ELETROTEHNIKE KOMPONENTE

Transformator je statiki elektrini ureaj u kojem se elektrina energija iz jednog ili vie naizmeninih krugova koji napajaju primarne namotaje transformatora prenosi u jedan ili vie naizmeninih krugova napajanih iz sekundarnih namotaja transformatora s izmenjenim iznosima jaine struje i napona, nepromenjenom frekvencijom.

TRANSFORMATORI

Rad transformatora zasniva se na Faradejevom zakonu elektromagnetske indukcije, prema kojem vremenska promena magnetskog toka indukuje u petlji napon, dok struja uzrokovana tim naponom stvara magnetski tok koji se, u skladu s Lencovim zakonom, opire promeni toka koji je indukovao napon.

NAIN RADA

Naizmenina struja primara koja tokom vremena jainu mijenja po sinusoidi, u jezgru transformatora proizvodi isto tako promenljiv magnetski tok. Umetne li se u tako stvoreno promenljivo magnetsko polje u okolinu jezgra drugi namotaj (sekundar), u njemu e se po pravilima elektromagnetske indukcije pobuditi takoer sinusoidalni naizmenini napon. Zbog pojave samoindukcije, nastaloj indukovanoj struji sekundara, opirat e se induktivni otpor namotaja.

Sastoje se od: - transformatorskog jezgra - kalemskog tela, na kome su namotani navojci - primarnih namotaja (primara) - sekundarnih namotaja (sekundara).

Proizvoa daje crte sa oznakom primara i sekundara i podacima o naponu i max. struji. KAKO PREPOZNATI PRIMAR? Primar vie navojaka i tanja ica Prenos el. energije iz primara u sekundar transformatora obavlja se preko magnetnog polja.

Simbol

Kada se na primar dovede naizmenini napon Up, kroz njega tee naizmenina struja Ip. Ova struja stvara naizmenino magnetno polje koje prolazi i kroz sekundarni namotaj, pa se u njemu pod dejstvom polja indukuje napon Us.
U s Ns = Up Np

P = Us Is = U p I p

Ip

Ns = Is Np

Ps = Pp

Koeficijent korisnog dejstva

Iako je oblast korienja elektrine energije relativno novijeg datuma, ipak se mora rei da je to tehniko i tehnoloko dostignue jedno od najkorienijih u savremenom svetu. Pri tom korienje elektrine energije ne funkcionie samo od sebe. Naprotiv, za njeno korienje potrbna su mnoga, esto sloena i skupa tehnika sredstva koja to omoguuju. Danas su elektroenergetski sistemi velika nacionalna dobra, koja uglavnom ine tri segmenta: proizvodnja, prenos i distribucija elektrine

Elektrina energija proizvedena u elektrinim centralama nije u mogunosti da se u takvom obliku prenese, pogotovo ne na vee udaljenosti. U elektranama generatori daju struju na naponskom nivou 6,6 zatim 11 i 16 kV.

Za prenos elektrine energije na vee udaljenosti potrebni su znatno vii naponi od na primer 33, 66, 110, 220, ili 380 kV. Iz tog razloga su u elektrinim centralama instalisani transformatori koji struju proizvedenog napona podiu na odgovarajui naponski nivo pogodan za njen transport na vee udaljenosti.

Meutim, tako transportovana struja, pri znatno veim naponima od proizvedenog, a mnogo viim od onog napona koji u svom reimu rada koriste potroai, ponovo i postepeno mora biti transformisana na naponski nivo u okviru kojeg funkcioniu razni potroai elektrine energije. Taj krajnji radni napon je obino od 220 V odnosno 380 V.

Transformator je dakle ureaj, naprava koji elektrinu energiju jednog oblika pretvara u elektrinu energiju drugog oblika. On prima elektrinu energiju u vidu naizmenine struje odreene uestanosti i daje elektricnu energiju, u vidu naizmenine struje i iste uestanosti, pod potpuno drugim naponom. Taj novi naponski nivo koji je proizvod funkcionisanja transformatora zavisi od toga da li se struja alje u prenos, ili se dovodi do njenih neposrednih potroaa.

