Internacionalni univerzitet Brko distrikt BiH

LOGISTIKA
skripta

Januar 2012.

Sadraj 1.Terminologija i definicije poslovne logistike.......................................4 1.1.Terminologija..................................................................................................4 1.2.Definicije poslovne logistike...........................................................................5 1.3.Pregled definicija............................................................................................7 1.4.Znaaj poslovne logistike...............................................................................8 2.Kljuni periodi u razvoju logistike....................................................10 2.1.Periodi u razvoju koncepta logistike.............................................................11 3.Paradigme u logistici......................................................................19 4.Savremena logistika kao nauna disciplina.......................................24 5.Problem trokova...........................................................................26 5.1.Alokacija trokova logistike..........................................................................27 6.Logistika i okruenje.......................................................................29 7.Faktori koji utiu na trokove i znaaj logistike................................30 7.1.Uticaj konkurencije na trokove i znaaj funkcije logistike u preduzeu......30 7.2.Uticaj karakteristika proizvoda na trokove i znaaj funkcije logistike u preduzeu...........................................................................................................32 7.3.Uticaj prostornih odnosa na trokove i znaaj funkcije logistike u preduzeu 34 8.Upravljanje lancem snabdevanja .....................................................36 8.1.ta je to lanac snabdevanja?........................................................................36 8.2.Cilj lanca snabdevanja..................................................................................37 8.3.Koncept upravljanja Iancem snabdevanja....................................................38 9.Ciklusi u lancu snabdevanja............................................................40 9.1.Analiza procesa u lancu snabdevanja sa aspekta ciklusa.............................40 9.2.Ciklus porudbine potroaa.........................................................................41 9.3.Ciklus proizvodnje.........................................................................................42 9.4.Nivoi koordinacije aktivnosti i funkcija u lancu snabdevanja........................44 9.5.Intrafunkcionalna koordinacija.....................................................................45 9.6.Interfunkcionalna koordinacija.....................................................................45 10.Riversna logistika.........................................................................46 10.1.Sistemi riversne logistike............................................................................46 11.Upravljanje uslugama.................................................................... 49 11.1.Implementiranje strategije pruanja usluga potroaima...........................49 11.2.Objektivni standardi u pruanju usluga potroaima..................................53 12.Znaaj informacionog sistema i ciljevi u procesu odluivanja...........55 12.1.Informacioni sistemi u odluivanju.............................................................55 12.2.Ciljevi odluivanja u poslovno-Iogistikom sistemu....................................57 13.Kvalitet informacija....................................................................... 58 13.1.Znaaj pravih informacija...........................................................................58 13.2.Preciznost informacija................................................................................58 13.3.Saoptavanje informacija...........................................................................59 14.Sistem obrade porudbina.............................................................60 14.1.Koncept informacionih sistema u logistici..................................................60 15.Sistem istraivanja i obavetavanja...............................................62 2

16.Sistem za podrku u odluivanju....................................................64 16.1.Vanost baze podataka..............................................................................64 16.2.Pristupi tipovima modeliranja.....................................................................65 16.3.Primena kompjutera u logistici...................................................................66 16.4.Primena kompjutera u logistici...................................................................66 16.5.Izvetaji i rezultati.....................................................................67 16.6.Inovativni informacioni sistemi...................................................68 17.Pojam i funkcije zaliha..................................................................70 17.1.Kategorije zaliha.........................................................................................71 17.2.Minimalne, maksimalne i sigurnosne zalihe.................................72 17.3.Optimalne zalihe.........................................................................................75 17.4.Tranja i tokovi zaliha.................................................................................76 17.5.Strategije upravljanja zalihama-JIT.............................................................78 18.Znaaj transporta u sistemu logistike............................................80 18.1.Alternativne metode transporta.................................................................82 18.2.Odluivanje O transportu............................................................................85 18.3.Integralni sistem transporta.......................................................88 19.Zalihe i skladitenje. ....................................................................91 19.1.Znaaj skladita u sistemu logistike...........................................................91 19.2.Razlozi dranja zaliha u skladitu...............................................................91 19.3.Odluke o skladitenju i osnovne operacije.................................................93 19.4.Osnovne operacije skladitenja..................................................................94 19.5.Potrebni prostor, ureenje skladita potreban prostor...............................95 20.Pakovanje....................................................................................98 21.Kvalitet kao globalni fenomen.....................................................100 21.1.Pojam kvaliteta.........................................................................................101 21.2.Aspekti kvalitata.......................................................................................102 21.3.Ambijent za kvalitet.................................................................103 21.4.Tri najpoznatija pristupa gurua kvaliteta..................................................104

1. Terminologija i definicije poslovne logistike

Od poetka razvoja civilizacije pa do dananjih dana prisutna je geografska podvojenost kupaca i prodavaca, koja uzrokuje kretanje dobara. Kretanje dobara omoguavaju aktivnosti logistike. Sa tog stanovita, logistika je i vrlo stara i vrlo nova oblast biznisa, zavisno od toga ta se pod njom podrazumeva. U analizi geneze pojma logistike polazi se od doba Vizantije. Istie se da je vizantijski car Leontos (886-911) prvi uveo pojam logistike. Po njemu "logistika treba da naorua - vojsku srazmerno potrebi za sredstvima zatite i orujem, da se pravovremeno brine o njenim potrebama na terenu i da pripremi svaku njenu akciju u ratnom pokretu". Don Megi (John P. Magee) je tvrdio da je re logistika francuskog porekla (logernastaniti), i da u vojnoj terminologiji oznaava nain prevoza, snabdevanja i smetaja vojnih trupa. Ovaj autor je definisao logistiko kao "umetnost voenja toka materijala i robe od dobavljaa do nosioca potrebe. Neki autori smatraju da su koreni savremne poslovne logistike odreeni dogaaji u vojnoj logistici iz perioda Drugog svetskog rata. Logistika ekspertiza i napori bili su kljuni faktori uspeha Alijanse u Drugom svetskom ratu. Iako posebno kritina u Evropi, logistika je igrala znaajnu ulogu i u zoni Pacifika. Sposobnost SAD da efikasno tansportuju i stacioniraju trupe i materijalna sredstva mnogo je doprinela uspehu Alijanse. Kretanje dobara se odvija kroz kanale distribucije i izaziva trokove. U nekim preduzeima trokovi logistike obuhvataju od 20 do 25% ukupnih trokova poslovanja. Zato se moe rei da je logistika isto toliko znaajna aktivnost koliko i marketing, prodaja, finansije i raunovodstvo. Jedan od razloga je taj to je logistika relativno novo podruje, koje postaje interesantnp za menadment preduzea. Drugi razlog je to izvrenje aktivnosti logistike uglavnom uzrokuje kretanje dobara ali ne dovodi uvek do promene njihovog izgleda, tako da se ini da logistika ne dodaje vrednost proizvodima. Slino transportu, druge logistike aktivnosti (kao to su pakovanje, rukovanje materijalima i skladitenje) nisu primetne za nemarnog istraivaa ili tipinog potroaa. Logistiki zahtevi koji osiguravaju jedinstvenu kombinaciju pakovanja proizvoda, rukovanja materijalima, skladitenja, kontrole zaliha i transporta esto mogli duplirati vrednost proizvoda od momenta kada je proizveden do momenta kada se upotrebljava ili troi za dalju industrijsku preradu. Zato u smanjenju trokova logistike firme vide sve vie ansi za poveanje konkurentnosti i profita. 1.1. Terminologija Logistika je dugo vremena bila novo podruje razmiljanja u marketingu. Ona ak nije imala ni prikladno ime. Njen sadraj se najee poistoveivao sa transportom i skladitenjem, funkcijama koje imaju dvosmernu orijentaciju, gledano s bilo koje take procesa distribucije. Interesovanje za upravljanje aktivnostima logistike dovelo je do razliitih interpretacija samog pojma logistike. Javila se i konfuzija u definisanju logistike jer su brojni termini korieni za oznaavanje samog procesa fizikog kretanja dobara od dobavljaa preko proizvodaa i posrednika do krajnjeg potroaa. 4

Prisutan nedostatak familijarnosti sa podrujem logistike mogao bi da pokae da je korisno komparirati nekoliko definicija logistike. Meutim, pre nego to preemo na razmatranje specifinosti tih definicija, naveemo termine kojim se oznaavaju razliite komponente procesa fizikog kretanja dobara (od dobavljaa preko proizvodaa i posrednika do krajnjeg potroaa) i razliiti stavovi autora prema tom procesu. Broj tih termina varira izmeu menadera a posebno izmeu istraivaa iz oblasti logistike i marketinga. Znaajnijim se smatraju sledei termini: - fizika distribucija, - marketing logistika, - upravljanje materijalima, - industrijska logistika, - poslovna logistika, - upravljanje logistikom, - upravljanje integralnom logistikom, - upravljanje snabdevanjem, - upravljanje kanalom logistike, - upravljanje distribucijom i - upravljanje lancem snabdevanja. Razmatranje razloga zbog kojih se svaki od ovih termina koristi, kao i ko je formulisao odreeni termin ili da li postaje primetne razlike izmeu navedenih termina ini se da ne bi bilo korisno. Bitno je da se pomenuti termini odnose na opisivanje odreenih fizikih tokova sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda, usluga i informacija kako u jednom tako i izmeu vie preduzea. I kod nas i u svetu postaje razliita shvatanja i tumaenja samog termina logistika. Generalno se moe rei da termin logistika ima dva znaenja. S jedne steane, ovim terminom se oznaava nauna disciplina, a s druge strane specifina funkcija u okviru organizacionih sistema, iji se smisao sastoji u podrci unapreivanju efikasnosti tih sistema. Primena logistike u razliitim oblicima ljudskih aktivnosti uslovila je i njeno diferenciranje. Zato se pored vojne i tehnike, razvila i poslovna logistika. Autori ovog teksta opredeljuju se za termin logistika bilo da se on koristi kao poslovna logistika, kao upravljanje logistikom, kao upravljanje integralnom logistikom ili kao menadment u logistici. Prema tome, kada se ovi termini koriste u ovom tekstu ili drugde, italac ih moe smatrati sinonimima. Moe se primetiti da termini upravljanje materijalima i fizika distribucija, opisuju subset aktivnosti u okviru funkcije logistike. 1.2. Definicije poslovne logistike Odreene definicije mogu omoguiti potpunije shvatanje prirode i vanosti logistike. Zato se moe koristiti svaka definicija koja odgovara datoj poslovnoj situaciji. Logistika kao nauna disciplina, nastala je u okviru vojnih sistema. Meutim, logistika u nauci o menadmentu ima malo dodimih taaka sa vojnom logistikom. Ne postaji univerzalna definicija logistike i moe se ak raspravljati o tome da li je logistika primenjena ili prava nauna disciplina. U mnogim verzijama sree se definicija 7 "R" (right=pravo) za koju se ponekad kae da je laiki opis logistike. Ona glasi: "Osigurati dostupnost pravog proizvoda, u

pravoj koliini, u pravom stanju, na pravom mestu, u pravo vreme, za pravog kupca i po pravoj ceni". Definicija 7 "R" sadri najvanije aktivnosti logistike. Naglaava prostornu i vremensku dimenziju (mesto, vreme, kretanje i skladitenje) i obezbeuje temeljno shvatanje podruja logistike koje se odnosi na itav ovaj tekst. Takoe, definicija 7 "R" naglaava cenu i uslugu. Menaderi logistike moraju kontinuirano da ocenjuju trokove i nivo usluga kako bi ispitali neophodne promene u sistemu logistike. Drugi aspekt ove definicije je znaaj zadovoljavanja potreba potroaa. Fokus na potroaa je u sutini logistike, jer logistika igra vanu ulogu u zadovoljenju zahteva potroaa. Dodatni element definicije 7 "R" je kvalitet, tj. ideja da preduzee mora da izvri pravi zadatak, u pravo vreme, ili pravi zadatak na konkurentskom tritu. Uoava se znaaj kvaliteta ne samo u proizvodnji proizvoda, ve i u ostalim podrujima kompanije, a pre svega u podruju logistike. Logistika se moe definisati i kao efikasno upravljanje i kontrola zaliha (sirovina, dobara u procesu prerade i gotovih dobara) pri njihovom kretanju ili pri njihovom zadravanju u nekom pogonu. Ova neto jednostavnija definicija sugerie da su zalihe sutina logistike, bilo da miruju ili da se kreu. I kretanje i skladitenje zaliha su vani. Znaajni su i trokovi njihovog izvravanja radi pruanja usluga kupcima. Razgranavanje ove jednostavnije definicije, zahteva ozbiljnu raspravu i analizu. Tok i skladitenje materijala (u kanalima logistike) od prodavca do potroaa obezbeuju perspektivu logistici. Savet za upravljanje logistikom je 1985. godine definisao logistiku na sledei nain: "Logistika je proces planiranja, primene i kontrola efikasnog i efektivnog toka (i skladitenja) sirovina, proizvodnom procesu, gotovih proizvoda, usluga i sa njima povezanih informacija, od mesta porekla do mesta potronje (a pri tom obuhvataju inbound, outbound, interna i eksterna kretanja) u cilju prilagoavanja zahtevima potroaa". Ova definicija pokazuje da se materijali (sirovine, poluproizvodi i gotovi proizvodi) moraju transportovati na razliitim rastojanjima izmeu dobavljaa, fabrika (skladita) i trita (potroaa) i da preduzee mora da aranira Dva dobra, da ih bezbedno dri i u koliinama koje su dovolj ne da se zadovolje anticipirane potrebe organizacije. Ako se eli detaljnije opisati pomenuta definicija logistike, onda se panja mora fokusirati na dve meuzavisne bazine aktivnosti: kretanje i skladitenje. Prva je kretanje a odnosi se na izbor i korienje odreenih naina transporta. Taj izbor je baziran na odreenim kriterijumima koje treba analizirati. Moderan sistem transporta nude brojni prevoznici, svaki od njih nudi itav varijetet usluga firmi, kao i mogunost da ona koristi sopstveni prevoz. Izbor najboljih alternativa transporta esto je izazovan zadatak. Druga aktivnost je skladitenje i vezuje se za odreivanje broja, veliine, dizajna, tipa i lokacije skladita. Takoe, podrazumeva odreivanje pogodne veliine porudbine, odreivanje vremena ponovnog naruivanja tj. lid tajma (lead time) i definisanje drugih problema u vezi sa zalihama. Odluke o transportu utiu na skladitenje. Na primer, sporiji i manje pouzdan nain transporta obino zahteva dranje veih zaliha. Takoe, broj i lokacija skladita utiu na veliinu isporuke i na raspoloive naine transporta. Definicija sadri brojne aktivnosti logistike. Meutim, ona ne daje pregled specifinih aktivnosti sistema logistike. U nekim od narednih delova knjige analiziraemo vanije aktivnosti koje se mogu smatrati delom logistike. Definicija logistike koju je dao CLM istie menadersku prirodu logistike: planiranje, implementiranje i kontrolisanje. Definicija CLM-a naglaava glavnu ulogu 6

logistike u zadovoljavanju zahteva potroaa. Jer, trite poslednjih godina primorava kompanije da vie panje posvete pruanju usluga potroaima. I Belou (R. Ballou) na slian nain definie poslovnu logistiku. Po njemu poslovna logistika obuhvata "Planiranje, organizaciju i kontrolu svih aktivnosti koje omoguuju da se proizvod kree od mesta nabavke sirovina do konane potronje, kao i kretanje prateih informacija". 1.3. Pregled definicija Uspeno upravljanje logistikom u jednoj firmi zahteva opreznu koordinaciju i aktivnosti kretanja i aktivnosti skladitenja. Takoe, to zahteva posedovanje znanja i interesovanja za srodnim podrujima kao to su rukovanje materijalima i industrijsko pakovanje. Ova dva podruja izmeu skladita i transporta zasluuju posebnu panju. Na primer, veliina i tip pakovanja utiu na koricenje transportne opreme (slaganje dobara radi potpunijeg iskoricenja nosivosti vozila) i skladinog prostora kao i na transfer dobara izmeu transportne opreme i skladita. Definicija CLM-a jasno ukljuuje i unutranje i spoljanje kretanje materijala i proizvoda, te odatle proizilazi jedinstven koncept upravljanja materijalima (MM-materials management) i upravljanja fizikom distribucijom (PDM-physical distribution management). Posebno naglaava kretanje i skladitenje dobara od izvora do potronje. Prema tome, upravljanje materijalom i upravljanje jizikom distribucijom su sastavni delovi logistikog kretanja. Sirovine, delovi, poluproizvodi i dr. dobra kreu se do preduzea iz eksternih izvora a u procesu proizvodnje se transformiu u gotove proizvode. Otuda se moe zakljuiti da se upravljanje materijalom vezuje za regulisanje toka dobara do poetka procesa proizvodnje, dok se upravljanje fizikom distribucijom vezuje za regulisanje toka gotovih proizvoda od zavretka procesa proizvodnje preko skladita do potroaa.

Sl.1.1: Funkcije logistike 7

Definicija CLM-a pokazuje da bi frima trebalo da obuhvati i druga podruja, da oprezno koordinira njima da bi se ostvarila efikasnost celokupnog sistema logistike. Ove aktivnosti bie razmatrane kasnije, dok e u nastavku panja biti usmerena na ispitivanje rasta znaaja poslovne logistike.

1.4. Znaaj poslovne logistike Nauni pristup izuavanju fizikog toka dobara izmeu ponude i tranje dugo je imao drugorazredni znaaj. Razlog je vrlo jednostavan. Najpre se akcenat stavljao na proizvodnju, a tek kasnije je uoen znaaj prodaje. Fiziki tok dobara, onako kako je napred definisan, jo uvek je bio ignorisan. Zbog toga je dolo do smanjenja efikasnosti tokova dobara u sistemu logistike. Tek se pedesetih godina u SAD, a u Zapadnoj Evropi jo kasnije (oko 1965. godine), javlja interes za naunim izuavanjem najpre fizike distribucije a kasnije i logistike. Kod nas je i danas taj interes skromno prisutan, mada je zahtev prakse (zbog stalnog poveanja trokova) vie nego oigledan. Aktivnosti logistike bile su veoma razdvojene pre 1950. god. Posle uvoenja koncepta analize ukupnih trokova, pojavili su se novi modeli planiranja (naroito fizike distribucije). Krajem 1950-ih i poetkom 1960-ih logistika se ustanovila kao sveobuhvatan koncept za koncepte kao to su fizika distribucija i upravljanje materijalima.

Sl.1.2: Razvoj logistike Od 1970-ih logistika funkcionie u kompleksnim, dinaminim i nesigurnim uslovima. Konkurencija na veini trita postala je jaa nego ikada ranije. Nastale su nove poslovne strukture a uslavi za integrisanje aktivnosti logistike izmeu firmi u kanalu su se neprestano menjali. Meutim, podruje logistike, sve vreme postojanja, pratili su brojni problemi. S obzirom da su ti problemi determinisali efikasnost logistikih procesa, menaderi a posebno naunici imali su puno razloga da se osvmu na njihovo reavanje. Najee navoeni razlozi za bavljenje logistikom su sledei: 1) preduzea nisu njoj posveivala dovoljno panje, 2) disperzijom proizvodnog programa i primenom marketing koncepta postala je komplikovanija, 3) pogodna je za koricenje kvantitativnih tehnika imetoda, 4) pogodna je za razvoj i primenu novih metoda transporta dobara, 5) atraktivno je sredstvo 8

neenovne konkurencije, 6) energetska kriza istakla je njen strateki znaaj u kompanijama i 7) stalno rastu trokovi outbound sektora tj. fizike distribucije.

2. Kljuni periodi u razvoju logistike

Izazov analiziranja koncepta logistike lei u tome to je taj koncept manje ustanovljen i sa loije postavljenim granicama nego druge oblasti u okviru nauka koje se bave menadmentom. Ustanovljenje konceptualnog okvira je zato od velikog znaaja. Definisanje koncepata se esto tretira od strane naunika kao jedna dosadna neophodnost, koju treba zavriti to pre i uz to manje razmiljanja. Posledica ovakve nenaklonosti da se definiu koncepti esto podsea na operaciju, koja se obavlja tupim instrumentima. Hirurg mora napornije da radi, pacijent mora vie da trpi, a anse za uspeh operacije su umanjene.

Sl.1.3: Trokovi fizike distribucije u % od prodaje Kako je sistem organizacije kretanja dobara evoluirao po svojoj prirodi, obimu i vanosti, evoluirao je i sam koncept logistike. Mada, opte prihvaene definicije nije bilo, a to se moe zakljuiti iz prethodnih izlaganja, ipak u poslednje dve dekade pojavljuju se koncepti koji znae dopunu ve prihvaenih saznanja o upravljanju logistikom i fizikom distribucijom. Sutina koncepta poslovne logistike je integralni pristup svim elementima sistema logistike tj. transportu, skladitenju, zalihama, manipulaciji dobrima, organizacionom i informaciono-komunikacionom sistemu. Znai, logistika se fokusira na sve aktivnosti poev od izbora sirovina do isporuke gotovih proizvoda krajnjim potroaima ili korisnicima, ukljuujui i tokove neophodnih informacija. Takoe, logistika ispituje odnose 10

izmeu komponenti sistema fizike distribucije (kao to su: transport, skladitenje, obrada porudbina, pakovanje i usluge potroaima). 2.1. Periodi u razvoju koncepta logistike Sve do nedavno nije se posveivala odgovarajua panja fizikom kretanju dobara i stoga nastalom fenomenu logistike. Ona je dugo vremena bila na "niijoj zemlji" izmeu proizvodnje i marketinga, a ini se da jo uvek nije dobila pravo mesto obzirom na njen znaaj. I dalje se neke funkcije logistike smatraju kao pasivne pomone funkcije marketinga. Koncept logistike, onakav kakav ga mi danas znamo, rezultat je razvoja jednog broja novih koncepata (koji su se pojavili i integrisali sa starim konceptima) kao i promena u industriji. Koncept logistike je evoluirao onako kako je evoluirao sistem kretanja dobara po svojoj prirodi, obimu i vanosti i kako su se menjali izazovi logistike. U dosadanjem razvoju koncepta logistike mogu se izdvojiti 4 perioda (period kristalizacije, period testiranja vanosti, period menjajuih prioriteta i period integralne logistike). S obzirom da su se u ovim periodima pojavili koncepti koji znae dopunu ve prihvaenih saznanja o upravljanju logistikom, potrebno ih je respektivno analizirati. Period kristalizacije (1940-1960) Interes najviih rukovodilaca da prouavaju logistiku relativno je skoranji fenomen. U poznatom lanku, koji se odnosi na razvoj logistike, Bouersoks (D. J. Bowersox) ukazao je na injenicu da je logistika roena kao reakcija na neke probleme, koje je uzrokovao marketing tokom 1950-ih i poetkom 1960-ih godina. Meutim, mali broj preduzea ima takvu organizacionu strukturu gde je mogue uiniti odreene kompenzacije (trade off) da bi se snizili trokovi i/ili poboljale usluge. Ranih esdesetih godina Piter Draker (Peter Drucker), poznati autor iz oblasti strategijskoj menadmenta, identifikovao je problem organizacione strukture i pomogao preduzeima da se fokusiraju na izazove i anse kojima raspolae podruje logistike i distribucije. S tim u vezi 1962. godine napisao je sledee: "Danas znamo neto malo vie o distribuciji nego to su znali Napoleonovi savremenici o unutranjosti Afrike. Znamo da je ona tu i znamo da je ona velika i to je sve" . U istom lanku, Draker je tvrdio da je logistika poslednja oblast u kojoj najvie rukovodstvo moe da povea efikasnost korporacije. Pokazao je da ispitivanje poslovanja od XX veka, otkriva seriju evolutivnih koraka. U sutini, ta evolucija je zasnovana na razvoju logistikih organizacija u preduzeima posle Drugog svetskog rata. Kompanije iz SAD su se prvo fokusirale na proizvodnju, zatim na finansije i onda na marketing. Problemi logistike i distribucije ostali su nereeni. To je situacija, kako je tvrdio Draker, u kojoj su SAD bile poetkom ezdesetih godina. U vezi s tim je zapisao: "Fizika distribucija je veliko podruje gde se jo nita ne zna o trokovima. Mi smo sto godina radili na trokovima u proizvodnji. Meutim, i u tih sto godina unazad trokovi fizike distribucije su bili koliko i danas. Udeo u trokovima bio je znatno manji nego to je danas, iz prostog razloga to smo smanjivali trokove proizvodnje rasporeujui ih na veliki broj drugih. Kao rezultat, fizika distribucija je postala najvaniji pojedinani trokovni element. To je variralo zavisno od ekonomskog procesa i industrijske grane, ali je ipak udeo trokova fizike distribucije u ukupnim trokovima bio vrlo veliki." 11

Dodatan faktor, koji je ohrabrio napredak u tom podruju, je ekspertiza u vojnoj logistici koja je razvijena za vreme Drugog svetskog rata. Sposobnost da se kree osoblje i materijal bila je velikog znaaja za uspeh saveznikih snaga na evropskom i na frontu na Dalekom istoku. Kada je neophodno, civilna industrija bi koristila takvu tehniku i tehnologiju. Upravo su dogaaji iz perioda posle Drugog svetskog rata stvorili takvu potrebu. Pored Drugog svetskog rata i drugi faktori su podstakli interes za razvoj logistike. Kao deo posleratnog okruenja ovi faktori su pomogli da se izdvoje odreene faze razvoja logistike. Ovaj period je trajao od 1940. do 1960. godine. etiri faktora su najvie uticala na pojavu ovog perioda. To su: 1) razvoj koncepta analize ukupnih trokova, 2) razvoj sistemskog pristupa, 3) poveanje interesa za usluge kupcima i 4) naglaavanje vremenskih relacija i fizikih obaveza u kontekstu kanala distribucije. Razvoj koncepta analize ukupnih trokova Ovaj koncept se zasniva na specijalnoj studiji o ekonominosti avionskog prevoza uraenoj 1956. godine koja je ukazala na datu orijentaciju prema trokovima fizike distribucije. Polazei od analize transportnih trokova, a pre svega avionskog transporta, studija je ukazala da visoki trokovi ove vrste mogu biti kompenzovani niim trokovima dranja zaliha i trokovima poslovanja skladita. Koncept ukupnih trokova polazi od toga da je manje vano da se minimizira ju trokovi bilo kog elementa logistike, ve da se postignu najmanji ukupni trokovi svih elemenata sistema logistike. Ista meuzavisnost koja postaji izmeu elemenata logistikog sistema, postaji i kod trokova, koji su kroz ove elemente prouzrokovani. Snienje trokova za jedno parcijalno podruje moe da dovede do poveanja trokova kod drugog parcijalnog podruja, a time i do poveanja trokova celog sistema. Koncept ukupnih trokova zato zahteva sistematsko obuhvatanje svih trokova logistike.

Pretpostavlja se da su visoki trokovi zaliha, kompenzovani niskim trokovima transporta, ali da je spora obrada porudbina. Sistem ukupnih trokova postie se korienjem intermedijalnog broja lokacija zaliha i kombinacijom jeftinih i skupih transportnih usluga.

