanjuje aktivnost antibiotika. Guarana je energetski napitak koji sadri 3-5% kofeina. Kada se konzumira zajedno sa lekovima ili piima koji sadre kofein, moe nastati nesanica, drhtanje, anksioznost, palpitacije (lupanje srca), ee mokrenje i hiperaktivnost. Beli luk (Garlic u kapsulama) Ekstrakt belog luka pri istovremenom uzimanju sa lekovima za eernu bolest moe izazvati smanjenje glikemije do kritinih vrednosti. Garlik kapsule imaju antikoagulantno dejstvo pa ih ne treba uzimati zajedno sa antikoagulantnim lekovima jer im moe pojaati dejstvo. Osim toga, izazivaju poveanje kiseline u elucu i gasove.

Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (7):

Paradajz smanjujue dejstvo lekova protiv glavobolje i alergije jer sadri supstancu solanin. Osim toga, nedefinisane supstance u paradajzu mogu dovesti do poremeaja varenja i time ometati apsorpciju nekih lekova. Jagode i maline sadre oksalnu kiselinu koja moe smanjiti apsorpciju gvoa i kalcijuma u crevima. Maline sadre prirodni salicilat koji moe izazvati alergijske reakcije u osoba koje su osetljive na aspirin.

Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (8):

aj, okolada, kafa i napici koji sadre kofein kao to su Coca-cola i Red bull, sadre teofilin pa ih zato ne treba konzumirati pri korienju lekova koji sadre derivate teofilina kao to je lek za leenje astme Aminofilin. Glog se koristi za smanjenje krvnog pritiska, sranih napada i holesterola. Glog moe smanjiti dejstvo digoksina (lek za srce). Bela vrba deluje slino kao i aspirin. Ekstrakt se tradicionalno koristi za leenje groznice, glavobolje i reumatskih bolova. Kada se upotrebljava istovremeno sa aspirinom dejstvo aspirina se moe pojaati i nastati krvarenje u elucu (glavno neeljeno dejstvo aspirina).

Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (9):

Ginseng se koristi na Istoku vie od 2000 godina kao afrodizijak i tonik. Osim ovoga, ginseng ispoljava antikoagulantno dejstvo, slino warfarin-u i aspirinu, pa moe izazvati krvarenje. Ginseng smanjuje nivo glikoze u krvi pa ga ne treba koristiti istovremeno sa lekovima za leenje eerne bolesti. Ginseng deluje kao kortikosteroidi pa ga ne treba uzimati sa preparatima kortikosteroida jer se mogu pojaati neeljena dejstva kortikosteroida (retencija soli i vode). Ginseng ispoljava estrogenu slino dejstvo pa moe potencirati neeljena dejstva estrogena. Ginseng deluje antidepresivno pa moe pojaati dejstvo antidepresivnih lekova iz grupe MAO inhibitora.

Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (10):

Crni likoris (Glukurrhiza = Slatki koren) Ekstrakt ove biljke moe pojaati dejstvo lekova za poveano mokrenje (diuretici) i izazvati gubitak kalijuma mokraom to moe izazvati miine paralize i poremeaj rada srca. Ginko deluje vazidilatatorno i popravlja cirkulaciju, naroito, u mozgu pa se koristi za leenje zaboravnosti i demencije. Ginko istovremeno deluje i antikoagulantno, slino warfarin-u i aspirinu, pa kada se uzima sa ovim lekovima moe nastati krvarenje. Ginko deluje i antidepresivno kao lekovi iz grupe inhibitori Monoaminooksidaze (inhibitori MAO) pa istovremeno uzimanje sa MAO inhibitorima moe pojaati antidepresivno dejstvo lekova koje se manifestuje tremorom i maninim epizodama.

Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (11):

umbir smanjuje zgruavanje krvi. Kada se koristi zajedno sa antikoagulantnim lekovima (warfarin) poveava se rizik od krvarenja pre svega u elucu. Kamilica ima antikoagulantno dejstvo, kao walfarin, pa je ne treba koristiti zajedno sa walfarinom jer se poveava rizik od krvarenja. Kamilica ima dejstvo kao barbiturati (fenobarbiton) i drugi sedativi pa moe intenzivirati dejstvo sedativa. Kamilica moe smanjiti apsorpciju gvoa iz GIT-a pa je ne treba uzimati sa preparatima gvoa.

Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (12): Ehinacea smanjuje imunosupresivno dejstvo kortikosteroida i ciklosporina tj. ona jaa imuni sistem. Ehinacea moe da reaguje sa lekovima koji oteuju jetru, kao to su anabiliki steroidi, i to tako to pojaava njihovo dejstvo doprinosei poveanju rizika oteenja jetre. Osim toga, valjalo bi pomenuti da ljudi koji imaju dijabetes tip 1, autoimune bolesti kao to je reumatoidni artritis i multipla skleroza, oteeni imuni sistem (usled AIDS-a ili tuberkuloze), treba da konsultuju lekara pre uzimanja ehinacee.