Svi delovi transformatora nepokretni su jedan prema drugom pa je transformator zbog toga statika naprava koja se u strunoj literaturi zove jo i statiki transformator. Osnovni delovi svakog transformatora su primar i sekundar. Primar transformatora je onaj njegov navoj koji prima elektrinu energiju i oko njega se formira magnetno polje koje svojim uplivom deluje na sekundar transformatora. Struja u primaru je magnetnopobudna, pa je ta njena karakteristika uzrok pojave elektriciteta u sekundaru. Primar i sekundar su dva odvojena elektrina kola odlino izolavani jedan od drugog, pa samim tim nikakva elektrina veza ne postoji izmeu njih.

Hlaenje transformatora se vri vazduhom ili uljem. Kod onih transformatora koji se hlade uljem magnetno kolo i navoji su potpuno uronjeni u ulje. To je posebna vrsta ulja visoke izolovanosti i drugih hemijskih karakteristika. Radi se o tzv. trafo ulju koje se proizvodi u rafinerijama i moe biti naftenskog ili sintetikog porekla. Sud u kojem su uronjeni navoji i magnetno kolo ima oblik kazana i izraen je od elika, a njegovi zidovi su rebrastog (radijatorskog) oblika, upravo iz razloga da bi njihova povrina bila to vea.

Prema broju faza transformatori se obino dele na jednofazne (monofazne) i trofazne, dok prema obliku magnetnog kola mogu biti stubni i oklopni. Prema nainu postavljanja navoja mogu bitikoncentrinim, cevnim naporednim i kolutnim navojima, dok prema nainu hlaenja mogu biti oni koji se hlade vazduhom i oni koji se hlade uljem.

U pogledu konstrukcije, transformator se sastoji iz sledeih osnovnih delova: 1) magnetnog kola 2) namotaja 3) izolacije 4) transformatorskog kola 5) pomonih delova i pribora.

NAMENA TRANSFORMATORA
P=U*I

Podizanjem napona mogue je preneti istu snagu s manjim jainama stuje. Struja manje jaine omoguava smanjenje preseka provodnika (tj. manji utroak bakra ili aluminija) i uzrokuje manje padove napona na dugakim vodovima, jer je pad napona proporcionalan jaini struje kroz provodnik. U=R*I U elektranama se elektrina energija isporuuje na vrlo visokom naponu od nekoliko desetaka ili stotina kV, te visokonaponskim dalekovodima prenosi do mesta potronje.

Energija se mora transformirati na napon gradske mree (380/220 V kod trofaznih, odnosno 220 V kod monofaznih mrea).

Jednako je vana primjena transformatora za pretvaranje napona gradske mree u manje opasan napon izmeu 12 i 48 V za razne radionike, upravljake ili druge ureaje, (u pravilu s galvanski odvojenim sekundarom od primara), ili u mnogobrojnim elektronikim ureajima koji rade na jednosmernom naponu od nekoliko volti. U posljednjem sluaju, transformatoru se ugrauje i prikladan ispravlja za pretvaranje naizmenine struje sekundara u istosmernu.

Transformator treba da bude projektovan i izraen tako da izdri mogua naprezanja kojima je izloen tokom svog ivotnog veka. Naprezanja u osnovi moemo da svrstamo u tri glavne grupe: elektrina, mehanika i toplotna.

Kod elektrinih naprezanja pre svega treba obratiti panju na prenapone koji se javljaju kao posledica prekidanja u kolu, atmosferskih pranjenja, lukova prema zemlji, kratkih spojeva, kao i ispitnih napona. Pojave praene velikim strujama u odnosu na naznaene (nominalne, nazivne) (kratki spojevi u mrei, kao i ukljuenje transformatora u praznom hodu), opasne su sa stanovita mehanikih i toplotnih naprezanja (ova naprezanja su proporcionalna sa kvadratom struje). Do poveanih toplotnih naprezanja dolazi i kod preoptereenja transformatora. Takoe treba obratiti panju i na buku transformatora.

http://micro.magnet.fsu.edu/electromag/jav a/transformer/

Ukljuenje transformatora u praznom hodu

Struja prilikom ukljuenja transformatora na puni napon moe da bude viestruko vea od naznaene struje In , odnosno stotinu i vie puta vea od struje praznog hoda u ustaljenom stanju I0 . Prelazna pojava traje kratko vreme, ali moe da utie na prekostrujnu zatitu koja treba da se podesi tako da ne deluje nepotrebno i iskljui transformator. Uzrok ove pojave je u nelinearnosti magnetskog kola.

