Blizu koliko je to mogue

Autor: Tijana Spasi Jutro je. Zasad, no je prola. Vreme je za loe vesti. Loe vesti zamiljam kao ogromnu pticu, s krilima vrane i likom moje uiteljice iz etvrtog razreda, s retkom kosom skupljenom u punu, kvarnim zubima, izboranim i namrtenim licem, stisnutim ustima i svim to ide uz to, kako leti svetom pod okriljem tame, radujui se to donosi zle novosti, nosei korpu pokvarenih jaja i dobro znajui - dok se sunce raa - gde treba da ih baci. Na primer, na mene. Navedeni pasus otvara zbirku pria Moralni poremeaj Margaret Atvud - svetski priznate kanadske knjievnice, pesnikinje, kritiarke, feministkinje, politike i ekoloke aktivistkinje, ije knjige odlikuje vrcavi ali pitki pripovedni stil koji moe biti kapacitet za Lagunin bestseler, ali i dubina uvida i slojevitost koju imaju najvei pisci. Neto od obe karakteristike prisutno je i u gorenavedenom pasusu, u kom se kroz blagu ironiju i jednostavno, efektno pripovedanje, podupire fantastino matovita slika kojom autorka vizualizuje svoj doivljaj primanja loih vesti. Razmiljanje u slikama ostaje jedna od glavnih odlika zbirke Moralni poremeaj, koju je na srpski uspeno prevela Aleksandra abraja. Jedanaest pria koje ine ovu zbirku povezuje ista enska osoba predstavljena u raznim ivotnim dobima: na poetku je stara ena, potom devojica, pa devojka, mlada ena i majka, dok se krug ne zatvori i stigne do polazne take - starosti. Uprkos toj tematskoj srodnosti i likovima koji se ponavljaju, pripovetke ne srastaju u roman ve zadravaju relativnu ili potpunu samostalnost, provocirajui itaoevu potrebu da razlomljene epizode povee u celinu. Autorka se dugo zadrava na odreenim prelomnim momentima, ulazi duboko u prirodu odnosa izmeu roditelja i dece, sestara, suprunika, ljubavnika, ali pri tom neprestano varira stepen distance prema likovima, sugeriui da to to upoznajemo nekoga u odreenoj situaciji i dalje ne znai da ga zaista poznajemo. ak i kada smo veoma stari, ni tad ne znamo ta jo lei pred nama, zakljuuje junakinja. Zavirivi u ivotnu priu Margaret Atvud, u zbirci otkrivamo obilje autobiografskih motiva, kao to je detinjstvo provedeno u umama severnog Kvebeka, u kojima je njen otac entomolog prouavao insekte. Uspomene na taj period zabeleene su u jednoj od najboljih pria, Umetnost kuvanja i serviranja, u kojoj jedanaestogodinja junakinja opsesivno trika odeu za svog budueg brata ili sestru, kako bi umanjila sopstveni strah od majine preobraavajue trudnoe. Tezu da su kanadska knjievnost, pa i kanadski identitet, presudno obeleeni borbom sa prirodom, Margaret Atvud svojevremeno je iznela u knjizi Opstanak: Tematski vodi kroz kanadsku knjievnost, a isti motiv odzvanja u jo jednoj izuzetnoj prii - Fijasko na Labradoru, u kojoj se gubljenje borbe sa prirodom na jednoj traginoj ekspediciji na Arktik poetkom dvadesetog veka, odvija uporedo sa oevim gubljenjem veze sa realnou usled modanog udara. Kada je re o odnosu prema feminizmu, zbirka Moralni poremeaj veoma suptilno razvija ovu temu, ne nudei nikakve gotove obrasce ili uputstva za ponaanje. Junakinje Margaret Atvud mahom su buntovnog karaktera, ali i kontemplativnog, introvertnog, pomalo ekscentrinog. One esto ispituju nametnute modele ponaanja, zadravajui ipak u tom odnosu jednu dozu

