Visoka tehnika kola strukovnih studija Novi Beograd

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA -Seminarski radTema:Tehnika dijagnostika stanja i svojstva automobila

Profesor:

Student:

[1]

SADRAJ

SADRAJ .................................................................................................................................. 2 UVOD ........................................................................................................................................ 3 DIJAGNOSTIKA SVOJSTVA I STANJA JEDINKE ............................................................. 4 TEHNIKA DIJAGNOSTIKA AUTOMOBILA ..................................................................... 7 DIJAGNOSTIKA STANJA MAZIVA...................................................................................... 9 OTKRIVANJE MESTA ISTICANJA (CURENJA) ............................................................... 10 KOROZIJA...............................................................................................................................11 IZDUVNI GASOVI..................................................................................................................13 ZAKLJUAK...........................................................................................................................14 LITERATURA.........................................................................................................................15

[2]

UVOD

Termin DIJAGNOSTIKA, odnosno, dijagnoza, se javio, najpre u medicinskim naukama, gde ima iroko znaenje. Potie od grke rei "diagnosis", koja oznaava prepoznavanje (zakljuivanje) i (pr)ocenjivanje. U poslednjih nekoliko decenija, pojam tehnika dijagnostika je prodro u sve grane tehnike, posebno u elektrotehniku i mainstvo. Pod tim pojmom se podrazumevaju sve mere koje slue za ocenu stanja maine, ureaja, opreme i slino, bez rastavljanja / demontae ili razaranja. Mogue je ponekad odreeni sklop izvaditi iz maine i ispitati na ispitnom dijagnostikom stolu. Pojam stanje je opisan sledeim osobinama: stanje U RADU, stanje U OTKAZU, sigurnost i bezbednost, kvalitet funkcionisanja i dr.

Ocena stanja dijagnostikovanog objekta se definie graninim vrednostima odgovarajueg parametra ili karakteristike. Vrednosti koje su karakteristine za normalno funkcionisanje sistema su uslovljene projektom sistema, nainom izrade, nainom funkcionisanja i uslovima ili promenom uslova okruenja. Uporeivanjem utvrenih vrednosti posmatranog parametra (vrednostima karakteristinim za normalno funkcionisanje) sa propisanim graninim vrednostima, stvara se osnova za donoenje odluke da li posmatrani deo / objekat ispunjava projektovanu funkciju cilja ili je potrebno izvriti odgovarajuu aktivnost podeavanja odravanja.

[3]

Dijagnostika svojstava i stanja jedinke

Ako je atom sistem, a jeste, onda je jedinka kompleksan sistem sa nizom svojih pod sistema i njihovih veza. U nauici a esto i praksi jedinka oznaava element, entitet, objekat, sklop. Termin jedinka se upotrbljava takoe za skup predmeta, populaciju ili uzorak itd, gde god je ova upotreba opravdana. Jedinka definisana kao deo, element, naprava, podsistem, funkcionalna jedinka, ureaj ili sistem koji se moeposebno posmatrati sastoji se od hardvera, softvera (i jednog i drugog) i ljudi.Sigurnost funkcionisanja i kavalitet usluga jedinke zavisi od svojsava i stanja jedinke. Potpuno definisanje svih vidova kvaliteta jedinke omogiuje sistem dijagnostike, odreujui kvalitet svojstva i kvalitet stanja.

SVOJSTVA
Dijagnostika svojstva jedinke i njenih komponenti obuhvata: 1. Efektivnost (delotvornost) je mogunost da jedinka ispuni zahtevanu uslugu datog obima. Za ostvarivanje funkcije kriterijuma u odreenom vremenu i odreenim uslovima okoline sistem mora imati sposobnost: da stupi u dejstvo i ostvari oekivane izlazne veliineu minimalnom vremenu trajanja i datim uslovima okoline da obavi rad u granicama dozvoljenih odstupanja u oekivanom vremenu trajanja i datim uslovima okoline da se prilagodjava poremeajima u procesu rada 2. Trajnost je mogunost da jedinka obavlja zahtevane funkcije, pod datim uslovima korienja i odravanja, sve dok nedostigne granino stanje. Granino stanje jedinke moe se okarakterisati krajem korisno veka nepogodnou iy bilo kojih ekonomskih ili drugih bitnih faktora. 3. Sigurnost funkcionisanja je skup svojstava jedinke koja opisuju raspoloivost i faktore koje na nju utuu: pouzdanost, pogodnost odravanja i logistikapodraka odravanju. 4. Sposobnost jedinke je svojstvo da ispuni zahtev za uslugu datog obima pod datim internim uslovima.Interni uslovi se odnose na primer na bilo koju kombinaciju delova jedinke koji su ispravni ili neispravni. 5. Raspoloivost je sposobnost jedinke ili elemenata da moe da obavi potrebu funkciju pri datim uslovimau datom trenutku ili u bilo kojem trenutku datog intervala vremena podrazumevajui da su obezbeeni potrebni spoljni resursi.Raspoloivost zavisi od pouzdanosti, pogodnosti odravanja i logistike podrke odravanju.
[4]