Sl.2.1: Hipotetike kompenzacije izmeu trokova transporta, trokova zaliha i trokova obrade porudbina 12

Kao to je prikazano na slici, koncept ukupnih trokova se moe posmatrati kao upravljanje kompenzacijom, a u sutini oznaava da se poveanje trokova u jednim, zamenjuje veim snienjima trokova u drugim aktivnostima. Sistemski pristup Sutinski, sistem je set interaktivnih elemenata, varijabli, delova ili objekata koji su funkcionalno meusobno povezani i koji formiraju koherentnu grupu. Sistemski pristup je neto sa im se veina ljudi susrela jo u najranijem obrazovanju. Na primer, poznata nam je o solarnom sistemu i o odnosima izmeu planeta, da li Sunce i Mesec uzrokuju pojavu dana i noi itd. Kasnije, u biologiji, u izuavanju ljudskog tela, delovi ljudskog tela, kao to su srce i krvni sudovi, deo su sistema. Takoe njihovi odnosi su jedan sistem. Motor sa unutranjim sagorevanjem je, takoe, jedan sistem. Verovatno su efikasniji oni motori sa unutranjim sagorevanjem kod kojih su klipovi veeg prenika. Meutim, iako je motor sa takvim klipovima efikasan, injenica je da klipovi velikog prenika mogu da uzrokuju preoptereenje drugih delova na tom motoru i da uzrokuju kvar na motoru. Prema tome, klipove treba projektovati u skladu sa drugim delovima motora. Drugim reima, uspeno funkcionisanje motora kao celine je vanije od funkcionisanja odreenog njegovog dela. Ovakav nain izuavanja u ekonomiji preuzet je iz biologije. Sistemski pristup polazi od injenice da se za objanjenje celine ne uzimaju samo elementi, ve i odnosi izmeu ovih elemenata. Primena sistemskog pristupa na domen fizike distribucije zahteva da se ona posmatra kao kompleks elemenata, kao i meuzavisnost izmeu njih. Analiza sistema ima zadatak da istrai elemente sistema i odnose koji postaje izmeu njih. Zadatak oblikovanja sistema je skiciranje novog ili izmena postojeeg sistema. Razvojne tendencije distribucije, (posebno fizike distribucije) danas se posebno izuavaju kao posledice logistikog koncepta i novog naina upravljanja u preduzeu, iji je cilj pruanje logistikih usluga potroaima, snienje ukupnih trokova distribucije i ostvarivanje odgovarajue dobiti. Poveani interes za usluge kupcima Sredinom ezdesetih godina problemima fizikog toka posvetila se jo vea panja. Ali se tada akcenat sa ocene trokova sve vie prebacuje na ocenu nivoa pruenih usluga kupcima. Svaka izvravanje aktivnosti fizikog kretanja izaziva odreene trokove, ali to takoe omoguava pruanje razliitog nivoa usluga kupcima. Da bi se stvorio efikasan i efektivan sistem logistike i fizike distribucije moraju se istovremeno ocenjivati i trokovi i usluge, kao i njihov meusobni odnos. Zadatak je da se formira sistem logistike sposoban da prui odgovarajui nivo usluga uz najnie mogue ukupne trokove. Na izgled jednostavan sistem meuzavisnosti moe izazvati odgovarajue probleme. Naime, proporcionalnim poveanjem trokova postie se poveanje nivoa ili obima usluga kupcima. Iskustva pokazuju da je oko 80% zaliha vie potrebno da bi se sa pouzdanou od 95% ispunile narudbine kupaca (bez ekanja). Poveanje nivoa usluga sa 95% na 96% zahteva 6% vie sigurnosnih zaliha. Meutim poveanje nivoa usluga od 98% na 99% zahteva 14% vie sigurnosnih zaliha.

13

Sl. 2.2: Odnos izmeu nivoa zaliha i nivoa usluga kupcima Dalji napredak u razvoju logistike i upravljanja fizikom distribucijom bio je vezan za dinamike elemente upravljanja kanalom distribucije. Veina sistema logistike i fizike distribicije, izuavana je sa aspekta jedne ili vertikalno integrisane organizacije. Znaajna panja bila je usmerena na shvatanje da aktivnosti logistike i odgovornosti retko prestaju sa transferom vlasnitva na proizvode. Uoeno je da znaaj ni trokovi logistike i fizike distribucije nastaju izmeu onih organizacija koje su povezane u razliite oblike parnerstva (alijanse, mree preduzea itd.). Period testiranja vanosti (od 1960. do 1970.) U prethodnoj fazi razvoja logistike, mnogo faktora je povealo svest o logistici; ali je koncept logistike zahtevao teorijsku osnovu. Najpre, u studijama ukupnih trokova analizirani su trokovi transporta i dokazano je da bi kompanije mogle smanjiti ukupne trokove, u nekim sluajevima, troei vie novca na transport i smanjujui trokove zaliha i skladitenja. Time je, u sutini, otvorena perspektiva trade-off-a. Jer, preduzee rado troi vie novca na odreeno podruje samo ako to uzrokuje redukciju trokova u drugim podrujima i konano, smanjenje ukupnih trokova. Drugi faktor u razvoju logistike bio je poveani interes za pruanje usluga potroaima, koji je inicijalno bio povezan sa oligopolistikim trinim strukturama. Mali broj velikih preduzea poeo je da dominira tritem SAD u toku ove faze. O oligopolistikom okruenju kompanije se nerado opredeljuju na konkurenciju cenama, kako bi osvojile odreeni deo trita, jer nekoliko veih preduzea moe da se dogovori o snienju cena. Kada se cene snize, rezultat je manji prihod od prodaje iste koliine proizvoda. Unapreenje nivoa usluga potroaima je suptilnija forma konkurencije. Kompanije sve vie shvataju da bi mogle da ostvare utede kroz pruanje vieg nivoa usluga potroaima, a to je isto toliko efektivna aktivnost koliko i snienje cena, ali nepovoljnija za konkurente, jer je teko mogu otkriti i imitirati. Na primer, skraenje ciklusa izvravanja porudbine omoguava kupcima da snize nivo prosenih zaliha, a time i svoje trokove. Znaajan faktor razvoja logistike bila je i promena odgovornosti za zalihe. Do sada su proizvoai iz SAD obino gurali zalihe kroz sistem distribucije. Drugim reima, 14

velikoprodavci, maloprodavci i drugi posrednici drali su velike koliine zaliha, dok su proizvoai pokuavali da smanje nivo svojih zaliha. U toku ovog perioda razvoja logistike kanali distribucije, uoavajui prave trokove dranja zaliha, pokuali su da ostvare neke utede guranjem zaliha kroz sistem distribucije nazad ka proizvoau. Takva praksa postala je preovlaujuca 1980-ih godina. Finalni faktor u ovoj etapi razvoja logistike bio je ogroman razvoj hardvera. Takoe, kvantitativne tehnike ili modeli, kao oni koji su razvijeni i korieni za kontrolu zaliha i odreivanje lokacije, omoguili su preduzeima da realnije analiziraju svoje logistike sisteme. Sa irom primenom raunara i kvantitativnih modela, dolo je do ireg uvoenja efikasnijih postupaka upravljanja odreenim podrujima logistike, a pre svega do kontrole trokova logistike i merenja kompenzacija izmeu trokova razliitih podruja logistike. U toku ove faze postavljena je teorijska osnova logistici. Istovremeno, logistika je time dobila vei kredibilitet. Period menjajuih prioriteta (od 1970. do 1980.) U ovom periodu se transport i skladitenje javljaju kao najvei i najvidljiviji potroai energije. Arapski embargo na izvoz nafte od 1973. godine i kasnije nestaice, kao i eskalacije trokova materijala i goriva, usmerili su panju mnogih proizvodaa na vanost materijala i transporta. Uz ove dramatine, ali ipak prolazne dogaaje menja se struktura trokova mnogih preduzea. Uoava se sve vei znaaj informacione revolucije koja ima dalekosene posledice za mnoge razvijene privrede. Meutim, ni manje razvijene privrede ne mogu izbei njen uticaj. Dramatina smanjenje trokova dobijanja, obrade i prenoenja informacija menjaju nain poslovanja. Uglavnom se informacione prednosti koriste kao konkurentske prednosti. Raunari postaju masovni proizvod iji je korisnik i sam proizvoda. Naime, korisnik za vlastite potrebe razvija programe kojima raunar obavlja svoj posao. Istovremeno informaciona i informatika revolucija stvaraju podlogu za kvalitativne drutvene promene. Doprinos informacionih tehnologija ogleda se u svim oblicima i podrujima ljudske delatnosti. Informatizacija proizvodnih procesa omoguuje ogromne utede, snano utie na porast produktivnosti, kao i korienje sirovina i energije. Robotizacija, fleksibilni sistemi, kompjuterski dizajn i proizvodnja, glavne su odlike informativnog drutva. Otuda su i sve aktivnosti u procesima upravljanja protkane interdisciplinarnim odnosima ekonomije, marketinga, matematike, statistike, transportne ekonomije, upravljanja proizvodnjom, industrijskog inenjeringa, analize sistema, operacionih istraivanja i elektronske obrade podataka. U vezi sa tim dolazi do formiranja i razvoja brojnih raunarskih modela za konstruisanje i kontrolo logistikog sistema. Sve vie dolazi se do saznanja da su znaajni problemi logistike pre institucionalne i organizacione nego tehnike prirode. Heskit istie da smo na kraju znaajne ere tehnolokih promena u distribuciji, da se protekla dekada (do 1970.) moe oznaiti kao era kako tehnolokih, tako i organizacionih promena u logistici. Institucionalne promene e u sve veoj meri da zamene tehnoloke promene kao glavni izvor kontinuiranog poveanja produktivnosti u aktivnostima transporta, skladitenja, kontrole, zaliha i obrade porudbina u neposrednoj budunosti. Isti autor, navodei brojne razloge za rastui znaaj logistike u poslovnoj strategiji, izmeu ostalog, istie da se logistiki proces sastoji iz kretanja informacija i kretanja materijala. Takoe uoavaju se sledee tendencije: 15

1. Sve vei broj moguih alternativa u smanjenju poveanje usluga u transportu primenom kontejnerizacije, avionskog saobraaja i sistema satelitskog komuniciranja. 2. Tretiranje energetske krize na drugaiji nain (za vreme ovog perioda nestaice energije, trokovi transporta moraju se sagledavati u vezi sa odlukama o lokaciji skladita i maloprodajnih objekata). 3. Sve vei broj odluka o proizvodnim linijama mora se sagledavati u vezi sa nedostatkom sirovina. 4. Posebno se naglaava efikasno upravljanje zalihama koje e biti omogueno u kompjuterizovanim skladitima gde e biti olakana kontrola zaliha, kao i primena stategije "tano na vreme" JIT(Just-in time) strategije u cilju smanjenja ili ak potpunog eliminisanja zaliha tzv. isporukom tano na vreme. 5. Sve vei uticaj drave i dravnih organizacija u organizovanju transportne mree. U toku ove faze u SAD-u ispoljen je rast kamatnih stopa, konkurencija na meunarodnom tritu i neki demografski trendovi. Rast kamatnih stopa, koje su uinile vrlo znaajnim kontrolu zaliha, takoe je poveao tekoe mnogim preduzeima. Glavna komponenta trokova dranja zaliha je troak kapitala koji je vezan za zalihe. Nivo kamatnih stopa visoko je koreliran sa trokovima kapitala kompanije. Poetkom sedamdesetih godina kamatne stope su u SAD-u porasle preko 20%. Tako visoke kamatne stope zahtevale su obavezno smanjenje zaliha. Takoe, tako visoke kamatne stope pomogle su da se odrei da li bi kompanije investirale u logistika sredstva kao to su: skladita, ili u sopsveni vozni park. Kompanije su koristile razliite alternative kao to je skladitenje robe u javnim skladitima i vie su se oslanjale na ugovaranje prevoza kamionima. Drugi znaajan faktor za razvoj logistike u ovoj fazi bio je ogroman rast meunarodne konkurencije gotovih proizvoda. Do sada su kompanije iz SAD uglavnom prodavale svoje proizvode na nacionalnom tritu. Meunarodna konkurencija je razvijena tokom ezdesetih godina u nekim od bazinih industrija (kao to je industrija elika), ali su sada meunarodne kompanije sve vie elele da konkuriu prodajum gotovih proizvoda kao to su: automobili, TV aparati, stereo oprema i odea. Takva konkurencija je zahtevala od preduzea iz SAD-a da pokuaju da poveaju kontrolu trokova u logistici i prodaji. Sledei faktor koji je doveo do razvoja logistike bili su ispoljeni demografski trendovi u SAD-u i nekim drugim razvijenim zemljama. Kompanije su shvatile da je upoznavanje demografskih trendova znaajno za konkurenciju i za odravanje radne snage. Stanovnivo SAD-a se kretalo od severoistoka i Srednjeg zapada do jugoistoka, jugozapada i Dalekog zapada. Ovakva kretanja zahtevala su od kompanija da preurede transport i skladitenje i tako prilagode ova i druga, s njim povezana, podruja logistikog sistema. Faza ekonomskih i tehnolokih promena: od 1980-tih do danas Prethodne tri faze donele su promene, prilagoavanja i, naravno, prepoznavanje znaaja logistike. Meutim, ove faze su poele da blede 1980-ih godina pod uticajem intenzivnih promena u logistici, a pre svega pod uticajem njenog intenzivnog razvoja. etiri ekstremno znaajna faktora uticala su na organizaciju logistike tokom 1980-ih: 16

1) globalizacija poslovanja, 2) promena infrastrukture upravljanja, 3) strukturalne promene u poslovanju i 4)brze promene tehnologije". Internacionalizacija globalizacije poslovanja ima ogroman uticaj na nain poslovanja preduzea. U preduzeima, globalizacija obuhvata itav spektar aktivnosti poev od nabavke odreenih dobara iz inostranstva ili selektivne prodaje na meunarodnim tritima do razliitih meunarodnih proizvodnih aranmana i strategija prodaje, koje obuhvataju odreivanje mesta za meunarodnu proizvodnju, etapno rasporeivanje zaliha i prodaju proizvoda kontra trgovinom. Procenat od ukupnih trokova obino je vei u uslovima meunarodnog angaovanja. Takoe, logistike operacije obino su kompleksnije u meunarodnom okruenju. Meunarodni transport je znatno kompleksniji s obzirom na dokumentaciju, predvianje i standardizaciju. Kako kompanije poveavaju stepen globalnog angaovanja i na strani nabavke materijala (inbound) i na strani prodaje proizvoda (outbound), tako se logistici posveuje vea panja. Kompanije se integriu i na domaem i na meunarodnim tritima, a dobavljae i prodavce posmatraju iz globalne perspektive. Drugi vaan dogaaj tokom 1980-ih godina bila je deregulacija transporta (oslobaanje dravne kontrole) zbog infrastrukture vlasti. Deregulacija je praktino podstakla revoluciju u transportnom sistemu SAD, dovela do mnogih fundamentalnih promena, kako pozitivnih tako i negativnih. Verovatno se sa sigurnou moe rei da su cena i kvalitet transportnih usluga poboljani za prevoznike. Deregulacija je poela 1977. god. sa deregulacijom vazdunog prevoza, a produena 1988. godine sa deregulacijom putnikog avio transporta. U toku 1980. godine, dva znaajna federalna akta dodatno su deregulisala transport. Jedan akt je tzv. Stagger-ov akt koji se odnosio na deregulaciju eleznikog transporta, a drugi je posveen deregulaciji drumskog prevoza. Ekonomska regulacija bila je drastino smanjena. Drugim reima transportne kompanije postaju veoma sline preduzeima iz drugih oblasti poslovanja, bre reguliu svoje cene kako bi odgovorile zahtevima trita i prilagodile svoje usluge s obzirom na zahteve trita na kome ele da posluju. Pored toga, deregulisano je i bankarstvo. Najvei uticaj na logistiku imala je deregulacija komunikacija (vei naglasak dobija elektronska razmena podataka (EDIelectronic data interchange) i nacionalne komunikacione veze koje su se posebno razvile tokom devedesetih). Pored toga, poseban znaaj je imala deregulacija motornog transporta u Kanadi, koja je dovela do stvaranja otvorenijeg trita posle 1992. godine. Trei faktor u razvoju logistike od osamdesetih godina bilo je restrukturiranje poslovnih organizacija kroz merdere, akvizicije, preuzimanje jedne kompanije od druge korienjem pozajmljenih novanih sredstava (leveraged buy-outs). Obino preduzee ili individue koje kupuju koriste sopstvenu aktivu kao obezbeenje za ta novana sredstva. Tenja je da te pozajmice budu vraene iz cash flow-a kupljene kompanije, kupovine akcija od strane zaposlenih. Zaposleni kupuje akcije u svojoj tzv. sponzor kompaniji, obino uz pomo zainteresovane kompanije. Te akcije su na kraju na raspolaganju zaposlenima, obino direktorima, koji su odgovorni za uspeh kompanije. Prednost koja se zahteva za ovakvu kupovinu akcija je da zaposleni ne obuhvataju razvodnjavanje akcijskog kapitala sponzor kompanije od izdavanja novih akcija. Organizacije u SAD-u, uglavnom postaju vezanije tokom 1980-ih godina. Takav trend je nastavljen i tokom devedesetih i uticao je na logistiku. U nekim okolnostima, preduzea su konsolidovala logistike funkcije kod integrisanih organizacija kroz efikasnost i smanjene trokova. Merderi su isto tako uzrokovali da kompanije zahtevaju sa stanovita logistike pogodne 17

ponude i usluge iz spoljnih izvora. Meutim, u nekim merderima ostale su razliite organizacije logistike zbog diferencija izmeu preduzea. etvrti faktor je brza promena tehnologije, posebno hardvera i softvera. Dolo je do zauujuih smanjenja cena hardvera, to je omoguilo preduzeima da obezbede moniju i manju opremu tj. da decentralizuju kompjutere. Menaderi esto imaju stone raunare koji su moniji ak i od najveih raunara od pre desetak godina. Pored niske cene i monog hardvera, softver vezan za logistiku je raspoloiv u mnogo veem varijetetu nego ikada do sada. Savet za upravljanje logistikom publikuje godinji pregled softvera. Prijateljstva izmeu korisnika poveavaju varijetet logistikog softvera. Pored toga, standardna pakovanja softvera poveavaju mo menadera logistike, olakavaju kontrolu zaliha, unapreuju raspored opreme, poveavaju efikasnost procene transporta i omoguavaju bolju analizu odluka o lokaciji, s obzirom na zalihe i potrebnu opremu. Drugo podruje koje e uticati na logistiku je odnos izmeu raunara i telekomunikacionih tehnologija. Devedesetih, mnoge nove teme kao to su: globalna proizvodnja, partnerstvo, ekologija, postaju pitanja kojima se moraju baviti ak i kompanije male i srednje veliine. Vreme je, istaklo je nekoliko istraivaa, najznaajniji faktor u logistici. Zahtevi u pogledu usluge koja se prua kupcu su tako visoki, da su mnoge kompanije bile prinuene da uvedu proizvodnju po narudbini: sklapanje po narudbini, inenjerstvo po narudbini ili ak unikatnu proizvodnju. Trajanje jednog proizvoda na tritu je skraeno, pa je tako na tritu mobilnih telefona proseno "vreme provedeno na tritu" bilo tri godine kasnih osamdesetih, a Filips Denmark (Phillips Denmark) je oekivao da e biti neophodno da se ovo vreme skrati za pola sa svakom novom generacijom proizvoda -oni koji ne uine to, ispali su iz biznisa! Sa smanjenim spoljnim okvirom vremena, od vitalnog je znaaja da preduzee bude i fleksibilno iako je vreme sada kljuni pojam. Oblast koja je dospela u centar panje je logistika brzog reagovanja. Evo jo nekih znaajnijih tendencija koje se mogu posmatrati: o Industrija se koncentrie na one aktivnosti koje zahtevaju od jedne kompanije da ima posebne vetine. o Druge aktivnosti se odvijaju uz pomoc spoljnih izvora, a mree dobavljaa su postale znaajne. o Partnerstva sa poslovnim partnerima trae novu organizaciju i novi stil menadmenta. o U tehnolokom pogledu ulae se u fleksibilnu opremu, kao to je CAD/CAM, FMS, itd., a prepreka je sada integracija. o Informaciona tehnologija nije vie dovoljna da stvara prednosti, a umesto toga se trai efektivna upotreba tehnologije. o Ljudski potencijali se promiljeno razvijaju i upravlja se njima da bi se stvorila efikasna i odluna organizacija. o Trita i izvori su postali meunarodni. Globalni izvori i pravi poduhvati su novi koncepti. o ivotni ciklusi proizvoda su postali krai.

18

3. Paradigme u logistici
Na koncept logistike uticali su trendovi i tendencije kroz vreme, a koncept efektivne logistike je znaaj an faktor za razumevanje logistike. Ove dve perspektive objanjavaju neke od razloga to koncept logistike nije konzistentan i koherentan. Ako se teorij ska nauna izuavanja primene na koncept logistike, razlozi e postati jo jasniji. Koncept paradigmi, korien je da objasni procese u razvoju fizikih nauka i moe se definisati kao pogled na svet. Nauna disciplina se bazira na jednoj ili na vie paradigmi. Paradigmu podrava grupa istraivaa, nauna zajednica, a paradigme vode i kontroliu istraivanje. Paradigma prua teoretsku pozadinu, vrednosti i uverenja zajednice, pa tako i odreuje koja e se pitanja smatrati znaajnim i koje e se metodologije, tehnike, itd. koristiti za reavanje ovih problema. Izuavanje logistikog koncepta ukazuje da je logistika multiparadigmatska nauka, a sve je grupisano oko tri fundamentalno razliite paradigme. Te tri paradigme su: 1) klasina paradigma, 2) generika paradigma, i 3) konceptualna paradigma. Klasina paradigma-Ova paradigma predstavlja analitiki pristup logistici. Najbolja ilustracija paradigme je korienje spomenutog koncepta ukupnih trokova. Naprimer 1956. godine, kada je bilo malo izbora za odluku, problem je bio odluiti da li vriti transport drumskim ili vazdunim putem. To je dovelo do tzv. analize ukupnog troka, gde su posledicama odluka date monetarne vrednosti, a onda su svedene na najmanju moguu meru. Ova paradigma uglavnom se moe nai u SAD-il, gde je logistika dobro utemeljena disciplina, odvojena od proizvodnog menadmenta. Istraivanja u okviru ove paradigme, kao i publikacije u asopisima o istraivanju radnih operacija su profesionalno prestini. To pomae da se odri relativno veliko interesovanje za ovu paradigmu. Istraivanje radnih operacija prua vrstu teoretsku podlogu. Preduzee se po smatra kao tehniki sistem u kome se logistiki problemi mogu izraziti kao modeli lokacije i efikasan sistem transporta dobara. Dva osnovna pitanja u planu istraivanja su: 1) formulisanje modela kojima je potreban realan iznos prikupljenih podataka i 2) efikasni algoritmi da bi se reili modeli. Stvarna primena tih reenja i ljudski faktori retko se razmatraju. Neka od ponudenih reenja za probleme su: Matematiki modeli za programiranje, koji reavaju svakidanje probleme odluivanja, koji su vezani za zalihe, tok i lokaciju. o Modeli stohastike simulacije se koriste u kompleksnijim problemima odluivanja, npr. u procenjivanju zadatka sistema. o Heuristiki modeli, kao to je vetaka inteligencija, koji se koriste za reavanje kompleksnih problema planiranja (npr. u ekspertnim sistemima). Nekoliko kritikih pretpostavki je obuhvaeno ovom paradigmom: savrena racionalnost, potpun opis sistemske okoline (zatvorena sistemska perspektiva), sloenost je mogue savladati jednostavnim dodavanjem novih faktora u modele. Optimizacija je vrlina u ovoj paradigmi i istraivai, izgleda, vie vole formalne normativne modele. Vrlo jaka deduktivna tradicija prirodnih nauka je pozadina ove paradigme. Problemi su jasno definisani, istraivanje je skoncentrisano na specifine metode i algoritme. Oblast primene ovog istraivanja se moe nai u velikim industrijskim 19

preduzeima koja se bave masovnom proizvodnjom. Ovo je jedan od razloga zato su Amerikanci posebno zainteresovani. U preduzeima koja se bave serijskom proizvodnjom i u onima koja rade po narudbini, problemi su i sloeniji i dinaminiji, pa analitika paradigma zato nije odgovarajuca za ove probleme. Generika paradigma-Ova paradigma se pojavila 1960-tih godina i usko je povezana sa kibernetikom i kompjuterskom industrijom. U svetu danas dominiraju praktiari u kompjuterskim i inenjerskim preduzeima. Istraivako interesovanje je u opadanju, ali pojedine teme, kao to su Kompjuterski integrisana proizvodnja (CIM-comptuer integrated manufacturing) i sistemi planiranja bazirana na informacionoj tehnologiji, jo uvek uivaju relativno veliko interesovanje. Sistemski pristop u nauci i teorija o informacionim sistemima daju vrlo znaajan teoretski okvir za ovo paradigmu. Reenja su esto kompjuterski modeli i informacioni sistemi - naroito baze podataka za razvojno ili kompjuterski bazirane sisteme planiranja, kontrole i komunikacija, kao to su planiranje potreba za materijalom (MRP- material requirement planning), planiranje zahteva distribucije (DRP-distribution requirement planning), EDI ili razmena logistikih podataka (LDI-logistics data interchange). U jednom nedavnom istraivakom projektu korien je isti pristup u kreiranju okvira koji integrie EDI u planiranje i kontrolu. Princip ove paradigme se moe ilustrovati ako se kao primer koriste MRP sistemi. U literaturi o MRP sistemima, baza je ralanjivanje kompanije na generike funkcije. U svetlu mnogih razliitih naina na koje se ukupni sistem moe podeliti na podsisteme, mi emo uvesti termin "funkcije menadmenta" da bi smo oznaili grupe usko povezanih zadataka menadmenta, koji zahtevaju sline vetine za svoje efikasno ostvarenje. Tradicionalno se u klasifikaciji za jedan industrijski poduhvat moe nai sledeih osam funkcija: 1) Dizajn proizvoda, 2) Planiranje proizvodnje, 3) Kontrola proizvodnje, 4) Nabavka, 5) Marketing, 6) Finansije, 7) Zaposleni i 8) Poslovi sekretarijata. Filozofija koja lei u osnovi ove paradigme jeste da je, s jedne strane, mogue formulisati generike probleme, a s druge, da je mogue razviti generike kompjuterske funkcije da bi se reili problemi. Akcenat je stavljen na upravljake funkcije kompanije: planiranje, nabavku itd. Podrka u odluivanju prikupijanjem i razmenom informacija je centralni element. Modeli su esto modeli stanja logistikog sistema. Strategija je automatizovati sitnije zadatke i koristiti podrku u odluivanju za sloene zadatke. Optimizacija nije cilj u okviru generike paradigme ve podrka u odluivanju. Koriste se osnovni principi iz analitike paradigme, ali se oblikuju na drugaiji nain. Jedan od primera je odreivanje optimalne koliine naruene robe u MRP. Veina modela, koji su dijagnostiki, su istovremeno i vrlo normativni u pogledu karakteristika rada u kompaniji. Tradicionalna metoda istraivanja je orijentisana prema istraivanju i razvoju akcije. Ova paradigma predstavlja "stanje prakse" danas. Praktino svaki posao u industriji bazira svoje upravljanje logistikom pomou MRP-u i slinim sistemima planiranja i kontrole. Drugi sistemski koncepti, kao to su CIM i EDI/LDI su jo uvek u povoju. Sistemi stvoreni u okviru ove paradigme izgleda da odgovaraju preduzeima koja se bave serijskom proizvodnjom. Ipak, dinamika i fleksibilnost koje su potrebne u preduzeima koja rade po narudbini, nisu zadovoljene.