ambivalencije, povremeno i samoironinosti kojom opisuju svoje pokuaje da pomire drutvenu prihvatljivost (simbolizovanu, na primer, zavesama sa karnerima koje su kao devojice zamiljale da e imati) i poloaj samostalne ene. Knjiga Moralni poremeaj odlian je uvod u delo Margaret Atvud, koja je, uzgred, i dobitnica Bukerove nagrade i nekoliko znaajnih nagrada za naunu fantastiku. Mogunosti za dalje itanje ima na pretek: u izdanju Lagune objavljen je itav niz romana (Maje oko, Slepi ubica, Antilopa i kosac, Alijas Grejs i Slukinjina pria), novosadski Rubikon objavio je roman Izranjanje, u Geopoetikinoj ediciji Mitovi pojavila se njena Penelopijada, a zanimljiv izbor tekstova o problemu nacionalne knjievnosti moe se nai i na sajtu Peanika.
Danas petak 27 januar
Blizu koliko je to mogue Moralni poremeaj - Margaret Atvud >Jutro je. Zasad, no je prola. Vreme je za loe vesti. Loe vesti zamiljam kao ogromnu pticu, s krilima vrane i likom moje uiteljice iz etvrtog razreda, s retkom kosom skupljenom u punu, kvarnim zubima, izboranim i namrtenim licem, stisnutim ustima i svim to ide uz to, kako leti svetom pod okriljem tame, radujui se to donosi zle novosti, nosei korpu pokvarenih jaja i dobro znajui - dok se sunce raa - gde treba da ih baci. Na primer, na mene. Navedeni pasus otvara zbirku pria Moralni poremeaj Margaret Atvud - svetski priznate kanadske knjievnice, pesnikinje, kritiarke, feministkinje, politike i ekoloke aktivistkinje, ije knjige odlik uje vrcavi ali pitki pripovedni stil koji moe biti kapacitet za Lagunin bestseler, ali i dubina uvida i slojevitost koju imaju najvei pisci. Neto od obe karakteristike prisutno je i u gorenavedenom pasusu, u kom se kroz blagu ironiju i jednostavno, efek tno pripovedanje, podupire fantastino matovita slika kojom autorka vizualizuje svoj doivljaj primanja loih vesti. Razmiljanje u slikama ostaje jedna od glavnih odlika zbirke Moralni poremeaj, koju je na srpski uspeno prevela Aleksandra abraja. Jedanaest pria koje ine ovu zbirku povezuje ista enska osoba predstavljena u raznim ivotnim dobima: na poetku je stara ena, potom devojica, pa devojka, mlada ena i majka, dok se krug ne zatvori i stigne do polazne take - starosti. Uprkos toj tematskoj srodnosti i likovima koji se ponavljaju, pripovetke ne srastaju u roman ve zadravaju relativnu ili potpunu samostalnost, provocirajui itaoevu potrebu da razlomljene epizode povee u celinu. Autorka se dugo zadrava na odreenim prelomnim momentima, ulazi duboko u prirodu odnosa izmeu roditelja i dece, sestara, suprunika, ljubavnika, ali pri tom neprestano varira stepen distance prema likovima, sugeriui da to to upoznajemo nekoga u odreenoj situaciji i dalje ne znai da ga zaista poznajemo. ak i kada smo veoma stari, ni tad ne znamo ta jo lei pred nama, zakljuuje junakinja. Zavirivi u ivotnu priu Margaret Atvud, u zbirci otkrivamo obilje autobiografskih motiva, kao to je detinjstvo provedeno u umama severnog Kvebeka, u kojima je njen otac entomolog prouavao insekte. Uspomene na taj period zabeleene su u jednoj od najboljih pria, Umetnost kuvanja i serviranja, u kojoj jedanaestogodinja junakinja opsesivno trika odeu za svog budueg brata ili sestru, kako bi umanjila sopstveni strah od majine preobraavajue trudnoe. Tezu da su kanadska knjievnost, pa i kanadski identitet, presudno obeleeni borbom sa prirodom, Margaret Atvud svojevremeno je iznela u knjizi Opstanak: Tematski vodi kroz kanadsku knjievnost, a isti motiv odzvanja u jo jednoj izuzetnoj prii Fijasko na Labradoru, u kojoj se gubljenje borbe sa prirodom na jednoj traginoj ekspediciji na Arktik poetkom dvadesetog veka, odvija uporedo sa oevim gubljenjem veze sa realnou usled modanog udara. Kada je re o odnosu prema feminizmu, zbirka Moralni poremeaj veoma suptilno razvija ovu temu, ne nudei nikakve gotove obrasce ili uputstva za ponaanje. Junakinje Margaret Atvud mahom su buntovnog karaktera, ali i kontemplativnog, introvertnog, pomalo ekscentrinog. One esto ispituju nametnute modele ponaanja, zadravajui ipak u tom odnosu jednu dozu ambivalencije, povremeno i samoironinosti kojom opisuju svoje pokuaje da pomire drutvenu prihvatljivost (simbolizovanu, na

primer, zavesama sa karnerima koje su kao devojice zamiljale da e imati) i poloaj samostalne ene. Knjiga Moralni poremeaj odlian je uvod u delo Margaret Atvud, koja je, uzgred, i dobitnica Bukerove nagrade i nekoliko znaajnih nagrada za naunu fantastiku. Mogunosti za dalje itanje ima na pr etek: u izdanju Lagune objavljen je itav niz romana (Maje oko, Slepi ubica, Antilopa i kosac, Alijas Grejs i Slukinjina pria), novosadski Rubikon objavio je roman Izranjanje, u Geopoetikinoj ediciji Mitovi pojavila se njena Penelopijada, a zanimljiv izbor tekstova o problemu nacionalne knjievnosti moe se nai i na sajtu Peanika. < br>Tijana Spasi

