Maria Buzai Margani

PRIRUNIK UZ UDBENIK LIKOVNA KULTURA ZA ETVRTI RAZRED

Drage koleginice i kolege!

Negovanje slobodnog dejeg izraza kroz igru i razvijanje stvaralake mate, kao i pokretanje deje mate je primarni uslov pristupanju likovnom stvaranju, a to se moe postii slikovitim umetnikim prianjem . Uitelj treba pruiti pomo ueniku u realizaciji ideje u odreenim materijalima. Dete treba da naui izraajne mogunosti odreenih tehnika, ali i da eksperimentie sa razliitim nekonvencionalnim materijalima i tehnikama u svom stvaralatvu. Kroz nastavu likovne kulture se trebaju razvijati sledee karakteristike: 1. estetska inteligencija takvo kreativno stvaralatvo u kojem dolazi do izraaja spontanost, intuicija i samosvesnost sa elementima samoanalize i samopouzdanja 2. vizuelni senzibilitet i sposobnost uoavanja ljubopitljivost, sposobnost brze percepcije koja je uslovljena prethodnim iskustvima i izotravanja vida kao i razvijenom vizuelnom memorijom. 3. istrajnost, upornost i potreba za kvalitetom svest da uloeni trud dovodi do postizanja savrenog reenja, spremnost na rad i napor u prebroenja tekoa kao i autonomnost linosti 4. estetski sud, estetska osetljivost sigurnost u procenjivanju harmonijskog dejstva sredstava umetnikog izraza, njihova svesna primena u likovnom stvaralatvu; smenjivanje kovergentnog (spremnost na analizu, pronalaenje uzroka) i divergentnog miljenja (originalnost, arenlikost, redenicija i kompleksnost) 5. stvaralaka fantazija strukturisanje uoenog i doivljenog u cilju izraavanja jedne misli, koje esto e oznaavati nekonvencionalno reenje i eksperimentisanje sa materijalima i tehnikama, kao i elementima izraza 6. vetina, likovno znanje, izvoake vetine poznavanje karakteristika tehnika i medijuma izraza i njihova veta primena u stvaralatvu

Koncepcija udbenika likovna kultura etvrti razred

Udbenik je pisan uz uvaavanje zvaninog nastavnog plana i programa. Udbenik posebnu panju posveuje opismenjavanju uenika kao primaoca likovnog dela kroz paljivo odabrane, reprezentativne primere umetnikih dela. Koncepcija udbenika je da se pojedini zadaci postave na sledei nain: 1. davanje informacija, 2. pojanjenje zadatka, 3. praktini aspekti reavanja likovnog problema (tehnika, likovni elemenat, i sl.), 4. isticanje zadatka. Drugim reima uvod u nastavnu jedinicu poinje fokusiranjem likovnog problema na umetnikom delu, vizuelnom igrom i motivacionim sadrajem. Na kraju svakog zadatka (nastavne jedinice) se nalaze primeri uenikih radova. Poneke nastavne jedinice su koncipirane na principu nastavnih listia.

Likovni medijumi i tehnike

kolska praksa se u pogledu likovne kulture svodi na crtanje i slikanje sa upoznavanjem nekoliko tehnika i materijala. Kreativan uitelj ohrabruje i ne gui originalnost uenika, te svakodnevno nudi arolikost, te drukije mogunosti za umetniko stvaralatvo. Uitelj treba da omogui uenicima eksperimentisanje sa to raznovrsnijim likovnim materijalima i tehnikama. Raznovrsnost materijala i tehnika daje uenicim a mogunost da slobodno stvaraju, da neto stvore i da steknu svestraniju likovnu kulturu.Vrsta materijala i nain njegove primene uticae na uobliavanje likovnog dela. Materijal i nain njegove upotrebe nazivamo tehnikom rada. Zavisno od toga nastaju crte, slika, graka ili vajarsko delo.Razliiti materijali i sredstva (glina, drvene bojice, tempere, kola, kreda, lepilo, makaze, raznobojne trake, razliite vrste papira) i razliite likovne tehnike utiu na: - razvoj ne motorike prstiju, dodira, koordinaciju oko-ruka - deca kroz likovno izraavanje reavaju emocionalnu napetost - imaju oseaj sopstvene vrednosti nakon likovnog dela (sopstvenog proizvoda ) - sarauju s drugom decom - razvijaju samostalnost - produbljuju koncentraciju - ue se uvati i spremati materijale U likovnoj umetnosti postoje sledei medijumi: crtanje slikanje vajanje

graka novi mediji (lm, fotograja, instalacija, raunarska umetnost i sl.) Vrsta materijala i nain njegove primene uticae na uobliavanje likovnog dela. Materijal i nain njegove upotrebe nazivamo tehnikom rada U likovnoj kulturi se koriste materijali i tehnike s obzirom na sledee momente: prema uzrastu uenika prema naklonostima uenika prema zadatoj temi i likovnom problemu prema karakteru likovnog medijuma Crtanje detetu prua zadovoljstvo od trenutka kad se prihvati olovke i otkrije njegovo svojstvo da ostavlja trag na papiru. Dete poinje da ara, zatim svojim arama daje znaenje, sve dok ne otkrije da se pomou crtea mogu predstavljati likovi ili predmeti. Kroz proces usvajanja karakteristika pojedinih tehnika crtanja dete razvija sposobnost percepcije, zamiljanja i oblikovanja. Linije su osnovni izraajni elementi crtanja. Uz pomo uitelja dete treba da usvoji izraajne mogunosti klasinih tehnika crtanja kao to su olovka, tu i pero, lavirani tu i sl. Ali isto tako mu treba omoguiti da eksperimentie sa materijalima. Svaki materijal i sredstvo pomou koje moemo povui linije moe da poslui za crtanje. Dete tako moe za crtanje da koristi trsku, akalicu, ali i lepak iz tube. Primere za eksperimentisanje materijalima moete videti u udbeniku. Preporuene crtake tehnike su: Olovka mekana olovka (oznaka V); pomou olovke je mogue povlaiti linije razliitog senzibiliteta (od tvrdih do sasvim tananih) Olovke u boji Ugalj (ugljeni tapi) uitelji izbegavaju ovu tehniku, mada mekoa linija i mogunost senenja ove tehnike daju podsticaj deci u stvaralatvu; zavreni rad se mora ksirati, najpogodniji je lak za kosu Tu i pero ovladavanje tehnike znai da dete podstiemo na korienje i tzv. unutranjih linija Tu i trska posebna dra tehnike su krute linije, koje se mogu iskoristiti kod tema koje potenciraju teksturu Lavirani tu tehnika razreenog tua omoguava tonsku obradu povrina; kod rada uvek se poinje od najsvetlijih povrina; esto se koristi u kombinaciji sa tuem i perom Frota je postupak dobijanja otisaka sa razliitih predmeta koji imaju opipljiva ispupenja. Preporuljivo je koristiti tanak papir koji se stavlja preko predmeta (novi, kora drveta, kameni, dak) Flomaster predstavlja dobar uvod u rad u tehnici tu i pero; kod rada dete podsticati na rad sa jednom bojom i bogatstvom linija Lepilo uenici crtaju sa lepilom a zatim rad posipaju nekim prahom (pesak, zaini, strugotine, eer, i sl.) Slikarstvo je likovni medijum boje. Dete od najranije dobi se oduevljava bojama koje ih okruuju i rado slika, mada u poetku pomou boja

crtaju. Preporuene slikarske tehnike su: Vodene boje Akvarel je struni naziv vodenih boja; po svojstvima je lazurna slikarska tehnika (slojevi boje naneseni jedna preko druge su providne) Gva kombinovana tehnika vodenih boja i bele tempere (uitelj moe umesto tempere da pripremi emulziju od dekstrina i cinkvajsa); kod primene tehnike insistirati na gustoi korienih boja Tempere slikarska tehnika; u radu se koriste guste boje koje pokrivaju prethodni sloj slike Kola za ovu tehniku se mogu osim papira u boji koristiti i razliiti drugi materijali: krpice, suvo lie, pasulj, iseci iz asopisa, starih kalendara, kataloga, razglednice i sl. Dekola tehnika rastavljanja jedne kompozicije i ponovnog ukomponovanja elemenata u novu celinu kroz promenu njihovog prvobitnog znaenja Pastel je tehnika koja ostavlja mekan trag; pomou ove tehnike je mogue napraviti blage prelaze boja; izrauje se u obliku krede ili pisaljke. U strunoj lireraturi se ova tehnika naziva suvi pastel Votani pasteli izrauju se u obliku tapia na bazi voska i boje u prahu Votani pastel i vodena boja uenici prvo crtaju votanim pastelom (ili sveom) zatim preko rada nanose sloj vodene boje; masni tragovi votanog pastela ostaju nepokriveni Grata tehnika kod koje je na podlogu nanet gusti sloj votanih pastela, a preko sloj guste crne tempere; crtanjem iljastim alatom se odstranjuje sloj tempere i otkrivaju se arene linije . Vitra tehnika prozora u boji sastavljenih od arenih komadia stakla i povezanih olovnim trakama; ova tehnika se moe primeniti i u kolskoj praksi; uenici prvo prave mreu od lista iz bloka, oboje ga u crno, te sa poleine lepe komadie providnog papira u boji (celofan, paus-papir koji se oboji omasterima, i sl); danas je mogue u bolje snabdevenim prodavnicama kupiti vitra boje i slikati na staklu. Mozaik u kolskoj praksi se mozaik moe praviti od kvadratia kola papira, ali i od razliitog zrnja, kamenia utisnutih u plastelin, auto-kit i sl. Vajarstvo se koristi trodimenzionalnim prikazom oblika, tako su mu osnovni elementi pomou kojih se izraavamo volumen (Volumen je prostorni oblik sa sve tri dimenzije; irinom, duinom i visinom.Volumena takoe odreujemo kao obim ili zapremninu nekog tela u prostoru). Vajarstvo moemo podeliti na punu plastiku (prostor obilazi volumen (oblik predmeta) sa svih strana) i reljef (oblici se s jedne strane dre podloge, pa ih prostor-vazduh ne moe s te strane obuhvatiti). Reljef delimo na visoki, niski i ulegnuti. 1. Ulegnuti reljef, koji nastaje urezivanjem, utiskivanjem, klesanjem i udubljivanjem u materijalu u kojem radimo. Ulegnuti reljef nema izpupenja.

