Kovaevi Lena 798/z Miona Perii 806/z

most (vedski: resundsbron, Danski: resundsbroen, slubeno resundsbron) je kombininovani most-tunel nad Oresundskim vratima koji povezuje gradove Kopenhagen u Danskoj i Malm u vedskoj. Most premouje moreuz Oresund i prvi put je od ledenog doba, to jest posle sedam hiljada godina, povezao vedsku sa kontinentalnom Evropom. Dugaak je 16 kilometara, uzdie se 55 metara iznad povrine mora i kotao je tri milijarde dolara. Oresundski most je najdui kombininovani most-tunel za automobilski i vozni promet u Europi te najdui most na svetu koji prelazi neku dravnu granicu.
Oresundski

 Izgradnja mosta poela je 1995., a posljedni dio je

ugraen 14. oktobra 1999. Most je slubeno otvoren 1. jula 2000. te je puten u promet istog dana. Na samom poetku promet na mostu nije dostigao oekivani intenzitet emu je u najveoj meri doprinela skupa mostarina. Tokom 2005. i 2006. zabiljeen je brz rast intenziteta prometa na mostu. Taj se fenomen delomino objanjava selidbom odreenog broja Danaca iz Danske u vedsku (zbog niih cena ivota i povoljnijih nekretnina) koji mostom redovno putuju na posao u Dansku.

 Od 2008. jednokratni prijelaz mosta za

automobil je kotao DKK 260, SEK 325 ili EUR 36. Za redovne korisnike mosta postoje znaajni popusti do 75%. U 2007. godini most je prelo oko 25 miliona ljudi, od toga 15,2 miliona automobilima i autobusima te 9,6 miliona vozovima.

tehnolokog stanovita, most Oresund predstavlja pravo udo tehnike - iako je deseti po veliini na svetu, to je najdui kombinovani drumskoelezniki most na zemljinoj kugli. I nije samo most. Ova veza izmeu kontinentalne Danske i poluostrvske vedske sastoji se iz 3 dela i to od etiri kilometra dugog tunela sa danske strane i mosta dugog osam kilometara sa vedske, koji se spajaju na etiri kilometra dugom vetakom ostrvu nazvanom Peberholm, napravljenom na sredini Oresundskog moreuza.
Sa

 Najvii stub mosta visok je

204 m. Mostovni deo je ukupne duine 7,845 m to je otprilike polovina udaljenosti danskog i vedskog kopna. Masa mostovnog dela iznosi 82,000 tona. ine za vozove se nalaze ispod drumskih traka. Plovidbena visina mosta je 57 metara ali uprkos tome veina morskog prometa se odvija preko Oresundskih vrata koja se nalaze nad tunelom.

 Na polovini puta izmeu

dva kopna nalazi se umjetno ostrvo Peberholm gdje ujedno i zavrava mostovni deo konstrukcije te poinje tunelski deo. Ostrvo je dugako oko 4 km, iroko nekoliko stotina metara i slubeno pripada Danskoj. Ostrvo nije naseljeno i na njemu se nalazi prirodni rezervat.

 Veza izmeu ostrva

Peberholma i najblieg danskog kopna je tunel Drogden (vedski: Drogdentunnelen). Tunel je dugaak 4,050 m od ega se 3,510 m nalazi ispod mora. Razlog za izgradnju tunela umjesto nastavka postojee mostne konstrukcije bila je prevelika blizina aerodroma u Kopenhagenu.

 Projekat Oresundskog mosta se zasnivao u velikoj

meri na saradnji, poverenju, otvorenosti i transparentnosti-koja je bila glavni inilac za uspeh projekta. Izazov je bio da se stvori most koji e biti izgraen tako da bude ekoloki motivisan, tehniki mogu i finansijski razuman i da sprei bilo kakve tetne efekte na ivotnu sredinu. Ovaj most je bio prvi projekat na kome su danski i vedski timovi radili zajedno. Projekat kao to je Oresundski most je pravo inenjersko udo, medjutim upravljanje projektom i strateka analiza rizika su bili isto toliko vani.

 Od samog poetka, projektni tim je radio na tome da

identifikuje prioritete rizika i da uspostavi plan u sluaju nepredvidjenih uslova ili nepovoljnih prilika. Tokom projektovanja u periodu od 1993-95 god. tim je bio usmeren na optimizaciju trokova. Ostale aktivnosti su ukljuivale konsultaciju sa vlastima u cilju dobijanja saglasnosti, uspostavljanja administrativnih procedura, razvijanja dizajna u nekim detaljima, i pripremi tenderske dokumentacije.