Prilikom ukljuenja, radna taka na karakteristici magneenja moe da se nae duboko u oblasti zasienja. Primarni namotaj prilikom ukljuenja moe se pojednostavljeno prikazati kao redno RL kolo, kod kojeg je induktivnost nelinearna i funkcija je fluksa: , gde je fluks

Udarni kratak spoj transformatora

Prilikom udarnog kratkog spoja struja je viestruko vea od naznaene struje. Za razliku od ukljuenja neoptereenog transformatora, prilikom kratkog spoja magnetsko kolo je nezasieno, jer pad napona na primarnoj reaktansi i aktivnoj otpornosti iznosi priblino polovinu napona. Posledica ovoga je opravdanost zanemarenja poprene grane ekvivalentnog kola i stalnost induktivnosti Lk, pa je ema jednostavna:

RELE

Rele je elektrina komponenta, ija je osnovna uloga da pod dejstvom upravljakog signala vri niz operacija ukljuivanja i iskljiivanja u elektinim kolima. Poto se, kod elektromagnetnih relea, vri transformacija elektrine energije pobudnog signala u mehaniku energiju pomeranja delova sklopa relea, mogu se uvrstiti u transformatorske naprave.

Rele je stvoreno jo 1837. kada je Semjuel Morze napravio prva elektomagnetna relea da omogui rad svog telegrafa.

Najznaajnije osobine,koje su omoguile da rele ostane zastupljena komponenta u svremenim ureajim: Galvansko odvajanje izmeu ulaznog i izlaznog kola. Kontrola velike snage pomou slabih signala. Sauvana funkcionalnost u irokom opsegu vrednosti ulaznih signala.

Galvansko odvajanje. Slino kao kod transformatora, postoji galvansko odvajanje izmeu ulaznog i izlaznog kola, odnosno, kalemskog kola sa jedne strane i kontaktnog kola sa druge strane. U sklopu kontaktnog kola postoji galvansko odvajanje izmeu razliitih kontakata i kontaktnih sklopova. Vrednosti probojnog napona su izmeu 500V i 1000V.

Kontrola velike snage pomou slabih signala. Na pobudno kolo relea se dovode signali malih naponskih ili strujnih vrednosti, koji na izlaznom (kontaktnom) kolu upravljaju signalima velike snage.

Sauvana funkcionalnost u irokom opsegu vrednosti ulaznih signala. Isto rele moe odlino funkcionisati pri razliitim ulaznim naponima, bez obzira na talasnost napona. Dozvoljeno je vriti i kratkotrajno optreivanje relea iznad nominalnih vrednosti koje navodi proizvoa itd.

OPTI PRINCIP RADA

Kada kroz strujnu konturu induktivnosti L protie jednosmerna struja I, javlja se magnetno polje energije Wm= 1/2 *LI 2. Linije tog polja prolaze kroz strujnu konturu pravei fluks =LI.

Osnovni konstrukcioni delovi relea su: 1. feromagnetno jezgro, 2. jaram (telo), 3. pokretna kotva 4. kalem na kalemskom telu,

Radni kontakt-1

Mirni kontakt-2

Rele je mehaniki prekida koji se zatvara i otvara pomou elektromagneta. -elektromagnet je kalem od ice namotane na gvozdenom jezgru -kotva je od plastike za koju je privren komad gvoa koji biva privuen -metalno peraje -savitljiva bakarna ica -opruga -noice -podnoje -plastino kuite