2. Niski ili plitki reljef, na kojem volumen neznatno ulazi u prostor, a prostor samo plitko ulazi u volumen; izboenja na povrini materijala su niska. 3.Visoki reljef, gde su oblici ve gotovo nezavisni od podloge, ali se ipak za nju dre nekim svojim delom -izboenja su vrlo izraena. Volumen moe biti pun, prazan (lopta od gline), proupljen (iarka), jednostavan (lopta), sloen (Mikelanelov David), obli, uglasti, mali, veliki, statian, dinamian, ralanjeni, itd. Punu plastiku delimo (prema odnosu prostora i volumena) na monolitnu masu, udubljeno-ispupenu masu, proupljenu masu, plono istanjenu masu i linijski istanjenu masu. Mobil je takoe puna plastika, ali pokretna u prostoru, pokretana strujanjem vazduha ili nekom drugom energijom. Prema nainu obrade, tj. oblikovanja postoje razlike. Drugaije su mogunosti obrade mekanih, ili tvrddih materijala. U struci se to naziva metoda oblikovanja dodavanjem materijala (glina, glinamol, plastelin, testo) i metoda oblikovanja oduzimanjem materijala (drvo, sapun, kamen). Preporuene vajarske tehnike su: Plastelin tehnika koja omoguava uvod u oblikovanje po principu dodavanja materijala Glina vajarska tehnika ; princip oblikovanja dodavanje i izvlaenjem materijala Glinamol vajarska tehnika ; princip oblikovanja dodavanje i izvlaenjem materijala Testo princip oblikovanja dodavanje i izvlaenjem materijala Sapun tehnika koja omoguava oblikovanje po principu oduzimanja materijala Asambla tehnika sastavljanja vajarske kompozicije od kutijica i sl., trodimenzionalni kola Vizuelne igre sa prirodnim (apurina, orah, glavica maka, povre, iarka), i vetakim materijalima (delovi igraaka, starog sata, ara, opruge, i sl.) Tanak lim koristi se za izradu reljefa Graenje oblika od kartona, kartonskih kutijica, plastinih aa i sl. Graenje oblika od najlonskih kesa, arapa napunjenih komadiima papira (krpa i sl.) ica pogodna za crtanje u prostoru ica i papiri u boji od ice se napravi kostur naprimer letilice, zmaja i sl., a zatim se prekrije tankim papirom u boji Drvo, granje Graka je likovni medij gde se crte ili slika otiskuje u vie primeraka. Zato je neki i nazivaju umetnoom multioriginala. Neki metodiari smatraju da grake tehnike nisu primerene u niem kolskom uzrastu. Grake tehnike su pogodne da pripreme dete na saimanje sloenih pojava iz okoline u jednostavne celine (sinteza) ili da od jednostavnih, mnogobrojnih delia sastave sloene celine (na primer otiskivanje pomou krompira). Izvorni crte se nanosi na podlogu klie, odnosno matricu sa koje je mogue otiskivati u vie primeraka. Otisak se zove graki list.

Dete nije naviknuto da unapred isplanira konaan izgled likovnog rada. Zbog toga za njega pojedine grake tehnike predstavljaju tekou. Dete postepeno usvaja pojedine tehnike; uvoenje u izraajne mogunosti odreene tehnike moe da bude i prethodnim usvajanjem neke jednostavnije tehnike. Prema obradi klieja postoje tri vrste tampe. Kod visoke tampe se otiskivanje vri sa ispupene povrine klieja, dakle sve to se nee otiskivati, mora se odstraniti. Klasine tehnike visoke tampe su drvorez i linorez. Za dete predstavlja problem zamiljanje nalnog rada (obrnuta slika), ali isto i izrada kliea iz aspekta materijala. Preporuljivo je kod prvih grakih radova koristiti mekane materijale kao to je krompir, ili da bi shvatili princip visoke tampe, praviti peate od vunice, plastelina i sl. Kod visoke tampe mogu praviti klieji od kartona, ipki, raznih tekstila i tome sl. Linorez se moe postepeno uvoditi i u niim razredima. Uenici e u poetku urezivati tzv. bele konturne linije (poto e gornji sloj biti otisnut). Kasnije e dodavati teksture, i manje bele povrine, da bi na kraju savladali karakteristikama tehnike. Duboka tampa predstavlja suprotni proces, tj. kod na grakom listu se otiskuju urezane linije. Klasine tehnike duboke tampe su bakrorez, bakropis, akvatinta. Mlaem kolskom uzrastu nije preporuljivo duboka tampa. Ravna tampa oznaava takve tehnike tampe kod kojih ne postoje visinske razlike na klieu. U kolskoj praksi se uenici mogu upoznati sa tehnikom monotipija i pooar. Preporuene grake tehnike su: Vizuelne igre otiskivanja u mokrom pesku, glinenoj ploi, otiskivanje hrapavih predmeta, prirodnih materijala (naprimer preseena glavica kupusa) i sl. Frota svako dete je isprobalo otisnuti novi tako da je preko nje postavio tanak list i trljao je olovkom Monotipija tehnika ravne tampe Pooar tehnika ravne tampe, od papira, kartona se isecaju male ablone eljenog motiva; gtaki otisak se stvara prskanjem boje ili pomou sundera Indigo omoguava kreativnu igru crtanja na slepo Otiskivanje pomou krompira Otiskivanje kartonom primeri u udbeniku za drugi razred Izrada klieja za visoku tampu od razliitih materijala (peati od vunice, plastelina; tekstil, dakovi, mree, talasasti karton, kora drveta, panj i sl. prema kreativnoj ideji uitelja i uenika) Linorez klie (linoleum) se izrauje urezivanjem linija i odstranjivanjem tzv. belih povrina dletima; postoji tehnika linoreza u boji poto se za svaku boju izrauje poseban klie, nije preporuljivo u niem kolskom uzrastu Novi medijumi - dete se svakodnevno susree sa statinim i pokretnim slikama, igra kompjuterske igrice. S ciljem osavremenjavanja nastave vano je vizuelno opismenjavanje uenika. U nastavni proces treba uvesti takve sadraje koji su podesni da uenici kroz praksu naue elemente vizuelnih komunikacija, dakle kako putem slike da saopte poruku, ali i kako da proitaju neku vizuelnu poruku naptrimer TV reklame,

na bilbordu, videoklipu i sl. U nastavne sadraje treba uvesti fotograju, fotomontau, karikaturu, strip, animirani lm, u analizi elemente lmske i video prie. Ako kola ima mogunosti uenici treba da upoznaju i kompjutersku graku u aplikaciji PAINT. Kroz ovaj vid stvaralatva se razvija kreativnost i deca stiu svest o tome da kompjuter ne slui samo za igrice.

Kompozicija

Kompozicija predstavlja raspored likovnih elemenata u jednu skladnu celinu. Francuski slikar Andri Matis (1869-1954) u lanku Beleke jednog slikara rekao je o kompoziciji: Kompozicija je umetnost rasporeivanja (na dekorativan nain) razliitih elemenata kojima umetnik raspolae da bi izrazio svoja oseanja. Pitanje kompozicije se znai svodi na dva osnovna problema: 1. Pomou kojeg likovnog elementa se moe na najbolji mogui nain izraziti ideja ili doivljaj, tako da prenese ideju da ona bude jasna i posmatraima; 2. Kako odreeni likovni znaci treba da budu rasporeeni meusobno, kako bi se odreena ideja kondenzovala u odreenom materijalu i time uinila trajnim. Elementarni odnosi kompozicije su: repeticija, gradacija, radijalna komp. harmonija. Repeticija znai rasporeivanje istih elemenata u nizu ili u svim pravcima. Gradacija je postepeni prelaz iz jednog elementa ili kvaliteta u drugi kvalitet odreenog likovnog elementa (npr. put od prave linije do krune, od glatke povrine do hrapave, od horizontalnog pravca do vertikalnog, od bele do crne boje). Radijalna kompozicija nastaje gradacijom veliina i smerova koji polaze iz jednog centra (cvetovi, kristali, morske ivotinje). Radijalna kompozicija deluje vrsto, kompaktno, zatvoreno, irenja. Harmonija predstavlja odabiranje kvaliteta ili elemenata koji su meusobno bliski ili slini. ovek osea potrebu za skladom, harmoninou i ima odreen oseaj o njemu, pa ga moe i izraziti. Postoji nekoliko kriterija za komponovanje. Po pravcu kretanja postoji: 1. Horizontalna kompozicija 2. Vertikalna kompozicija 3. Dijagonalna kompozicija Horizontalna kompozicija oznaava organizovanje elemenata izraza u vodoravnom nizu sleva nadesno ili obrnuto. Deluje mirno i stalonjno. Vertikalna kompozicija je mnogo dinaminija, jer elemeti, oblici i mase su rasporeene po vertikali to tera pogled na kretanje gore-dole ili obrnuto. Egipatski obeliks ili gotika katedrala naprimer izraavaju svojom kompozicijom neko stremljenjer ka visini koja u gledaocu izaziva oseaj rasta, kretanja i neto nebeskog uzdignua Dijagonalna kompozicija je organizacija elemenata po dijagonalnom smeru i izaziva oseaj dinamike i pokreta van kontura slike

Ocenjivanje u nastavi likovne kulture

Korektura u toku radnog dela asa e predstavljati aktivno praenje rada uenika, procenjivanje njihovih sposobnosti i davanje podsticaja za uspenije reavanje likovnog problema. Samo tako moe uitelj odrediti adekvatne metode i pedagoke podsticaje koje e poboljati uenikov razvoj na polju likovnog izraavanja. Aktivno praenje rada uenika predstavlja osnovu za vrednovanje rada u zavrnom delu asa, kao i ocenjivanje celokupnog rada uenika u toku perioda, ili u toku kolske godine. Ocena oznaava uiteljevo miljenje (izraeno brojano) o razvojnom stepenu uenika, i kao takva komunikacija uvek treba da ima pozitivan predznak. Ako uitelj prepozna zastoje u razvoju uenika treba da pronae njihove uzroke. Uzroci mogu biti razliiti, naprimer ako uenik ne koristi iste boje, uzrok moe da bude materijalne prirode (nema adekvatan slikarski pribor). Ako uenik ne eli da realizuje neku temu, mogui razlog moe biti i nedovoljna motiviranost za rad, ili mu je iskustvo na takvom nivou da jednostavno ne ume da se saivi sa temom. esti uzroci neuspeha u radu mogu imati korene i u uenikovoj okolini, porodici, na primer njegova privlanost ka kiu. Neki od navedenih uzroka mogu lake da se otklone, a neki iziskuju dugoroniji pedagoki uticaj. Aspekti vrednovanja uenikovog rada: 1. Zapaanja o uenikovom radu u toku stvaralatva a. Tehnika umenost b. Motiviranost za stvaralatvo c. Kako reaguje na nove tehnike i materijale d. Usredsreenost na rad (tolerancija, pomo drugima u radu) 2. Vrednovanje dejeg rada na kraju asa a. Stepen ostvarenosti zadatka b. Prikaz emocija c. Otvorenost, iskrenost, neposrednost d. Izvesna rutina u radu e. Kreativni aspekti rada (razliitost, slinost, tj. stereotipi, likovnost) f. Aktivnost u analizi i samoanalizi (estetski sud) Ocena e predstavljati ogledalo dejih sposobnosti sposobnosti prikaza doivljaja, uoene pojave, prethodno iskustvo sa posmatranog objekta (pojave) i predstavljanje zapamenog

Faktori koji negativno utiu na razvoj deteta: Opti faktori: Nesigurnost Povrnost Imitativnost Likovni faktori: Ki Korienje likovno izraajnih elemenata Nesavladavanje likovne tehnike

Primeri
1.