20

Sl. 3.1: Karakteristike generikog upravljanja Razlog za ovo je to generike strukture na kojima se zasnivaju modeli planiranja i kontrole ne postoje vie u preduzeima. Sistemi se osmiljavaju za tradicionalno i funkcionalno orijentisane kompanije i ne odgovaraju novim organizacionim strukturama, tao to su npr. novi odnosi sa snabdevaima ili grupno bazirane radne strukture. Konceptualna paradigma Kada izuavani problemi nemaju funkcionalnu strukturu, a svrha je da se objasni ponaanje i da se pronadu strategije koje bi bile reenje za efektivni menadment, postoji trei pristup koji se zasniva na stvaranju novih koncepata ili na razvoju koncepata. Osnovni pristup je da se ustanove apstraktni koncepti i da se objasne odnosi izmeu koncepata. Primeri takvih koncepata su: lanac vrednosti, usluga koja se prua kupcu ili lanci snabdevanja. Lanac snabdevanja je primer za ovo. Menadment lanca snabdevanja se bitno razlikuje od klasinih materijala i kontrole proizvodnje u etiri pogleda. Prvo, on posmatra lanac nabavke kao jedinstvenu celinu, pre nego kao podeljenu odgovornost za razliite segmente u lancu. Drugo je strateko donoenje odluka. Tree, drugaija perspektiva gledanja na zalihe. Konano, 21

menadment lanca snabdevanja trai novi pristup sistemima: integracija, a ne samo meuveze. Lanac snabdevanja je uveden kao nova apstraktna celina, i koristi se za stvaranje novog ugla gledanja na kompanije i menadment logistike, a koncept lanaca snabdevanja je uinio moguim detaljnije objanjavanje logistikih fenomena. Konceptualna paradigma je dominantna u istraivanju, jer se istraivanje u ovoj paradigmi koristi za generisanje novih perspektiva, a logistika je u poslednje vreme vrlo otvorena za nove perspektive. U svetu ovu paradigmu koriste ljudi koji se bave ekonomskom ili organizacionom naukom. Ova paradigma se pojavila kada su se perspektive proirile sa unutranjih na spoljne i kada su razmotreni sloeniji aspekti, kao to su ljudski faktori. Modeli u okviru ove paradigme imaju za cilj da opiu i objasne odnose izmeu logistikog sistema i konkurentnih sposobnosti kompanije. Modeli zapoinju izborom strategije konkurencije i trae uzrone lance od korporativne strategije do logistikog sistema. Istraivanje se zasniva na jakoj induktivnoj tradiciji, sa studijama sluaja (npr. filozofija harvardskog sluaja) kao primerom. Teoretski okvir koji preovlauje je teorija sluajnosti, ali tendencija je da se sve vie i vie teorija i perspektiva ukljuuje. Prethodne paradigme se bave malobrojnim i ne tako vanim odnosima izmeu promenljivih, ali ova paradigma se bavi sloenim odnosima, koji su predstavljeni mnogim kvalitativnim varijablama. Mnogi modeli su npr. neracionalni ili se have "mekim" promenijivama, kao to su stavovi ili "ljudski odnosi". Jedan od istaknutih istraivaa ije su ideje proizale iz ove paradigme je Majkl Porter (Michael E. Porter). Porterov koncept konkurencije i lanac vrednosti stvorili su bujicu novih logistikih istraivanja. Danas ova paradigma odslikava trenutno stanje u nauci, za razliku od stanja u praksi, uvida u logistiku, zato to se steeno znanje postepeno uvodi u industrijsku praksu. Ovo je delimino zbog injenice da znanje moe biti veoma apstraktno, ali i zbog injenice da se postojea organizacija, informacioni sistemi, stil menadmenta, itd., baziraju na prethodnim paradigmama i zbog toga je inercija prema novim idejama barijera. Da bi se u potpunosti iskoristilo novo znanje stvoreno u okviru ove paradigme, moda e biti potrebno potpuno restrukturiranje posla, a do sada je to postiglo samo nekoliko "proizvodaa svetske klase" . Tri paradigme su se pojavile u razliitim vremenskim periodima, kao rezultat aktuelnih istraivakih pitanja. Ta pitanja su takoe odreila i fokus paradigmi. Kada se pojavila analitika paradigma, nije bilo naroitih zapaanja logistikih zadataka kao sloenih. Sloenost je bila u matematici, koja lei u njenoj osnovi. Problemi na koje se nailo su bila velika sredstva koja su potrebna da bi se sproveli matematiki modeli. U generikoj paradigmi sloenost su inili sistemi. Ljudska bia su smatrana vrlo mehanistiki i posmatrana kao funkcije. Snaga ove paradigme lei u problemima koji su otkriveni, i to: razlika izmeu premisa planiranja i stvarnog ponaanja kompanije je izazvala nepotreban poremeaj i rezultirala nepoverenjem prema sistemima. Iskustva sa ovim problemom vode do razmatranja organizacione sloenosti logistikog zadatka. U liniji sa teorijom sluajnosti bilo je i interesovanje za objanjenje u kojoj je situaciji neki oblik najbolji. Primer za ovo su tri klasina tipa organizacije logistike koja je dao Bouersoks, u kojoj se specifina logistika organizacija smatra najefektivnijom u odreenoj situaciji. To nas vodi do koncepta efektivne logistike. Konkurentska arena logistike se, naravno, promenila od unutranje efikasnosti do spoljne efikasnosti. Nakon viegodinjeg takmienja u produktivnosti, uticaj poboljanja je ovde marginalan i fokus je okrenut prema kupcu i usluzi. 22

Dve dimenzije logistikog zadatka: 1) tehnoloka sloenost i 2) organizaciona sloenost, mogu se koristiti za stvaranje logistike taksonomije. Dimenzije tehnoloke i organizacione sloenosti su apstraktne celine koje ilustruju poziciju fokusa problema. Karakteristike paradigmi mogu se ukratko izloiti ovako: o Klasina paradigma je dosta koncentrisana na sredstva donoenja odluka. Operacionalni problemi su problemi u kojima su poeljni optimalni parametri rada, a strateki problemi, npr. problemi lokacije, su problemi gde su poeljne optimalne strukture. o Generika paradigma je dosta koncentrisana na taktika sredstva, sisteme i praktine postupke. Npr. u MRP-u cilj je pronai postupke koji e osigurati da se zadovolji dobro definisani zahtev kupca. o Konceptualna paradigma je dosta koncentrisana na koncepte za analiziranje problema koji vode do stratekog donoenja odluka. o Npr. koncept usluge koja se prua kupcu je instrument kojim se definie efektivnost i tako se pomae pri donoenju odluke kako da se odree prioriteti za sredstva. U istraivanju je skoro obavezno raditi unutar jedne jedine paradigme, ali u praksi preduzee koristi strategije, modele i tehnike iz svih paradigmi. ak i ako preduzee nema neka eksplicitna moderna sredstva za donoenje matematikih odluka, modeli i sposobnosti simulacije itd. su skoro uvek prisutni u nekom obliku, na primer u veini standardnih kompjuterskih sistema. Orua iz konceptualne paradigme se obino razvijaju samo u okviru orua modernog menadmenta. Dakle, postojee paradigme nisu u stanju da ree probleme nove proizvodne situacije. U okviru pojedinih paradigmi postoje pokuaji da se pride novim problemima, ali razmatraju se samo pojedini aspekti. U budunosti e i razvoj tehnologije i uvid u ljudske odnose nastaviti da stvara sve sloenije uslove za logistiki menadment. Zato je vano preformulisati istraivake planove, uzimajui u obzir i ljudsku i tehnoloku dimenziju. Novu paradigmu emo nazvati integrisanom logistikom paradigmom.

23

4. Savremena logistika kao nauna disciplina

Kao posledica konceptualne konfuzije - koncepti logistike se, takoe, razlikuju. Veina udbenika je koncentrisana na osnovne aktivnosti, kao to su: skladitenje, transport, rukovanje i pakovanje, ali logistika obuhvata i aktivnosti kao to su: predvianje, obrada narudbine, planiranje i kontrola proizvodnje i kupovina. Protok materijala esto moe biti i u ponudi, proizvodnji, distribuciji i uslugama, a brojni aspekti protoka materijala, kao to su: trokovi, usluge koje se pruaju potroaima, zaposlenost kapacitet, menadment, organizacija, marketing itd. uzimaju se u obzir. Evo jednog primera podele logistike na funkcije: o Menadment materijala, koji obuhvata protok materijala od dobavljaa do zaliha sirovina. o Kontrola proizvodnje, koja obuhvata protok materijala od zaliha sirovina, preko zaliha u samom procesu, do gotovog proizvoda. o Fizika distribucija, koja obuhvata tok robe od zavretka procesa proizvodnje stvorenog gotovog proizvoda do konanog kupca i obratna distribucija (reiklaa). Da bi se pojasnile osnove logistike, mora se analizirati nauna struktura logistike. Logistikom uglavnom dominiraju druge naune discipline, ali u jednom radu Perssona mogu se nai neke poetne misli o logistikom metodu. Jahre koriste teorijski pristup logistici u prouavanju i istraivanju. Ona zakljuuje da je logistika kao nauna disciplina mlada i nezrela. Dems Stok (James R. Stock) i Daglas Lambert (Douglas M. Lamberth) nabrojali su dogaaje iz istorijskog razvoja logistike. U tabeli prikazan je deo te liste. Ova tabela se zavrava sa 1985. godinom, ali Kristofer (Cristopher) je, na primer, sakupio nove radove sa novim idejama. Spisak radova obuhvata samo najznaajnije radove i najpoznatije autore iz oblasti logistike. Logistika, i kao fakultetska nauka, a i u praksi, ustanovljena je kao disciplina. Inovaciona snaga u logistici su, verovatno, velika preduzea, naroito japanska i amerika, koja odreuju logistiki plan rada. Logistiko istraivanje, verovatno zbog praktine pozadine, je prilino deduktivno. Mada su blisko povezani, logistika i proizvodni menadment su esto odvojeni na univerzitetima. Kursevi iz logistike su vie koncentrisani na distribuciju i marketinka pitanja, a proizvodni menadment na aspekte inenjeringa snabdevanja i proizvodnje. Ovo se, na primer, moe nai u opisima kurseva na fakultetima. Sistem logistike poeo se primenjivati poetkom ezdesetih godina, to potvruje da je logistika relativno mlada nauka. Posebno su prouavani problemi skaditenja, zaliha materijala i proizvoda, pakovanja gotovih proizvoda i transporta. Nauka o logistici u poslednjih tridesetak godina znatno je napredovala, kako u proizvodnji tako i u trgovini. Njen napredak je pospeio nagli razvoj i modernizacija tehnolokog procesa proizvodnje, trgovine, a posebno tehnologije transporta. Zadaci poslovne logistike, kao nauke, sastoje se u: 1. identifikaciji i praenju kretanja svih elemenata ciklusa reprodukcije, kao i svih inilaca koji ova kretanja uslovljavaju; 2. istraivanju i analizi identifikovanih kretanja, tj. tokova sa stanovita ciljeva poslovnih sistema; 24

3. teorijskom uoptavanju zakonitosti identifikovanih tokova; 4. definisanju odgovarajuih modela, metoda i tehnika, ijom se primenom u praksi ostvaruje prevazilaenje vremenske i prostorne barijere. Ukratko, poslovna logistika prouava, analizira i ispituje sve pojave (na tritu, u tehnolokom procesu proizvodnje, u kvalitetu usluga, u transportu, u skladitenju, u pakovanju i rukovanju proizvodima, u snabdevanju proizvodnje itd.) koje utiu na visinu ukupnih trokova. Pratei te pojave i primenjujui odgovarajue metode i mere, poslovna logistika donosi odluke koje omoguavaju to nie ukupne trokove. Mnogi ljudi vide logistiku kao interdisciplinarnu nauku koja kombinuje inenjering, mikro ekonomiju i teoriju o organizacijama u jedan opti pogled na protok materijala, dok za druge ljude logistika jednostavno znai transport. Ova teza se prilino slae sa prvim zapaanjem, a i teko je napraviti jasno razliku izmeu logistike i proizvodnog menadmenta, kao i menadmenta kvaliteta. Marketing logistika se esto uzima kao sinonim za upravljanje fizikom distribucijom, odnosno ova dva termina u literaturi su se naizmenino koristila. Meutim, samo kod preciznijih definicija uoava se da je upravljanje fizikom distribucijom usmereno na funkcionalne aspekte distribucije, dok se marketing logistika smatra neto irim pojmom, jer obuhvata selekciju i upravljanje kanalom distribucije za proizvode preduzea, upravo onako kako zahteva fiziko kretanje. Dakle, marketing logistika se bavi i institucionalnim aspektima distribucije proizvoda. Prema tome, dok rukovodioci fizike distribucije razmiljaju koliko skladita treba da koriste za uskladitenje svojih proizvoda i da li e koristiti javni ili privatni transport, dotle e rukovodioci marketing logistike razmiljati takoe o ovim odlukama, ali o tome koje tipove maloprodajnih i prometnih preduzea treba koristiti, kao i o prednostima korienja usluga velikoprodavaca uporedujui ih sa uslugama koje pruaju maloprodavci. Institucionalna strana distribucionih operacija esto se naziva upravljanje kanalima i to je paralelna odluka sa odlukom u vezi sa upravljanjem fizikom distribucijom. Najee odluke koje kanale distribucije treba koristiti, prate odluke u vezi sa fizikim resursima i uskladitenjem. Po pravilu, odluke o kanalima distribucije esto prethode odlukama o fizikoj distribuciji i na taj nain odreuju mogue alternative fizikog kretanja robe. Pojam marketing logistika upotrebljava se kada se govori vie o upravljanju kanalima distribucije, a pojam upravljanja fizikom distribucijom treba povezivati sa pronalaenjem najboljeg naina da proizvodi jednog preduzea odreenim tokom kretanja dou do trita i da na najbolji nain zadovolje potrebe tog trita, a to je samo deo ukupnih marketing napora koji omoguuju satisfakciju i usluge kupcima. Sa potroaeve take gledita, satisfakcija zaista znai omoguiti kupovinu odreenog proizvoda na odreenom mestu i vremenu koje najvie odgovara. Na taj nain odreene korisnosti proizvoda postaju kljuni atributi svega onoga to preduzee nudi tritu.

25

5. Problem trokova
Nauna literatura je propustila da podvue ili ak, u nekim sluajevima, da prihvati potrebu za informacijama koje mogu da koriste odgovorni menaderi logistike. Obuhvatne analize trokova logistike zahtevaju da se izradi jedan alternativni sistem koji implicira potrebu za ranim utvrivanjem centara trokova u kojima mogu biti alocirane informacije koje su neophodne za analizu rezultata promena u izvravanju aktivnosti distribucije. Do skora, tradicionalne raunovodstvene odrebe nisu razumele prirodu elemenata ukljuenih u sistem logistike. Meutim, postepeno prepoznavanje obostrane koristi integralnog pristupa u upravljanju fizikom distribucijom i logistikom dovodi do poboljanja u raunovodstvenom upravljanju distribucijom, odnosno do vee saradnje izmeu raunovoa i izvrnih rukovodioca distribucije u ostvarenju zajednikih ciljeva logistike. U analizi trokova logistike javljaju se sledei problemi. Prvo, problemi nastaju u vezi sa rasporedom ukupnih trokova distribucije na specifine komponente koje su bitne za planiranje buduih aktivnosti. Drugo, problemi nastaju pri alociranju trokova komponenti prema grupama proizvoda, segmentima trita, geografskim regionima ili bilo kojoj drugoj karakteristici u odvojene grupe ili centre trokova. Tree, problemi nastaju u merenju stvarnih ukupnih trokova pri izvravanju odreenih aktivnosti distribucije i pri oceni buduih trokova u svetlu unutranjih i spoljanih promena okruenja distribucije. Brojne studije ukazale su da je znatno vei nivo trokova koji pripadaju logistikoj funkciji preduzea, nego to je to bilo poznato rukovodiocima. Takoe, uoeno je da posle uvoenja sistema za praenje trokova logistike, mnoga preduzea su smanjila nivo ovih trokova. Rezultati jedne studije otkrili su glavne korake u konstruisanju i proceni alternativnih sistema logistike. U studiji se naglaava da se trokovi prevoza u veem broju sluajeva odbijaju od vrednosti prodaje da bi se dolo do neto prodaje, a ostali trokovi distribucije retko su se identifikovali kao trokovi logistike. Takoe, studija je pokazala da je marketing menadment nedovoljno koristio informacije o trokovima logistike u cilju donoenja marketing odluka. Zato ova studija, naglaavajui znaaj trokova logistike, doprinosi ne samo izuavanju trokova logistike ve i smanjenju ukupnih trokova preduzea.

Sl. 5.1: Konstrukcija i procena altermativnih sistema logistike 26

5.1. Alokacija trokova logistike Kao to smo ve naglasili, nije dovoljno samo identifikovati trokove logistike prema mestima gde su nastali, odnosno prema centrima gde se pojavljuju, ve ih moramo i klasifikovati prema nameni, odnosno funkciji. Time se proiruju klasine metode obrauna trokova distribucije. Jasno je da trokovi koji nisu povezani sa svrhom zbog koje su nastali ne bi doprineli ef1kasnosti obavljanja distribucije, odnosno planiranju i kontroli logistikih operacija. Rasporeivanje trokova distribucije na tzv. prirodne centre trokova, kao to su plate, renta, osiguranje i drugo, nije metod koji moe da pomogne menaderu da planira i kontrolie logistike aktivnosti u kontekstu njegove vlastite proizvodno-trine orijentacije. Zbog toga, trokovi distribucije treba da budu rasporeeni tako da se specifini centri trokova (kao to su skladita, transport i obrada porudbina) mogu, ali i ne moraju pojaviti unutar drugih taaka i lanova u sistemu logistike. Prema tome, trokovi su u uskoj vezi sa funkcionalnim raunovodstvom i mogli se rasporeivati i prema proizvodu i u odnosu na trite. Posebno se postavlja pitanje koji metod treba upotrebiti za alociranje trokova na specifine centre trokova. Osnovni element kalkulacije trokova logistike nekih modela je njihova podela na direktne i indirektne. Direktni trokovi se mogu logino i tano vezati za odreene centre trokova, odnosno mogu se pripisati tano odreenoj aktivnosti obavljenoj u jednom centru troka. Indirektni trokovi se ne mogu tako lako rasporeivati, mada su i oni bitni za funkcionisanje odreenih komponenti sistema logistike. Ovi trokovi su slini trokovima upravljanja logistikom s obzirom da je i za njih teko obezbediti upravljaku odgovornost. Tradicionalno, razlika izmeu direktnih i indirektnih trokova u raunovodstvenoj terminologiji bazira se na njihovoj zavisnosti od promena obima proizvodnje. Direktni trokovi su u direktnoj vezi sa promenom obima proizvodnje, dok indirektni trokovi se ne mogu na ovaj nain kategorizovati. Potrebno je razmotriti i fiksne i varijabilne trokove jer oni mogu da se pomeaju sa definicijom direktnih i indirektnih trokova. Varijabilni troak moe biti definisan kao onaj troak koji varira sa obimom proizvodnje, dok fiksni troak ostaje konstantan tokom jednog vremenskog perioda varijacije u odnosu na njih. Svi varijabilni trokovi su stoga direktni trokovi, ali iz toga ne sledi da su i svi direktni trokovi i varijabilni trokovi. Kako su varijabilni trokovi definisani u odnosu na obim prodaje ili manipulisanja, i kako obim manipulisanja moe biti lake vezan za centre trokova, to se varijabilni trokovi mogli direktno alocirati. Meutim, i mnogi tipovi fiksnih trokova mogu biti alocirani na odreene centre trokova. Trokovi koji se odnose na logistike aktivnosti koje obavljaju trea lica obino se obraunavaju prema fakturisanoj vrednosti, odnosno prema vaeoj tarifi (ukoliko prethodni podatak iz bilo kog razloga nije dostupan) za pruenu uslugu. Trokovi koji se odnose na pruanje logistikih usluga sopstvenim sredstvima odreuju se prema ceni kotanja koja je u funkciji fiksnih i varijabilnih trokova sredstava koja se koriste. Koncept ukupnih trokova i koncept trade-off analize trokova Koncept "cost trade-off' u analizi sistema logistike polazi od podele sistema logistike na njegove sastavne delove u cilju unapredivanja i alociranja resursa i napora, kao i radi raspodele trokova na najefikasniji nain. Ovaj koncept polazi od toga da cilj preduzea nije optimizacija svakog pojedinanog dela sistema logistike ve optimizacija 27

celokupnog sistema logistike. Prema tome, moe biti u interesu preduzea da povea trokove transporta dobara (jedan deo trokova sistema logistike) ako to ima globalni efekat na smanjenje ukupnih trokova sistema (preko smanjenja trokova dranja zaliha) i ako ne uzrokuje pogoranje nivoa usluga koje ono prua na tritu. To je sutina primene koncepta sistemskog pristupa u procesu upravljanja sistemom logistike. Primena ovog koncepta prua mogunost menadmentu da implementira integrisani pristup upravljanju aktivnostima sistema logistike. M. Kristofer je ukazao da se efekti trade-off-a procenjuju uglavnom na dva naina: 1) sa stanovita njihovog uticaja na trokove sistema (sistem ukupnih trokova) i 2) njihovim poreenjem sa prihodima od prodaje.

Sl.5.2: Interfunkcionalni trade-off Koncept trade-off je primenljiv na brojne nivoe u okviru sistema marketing logistike, to je i grafiki ilustrovano. Trokovi glavnih funkcija preduzea (proizvodnja, marketing, logistika itd.) kompenzuju se jedan sa drugim u cilju postizanja optimalnih poslovnih rezultata. Zapaa se mogunost porasta trokova logistike po jedinici kao direktni rezultat irenja trita na udaljenije geografske regione.

28

6. Logistika i okruenje

29

7. Faktori koji utiu na trokove i znaaj logistike

U Ovom delu panja se posveuje analizi specifinih faktora koji se odnose na trokove logistike i na njen znaaj u preduzeu. Polazi se od toga da je strategijsku ulogu funkcije logistike u preduzeu mogue objasniti ocenum uticaja odreenih dimenzija konkurencije, svojstava proizvoda i prostornih odnosa (distance) na njene trokove. 7.1. Uticaj konkurencije na trokove i znaaj funkcije logistike u preduzeu esto se konkurencija usko posmatra jer se prvenstveno potencira znaaj konkurencije cenama. Sigurno da je cena bitna, ali na mnogim tritima usluge potroaima postaju sve znaajnije sredstvo konkurencije. Na primer, ako preduzee moe brzo i pouzdano da snabde svoje kupce proizvodima, onda njegovi kupci mogu minimizirati trokove zaliha. Preduzee mora da razmotri mogunosti za smanjenje trokova zaliha kupaca. Smanjenje trokova zaliha kupaca je isto toliko vano koliko i snienje cene proizvoda, poto moe omoguiti prodavcu da povea profit ili da postane konkurentniji. Zato je pruanje usluga potroaima od velike vanosti za podruje logistike. Duina ciklusa porudbine direktno utie na koliinu dobara na zalihama. to je krai ciklus porudbine, potrebno je drati manju koliinu robe na zalihama. Ciklus porudbine obuhvata vremenski period od trenutka kada kupac plasira porudbinu do trenutka kada primi poiljku. Praktino, ciklus porudbine obuhvata: vreme prenosa porudbine, vreme obrade porudbine, vreme slanja i prijema poiljke.

Sl. 7.1: Odnos izmeu nivoa zaliha i duine ciklusa porudbine Slika 7.1. pokazuje da dui ciklus porudbine zahteva vii nivo zaliha. Zato, ako preduzee moe da pobolja nivo usluga potroaima skraenjem ciklusa porudbine, onda njegovi potroai treba da budu spremni na nii nivo zaliha. Takvo smanjenje zaliha dovodi do smanjenja trokova, to je isto toliko vano koliko i snienje cena proizvoda. Supstitucija proizvoda esto utie na pruanje usluga potroaima. Ako je proizvod slian drugim proizvodima, onda kupci mogu, u sluaju njegove nestaice, da se odlue za kupovinu konkurentskog proizvoda. Zato je pruanje usluga potroaima vanije za visoko zamenljive proizvode nego za proizvode koje kupci ele da porue kada budu proizvedeni. Ovo je jedan od razloga to preduzea troe puno novca na ekonomsku 30

propagandu kako bi poveala svest kupaca o sopstvenim proizvodima. Preduzee eli da potroai pitaju za njegove proizvode (ak i kad ih trenutno nema na tritu) i da saekaju dok se oni na tritu ne pojave. to je proizvod zamenljiviji potreban je vii nivo usluga potroaima. to se tie menadera logistike, preduzee koje eli da smanji trokove izgubljene prodaje (koji su mera usluga potroaima ili zamenljivosti proizvoda) moe da povea ulaganja ili u zalihe ili u transport. Efekat zaliha ukazuje na postojanje obrnutog odnosa izmeu trokova izgubljene prodaje i trokova zalihe (slika 7.2). Sa poveanjem trokova zaliha (to moe uzrokovati poveanje nivoa zaliha ili poveanje koliine ponovne porudbine), preduzee esto moe da smanji trokove izgubljene prodaje.

Sl.7.2: Odnos izmeu trokova izgubljene prodaje i trokova zaliha Kriva ukupnih trokova pokazuje da je preduzee spremno da poveava trokove zaliha, sve dok kriva ukupnih trokove ne pone da raste. esto je preduzee spremno da povea koliinu dobara na zalihama, kako bi u veoj meri smanjilo trokove izgubljene prodaje. Ta spremnost postoji sve do take, u kojoj se marginalne utede od smanjenja trokova izgubljene prodaje izjednauju sa marginalnim trokovima dranja dodatnih zaliha. Efekat transporta ukazuje na injenicu da preduzee moe postii utede kompenziranjem rasta trokova transporta sa smanjenjem trokova izgubljene prodaje (slika 7.2). Trokovi transporta se poveavaju zbog pruanja vieg nivoa usluga (na primer, pri prelasku sa vodenog na elezniki ili sa eleznikog na drumski ili sa drumskog na avionski transport) i zbog poveanja frekvencije isporuka u manjim koliinama po viim trokovima. Kako pokazuje slika 7.2, preduzee moe da smanji trokove izgubljene prodaje vedro ulaganjem u transportne usluge kako bi poboljalo nivo usluga potroaima. Kriva ukupnih trokova pokazuje da je preduzee spremno to da ini samo dok se marginalne utede trokova izgubljene prodaje izjednae sa marginalnim porastom trokova transporta.

31

Sl. 7.3: Odnos izmeu trokova izgubljene prodaje i trokova transporta Da bi smanjila trokove izgubljene prodaje preduzea esto istovremeno poveavaju ulaganja i u zalihe i u transport. Ustvari, bolji transport obino dovodi do snienja trokova zaliha. Obino nii trokovi transporta proizilaze iz upotrebe manjih prevoznih sredstava i skracenja vremena tranzita. 7.2. Uticaj karakteristika proizvoda na trokove i znaaj funkcije logistike u preduzeu Mnoge karakteristike proizvoda utiu na trokove logistike i na njen znaaj u preduzeu. Meu znaajnijim su: 1) vrednost proizvoda, 2) gustina proizvoda u transportnom sredstvu i skladitu i 3) osetljivost proizvoda na oteenje. Vrednost proizvoda direktno utie na trokove logistike. Prvo, vrednost proizvoda utie na trokove skladitenja, trokove zaliha, trokove transporta, trokove pakovanja, pa ak i na trokove rukovanja materijalima. Kao to slika pokazuje, kako raste vrednost proizvoda trokovi u svakoj oznaenoj oblasti e rasti. Stvarni nivo funkcije trokova varirae od jednog do drugog proizvoda. Trokovi skladitenja i zaliha e rasti u zavisnosti od vrednosti proizvoda. Proizvod vee vrednosti angauje vie kapitala u zalihama i poveava ukupne trokove. Pored toga, pri skladitenju proizvoda vee vrednosti moe doi do poveanja trokova zastarevanja i amortizacije. Takoe, poto su objekti za skladitenje proizvoda vee vrednosti sofisticiraniji, doi e do rasta trokova skladitenja sa poveanjem vrednosti proizvoda.

Sl. 7.4: Odnos izmeu vrednosti proizvoda i nekih trokova logistike 32

Transportni trokovi odraavaju rizik u transportu dobara. esto postoji mogunost oteenja proizvoda visoke vrednosti. Takva oteenja mogu kotati transportno preduzee vie nego to ono moe da dobije od osiguravajue kompanije na ime pokria trokova oteenja. Transportne kompanije tee da naplate vie cene za transport proizvoda vee vrednosti jer kupci obino mogu da plate vie cene za takve proizvode. Trokovi pakovanja uglavnom rastu sa poveanjem vrednosti proizvoda. Preduzee ulae vie napora pri pakovanju proizvoda vee vrednosti u cilju njegove zatite od oteenja ili gubitka. Takoe, oprema za rukovanje proizvodima vee vrednosti esto je sofisticiranija. Preduzea su obino spremna da koriste sloenu i skupu opremu, kako bi proizvode vee vrednosti to krae zadravala u skladitu i kako bi minimizirala mogunosti za njihovo oteenje. Gustina proizvoda je drugi faktor koji utie na trokove logistike. Gustina proizvoda se definie kao odnos izmeu teine i prostora (teina/prostor). Proizvodi male teine, koji zauzima veliki prostor (na primer kuni nametaj ili prethodno opisano izlobeno postolje kompanije Dilet) ima nisku gustinu. Gustina proizvoda u transportnom sredstvu ili skladitu utie kako na trokove transporta tako i na trokove skladitenja (slika 7.5). Kako se poveava gustina proizvoda, trokovi skladitenja i trokovi transporta opadaju.

Sl.7.5: Odnos izmeu gustine proizvoda i trokova logistike Pri utvrivanju cena prevoza, transportne kompanije razmatraju teinu tj. koliinu proizvoda koju mogu da utovare u vozilo. Kod artikala visoke gustine nii su trokovi prevoza i skladitenja. to je vea gustina proizvoda u skladitu, vea koliina tih proizvoda moe da stane na jedinicu skladinog prostora. Dakle, i na trokove skladitenja i na trokove transporta gustina proizvoda utie na isti nain. Osetljivost proizvoda na oteenje takoe utie na trokove logistike (slika 7.6). Proizvodi se mogu otetiti kako zbog objektivnih (poplava, zemljotres i sI.) tako i zbog subjektivnih razloga (nemarnost osoblja, podmetnuti poari i sI.). Ne postoje proizvodi koji se ne mogu otetiti. Vei rizik oteenja proizvoda uslovljava vee trokove transporta i skladitenja. Transportne kompanije koje oekuju vea oteenja proizvoda naplatie vie cene prevoza. I trokovi skladitenja tih proizvoda e porasti zbog preduzetih mera da se smanji rizik od oteenja. 33

Sl.7.6: Osetljivost proizvoda na oteenje i trokovi logistike 7.3. Uticaj prostornih odnosa na trokove i znaaj funkcije logistike u preduzeu Za logistiku su veoma znaaj ni prostomi odnosi (distanca). U pitanju je lokacija fiksnih taaka u sistemu logistike s obzirom na trite i take snabdevanja. Prostomi odnosi (distanca) znaajno utiu na trokove logistike. Prostomi odnosi su p.osebno znaaj ni za trokove transporta, poto oni rasto sa poveanjem distance izmeu fiksnih taaka u sistemu logistike. Razmotrimo primer sa slike 7.7.