6. Pouzdanost je sposobnost elemenata jedinke da izvre zahtevanu fukciju pri datim uslovima u datom intervalu vremena. 7. Pogodnost odravanja je sposobnost jedinke da pod datim uslovima korienja bude zadrana ili vraena u stanje u kojem moe obavljati zahtevanu funkciju kada se odravanje obavlja pod datim uslovima koristei propisane procedure i sredstva. 8. Logistika podrka odravanju je sposobnost sistema odravanjada pod zadatim uslovima obezbedi, u sluaju potrebe, potrebna sredstva za odravanje elemenata u okviru politike odravanja jedinke

STANJA
Dijagnostika stanja jedinke u irem smislu predstavlja skup sloenih postupakakoji se definiu kao: dijagnostika parametara stanja merenjem fizikih veliina, dijagnostika stanja jedinke na osnovu vremenske slike stanja, utvrivanje stanja sistema sa aspekata da li je sistem u radu ili u otkazu, utvrivanje uzroka stanja u otkazu, utvrivanje naina otklanjanja uzroka otkaza, utvrivanje naina popravke i dovoenje u ispravno (eljeno) stanje jedinke.

Za jedinke (fabrike, pogone, objekte) se ne mogu teorijski navesti sva mogua stanja u eksploataciji, pa se stoga ispituje i utvruje verovatnoa pojavljivanja pojedinih stanja, ime se omoguava odabiranje parametara dijagnostike radi definisanja stanja jedinke i njenih delova. Stanja jedinkekarekteriu sledea stanja: 1. Radni stanje, kada jedinka obavlja zahtevanu funkciju. 2. Neradno stanje, kada jedinka neobavlja zahtevanu funkciju. 3. Stanje pripravnosti je neradno stanje raspoloive jedinke koja je spremna za rad u toku zahtevanog vremena. 4. Slobodno stanje je stanje u kojem je jedinka raspoloiva, a nalazi se u nerdnom stanju van zahtevanog vremena. 5. Stanje radne nesposobnosti, je stanje jedinke koje je okarakterisano njenom nemogunou da obavlja zahtevanu funkciju iz bilo kojeg razloga. 6. spolja uzrokovano stanje nesposobnosti, je stanje nesposobnosti raspoloive jedinke kojoj nedostaju spoljni resursi ili je u stanju neraspoloivosti usled planiranih akcija koje nepripadaju odravanju. 7. Stanje neraspoloivosti, je stanje jedinke okarakterisano , ili neispravnou, ili nemogunou da obavlja zahtevanu funkciju u toku preventivnog odravanja. 8. Stanje raspoloivosti, je stanje jedike okarakterisano injenicom da ona moe obavljati zahtevanu funkciju, podrazumevajui da su obezbeena spoljna pomona sredstva (resursi) ako su neophodna
[5]

9. Stanje, zauzetosti je stanje jedinke u kojem ona obavlja zahtevanu funkciju zanekog korisnikai iz tog razloga nije pristupanaza druge korisnike. 10. Kritino stanje, je stanje jedinke koje se procenjuje da e verovatno prouzrokovati povrede ljudi, znaajnu materijlnu tetu, ili druge neprihvatljive posledice. Pormeaji u radu jedinke i mogunosti pojave otkaza nastaju zbog promena poetnih svojstava komponenti od kojih je jedinka izraena.Smanjenje ili gubljenje radne sposobnosti jedinke u procesu eksploatacije proizilazi iz razliitih uzroka, koje utiu na poetne parametre.Iz razliitihuzroka nastaju habanje, deformacije, lomovi, korozija i druga oteenja. Oteenja se mogu pojaviti zbog graka pri konstruisanju i projektovanju, u procesu proizvodnje i prerade materijala, zatim zbog nepravilne montae i korienja, ili iz drugih razloga.Neka neznatna oteenja, vremenom mogu prei u kategoriju znaajnih, i tako dovesti do otkaza jedinke. Stoga je potrebno izvriti potpuno dijagnostiko obezbedjenje jedinke.

