Uenje

uvianjem

Uslovi

socijalizacije

Todorovid Milica 1138

 Tolman prvi ukazuje na znaajnost kognitivnih elemenata u uenju. Nije priznavao S-R emu i govorio je da se uenje ne moe svesti na mehaniko povezivanje putem dodira 2 elemenata i ponavljanjem tog vezivanja. Odatle, uenje se po njegovom miljenju sastoji u znanju o odredjenim odnosima izmeu drai.

 Uenje je sticanje znaenja znakova, a sticanje se vri pomodu viih kognitivnih funkcija to dovodi do usvajana novih oblika ponaanja.
Posebno su Getaltisti ukazivali na znaajnost kog. procesa i uvianja pri procesu uenja. Dali su psiholoku analizu procesa uvianja i pokazali da ono ne poiva na mehanikim asocijacijama i da kod viih ivotinja ved postoji kao oblik uenja. To je pokazano Kelerovim eksperimentom sa impanzama. Od uenje putem pokuaja i greaka razlikuje se jer:

1. Do uspeha se dolazi naglo . 2. Poto je jednom reen problem pokuaji i greke se ne ponavljaju. 3. Naeno reenje koristi se u istim ali i u slinim situacijama.

Kada do sticanja odreenog ponaanja dolazi usled toga to se uoava postojanje odreenih odnosa u datoj situaciji to je onda novi i jedinstveni oblik uenja uenje uvianjem odnosa i reavanjem problemnih situacija.

 Kada je re o socijalnom uenju, o uvianju govorimo kada su osnova uenja steenog ponaanja nalaenje relacija i apstraktno miljenje. To su ponaanja steena u oblasti soc. Percepcije, obrazovanje stavova, grupne aktivnosti a posebno u oblasti moralnog ponaanja. Vanost viih kognitivnih procesa u procesu socijalizacije najizrazitije pokazuje Pijae u objanjavanju sticanja moralnog ponaanja.

Uslovi socijalizacije
Diskriminacija i generalizacija Internalizacija i Inhibicija Nagraivanje i kanjavanje
1. Intenzitet 2. Naini 3. Vrste

Uslovi sredine Odnosi agensa socijalizacije Karakteristike linosti

Diskriminacija i generalizacija
Efikasno socijalno uenje zahteva sposobnost veoma preciznog razlikovanja drai i situacija. to se bolje naui da se razlikuju drai i situacije, i kako u kojoj treba reagovati time de biti bolja socijalizacija. Bez generalizacije nije mogude nauiti bilo koje socijalno ponaanje.

Internalizacija i inhibicija
Usvajanje odreenih, od drutva i drutvenih agenasa zahtevanih, principa ponaanja kao stalnih sopstvenih pravila ponaanja. Uzdravanje od manifestovanja impulsa ije manifestovanje drutvo nije odobrilo. Pozitivno socijalizovana osoba ne dolazi u iskuenje da izrazi neprihvadeno ponaanje jer je dobro usvojila nametnute dr. Principe.

Nagraivanje i kanjavanje
Nagraivanje se u procesu socijalizacije smatra boljim jer 1. Ima jai efekat 2. Ima trajniji efekat 3. Redovno se uz nagraivanje stiu novi oblici socijalnog ponaanja 4. Ima pozitivni efekat na razvoj licnosti. Ali kanjavanje se ipak mnogo ede korisi, a i daje neuporedivo bolje rezultate. Kao sredstvo socijalizacije, kaznu je nemogude izbedi, jer jedan od osnovnih zahteva socijalnog razvitka jeste da nauiti dete da inhibira izvesne oblike ponaanja.

Efekti kanjavanja zavise od toga

1. Koliko je jaka motivacija da se kanjiva radnja upranjava. 2. Postoji li alternativno ponaanje koje moe da zameni to nepoeljno.

Ako ovi faktori deluju, inhibicija tog ponaanja je tea, odnosno to ponaanje se sporo gubi. Podjednako efikasna moe da bude i pretnja kaznom, koja se takoe jako uspeno koristi da bi se spreilo javljanje nepoeljnog ponaanja. Ali se i ona susrede sa istim problemom kao i sama kazna.

Faktori koji utiu na efekte kanjavanja i pretnje su 1. Karakteristika kazne. 2. Intenzitet. 3. Vreme izmeu nepoeljnog ponaanja i kazne. 4. Doslednost u sprovoenju. 5. Priroda odnosa izmeu onoga ko je kanjen i onoga ko kazni. 6. Nain izricanja kazne ili pretnje. 7. Uslovi u kojima se kazna primenjuje.

Hvala na panji.