1. Slikarski materijali i tehnike; karakteristike akvarel tehnike; Tema: Morsko dno, akvarijum ili tmurno nebo pred oluju; Slikanje, akvarel Originalnost (neobinost u radu, neobian izbor boja, stilizacija oblika) Opisna formulacija ocene (a. skuen, neoriginalan, bez likovnog istraivanja, b. Pokazuje izvesnu originalnost, reenja ve viena, c. Neoekivan izbor boja, oblika, neuobiajeno reenje) 2. Tehnika umenost (usvojeno znanje izraajnih mogunosti tehnike, adekvatno korienje tehnike; eksperimentisanje sa izraajnim mogunostima) Opisna formulacija ocene (a. nedovoljno poznavanje i usvajanje karakteristika tehnike; b. zadovoljavajua tehnika umenot u korienju akvarel tehnike i pokuaj eksperimentisanja sa izraajnim mogunostima; v. izuzetno poznavanje tehnike s obzirom na uzrast i spremnost na eksperimentisanje sa izraajnim mogunostima 3. Osetljivost za boje (senzibilnost za boje, bogatstvo boja, isticanje bitnog pomou boja) Opisna formulacija ocene (a. nedovoljan oseaj za boje i kompoziciju boja, b. izvesno bogatstvo boja sa elementima naglaavanja, c. izuzetan senzibilitet za boje, i uticaje boja) 3. Imaginacija ( kako zamilja opisano, kako likovno predstavlja opisano, neobian raspored motiva) Opisna formulacija ocene (a. Slaba mo zamiljanja, b. izvesni pokuaji zamiljanja, c. bogatstvo imaginacije) II Kola, frota, dekola i asambla; Dekola (naslojavanje, docrtavanje, doslikavanje...); Menjamo svet - To sam ja na drugi nain; Slikanje; Kombinovana tehnika 1. Originalnost (sloboda izraza, originalnost, izbor boja i oblika) Opisna formulacija ocene ( a. skuen, neoriginalan, b. sloboda u izrazu sa malo novog u likovnom izrazu, c. potpuna sloboda u izrazu, bogatstvo ideja, oblika i kolorita) 2. Matovitost u radu ( neobinost u organizovanju likovnih elemenata, neobinost motiva, matovito reenje)

10

Opisna formulacija ocene ( a. ve vieno, nematovito, b. matovit, lep koloristiki odnos, c. u svim elementima matovit i neobian) 3. Kreativnost (spremnost za istraivanje i igru, otkrivanje mnogostrukih mogunosti reavanja odreenog problema) Opisna formulacija ocene (a. nije spreman za kreativnu igru i brzo se zadovoljava stereotipnim reenjem, b. pokazuje zadovoljavajui stepen kreativnog miljenja i razigranosti oblicima i bojama, v. izuzetna spremnost za iznalaenje optimalnog reenja

Estetska analiza umetnikih dela

Po estetici umetnost proistie iz drutva i drutveno je uslovljena. Ona je jedna forma svesti, odraz prirodne i drutvene stvarnosti, sredstvo upoznavanja i preoblikovanja stvarnosti, svojstveno i nezamenjivo sredstvo za stvaranje drutva. Umetnika dela se na asu likovne kulture mogu koristiti: kao stimulacija, tj. kao motivacija za reavanje nekog likovnog problema kao uzor za neki proces rada ili konvenciju za sticanje likovnog znanja prilikom estetske analize Jedno od najvanijih zadataka likovne kulture u niim razredima je: uvoenje dece u abecedu umetnikog i estetikog upoznavanja sveta, i stvoriti osnovu za likovnu i estetsku kulturu deteta Umetnika dela pomau sticanje znanja iz likovne kulture, dakle usvajanje, prepoznavanje, razumevanje i primenu pojmova likovnog jezika, likovnih i kompozicijskih elemenata, i likovnih tehnika. Dete ui rei i sintakse kojima moe vriti analizu vienog. Na ovom nivou dejeg razvoja naravno moemo govoriti samo o postavljanju osnova. Ne uimo ih estetici niti istoriji umetnosti nego ih pripremamo za uzvajanje estetsko - umetnike kulture. Kroz nastavu se daju neki konkretni podaci i znanja ali ne u sistematinom istorijskom niti teorijsko-naunom kontekstu. Sadraj nastavnog asa estetske analize sainjavaju upoznavanje glavnih karakteristike najpoznatijih vrsta likovnih medija kao i 1-2 dela poznatih umetnika. Temeljnije upoznavanje umetnikih dela (estetska analiza) stvara osnovu za usvajanje pojmova i znanja koja e primeniti u sopstvenom stvaralatvu. Prilikom analize umetnikih dela treba da motiviemo uenike za primanje tih dela iznosei podatke (naslov, estetski sadraj i forma, biografskim podaci umetnika). Treba da se suzdravamo usko strunog tumaenja estetske forme (kako u kontekstu istorijskih podataka tako i kod verbalno racionalne obrade) . Estetsku analizu trebamo tako usmeriti da deca mogu prepoznati sopstvene likovne probleme i da uoe njihovo umetniko reavanje i da uoeno primene kod svojih crtea. Prikazana dela trebamo nakon prikazivanja skloniti. U poetku, u 2. razredu predmet, tema rada treba da doe u prvi plan. Treba da se trudimo da uenici to vie stvari prepoznaju na umetnikom delu. (iva bia, predmete, vetake oblike, okolinu, radnju, godinja doba, doba dana, vreme i sl.). Analize treba da budu povezane sa nastavnim sadrajem praktinog rada i sa obraenom likovnom problematikom. Bilo bi poeljno prikazivati vrhunska umetnika dela. Treba

11

da odaberemo takva umetnika dela koja su sa sadrajem bliska dejem krugu interesovanja i po svojoj temi su pogodni da probude zainteresovanost dece. Ako je tema bliska deci to u mnogome olakava izvlaenje pouka i usvajanje pojmova (to je i bio cilj analize ). Za primere rada po prirodi, za sticanje nekih znanja studioznog (analitikog) crtea i slike npr. veoma su dobre studije A. Direra (crtei ivotinja i biljki ) kao i mrtve prirode sa voem i cveem. U 3. razredu ve treba da analizu usmerimo na tumaenje prikazanih pojava. Uenici bi trebalo da opiu pokrete likova, njihov izraz lica, ponaanje itd. Na ovom stupnju jo ne pravimo razliku izmeu prikazane stvarnosti i slikovnog prikaza stvarnosti. Uenici tako uoavaju i tumae predstavljene pojave i radnje kao da one nisu predstave ve kao da posmatraju stvarne pojave i prizore. Razgovor i analiza treba da bude i ovde u kontekstu sa praktinim radom. Prikazana dela i u ovom sluaju treba da su bliska dejim interesovanjima i svakodnevnom ivotu. (Scene iz svakodnevnog ivota, istorijske kompozicije, revolucionarne slike, skulpture. Mogu se pokazati i neka arhitektonska dela sa jednostavnijim graevinskim elementima kao i dela narodne umetnosti i primenjene umetnosti). U 4. razredu analiza treba da je detaljnija, produbljenija. Uenici ve bi trebalo da razlikuju predstavljeniju objektivnu stvarnost od njenog umetnikog prikaza. Kroz priu uitelja trebalo bi da upoznaju nekoliko karakteristika poznatijih likovnih tehnika, tzv. tajne radionice. Treba da naue najvanije likovne motive (mrtva priroda, pejsa, portret, guralna kompozicija, istorijska kompozicija) kao i probleme nekih arhitektonskih i vajarskih tehnika. Uenici treba da trae i pronalaze sadrajnu poruku, tehnike, medijum i estetske karakteristike umetnikog dela kao i kroz istorijsku odreenost njihove najznaajnije uzajamne veze (Npr. da analiziraju ciklus dela umetnika, da ukau na vezu dramatike sadraja tih dela i jezgrovitosti tehnike) Oigledna sredstva i postupci kod estetske analize Demonstraciona sredstva umetnikih dela su sledea: originalna dela, kvalitetne reprodukcije, uiteljevi crtei na tabli. Uvek treba da se prilagoavamo uslovima sredine. Po mogunosti prikazujmo originalna dela (crtee, slike, grake, skulpture, graevine, dela primenjene i narodne umetnosti). U nedostatku originalnih dela bilo bi poeljno demonstrirati vee i kvalitetnije reprodukcije. Danas je mogue koristiti kvalitetne reprodukcije iz zbirke uitelja (kalendari, monograje umetnika, knjige iz istorije umetnosti), iz udbenika, ili ih projektovati pomou dijaprojektora(dijapozitivi) i videobima. Uitelj moe da organizuje i sa uenicima akciju sakupljanja reprodukcija umetnikih dela i pravljenja albuma po dogovorenim kriterijima (naprimer po medijima, po tehnikama, po odreenim umetnicima ) . Uitelj treba posebnu panju da posveti ovim albumima, da vodi rauna o kvaliteti odabranih dela, tj. da budu odabrana samo vrhunska dela. Postupci demonstracije su sledei: Prikazivanje originalnih dela na asu, posete izlobi, muzeju, studijski izleti, posete ateljeu, projekcije pomou episkopa, dijaskopa ili videobima. Projekcije vriti samo u zamraenoj uionici. U nastavi moemo koristiti i lmove, video zapise. Ista reprodukcija se moe vie puta pokazati u zavisnosti od likovnog problema. Ovim nainom rada moemo predoiti uenicima bogatstvo i raznolikost umetnikog stvaralatva. Uitelj moe usmeriti panju uenika na ve postavljena dela u hodniku. (Zadaci prethodnog posmatranja i uoavanja i interesovanja). Na izlazcima van uionice mogu se pokazati neke znaajnije graevine ili skulpture. Bilo bi dobro ako im da neke sugestije za analizu po kojima e kasnije deca izneti svoj referat.