Sl. 7.7: Prostorni odnosi u sistemu logistike Preduzee B ima prednost po osnovu trokova proizvodnje od 1,50 $ u odnosu na preduzee A, poto trokovi proizvodnje po jedinici proizvoda u preduzeu B iznose 7,00 $, dok ti trokovi u preduzeu A iznose 8,50 $. Meutim, preduzee B plaa 1,35 $ (0,60 $ + 0,75 $) na ime trokova transporta po jedinici ulazne sirovine i 3,50 $ za transport jedinice gotovog proizvoda do trita. Ukupni trokovi transporta po jedinici sirovine i proizvoda kod preduzea B iznose 4,85 $. Preduzee A plaa 0,90 $ na ime trokova transporta jedinice ulazne sirovine i 1,15 $ za transport jedinice gotovog proizvoda do trita. Dakle, ukupni trokovi transporta jedinice sirovina i gotovog proizvoda kod preduzea A iznose 2,05 $. Preduzee A ima vee trokove proizvodnje po jedinici proizvoda od preduzea B za 1,5 $. Istovremeno, preduzee A ima nie trokove transporta po jedinici sirovine i proizvoda u odnosu na preduzee B za 2,80 $. Preduzee 34

A moe kompenzovati vee trokove proizvodnje od 1,50 $ po jedinici proizvoda (u odnosu na preduzee B), niim trokovima transporta po jedinici sirovine i gotovog proizvoda koji iznose 2,80 $. Preduzee B moe da potrai alternativne strategije za svoj sistem logistike u cilju efikasnijeg konkurisanja na tritu. Na primer, preduzee B moe trokove transporta jedinice gotovog proizvoda od 3,50 $ bazirati na transportu robe u manjim koliinama od tovarne teine kamiona. Da bi smanjilo trokove transporta gotovih proizvoda do trita ovo preduzee moe da razmotri korienje trinih skladita i isporuku proizvoda u veim koliinama eleznicom. Distanca izmeu fiksnih taaka sistema logistike moe drugaije da utie na trokove logistike od trokova transporta. Na primer, preduzee locirano daleko od jednog ili od vie svojih trita, moda treba da koristi trino orijentisano skladite da bi isporuilo proizvode kupcu u periodu kada njemu najvie odgovara. Zato, distanca moe da utie na poveanje trokova skladitenja, trokova zaliha i trokova obrade porudbina. Faktor distance je od tolike vanosti za trokove logistike da se kod donoenja odluka o lokaciji objekata maksimalno moraju respektovati miljenja menadera logistike.

35

8. Upravljanje lancem snabdevanja

8.1. ta je to lanac snabdevanja? Lanac snabdevanja se sastoji od niza firmi koje su ukljuene (direktno ili indirektno) u zadovoljavanje zahteva potroaa. Lanac snabdevanja ne ukljuuje samo proizvoaa i dobavljae, ve i transportne firme, kompanije koje skladite robu, trgovce na malo i same potroae. Unutar svake organizacije (kao to je proizvoa) lanac snabdevanja ukljuuje sve funkcije koje su u vezi sa ispunjenjem zahteva potroaa. Pored ostalog, ove funkcije obuhvataju: razvoj novih proizvoda, marketing, proizvodne operacije, distribuciju, finansije i pruanje usluga potroaima. U lancu snabdevanja se manifestuje stalni tok informacija, proizvoda i novca izmeu razliitih fIrmi. Svaka firma u lancu izvrava razliite procese i povezana je sa drugim firmama u tom lancu. Na primer, kompanija Wal-Mart prua potroaima odreene informacije o proizvodu, ceni i raspoloivosti proizvoda. Potroa vri transfer novca Wal-Mart-u. Wal-Mart dostavlja podatke sa mesta prodaje kao i podatke o porudbinama za popunu zaliha distributivnom centru, odakle se alju proizvodi kamionom u prodavnicu. Wal-Mart prenosi novac distributeru posle popune zaliha. Takoe, distributer obezbeuje vredne informacije o ceni i alje spisak plana isporuka Wal-Mart-u. Stini tokovi informacija, materijala i novca deavaju se u celokupnom lancu snabdevanja. Interesantan je i lanac snabdevanja kompanije Dell. Kada potroa kupuje on-line od kompanije Dell, lanac snabdevanja obuhvata, pored ostalog, potroae, Web stranicu koja prima porudbinu potroaa, fabriku za montau kompanije Dell, sve Dell-ove dobavljae i njihove dobavljae. Web stranica prua potroau informaciju o ceni, raznovrsnosti i raspoloivosti proizvoda. Kada izabere proizvod, potroa unosi podatke o porudbini i plaa odreeni proizvod. Potroa se moe kasnije vratiti na Web stranicu da proveri status porudbine. Firme koje u lancu snabdevanja koriste informacije o porudbini kupca da bi ispune tu narudbinu. Taj proces ukljuuje tok dodatnih informacija, proizvoda i novca izmeu razliitih faza u lancu snabdevanja. Ovi primeri pokazuju da je kupac integralni deo lanca snabdevanja. Osnovna svrha postojanja bilo kog lanca snabdevanja jeste da on zadovolji potrebe kupca u procesu stvaranja sopstvenog profita. Aktivnosti lanca snabdevanja poinju sa porudbinom kupca i zavravaju se kada zadovoljan kupac plati kupljena dobra. Termin lanac snabdevanja asocira na snabdevanje, tj. na kretanje proizvoda od dobavljaa ka proizvoaima, distributerima, prodavcima na malo i kupcima. Bitno je stvoriti predstavu o tokovima informacija, novca i proizvoda u oba pravca u lancu. Takoe, ovaj termin moe podrazumevati prisustvo samo po jednog uesnika na svakoj strani. U realnosti, proizvoa moe dobiti materijal od nekoliko dobavljaa i da ga zatim dostavi nekolicini distributera. Stoga, su mnogi lanci snabdevanja u stvari mree. Zato je moda preciznije upotrebiti termin mrea snabdevanja (supply web) da bi se opisala struktura veine lanaca snabdevanja. Tipian lanac snabdevanja moe da obuhvati vie uesnika, a najvaniji su: o kupci o trgovci na malo trgovci na veliko i distributeri o proizvoai i dobavljai komponenti i sirovina

36

Sl.8.1: Uesnici u lancu snabdevanja Odgovarajui dizajn lanca snabdevanja e zavisiti i od potreba potroaa i od uloge uesnika u lancu koji su ukljueni u zadovoljenje ovih potreba. U nekim sluajevima (kao npr. kod kompanije Dell) proizvoa moe direktno da izvri porudbine potroaa. Kompanija Dell proizvodi na osnovu tranje, to znai da, zahtevi kupaca iniciraju njenu proizvodnju. Dell u svom lancu snabdevanja nema prodavca na malo, prodavca na veliko ili distributera. Meutim, kompanija L.L. Bean ne odgovara direktno na porudbine potroaa. Kompanija L.L. Bean dri proizvode na zalihama, i iz tih zaliha izvrava porudbine potroaa. U poreenju sa lancem snabdevanja kompanije Dell, lanac snabdevanja kompanije L.L. Bean sadri jednu dodatnu fazu izmeu potroaa i proizvoaa (kompanija L.L. Bean sama obavlja funkciju maloprodavca). Slian je i lanac snabdevanja jedne male prodavnice. On moe da ukljui trgovca na veliko ili distributera izmeu te prodavnice i proizvoaa. 8.2. Cilj lanca snabdevanja Cilj svakog lanca snabdevanja je da maksimizira ukupnu proizvedenu vrednost. Vrednost koju generie lanac snabdevanja jeste razlika izmeu vrednosti finalnog proizvoda za potroaa i izdataka koji nastanu zbog zadovoljenja zahteva potroaa. Kod veine lanaca snabdevanja, vrednost e biti u korelaciji sa profitabilnou lanca snabdevanja, tj. sa razlikom izmeu ostvarenih prihoda od kupaca i ukupnih trokova lanca snabdevanja. Na primer, kupac koji nabavlja kompjuter od Dell-a plaa 2000 $, to predstavlja prihod lanca snabdevanja. Dell i drugi uesnici lanca snabdevanja prave trokove da bi dostavili informacije, proizveli, skladitili i transportovali proizvode, da bi izvrili transfer novca, itd. Razlika izmeu 2000 $ (koliko je kupac platio za kupovu kompjutera) i sume svih trokova nastalih zbog izvrenja aktivnosti u lancu tj. zbog proizvodnje i distribucije tag kompjutera predstavlja profitabilnost lanca snabdevanja. Profitabilnost lanca snabdevanja je ukupan profit koji treba raspodeliti izmeu svih lanova lanca snabdevanja. to je profitabilnost lanca snabdevanja vea to je on uspeniji. Uspeh lanca snabdevanja trebalo bi da se meri u odnosu na njegovu profitabilnost a ne u odnosu na profit koji ostvari samo jedan lan. Uspeh lanca snabdevanja se odreuje u odnosu na njegovu profitabilnost. Sledei logian korak je utvrivanje izvora prihoda i trokova. Za svaki lanac snabdevanja postoji samo jedan izvor prihoda a to je potroa. U primeru Wall-Mart-a, potroa koji kupuje deterdent je jedini koji obezbeuje pozitivan cash flow za lanac snabdevanja. Svi drugi tokovi gotovine predstavljaju jednostavno razmenu novca koji se stvari u lancu snabdevanja, poto su u lanac ukljuene razliite firme. Kada Wall-Mart plaa svom 37

dobavljau, on uzima deo novanih srestava koje je potroa uplatio i prenosi novac tom dobavljau. Ovaj transfer novca poveava trokove lanca snabdevanja. Svi tokovi informacija, proizvoda ili novca generiu trokove u lancu snabdevanja. Stoga, klju uspeha lanca snabdevanja je odgovarajue upravljanje ovim tokovima. Upravljanje lancem snabdevanja obuhvata upravljanje tokovima izmeu i unutar (lanova lanca snabdevanja kako bi se maksimizirala ukupna profitabilnost. 8.3. Koncept upravljanja Iancem snabdevanja Termin upravljanje lancem snabdevanja (supply chain management) dobija sve veu popularnost poslednjih godina. Ovaj termin je zamenio vie tradicionalnih termina koji su korieni za opisivanje procesa upravljanja tokovima proizvoda. Meu takvim terminima su: fizika distribucija, upravljanje materijalima, planiranje proizvodnje, logistika, upravljanje kanalima i industrijska logistika. ta obuhvata upravljanje lancem snabdevanja? Ovaj pojam se razliito definie, ali se esto njime oznaava "proces planiranja, organizacije i kontrole toka materijala i usluga od dobavljaa do krajnjih korisnika/potroaa. To je jedan integralni pristup biznisu, jer obuhvata dobavljae, upravljanje snabdevanjem, upravljanje integrisanom logistikom i upravljanje proizvodnim operacijama. Lanac funkcionie dok su njegove karike povezane. Jaina lanca zavisi od jaine svake karike. To znai da ni jedan lanac ne moe biti jai od svoje najslabije karike. Analogno tome, u lancu snabdevanja dobavljai, proizvoai, trgovci na malo i potroai oslanjaju se jedni na druge kada isporuuju i koriste robu i usluge. Znai, svi lanovi lanca su meusobno povezani. Upravljanje lancem snabdevanja podrazumeva koordinaciju upravljanja snabdevanjem (supply management), upravljanje proizvodnim operacijama (operations management) i upravljanje integrisanom logistikom (integrated logistics management) da bi se omoguio kontinuiran protok proizvoda ili usluga. Implementacijom koncepta lanca snabdevanja firma proiruje domen poslovanja jer se orijentie na povezivanje sa svim firmama koje uestvuju u tokovima dobara, poev od izvora sirovina do krajnjeg potroaa. Model upravljanja lancem snabdevanja integrie mnoge poslovne funkcije korporacije (finansije i raunovodstvo, upravljanje ljudskim resursima, alokaciju resursa i upravljanje sistemima) u jednu strukturu koja zavisi od marketinga, proizvodnih operacija (ukljuujui inenjering), integrisane logistike i upravljanja snabdevanjem. Marketing povezuje potroaa, poslovne funkcije kompanije i samo upravljanje lancem snabdevanja. Marketing analizira promene trendova, potencijal trita, cene konkurenata i slino. Zatim marketing usmerava ove informacije ka drugim funkcijama da bi one mogle da odree kada i kako da zadovolje zahteve potroaa. Upravljanje snabdevanjem, upravljanje proizvodnim operacijima i upravljanje integrisanom logistikom su usmereni: a) na koordinaciju nabavke materijala iz eksternih izvora, b) na eliminisanje uskih grla i smanjenje njihovog uticaja na potroae i c) na kontinuirani tok proizvoda i usluga do, kroz i izvan firme. Proces upravljanja lancem snabdevanja poinje intenzivnim pregovorima o cenama kako bi se zakljuili dugoroni ugovori sa dobavljaima prvog i drugog reda. Menaderi lanca snabdevanja esto razlikuju: "prihvaene dobavljae, preferirane dobavljae" ili saveze dobavljaa. Poslujui sa "prihvaenim i "preferiranim" dobavljaima 38

menader lanca snabdevanja moe da analizira koliine i cene proizvoda konkurenata i da dobijene informacije koristi za upravljanje sopstvenom kompanijom. Ovaj pristup moe da zahteva interakciju firme samo sa dobavljaima prvog reda. Meutim, poslovanje sa savezom dobavljaa zahteva sloenije interakcije firme sa dobavljaima i prvog i drugog reda.

Sl.8.2: Model upravljanja lancem snabdevanja Potpunim implementiranjem prikazanog modela upravljanja lancem snabdevanja, minimiziraju se fragmentacija i suboptimizacija tokova proizvoda i usluga. Kada firma izgrauje jedinstven sistem toka dobara i informacija sa ostalim lanovima lanca onda ona ustvari poveava efikasnost upravljanja celokupnim lancem. Meutim, potpuna implementacija koncepta upravljanja lancem snabdevanja zahteva i: o razvijanje jakih poslovnih odnosa izmeu lanova lanca snabdevanja, o razvijanje visokokvalitetnih proizvoda i usluga, o podelu informacija izmeu lanova lanca snabdevanja, o smanjenje vremena ciklusa narudbine, o minimiziranje nivoa zaliha u lancu snabdevanja, o smanjenje broja dobavljaa i prevoznika i o poveanje privrenosti konceptu upravljanja lancem snabdevanja. Ako se pravilno primeni, koncept upravljanja lancem snabdevanja omoguava bre kretanje proizvoda i usluga ka krajnjim potroaima. Na taj nain se poveava vrednost celog sistema za potroaa i stvara strateka konkurentska prednost lanca.

39

9. Ciklusi u lancu snabdevanja

Lanac snabdevanja je niz procesa i tokova koji se deavaju unutar i izmeu njegovih lanova i koji se kombinuju da bi se zadovoljile potrebe potroaa za odreenim proizvodima. Procesi u lancu snabdevanja mogu se analizirati sa dva aspekta: 1) sa aspekta ciklusa i 2) sa aspekta "guraj"/ "vuci" (push/pull). Prvi aspekt podrazumeva da se procesi u lancu snabdevanja dele na cikluse. Procesi u svakom ciklusu se izvravaju izmeu dve sukcesivne faze lanca snabdevanja. Drugi aspekt se odnosi na podelu procesa u Iancu snabdevanja na dve kategorije u zavisnosti od toga da li su oni izvreni kao odgovor na stvarne porudbine potroaa ili kao odgovor na predviene porudbine potroaa. Procesi povIaenja proizvoda kroz Ianac su inicirani i izvreni na osnovu stvarnih porudbina potroaa, a procesi guranja proizvoda kroz lanac na osnovu predvienih porudbina potroaa. 9.1. Analiza procesa u lancu snabdevanja sa aspekta ciklusa Analogno slici 9.1, svi procesi lanca snabdevanja mogu se svrstati u etiri ciklusa: o ciklus porudbine potroaa o ciklus popune zaliha maloprodavca o ciklus proizvodnje i o ciklus nabavke proizvoaa

Sl.9.1: Ciklusi lanca snabdevanja Svaki ciklus se javlja izmeu dva uzastopna uesnika u lancu snabdevanja. Stoga je proces pet uesnika lanca snabdevanja mogue svrstati u etiri ciklusa. Nee svaki lanac snabdevanja imati sva etiri ciklusa jasno razdvojena. Na primer, lanac snabdevanja bakalnice, u kome maloprodavac skladiti gotove proizvode i alje porudbine radi popune zaliha bilo od proizvoaa ili distributera, verovatno e imati sva etiri ciklusa odvojeno. Suprotno tome, kompanija Dell prodaje direktno potroaima, tako da zaobilazi prodavca na malo i distributera. 40

Svrstavanje procesa lanca snabdevanja u cikluse je vrlo korisno kod razmatranja operativnih odluka, jer jasno oznaava uloge i odgovornosti svakog lana lanca. Podela lanca na cikluse je posebno znaajna za formiranje informacionih sistema da bi se podrale operacije u lancu snabdevanja. 9.2. Ciklus porudbine potroaa Ciklus porudbine se javlja izmeu potroaa i maloprodavca i obuhvata sve procese koji su direktno povezani sa prijemom i ispunjenjem porudbine potroaa. Obino kupac inicira taj ciklus u maloprodajnom objektu i taj ciklus prvenstveno obuhvata zadovoljenje tranje kupca. Interakcija trgovca na malo sa kupcem poinje kada kupac doe kod maloprodavca ili kada je kontakt iniciran a zavrava se kada kupac primi poruena dobra. Ciklus porudbine potroaa obuhvata sledee procese: . dolazak potroaa . poruivanje od strane potroaa . ispunjenje porudbine potroaa . prijem poiljke od strane potroaa. Termin dolazak potroaa odnosi se na dolazak potroaa na mesto gde on ima pravo da bira i da donosi odluku o kupovini. Poetna taka bilo kog lanca snabdevanja je dolazak kupca. Smatra se da je potroa doao kada: . ue u supermarket da bi kupi eljene proizvode, . pozove telefonom centar za telemarketing ili . koristi Web sajt ili drugi elektronski link da bi uputio porudbinu odreenoj firmi. Sa stanovita lanca snabdevanja, glavni cilj je da se olaka kontakt izmeu potroaa i odgovarajueg proizvoda tako da se dolazak potroaa pretvori u porudbinu. Da bi se unapredile porudbine u supermarketima potrebno je upravljati tokovima potroaa i izlaganjem proizvoda. Kupovina u centru za telemarketing omoguava potroaima da ne ekaju na red suvie dugo. Takoe, to zahteva postojanje sistema na mesta sa kojih predstavnici prodaje mogu da odgovore na zahteve potroaa i da time transformiu pozive u porudbine. Na Web sajtu, potroai mogu brzo da lociraju i pogledaju proizvode koji ih interesuju. Cilj kompanije je da maksimalno konvertuje dolaske potroaa u porudbine. Poruivanje od strane kupca podrazumeva da potroa obavesti maloprodavca o tome koje proizvode eli da kupi kao i da maloprodavac alocira proizvode na odreene potroae. U supermarketu, poruivanje moe imati oblik utovara u kolica onih proizvoda koje potroa eli da kupi. U sluaju telemarketinga ili Web-a, poruivanje e obuhvatiti informisanje maloprodavca od strane potroaa o artiklima i koIiinama koje su izabrali. Zatim maloprodavac alocira proizvod na potroae i moe da predvidi datume isporuka. Cilj procesa poruivanja je da porubina brzo i precizno stigne do odreine take i da se ovaj proces povee sa svim drugim procesima lanca snabdevanja na koje on utie. Tokom procesa ispunjavanja porudbine, dobra se pripremaju i alju potroau. U supermarketu kupac sam izvrava ovaj proces. Kljuna razlika je u veliini svake porudbine. Porudbine potroaa bi trebalo da budu manje od porudbina za popunu zaliha. Cilj ispunjavanja porudbina u maloprodaji je da maloprodavac dobije porudbinu radi popune zaliha na vreme i uz minimalne trokove. 41

Prijem porudbine u maloprodaji ukljuuje tok proizvoda od distributera do prodavca na malo kao i tokove informacija i finansija. Cilj procesa prijema porudbine u maloprodaji je da aurira zalihe i da ih prikae brzo i precizno po najnioj moguoj ceni.

9.3. Ciklus proizvodnje Ciklus proizvodnje se obino javlja izmeu distributera i proizvoaa (ili maloprodavca i proizvoaa) i ukljuuje sve procese vezane za popunu zaliha distributera (ili prodavca na malo). Ciklus proizvodnje iniciraju porudbine potroaa (kao to je sluaj sa Dell-om), popunjavanje porudbina od strane trgovca na malo ili distributera (npr., naruivanje Wal-Mart-a od P&G), ili prognozom tranje potroaa i trenutne rapoloivosti proizvoda u skladitu gotove robe proizvoaa. Proizvoa proizvodi nekoliko proizvoda i popunjava tranju iz nekoliko izvora. Jedna krajnost u ciklusu proizvodnje je integrisana fabrika elika koja prikuplja porudbine koje su dovoljno sline da omogue proizvoau da proizvodi u velikim koliinama. U ovom sluaju, ciklus proizvodnje reaguje na tranju potroaa. Druga krajnost se odnosi na firme koje proizvode potrona dobra koje moraju proizvoditi prema predvienoj tranji. U ovom sluaju, ciklus proizvodnje se odvija prema anticipiranoj tranji kupca. Najvaniji procesi ukljueni u ciklus proizvodnje su: . prispece porudbine od distributera, trgovca na malo ili potroaa . planiranje proizvodnje, . proizvodnja i isporuka i . prijem kod distributera, trgovca na malo ili potroaa. Za vreme procesa prispea porudbine, distributer priprema popunu porudbine na osnovu prognoze budue tranje i postojeih zaliha proizvoda. Porudbinu zatim dostavlja proizvoau. U nekim sluajevima, kupac ili trgovac na malo mogu naruivati direktno od proizvoaa. U ovoj situaciji proizvoa moe proizvoditi da bi snabdeo magacin gotove robe. U drugoj situaciji, porudbina se pokree na osnovu raspoloivosti proizvoda i na osnovu prognozirane tranje. Ovaj proces je slian procesu pokretanja porudbine u maloprodaji u ciklusu popune zaliha. Proces planiranja proizvodnje je slian procesu ispunjenja porudbine u maloprodaji. U toku ove faze procesa planiranja proizvodnje, porudbine su alocirane na plan proizvodnje. Poto utvrdi eljene koliine proizvoda proizvoa se mora odluiti za precizan redosled proizvodnje. Ako postoji vie linija proizvoda, proizvoa mora takoe odluiti koje proizvode da dodeli sklapanja personalnih raunara predstavlja granicu izmeu push i pull procesa. Svi procesi pre sklapanja personalnih raunara su push procesi, a svi procesi nakon toga, ukljuujui i sklapanje, inicirani su kao odgovor na porudbine potroaa i predstavlja ju pull proces. Razmatranje push i pull procesa u lancu snabdevanja je veoma korisno kada razmatramo strategijske odluke u vezi sa projektovanjem lanca snabdevanja. Ovo razmatranje zahteva mnogo vee posveivanje panje procesima lanca snabdevanja poto su oni povezani sa porudbinom potroaa. Ovakvo razmatranje moe, na primer, rezultirati u promeni odgovornosti za razliite procese u razliitim fazama lanca snabdevanja ukoliko ovakav transfer omoguava da push proces postane pull proces. Razmotriemo dva razliita tipa lanca snabdevanja. Jedan tip lanca snabdevanja postoji kod kompanije L.L. Bean koja prima porudbine kupaca preko pote (telemarketing centra) ili Web sajta. Drugi tip lanca snabdevanje se susree kod 42

kompanije Dell koja proizvodi kompjutere i kod koje porudbine potroaa iniciraju proizvodnju.

Sl.9.2: Push i Pull procesi u lancu snabdevanja kompanije L.L.Bean L.L. Bean izvrava sve procese u ciklusu poruivanja potroaa posle dolaska potroaa. Svi procesi koji su deo ciklusa porudbine potroaa su prema tome pulI procesi. Ispunjavanje porudbine se obavlja iz zaliha proizvoda koje su formirane na bazi anticipiranja porudbine potroaa. Cilj ciklusa popune zaliha je da obezbedi raspoloivost proizvoda kada stigne porudbina potroaa. Svi procesi u ciklusu popune zaliha su izvreni na osnovu anticipirane tranje i stoga su to push procesi. Isto vai i za procese koji se odvijaju u ciklusu proizvodnje i ciklusu nabavke. Ustvari, sirovina kao to je tkanina se esto nabavlja est ili devet meseci pre oekivane tranje potroaa. Sama proizvodnja poinje od tri do est meseci pre trenutka prodaje. Svi procesi u ciklusu proizvodnje i nabavke su sloga push procesi. Procesi u lancu snabdevanja kompanije L.L. Bean su podeljeni na push i pulI procese, kao to je pokazano na slici. Situacija se razlikuje kod kompanije Dell, gde porudbine potroaa iniciraju proizvodnju. Dell ne prodaje preko preprodavca ili distributera ve prodaje radije direktno potroaima. Zahtev nije ispunjen iz zaliha gotove robe ve iz proizvodnje. Pristizanje porudbine potroaa inicira proizvodnju. Sloga je ciklus proizvodnje deo procesa ispunjenja porudbine u ciklusu porudbine potroaa. Stvarno postoje samo dva ciklusa u lancu snabdevanja Dell a: (1) ciklus porudbine potroaa i proizvodnje i (2) ciklus nabavke. Svi procesi u ciklusu poruivanja potroaa i proizvodnje u Dell-u su klasifikovani kao pulI procesi jer su oni inicirani dolaskom potroaa. Meutim, kompanija Dell ne plasira porudbine komponenti da bi odgovorila na zahteve potroaa. Zalihe popunjava na bazi prognozirane tranje potroaa. Svi procesi u ciklusu nabavke kompanije Dell su stoga klasifikovani kao push procesi zbog toga to su oni odgovor na prognoziranu tranju. Procesi u lancu snabdevanja Dell-a razdvajaju se na pulI i push procese.

43

Sl.9.3: Push i Pull procesi u lancu snabdevanja kompanije Dell Jasna razlika izmeu pomenuta dva lanca snabdevanja je u tome to lanac snabdevanja kompanije Dell ima manje faza i vie pulI procesa nego lanac snabdevanja kompanije L.L. Bean. Ova injenica ima znaajan uticaj na efikasnost funkcionisanja lanca snabdevanja. 9.4. Nivoi koordinacije aktivnosti i funkcija u lancu snabdevanja Koncept upravljanja lancem snabdevanja je proisteko iz marketinga, logistike i proizvodnje. Uvaavajui prethodne konstatacije o sutini koncepta upravljanja lancem snabdevanja, mogue je uoiti tri tipa koordinacije: 1) intrafunkcionalnu koordinaciju (upravljanje aktivnostima i procesima u okviru funkcije logistike u firmi), 2) koordinaciju aktivnosti izmeu funkcionalnih podruja firme (npr. izmeu logistike i finansija, izmeu logistike i proizvodnje, izmeu logistike i marketinga itd.) i 3) koordinaciju aktivnosti lanca snabdevanja izmeu pravno samostalnih firmi u okviru kanala kroz koji se kree proizvod (npr. izmeu proizvoaa i njegovih dobavljaa).

Sl.9.4: Dimenzije upravljanja lancem snabdevanja 44

Faktor razlikovanja ovih tipova koordinacije je stepen kontrole koji menader toka proizvoda mora da ostvari na odreenim nivoima koordinacije. Na primer, koordinacija i kontrola su veoma lake kada ih treba obaviti samo izmeu aktivnosti za koje je direktno odgovoran menader toka proizvoda (reimo koordinacija izmeu transporta i skladitenja), jer su odgovornosti i autoritet menadera za ove aktivnosti usklaeni. Tea je situacija kada treba koordinirati i kontrolisati lanac snabdevanja koji obuhvata razliite funkcije u okviru iste firme, jer one mogu imati razliite ciljeve. Najkomplikovanija je situacija kada treba koordinirati i kontrolisati aktivnosti i funkcije koje omoguuju tok proizvoda izmeu razliitih firmi u kanalu.

