KANJAVANJE I

NAGRAIVANJE
Dr Mirjana Nikoli
CILJEVI I ISHODI
TEME
CILJEVI:
Upoznati studenta sa osnovnim reimima potkrepljenja u
vidu nagraivanja i kanjavanja, vrstama kanjavanja,
pravilima separacionog kanjavanja, znaaju nagraivanja
ISHODI:
Znaju principe nagraivanja i kanjavanja
Imaju svest o posledicama kanjavanja na linost i ponaanje
deteta
Nagradu i kaznu adekvatno primenjuju u disciplinovanju
ponaanja dece u vrtiu
TA JE KAZNA, TA
JE NAGRADA


Kazne

Vaspitno sredstvo koje se primenjuje
onda kada dete izraava nepoeljno
ponaanje, tj. kada prekri norme
drutvenog ponaanja ili ne izvri
opravdano postavljene zahteve onoga
koji vaspitava.
Nagrade

Predstavljaju vaspitno sredstvo
kojim nagraujemo svako
ponaanje deteta koje smatramo
poeljnim i prihvatljivim.
Kanjavanje

Predstavlja vrstu osude ili osvete za
nepoeljno ponaanje.
Vri se esto
Ne uvek dosledno
Praeno je verbalnim objanjenjem
kada deca ne razumeju najbolje.

Ciljevi kanjavanja
Teorija odmazde cilj kazne je
osveta (odmazda). Oko za oko zub za
zub za zub.
Teorija zastraivanja cilj kazne je
zastraivanje prekrioca kako ne bi
dolo do ponavljanja istog prekraja.
Teorija popravljanja cilj kazne je
popravljanje ljudi, kako da kazne ponovo
reformiu ljude da funkcioniu na moralno
ispravan nain.
Teorija vaspitanja kazna je sredstvo za
neposredno menjanje neeljenog ponaanja
pojedinca.
Teorija organizacije cilj kanjavanja je
da se sprei tendencija dezintegracije
koja se javlja unutar kolektiva, a kada ne
postoji kontrola.
Postoje dve grupe kazni:

1. Separacione kazne

2. Fizike kazne
Separaciono kanjavanje
Zasniva se na strahu od gubitka ljubavi
Primeri separacionog kanjavanja su:
- ignorisanje dece
- slanje dece u oak

Da bi se ovaj oblik kanjavanja mogao
primeniti dete mora biti emocionalno
posebno vezano za vaspitaa.

Pravila separacionog
kanjavanja:
1. Vaspita detetu mora da stavi do znanja
da ga i dalje voli, ali da mu se ljubav
uskrauje u ovom momentu, jer se
njegovo ponaanje kosi sa pravilima.
2. Kazna treba da se odnosi na prestup
deteta, na njegov postupak, a ne na
linost deteta.
3. Vremensko tempiranje kazne: Kazna
treba da se poklapa ili ak da predhodi
njegovom postupku.
4. Odloene kazne ne treba primenjivati na
ranom uzrastu, jer e ta deca u kasnijoj
dobi imati griu savesti. Odloena kazna
je efikasna na uzrastu od 5-6 godina.
5. Dok je neadekvatno ponaanje u toku
kaznom treba ponuditi alternativni oblik
ponaanja koji treba konsekventno
nagraivati.
6. Kazna treba biti praena verbalnim
objanjenjem koje treba da bude u skladu
sa detetovim kognitivnim potencijalima i
koje treba da bude jednostavno.
Fiziko kanjavanje

Zasnovano na strahu od fizike boli.

Veoma zastupljeno u kanjavanju dece.

Ovim oblikom kanjavanja se postiu
negativni efekti.

Psiholozi ne preporuuju
fiziko kanjavanje dece iz
vie razloga:
Deluje samo dok je osoba koja kanjava
prisutna.
Kanjavanjem se ne izgrauju novi oblici
ponaanja ve se potiskuju oni nepoeljni.
Moe da izazove negativne posledice
(nepoeljne karakterne osobine:
snishodljivost nesamostalnost, ne dovodi
do interiorizovanja vlastitih normi
ponaanja.
Moe dovesti do reakcije
(pobune protiv onih koji ga kanjavaju).
Verbalne kazne
Podrazumevaju da se verbalnim putem
(vikanjem, grdnjom, pretnjom, prekorom,...)
neodorava izvesno ponaanje sa ciljem da
se smanji njegova uestalost.
Istraivanja su pokazala da nastavnici
uglavnom nisu veti u korienju verbalnih
kazni.
Opomene su esto date u afektu na
uvredljiv nain, tako da se njima postie
samo kontraefekat.
Da bi kazna bila efikasna preporuuje
se da se kljune rei u opomeni u
poetku naglase viim tonom, a da se
na kraju ton snizi.