Zajedniki parametri
a) Snaga aktiviranja (osetljivost relea) Pa Snaga aktiviranja je minimalna snaga koju treba dovesti na ulaz relea da bi se ono aktiviralo. Ova snaga je kod malih relea reda mW, najvie 1W, a kod snanih relea prelazi 10W. b) Nominalna snaga - Pn Nominalna snaga je snaga, koju treba dovesti na ulaz relea, da bi se obezbedilo pouzdano aktiviranje i dranje relea u radnom stanju. Logino je da ova snaga bude vea od snage aktiviranja. Ova snage je vezana za ulazno kolo relea. c) Snaga upravljanja - Pu Snaga upravljanja je snaga kojom rele upravlja u procesu ukljuivanja ili iskljuivanja. Ova snaga je vezana za izlazno (kontaktno) kolo relea. d) Vreme aktiviranja - Ta Vreme aktiviranja je vreme, proteklo od trenutka delovanja ulaznog signala do trenutka spajanja kontakta i zatvaranja izlaznog kola. e) Vreme otputanja - Tot Vreme otputanja predstavlja vreme koje protekne od trenutka prestanka delovanja pobude do trenutka otputanja kontakata i otvaranja izlaznog kola.

Rele je elektromehanika komponenta sa pokretnim delovima tako da ima ogranieni vek trajanja, i ne moe da se koristi za vrlo brza ukljuivanja i iskljuivanja. Pri izboru relea treba voditi rauna o: 1. O kalemu elektromagneta (veliina napona- 3V,5V.6V,12V,24V- i 230/250V~ ; otpornost ) 2. Napon koji sme da se dovede na kontakte relea- max. veliina koja ne sme da bude prekoraena da ne bi dolo do intenzivnog varnienja izmeu kontakata.

Podela prema stepenu razvoja: -I generacija relea(kalem sa feromagnetnim jezgrom) -II generacija relea(umetanjem stalnih magneta u magnetno kolo relea, podeava se smer sile koja deluje na kontakte u zavisnosti od smera struje koja protie kroz kalem. Dobija se tzv. polarizovano rele)

-III generacija relea(kombinacija relea II generacije i dostignua moderne elektro-nike, to dovodi do smanjenja potronje energije,utroenog materijala,veliine, a samim tim i cena drastino pada. IC relea, RID relea(gaso zatiene,hermetiki zatvorene staklene tube u koju su uliveni feromagnetni jezici sa kontaktima.Pod dejstvom magnetne sile ovi kontakti se spajaju i zatvara se kontaktno kolo.)

Releji su ureaji kojima je osnovna namena da vre selektivnu zatitu vazdunih i kablovskih vodova srednjeg i visokog napona, generatora, motora veih snaga i transformatora od preoptereenja i kratkih spojeva. Prekostrujni releji izraenji su u statikoj izvedbi u modularnom sistemu, to omoguava lako kombinovanje sa ostalim zatitama.

Preko ulaznog strujnog transformatora i ispravljaa dobija senaponska veliina koja se poredi sa referentnim naponom. U trenutku kadadovedeni napon pree referentni napon, kod prekostrujnog lana proradi pobudni relej. Tada se aktivira vremenski lan. Princip rada jednofaznih i trofaznih releja je isti, s tim to kod trofaznih releja u kolu dobija napon koji je proporcionalan najveoj od tri struje.

Prekostrujni MI releji rade sa napajanjem iz posebnog izvora pomonog napona od 24 do 200 V ili sa autonomnim napajanjem iz merne struje. U standardnoj izvedbi zatita od preoptereenja je kontinualno podesiva u opsegu od 0,9 ln do 1,8 ln u odnosu na doputeno prekoraenje ulazne nominalne struje. Delovanje releja preoptereenja je zavisno od podeenog vremena u granicama od 0,2 s do 0,3 s, nakon ega dolazi do aktiviranja izlaznog releja.

Relej smera se koristi za zatitu vodova u petljastim mreama i vodova sa dvostranim napanjajem. Projektuje se u sklopu sa prekostrujnom i zemljospojnom zatitom. Njegovom se primenom obezbeuje selektivnost zatite i to tako to se ticeni vod na oba kraja obezbeuje relejima smera. Iskljuenje voda izvrie samo ona zatita iji je relej smera odredio kvar u direktnoj zoni.