12

Artikulacija asa estetske analize umetnikih dela

U 2. i 3. razredu nije predvien samostalni as estetske analize. Umetnika dela demostriramo u vezi odreenih likovnih problema i zadataka. U 4. razredu na asovima estetske analize uglavnom prikazujemo ona dela koja su ve uenici upoznali prilikom ranijih demostracija. Najvaniji zadatak asova estetske analize je sistematizacija, rezime, produbljivanje znanja. Naglasak da bude na kvaliteti umesto kvantitete. Najoptimalnije bi bilo prikazati 4-6 dela sa opirnijom analizom. Ako su blok asovi, preporuuje se na prvom asu estetska analiza, a drugi as posvetiti praktinom radu. Artikulacija asa estetske analize u mnogome je slina artikulaciji teoretskih asova. as poinjemo ukazivanjem na prethodno iskustvo, znanje uenika u vezi odreenog dela. Podseamo ih na pouke koriene kod reenja nekih ranijih zadataka. Ako su dela nepoznata uenicima moemo uporediti ih sa ve poznatim delima, ukazati na slinosti i razlike izmeu njih. Broj projektovanih dela zavisi od cilja asa, kao i od aspekata analize. Dok u ostalim radnim okvirima prikazujemo jedno ili dva dela dotle na asovima estetske analize relativno vie dela. Ponovo naglaavamo kvaliteta analize je jedino vana. Na ovim asovima je zadatak uvek rezimiranje i proirivanje znanja. Moemo pokazati 1 - 2 dela manjeg broja umetnika ili po jedno delo vie umetnika u slinim medijima, ili po jedno delo u 4 -5 medija ili po motivima. U izuetnim sluajevima mogue je prikazati i vie dela kada se osvremo na neke estetske probleme (ove projekcije imaju za cilj iri pristup odreenom problemu i analiza e biti povrnija). Nakon uvodne informativne pripreme istiemo cilj asa. Upoznajemo decu sa glavnim aspektima analize . Npr. na dananjem asu emo upoznati nekoliko dela naih poznatih slikara kroz nekoliko njihovih dela, ili videemo nekoliko mrtvih priroda i pejsaa. Treba da utvrdimo koji elementi ine mrtvu prirodu mrtvom prirodom ili pejsa pejsaom, po emu su slini, a po emu se razlikuju ovi likovni motivi. Po isticanju cilja asa pristupamo projekciji (prikazivanju) odreenih dela i njihovoj analizi po utvrenim kriterijima (tema dela, medijum, tehnika, karakteristike prikaza prostora i forme, estetske karakteristike i sl.). Estetsko - slikovnu analizu dela sledi kratki pregled biograje umetnika, drutveno - istorijska pozadina, stilske karakteristike odreenog doba i umetnika. U zavrnom delu uitelj rezimira najznaajnije pouke asa. Pouke moe napisati i na tablu, a deca teze prepiu u svoje sveske. Mogu u zavrnom delu neki uenici samostalno vriti analizu kao neku vrstu uvebavanja. Kada su blok asovi, na drugom asu uenici trebaju kroz praktian rad uvebavati steena znanja na asu estetske analize. (kompozicija slike, gama boja i sl. ) Primena pouka steena na asovima estetske analize treba uvek da je dvosmerna. S jedne strane primenjujemo steena znanja sa asova estetske analize u praktinom radu, a sdruge strane pouke i znanja sa asova praktinog rada primenjujemo u estetskoj analizi. Tri glavne forme su mogue za vezu izmeu sticanja znanja, analize umetnikih dela i crtanja - slikanja: Veza iz aspekta teme. (Npr. za prostorni prikaz pomou mrtve prirode pouke sticane kroz estetstku analizu umetnikih dela, ili korienje steenog znanja u praktinom radu na mrtvoj prirodi u estetskoj analizi umetnikih dela) Veza iz aspekta problema prikaza forme i prostora (npr. kod tematskog prikaza pejsaa ili nekog zanimanja prikaz umetnikog dela sa perspektivnim reenjem smanjivanja predmeta i gura ka dubini prostora ili obrnuto prepoznavanje pouka steenih na asovima praktinog rada po odreenoj temi na nekim umetnikim delima.)

13

Veza po odreenoj tehnici (npr. kod rada tuem i perom prikazujemo umetnika reenja ove tehnike) Kao domai zadatak moe se zadati skupljanje reprodukcija umetnikih dela ili pronalaenje slinih dela iz albuma uenika, kao i njihova analiza. Primer analize umetnikih dela iz aspekta kompozicije: - Mogua pitanja koje obraujemo Opiite sliku, koji je motiv slike? Gde se likovi (oblici, predmeti) nalaze? Kakav je raspored oblika na kompoziciji? ta je predstavljeno u pozadini? Ko ili ta se nalazi u centru kompozicije? Potraite te zaustavljene pokrete! Podelite sliku u svojim mislima na dva jednaka dela! ta uoavamo ako uporedimo levu i desnu stranu slike? Koje boje koristi umetnik? Koja je uloga linija u kompoziciji? Koja oseanja izaziva u nama umetnik? Kakva je atmosfera slike? Napii u nekoliko rei svoj utisak o slici! Vani ishodi estetske analize umetnikih dela: Uenici postepeno stiu naviku posmatranja i analize umetnikih dela Postepeno ue razumeti umetniku poruku Postepeno ue iskazati svoj estetski sud o odreenom delu Uenici e stei znanja o kompoziciji i prostoru umetnikog dela Produbie svoje znanje o izraajnim elementima umetnikog dela Razumee likovnu umetnost u relaciji istorije i kulture

14

LIKOVNA KULTURA ETVRTI RAZRED

Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da se podstie i razvija uenikovo stvaralako miljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem drutva i karakterom ovog nastavnog predmeta. Zadaci: nastava likovne kulture ima zadatak da razvija sposobnost uenika za opaanje oblika, veliina, svetlina, boja, poloaja oblika u prirodi; da razvija pamenje, povezivanje opaenih informacija, to ini osnovu za uvoenje u vizuelno miljenje; stvaranje uslova za razumevanje prirodnih zakonitosti i drutvenih pojava; stvarati uslove da uenici na svakom asu u procesu realizacije sadraja koriste tehnike i sredstva likovno-vizuelnog izraavanja; razvijanje sposobnosti za prepoznavanje tradicionalne, moderne, savremene umetnosti; razvijati uenikove potencijale u oblasti likovnosti i vizuelnosti, te mu pomagati u samostalnom izraavanju korienjem primerenih tehnika i sredstava; razvijati ljubav prema vrednostima izraenim u delima svih oblika umetnosti; da stvara interesovanje i potrebu za poseivanje izlobi, galerija, muzeja i uvanje kulturnih dobara; da osetljivost za likovne i vizuelne vrednosti koju stiu u nastavi, uenici primenjuju u radu i ivotu; razvijati senzibilitet za lepo pisanje; razvijati motorike sposobnosti uenika. NASTAVNI PLAN I PROGRAM ZA ETVRTI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA Operativni zadaci Uenici treba da: razlikuju i povezuju dvodimenzionalne i trodimenzionalne oblike, grade iskustva i kriterijume prema zahtevima programa, likovnih umetnosti i likovnih pojava u ivotu, usvoje znanja o boji, likovnim tehnikama i kreativno praktino rade sa odnosima boja, usklade likovni rad sa drugim medijima (zvukom, pokretom, literarnim izrazom i scenskim ambijentima), prepoznaju likovne tehnike. SADRAJI PROGRAMA I KOLA, FROTA, DEKOLA I ASAMBLA (povrinski i trodimenzionalni kola) (6+4) 1. Kola (dvodimenzionalni povrinski kola) Pojmovi: kola, frota, dekola, asambla 2. Frota (povrinske igre)

15

3. 4.

Dekola (naslojavanje, docrtavanje, doslikavanje...) Asambla (trodimenzionalni kola, instalacije, proireni mediji...)

II VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI (6+4) Komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema poloenoj, kosoj ili uspravnoj liniji Organizacija bojenih oblika u odnosu na ravan u prostoru Organizacija trodimenzionalnih oblika u prostoru i na ravni Pojmovi: akvarel, pastel, tempera III SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE (6+4) Karakteristike akvarel tehnike Karakteristike pastelnih boja i kreda u boji (suvi pastel i votani pastel) Karakteristike tempera boja Pojmovi: materijali i tehnike IV OSNOVNE I IZVEDENE BOJE (6+4) Crvena + uta = narandasta Crvena + plava = ljubiasta uta + plava = zelena Pojmovi: osnovne boje, izvedene boje V LINIJA, POVRINA,VOLUMEN, BOJA, PROSTOR (16+8) 1. Linija prostor 2. Povrina prostor 3. Volumen prostor 4. Boja prostor 5. Linija, povrina, volumen, boja prostor Pojmovi: volumen

16

VI AMBIJENT SCENSKI PROSTOR (6+4) 1. Idejna reenja za izradu maski 2. Izrada maski 3. Izrada scene 4. Predlog za koreograju, muziku, kostim 5. Izrada scene 6. Realizacija po grupama ili u celini Pojmovi: ambijent i scenski prostor NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA I Kola, frota, dekola i asambla Imajui u vidu nastavu likovne kulture u celini i savremeni pristup medijima pod nazivom proireni mediji, smatra se da je ova celina najprimerenija za uvoenje uenika u nova iskustva. Kada se prie realizaciji sadraja kolaa, odmah se misli na ve postojee izvesno iskustvo uenika o kolau, s tim to se najee vodi rauna o primerenosti zahteva uzrasnim mogunostima uenika pa su se u praksi najee traila reenja po logici aljivog kolaa. To znai da su preuzimani razliiti oblici kojima su stvarani neki novi oblici po linom nahoenju svakog uenika. Praksa je pokazala da se u takvim situacijama esto dobijaju duhovita reenja. Takvo iskustvo je primereno za uenike, stoga se poinje od povrinskog kolaa. U daljem radu takvi kolai mogu da budu izvanredan materijal za odlepljivanje, ponovno lepljenje, docrtavanje, doslikavanje, te se od uenika trai izvesna doza upornosti to je mogue na tom uzrastu. To je istovremeno ansa za uenike da naprave neko novo reenjem a i da se sam voditelj nastavnog procesa pripremi za procenu novonastalih ostvarenja. Takvi radovi mogu da budu podvedeni pod naziv dekolaa. Da bi uenici sainili frota mogu se koristiti prirodni i vetaki oblici kao podloga preko koje e uenici stavljati tanji papir i potom sa olovkama koje u sebi imaju meki gratni uloak prevlaiti preko papira da bi se odtampali najvii delovi (reljefnost struktura materijala koji se nalazi ispod papira). Kada se radi o asamblau, misli se na povezivanje trodimenzionalnih oblika u nove za uenike smisaone celine. Bez obzira na vetake ili prirodne oblike koje uenici ugrauju u svoj rad, potrebno je da nastavnik ogranii broj materijala iste vrste da bi uenici lake doli do svojih smisaonih reenja. Ovakva celina programa je u tesnoj vezi sa proirenim medijima u savremenoj umetnosti. To e biti ujedno i prilika za prepoznavanje savremene umetnosti u muzejima i galerijama. Samim tim, namee se obaveza nastavniku da uenike povremeno vodi na izlobe koje se nalaze u njihovom neposrednom okruenju. II Razumevanje trodimenzionalnih oblika i rad na njima Ova celina je logian nastavak prethodne celine programa o asamblau, sa drugom sistematizacijom, kada se moe poeti s radom