Slika 1.Postupci dijagnostike

[6]

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA AUTOMOBILA

Savremena motorna vozila su, zahvaljujui izuzetnom razvoju nauke,tehnike i tehnologije koji je posebno izraen poslednjih decenija, sposobna za izvravanje sve sloenijih zadataka i ispunjavanje sve sloenijih zahteva. Ovo je omogueno i time to sama vozila postaju sloenija. Motorna vozila spadaju, meu popravljive tehnike sisteme, kod kojih promene stanja predstavljaju normalnu pojavu. Naravno, ova injenica posebno dobija na snazi kada se sagledaju mogue posledice promena stanja vozila na njegove karakteristike u pogledu bezbednosti i niza drugih osobina, bitnih sa stanovnitva izvravanja misije, odnosno namene vozila. Zato postoji izraena potreba da se to detaljnije sagledaju svi mogui vidovi promene stanja i njihovi potencijalni uzroci.

Slika 2. Primer kompjuterske dijagnostike automobila

[7]

Zbog sloenosti stukture vozila od posebnog je interesa, uz to, da se indetifikuju i mogue manifestacije (simptomi, otkazi) raznih vidova promene stanja.Radi se, zapravo, o potrebi da se to vei broj pojava promene stanja blagovremeno definiu, tj. da se to tanije utvrdi trenutak nastanka odreene promene, kao i da se spoznaju svi mogui negativni efekti te promene na ukupnu efektivnost sistema, odnosno njegove performanse, pouzdanost, raspoloivost, trokove korienja i sl. Kod vozila se jo naroito istrauje uticaj otkaza na karakteristike u pogledu bezbednosti. Po analogiji sa medicinom gde postavljanje dijagnoze obuhvata skup radnji pomou kojih se utvruje stanje pacijenta bez obzira na to da li se on ali na izvesne tekoe ili ne, tako se i dijagnostikom u tehnici utvruje stvarno stanje dijgnostikog objekta, bez obzira na to da li korisnik ima zapaanja u odnosu na bilo kakvu nepravilnost u radu sistema ili ne. Tada se esto govori o tehnikoj dijagnistici. Meutim, teorijske osnove dijagnostike jesu, a i moraju da budu dovoljno opte bez obzira da li su primenjeni u medicini ili u tehnici. Uz to savremena dijagnostika je nezamisliva bez najire primene najsavremenijih dijagnostikih sredstava.

Slika 3. Primer sa desktopa dijagnostickog kompjutera automobila

[8]

U slucaju otklanjanja uzroka uocenih otkaza, tj. u sklopu tehnologija korektivnih odraavanja, dijagnozom se prvo utvrdjuju simptomi. tako to se analiziraju tumae spoljasnje manifestacije nepavilnog rada sistema, odnosno njegovi otkazi. Zatim se ovim sirmptomima pridodaje skup njihovih uzroka, zavisno od uzroka, a uzimajui u obzir njihovu lokaciju, odnosno mesto nastanka. Time se odredjuju vrsta i karakter unutranjih manifcstacija nepravilnog rada sistema. Na ovaj nacin se neposredno usmeravaju akcije koje treba preduzeti radi prevodjenja sistema iz stanja "u otkazu" u stanje ispravnog funkcionisanja.

DIJAGNOSTIKA STANJA MAZIVA

U uljanim rezervoarima (kadama) najee se ugrauju tzv. ispusni magnetni epovi iji je zadatak prikupljanje magnetnih primesa, koje su znak troenja i habanja odreenih delova u sistemu. Ispitivanje maziva obuhvata ispitivanje nataloenih primesa, lebdee primese i stanje ulja. Nataloene estice se mogu skupiti na filterima i magnetnim epovima. Na filterima se koliina nataloenih primesa moe utvrditi posredno, merenjem pada pritiska na filteru. Lebdee estice se utvruju spektrometrijskom i ferografskom analizom. Spektrometrijske analize ulja daju samo informacije o koliini nataloenog materijala i sadraja taloga, ali ne i informacije o veliini estica. Ferografska analiza slui za ispitivanje koncentracije, veliina i oblika estica na osnovu taloenja iz uzorka ulja. Stanje ulja daje dosta informacija o uzroku, npr. kada ulje peni to je znak da je u pitanju nedostatak aditiva protiv stvaranja pene, uz prejako mukanje ili tok preko prepreke pod pritiskom ili pojave estica deterdenata za pranje sistema za podmazivanje; pojavu emulzije izaziva voda; tamnu boju izaziva oksidacija ili previsoka temperatura, produkti sagorevanja i sl. U ulju se u periodu uhodavanja sistema koliina estica metala smanjuje s vremenom. U toku normalne eksploatacije koliina, sastav, veliina i oblik estica su pribliino konstantni. Promene u ulju ukazuju na promenu odreene komponente u sistemu. Pri habanju delova obino se javljaju ravne estice, a kod rezanja i abrazivnog habanja spiralne. Kod zamora materijala se javljaju vee ugaone estice.