Princip merenja zasniva se na posmatranju faznih stavova mernih veliina. Za meufazne spojeve meri se direktna komponenta napona i struje (Ud, Id), a za zemljospojeve meri se nulta komponenta napona i struje (Uo, Io). Relej daje informaciju o kvaru ukoliko se onnalazi u z ravni. Nakon transformisanja ulaznih veliina ulaznih veliina na nivo potreban za obradu i filtriranje struje i napona, dobijaju se (Ud, Id), direktna komponenta napona i struje. Na izlazu iz analognog

Kod vremenskog releja MVR-1 proces vremenskog zatezanja poinje prikljuivanjem napona na napajanje (Un) na kleme 1 i 2, zadato potenciometrom na prednjoj ploi. Posle isteka podeenog vremena privue relej i ostaje u tom poloaju sve dok je napon prisutan. Prilikom prikljuenja napona za napajanje (Un) na kleme 1 i 2,led-dioda (U) siglalizira prisutnost napona. Zatvaranjem spoljnog kontakta (S), koji se prikljuuje na kleme 4 i 5, zasvetli led-dioda(S) i prorauje relej (R) koje ukljuuje svoje izlazne kontakte sa klemema

Relej sa kratkotrajnom pobudom se upotrebljava za ukljuivanje zvunih signala (truba ili zvono) kod signalizacije kvarova kada se koriste dojavni signali kratkotrajni impuls.Relej je realizovan da jednovremeno moze sluziti za vise ulaznih kratkotrajnih signala.Relej se ukljuci nakon dobijanja kratkotrajnog signala, a zatim preko samodreeg kontakta ostaje u ukljuenom poloaju dok se ne izvri deblokiranje tasterom.Ovaj tip releja moe se koristiti i zas

Naponski releji se koriste za zatitu elektroenergetskih postrojenja (transformatora, generatora, VN motora), signalizaciju stanja mrenih napona radi ukljuivanja odnosno iskljuivanja samih postrojenja u cilju zatite od kvarova. Moe se koristiti na svakom mestu gde je potrebna kontrola vrednosti napona. Naponski releji su modularne izvedbe. Konstruisani su na bazi integralnih i diskretnih poluprovodnikih elemenata sa izlaznim relejima velike pouzdanosti i moi prekidanja. Elementi za

Diferencijalnii releji su namenjeni za zatitu od kvarova u energetskim transformatorima i opremi koja se nalazi izmeu strujnih mernih transformatora. Koriste se za zatitu dvonamotajnih i tronamotajnih transformatora, regulacionih transformatora kao i za transformatore sa fiksnim prenosnim odnosom. Zona koju titi diferencijalna zatita odreena je mestom mernih transformatora. Ova zatita prikljuena je tako da meri diferencijalnu struju izmeu primarne i sekundarne strane tiene opreme. Prenosni

Statiki relej tipa MZU namenjen je za usmerenu zemljospojnu zatitu kako u direktno uzemljenim, tako i u mreama sa izolovanim zvezditem. MZU nadzire ulaznu struju I i ulazni napon U. Ove veliine se pretvaraju u signalne etvrtke, koji su podesni za dalje obrade. Naponska etvrtka se zatim pomera za ugao alfa koji je podesiv od 0 do 180 stepeni. Ako ovakva naponska etvrtka i etvrtka nastala transformacijom ulazne struje koincidiraju, dobijamo jedan uslov za delovanje MZU. Drugi uslov je da je ulazna

Signalni releji MST K koriste se u elektroenergetskim i industrijskim postrojenjima, a za kontrolu i signalizaciju delovanja zatita, kao i u sluaju promena uklopnih stanja. Signalni relej MST K ugrauje se u standardna kuita H-21, za nadgradnju sa prikljucima sa prednje strane, za montau na plou. Izrauju se u standardnoj izvedbi sa 4 i 8 signala tipa K4 i K8. Ureaj se napaja preko klema 1(+) i 2(-) jednosmernim naponom 12, 24, 48, 110 i 220 V. Proradom zatite i zatvaranjem njenog