17

polazei od apstraktnih oblika nekog predmeta. Zapravo, misli se na negurativne oblike koji se u daljem radu mogu suprotstaviti gurativnim oblicima. Pre svega se misli na oblike koje moemo prepoznati u prirodi ili na oblike koje je ovek stvorio a ne prepoznajemo ih u prirodi. Na primer, oblik olje, prepoznajemo prema karakteristinim linijama. Ako bismo izbrisali linije drke i karakteristinu liniju koja ini oblik olje, dobiemo negurativan oblik apstraktni oblik. Takav pristup se moe nainiti u svim situacijama kada se crtaju ili slikaju mimetiki oblici. Na samom poetku realizacije ove celine, uenici mogu da crtaju sa olovkama, sa oznakom B, radi lakeg intervenisanja u procesu rada. Potom mogu da koriste i slikarske tehnike, ali najprimereniji je trodimenzionalni rad. Ne treba zaobii klasine materijale kao to je glina, ali su posebno zahvalni vetaki materijali kao to su delovi dejih igraaka, koji mogu da saine neki novi oblik u skladu sa njihovom matom. III Slikarski materijali i tehnike Kako su uenici do 4. razreda, pa i u 4. razredu, koristili tempere kao slikarski materijal, smatra se da je od posebne vano da naue koje su karakteristike akvarela, tempere ili gvaa. Akvarel tehniku karakterie lazurni nain slikanja, to znai da se vie koristi voda sa blagim toniranjem boje, a slika deluje svee bez crne i bele boje. Tempera je pokrivajua boja, nanosi se vie u vidu paste, to znai da takva slika podnosi naslojavanje, za razliku od akvarela koji podrazumeva al-prima rad, to podrazumeva dobro promiljanje koja e boja da se stavi na koju povrinu. U temperi se moe vie puta nanositi boja preko iste povrine. Uz dodatke bele pokrivajue boje i meanje drugih boja s belom, dobija se gva tehnika. Smatra se da s ovim znanjima uenik kasnije moe uspeno da prati nastavu likovne kulture. IV Osnovne i izvedene boje Uenici su do sada koristili sve boje bez poznavanja karakteristika boja, ve su slikali prema svom oseaju, uz pomo mate, uglavnom po logici apercepcije. U ovoj celini bi trebalo da dobiju elementarna znanja o osnovnim i izvedenim bojama, to znai da e meanjem ute i crvene dobiti narandastu, da e meanjem plave i crvene dobiti ljubiastu kao izvedenu, i napokon meanjem ute i plave da e dobiti izvedenu zelenu. Posle tih iskustava uenici mogu uraditi i neke vebe po percepciji ili apercepciji koristei i osnovne i izvedene boje. V Linija, povrina, volumen, boja, prostor U okviru ove celine rauna se na povezivanje uenikovih iskustava o linijama, povrinama i volumenu u odreenom prostoru. U takvom procesu bie od izuzetne vanosti da uenici rade po percepciji, posmatrajui pre svega prirodne oblike i boje. U ovoj celini programa uenici razredne nastave prvi put osmiljenije treba da rade po percepciji. Na nastavniku je da pronae manje prirodne oblike, ime e uputiti uenike da sami otkrivaju bogatstvo prirode, pronalaze prirodne oblike, da vre analizu kada e moi u svim tehnikama da izraze ta oseaju dok

18

posmatraju neki prirodni oblik. Najprimerenije je da svako dete ima svoj model koji e posmatrati, ime se postie izbegavanje akademske postavke mrtvih priroda. Pored crtanja i slikanja, preporuuje se i rad u glini koja je najzahvalnija za razvoj motorike, a u funkciji je opaanja i prenoenja nemimetikog prenoenja posmatranog prirodnog oblika. VI Ambijent scenski prostor Ako se poe od injenice da svi ivimo u nekom ambijentu, posebno je vano da se sa uenicima razgovara o karakteristikama pojedinih ambijenata. Ambijent uionice, ambijent kuhinje, ambijent ulice, ambijent autobuske stanice, igralita... Dakle, u celini gledano, svaki ambijent je karakteristian po neemu, na nastavniku je da zajedno sa uenicima izvue posebne detalje o nekom prepoznatljivom ambijentu. U duhu takvog zahteva, uenici mogu da rade scenu, maske, kostim, da se opredele za muziku, ali je najvanije da se ceo proces odvija kroz igru. U toj igri uenici e doi do saznanja o iskustvima civilizacije, to se moe pronai u literaturi, a samim tim i povezivanje ovakvog sadraja sa drugim oblastima, posebno sa knjievnou, muzikom kulturom, pozoritem...

PREDLOG ORIJENTACIONOG NASTAVNOG PLANA I PROGRAMA UZ UDBENIK LIKOVNA KULTURA, ARENI LIKOVNI PUTOKAZI
I KOLA, FROTA, DEKOLA I ASAMBLA (povrinski i trodimenzionalni kola) (6+4) 1. Kola (dvodimenzionalni povrinski kola) Pojmovi: kola, frota, dekola, asambla 2. Frota (povrinske igre) 3. Dekola (naslojavanje, docrtavanje, doslikavanje...) 4. Asambla (trodimenzionalni kola, instalacije, proireni mediji...) II VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI (6+4) Komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema poloenoj, kosoj ili uspravnoj liniji Organizacija bojenih oblika u odnosu na ravan u prostoru

19

Organizacija trodimenzionalnih oblika u prostoru i na ravni Pojmovi: akvarel, pastel, tempera III SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE (6+4) Karakteristike akvarel tehnike Karakteristike pastelnih boja i kreda u boji (suvi pastel i votani pastel) Karakteristike tempera boja Pojmovi: materijali i tehnike IV OSNOVNE I IZVEDENE BOJE (6+4) Crvena + uta = narandasta Crvena + plava = ljubiasta uta + plava = zelena Pojmovi: osnovne boje, izvedene boje V LINIJA, POVRINA,VOLUMEN, BOJA, PROSTOR (16+8) 1. Linija prostor 2. Povrina prostor 3.Volumen prostor 4. Boja prostor 5. Linija, povrina, volumen, boja prostor Pojmovi: volumen VI AMBIJENT SCENSKI PROSTOR (6+4) 1. Idejna reenja za izradu maski 2. Izrada maski 3. Izrada scene 4. Predlog za koreograju, muziku, kostim 5. Izrada scene 6. Realizacija po grupama ili u celini

20

Pojmovi: ambijent i scenski prostor SEPTEMBAR 1., 2. as NASTAVNA CELINA: I. KOLA, FROTA, DEKOLA I ASAMBLA NASTAVNI SADRAJ: KOLA TEMA: Ilustrovanje pesme SUPER RODE MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Kola 3., 4. as NASTAVNA CELINA: I. KOLA, FROTA, DEKOLA I ASAMBLA NASTAVNI SADRAJ: DEKOLA TEMA: To sam ja na drugi nain MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Dekola 5., 6. as NASTAVNA CELINA: I. KOLA, FROTA, DEKOLA I ASAMBLA NASTAVNI SADRAJ: FROTA TEMA: Slobodna tema MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Frota 7., 8. as NASTAVNA CELINA: I. KOLA, FROTA, DEKOLA I ASAMBLA NASTAVNI SADRAJ: ASAMBLA TEMA: Slobodna tema MEDIJ: Graenje oblika TEHNIKA: Asambla ili pakovanje OKTOBAR

21

9., 10. as NASTAVNA CELINA: I. KOLA, FROTA, DEKOLA I ASAMBLA NASTAVNI SADRAJ:VEBE - PAKOVANJE TEMA: Slobodna tema MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: Po izboru 11., 12. as NASTAVNA CELINA: II.VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI NASTAVNI SADRAJ: POVRINSKO PROSTORNO TEMA: Portret - Autoportret MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: glina ili plastelin 13., 14. as NASTAVNA CELINA: II.VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI NASTAVNI SADRAJ: KOMPONOVANJE APSTRAKTNIH OBLIKA U PROSTORU PREMA POLOENOJ, KOSOJ ILI USPRAVNOJ LINIJI TEMA: Kompozicija geometrijskih oblika MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Tempere ili gva 15., 16. as NASTAVNA CELINA: II.VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI NASTAVNI SADRAJ:VEZIVANJE OBLIKA U RAVNI OBLO-ROGLJASTO TEMA: IZLOMLJENE I LUNE FORME MEDIJ: Crtanje TEHNIKA: razni crtaki materijali NOVEMBAR 17., 18. as NASTAVNA CELINA: II.VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI

22

NASTAVNI SADRAJ: ORGANIZACIJA TRODIMENZIONALNIH OBLIKA U PROSTORU I NA RAVNI TEMA: OMILJENA IVOTINJA MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: ica 19., 20 as NASTAVNA CELINA: II.VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI NASTAVNI SADRAJ: ORGANIZACIJA TRODIMENZIONALNIH OBLIKA U PROSTORU I NA RAVNI TEMA: GRAD KNEZA LAZARA MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: papirplastika (graenje od papirnatih kutija, itd.) 21., 22. as NASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE NASTAVNI SADRAJ: KARAKTERISTIKE PASTEL TEHNIKE TEMA: MRTVA PRIRODA SA VOEM MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: pastel suvi (ili krede u boji)i votani 23., 24. as NASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE NASTAVNI SADRAJ: KARAKTERISTIKE AKVAREL TEHNIKE TEMA: MORSKO DNO; AKVARIJUM; TMURNO NEBO PRED OLUJU MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Akvarel DECEMBAR 25., 26. as NASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE NASTAVNI SADRAJ: KARAKTERISTIKE TEMPERA TEHNIKE TEMA: SLOBODNA TEMA; ILUSTROVANJE MUZIKE KOMPOZICIJE

23

MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere 27., 28. as NASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE NASTAVNI SADRAJ:VEBE TEMA: SLIKAMO NA KAMENU MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere 29., 30. as NASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE NASTAVNI SADRAJ:VEBE TEMA: ESTITKA ZA NOVU GODINU; SLOBODNA TEMA MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: grata JANUAR 31., 32. as NASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJE NASTAVNI SADRAJ: CRVENA + UTA = NARANDASTA TEMA: MRTVA PRIRODA SA POVREM MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere 33., 34. as NASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJE NASTAVNI SADRAJ: UTA + PLAVA = ZELENA TEMA: APSTRAKTNA KOMPOZICIJA; UMA MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere

24

FEBRUAR 35., 36. as NASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJE NASTAVNI SADRAJ: CRVENA + PLAVA = LJUBIASTA TEMA: ZALAZAK SUNCA MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: akvarel, ili pastel 37., 38. as NASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJE NASTAVNI SADRAJ: TOPLO-HLADNO TEMA: MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere 39., 40. as NASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJE NASTAVNI SADRAJ: KONTRAST BOJA TEMA: ANALIZIRAMO UMETNIKA DELA MEDIJ: Estetska analiza TEHNIKA: 41., 42. as NASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA,VOLUMEN, BOJA, PROSTOR NASTAVNI SADRAJ: OBLICI I MATERIJALI TEMA: KOMPOZICIJA RAZLIITIH MATERIJALA MEDIJ: Crtanje TEHNIKA: tu i pero

25

MART 43., 44. as NASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA,VOLUMEN, BOJA, PROSTOR NASTAVNI SADRAJ: POVRINA PROSTOR TEMA: KORA DRVETA MEDIJ: Crtanje TEHNIKA: lavirani tu 45., 46. as NASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA,VOLUMEN, BOJA, PROSTOR NASTAVNI SADRAJ: BOJA PROSTOR (TEKSTURA) TEMA: PRIRODNI OBLIK MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: slikarska tehnika po izboru 47., 48. as NASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA,VOLUMEN, BOJA, PROSTOR NASTAVNI SADRAJ: POVRINA PROSTOR TEMA: SUSRET SA MATISOM MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: gva 49., 50. as NASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA,VOLUMEN, BOJA, PROSTOR NASTAVNI SADRAJ: LINIJA PROSTOR- VOLUMEN TEMA: MOBILI - POKRETNE SKULPTURE MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: razliiti materijali 51., 52. as