[9]

Otkrivanje mesta isticanja (curenja)

Pogodna je tehnika otkrivanja isticanja ultrazvukom. Pri isticanju fluida kroz pukotinu, usled unutranjeg ili spoljanjeg pritiska, javlja se zvuk frekvencije 40-80 Hz. Za detekciju ovog zvuka razvijen je veliki broj jednostavnih, runih instrumenta na baterije. Ovi ureaji brzo i lako otkrivaju propustljivost vazduha ili gasa u sistemima pod pritiskom I vakuumom. Svaka propustljivost koja bi se mogla otkriti u vodenoj kupki ili rastvoru sapuna, tehniki se moe mnogo bre i preciznije otkriti ovim ultrazvunim detektorom. Indikacije se mogu oitati na skali ili uti putem prenosnih slualica. Osetljivost: Mesto proputanja moe se otkriti kroz mali otvor od 0,25 mm pri pritisku manjem od 70.000 Pa na prostoru od 14 m, ili 0,05 mm pri pritisku manjem od 14.000 Pa

[10]

KOROZIJA

Naziv korozija potie od latinske rei corrodere,to znai nagrizati. Korozija.. se definie kao troenje ovrstog materijala hemijskim delovanjem okoline. Pod korozijom metala podrazumeva se razaranje metala usled hemijskog ili elektrohemijskog .dejstva spoljanje sredine, pri emu metal (komponenta) legure prelazi u oksidni (jonski) oblik. Kao rezulzat odvijanja ovog procesa dolazi do postepenog, a esto i naglog gubitka osnovne funkcije elemenata jedinke ili jedinke u celini. lskustvo pokazuje da su otkazi tehnikih sistema usled problema sa korozijom veoma znaajni, a statistika incidentnih zastoja na svetskom nivou ukazuje da su oteenja usled korozije zastupljena oko 34%. Naalost, prema nepotpunim statistikim podacima, kod nas je to stanje daleko akutnije i incidentni zastoji usled korozije daleko prevazilaze evropski i svetski prosek.

Slika 4. Korozija na automobilu

[11]

Razliiti su uzroci i pojavni oblici korozije, zbog ega se u literaturi sree veliki broj klasifikacija. Naime, nekada naziv korozionog procesa odraava uzrok njegove pojave (npr. kaustina krtost), a nekada rezultat njegovog odvijanja (npr, interkristalna naponska korozija), a u navedenim primerima radi se o jednom istom korozionom procesu. inioci i njihove kombinacije, koji utiu na pojavu korozije kod komponenti jedinke su: sastav i kvalitet radnog medijuma i uslovi rada, ugradeni materijal, njegov kvalitet i struktura, i termomehaniki naponi kojima je materijal izloen.

Nepovoljne kombinacije dva navedena inioca, material - radna sredina, izazivaju pojavu i odvijanje korozionih procesa. Ako pri tome u delovima jedinke deluju termomehaniki naponi, vei od predvienih, odnosno dozvoljenih, onda se stvoreni uslovi zavisno od uestalosti promena optereenja, za pojavu naponske korozije korozionog zamora. Otpornost na koroziju nekog materijala zavisi od vie nilaca i predstavlja jedan od obaveznih ulaznih podataka pri izboru odgovarajudeg konstrukcionog materijala. Imajui u vidu kompleksnost procesa i mogue posledice, jasno je da je preduslov za pravilnu akciju u smilu odravanja i dugotrajne eksploatacije jedinke, izmedu ostalog i redovna i sveobuhvatna kontrola korozije, i to ne samo sa aspekta postrojenja i njegove raspoloivosti, ve i sa ekonomskog aspekta. Prema mehanizmu korozija se deli na hemijsku i elektrohemijsku. Hemijska korozija se odvija u neelektrolititma, pri emu nastaju jedinjenja metala sa nemetalima (najee oksidi i sulfidi). Hemijska korozija nastaje u vrelim gasovima i u nevodenim rastvorima (nafta i njeni derivati) koji nisu provodnici. Elektrohemijska korozija se odvija u elektrolitima. Eletrohemijska korozija nastaje u vodi (prirodnoj i tehnikoj), u vodenim rastvorima kiselina, baza i soli, u .zemljitu i atmosferi. Atmosfera nije elektrolit, ali se u atmosferskim uslovirna korozija odvija u vodenom sloju ili kondezatu koji, zbog vlanosti vazduha, nastaje na metalnoj povrini i ima karakter elektrolita. Tok korozionog procesa zavisi od niza ravnotenih reakcija, hemijskog afiniteta materijala u razliitim radnim sredinama i otpora koji se suprotstavlja afinitetu. Ako se afinitet i otpori vremenski ne menjaju, tok korozije je linearana, a brzina korozionog procesa konstantna. Meutim, ako tokom vremena, zbog odredenih uslova dode do naruavanja odnosa afinitet-otpor, onda e se to odraziti na brzinu korozionog procesa. Sa poveanjem otpora, korozija se usporava (pasivizacija), a sa njegovim smanjenjem korozija se ubrzava. Kao pokazatelj korozije koristi se povrinski gubitak mane, tj. gubitak mane po jedinici poviine metala ( m/s).