 Kvantifikacija procene rizika ljudske bezbednosti je

sprovedena na sveobuhvatan spisak opasnosti i zatite od: poara, eksplozija , saobraajnih nesrea, sudara brodova, avionsih sudara, ekolokih optereenja

je ukljuivao veliki kompenzacioni posaobagerovanje ,da bi se odrao protok vode u moreuzu, i izvukao materijal koji je korien za kreiranje vetakog ostrva-Peberholm. Baltiko more je najvei organ na svetu slane vode sa jedinstvenim morskim ekosistemom, koji zavisi od protoka slane vode i kiseonika sa Severnog mora. Oresundski most je stoga dizajniran da nema uticaj na morsku sredinu. Projekat Oresundskog mosta osvojio je IABSE (International Association for Bridge and Structural Engineering) 2003 za inovaciju planiranja i upravljanja graevinskim tehnikama, kao i zatite ivotne sredine.
Projekat

 Projekat Oresundskog mosta je bio jedan od prvih

projekata u vedskoj gde je zabeleeno LTAR (Lost Time Accident Rate), gde je bilo oko 11 nesrea na milion sati rada na itavom projektu, u poreenju sa prosekom od preko 20 nesrea u vedskoj koje su se dogodile u to vreme. Sigurnosne mere ukljuuju detaljno planiranje aktivnosti u graevinarstvu, bezbednosnu obuku i obrazovanje, inspekcije po bezbednosti menadera i zdravstvenih provera. Zaposleno je oko 2.000 radnika koji su bili na licu mesta u bilo kom trenutku , a oko 95 % radne snage je iz Oresund regiona. Tokom vrhunca izgradnje, oko 5.000 radnika je direktno ukljueno u projekat, ukljuujui i radnike koji su vrili prefabrikaciju materijala u paniji, gde su izgradjeni nosai elika i betonske palube.

 Poto je re o tipino skandinavskom projektu,

most je sagraen na principu danskih "Lego" kockica i vedske "Ikee" - od svojevrsnih gotovih blokova za gradnju tunela i mosta. Na primer, tunel nije buen pod zemljom. On se sastoji od 20 masivnih gotovih deonica koje su proizvedene na kopnu sa unapred ugraenim cevima za drum i eleznicu. Deonice su prevezene na more i sputene sa bari u udubljeno useeno morsko dno. Svaka deonica je veliine dva fudbalska terena i teka je 55.000 tona.

 Automobili prelaze Oresundski

moreuz na gornjem nivou mosta, dok vozovi prelaze donjim nivoom. Galvanizovani elik od koga je most napravljen svetluca na suncu, a obojeni delovi pokriveni su specijalnom crnom bojom koja upija svetlost i u svako doba dana reflektuje boje iz okruenja. Ovo udo graditeljskog dostignua sagraeno je znatno pre roka, za samo etiri godine i jedan mesec. Tokom gradnje je poginuo jedan radnik.

Uticaj ovog projekta e neosporno biti ogroman. Poto povezuje dve zemlje i dva grada, oekuje se da e most praktino pretvoriti Kopenhagen i Malme u jedinstvenu multinacionalnu metropolu kao i poboljati razvoj i ekonomski rast u regionu. Zahvaljujui ovom materijalnom mostu, ve se uspostavljaju i psiholoki mostovi. Velika su oekivanja da e ovaj region, u kojem je skoncentrisano 20 odsto ukupnog bogatstva Danske i vedske, postati nordijska baza moi i kapitala. U njega se ve preseljavaju velike kompanije iz Stokholma. Zbog visokih poreza i relativno visokih cena kua, promet se u prvo vreme obavljao vie iz pravca istoka na zapad nego obrnuto. Projekat pokazuje kako dve zemlje mogu zajedno da kombinuju svoje resurse i proizvode. Oko 17.000 ljudi putuju preko mosta na dnevnoj osnovi. (prikazano na slici ispod)

 Oresundski most je primer transnacionalne saradnje.

Zamisao za izgradnju fiksne veze izmeu dveju zemalja zapoeta je prvi put jo pre 112 godina. Godine 1991. vlade su konano potpisale sporazum za njegovu izgradnju. Devet godina planiranja, projektovanja i izgradnje dale su pravo graditeljsko udo.