26

NASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA,VOLUMEN, BOJA, PROSTOR NASTAVNI SADRAJ: VOLUMEN PROSTOR TEMA: GULIVER MEDIJ: TEHNIKA: kartonplastika APRIL 53., 54. as NASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA,VOLUMEN, BOJA, PROSTOR NASTAVNI SADRAJ:VOLUMEN PROSTOR TEMA: KARTONSKA AMBALAA MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: glinamol 55.,56. as NASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA,VOLUMEN, BOJA, PROSTOR NASTAVNI SADRAJ:VOLUMEN PROSTOR TEMA: JEZGRO ORAHA; IARKA MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: glina 57., 58. as NASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA,VOLUMEN, BOJA, PROSTOR NASTAVNI SADRAJ:VOLUMEN PROSTOR TEMA: RELJEF ZA MOJU SOBU MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: razliiti materijali MAJ 59., 60. as NASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA,VOLUMEN, BOJA, PROSTOR

27

NASTAVNI SADRAJ: TEMA: KOMPOZICIJA STRUKTURE MEDIJ: Crtanje TEHNIKA: olovka 61., 62. as NASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA,VOLUMEN, BOJA, PROSTOR NASTAVNI SADRAJ: BOJA PROSTOR TEMA: MAGRITOVI PROSTORI MEDIJ: Estetska analiza, Slikanje TEHNIKA: / 63., 64. as NASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA,VOLUMEN, BOJA, PROSTOR NASTAVNI SADRAJ: BOJA PROSTOR TEMA: UMETNICI STVARAJU IVOT MEDIJ: Estetska analiza TEHNIKA: / 65., 66. as NASTAVNA CELINA: AMBIJENT SCENSKI PROSTOR Napomena: Nastavna celina je zamiljena kao realizacija jednog igrokaza sa lutkama od ideje, predlog za koreograju, muziku, kostim, izradu lutki, scenograje. Realizacija po grupama, korelacija sa drugim oblastima, posebno sa knjievnou, muzikom kulturom, pozoritem... NASTAVNI SADRAJ: AMBIJENT TEMA: RAZLIITI AMBIJENTI MEDIJ: Crtanje TEHNIKA: tu i pero 67.,68. as NASTAVNA CELINA: AMBIJENT SCENSKI PROSTOR

28

NASTAVNI SADRAJ: MASKA TEMA: POZORINA MASKA MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: po izboru JUNI 69., 70. as NASTAVNA CELINA: AMBIJENT SCENSKI PROSTOR NASTAVNI SADRAJ: LUTKARSKO POZORITE TEMA: IZRADA LUTKI ZA PREDSTAVU MEDIJ: KOMBINOVANI TEHNIKA: kombinovani - razliiti materijali 71., 72. as TEHNIKA: razliiti materijali NASTAVNA CELINA: AMBIJENT SCENSKI PROSTOR NASTAVNI SADRAJ: IZRADA SCENE TEMA: IZRADA SCENE MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere 73., 74. as NASTAVNA CELINA: AMBIJENT SCENSKI PROSTOR NASTAVNI SADRAJ: TEMA: IZVOENJE PREDSTAVE PEPELJUGA MEDIJ: / TEHNIKA: /

29

ARTIKULACIJA ASA PREMA FAZAMA KREATIVNOSTI

PSIHOLOGIJA 1. PREPARACIJA 2 INKUBACIJA 3 ILUMINACIJA (NALAENJE REENJA) 4.VERIFIKACIJA Tok asa Uvodni deo 1. Faza saznanja - priprema, dencija lik.problema, vrste - Uoavanje lik.problema -Kritika procena informacije - Tehnika priprema 2. Faza podsticaja, igre -Igra i improvizacija 3. Faza otkria, stvaralatva - Motivacija - Isticanje cilja asa Radni deo 4. Faza realizacije, oblikovanja - Stvaralatvo - Rad - Korektura Zavrni deo 5. Faza procenjivanja - Verikacija; - Domai rad, motivacija za sledei as LIKOVNA K. 1. SAZNANJE, UENJE 2. PODSTICAJ, IGRA 3. OTKRIE, STVARANJE 4. OBLIKOVANJE, RAD 5. PROCENJIVANJE

30

Primeri priprema za as likovne kulture

NASTAVNA CELINA:VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI NASTAVNI SADRAJ: KOMPONOVANJE APSTRAKTNIH OBLIKA U PROSTORU PREMA POLOENOJ, KOSOJ ILIUSPRAVNOJ LINIJI TEMA: Kompozicija geometrijskih oblika MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Tempere ili gva OPTI PODACI O ASU Pedagoki fakultet u Somboru Student Andrea Boo, br. indeksa 62/2004 METODIKI PODACI O ASU Nastavni predmet Likovna kultura Nastavna celina VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI Nastavni sadrajKomponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema poloenoj, kosoj ili uspravnoj liniji Prethodna situacija Normalna, uenici su usvojili odreena znanja o prostoru, boji, oblicima i kompoziciji Zadaci asa - Razvijanje likovne percepcije i apercepcije - razvoj mate i kombinatorike -ukazivati na odnose oblika, boju i na ritam -upuivanje na razliite mogunosti transformacije prilikom komponovanja promene oblika, veliine, poloaja kao i meusobnih odnosa -navikavanje na istrajnosti i upornost u radu Likovni problem- Povezivanje geometrijskih oblika u kompoziciju, ritam Tema Kompozicija geometrijskih oblika (Ukrasna salveta) Likovne sposobnosti Originalnost uenik stvara originalnu kompoziciju oblika uravni Fleksibilnost sposobnost traenja razliitih puteva ostvarenja Redenicija uenici individualno reprodukuju doilvljenu stvarnost kroz upoznate mogunosti stvaratva. Putem igre i potpune slobode u povezivawu oblika dobie matovite i originalne kombinacije i kompozicije Spretnost uenik treba da stekne i trajno usvoji spretnost motorikih pokreta Oseaj za prostor uenik kroz rad stie jedinstven oseaj za prostor i organizaciju prostora Matovitost podsticajnim kreativnim radom uenik stvara matovitu kompoziciju

31

Fluentnost uenik treba da proizvedu to vie ideja vezanih za reewe postavljenog likovnog problema Likovni medij Slikanje Likovna tehnika Tempere Motiv: Povrinski oblici Motivacioni sadraj Slobodno kombinovanje pravilnih geometrijskih oblika (krugovi, pravougaonici, kvadrati, trouglovi) u odreenom prostoru Nastavna sredstva Reprodukcije umetnikih dela, radovi uenika Korelacija Matematika Izbor umetnikih dela Vinsent van Gog Viktor Vasareli Pit Mondrijan Pol Kle Izgled table Tema: Ukrasna salveta Medij: Slikanje Tehnika: Tempere Zadaci asa: Izbor oblika Izbor boja Organizacija oblika i boja u matovitu kompoziciju GRUPE ZA DIFERENCIRANI RAD Na osnovu prethodne provere sposobnosti uenici su podeljeni u 4 grupe. Formirane grupe su po sposobnostim priblino homogene, a po polu heterofene. Diferencirani listi se daje svakom ueniku u grupi sa istim zahtevima ali se od njih oekuje da pokazu originalnost u kreativnom radu. Zadaci su diferencirani i prilagoeni individualnim sposobnostima uenika. Diferencirani zadaci se daju svakom ueniku unutar grupe, a napisani su na nastavnom listiu. 1. Grupa potencionalno darovitih uenika krugovi, trouglovi, kvadrati; komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema poloenoj, kosoj ili uspravnoj liniji 2. Grupa boljih uenika i njih ov interval sadri dva razliita oblika - krugovi, trouglovi; komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema poloenoj ili uspravnoj liniji

32

3. Grupa prosenih uenika i njihov interval sadri samo jedan oblik trouglovi, kvadrati; komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema uspravnoj liniji 4. Grupa uenika sa smetnjama u razvoju pravougaonici; komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema poloenoj liniji ARTIKULACIJA ASA UVODNI DEO ASA (20 minuta) -Razgovor o prostoru i uoavanje oblika u njemu; - Razgovor o nainu rasporeivanja predmeta i oblika u prostoru i nainu povezivanja u celinu; - Uoavanje oblika, odnosa boja i geometrijskih oblika na primerima umetnikih reprodukcija; - istiem cilj asa i objanjavam zadatke grupama RADNI DEO ASA (60 minuta) -Samostalan rad uenika na realizaciji teme; - Praenje, podsticanje, savetovanje i motivisanje uenika kroz individualne razgovore; - tri korektivna pristupa - u toku prilaska uenicima dodatna objanjenja i saveti (ukazujem na elementarne propuste i podstiem na samostalno ispravljanje greaka), dodatna motivacija - odabir dejih likovnih ostvarenja za estetku analizu ZAVRNI DEO ASA (10 minuta) Kolektivna analiza i estetko procenjivanje rezultata prema stepenu ostvarenog likovnog problema, bogatstva elemenata na motivu, originalnosti, tehnike umenosti i estetske kvalitete Sugestije uitelja za prevazilaenje eventualnih greaka i instrukcije za dalji rad TOK ASA Uvodni deo asa (20 minuta) 1. Faza saznavanja (preparacija) U ovoj fazi se identikuje likovni problem, prikupljaju informacije koje se kritiki procenjuju. Kroz razgovor sa uenicima obnoviemo znanja usvojena na prolom asu. Na prethodnim asovima smo govorili o liniji, boji, o njihovom meusobnom odnosu, o prostoru. Da ponovimo gradivo: ta je prosto? Prostor je sve ono to nas okruuje

33

Na primer? Hodnik, uionica, livada... Koje su razlike izmeu navedenih prostora? Kakav moe da bude prostor? Unutranji enterijer i spoljanji eksterijer A prema sloenosti? Prostor moe da bude jednostavan (uionica) i sloen (kolska zgrada) Prostor koji nas okruuje je ispunjen raznim oblicima. Pogledajmo reprodukciju umetnikog dela (Van Gog Umetnikova soba). Kakav prostor je naslikao umetnik? Zatvoren unutranji prostor ime je ogranien prostor sobe? Zidovima, podom, tavanicom Koje predmete si prepoznao/la na slici? Krevet, sto, stolica Pogledajmo sledeu reprodukciju umetnikog. Kakav prostor je naslikao umetnik? Ovo je otvoren prostor ispunjen raznim oblicima, predmetima, ivim biima Prostor jedne likovne kompozicije je ogranien dimenzijama papira, platna. Prostor u kojem se kreemo ulica, kua, park ili uionica je ispunjen predmetima razliitog oblika. Ako je njihov razmetaj po nekim principu komponovanja onda oni oplemenjuju taj prostor i ine da se prijatno oseamo u tom okruenju. Takav prostor je funkcionalno organizovan. U prirodi i u umetnosti razlikujemeo osnovne povrinske oblike. To su: Uenici crtaju na tablu krug, trougao, kvadrat i pravougaonik (ili lepe aplikacije koje se nalaze na uiteljevom stolu) Postoje i trodimenzionalni oblici, a to su: (Na uiteljevom stolu se nalaze geometrijska tela: lopta, valjak, kocka...) Opiite koji predmeti se nalaze u uionici? Kakvog su oni oblika?Kako bi oplemenili nau uionicu? Uenici daju svoje predloge naprimer boje zidova, razmetaj klupa ili njihov oblik trougla, kruga. Hajde da promenimo izgled uionice se nalaze na uiteljevom stolu) Improvizacija u traenju kreativne ideje. Na tablu lepimo odabrane oblike (ujedno proveravam u kojoj meri uenici raspoznajui oblike). Trudimo se da zajedno stvorimo jednu zanimljivu kompoziciju. Kombinujui ih na razliite naine, uenici e putem igre i slobode u povezivanju oblika uneti svoj temperament i dobiti