9.5. Intrafunkcionalna koordinacija Koncept trade-off primenjen je poetkom ezdesetih godina prologa veka u procesu upravljanja tokom proizvoda i u kontroli trokova. Tih godina se pojavio prvi udbenik i organizovani su prvi kursevi na univerzitetima koji su tretirali upravljanje tokom proizvoda. Optimiziranje aktivnosti toka proizvoda koje su u konfliktu, znaajno je doprinelo smanjenju trokova. U tom periodu bilo je sasvim normalno da firma potroi od 15% do 30% prihoda od prodaje na izvrenje aktivnosti u vezi sa tokom proizvoda (mada to danas iznosi oko 8% u proseku). Znalo se da postoje konflikti (zbog trokova) izmeu funkcija logistike kao to su: transport i zalihe, nabavka i zalihe, transport i skladitenje i dr. Poto su ove aktivnosti esto bile pod direktnom kontrolom menadera toka proizvoda, kompenzirani su njihovi trokovi i nalaeni optimumi. Zato je donoenje odluka o aktivnostima lanca snabdevanja moglo u celini biti pod kontrolom funkcije logistike. Takoe, implementiranje aktivnosti logistike moglo se postii i bez njihove koordinacije sa aktivnostima ostalih funkcija. 9.6. Interfunkcionalna koordinacija Stolle je dokazao da upravljanje aktivnostima logistike zahteva respektovanje ciljeva drugih funkcija u preduzeu kao to su marketing, finansije i proizvodnja. Stolle je zapazio da promena nivoa aktivnosti logistike (kao to su: transport, upravljanje zalihama, izbor lokacije fabrike i obrada porudbina) moe negativno uticati na ostvarivanje ciljeva drugih funkcionalnih podruja. Na primer, smanjenje trokova transporta (zbog korienja sporijeg transportnog sredstva) moe dovesti do pada nivoa transportnih usluga i do ugroavanja cilja marketinga tj. do smanjenja prihoda od prodaje. Autonomnim upravljanjem aktivnostima logistike moe se ugroziti vaan cilj finansija koji se sastoji u minimiziranju potrebnog kapitala (npr. pri poveanju broja skladita mogu se sniziti direktni trokovi logistike ali to moe zahtevati rast investicija). Takoe, autonomno upravljanje aktivnostima logistike moe da ugrozi i cilj proizvodnje koji se sastoji u minimiziranju trokovi po jedinici proizvoda (npr. este ali male pojedinane isporuke mogu poveati trokove proizvodnje po jedinici proizvoda). Da bi ostvarila profit firma mora da balansira efekte promena aktivnosti logistike sa efektima promena drugih funkcionalnih podruja. Dakle, kontrola i koordinacija izmeu funkcija ostaju u okviru firme ali ne obuhvataju samo funkciju logistike.

45

10.

Riversna logistika

Integrisani sistemi logistike obino omoguavaju kretanje proizvoda ka potroaima. Meutim, vremenom oni moraju omoguiti riversno kretanje proizvoda tj. od potroaa ka ostalim lanovima u lancu snabdevanja. Ova pojava je poznata kao sistem riversne logistike. Riversna logistika se odnosi na aktivnosti logistike i vetine upravljanja koje se koriste za smanjenje, upravljanje i za izbacivanje (deponovanje) otpadaka poev od ambalae za jednokratnu upotrebu do razliitih proizvoda. 10.1. Sistemi riversne logistike Sistemi riversne logistike mogu se koristiti u razliite svrhe. Analiziraemo etiri kljuna sistema riversne logistike: 1) reikliranje, 2) povraaj novih proizvoda od strane potroaa, 3) vraanje Takoe, panju emo posvetiti i problemima korienja usluga eksternih firmi za izvrenje odreenih aktivnosti riversne logistike firme ( outsourcing riverse logistics) ekolokom marketingu. Reikliranje ta se deava sa aluminijumskom konzervom poto se isprazni njen sadraj? Limenku koju treba reiklirati, treba odloiti u korpu za reikliranje. Poto je limenka smetena u korpu za reikliranje, sistem riversne logistike je dalje preuzima. Primarni cilj sistema riversne logistike je da pokrene aluminijumsku konzervu natrag kroz mreu distribucije. Takav sistem logistike mora od potroaa da uzme praznu konzervu i da je vrati onoj strani koja je odgovorna za proces reikliranja. U sistemu reikliranja obino uestvuje nekoliko lanova lanca snabdevanja. Lanci snabdevanja za reikliranje primenjuju etvorostepeni proces: 1. Sakupljanje otpadnih materijala iz korpi za otpatke i njihova isporuka firmi koja je odgovorna za reiklau 2. Obrada proizvoda koji se mogu reiklirati radi stvaranja sekundarnih sirovina 3. Korienje sekundarnih sirovina za proizvodnju novih proizvoda 4. Povraaj tih novih proizvoda na trite Proces reikliranja ne moe biti uspeno zavren bez efikasnog sistema riversne logistike. Mnoge optine razvijaju programe reikliranja da bi: 1) smanjile potrebe za smetajem otpada na deponijama i da bi 2) primenile pouzdane tehnike za zatitu ivotne sredine. Najee se mogu reiklirati aluminijum, papir, staklo i plastika. esto najvei izazov nije stvaranje efikasnog sistema riversne logistike ve implementiranje sistema koji moe da prati rast obima koji generiu programi prerade. Postaje razliiti sistemi riversne logistike. esto organizaciona struktura sistema riversne logistike obuhvata etiri uesnika: (1) sakupljae, (2) sortire, (3) proizvoae sekundarnih sirovina i (4) preraivae sekundarnih i ostalih sirovina. Sakuplja prikuplja odgovarajue materije predviene programom za reikliranje i dostavlja ih centru za reikliranje. Poto materijal dospe u centar za reikliranje, sorter svrstava materijale u homogene grupe. Sortirani proizvodi se moraju poslati proizvoaima sekundarnih 46

sirovina. Proizvoai sekundarnih sirovina obino ugovaraju kupovinu odreenih materija koje se mogu reiklirati (npr. papir, staklo ili aluminijum) i transformiu ih u sekundarne sirovine. Ove sekundarne sirovine se alju preraivaima sekundarnih i ostalih sirovina za dalju preradu. Oni uzimaju svee sirovine i kombinuju ih sa sekundarnim sirovinama a kao rezultat dobija se proizvod koji sadri reiklirane materijale. Organizacione strukture koje se koriste radi olakanja procesa reikliranja mogu biti razliite. Mnoge optine zahtevaju od graana da sortiraju materijal koji se moe reiklirati. Onda sakuplja uzima sortirane materijale i dri ih odvojene jedne od drugih. Sakuplja dostavlja materijale centru za reikliranje poto su oni ve prethodno razvrstani. Kada je proizvod dostavljen centru za reikliranje, ostatak ovog procesa je isti kao i gore naznaeni. Ovakva organizaciona struktura omoguava premetanje odgovornosti za sortiranje materijala koji se mogu reiklirati od slubenika firmi na lokalno stanovnitvo. Ovo moe poveati efikasnost tako to e eliminisati trokove rada u vezi sa sortiranjem i smanjiti ukupne trokove reikliranja.

Sl.10.1: Logistika i kanal riversne logistike Mnogi proizvodi se mogli reiklirati. Takoe, mnogi proizvodi mogu ponovo biti iskorieni u alternativne svrhe. Na primer, neke vrste ulja i maziva mogu se reiklirati ili ponovo koristiti za podmazivanje maina. Ovi sluajevi nameu projektantima sistema riversne logistike sledei problem: na koji nain stimulisati potroae da vraaju korieni proizvod. Neke firme nude finansijske podsticaje potroaima koji vrate koriene proizvode centru za reikliranje. Ovi podsticaji variraju od isplate u gotovini do poreskih olakica (od strane vladine agencije). Neki sistemi omoguavaju firmama da koriste reiklirane proizvode zbog toga to oni kreiraju finansijsku prednost. Da bi reiklirani proizvodi ostali i dalje konkurentni, oni ne smeju kotati vie od novih proizvoda, ve manje. Sve dok finansijski podsticaji poveavaju trokove reikliranja, oni ne mogli biti praktina alternativa. Vraanje novih proizvoda od strane potroaa Sistemi riversne logistike dozvoljavaju potroaima da vrate neeljene proizvode. Potroai obino kupuju neki proizvod, jedino ako mogu da ga kasnije vrate. Ako prodajni 47

objekti konkuriu na bazi usluga, ukljuujui liberalne politike vraanja proizvoda, onda sistemi riversne logistike moraju brzo obnoviti zalihe vraenih artikala. Ovakvi sistemi mogu kratko trajati, jer se proizvod jedino kree povratno od potroaa do maloprodajnog objekta. Potroai obino vraaju neispravne proizvode. Uesnici u lancu snabdevanja pokuavaju da zatite integritet proizvoda u sistemu, ali neispravni ili oteeni proizvodi jo uvek mogli biti dostavljani potroaima. Poto se ovo dogodi, sistem riversne logistike mora zadrati neispravan ili oteen proizvod. Ovo zahteva dui riversni kanal od kanala za povraaj upotrebljivih proizvoda. Potroai vraaju neispravne ili oteene proizvode maloprodajnom objektu i u zamenu dobijaju drugi proizvod ili neki popust. Zatim, maloprodajni objekat mora da otpremi neispravan ili oteen proizvod nazad kroz lanac snabdevanja. Ako je neispravan proizvod dostavljen iz fabrike, maloprodajni objekat esto vraea proizvod proizvoau i dobija finansijski popust. Ukoliko je teta nastala za vreme kretanja kroz lanac snabdevanja, prevoznik, distributivni centar ili neki drugi lan lanca snabdevanja moe preuzeti odgovornost za nastalu tetu tj. finansijsku odgovornost. Ako se ne moe tano utvrditi ko je kriv za nastalu teto, maloprodajni objekat e verovatno snositi gubitak. Vraanje korienih proizvoda od strane potroaa Potroai su esto stimulisani da vrate koriene proizvode maloprodavcu i da dobiju finansijski popust. U automobilskoj industriji potroaima se daje novani popust ukoliko vrate vitalne delove korienog proizvoda. Alternatori automobila, starteri i pumpe za vodu mogu se ponovo proizvesti od korienih delova. Maloprodavci automobila projektuju i organizuju rad sistema riversne logistike. Kada trgovac na malo primi korieni proizvod, on ga pakuje i vraa distributeru automobila. Distributer priznaje odreenu vrednost vraenog proizvoda trgovcu na malo i alje koriene automobiIske delove na ponovnu proizvodnju. Kada se poprave, delovi se prodaju kao jeftinija alternativa novim automobilskim delovima. Ovaj logistiki sistem zapoinje podsticajima za vraanje korienog proizvoda maloprodavcima. Najei podsticaj je popust pri zameni korienog dela za isti takav ali remontovanog dela. Da bi dobio popust kupac mora da vrati korieni deo ("jezgro") u momentu kupovine. Ako kupac ne donese vitalne delove korienog proizvoda to e poveati cenu remontovanog proizvoda. Vraanje proizvoda za viekratnu upotrebu od strane potroaa Mnogi vraeni proizvodi moraju pretrpeti neku vrstu ponovne proizvodnje ili prepravke. Ipak, neki proizvodi mogu biti ponovo upotrebljeni uz minimalne napore. Na primer, sterilizacijom ili ienjem, neke staklene boce mogu biti koriene nekoliko puta. Takoe, neke prodavnice u SAD zaraunavaju od 5 do 10 centi za svaku flau od sode. Kada kupac donese praznu bocu onda za to dobija odreeni iznos u novcu. Prodavnica preuzima vlasnitvo nad staklenim bocama i upotrebljava sistem riversne logistike da bi vratila prazne boce u fabriku flaa. Fabrika flaa isti i sterilie koriene boce, ponovo ih puni sodom, zatvara svaku bocu i vraa je na trite.

48

11.

Upravljanje uslugama

Ponuda usluga visokog nivoa kao i proizvoda visokog kvaliteta utie kako na stepen satisfakcije potroaa tako na njihovo ponaanje u procesu kupovine. Kompanije koje pruaju potroaima usluge vieg nivoa i koje prodaju proizvode visokog kvaliteta u prilici su da ostvare veu prodaju i profit. lako je odnos izmeu nivoa usluga i kvaliteta proizvoda teko kvantifikovati, mnoge kompanije ele da saznaju kako potroai ocenjuju taj odnos. Kompanije su posebno zainteresovane za otkrivanje odnosa izmeu oekivanog nivoa usluga i nivoa pruenih usluga. Razlika izmeu pomenutih nivoa usluga moe biti pozitivna ili negativna.

Sl.11.1: Odnosi izmeu oekivanog nivoa usluga i pruenih usluga U sluaju pozitivne razlike, oekivani nivo usluga je prevazien i to treba biti cilj svake kompanije. Negativna razlika postaji kada nivo pruenih usluga bude ispod nivoa koji su potroai oekivali. Takvu razliku kompanija treba to pre da premosti. Moto kompanije mora biti "prevazii oekivanja potroaa". Pored toga, mogua je pozitivna ili negativna razlika izmeu ocenjenih oekivanja potroaa od strane menadmenta kompanije i stvarnih oekivanja potroaa. Interes svake kompanije je da uspostavi pozitivan odnos izmeu ocenjenih oekivanja potroaa od strane menadmenta kompanije i stvarnih oekivanja potroaa ali i da efikasno premosti negativan odnos izmeu tih oekivanja. 11.1. Implementiranje strategije pruanja usluga potroaima

U ovoj sekciji panja e se fokusirati na elaboriranju mogunosti koricenja TQM koncepta u pruanju vieg nivoa usluga potroaima. Pored toga, bie ocenjeni opti principi pruanja usluga potroaima. TQM i usluge potroaima Implementacijom TQM programa preduzee moe znaajno da unapredi nivo usluga potroaima a time i konkurensku prednost na ciljnim tritima. U tom smislu, TQM se moe definisati kao proces koji je usmeren na kontinuirano poboljanje kvaliteta proizvoda i usluga. TQM podrazumeva konstantan feedback sa korisnikom proizvoda i/ili usluga. Takav feedback postaje osnova programa kontinuiranog poboljanja proizvoda i usluga. Feedback moe biti u formi standardizovanih upitnika (koji se upuuju potroaima u 49

utvrenim vremenskim intervalima) kao i formi periodine kontrole brzine izvrenja porudbina i broja neizvrenih porudbina. TQM zahteva praenje ponaanja kako konkurentskih tako i nekonkurentskih firmi da bi se smanjile (ili ak eliminisale) nestaice, zakasnele isporuke i kvarovi. Merenjem sopstvenih rezultata i njihovim uporeivanjem sa rezultatima lidera (benmarking), kompanija moe znaajno da unapredi profitabilnost. TQM zahteva formiranje multifunkcionalnih timova angaovanih u reavanju nastalih problema. Takoe, on zahteva timova zaposlenih za preispitivanje poslovnih aktivnosti firme. TQM zahteva angaovanje svih zaposlenih. Logika je da svaki zaposleni u firmi postaje deo tima za pruanje usluga potroaima. Na primer, firma Infiniti insistira da njeni dileri zaposlene upute na kurseve za obuku koje ona organizuje. Jer, kako istie jedan od instruktora ove firme "recepcionar e verovatno razgovarati sa veim brojem potroaa od bilo kog drugog slubenika u salonu. Koncept TQM u oblasti pruanja usluga potroaima danas uspeno implementira sve vei broj firmi. Na primer, kompanija PSE&G (filijala Public Service Enterprise Group Incorporated i jedna od najveih amerikih kompanija za distribuciju elektrine energije i gasa) uspeno je implementirala koncept TQM u oblasti pruanja usluga potroaima. Praktino, od poetka rada tj. od 1987. godine, menaderi kompanije intenzivno prouavaju satisfakcije i oekivanja potroaa. Menadment posebnu ranju poklanja sledeim pitanjima: Da li su potroai zadovoljni uslugama koje im kompanija prua? Koje tipove usluga potroai preferiraju i kako da im se usluge prue? Kompanija uporeuje svoje metode poslovanja sa metodama poslovanja najboljih firmi ne samo u matinoj ve i u ostalim granama. Takoe, poredi svoje usluge sa uslugama konkurenata na osnovu percepcija potroaa a ne na bazi internih parametara. U procesu istraivanja satisfakcija potroaa kompanija koristi upitnike, izvetaje o posetama najvanijih poslovnih partnera (industrijskim i trgovinskim firmama), panele potroaa i prigovore koje su uputili potroai nezadovoljni nivoom pruenih usluga. Na ovaj nain prikupljeni podaci omoguili su glavnom rukovodstvu kompanije da u toku 1993. godine, razvije i njihovo formiranje u sistem za upravljanje satisfakcijama potroaa i da preduzme strategijske i taktike mere (poveanje veliine slova na raunima kako bi stariji klijenti mogli lake da ih proitaju, korienje razumljivijeg teksta na raunima, obezbeenje prevodioca za komuniciranje sa potroaima na engleskom i na drugim jezicima, poveanje broja aparata koji tite od udara groma i dr.) radi unapreenja nivoa i efIkasnosti pruanja usluga potroaima. Preduzete mere omoguile su kompaniji PSE&G da znaajno smanji broj albi od strane potroaa (od 13.000 1986. godine na oko 4.000 u 1991. god.). Preko 90% potroaa procenilo je da kompanija prua izvrsne usluge u vezi sa isporukom energije ili gasa, da je pouzdana, da brzo odgovara na zahteve potroaa za pruanjem usluga i da prua usluge koje su za 60% jefitinije u odnosu na usluge est konkurenata u regionu. Bez obzira to sve vei broj firmi koristi koncept TQM, prisutna je njihova zabrinutost u pogledu efekata njegove implementacije. Na primer, rezultati jedne studije su pokazali da je kod svega 36% analiziranih firmi implementacija TQM koncepta "znaajno uticala" na njihovu sposobnost da prevaziu konkurente. Rezultati jedne druge studije, koja je ukljuila 584 kompanije iz SAD, Kanade, Nemake i Japana, su pokazali da postoje slini problemi u oblasti autoindustrije, u industriji kompjutera, u bankarstvu i u industriji medicinske opreme i lekova. Posmatranjem firmi samo iz SAD dolo se do sledeih zakljuaka: a) firme koje proizvode raunare ukljuile su samo 12% zaposlenih u programe predlaganja ideja a proizvoai automobila oko 28% zaposlenih, b) albe 50

potroaa kljune su za identifikovanje novih proizvoda i usluga kod 19% banaka i 26% bolnica i c) merila kvaliteta uspeha (kao to su stope defekata i nivoi satisfakcija potroaa) zastupljena su u programima razvoja viih rukovodioca kod manje od 1/5 kompanija. Rezultati implementiranja koncepta TQM neto su bolji kod firmi iz Kanade, Nemake i Japana. Na primer, boksove za prikupljanje ideja koristilo je 34% kanadskih banaka i 78% japanskih proizvoaa automobila dok je oko 73% japanskih i 60% nemakih proizvoaa kompjutera (nasuprot 26% proizvoaa kompjutera iz SAD) respektovalo albe potroaa pri razvoju novih proizvoda. Opti principi pruanja usluga potroaima U ovom delu rada analiziraju se respektivno sledei principi pruanja usluga potroaima: 1) izgraditi politiku pruanja usluga, 2) kontrolisati nivoe kvaliteta usluga, 3) pribliiti zaposlene potroaima, 4) definisati usluge potroaima polazei od njihovih zahteva, 5) osposobiti zaposlene da reavaju albe potroaa, 6) olakati pristup potroaima kompaniji, 7) reavati albe u korist potroaa, 8) razmiljati o odnosu izmeu dohotka i profita, 9) koristiti tehnologiju za unapreenje nivoa usluga, 10) pruati usluge potroaima i napredovati u karijeri i 11) zadrati postojee i pridobiti nove potroae. Principi su proizali iz analize praksi onih firmi koje su bile najuspenije u pruanju usluga potroaima. Principi su opteg karaktera jer se mogu primenjivati nezavisno od delatnosti firme ili grane kojoj ona pripada. Izgraditi politiku pruanja usluga potroaima. Istraivanje u koje su bile ukljuene firme iz est grana industrije, pokazalo je da su firme sa definisanom politikom pruanja usluga potroaima mnogo ee usluge potroaima smatrale konkurentskim orujem nego firme koje nisu imale jasno politiku. Za samo 3% posmatranih firmi jasno izgraena politika pruanja usluga potroaima nije imala strateki znaaj. Kako je istakao rukovodilac osiguravajue kompanije United Services Automobile Association "misiju i korporativnu kulturu ove kompanije ine usluge". U hijerarhiji ciljeva ove kompanije, usluge prethode sticanju profita i rastu. Kontrolisati nivoe kvaliteta usluga potroaima. Kontinuirano merenje nivoa kvaliteta usluga potroaima omoguava stimulativno nagraivanje i ocenu rada prodajnog osoblja i menadera prodaje. Takoe, merenje nivoa kvaliteta usluga omoguava firmi da identifikuje albe potroaa i da pronalazi njihove uzroke. Na primer, indikatori kvaliteta usluga Federal Express-a poreani su po znaenju. Isporuka koja je kasnila nekoliko asova rangirana je brojem 1 dok je pogrena ili oteena isporuka imala rang 10. Ovi indikatori kvaliteta usluga omoguili su menaderima Federal Express-a da se usmere na reavanje problema u izvrenju isporuka i da identifikuju prioritetne potroae. Pribliiti zaposlene potroaima. Za mnoge provajdere usluga prodajna snaga nije jedino sredstvo kontaktiranja sa potroaima. Na primer, kompanija Procter&Gamble zahteva od pojedinih rukovodioca da periodino prue izvesna obavetenja potroaima telefonom. Takoe, kompanija Hewlett-Packard zahteva od svojih rukovodioca da odravaju kontakte sa rukovodiocima vanijih klijenata. Definisati usluge potroaima polazeei od njihovih zahteva. Usluge potroaima treba definisati u zavisnosti od stepena satisfakcija potroaa a ne u zavisnosti od mogunosti onih koji ih pruaju. Stepen satisfakcije potroaa znaajno zavisi od garantovanog nivoa usluga. Na primer, Hampton Inns, ne naplauje sobu ako ona ne 51

zadovolji standarde potroaa u pogledu istoe, komfora ili bezbednosti. Refundirana sredstva potroaima su 1993. godine iznosila 1,1 milion $. Promus, vlasnik Hampton Inns-a, izraunao je da je primenom ovog programa, kompanija na svaki vraeni dolar nezadovoljnom gostu dobila 10 $. Ekstra profit bio je rezultat spremnosti nezadovoljnih gostiju da se vrate, bez obzira to je njihovo iskustvo bilo loe. Takoe, garantovanje odreenog nivoa usluga omoguilo je Promus-u da maksimalno uvai albe vanijih potroaa. Osposobiti zaposlene da reavaju albe potroaa. Provajderi usluga visokog kvaliteta osposobljavaju zaposlene da reavaju albe potroaa. To omoguava brzo reavanje albi potroaa kao i unapreenje morala i autoriteta zaposlenih. Na primer, kompanija Ritz-Carlton Hotel doputa zaposlenima da potroe do 2.000$ da bi obetetili gosta koji negoduje zbog neadekvatnog nivoa pruenih usluga u hotelu. Takoe, zaposleni ove kompanije su ovlaeni da izvre odreene rutinske poslove kako bi gosti bili zadovoljni. Kao rezultat takve strategije pruanja usluga, preko 90% gostiju hotela ove kompanije se vraa. A menadment kompanije Xerox ovlastio je osobije za pruanje usluga da zameni opremu u vrednosti do 250.000$ ako kupci sa njom nisu zadovoljni. Olakati pristup potroaa kompaniji. irei mogunosti za upuivanje prigovora od strane potroaa kompanija poveava anse za zadovoljavanje potreba ciljnih trita. Studija zavrena 1992. godine otkrila je da je svaki posetilac (koji je probleme u vezi sa uslugama reio brzo) obavestio o tome oko petoro ljudi. Onaj ko nije bio zadovoljan nivoom pruenih usluga, obavestio je o tome 9-10 Ijudi. Mnoge firme su postavile sebi kao prioritetan zadatak registrovanje prigovora potroaa. Na primer, zbog lakeg upuivanja prigovora od strane potroaa, kompanija za proizvodnju deje obueUniversity Brands, postavlja broj telefona na dnu svake svoje cipele. Reavati albe u korist potroaa. Stav je menadera mnogih firmi da zahteve potroaa treba maksimalno uvaavati a da albe treba reavati pre svega u korist potroaa. To poveava konkurentnost firme kao i poverenje potroaa u njeno ponudu. Poznat je princip "zamena plus 1" koji je razvio vlasnik jednog lanca restorana u Seattlu. U sluaju da obrok kasni ili da je loeg ukusa, ne samo da ga gost nee platiti ve e mu vlasnik lanca ponuditi besplatno pie i desert. Ako gost eka na obrok vie od 20 minuta od termina za koji ima rezervaciju, dobija ceo obrok besplatno. Stalna je obaveza svih zaposlenih u restoranima da usliuju zahteve nezadovoljnih gostiju. Razmiljati o odnosu izmeu dohotka u ivotnom veku potroaa i profita. Dohodak koji jedno lice ostvari u toku ivotnog veka znaajan je pokazatelj njegove kupovne moi ali i izvor profita preduzea. Zato nivo pruenih usluga mora omoguiti satisfakciju potroaa. Na primer, prosean kupac firme Home Depot poseti oko 30 puta njene prodavnice i potroi u proseku po 38 $. To znai da takav kupac proseno potroi oko 25.000 $ za vreme svog ivotnog veka. Ovi podaci pokazuju ta bi firmi Home Depot znaio gubitak samo jednog potroaa do koga bi moglo doi usled pruanja neadekvatnog nivoa usluga. Razumljivo, problem satisfakcije potroaa je znaajniji kada se po smatra iz perspektive gubitka prodaje tokom itavog ivotnog veka nego kada se posmatra iz perspektive gubitka prodaje tokom samo jedne kupovine (transakcije). Koristiti tehnologiju za unapreenje nivoa usluga. Kompjuterizacija nabavke i praenja prodaje dobara moe znaajno poveati nivo usluga potroaima. Na primer, zahvaljujui primeni skenera i kodiranja proizvoda, kompanija Federal Express prati lokaciju dobara, odreuje kada i gde su nabavljena dobra i identifikuje kada e i kojim transportnim sredstvima ta dobra biti isporuena kupcima. Zahvaljujui ovoj tehnologiji kompanija Federal Express uspeno isporuuje specijalizovana pakovanja kupcima. Laptop kompjuteri i modemi omoguavaju prodajnom osoblju ove kompanije da brzo 52

odgovori na porudbine kupaca, da definie minimaInu koliinu zaliha i da kontinuirano prati kretanje prodaje po pojedinim tritima. Bez takve tehnologije kompanija ne bi mogla da izdri svirepu konkurenciju na tritu isporuke specijalizovanih pakovanja. Pruati usluge potroaima i napredovati u karijeri. Pruanje usluga potroaima znaajna je funkcija firme. Zato menaderi treba da objasne svim zaposlenim uticaj nivoa usluga na prodaju i profit kao i na njihovo napredovanje u karijeri. Usluge potroaima ne mogu biti na zavidnom nivou u okruenju u kome se po svaku cenu tei minimiziranju trokove ili u kome su usluge nepotrebne. Zadrati postojee i pridobiti nove potroae. Nudei usluge prihvatljivog nivoa kompanija poveava mogunosti za zadravanje postojeih ali i pridobijanje novih potroaa. Na primer, firma MBNA America, koja izdaje kreditne kartice a nalazi se u sastavu MNC Financial, zadrava oko 95% svojih potroaa svake godine. Svaki novi vlasnik kartice kota firmu oko 100 $, ali u petogodinjem periodu takav potroa donese proseno 100 $ profita godinje. MBNA America ima 68 agenata za pruanje usluga telefonom. Oni pozivaju potroae koji ele da postanu vlasnici kreditnih kartica i u stanju su da ponovo osvoje bive potroae. 11.2. Objektivni standardi u pruanju usluga potroaima Usluge koje firma prua potroaima znaajno opredeljuju mogunost da oni dobiju prave proizvode, u pravo vreme i po prihvatljivim cenama. Nivo usluga potroaima zavisi, pored ostalog, i od izvrenja aktivnosti fizike distribucije kao to su: transport, skladitenje i obrada porudbina. U prethodnoj sekciji elaborirani su standardi pruanja usluga koji se mogu proceniti od strane potroaa. U Ovom delu panja se fokusira na objektivnim standardima pruanja usluga koji se mogu proceniti od strane pruaoca tih usluga. Znaajno je da se i jedan i drugi tip standarda koristi istovremeno. Praksa pokazuje da mnogi standardi fizike distribucije izgledaju kao objektivni, ali ne odraavaju stvarne percepcije potroaa. Stvarne percepcije potroaa mogu se znaajno razlikovati od percepcija koje su predviene objektivnim standardima. Na primer, primenom internog metoda istraivanja jedna firma je dola do zakljuka da je 98% njenih poiljki pristizalo na vreme do odreinih mesta. Meutim, drugo istraivanje je pokazalo da je samo 50% potroaa ove firme zadovoljno kvalitetom izvrenih porudbina. Do izvesnog pomirenja izmeu ovih konfliktnih podataka dolo je kada je menadment firme otkrio da je drugi izvetaj obuhvatio podatke o datumu kada je potroa primio poiljke dok su podaci iz prvog izvetaja odraavali podatke o datumu slanja poiljke. Tokom 1992. godine, H. Morris i D. L. Davis su anketirali rukovodioce nekoliko firmi lociranih na Floridi. Firme su se bavile proizvodnjom industrijskih proizvoda i zapoljavale su vie od 50 radnika. Kasnije su uporeivali empirijske vrednosti odreenih usluga (koje firme pruaju potroaima izvrenjem aktivnosti fizike distribucije) sa njihovim standardnim vrednostima i konstatovali da takve usluge karakteriu 3 dimenzije: raspoloivost, blagovremenost i kvalitet. Raspoloivost usluge se vezuje za odnos izmeu koliine dobara na zalihama i koliine koja je poruena. Taj odnos znaajno opredeljuje nivo usluga potroaima. Na primer, ako nivo usluga potroaima iznosi 95% to znai da ako potroa neki proizvod trai 100 puta on da e ga dobiti 95 puta.