Opomene bi trebale biti kratke i
jasne.
Kazne u deijim vrtiima
Istraivanja su pokazala da su kako fizike
i separaciopne tako i verbalne kazne veoma
zastupljene u vrtiima.
Kreativan i savestan vaspita koji poseduju
znanje i dobru volju trudi se da u radu
predupredi bilo kakvu potrebu za bilo
kakvim oblicima kanjavanja.
Ukoliko vaspita doe u situaciju da
primeni kaznu on mora da poseduje izvesno
znanje o detetu koje kanjava, kao i nain
primene kazne kako bi ona imala efekta i
to manje neeljenih posledica po dete.

Faktori koji utiu na
kanjavanje



Tri faktora koja presudno
utiu na uspeh ili neuspeh
kazne

1. Odloenost same kazne

2. Jaina (intenzitet) same kazne

3. Objanjenje prilikom kanjavanja
Pretpostavka je da je odloeno
kanjavanje manje uspeno od
neodloenog.

Ovo se objanjava time to se uticaj
odloene kazne mea sa nagradom
koju prua zabranjeno ponaanje.
Jaina kazne
Koliko jako treba kazniti dete kada
naini prestup?

Da li je bolje dete vie puta blago
kazniti, ili je bolje odmah primeniti
intenzivniju kaznu?
ZAKLJUAK

Sloeniji zadatak + jaa kazna = visok
nivo zaplaenosti, koja ometa uspeno
uenje tanih odgovora i spreava
koenje neeljenih odgovora.
Ako elimo da deca naue sloeno
gradivo, nikako ih ne treba jako
kanjavati, jer tada postaju uplaeni i
poinju da gree.
Objanjenje prilikom
kanjavanja
Primena kazne obino je praena
objanjenjem i razgovorom.
Objanjenje prilikom razgovora moe
sadrati:
1. Opis prekraja
2. ta je to to je zabranjeno
3. Opis posledica zabranjenog postupka
4. Uputstva kako bi trebalo da se ponaa u
datoj situaciji
5. Opis eljenog ponaanja
(Sears) neeksperimentalnom
metodom doao do zakljuka:

Majke koje uz kaznu koriste i
verbalno objanjenje, ne moraju
jednako esto kanjavati, kao majke
koje kanjavaju bez objanjenja.
Rezultati brojnih studija
pokazuju da je:

Upotreba objanjenja negativno povezana
sa pojavom deije agresije i delikvencije,
dok je pozitivno vezana sa neagresivnim i
saradnikim odnosima.

Iznoenje razloga uz kanjavanje vie utie
na potovanje zabrane od samog
kanjavanja.











NAGRADE
Nagraivanje je trajniji efekat
od kanjavanja.


Podstie nove
oblike ponaanja

Ima pozitivne
efekte


NAGRADA treba da
bude zadovoljstvo
obavljenim poslom,
ponos,
oduevljenje, pa
tek onda reakcija
odobravanja od
drugih.
Nagraivanje je obino prisutno u
odnosu na dve vrste ponaanja:

1. Veto ponaanje
2. Moralno ponaanje
Moralno ponaanje apsolutno treba
nagraivati!
Nagrada je sredstvo vaspitanja i treba
oprezno baratati sa njom.
AJZENK

Smatra da se putem
nagraivanja i kanjavanja
razvija savest.
Opte smernice koje proizilaze
iz navedenih zakonitosti
1. Decu treba to vie aktivirati
2. Decu bi trebalo to vie hvaliti
3. Pokude, opomene, ukore treba obazrivo
primenjivati u predkolskim i kolskim
ustanovama
4. Pretnje kaznom i kazne bi trbalo
izbegavati u predkolskim i kolskim
prilikama
5. Nagraditi alternativne oblike ponaanja
deteta
PODSTICANJE motiv za
odreenu aktivnost

Metode podsticanja mogu da utiu na
pojavu sledeih osobina:
Egoizma, koristoljublja, oholosti,
obmanjivanja i sl.

Podsticanje treba primenjivati
oprezno i paljivo
Mere podsticanja mogu biti:

Moralne

Materijalne


POHVALA je slina nagradi, ali
nagrada je jai podsticaj od
pohvale.

POHVALA je informacija ueniku da
dobro radi i da tako treba da nastavi,
pa e doi do nagrade.
ALTERNATIVA KAZNI JE
NAGRADA
Decu treba da motiviemo nagradama.
Koristiti pozitivan ishod da bismo
motivisali decu.
Nagrada pojaava elju za saradnjom.
Nagraivanjem istiemo pozitivno
ponaanje dece.
Kad god da se dete kree u pravom
pravcu, pohvalite njegov uspeh, a ono
e nastaviti da se kree u tom pravcu.

LITERATURA
Cvjetkovi, D. (2010).Oblici kanjavanja
dece u porodici uzrasta 5-6 godina,
Diplomski rad, Visoka kola strukovnih
studija za obrazovanje vaspitaa, Sremska
Mitrovica materijal u elektronskom obliku
Materijal u elektronskom obliku- PPT