34

matovite kombinacije. (Igru moemo osmisliti da bude takmiarskog karaktera; tablu podelimo na tri dela i formiramo tri grupe po mestu sedenja) Sada analizirajmo nau kompoziciju. Zakljuujemeo da kompozicija moe delovati i haotino, ako nije organizovana. Povezivanje oblika u ravni,tj. u dvodimenzionalnoj predstavi prostora, se moe izvesti dodirivanjem, prekrivanjem i proimanjem oblika. Objanjavam i pokazujem na aplikaciji. Ako jedan oblik prekrijemo sa drugim ta primeujemo? Da je jedan ispred drugog, tj. iza drugog. 2. Faza podsticajne igre (inkubacija) Pogledajmo reprodukcije umetnikih slika. Analizirajmo zajedno koriene likovne elemente, oblike, boje. Koje geometrijske oblike prepoznaje na tom delu? Nakon analize umetnikih dela pokazujem radove uenika iz prethodnih generacija Izgled table Tema: Ukrasna salveta (stolnjak) Medij: Slikanje Tehnika: Tempere Zadaci: 1. Izbor oblika 2. Izbor boja 3. Organizacija oblika i boja u matovitu kompoziciju Za svaku grupu na tablu napiem konkretne zadatke Objasnim svaki deo posebno (temu, medij, tehniku). Isticanje cilja asa 3. faza otkria U ovoj fazi se identikuje likovni problem, prikupljaju informacije koje se kritiki procenjuju. Kroz razgovor sa uenicima obnoviemo znanja usvojena na prolom asu. Na prethodnim asovima smo govorili o liniji, boji, o njihovom meusobnom odnosu, o prostoru. Da ponovimo gradivo: ta je prosto? Prostor je sve ono to nas okruuje Na primer? Hodnik, uionica, livada... Koje su razlike izmeu navedenih prostora? Kakav moe da bude prostor? proimanjem oblika. Objanjavam i pokazujem na aplikaciji. Ako jedan oblik prekrijemo sa drugim ta primeujemo?

35

Danas emo u tehnici tempera boja, slobodnim komponovanjem geometrijskih oblika, prikazati igru boja i oblika za jednu ukrasnu salvetu (stolnjak i sl.) Zajedniko za sve grupe Uenici (po prethodno odabranim kriterijima) treba da razmeste svoje oblike u jednu skladnu celinu. Prvo nacrtaj zadate oblike u raznim veliinama. Probaj razliiti razmetaj oblika, vodi rauna o povezanosti tih oblika. POvezivanje moe izvesti dodirivanjem, preklapanjem ili proimanjem tih oblika. Izaberi onu likovnu ideju koja te najvie zadovoljava. Tek tad pristupi bojenju tempera bojama. Izbor boja e biti slobodan, nemojte koristiti previe bojada se ne bi pojavilo preveliko arenilo. Paljivo odaberite boju pozadine. Po stepenu sloenosti svakoj grupi posebno objanjavam konkretne zadatke. Radni deo asa (60 minuta) 4. faza oblikovanja Dok uenici samostalno pristupaju realizaciji likovnog problema putam muziku za timung. Izabrana muzika kompozicija svojim ritmom deluje stimulativno na ispoljavanje deje kreativnosti. Svaki uenik e realizovati likovni problem prema svojim individualnim, likovnim i kreativnim sposobnostima. Svakom ueniku prilazim i kroz individualni razgovor nastojim da doe do matovitog i estetskog reenja. Korekture vrim u tri navrata. Uenicima ne nameem svoje ideje i miljenja ve kroz razgovor o postavljenom problemu i zadacima navodim ih da uvide nepravilnosti i da ih isprave. Dodatnom motivacijom u toku tree korekture podstiem ih da se ne zadovolje brzo dobijenim rezultatime, ve da uloe dodatni napor kako bi doli do mogueg najboljeg reenja. Zavrni deo asa (10 minuta) 5. faza procenjivanja Zavrnu analizu radova vrimo prema stepenu ostvarenosti zadataka. S obzirom da su etiri grupe sa razliitim zadacima potrebna je posebna analiza za svaku grupu. 1. Izbor oblika Kakvi su oblici korieni? Da li su jasno uoljivi oblici? Da li su oni skladno povezani? 2. Izbor boja Da li su boje skladne? Koje nijanse boja dominiraju? 3. Organizacija kompozicije Kakav odnos imaju u oblici kompoziciji? Da li kombinacija oblika ini celinu? Da li je postignut sklad u kompoziciji?

36

Da li su reenja originalna? Na samom kraju uenici daju odgovore na pitanja: Koji su radovi originalni i matoviti? ta bi promenili na svojim radovima? Da li im se dopao dananji zadatak? Najavljujem aktivnosti za naredni as i o potrebnom priboru. 2. primer UNIVERZITET U NOVOM SADU UITELJSKI FAKULTET SOMBOR NASTAVNO ODELJENJE SUBOTICA STUDENT: aklina Stankovi STRUNI PODACI NASTAVNA CELINA: Osnovne i izvedene boje NASTAVNI SADRAJ: Crvena-uta-narandasta PRETHODNA SITUACIJA: Normalna. Na prethodnim asovima uenici su usvojili odreena znanja iz teorije boja i upoznali se sa osnovnim i izvedenim bojama. VASPITNO-OBRAZOVNI ZADACI ASA: -Usvajanje osnovnih znanja iz teorije boja: upoznavanje sa karakteristikama boje (nijansa, intenzitet), kao i njihovom meusobnom uticaju (kontrast i kompozicija) i primena datih svojstava u reavanju zadataka; -Upoznavanje uenika sa nainom dobijanja izvedene boje - narandaste; -Odreivanje narandaste boje u spektru boja i na slikarskom krugu boja; -Omoguiti uenicima da osete radost pri elementarnom stvaralakom radu; -Navikavanje na strpljivost i upornost -Razvijanje smisla za individualni likovni problem LIKOVNI PROBLEM: Da sami stvaraju izvedenu boju (narandastu) iz osnovnih boja i njom predstavljaju ono to su uoili na mrtvoj prirodi. LIKOVNE SPOSOBNOSTI: Tano opaanje postii kod uenika navodei ih da zapaaju oblike, boje, svetlost, prostor

37

na mrtvoj prirodi. Fluentnost kod uenika postii motivisanjem na igru bojama i tako ih navesti da proizvedu to vie nijansi narandaste boje. Redenicija doivljenu stvarnost i upoznate mogunosti uenici treba da individualno reprodukuju na lini plan, pa e ujedno dodati i neke emocije, znanje, i iskustvo. Putem igre i potpuneslobode u slikanju oblika, dobie originalne i matovite kompozicije. TEMA: Mrtva priroda sa povrem LIKOVNI MEDIJ: Slikanje LIKOVNA TEHNIKA: tempera boje LIKOVNA OBLAST RADA: Tematski rad MOTIVACIONI SADRAJ: -Razgovor o bojama u prirodi i njihovim osobinama -Posmatranje razlika u nijansama boje na predmetima okoline -Sluanje tonske lestvice -Uoavanje nijansi boje na umetnikim delima -Analiza meusobnog uticaja boja OBLICI RADA: - Frontalni (uvodni i zavrni deo asa) - Individualni (uvodni i zavrni deo asa) -Individualizovan (radni deo asa) - Diferenciran ( radni deo asa) METODE RADA: Pokazivanje, posmatranje, razgovor, objanjenje, ilustrativno-demonstrivna metoda, metoda praktinog rada. LIKOVNE METODE: Komponovanje, rekomponovanje, slaganje, variranje, redenisanje. NASTAVNA SREDSTVA: tempera boje, fotograje biljaka, povra i voa, CD , reprodukcije, radovi uenika KORELACIJA: Poznavanje prirode (biljni i ivotinjski svet), muzika kultura (sluanjnje muzike) IZBOR UMETNIKIH DELA: - Marino Tartaglia: Autoportret

38

- Pablo Pikaso: ena - Paul Klee:Vrt rua - Vinsent van Gog: Autoportret (1889) - Vinsent van Gog: etrnaest suncokreta u vazi - uzepe Arcimboldo: Povre - uzepe Arcimboldo: Jesen - Klod Monet: Procvetale jabuke - Emil Nolde: Crveni makovi GRUPE ZA DIFERENCIRANI RAD Na osnovu prethodne provere sposobnosti uenika i dobijenih rezultata, formiram etiri grupe uenika priblino istih sposobnosti, motivacije i tempa napredovanja. One su u pogledu polne strukture heterogene, a svaki uenik unutar grupe individualno reava postavljeni problem. Dodatna motivacija je mogunost prelaska u napredniju grupu na iduem asu ako uenik postigne nivo rada predvien za napredniju grupu. Diferencirani zadaci se daju svakom ueniku unutar grupe, a napisani su na nastavnom listiu. Znai, zadaci su diferencirani i prilagoeni individualnim sposobnostima i mogunostima uenika. I grupa: potencijalno darovitih II grupa : boljih III grupa: prosenih uenika IV grupa : uenika sa smetnjama u razvoju ARTIKULACIJA ASA Uvodni deo asa: (do 20 minuta) Razgovor o godinjem dobu (boje jeseni); Uoavanje i odreivanje boja na slikarskom krugu boja; Upoznavanje sa nainom dobijanja narandaste boje; Prepoznavanje i uoavanje ove boje u prirodi, na biljnom i ivotinjskom svetu; Sluanje muzike lestvice i gradacija narandastih nijansi (tonovi narandaste boje); Uoavanje narandaste boje na umetnikim delima;

39

Uoavanje meusobnog uticaja boja uz demonstraciju i analizu na umetnikim delima; Isticanje cilja asa i objanjavanje zadatka.

Radni deo asa: ( do 60 minuta) Samostalni rad uenika na realizaciji teme; Praenje, podsticanje, savetovanje, stimulisanje uenika kroz individualni razgovor; Izvravanje korekture u tri navrata (nastavnik) U toku obilaska slede dodatna objanjenja, saveti, ukazivati im na elementarne propuste i ispravljanje greaka. Odabiranje adekvatnih likovnih radova uenika za estetsko procenjivanje.