53

Blagovremenost usluge se odnosi na konzistentnost i pouzdanost isporuke (tj. izvrenje isporuke u odreenom vremenskom periodu) kao i na minimiziranje vremena izvrenja isporuke. Ova dimenzija usluga od posebnog je znaaja za konkurentnost transportnih firmi. Kvalitet je znaaj na dimenzija usluga potroaima. Ona obuhvata niz aktivnosti usmerenih na: minimiziranje oteenja robe u tranzitu, preciznu popunu zaliha, isporuku proizvoda koje kupac zahteva i preciznu naplatu potraivanja. Izvrenjem aktivnosti fizike distribucije firma prua odgovarajuce usluge potroaima. Standarde tih usluga firma moe operacionalizovati koricenjem razliitih merila. Meu znaajnijim su: pouzdanost usluge, broj prekida u pruanju usluga, % porudbina koje se mogu izvriti iz postojeih zaliha i minimum sume trokova zaliha i trokova vraenih porudbina. Pouzdanost usluge moe se utvrditi deljenjem broja neizvrenih porudbina (stockouts-a) sa ukupnim brojem izvrenih porudbina. Koeficijent pouzdanosti usluge predstavlja razliku izmeu broja jedan i vrednosti pomenutog kolinika. Ovo se moe objasniti i na sledeem primeru. Ako je broj neizvrenih porudbina 5 i ako je ukupan broj porudbina 100, koeficijent pouzdanosti usluga potroaima bie 0,95 tj. 1-(5/100)=0,95. To znai da u proseku 95% artikala (u odnosu na 100 zahteva) se isporui potroaima. Broj prekida u pruanju usluga moe se izraunati stavljanjem u odnos broja neizvrenih porudbina (broj stockouts-a) sa odgovarajucom vremenskom jedinicom tj. Broj prekida u pruanju usluga = broj neizvrenih porudbina jedinica vremena Ovo merilo pokazuje broj neizvrenih usluga u nedelji, mesecu ili godini. Na primer, ako 52 porudbine nisu izvrene u toku godine to znai da (u proseku) nedeljno jednom dolazi do prekida u pruanju usluga. Minimiziranjem sume trokova zaliha i trokova vraienih poiljki firma eli da minimizira ukupne trokove neizvrenih porudbina i trokove dranja zaliha kako bi spreila pojavu neizvrenih porudbina. Neizvrene porudbine izazivaju dodatne trokove obrade porudbina i trokove manipulisanja proizvodima kao i gubitak potroaa. Ovaj standard zahteva da menaderi kontinuirano balansiraju trokove neizvrenih porudbina sa trokovima dranja adekvatne koliine zaliha.

54

12.

Znaaj informacionog sistema i ciljevi u procesu odluivanja

12.1. Informacioni sistemi u odluivanju Danas mnoga preduzea tretiraju uspenost upravljanja logistikom i kao preduslov za ukupnu trokovnu efikasnost i kao klju za obezbeenje konkurentne prednosti zahvaljujui svojim proizvodima i uslugama. Zato menaderi kompanije smatraju da je prednost logistike u tome to zahvaljujui informacijama preduzee moe da ostvari diferencijalnu prednost na tritu. Razvoj novih informacionih tehnologija uticao je da veina preduzea smatra podruje informacionih sistema veoma bitnim za efikasno voenje poslovanja. Globalizacija, informatike tehnologije i nove drutvene vrednosti predstavljaju osnovne elemente zapadnih predvianja, koje je tim budunosti Amerike organizacije za kvalitet (ASQc) oznaio kao kljune faktore u neposrednoj budunosti. Navodimo neke od tih elemenata . Eksplozija informatikih tehnologija najbolje se ogleda kroz rast INTERNETA (globalne raunarske mree). . Dnevno se kreira peko 100000 Web stranica na Internetu irom sveta; . Eksplozija individualne kupovine personalnih raunara (npr. 1995.god. prodata je vie PC nego TV aparata); . Kapacitet raunara se udvostruuje svakih 18 meseci. Veruje se da e 2020. godine kapacitet jednog raunara biti kao kapacitet svih raunara u Silikonskoj dolini danas. . Pola milijarde ljudi oekuje pretplate na beine komunikacije, iako pola svetske populacije nikada nije imalo obian telefonski poziv; . Veruje se da 2000. godine industrijskih radnika nee biti vie od 13% u svakoj razvijenoj zemlji, dok e radnici sa znanjem (mislei radnici) initi 30% radne snage. irenje komunikacija putem elektronskih medija e dovesti do nesluenih mogunosti, tako da se predvia izmeu ostalog: . Elektronska obuka na udaljenost, to e dovesti do dramatinog napretka u uenju; . Elektronska demokratija kroz politiku participaciju i elektronsko glasanje; . Elektronski novac i plaanja preko Interneta; .Elektronske kupovine preko Interneta koje e omoguiti da kupac u svakom momentu direktno govori sa proizvodaem.

Sl.12.1: Porast korisnika Interneta u svetu 55

Preduzetnitvo mikropreduzea i pokretanje malog biznisa od strane pojedinaca ili grupa ispod 20 ljudi postae vodeci u kreiranju poslova irom sveta. Danas 25% svetske ekonomije potie od velikih korporacija koje zapoljavaju oko 0,005% populacije. U ovakvim uslovima poslovanja moi e da opstane samo proizvodnja po zahtevu korisnika. Danas se ve koristi termin "customization" kao simbol obrade proizvoda po zahtevu kupca. To zahteva evoluciju fabrike proizvodnje sa radikalnim unapreenjem osnovnih karakteristika, kako je prikazano u tabeli.

Sl. 12.2: Evolucija fabrike proizvodnje Za ovakav vid proizvodnje predvia se razvoj nove virtuelne organizacije, orijentisane na trine napore koji nisu ogranieni organizacionim barijerama i infrastrukturom. Poslovna filozofija se menja tako da se mogu identifikovati tri karakteristina gledita: . Gledite industrijske ekonomije - "Mi smo odvojeni i moramo konkurisati"; . Gledite informatike ekonomije - "Mi smo povezani i moramo kooperisati"; . Gledite ekonomije buduenosti - "Mi smo jedno i izabrali smo zajedniko kreiranje". Socijalna sigumost sve vie postaje briga kompanije. Od ljudi se oekuje individualni doprinos u zajednikom kreiranju posla. Uporedo sa smanjenjem radne nedelje na 35 asova, oekuje se poveanje volonterskog rada u slobodnom vremenu. Posebno se rauna sa merama zatite od kriminala i terorizma uz korienje informatikih tehnologija, sa merama zatite intelektualne svojine u elektronskom izdavatvu i spreavanje neovlaenog korienja informacija. Stoga veina preduzea danas vidi informacione sisteme u logistici kao podruje od strateke vanosti. U ovom delu ukazaemo na neke osnovne naine na koje podruje logistike preduzea moe da koristi najnovije informacione tehnologije. Poglavlje se fokusira na sistem informacija logistike i njegove osnovne komponente. Takoe, istrauje se upotreba najnovijih tehnologija u oblasti logistike, raspravlja o novim informacionim sistemima koji mogu biti znaajni i za podruje logistike. Na kraju, govoriemo o strategijskom upravljanju informacijama u logistici. Uspean menadment informacijama moe da pomogne preduzeu da zadovolji logistike potrebe svojih potroaa i da olaka misiju logistike. Studije su pokazale da pioritet preduzeu treba da budu elementi logistike kao to su: isporuke na vreme, nivoi zaliha robe, porudbine, praenje isporuka, pogodnosti porudbine, potpunost porudbina, preuzimanje od potroaa i moguenosti povratka transportne jedinice i zamene proizvoda. Ove aktivnosti su u domenu menadera logistike i njihovo uspeno sprovoenje zavisi u velikoj meri od blagovremenog i tanog toka znaajnih informacija.

56

12.2.

Ciljevi odluivanja u poslovno-Iogistikom sistemu

Svaki logistiki proces zapoinje i zavrava se odreenom odlukom. Na poetku tag procesa odluke se definiu kao ciljevi, a na kraju tag procesa odluke se odnose na puteve inaine ostvarivanja postavljenih ciljeva i planova. Radi donoenja odluka, u poslovno-Iogistikom sistemu odvija se neprestani proces prikupijanja, memorisanja, obrade i slanja podataka. Funkcionalne podsisteme, u koj ima se odvijaju ti procesi, nazivamo informacioni sistem isistem odluivanja. Bez informacionog sistema isistema odluivanja ne bi bilo moguee upravljati fizikim procesima poslovnologistikog sistema niti bi se njegova struktura mogla prilagodavati ukoliko dade do izmenjenih us lova poslovanja. U veini preduzea nastaju tekoee oko ujedinjenja ciljeva logistikog sistema i to iz sledeeih razloga: . Diferenciranje na tem lju podele posla u odreenom preduzeu koje je povezano sa diferenciranjem ciljeva pojedinih sistema. Funkcionalna podruja imaju, u odnosu na celokupan logistiki sistem, heterogene ciljeve. Logistike aktivnosti odnose se prvenstveno na nabavku, proizvodnju i prodaju, ali i na finansijsku strukturu; . Sam logistiki sistem je diferenciran. To znai da se mogu utvrditi razliiti ciljevi jednom za pojedine podsisteme (sistem fizikog snabdevanja, intrasistemska logistika, sistem fizike distribucije), a drugi put za pojedine logistike kanale; . Logistiki sistemi su meusistemi. Uesnici ili lanovi logistikog kanala su pojedinci ili preduzea, koji u najmanju ruku imaju delimino i vlastite ciljeve, koji nisu kompatibilni s ciljev ima konkretnog preduzea. Zbog toga konkretno preduzee moe oblikovati logistiki sistem prema svojim zahtevima u onoj meri, u kojoj je sposobno da ostvari vlastite ciljeve nasuprot divergentnim ciljevima drugih uesnika logistikog kanala. Hijerarhijski utvrdeni ciljevi esto su meusobno konfliktni i pruanje bolje usluge kupcu moe daei u konflikt sa postavljenim ciljem da se posluje sa manjim zalihama i niim trokovima. Bolje ostvarenje ciljeva u jednom podsistemu moe negativno uticati na efekte drugih podsistema ili na preduzee koje je teilo da optimalno poslovanje ostvari optimiziranjem poslovanja pojedinih poslovnih funkcija ili ak pojedinanih aktivnosti unutar njih. Meutim, time se ne mogu ostvariti optimalni rezultati cel og logistikog sistema. Za optimizaciju poslovanja celog logistikog sistema poseban znaaj imaju dva cilja: . smanjiti trokove logistikih procesa na minimum i . osigurati to bolje funkcionisanje fizikog logistikog sistema. Navedeni ciljevi su konfliktni, pa u konkretnim sluajevima treba teiti kompromisnim reenjima koja odgovaraju i drugim kriterijumima odluivanja. Obino se nastoji postii odreeni nivo funkcionisanja logistikog sistema uz odreene trokove. Ovo ukazuje da je potrebno neprestano pratiti sve elemente sistema, njihove unutranje veze i veze sa okolinom, kako bi odluke u promenjenim okolnostima odgovarale postavljenim kriterijumima.

57

13.

Kvalitet informacija

Tri su osnovne karakteristike kvaliteta informacija. Prva je posedovanje pravih informacija na bazi kojih bi se donele valjane odluke. Druga je to vea preciznost informacija. Trea je efikasnost raznih sredstava koja su na raspolaganju da bi se saoptile informacije. 13.1. Znaaj pravih informacija Na alost, menaderi logistike nemaju uvek informaciju koja im je potrebna da bi doneli efikasne odluke. Jedna od najvanijih prednosti koju preduzee poseduje u procesu donoenja odluka je informacija. Pa ipak, paradoksalno je da je organizacija toka informacija u logistikom procesu (kao sastavnom delu poslovnog sistema) do skoro bila jedna od najmanje razvijenih oblasti u poslovanju. Mnogi menaderi jednostavno ne cene ogromnu korist koja se dobija od pravilne procene njihovih potreba za informacijama i od procena izvora iz kojih mogu da se dobiju relevantne informacije. Uspostavljanje veze izmeu potreba menadmenta za informacijama i izvora iz kojih se dobijaju te informacije, prvi je korak u razvijanju informacionog sistema, koji bi bio kreiran da pomogne menadmentu u donoenju kvalitetnijih odluka. Meutim, postoje mnoga preduzea koja nisu ak utvrdila svoje potrebe za informacijama, a to moe da dovede do donoenja neadekvatnih odluka. Drugi razlog je to osobije koje je zadueno za prikupljanje informacija daje menaderu logistike ono to misli da je potrebno, ili ono to smatra pogodnim ili rentabilnijim. To je u potpunoj suprotnosti sa onim to je menaderu logistike zaista potrebno. Menaderi logistike treba da znaju vie o informacionim sistemima i o upravljanju tim sistemima. Alternativno, mnogi menaderi informacionih sistema mogu da imaju koristi od boljeg razumevanja upravljanja logistikom i poslovanja uopte. 13.2. Preciznost informacija Informacije koje su na raspolaganju menaderima logistike nisu samo one koje su potrebne za donoenje neke odluke. Menadmentu ni su na raspolaganju najpreciznije informacije za donoenje najboljih odluka. Razlog ovome je i u tome to mnoga preduzea koriste sisteme obrauna trokova i sisteme kontrole koji su dosta zastareli i koji se razlikuju u konkurentskim okruenjima. Mnogi od ovih sistema daju pogrenu informaciju o proizvodu (troku) i ne stvaraju informacije koje su potrebne menaderima logistike za donoenje valjanih odluka. Na primer, mnogi menaderi logistike su dosta kapitala investirali u opremu i sisteme da bi olakali aktivnosti u podrujima kao to su skladitenje, transport i kontrola zaliha. Kao rezultat toga, neka preduzea su drastino smanjila trokove radne snage u ukupnim trokovima logistike. Ako preduzea nastave da alociraju ukupne trokove na bazi direktnih radnih sati (kao to je to sluaj u mnogim standardnim sistemima obrauna trokova), onda nastali trokovi nee u potpunosti biti od pomoi menadmentu udonoenju odluka. Potrebe za informacijama celog preduzea i njegovih funkcionalnih delova, a ne zahtevi za eksternim izvetavanjem o raznim industrijama i regulatornim grupama, treba 58

da vode ka sagledavanju unutranjeg raunovodstva. Preduzee treba da postavi, kao visoki prioritet, odvajanje potrebnih podataka za unutranje i spoljanje svrhe. 13.3. Saoptavanje informacija Informacije je potrebno efikasno saoptiti da bi bile od koristi menaderima. Saoptavanje treba da bude na jeziku budueg korisnika. U protivnom, prijem informacija bie otean. Takoe, komuniciranje je ponekad ogranieno kada ljudi ignoriu neoekivane informacije. Zato se ponekad ukazuje kao na selektivnu percepciju. Na kraju, komuniciranje se obavlja samo ako su informacije usklaene sa vrednostima osobe i ako direktno odgovaraju odlukama menadmenta koji treba da donese odluku. Ukratko, uspeno komuniciranje zahteva poznavanje onoga to korisnik moe da uoi, to oe kuje da noi i ta namerava da uini sa onim to je nojo. Ako onaj, ko saoptava, ispusti bilo koji od ovih cilj eva, saoptavanje infonnacija je oteano.

59

14.

Sistem obrade porudbina

14.1. Koncept informacionih sistema u logistici Sistem informacija logistike (Logistics Information System-LIS) se moe definisati kao "Struktura meusobnog delovanja ljudi, opreme i postupaka koji zajedno omoguuju relevantne informacije menaderu logistike u cilju planiranja, sprovoenja i kontrole. Slika pokazuje odnos izmeu informacionih sistema logistike, elemenata okruenja logistike i procesa donoenja odluka o logistici. Dijagram pokazuje etiri glavna podsistema ili modula, koji ine logistiki informacioni sistem: 1) sistem obrade prudbina, 2) sistem istraivanja i obavetavanja, 3) sistem podrke odluivanju i 4) sistem izvetaja i autputa. Zajedno ovi sistemi treba da obezbede menaderu logistike blagovremenu i preciznu informaciju kao bazu za upravljanje funkcijama planiranja, izvrenja i kontrole.

Sl.14.1: Informacioni sistem logistike Slika prikazuje logistiki informacioni sistem funkcionalno orijentisan ka onom koji je orijentisana na aktivnosti. Na dnu ove slike navedeni su transakcioni sistemi i specifine odgovornosti u vezi sa misijom logistike. Na ovoj slici, na primer, ulaz porudbine, usluga potroau, obnavljanje zaliha, prijem i priprema isporuke i potraivanja su najvaniji u transakcionim sistemima. Kreui se do nivoa kontrolnog izvetavanja, vani moduli su: izvetaji o uslugama kupcima, upravljanje zalihama, poslovanje skladita, saobraaj, raunovodstvo i kredit. Transakcioni sistemi i nivoi kontrolnog izvetavanja su veoma bitni za aktivnosti na nivou distribucionog centra i ukljuuju aktivnosti koje su u osnovi tehniki orijentisane.

60

Sl.14.2:Informacioni sistem logistike-funkcionalni pristup Na nivou analize, otkrivamo da regionalni ili divizioni menaderi mogu da se angauju u taktikim operacijama koje se odnose na podrke u marketingu, predvianje proizvodnje i finansije. Na kraju, ukupna funkcija logistike je ukljuena u funkciju planiranja na divizionom ili na nivou korporacije i ona je od strateke vanosti. Logistiki informacioni sistem ima mnogo dimenzija i proces vertikalnog agregiranja dozvoljava tom sistemu da slui raznim svrhama.

61

15.

Sistem istraivanja i obavetavanja

Kao to smo ranije naglasili tri razliita, pa ipak srodna okruenja treba da interesuju menadere logistike: (1) makro (spoljno) okruenje, (2) okruenje meu preduzeima (to je odreeno kanalom distribucije preduzea) i (3) mikro-okruenje. Sistem istraivanja i obavetavanja (Research and Intelligence System-RIS), kao deo LIS-a, snima okruenje, opaa i donosi zakljuke koji su na raspolaganju celokupnoj logistici i celom preduzeu. Na osnovu rezultata (dobijenih snimanjem okruenja) C. J. Langley i P. E. Fulchino prepoznali su sledee probleme na koje menaderi logistike treba da obrate panju": . Integracija planiranja logistike sa korporativnim planiranjem; . Upravljanje vezama izmeu logistike i korporativne funkcije; . Donoenje odluke: proizvoditi ili kupovati i korienje usluga treih Iica; . Strategije organizacije i zapoljavanja; . Integracija informacionih tehnologija; . Podesnost oblika mree i funkcija logistike i . Naglasak na produktivnost i kvalitet u logistici. Prepoznavanje ovih problema treba da obezbedi osnovu za efikasno strateko planiranje i za uspeno implementiranje strategija. Snimanje okoline Menader logistike moe pravilno da snimi okoIinu na etiri naina: . lndirektnim posmatranjem - opti pristup informacijama gde menader nema nita posebno na umu; . Uslovljenim posmatranjem - usmereno posmatranje koje ne ukljuuje aktivno istraivanje, manje ili vie jasno identifikovanog podruja ili tipa informacije; . Neformalnim istraivanjem - veliki inestrukturiran napor usmeren na obezbeenje specifinih informacija ili informacija za specifine svrhe; . Formalnim istraivanjem - namerni napor (koji obino sledi prethodno formulisan plan, postupak ili metodologiju) kako bi se obezbedila specifina informacija ili informacija koja se odnosi na specifini problem. Takoe, moe se proces snimanja okoline smatrati nepravilnim (koji se fokusira na istorijski dogaaj i u osnovi je reaktivan), pravilnim (i predvidivim, ukljuujui prilaze kao to su ankete potroaa) ili stalnim (koji due traje i predstavlja tekui proces kao to je korienje savetodavnih odbora potroaa). Da bi maksimirali rezultate snimanja okoIine, menaderi logistike treba da ukljue nekoliko kljunih izvora informacija u iscrpni kontrolni sistem. Prvo su slubenici logistike, kao i drugi ljudi zaposleni u preduzeu. Poslovodni kadrovi obrauna, na primer, se nalaze u izuzetnom poloaju da prikupe strateki vane informacije koje se odnose na potroae i konkurente, im im menader logistike kae ta tano eli. Stino tome, vozai voznog parka esto mogu da prikupe vredne informacije na doku gde tovare, ako jednostavno znaju ta da trae. Drugo, partneri u kanalu kao to su prodavci, kupci, prevoznici i menaderi skladita, predstavljaju vredan izvor dodatnih informacija o okruenju. Ova preduzea su esto voljna da podele svoje opservacije i percepcije o 62

okruenju im se to od njih trai. Tree, i unutranja funkcija ili spoljni struni savetnik savetodavna firma treba da izvre neki oblik tekue kontrole i procenu okruenja. Mnoga preduzea selektivno koriste spoljna preduzea da im pomognu u procesu snimanja i procene okruenja. Predvianje tranje Preduzea esto predviaju tranju koja je povezana sa podrujem logisitke. Prvi korak je dvanaestomesena prognoza tranje primenom tradicionalog mesenog pristupa (proseno kretanje, regresiona analiza, itd.) i prikaz trogodinjih podataka o tranji, cenama, sezonskoj prodaji, ansama za poslovanje i promociji. U drugom koraku, menaderi marke i proizvoda prognoziraju i preporuuju odgovarajue promene. Krajnji rezultat je usaglaen izvetaj o ukupnim potraivanjima trita za sledei period od jedne do tri godine. Trei korak ukljuuje razvijanje ukupnih planova proizvodnje za sledei dvanaestomeseni period i alokaciju specifinih potreba proizvodnje na razne proizvodne pogone. Na kraju, funkcija logistike obino je odgovorna za kratkorono proizvodnju, u cilju koordiniranja tranje za gotovim proizvodima sa potrebnim proizvodnim "inputima", to se vremena i materijala tie. Skup podataka za dugurone prognoze treba da bode deo onog podistema LIS-a koji je oznaen kao podsistem istraivanja i obavetavanja. Suprotno tome, za modele predvianja i za alternativne pristope planiranju proizvodnje potrebna je podrka onog podsistema LIS-a koji je oznaen kao sistem podrke odluivanju.

63

16.

Sistem za podrku u odluivanju

Trei deo LIS-a je Sistem za podrku u odluivanju (Decision Support SystemDSS), jedan interaktivni kompjuterski sistem koji obezbeuje podatke i analitike modele koji pomau donosiocima odluka da ree ne strukturirane probleme, tj. probleme sa mnogo varijabli koje je teko definisati. Bitno je da DSS predstavlja iscrpan set kompjuterski orijentisanih sredstava koja treba da pomognu menaderima da donose adekvatne odluke. 16.1. Vanost baze podataka Potreba za iscrpnom bazom podataka (koja sadri tipove informacija koje su potrebne menaderima logistike u procesu odluivanja) najee zahteva da ona potpomogne DSS koncept. Tabela 5-3 prepoznaje neke tipine baze podataka koje DSS baza podataka logisitke treba da ukljui.

Sl.16.1: Fajlovi baza podataka Fajlove ovih podataka treba koristiti kod raznih tipova analiza kao i u drugim sluajevima kada to zahtevaju menaderi. Metod upravljanja bazom podataka zahteva da se prvo identifikuju logini odnosi izmeu fajlova u bazi podataka i da se zatim restukturiraju ovi odnosi u logine baze podataka. Stoga je danas izraz upravljanje odnosnom bazom podataka postao veoma popularan u industriji. Podaci koji se uvaju u bazi podataka mogu da se podele u sledee kategorije: . Bazini fajlovi (osnovna baza poda taka) - osnovna unutranja ili spoljna baza podataka koja je potrebna kao analitiko sredstvo; . Kritini faktori - kljuno je upravljanje "inputom" tako da definie delokrug donoenja odluka i smernica; . Politike/parametri - osnovne operativne politike logistike za svako funkcionalno podruje . Fajlovi sa reenjima - rezultati prethodnih analiza se stalno ili periodino uporeuju sa buduim analizama osetljivosti.

64

16.2. Pristupi tipovima modeliranja Uopteno govorei, mogue je klasifikovati modele u tri grupe: 1) modeli optimizacije, 2) heuristiki modeli i 3) modeli simulacije. Korisno je kratko respektivno analizirati obeleja svake grupe modela. Modeli optimizacije tee pronalaenju najboljeg reenja formulisanog problema. Linearno i matematiko programiranje su tehnike koje se esto koriste za optimiziranje odreenih problema u logistici. Prednost ovih pristupa je u sposobnosti da obezbede najbolja reenja, da upravljaju kompleksnim modelima i da idetifikuju kreativna reenja, da efikasno pripreme i analiziraju podatke i da daju mogunosti ili za utede trokova ili za porast profita. Modeli optimiziranja zahtevaju znaajane kompjuterske kapacitete, zahtevaju ukljuivanje velikog broja ograniavajuih pretpostavki i ne mogu se uvek efikasno primeniti u operacijama logistike u nesigurnim uslovima. Modeli heuristike ne daju "najbolje" reenje ve pruaju dobru procenu ili "priblino" reenje. ineci to, oni uglavnom uzrokuju nie trokove u odnosu na predhodne modele. Preduzea su uspeno primenila heuristike modele u mnogim podrujima logistike ukljuujui lokaciju skladita, odreivanje maruta kamiona i raspored proizvoda u skladitu. Poto heuristiki modeli uvek ne odgovaraju na specifine kompleksne probleme, oni su obino sasvim dobri u obezbeivanju korisnih reenja po prihvatljivim trokovima. Modeli simulacije ukljuuju razvijanje kompjuterskog predstavljanja sistema logistike, ili nekog dela manipulisanjem kljunim varijablama u "osloboenoj od rizika" kompjuterskoj laboratoriji. Poto je nekada ovaj prilaz bio skup s obzirom na vreme postavljanja kompjutera i vreme obrade podataka, simulacija globalnih operacija logistike preduzea (zahvaljujui modernoj tehnologiji) danas moe da traje dva sata na personalnom kompjuteru. Primena simulacija prua menaderima logistike izuzetnu sredinu za testiranje i procenjivanje alternativnih strategija logistike. Za podruje logistike moe da se razvije kompletno prilagoen program simulacije ili program pomou jednog od sve veeg broja softverskih paketa specijalno razvijenih za ove svrhe. Tabela prikazuje tri nivoa odluivanja u logistici (strateki, taktiki, operativni) na nekoliko funkcionalnih podruja logistike. Ova tabela pokazuje da praktino svako podruje logistike trai znaajne odluke u svakom od tri vremenska okvira. Modeliranje logistike zahteva fleksibilne i efikasne pristupe. Pristupi o kojima je bilo rei ranije, takoe bi mogli da se koriste za analizu problema predstavljenih u tabeli. Pored baze podataka i modela baze, sistem za podrku u odluivanju treba da ukljui podsistem dijaloga. Ovaj podsistem sistema za podrku u odluivanju olakava interakciju izmeu korisnika i sistema. Na primer, efikasno oblikovan podsistem dijaloga eliminie potrebu da korisnik bude struni programer. Funkcija logisitke u preduzeu moe da ima znatnu korist od dobro oblikovanog sistema za podrku odluivanju. Investiranje u sistem je znaajno ali rezultati obino opravdavaju trokove. Istovremeno, i efikasno sprovoenje DSS koncepta olakava funkciji logistike da postigne svoj puni doprinos. Pored baze podataka i modela baze, sistem za podrku u odluivanju treba da ukljui podsistem dijaloga. Ovaj podsistem sistema za podrku u odluivanju olakava 65

interakciju izmeu korisnika i sistema. Na primer, efikasno oblikovan podsistem dijaloga eliminie potrebu da korisnik bude struni programer. Funkcija logisitke u preduzeu moe da ima znatnu korist od dobro oblikovanog sistema za podrku odluivanju. Investiranje u sistem je znaajno ali rezultati obino opravdavaju trokove. Istovremeno, efikasno sprovoenje DSS koncepta olakava funkciji logistike da postigne svoj puni doprinos.