B92 25.08.09 Margaret Atvud u izdanju "Lagune" "Moralni poremeaj" Prema reima prevodioca Aleksandre abraje, ovo je druga knjiga Atvudove koju prevodi - prva je bila roman "Alijas Grejs" koji je, takoe, objavila "Laguna". "Atvudova je jedan od najznaajnijih pisaca naeg doba, njen stil je specifian, nazivaju ga "atvudosvski", sjajan je psiholog, direktno pristupa emocijama ljudi, njihovim sr cima i mati, to se vidi i u 11 pria u knjizi "Moralni poremeaj", ocenila je abraja. Prie o detinjstvu i odrastanju, zrelom dobu i starenju, zamrenim odnosima i ivotnim istinama nadovezuju se tako da mogu da se itaju kao roman. Atvudova nie jasno oslikane trenutke iz ivota glavnih junaka koji povezuju prie, ali i iz ivota njihovih roditelja, brae i sestara, dece, prijatelja, neprijatelja, nastavnika, pa i ivotinja. Ispriane su u prvom licu i prema oceni abraje, jasno se vidi da su ona i njen mu Grejem Gibson, glavni likovi. Atvudova je na kraju knjige napisala da je naslov ove knjige naslov romana koji je Gibson pisao 1996. godine, kada je odluio da prestane da pie romane. Naslov je upotrebljen uz njegovu dozvolu.

Blic Folirajte se, proitali ste! (13) Moralni poremeaj, Margaret Atvud U knjizi Moralni poremaj nalazi se jedanaest pria Margaret Atvud, poznate kanadske prozaistkinje, pesnikinje, esejistiarke i ljubiteljke hokeja. Slavna spisateljica koja je nedavno odigrala manju ulogu u mjuziklu posveenom juranjavi za pakom, objavila je neke od pripovedaka u Plejboju, Gardijanu, Toronto lajfu, Nju stejtsmenu... Sve biste to mogli da zapamtite ukoliko nameravate da glumite kako ste proitalu knjigu. Uz nekoliko opaski-sitnih zamerki koje junakinja prve prie sabira za mua: Nemoj da mi prilazi s lea dok itam. Ne diraj moje kuhinjske noeve. Zamislimo, na primer, situaciju, da imate bujnu matu i da se hvalite kako ste upravo doli iz severnih kanadskih uma ili sa Labradora. Nekoliko pripovedaka Margaret Atvud ponudie vam sceno grafiju. Pamtite, pustolovi! Kanu, zastarela mapa, stari Indijanac (koji pred put opominje belce: Ne idite tamo, mi onamo ne zalazimo) i zli duhovi, na kraju. Krljave omorike, breze, jasike, sve tanke, ponegde i spaljene, put je mestimino zatrpan nagorelim i oborenim stablima. Jezero Miikamau, ledena voda, prve pahulje. I pastrmke! No, pazite da se okliznete dok reate rei pozajmljene iz pripovetke Fijasko na Labradoru. Junaci Margaret Atvud neprekidno su okrueni knjigama koje itaju. Doivljaj i pustolova koji su se uputili na

Labrador (Ali ta su mogli poneti, sem pogrenih stvari? Beli eer, belo brano, pirina... slanina, suene jabuke, dvopek, unka, mast...) zapravo su doivljaji iz umetnute pripovetke. Naratorkina majka ita je muu koji je pre est godina doiveo modani udar. Iako ga je teko naterati da ustane iz fotelje, svim je srcem u pustolovini, u knjizi koju su mu bezbroj puta proitali. ak polemie sa lanovima ekspedicije. Poneli su pogrene stvari. To mu se svia: on sam nikad ne bi uzeo pogrene stvari. Proklete budale, kae, cerakajui se. Sve to zbog zakljuka: nimalo naivna pustolovina! Bilo da citira istinitu avanturu ili delie iz kuvara Umetnost kuvanja i serviranja u prii sa isti m naslovom, Margaret Atvud plete sloenu mreu. U nizu pripovedaka koje idu od tridesetih godina XX veka do danas, spisateljica majstorski povlai najsloenije literarne poteze. Njene teme su uspomene iz detinjstva, mladosti, zrelog doba i starosti. No, iza njih je obilje pitanja i problema kojima se usput bavi. Evo samo jednog! Najstariji junaci, koji u gotovo svakoj od pria, na kraju, treba da potvrde seanje sredovene naratorke, tojest njenu priu nisu u stanju to da uine. Ili su dementni ili su izgubili vid pa gorka, misteriozna, bolna i na tren duhovita pripovetka, ostaje kao privid, kao nekakav duh koji je izvirio iz severnih kanadskih uma. I mugnuo nazad. Mia Vujii

http://findarticles.com/p/articles/mi_m0403/is_n4_v43/ai_20614548/