Zavrni deo asa: (do 10 minuta) Kolektivna analiza, diskusija i estetsko procenjivanje radova prema stepenu ostvarenog likovnog problema, originalnosti, estetskih kvaliteta i tehnikoj spretnosti; Sugestije uitelja u vidu saveta i uputstva za prevazilaenje eventualnih greaka, nastalih u likovnim radovima. TOK ASA UVODNI DEO ASA: FAZA SAZNANJA (UENJA) U ovoj fazi likovni problem se identikuje, prikupljaju se neophodne informacije koje se kritiki procenjuju

Koje se sad godinje doba? (Jesen!) Jesen je kao vrsna slikarka upotrebila spektar boja i obojila prirodu. Koje je boje koristila? Koje su boje jeseni? (UTA kao sunce, lie, cvee, kruke CRVENA groe, jesenje cvee, lie

40

NARANDASTA argarepa, lie, cvee) Dok uenici nabrajaju boje jeseni otkrivam navedene boje na slikarskom krugu boja. Prilog br. 1: Krug boja Pogledajte krug boja i recite mi koje su osnovne boje? (To su uta, crvena i plava.) Zato su one osnovne (primarne) boje? (One se ne mogu dobiti meanjem ni razlaganjem drugih boja.) Meutim, kada slikamo ne koristimo samo ove tri boje, ve i sami stvaramo neke nove boje, kako? (Stvaramo nove boje meanjem.) Kako se nazivaju te boje? (To su izvedene boje.) Prilog br. 3: Izvedene boje Demonstracija: Na paletu istiskujem jednake koliine crvene i ute boje, meam ih i novonastalu boju nanosim na papir. Koju smo boju dobili? (Narandastu) Dakle, narandastu boju moemo dobiti meanjem osnovnih boja i to ....? (crvene i ute) Zato kaemo da je narandasta boja .....? (izvedena boja) Boja koju smo dobili na papiru je tzv. ista narandasta boja. Pogledajte oko sebe i pronaite predmete oko vas narandaste boje .....(demper, cvet, olovka...) Da li su one identine narandaste nijanse? (ne) Po emu se te boje razlikuju? ( po nijansi, svetlini, intenzitetu...) Demonstracija: Pogledajmo kako to izgleda u prirodi fotograje Biljaka I u ivotinjskom carstvu moemo uoiti razliite nijanse ove boje. Da bismo odgovorili kako nastaju te razliite nijanse pomoi e nam muzika! Sasluaemo tonsku lestvicu. ta smo sada sluali? (Tonsku lestvicu skalu) Kako su tonovi u skali poreani? (Po visini od najnieg tona do najvieg.) Pogledajte sada ove razliite nijanse narandastih boja, da li moemo rei da su poreane kao i tonovi u lestvici? (Da)

41

Prilog br. 12: Nijanse naradaste boje Kako emo pomou tempera boja dobiti ovakav niz? (Meanjem razliitih koliina crvene i ute boje.) Znai, to se u muzikoj lestvici postepeno poveava visina tona, tako na paleti dodavanjem sve vee koliine crvene ili ute boje stvaramo postepeno nijanse. Demonstracija: Pogledajmo reprodukcije umetnikih slika: uoimo nijanse narandaste boje na umetnikim delima! Napominjem da se vei broj svetlijih nijansi dobija dodavanjem jo i bele boje, a tamnije nijanse dodavanjem crne boje. FAZA PODSTICANJA IGRE: U ovoj fazi sledi kreativna igra, improvizacija u traenju kreativne ideje. Nastavnik podstie uenike da kroz kreativnu igru sa crvenom i utom bojom: meanjem, prosipanjem, prskanjem, otiskivanjem dobiju razliite nijanse narandaste boje. Nakon toga kreativna igra treba da se kree u pravcu traenja sledeih mogunosti: ritmikog rasporeivanja oblika i boja,uproavanje oblika, vezivanje oblika i stvaranja novih originalnih likovnih kompozicija. Pri kraju igre kada nastavnik utvrdi da je ostvaren poeljan psiholoki nivo koji omoguava javljanje kreativne ideje istie cilj asa. ISTICANJE CILJA ASA: Na dananjem asu emo poput ovih slikara, naslikati mrtvu prirodu Povre. Otkrivam zapis sa table: TEMA: Mrtva priroda sa povrem MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Tempera ZADACI: Tano zapaanje - uoavanje bitnog Izbor boja Organizacija kompozicije

42

Analiziramo zadatke koje treba ostvariti:

1. Tano zapaanje posmatranje pripremljenih oblika za mrtvu prirodu ( ukrasne tikve, klip kukuruza, argarepa, luk), ukazivanje na njihove karakteristike, slinosti, razlike, lepotu oblika,boja, teksturu; 2. Izbor boja i nijansi trudimo se da meanjem ute i crvene boje dobijemo to vie nijansi narandaste boje. 3. Organizacija kompozicije- prvo se oker bojom skicira mrtva priroda u osnovnim konturama, a nakon toga u irokim potezima grade oblici i stvara originalna likovna kompozicija. 1. 2. 3. 4. Podelim nastavne listie sa zadacima za grupe. grupa u radu koristiti to vie nijansi narandaste boje (najmanje pet), to vernije predstaviti prostor,oblike,boje,svetlost,providnost,povezati oblike u skladnu kompozicionu celinu grupa u radu koristiti najmanje etiri nijanse narandaste boje, to vernije predstaviti prostor,oblike,boje, povezati oblike u skladnu kompozicionu celinu grupa u radu koristiti tri nijanse narandaste boje, to vernije predstaviti oblike,boje,povezati oblike u skladnu kompozicionu celinu. grupa u radu koristiti dve nijanse narandaste boje povezati oblike u skladnu kompozicionu celinu.

RADNI DEO ASA FAZA OTKRIA (STVARALATVA)

43

 Uenici rade samostalno po grupama. Prvo treba da proitaju zadatak i da ga analiziraju. Rade na realizaciji teme prema svom opaanju, doivljaju,mati i nivou likovnih i kreativnih sposobnosti. U prvo vreme posmatram na koji nain realizuju likovni problem. Prilazim uenicima koji su nesigurni i ne uspevaju da dou do reenja likovnog problema ili ne razumeju zadatak svoje grupe. Kroz individualni razgovor sa uenicima nastojim da dou do reenja, da im temu uinim bliskom (povezati sa predmetima iz njihovog linog okruenja koji uenika interesuju), zanimljivom, da podstaknem njihovu matu i kreativnost. FAZA REALIZACIJE OBLIKOVANJA 1. Uenici prvo posmatraju mrtvu prirodu , uoavaju prostor,svetlost, osobine oblika(veliinu, boju , teksturu). Skiciraju oker bojom u osnovnim konturama kompoziciju mrtve prirode. Rade na realizaciji teme prema svom opaanju, doivljaju, mati i sposobnostima. Dok uenici samostalno rade, obilazim ih i vrim korekturu radova.

Korektura Pomaem uenicima koji zaostaju u radu ili su krenuli pogrenim putem u reavanju likovnog problema uz uvaavanje individualnih razlika, miljenja i ideja uenika. Usmeravam ih i ukazujem na likovni problem, a ukoliko ga ne shvate, ponovo ga deniem i otklanjam nejasnoe. Napominjem da se: niz narandastih boja mora komponovati u vidu gradacije, uoiti osobine oblika i pravilno ih rasporediti u prostoru, meanjem osnovnih boja dobiti razliite nijanse narandaste boje i komponovati ih u kompoziciju tako da jedna naglaava drugu, da nisu iste valerske vrednosti i da nisu skoncentrisane na jednom mestu. 2. Korektura Vrim diferencijaciju unutar svake grupe, navodei ih na uspeniji rad i raznovrsnost pri reavanju likovnog problema. Talentovanim uenicima koji brzo i lako dolaze do reenja likovnog problema sugeriem da na svom radu pokuaju da prikau dubinu prostora,svetlost, providnost, bogatstvo kolorita, detalja, teksture. da pokuaju da svoj lini doivljaj prikau bojom. Boljim uenicima sugeriem da u radu koriste etiri nijanse narandaste boje, da pokuaju predstaviti prostor,svetlost,strukturu predmeta i njihove razlike. Prosenim uenicima koji nisu u dovoljnoj meri originalni pomaem da samostalno dou do reenja likovnog problema.

44

Slabijim uenicima koji prikazuju nejasne oblike koji se ulivaju jedan u drugi i koriste prekomerno belu boju sugeriem da paljivo posmatraju oblike i boje na mrtvoj prirodi i da budu strpljivi i istrajni u radu. 3. Korektura Prilazim uenicima koji su izgubili motivaciju za rad.Podstiem ih na dalji rad, pohvaljujem uspele pokuaje ili pojedine dobro realizovane zadatke, ohrabrujem uenike da i dalje istrauju nove mogunosti i da slobodno izraavaju svoje ideje. Takoe, odravam panju uenika i radnu atmosferu. Vrim izbor radova za estetsko procenjivanje. ZAVRNI DEO ASA Faza procenjivanja u zavrnom delu asa nastavnik frontalnim radom sa celim odeljenjem vodi razgovor o postavljenom likovnom problemu (PROSTOR,SVETLOST,OBLIK, BOJA, KOMPOZICIJA). Zatim se radovi vrednuju prema kriterijumu originalnosti, tehnikoj umenosti i estetskom kvalitetu. za estetsko procenjivanje biramo radove iz svake grupe koji su u potpunosti likovno dobro reeni, koji su odgovorili na postavljeni likovni problem, a u likovno estetskom smislu su matoviti i originalni, radove koji su dobro poeti, ali nisu zavreni i radove koji ne zadovoljavaju postavljene kriterijume, a likovni problem nije uspeno reen, estetsko procenjivanje likovnih radova treba da protie u tolerantnom razgovoru i da doprinese izgraivanju estetskih kriterijuma i motivacije za dalji stvaralaki rad, za sve grupe vae ista pravila i zahtevi procene prilikom vrednovanja: PRIKAZIVANJE OBLIKA kakvi su oblici da li su jasno uoljivi da li se moe uoiti tekstura oblika da li su skladno povezani IZBOR BOJA da li su boje skladne

45

koje nijanse dominiraju koliko nijansi narandaste boje uoavamo da li prijaju oku da li je izraen kontrast sa pozadinom, ili su se oblici utopili u nju da li su koriene kontrasne boje da li oslikavaju svetlost, prozirnost i toplinu ta su propusti ORGANIZACIJA KOMPOZICIJE Da li je postignut sklad u kompoziciji Kako su komponovani oblici i boje Da li moe da se uoi njihov pravac i smer Da li kompozicija ini celinu U kom radu je ispoljena originalnost -Na samom kraju asa uenici daju odgovore na pitanja: ta bi promenili u radovima ? Koji je rad originalan i matovit i zato? Koji je rad u estetskom i tehnikom pogledu najbolji?

46