16.3. Primena kompjutera u logistici Univerzitet u dravi Ohajo je 1990. godine je uradio iscrpnu studiju o primeni informacione tehnologije u logistici. Studija je ukljuila pripremanje i slanje detaljnog upitnika grupi od 200 lanova Saveta za upravljanje logistikom. Vraeno je 54 popunjenih upitnika koji su sluili za potrebe ovog istraivanja. Ispitanici su bile velike proizvodne organizacije sa brojnim pogonima i distributivnim centrima. Njihovi logistiki sistemi su se dosta razlikovali zavisno od toga da li su sluili maloprodaji, velikoprodaji i industrijskim tritima. Rezultati istraivanja pokazali su da veina ispitanih preduzea ima odgovarajue iskustvo sa logistikim sistemima baze podataka. Na primer, 96% preduzea je koristilo kompjuterizovane metode prijema i obrade porudbina, a 89% kompjutere za kontrolu zaliha. Korienje kompjutera kod drugih funkcija i sistema je manje. Zapravo, sa izuzetkom uglavnom poveane upotrebe kompjutera, ovi rezultati su konzistentni sa ranijim izvetajima istraivaa na Tenesi Univerzitetu. Ova studija, bazirana na telefonskim intervjuima sa 100 menadera logistike, ukazala je na vii stepen automatizacije za rutinske i zadatke koji se ponavljaju (kontrola zaliha i prijema porudbina), nego za zadatke koji ukljuuju odluke u vezi sa izborom ili procenom (na primer konsolidacija isporuke, izbor prevoznika i procenjivanje). Pomenu ta studija je pokazala da je vie preduzea koristilo lokalne mree LAN (Local Area Networks-LANs) i da su aktivno povezivala mikrokompjutere sa centralnim kompjuterom. Najee korieni softver u logistici je tabelarno prikazivanje, statistike analize, obrade u Wordu, menadment baze podataka, projektni menadment i elektronska pota. Kompjuteri su znaajni za ukupni menadment informacija u logistici. Preduzea efikasno integriu ovu tehnologiju (LANs) sa drugim informacionim sistemima logistike i ova integracija e se ubrzano nastaviti. 16.4. Primena kompjutera u logistici Univerzitet u dravi Ohajo je 1990. godine je uradio iscrpnu studiju o primeni informacionih tehnologija u logistici. Studija je ukljuila pripremanje i slanje detaljnog upitnika grupi od 200 lanova Saveta za upravljanje logistikom. Vraeno je 54 popunjenih upitnika koji su sluili za potrebe ovog istraivanja. Ispitanici su bile velike proizvodne organizacije sa brojnim pogonima i distributivnim centrima. Njihovi logistiki sistemi su se dosta razlikovali zavisno od toga da li su sluili maloprodaji, velikoprodaji i industrijskim tritima. Rezultati istraivanja pokazali su da veina ispitanih preduzea ima odgovarajue iskustvo sa logistikim sistemima baze podataka. Na primer, 96% preduzea je koristilo 66

kompjuterizovane metode prijema i obrade porudbina, a 89% kompjutere za kontrolu zaliha. Korienje kompjutera kod drugih funkcija i sistema je manje. Zapravo, sa izuzetkom uglavnom poveane upotrebe kompjutera, ovi rezultati su konzistentni sa ranijim izvetajima istraivaa na Tenesi Univerzitetu. Ova studija, bazirana na telefonskim intervjuima sa 100 menadera logistike, ukazala je na vii stepen automatizacije za rutinske i zadatke koji se ponavljaju (kontrola zaliha i prijema porudbina), nego za zadatke koji ukljuuju odluke u vezi sa izborom ili procenom (na primer konsolidacija isporuke, izbor prevoznika i procenjivanje). Pomenu ta studija je pokazala da je vie preduzea koristilo lokalne mree LAN (Local Area Networks-LANs) i da su aktivno povezivala mikrokompjutere sa centralnim kompjuterom. Najee korieni softver u logistici je tabelarno prikazivanje, statistike analize, obrade u Wordu, menadment baze podataka, projektni menadment i elektronska pota. Kompjuteri su znaajni za ukupni menadment informacija u logistici. Preduzea efikasno integriu ovu tehnologiju (LANs) sa drugim informacionim sistemima logistike i ova integracija e se ubrzano nastaviti. 16.5. Izvetaji i rezultati Podsistem izvetaja i autputa je etvrta velika komponenta informacionih sistema u logistici. Mnogi menaderi logistike veruju da se veina izvetaja i drugih oblika rezultata ne saoptava efikasno. Kao rezultat toga, mnoge dobre ideje, mnogi vidni rezultati istraivanja i mnoge organizatorske preporuke jednostavno prolaze neopaene zbog nedostatka odgovarajuee komunikacije. Izvetaji mogu da slue planiranju, poslovanju i kontroli. Na primer, izvetaji o planiranju mogu da ukljue informacije o trendovima prodaje i prognoze, druge informacije o tritu i prognoziranje uticaja trokova. Izvetaji o planiranju ukljuuju i prole i buduee informacije. Izvetaji o poslovanju obavetavaju menadere i supervizore o tekueim zalihama, narudbinama, o kupovini i otpremi, proizvodnji, kontroli i transportu. Ovi izvetaji pruaju menaderima informacije u tzv. realnom vremenu. Menadment poslovne logistike Izvetaji o kontroli mogu da sadre informacije otrokovima i poslovanju za odreene vremenske periode, mogu da uporede trokove previdene budetom i tekuce trokove i da prue informacije o direktnim trokovima transporta. To moe biti osnova za strateko preusmeravanje ili modifikovanje metoda i taktika poslovanja. Komunikacija je uspostavljena samo ako su dobijene informacije uskladene sa direktnim potrebama menadera u procesu odluivanja. U praksi, bitno je uobliavanje oekivanja ljudi sa informacijama koje su date u izvetajima. Takoe, inkorporiranje vremenski lanih informacija je veoma bitno. Strunjaci nema ju ni sklonosti ni vremena da se have neefikasnim komunikacijama. U logistici preduzea, visoko kvalitetne komunikacije putem odgovarajuih izvetaja treba da budu standard, a ne izuzetak. Bilo da se pomenute osnovne informacije odnose na upravljako planiranje, poslovanje ili kontrolu, efikasnost komuniciranja e uticati ne samo na funkciju logistike u preduzeu, ve i na njenu misiju u celokupnom poslovanju.

67

16.6. Inovativni informacioni sistemi U prethodnim delovima ovog poglavlja analizirana su etiri elementa informacionog sistema logistike. Efikasno implementiranje koncepta LIS-a je neophodno za poslovanje u dananjem okruenju. U ovom delu poglavlja analiziraju se etiri teme, od kojih svaka predstavlja jedan inovativni informacioni sistem za menadment logistike: sistem vetake inteligencije /eskpertski sistem, direktna profitabilnost proizvoda, menadment kanala proizvoda i statistiko upravljanje procesom (SPC). Vetaka inteligencija/ekspertni sistemi Vetaka inteligencija je deo nauke o kompjuterima koji se odnosi na "teranje maina da se bave poslovima koji zahtevaju inteligenciju Ijudi. Ekspertni sistem je kompjuterski program koji oponaa eksperta, koristi metode i informacije koje je dobio i usavrio ekspert. Ekspertni sistem moe da rei probleme, pravi prognoze, predlae mogua reenja i nudi savete sa stepenom tanosti koji odgovara strunjaku. Ekspertni sistemi nude ekonomski i praktian nain da se osvoje, rafiniraju i proire menaderske vetine. Ekspertni sistemi pruaju okvir u kome se nalaze dokumenta u vezi sa pitanjima i odgovorima koje eksperti koriste da bi reili analitike i operativne probleme. Sa takvim sistemima preduzee moe mnogim radnicima da prui ekspertna znanje poboljavajui doslednost, preciznost i produktivnost u celoj mrei. Ovi sistemi omoguuju efikasnije upravljanje najkritinijim resursom preduzea, a to je znanje. Ukratko, ovi pristupi ukljuuju razumevanje i kompjuterizaciju procesa ljudske misli. Kada oni koji razvijaju ekspertne sisteme dovoljno shvate proces misli, oni daju instrukcije kompjuteru da donosi iste vrste odluka koje bi donelo neko lice. Posmatranjem kako ljudi donose odluke mogue je prepoznati pravila odluivanja i heuristike koje vode akcije menadera logistike.

Sl.16.2: Bazina struktura ekspertnog sistema Slika pokazuje glavne komponente ekspertnih sistema su: baza znanja i maina koja zakljuuje. Dinamina radna memorija, koja skladiti privremene zakljuke ili dodaje informacije sistemskoj bazi znanja ili maini za zakljuivanje, povezuje bazu znanja i

68

mainu koja zakljuuje. Ekspertni sistem se takoe povezuje sa korisnicima i drugim vanim bazama podataka. Zbog mnogobrojnih uspenih primena sistema vetake inteligencije i ekspertnih sistema, Meri Kej Alen (Mary Kay Allen) je sprovela istraivanje o primenljivosti ekspertnih sistema u logistici, posebno na upravljanje zalihama. Njen primarni cilj je bio da prepozna ekspertne odluke heuristike koje se mogu primeniti radi smanjenja zaIiha. Drugi cilj je bio da se izgradi ekspertni sistem baziran na heuristikim metodama i da se izmere performanse ekspertnog sistema baziranog na efektivnosti i efikasnosti rezultirajuih odluka. Metodologija istraivanja ukljuila je 14 mesta za razvoj ekspertnih sistema, zajednikim radom sedam eksperata u testiranju i u odreivanju heuristikih odluka, koje se koriste u upravljanju zalihama. Meri Kej Alen je otkrila 441 pravilo, koje je koristila da razvije jedan ekspertni sistem koji se odnosi na upravljanje zalihama. Ona je razvila ekspertni sistem u Sakramento Air Logistics centru tj. u pogonu USAF-a. Ogden Air Logistics centar bio je korien za dodatno ispitivanje sistema. Sve u svemu, menaderi zaliha pritisnuti sa kompleksnim problemima i oni kojima je pomogao ekspertni sistem, poboljati su performanse od 15,1 % na 17,73%. U vebi pretestiranja, ekspertni sistem je otkrio greku od 600000 $ u jednom artiklu. Takvi rezultati su pomogli da se USAF ubedi da sprovede mnoge od preporuka Meri Kej Alen. Takoe, i studija pod naslovom "Uvoenje ekspertnih sistema u logistici", koju je objavio Savet za upravljanje logistikom, pruila je detaljne podatke za est organizacija (Burlington Northem Railroad, Digital Equipment Corporation, Eastman Kodak, FederlMogul, Sea Land Service, Inc. i Navy) koje su uspeno primenile ekspertne sisteme u logistici. Studija je potvrdila rast interesa preduzea za korienje ekspertnih sistema kod donoenja odluka o logistici.

69

17.

Pojam i funkcije zaliha

Ranije je veina proizvodnih i trgovinskih preduzea mogla da ostvaruje vei dohodak uprkos veoma neefikasnoj kontroli zaliha. Danas to nije sluaj, jer veina preduzea posluje sa malom stopom dohotka, koja bi lako mogla da iezne, ukoliko se ne bi posvetila odgovarajua panja upravljanju zalihama. Loa kontrola zaliha kod velikih ili malih, proizvodnih ili trgovinskih preduzea, ima za posledicu liavanja znaajnog dela dohotka, jer su velike kamate na zalihe. Zalihe su sloena ekonomska kategorija koja se pojavljuje u razliitim oblicima angaovanih sredstava. Odnosi, kojima se ona ukljuuje sa drugim kategorijama u privredne procese, su odnosi viestruke meuzavisnosti. Relevantni faktori utvrivanja politike skladitenja i zaliha ne smeju se posmatrati samo sa stanovita preduzea, kao elementa sistema proizvodnje, nego mnogo ire. Radi se o zajednikoj politici skladitenja i zaliha niza subjekata, vrsto povezanih, odnosno integrisanih u reprodukcionu celinu. Prema tome, tako shvaeena politika skladitenja i zaliha obuhvata sve one relevantne odluke i programe mera, sredstva i rokova koji se ne odnose samo na privredu kao celinu ve i na drutvene delatnosti. Kada bi potrebne koliine predmeta rada bile unapred tano poznate, kako koliinski, tako i u pogledu momenta ulaska u proces proizvodnje i kada bi duina vremena nabavke takoe bila unapred tano poznata, kontinuitet procesa proizvodnje bi mogao da se obezbedi odgovarajuom organizacijom procesa nabavke. U sferi proizvodnje stvaraju se dobra sa ciljem da se sa njima to potpunije zadovolje drutvene potrebe. Radi zadovoljenja potreba, proizvedena dobra se sredstvima prometa prenose u sferu potronje (proizvodne, drutvene ili line). Iz mnogo razloga, ekonomskog i tehnolokog karaktera, ne moe se ostvariti puna usklaenost kretanja u proizvodnji i potronji ni u vremenu ni u prostoru. Ono to se proizvede ne troi se, po pravilu, ni u tom trenutku, ni u tom mestu. Zato se za obezbeenje kontinuiteta procesa proizvodnje neophodne manje ili vee zalihe.

Sl.17.1. Klasifikacija relevantnih faktora politike skladitenja i zaliha

70

Zalihe su puferi (nem. Puffer: odbojnik, amortizer udarca ) izmeu tokova input-a i tokova output-a materijalnih dobara. Ovi puferi nastaju im dode do razlike izmeu vremenske i koliinske strukture toka ulaza i toka izlaza. Kada bi tokovi ulaza u svim delovima preduzea bili potpuno sinhronizovani sa odgovarajuim tokovima izlaza, zalihe bi bile nepotrebne Na potpunoj sinhronizaciji ovih tokova zasniva se tzv. "bezskladina" proizvodnja. 17.1. Kategorije zaliha Postoje razliite podele zaliha. esto se diferenciraju sledei tipovi zaliha: . procesne, . cikline, . sigurnosne, . sezonske i . stalne zalihe. Procesne zalihe su zalihe u tranzitu. Neophodne su zbog vremena koje je potrebno da stignu od jednog do drugog lana lanca. Preduzee moe smanjiti procesne zalihe lociranjem skladita blie kupcima, korienjem regionalnih umesto centralnih skladita i izborom izmeu razliitih vidova transporta kako bi se vreme isporuke skratilo. . Cikline zalihe javljaju se kod firmi koje kupuju robu u veim koliinama od potrebnih. Preduzee kupuje vee koliine od potrebnih zbog: ekonominijeg transporta, koliinskih popusta, veih mogunosti za pogaanje (ugovaranje) sa partnerima ili zbog mogunosti da se trokovi naruivanja plate u vie rata. Pri odluivanju o koliinama treba uzeti u obzir i dodatne trokove. Preduzea koriste sigurnosne zalihe zbog moguih varijacija u tranji ili neplaniranih zakanjenja u isporuci narudbina ili zbog zakanjenja u naruivanju. Funkcija sigurnosnih zaliha je da se izbegne nedovoljnost robe na zalihi. Preduzee moe smanjiti sigurnosne zalihe koricenjem: 1) trajnog sistema zaliha, tj. kontinuiranim utvrivanjem nivoa zaliha; 2) razliitih formi isporuka sa odgovarajuim vremenom isporuke i 3) visokog stepena kontrole dobavljaa. Stalne i sezonske zalihe nune su zbog razlika u proizvodnji i tranji. Na primer, lako kvarljiva roba, koja se proizvodi u letnjim mesecima, a prodaje tokom cele godine. estitke za Novu godinu proizvode se nekoliko meseci, ali se prodaju samo u toku jednog meseca. Da bi se smanjile stalne i sezonske zalihe, potrebna je prekovremena proizvodnja. Ali, ona poveava trokove zbog veih trokova rada i neiskorienih kapaciteta maina van sezone. Specifine funkcije svakog tipa zaliha prikazane su u tabeli. Nijedan od ovih tipova zaliha ne reflektuje zalihe potrebne za proizvodnju ili za prodaju. etiri tipa zaliha 71

ukazuju na potrebu za veim zalihama od potrebnih zbog: robe u tranzitu (procesne zalihe), razliite pregovarake moi (cikline zalihe), nesigurnosti u isporuci i varijacija tranje (sigurnosne zalihe) i uticaja sezone (stalne i sezonske zalihe). Smanjivanju svih tipova zaliha doprinosi primena just-in-time principa i sistem zaliha za brzi odgovor zahtevima tranje.

Sl. 17.2: Funkcije tipova zaliha 17.2. Minimalne, maksimalne i sigurnosne zalihe Minimalne zalihe predstavljaju najmanju koliinu robe ispod koje se roba u skladitu ne sme spustiti ukoliko se ne eli prekinuti snabdevanje kupaca. Minimalne zalihe nekog artikla (Zmin) izraunavaju se mnoenjem oekivane prodaje (P) u jedinici-vremena na (danu,lQes cu) i vremena (v) potrebnog da se obnove zalihe konkretne robe (izraenog istom vremenskom jedinicom):

Zmin = P x v
Ove zalihe angauju veliki iznos finansijskih sredstava. Zato je opravdano nastajanje menadera da ih utvrde na to niem nivou, ali, ne i na toliko niskom da bi se ugrozio kontinuitet prodaje. Ma koliko precizno i realno izraunate, minimalne zalihe ni su najekonominije zalihe. To su najrnanje mogue zalihe koje obezbeuju nesmetani tok prodaje, angauju neophodan minimum finansijskih sredstava i omoguavaju utedu na nekim kategorijama trokova. Ali, pored ovih faktora u oceni ekonominosti zaliha, moramo uzeti u obzir i razmatranje trokova nabavke i drugih relevantnih trokova. Minimalne zalihe diktiraju ee nabavke u manjim koliinama. Zato se reim minimalnih zaliha upranjava samo za artikle kod kojih se ostvaruje vea uteda na trokovima dranja zaliha, nego to se gubi na nabavnoj ceni i trokovima dopreme. Tek kada se razmotre i svi relevantni faktori i izvri usklaivanje izmeu trokova nabavke i trokova dranja zaliha, moe se rei koji je nivo zaliha najekonominiji. Ako su trokovi dranja zaliha vei od trokova naruivanja i dopreme, onda su minimalne zalihe ujedno i optimalne zalihe. 72

Maksimalne zalihe, suprotno minimalnim, predstavljaju gornju granicu iznad koje se ne sme za odreeno razdoblje nabavljati roba, jer bi to bilo ekonomski neopravdano i tetno. Nekada se pod pojmom maksimalne zalihe podrazumeva i ona gornja granica koja u sebi ukljuuje i celovitost asortimana odreene robe. U sI uajev ima, kada se vie dobija nabavkom u veim koliinama nego to se gubi poslovanjem u velikim koliinama, maksimalne zalihe mogu za trgovinu biti i optimalne u isto vreme. Meutim, kada nivo optimalnih zaliha prelazi i maksimalne zalihe, ove poslednje e ipak biti gornji limit, poto se ne moe ii preko potreba preduzea, ma koliko da se time ekonomie u trokovima nabavki i zaliha. Izraunavaju se po formuli:

Zmax= Zmin + OKN

gde su: Zmax- maksimalne zalihe, Zmin- minimalne zalihe i OKN - optimalna koliina naruene robe. Preko maksimalnih zaliha se prelazi u prekomerne zalihe. One su tetne po trgovinu, jer blokiraju finansijska sredstva koja se mogu deblokirati tek u nekom od narednih poslovnih perioda. Pojava prekomernih zaliha upozorava da treba odustati ili odloiti nove nabavke, odnosno da treba to pre prodati suvinu robu. Prekomerne zalihe, dakle, angauju dodatna finansijska sredstva, koja usporavaju proces obrta zaliha i poveavaju trokove skladitenja nabavke i prodaje. Kod prekomernih zaliha je prisutan i rizik prelaska u nekurentnost. U vezi sa ovim francuski ekonomista Pjer Lba (Pierre Lebas) kae: "Nekurentne zalihe su rezultat: pogrene procene, nepromiljenog akta, greke, nekompetencije itd. Dobra namera se ne moe uvek upotrebiti kao izgovor za pojavu nekurentnih zaliha. Preduzee koje raspolae uspavanim zalihama skupo plaa njihov san. One zauzimaju dragoceni prostor, angauju sredstva, zahtevaju kontrolu, inventarisanje i drugo. U popisu se javljaju kao aktiva preduzea sa vrednou koja po pravilu iskrivljuje sliku stvarnog stanja. Najzad, ako due traje njihov san one same sebe prodiru, jer njihovu vrednost apsorbuju trokovi koje izazivaju". Kada je re o robi za koju je izraunato da je za poslovanje najekonominije dranje zaliha na minimalnom nivou (a u pitanju je roba kod koje se ne sme tolerisati prekid u snabdevanju), tada se preporuuje praksa sigurnosnih zaliha. Ovim imenom nazivarno koliinu robe iznad minimalnih zaliha, kojom e se odrati kontinuitet prodaje i u sluajevima kada tranja bude iznad oekivanja ili/i kada dobavlja zakasni sa isporukom. Sigurnosne zalihe se utvruju obrascem:

Zs = Px s
gde su: Zs - sigurnosne zalihe, P - oekivani obim prodaje i s - koeficijent sigumosti (izraunava se u decimalnim brojevima). U logistikom procesu sigurnosne zalihe treba posmatrati u odnosu na nivo pruenih usluga. Pretpostavimo da je preduzee odluilo da prui 97,5% usluga. To znai da, ako preduzee primi 200 narudbina, onda e moi da izvri 195 isporuka. Ukupno nee moi da zadovolji 5 (2,5%) narudbina zbog nedostatka robe u skladitu. Neka predviena tranja u toku 48 nedelja iznosi: 73

15 25 25 10 15 15 25 25 20 20 10 15 15 5 10 15 20 20 15 20 20 30 20 25 15 20 10 10 15 10 25 25 10 10 5 15 15 10 15 20 20 30 20 10 5 5 20 35

Sl.17.3: Sigurnosne zalihe i nivo usluga Vreme za koje treba ponovo naruivati robu, tzv. lid tajm ( lead time), odreuje se na nedelju dana, jer je toliko vremena potrebno da bi se popunilo skladite radi zadovoljenja potreba potroaa. Sledi izraunavanje koliine proseno potrebnih zaliha, to se dobija na osnovu deljenja ukupne predviene tranje sa brojem nedelja (broj posmatranja), tj.:

810/48 = 16,875 jedinica.

Dakle, koliina proseno potrebnih zaliha iznosi oko 17 jedinica. Na osnovu ovog podatka i pretpostavke da se radi o priblino istim odstupanjima, dobijamo krivu normalne distribucije, kao to je i predstavljeno na slici 17.3. Mogue je izraunali i standardnu devijaciju tranje, koja u prikazanom sluaju iznosi 7 jedinica. Odreuje se na taj nain to se prosek odstupanja od aritmetike sredine (5,63) pomnoi sa 1,25. Prosek odstupanja od aritmetike sredine dobija se kada se sva odstupanja podele sa brojem posmatranja (48). Da bi smo sagledali znaaj sigurnosnih zaliha vratimo se prethodnoj slici. Izmeu dve vertikalne linije prikazano je vreme za koje treba naruiti robu (serija alternativa tranje). Raniji nivo tranje (ili odstupanja od zaliha) prikazan je plinom linijom. Nulta tranja prikazana je linijom a, situacija kada zalihe ne zadovoljavaju tranju prikazana je linijom d. Linije lJ i c ukazuju na stanja izmeu ova dva ekstrema. Prema tome, politika nivoa sigurnosnih zaliha od 97,5% oznaava da 2,5% zahteva potroaa preduzee nece moi da izvri (rafirana povrina), tj. da za taj procenat ona nema robu na zalihama.

74

17.3. Optimalne zalihe Optimalne zalihe predstavljaju onaj obim robe na skladitu koji uslovljava najnie trokove nabavke, skladitenja i prodaje po jedinici. To je najpoeljniji nivo zaliha jer je za trgovinu najekonominiji. Pri odravanju reima optimalnih zaliha, konana ocena kotanja nabavljene robe (tj. cena u momentu prodaje) je naj nia. Optimalni nivo moe da se poklapa i sa minimalnim i sa maksimalnim zalihama, ali eci je sluaj da se nalazi negde izmeu njih. Ukupne trokove, poev od nabavne cene robe, pa do poslednjeg troka u vezi sa skladitenjem, mogue je podeliti u dve grupe: 1) trokove nabavke (Tn) i 2) trokove dranja zaliha (Tdz). Najvanije komponente trokova nabavke su trokovi naruivanja i dopreme. Znaajne komponente trokova dranja zaliha su tzv. oportunitetni trokovi i trokovi zastarevanja. Zbir ovih trokova ini konanu cenu kotanja robe, a optimalnim nivoom zaliha smatra se onaj nivo pri kojem je zbir ovih trokova najnii. Trokovi naruivanja su uglavnom fiksnog karaktera, s obzirom da vrlo malo zavise od naruene koliine. U ovu grupu trokova spadaju trokovi pribavljanja ponuda, trokovi izdavanja i realizacije narudbina, trokovi kvalitativnog i kvantitativnog prijema robe, lini dohoci, nabavne slube i sI. Trokovi dopreme su uglavnom proporcionalnog karaktera. Ovde spadaju trokovi prevoza, utovara, pretovara, istovara, osiguranja, kalo, lom, rastur i ostali gubici na kvalitetu i kvantitetu robe, koji mogu nastati za vreme njenog transporta. Zajedno uzeti, trokovi naruivanja i dopreme najee imaju relativno fiksni karakter, ali se radi njihovog lakeg grafikog prikazivanja obino pretpostavlja da su proporcionalni sa brojem narudbina. Mogu se izraunati ako se ukupni administrativni trokovi, vezani za nabavku robe, podele sa brojem porudbina. Ukupni trokovi naruivanja i dopreme najee su nelinearna forma broja narudbina, ali linearna funkcija oblika

C = a + bx
moe posluiti kao dobra aproksimacija. Trokovi dranja zaliha sastoje se od kamata na angaovana obrtna sredstva, trokova amortizacije, zastarevanja, kirije, svetla, ogreva, poreza i trokova manipulacije sa robom na zalihi. Ovu vrstu trokova veoma je teko utvrditi. Neki elementi trokova mogu se odmah utvrditi (porez, kalo, rastur, osiguranje, amortizacija). Daleko tee se mogu utvrditi trokovi sredstva koja su "umrtvljena" u zalihama. Ako su ova sredstva pozajmljena, onda su to trokovi koji se mogu utvrditi. Ali, ako su ova sredstva obezbeena iz internih izvora, obino se kao troak sredstava obraunava kamata. Jedan od pristupa problemu je utvrivanje oportunitetnih trokova za sredstva angaovana u zalihama. Radi se o utvrivanju stope prinosa koja bi se ostvarila da su sredstva upotrebljena na neki drugi nain, bilo eksterno ili interno. Druga vrsta problema u vezi sa trokovima dranja zaliha vezana je za trokove zastarevanja. Zalihe neke robe zastarevaju veoma spora (ako uopte i zastarevaju), dok druge imaju ogranieni rok upotrebe (na primer, boje, lakovi i sl.). Ali se ipak moe rei da zalihe svake robe zastarevaju. Ovaj element trokova zastarevanja posebno je vaan kod trgovinskih preduzea koje predaju robu sa jako naglaenim stilom, kao i proizvode kratkog veka trajanja, gde gubitak kroz zastarevanja moe da bude od mnogo veeg znaaja nego svi ostali trokovi zaliha. Trokovi zastarevanja 'ne' mogu se unapred predvideti, s obzirom da su poznati tek posle stvarnog nastanka, ali se ipak moe uzeti u obzir izvestan rizik zastarevanja. Skladite treba redovno istiti od zastarele (nekurentne, 75

demodirane) robe i vikova, jer ona nepotrebno zauzima prostor za manipulaciju a ne doprinosi efikasnijem poslovanju. Uvek postoji iskuenje da se istraje u uvanju nekurentne robe. Geslo "zlu ne trebalo", u osnovi je verovanja da e nekurentni artikli moda jednog dana imati bolju prou, to nije iskljueno, ali e se u meuvremenu za njihovo dranje na zalihama potroiti velika sredstva. Za efikasno upravljanje zalihama znaajno je odreivanje optimalne koliine nabavke (Economic Order Quantity - EOQ). Optimalna koliina nabavke je ona koliina dobara koja uzrokuje najnie trokove dranja i nabavke zaliha po jedinici. Optimalna koliina nabavke ukljuuje trade-off trokove dranja robe na zalihi i trokova procesa nabavke. Optimalnu koliinu nabavke moemo prikazati tabelarno, grafiki i izraunati pomou matematikih modela.