[12]

IZDUVNI GASOVI

Sagorevanjem benzina i dizela dobija se ugljen dioksid (CO2) i vodena para (H2O). CO2 nije toliko kodljiv u direktnom kontaktu s njim ali ipak ima negativnu ulogu u ouvanju zivotne sredine. Zbog nepotpunog sagorevanja javljaju se tetni gasovi kao sto su ugljen monoksid (CO) i nesagoreo ugljenovodonik (HC). Ovi gasovi oksidiraju sa azotom koji se nalazi u usisnom vazduhu i dobijaju se azotni oksidi (NOx). Automobilske emislije se mogu kontrolisati na tri nacina. Jedan je tenja ka potpunom sagorevanju, drugi je povratak vika ugljovodonika nazad u motor gde ce se izvriti sagorevanje, i kao trei nain je obezbedjivanje dodatnog prostora za oksidaciju, koji se naziva katalitiki konvertor. On-Board Diagnostics (OBD) (OBD Dijagnostika) On-Board Diagnostics ( OBD ) je termin koji podrazumeva sposobnost samodijagnoze vozila i komuniciranje vozila sa spoljanjim svetom. Nastanak ovog standarda vezuje se za 1980. godinu. Tadanja vozila imala su mogunost provere pojedinih podeavanja na vozilu i postojala je mogunost obavetavanja vozaa u sluaju nastanka kvara. Voza se obavetavao paljenjem MIL lampice u kolima koja je treptala dok je kod pojedinih vozila ona bila konstantno upaljena. Moderni OBD standard omoguavaju vlasniku i serviseru vozila kompletni uvid u stanje vozila i omogueno je trenutno praenje pojedinih parametara u vozilu. Prilikom detektovanja greke u radu motora ili nekog ureaja na vozilu kompjuter memorie greku. Ta greka se moe isitati korienjem specijalnog ureaja koji se zove skener. Nakon iitavanja memorije greaka sledi otklanjanje kvara na vozilu.

[13]

ZAKLJUAK

Dananji automobili visoke klase imaju preko trideset kompjutera, stvar postaje zastraujua, a zapravo je vrlo jednostavna. Sve to vam treba za auto dijagnostiku je najosnovnije znanje rada na raunaru i dobar auto dijagnostiki program. Osnovni princip auto dijagnostike se zasniva na tome da svaki modul u automobilu (motor, abs, climatronic itd..) ima memoriju u koju se zapisuju sve greke ili otkazi koji su nastali u toku vonje. Na vama je samo da dijagnostikim programom oitate podatke iz te memorije i otkaz ste ve pronali, a da se hauba nije ni podigla. Osim oitavanja memorije greaka, dijagnostiki programi mogu prikazivati sve fizike veliine u toku rada motora ili vonje kao to su broj obrtaja, temperatura motora, pritisak ulja, volumen usisnog vazduha,pritisak turbine, trenutna potronja goriva, fazni pomak itd... Osim praenja dijagnostiki programi mogu raditi i razne adaptacije kao to su nametanje ler gasa, restartovanje servisnih intervala, ukljuivanje i iskljuivanje odreenih komponenti, fleiranje instrument table ili motornog kompjutera, dodavanje i kodiranje novih kljueva itd.. Osim motoru i ABS-u kod dananjih automobila dijagnostikom je mogue pristupiti automatskom mjenjau, klimi, vazdusnim jastucima, centralnoj bravi, radio i navigacijskom sisemu, sistemu za nadzor unutranjosti vozila, sistemu protiv proklizavanja, imobilizeru (sistem protiv krae), xeon sistem, instrument tabli, elektrinim ureajima itd...

[14]

LITERATURA
[1] Spasoje M. epanovi Tehnika Dijagnostika (monografija) [2] edomir V. Duboka Tehnologija odravanja vozila I [3] Internet

[15]