Sl. 17.4: Odreivanje optimalnog broja narudbina u uslovima neizvesnosti 17.4. Tranja i tokovi zaliha Ponaanje zaliha odreenih proizvoda znaajno je opredeljeno tokom tranje. Za proizvode sa konstantnom tranjom (sa kojom se lako moe upravljati) karakteristian je ravnomerni tok zaliha. Proizvodi sa sezonskom tranjom se karakteriu time to se tranja za njima moe relativno lako predvideti. Tranja za takvim proizvodima je visoka u specifinim periodima. Zalihe takvih proizvoda karakterie blago talasno kretanje (npr. kod sezonske i modne garderobe). Proizvodi sa vrlo nepredvidljivom tranjom su poznati kao "proizvodi masovnog hira". Kupovina tih proizvoda retko se ponavlja. Zalihe takvih proizvoda karakterie izrazito talasno kretanje. Znaajno je da mnoga preduzea nisu u stanju da klasifikuju svoje zalihe na nain koji odraava modele zahteva potroaa na tritima. Ovi modeli zahteva su obino praeni raznolikim nivoima mari koje odraavaju rizik dranja zaliha.

76

Sl.17.6: Dinamika dranja zaliha Poslovni profil niskog rizika moe se susresti kod trgovaca na malo koji se have prodajom enske garderobe, a koji su usmereni na trite sa potroaima starosti od 45 do 60 godina.

Sl.17.7: Politika dranja zaliha Neka uporeenja mogu da se naine kod ranijih klasifikacija. Zalihe sa ravnomemim tokom (koje e se verovatno ravnati sa minimalnim), zalihe sa blagim talasnim tokom (koje e se ravnati sa sezonskim zalihama) i zalihe sa izrazito talasnim tokom (pekulativne zalihe) verovatno imaju dosta zajednikog. Problem proizvoaa i/ili preprodavca je u donoenju odluka o zalihama u skladu sa zahtevima ciljne grupe potroaa i u razvoju miksa zaliha (asortimana) koji e biti prihvaen od kupca i koji e omoguiti ostvarenje eljenog nivoa profitabilnosti. Politika dranja zaliha je navedena u tabeli 17.7.

77

17.5. Strategije upravljanja zalihama-JIT Proizvodni sistemi vide svoju egzistenciju u adekvatnoj reakciji na promene koje se dogaaju na tritu, a to se moe najbolje ostvariti eliminisanjem svega nepotrebnog to prati proizvodne procese, kao to su zalihe i sve aktivnosti koje usporavaju proces protoka materijala. Drugim reima, sve je prisutnija orijentacija na tok materijala kroz sve faze reprodukcije u odnosu na ranije opredeljenje za serijsku proizvodnju i visoko specijalizaciju pojedinih elemenata proizvodnih sistema. Oigledno je da se ovi zadaci mogu ostvariti jedino adekvatnim formiranjem lanaca logistike koji obuhvataju informacione i materijalne tokove izmeu pojedinih celina. JIT strategija je u kratkom vremenu privukla vie panje nego sve do sada poznate strategije. Glavni uzrok poklanjanja panje JIT strategiji je uspeh veine proizvoda japanske privrede. Na japanskom ovaj termin znai "vremenski dobro planirano" . JIT je novi filozofski pristup proizvodnom i prometnom procesu. Osnova JIT strategije je celokupno posmatranje procesa reprodukcije s ciljem da se prava roba u pravoj koliini i kvalitetu nae na pravom mestu u pravo vreme. Znai, JIT koncept podrazumeva kretanje proizvoda prema odreenom tehnolokom postupku od nabavke sirovina i drugog materijala potrebnog za proizvodnju, preko procesa proizvodnje sve do krajnjeg korisnika. Zbog mogunosti uvoenja automatizacije i robotizacije proizvodnja je postala odluujua u postavljanju zahteva drugim karikama jedinstvenog transportnog lanca. Fleksibilnost proizvodnje (mogunost odziva na zahteve trita u to kraem periodu) najosetljivija je komponenta JIT transportnog lanca, kojoj se sve ostale prilagoavaju. Svi ostali podsistemi su manje znaajni, odnosno oni se prilagoavaju proizvodnji. Nove tehnike upravljanja proizvodnjom, posebno JIT, danas razvijaju i primenjuju nove sisteme, koji se bave upravljanjem proizvodnjom (kao sistemom) ili nekim od podsistema proizvodnog sistema. Tako je, danas, razvijen i u praksi primenjen novi sistem za upravljanje proizvodnjom nazvan Kanban sistem. Kanban sistem, razvijen u Japanu (u kompaniji Tojota) je sredstvo za sprovoenje JIT koncepta. "Ident karta" materijala, pa i Kanban sistem, imaju za cilj da: . identifikuju sadraj kontejnera (palete) materijala i . izvre novo porudbinu materijala kada je paleta prazna. Meutim, kako je Kanban inspirisan jednostavnim sistemom dopunjavanja koji se koristi u velikim robnim kuama, u odeljenjima gde se primenjuje sistem samousluivanja (gde je kupac u mogunosti da sam bira robu), smatramo da e uskoro ovaj koncept nai svoju primenu u upravljanju prometom. Da bi Kanban sistem funkcionisao i u jednom i u drugom sistemu upravljanja, treba voditi rauna da police stalno budu ispunjene materijalima, poluproizvodima, gotovim proizvodima ba u onom trenutku kada se trae. Ova logika zahteva da moderni sistemi upravljanja (bilo da je re o proizvodnim, prometnim ili logistikim sistemima) funkcioniu na principu "usisavanja" proizvoda u proizvodnju i u prodajne objekte. Osnova upravljanja tim sistemima su stvarne potrebe. Po klasinom postupku proizvodi se "guraju" napred prema prognoziranim potrebama. Kod korienja Kanban sistema u upravljanju proizvodnjom po JIT koncepciji koriste se sledee kartice, kao dokumenta i ujedno nosioci informacija: . "Identifikaciona kartica" - ona identifikuje i prepoznaje proizvod; . "Instruktivna kartica za operaciju" - ona sadri podatke o tome kada i koliko e se proizvoditi; 78

. "Transportna kartica" - ona prati proizvod, odnosno daje podatke o tome odakle i gde se proizvod kree. Postoje dva tipa Kanbana i to: 1) za proizvodnju (sa instrukcijama i operacijama) i 2) za otpremu (sa instrukcijama o transportu i kretanju proizvoda). U svakom skladitu nalazi se odreeni broj transportnih jedinica paleta. Kanban ("ident karta") dodeljuje se svakoj jedinici (kontejneru). Zatim se jedan kontejner izuzme iz jednog skladita ili procesa. Kanban se povratno alje u skladite ili proces, iz kojeg je prethodno izuzet kontejner, kao "porudbenica" za ponovno iznajmljivanje. Prema tome, Kanban predstavlja transportnu celinu za proizvodnju i otpremu, jer ima ulogu i kartice za odreenu seriju i pratee kartice za otpremu, odnosno nalazi se pri svakom transportu uz paletu, sanduk itd. U vezi sa primenom Kanbana, kao sredstva za ostvarivanje JIT-a, treba navesti nekoliko osnovnih zakljuaka: . Kanban je pomocno sredstvo za reavanje problema upravljanja. To je instrument za smanjivanje zaliha na skladitu. Njegova uloga je da stvara preduslove za proizvodnju sa minimalnim zalihama. Kanban poboljava proizvodni sistem. . Primenom Kanban sistema mogue je, na jednostavan nain, utvrditi i regulisati koliinu robe u sistemu. Kontrola je vizuelna i veoma laka. . Postupak primene Kanbana je jednostavan, efikasan i osigurava kontinuirano i brzo prilagoavanje proizvodnje stvarnim a ne prognoziranim potrebama. . Sistem Kanban moe se koristiti samo u proizvodnji koja se ponavlja. Ovo zahteva visoku stabilnost u proizvodnim sistemima. Isto se odnosi i na ostale uesnike u jedinstvenom transportnon lancu koji koriste Kanban kao sredstvo za ostvarivanje JIT koncepta. JIT strategija podrazumeva visoko ujednaen tehnoloki nivo svih procesa reprodukcije i dosledno primenjivanje svih iznetih principa. Analiza primene JIT strategije, izvedena na osnovu statistikih prikaza dosadanjih svetskih iskustava, ukazuje na sledee mogue efekte u proizvodnim preduzeima:

79

18.

Znaaj transporta u sistemu logistike

Funkcija transporta bavi se kretanjem robe od jednog do drugog ekonomskog procesa, tj. stvaranjem prostorne korisnosti. Sticanje ili preuzimanje vlasnitva nad ekonomskim dobrima na kraju njegovog kretanja moe biti: 1. od pojedinca za potronju ili upotrebu domainstava (potrona dobra) 2. od preduzea koja unapreuju materijalnu korisnost dobara (proizvodni proces) 3. od preduzea za njenu sopstvenu proizvodnju (kapitalna dobra) 4. od drugih preduzea ili pojedinaca koji posreduju u prometu dobara (trgovina na veliko i malo). Transportna funkcija, logino, moe da ukljui neke ekonomske usluge koje prekidaju stvarno kretanje dobara, sve dotle dok se te uloge vezuju za njegovu prostornu korisnost. Dok proces proizvodnje menja formu ekonomskih resursa (prerada), transportna funkcija nije direktno zainteresovana za materijainu ili korisnost forme. Mesto saobraaja u procesu drutvene reprodukcije definisano je u analizi krunog toka kapitala. Saobraaj je etvrta oblast materijaine proizvodnje, jer proces transportovanja predstavlja produetak procesa proizvodnje. U procesu rada, u industrijskoj ili poljoprivrednoj proizvodnji, proizvod dobija samo fizika i hemijska svojstva kao kvalitete kojima moe da zadovolji svoje potrebe. Meutim, svoju punu upotrebnu vrednost proizvod stie iskljuivo u procesu njegove potronje. Kod veine proizvoda proces potronje je odvojen od procesa njihove proizvodnje i to vremenski i prostorno. Dakle, transportom se dopremaju sirovine i pomoni materijaIi do mesta prerade (u proizvodni pogon), zatim se vri premetanje dobara u samoj proizvodnji, da bi se na kraju gotovi proizvodi i poluproizvodi raznim saobraajnim sredstvima doveli do trita. Takoe, transportom se osigurava i radna snaga za sve drutvene i privredne delatnosti i kretanje stanovnitva iz jednog kraja u drugi kraj iz bilo kojih razloga. Zbog te neposredne potrebe za premetanje predmeta rada, sredstava za rad, radne snage i proizvodnih dobara, transport se izdvaja u posebnu delatnost materijaine proizvodnje koju esto nazivamo transportna industrija. Razvitak transportne industrije ubrzao je razvitak industrije uopte kao i povezivanje sa drugim privrednim delatnostima, sa jedne strane, i sa svetskim tritem, sa druge strane. Strukturu sistema transporta, organizacione forme i njegove tehnologije tokom industrijskog razvoja predodreivale su, uglavnom, dve osnovne grupe faktora: . ukupan razvoj drutva i privrede, promene u teritorijalnom razmetaju proizvodnje, odnosno, promene u evoluciji strukture i kvalitetu tranje transportnih usluga, . intenzitet razvoja transportne tehnike i tehnologije, koja se kroz kvalitativnu i kvantitativnu izmenu strukture transportnih kapaciteta ispoljava kao struktura ponude transportnih usluga. . Tehnoloka, a time i ekonomsko-organizaciona struktura transporta stalno se menjala i prilagoavala posledicama tehniko-tehnoloke revolucije u saobraaju. Poetak prve tehniko-tehnoloke revolucije predstavlja pojava parne maine. Drugu revoluciju u transportu izazvao je pronalazak motora sa unutranjim sagorevanjem ija je primena ubrzala razvoj "mladih grana" transporta. Razvoj "mladih grana" doveo je do novih odnosa u transportu, u okviru kojih se razvijaju 80

novi supstitucionalni procesi i konkurencija na tritu transportnih usluga, koja menja ulogu pojedinih saobraajnih grana a posebno eleznice i njen ekonomski poloaj. Razvoj ovih grana bio je neujednaen, i zavisi od opteg razvoja ljudskog drutva i specifinih karakteristika grana transporta. Meutim, osnovna tehnoloka karakteristika sistema transporta sve do 1960-tih je heterogenost organizacije transportnog procesa. To znai da se svaka saobraajna grana pojavljivala kao poseban vid transporta sa sopstvenim tehniko-tehnolokim i ekonomskim karakteristikama koje obezbeuju njenu konkurentnu sposobnost, a time i njen poloaj na tritu transportnih usluga. Kod prevoza robe od proizvodaa do potroaa primenjuje se niz varijanti za korienje razliitih vidova prevoza. Sve ove varijante zasnivaju se na odreenim zajednikim elementima kao to su: . korienje razliitih tipova vozila, zavisno od vrste i koliine robe koja se prevozi, pretovar na spoljnim mestima transporta izmeu korisnika usluga i prevoznika, kao i izmeu razliitih prevoznih sredstava, koji se realizuje sistemom komad po komad, . korienje razliitih tehnikih pretovarnih sredstava prilagoenih pojedinim vrstama robe i razliitim vrstama vozila, skupa pakovanja neophodna za zatitu robe pri transportovanju. Navedeni zajedniki elementi korienja procesa transporta, kao i heterogenost njegove organizacije, upuuje na zakljuak da se takav transport ne moe tretirati kao kontinualno integrisani proces robe. To, sa jedne strane, utie na poveanje trokova transporta, a sa druge strane, ima uticaja i na druge elemente logistike. U tabeli prikazani su trokovi unutranjeg i spoljnog transporta u procentu od cene proizvoda. Moe se uoiti da je uee transporta prilino visoko u strukturi maloprodajne cene. Ali ne samo to, transport direktno utie i na trokove drugih aktivnosti logistike. Na primer, trokovi dranja zaliha mogu biti smanjeni paljivim planiranjem, odnosno isporukama u manjim koliinama, to moe znatno uticati na ukupne trokove celokupnog sistema fizike distribucije.

Sl.18.1: Trokovi unutranjeg i spoljanjeg transporta 81

Redovan transport takoe moe smanjiti zalihe u tranzitu. Oigledno je da se utede na zalihama mogu uporeivati i kompenzovati sa razliitim visinama transportnih trokova. Pravilna odluka u vezi sa transportom moe pomoi rukovodiocima u preduzeu u vezi sa odreivanjem sigurnosnih i drugih vrsta zaliha, ime se mogu izbei velike varijacije u tranji. Oigledno je da savremeni razvoj privrede, razvijena drutvena i teritorijalna podela rada, zatim, promene u aglomeraciji stanovnitva i porastu drutvenog standarda, uslovili su sasvim nove zahteve u pogledu transportne usluge. Ove promene nale su svoj odraz u novoj tehnlogiji, odnosno nunom prilagodavanju novim zahtevima. Uoava se da postoje dve osnovne kategorije transportnih kanala u procesu distribucije finalnih proizvoda. U fazi nabavke postoje samo direktni kanali, jer svako proizvodno preduzee se snabdeva sirovinama i repromaterijalom direktnim prevozom. To diktira i sama priroda sirovina koje uglavnom ne trpe pretovare i lagerovanje na prevoznom putu. U distribuciji finalnih proizvoda za potronju, izmeu proizvodaa i krajnjih potroaa, posrednici mogu biti: trgovina na veliko, robne kue i trgovina na malo. U tom sluaju javljaju se lomljeni transportni kanali. Oni se razlikuju, prvo, po masi robe, i drugo, po dinamici transportovanja. Transportovanje robe od proizvodaa do velikih potroaa (na prvom delu lomljenog kanala) do skladita karakteriu velike mase robe u pojedinanim isporukama vei vremenski razmaci isporuka. To trai vee kapacitete transportnih sredstava i nosilaca transportne funkcije. Na drugom delu lomljenih transportnih kanala od trgovine na veliko do prodavnica trgovine na malo, do robnih kua ili velikih potroaa, transportni proces karakteriu: manja masa robe, ee transportovanje, elastinije prilagoavanje transporta kolebanjima potronje. Logini izbor prevoznog sredstva je kamionski prevoz i to sopstvenim transportnim sredstvima. Iz tih razloga treba izbor saobraajne grane kojom e se proizvodi dopremiti do proizvodnog pogona ili otpremiti do trgovinskih preduzea i potroaa. 18.1. Alternativne metode transporta Profesor S. Novakovic je sistematizovao sledee kriterijume za izbor transportnog sredstva od strane korisnika saobraajnih usluga: . cena prevoza, . brzina isporuke robe, . kvalitet prevozne usluge, kontinuitet prevoza, elastinost i stepen prilagoavanja potrebama korisnika i . stepen bezbednosti prevoza. Ovi kriterijumi sa stanovita korisnika saobraajnih usluga se menjaju istorijskim razvojem strukture privrede i demografskim razvojem stanovnitva. U oblasti saobraaja robe zahtevi savremenog korisnika usluga se razlikuju u zavisnosti od vrste robe i karakteristika koje uslovljavaju prevoz. (1) Cena prevoza. Prvi kriterijum podele rada sa stanovita korisnika saobraajnih usluga su transportni trokovi. Korisniku je u interesu da plati to manje trokove prevoza. To znai da e se pri odluivanju o izboru prevoznika robe rukovoditi i cenom prevoza. Transportni trokovi su znaajan faktor formiranja cena robe, jer u nekim sluajevima transportni trokovi uestvuju i preko 50% u ukupnoj vrednosti robe. U proseku transportni trokovi su od 1970.- 1979. godine poveani od 10% na 16-17% u ceni robe, dok u ostalim razvijenim zemljama Evrope iznose 6-10%. Prema tome, transportni trokovi su znaajan kriterijum podele rada izmeu saobraajnih grana. Zbog toga je 82

cena usluge za korisnika saobraajnih usluga vaan kriterijum izbora prevoznika kada su ostali uslovi prevoza jednaki ili se bitno ne razlikuju. Na primer, ako se radi o robi za iji prevoz nije odluujue vreme prevoza, korisnik e se opredeliti prema ceni. Medutim, cena nece delovati odluujue ako je u pitanju roba koja ne trpi dugo putovanje. Na primer, kada se radi o lako kvarljivoj robi. Kome e kriterijumu korisnik dati prednost zavisi, prema tome, od vrste robe, od hitnosti potrebe za prevozom, od koliine robe, ali cena je esto vezana i za druge kvalitete saobrajne usluge pored brzine. (2) Brzina prevoza. Savremeni korisnik od saobraajnih preduzea zahteva pre svega da mu se prevoz izvri u to kraem roku, da roba provede to manje vremena na putu od poiljaoca do primaoca. U stvari, prvi kriterijum podele rada izmeu saobraajnih grana u logistici, sa stanovita usluga, je brzina prevoza. Meutim, treba definisati pojam brzine koja korisnika usluge interesuje. U saobraaju postaji tehnika brzina koju mogu da ostvaruju pojedina saobraajna sredstva. Ova brzina je razliita u pojedinim granama saobraaja. U ranijem razvoju saobraaja, u prvoj fazi ekspanzije drumskog saobraaja, mnogi autori su uzimali kao glavni argument prednosti drumskog saobraaja u odnosu na druge vrste saobraaja. To je bio u velikoj meri razlog prelivanja vee koliine roba na drumski saobraaj u fazi ekspanzije motornog drumskog saobraaja. Meutim, danas savremene elektrificirane eleznice ostvaruju i vee tehnike brzine od drumskog saobraaja. U Francuskoj vozovi TGV dostiu brzinu od 350 km/h. U Zapadnoj Evropi na preko 4000 km se vozi 160 km/h a na preko 1000 km pruga 220 km/h. Danas, tehnika brzina nije merodavna kao kriterijum podele rada izmeu saobraajnih grana, jer ni vozovi ni kamioni ne mogu da razviju svoje najvee tehnike brzine na celom prevoznom putu robe. U eleznikom saobraaju komercijalna brzina voza je njegovo ukupno vreme od stanice formiranja - otpravne - do uputne stanice. Ovo vreme sadri vreme zadravanja u stanicama i vreme iste vonje. Prema tome, ukoliko su vee tehnike brzine voza, utoliko e biti i vee komercijalne brzine. Komercijalna brzina moe biti umanjena duim zadravanjem voza u usputnim stanicama. Zbog toga je za korisnika usluga komercijalna brzina kategorija koja sadri i tehnike brzine i kvalitet organizacije saobraaja vozova. Meutim, ni ova brzina nije merodavna za korisnika usluge, jer njemu je vano vreme putovanja robe od momenta kada napusti magacin poiljaoca do isporuke primaocu. Na prevoznom putu roba moe biti prevoena direktno od jedne saobraajne organizacije, a moe se prevoz vriti kombinovanjem vie saobraajnih grana. Tada se kao merodavna uzima brzina putovanja robe i to od magacina poiljaoca do magacina primaoca poiljke. (3) Kvalitet prevoza, kontinuitet prevoza, elastinost istepen prilagoavanja potrebama korisnika. Prema svom dejstvu na razvoj integralnog transporta Dva tri kriterijuma izbora prevoznika od strane korisnika usluga imaju isti znaaj. Sva tri uslova ispoljavaju sposobnost prevoznika da usluge vre tano na vreme, bez prekida i zadravanja robe na prevoznom putu, prema potrebama korisnika u svaka doba, po vremenu kada korisniku treba i po veliini kapaciteta. Prilagoavanje po kapacitetu je postalo aktuelno razvojem strukture proizvodnje u kojoj je poraslo uee proizvoda finalne potronje. Sa razvojem preraivake industrije manjih kapaciteta poveava se broj poiljki roba veem broju kupaca u razliitim pravcima. Savremena privreda se karakterie proirenim tritem roba i velikim supstitucionim mogunostima u potronji roba. Zbog toga se proiruje mrea kanala prodaje kao i mrea transportnih kanala. Proizvodai ele da im se roba to manje zadrava u magacinima. Zato tee da je otpremaju odmah po zavretku proizvodnje i u manjim koIiinama. Saobraajne organizacije te zahteve mogu da ispune ako mogu da preuzimaju robu i da je prevoze to 83

bre. eleznica moe da preuzima robu i u manjim koliinama. Meutim, ako ne moe tako elastino da ih prevozi svaku za sebe, mora radi racionalnog korienja kapaciteta da ih skuplja i otpravlja odreenim tehnolokim procesima. Saobraajna preduzea drumskog saobraaja svojom strukturom mogu lake da se prilagoavaju to se tie koliine i vremena isporuke. Prema koliini robe mogu da stavljaju na raspolaganje kamione razIiite nosivosti i da robu prevoze direktno bez sabirnih procesa kao kod eleznice. Iz ovoga proizilazi i prilagoavanje po vremenu. Vremenska prilagodavanje je za korisnika isto vano kao i prilagodavanje kapacitetom. Na primer, kod kolskih poiljki korisnik mora da narui kola za utovar kod eleznike stanice najmanje na jedan dan ranije pa i vie. Kola se stavljaju na utovar po procesu raspodele kola iz TP-a i natovarena ekaju da se ukljue u voz ili da se skupi dovoljno robe za formiranje voza. Meutim, u drumskom saobraaju, saobraajna organizacija moe dati slobodan kamion na zahtev korisnika i voziti robu odmah po zavrenom utovaru. Prema tome, i elastinost prilagoavanja kapacitetam i vremenska prilagoavanje saobraajnog preduzea zahtevima korisnika takoe je jedan od znaajnih kriterijuma podele rada izmeu nosilaca funkcije logistike u oblasti saobraaja. (4) Stepen bezbednosti prevoza. lako se bezbednost saobraaja najee tretira kao kriterijum pri izboru grana i prevoznika u putnikom saobraaju, i u robnom je takoe vana sigurnost robe u prevozu, jer korisniku je isto tako znaajno da njegova roba stigne neoteena primaocu. Zbog toga, pored izloenih kriterijuma, i bezbednost robe u prevozu ima odreeni uticaj na izbor prevoznika u kompleksu dejstva ostalih kriterijuma. Ceo dosadanji razvoj podele rada, pri slobodnom izboru prevoznika od strane korisnika u nejednakim uslovima konkurencije, vodio je formiranju neracionalne strukture saobraajnog sistema. Svaki uesnik u logistici robe (proizvodno ili trgovinsko preduzee) analizira sve kriterijume pre nego to izvri izbor prevoznika odnosno transportnog kanala. Kom kriterijumu e dati prednost i kog e prevozioca izabrati zavisi od interesa korisnika tj. od prevage prednosti konkretnog prevoznika prema svim kriterijumirna sa stanovita interesa korisnika. Meutim, taj interes ne mora uvek da se podudara i sa drutvenim. Prema tome, analiza kriterijuma treba da bude, u prvom redu, usmerena na smanjenje trokova distribucije robe, naroito kad se radi o velikim masama robe i o velikim udaljenostima prevoza. Kod distribucije industrijskih finalnih proizvoda, i na srednjim i duim odstojanjima, analiza kriterijuma treba da bude usmerena na ispitivanje mogunosti kontejnerizacije i primene integralnog transporta. Drumski saobraaj ima, takoe, svoje prednosti u odreenim podrujima logistike. U nekim zemljama drumski saobraaj je glavni nosilac logistike. U Velikoj Britaniji, na primer, drumski saobraaj ini 82% ukupnog transporta robe. Procenjeno je da transportni trokovi ine vie od 1/3 ukupnih trokova logistike Velike Britanije i da je stoga drumski transport glavni trokovni element logistike. Potranja za drumskim transportom u vreme njegove ekspanzije 1975-1977. rasla je sa 1.300 miliona tona na 1.787 mil. tona. Glavni razlozi su: brzina prevoza direktno od vrata do vrata, prevoz kontjenera bez pretovara, elastinost prilagodavanja, laka kontrola i spreavanje kidanja transportnog lanca, itd. to upuuje na mogunosti breg razvoja integralnog transporta. Meutim, istie se i niz negativnih efekata drumskog saobraaja. Prvo, ograniena veliina kapaciteta - maksimalno 32 tone ukljuujui i teinu samog vozila; drugo, ograniena daljina direktnog prevoza jer zakonski propisi ograniavaju daljinu na koju voza moe da vozi u toku dana; uslovi na putevima mogu znatno da smanje brzine prevoza itd. Zato se smatra da e eleznica moi da povea svoj udeo u logistici obzirom 84

na njene prednosti u smislu veliine kapaciteta, vee produktivnosti, veih brzina i niih drutvenih (socijalnih) trokova. U modelu distribucije se predviaju dve glavne promene: prva je brza ekspanzija "freightliner" linijskog vazdunog kargo i meunarodnog kontejnerskog prevoza robe, to daje prednost intermodalnom - kombinovanom saobraaju u kome eleznica poveava svoj udeo; a druga je glavna promena u trendu urbanog razvoja prema velikim grupama prodavnica na veliko, I koncentrisanih u odreenim oblastima sa olakanim uslovima istovara. To omoguava velike direktne isporuke i prednost se daje eleznici na duim odstojanjima. Pri tome, treba imati u vidu, da izvesne vrste proizvoda gravitiraju eleznici ili drumskom saobraaju svojim prirodnim osobinama ili iz ekonomskih razloga, a da kompleksniju analizu kriterijuma za utvivanje uloge u logistici pojedinih grana treba vriti za one proizvode koje po tim osobinama podleu supstituciji zavisno od toga kome kriterijumu daje prednost korisnik saobraajne usluge. Na bazi gore navedenih kriterijuma, u kratkim crtama, razmotriemo donoenje odluka u transportu. Napominjemo da se primeri uglavnom odnose na preduzea iz SAD-a. 18.2. Odluivanje O transportu Proizvodai i maloprodavci morajo stalno da ispituju produktivnost i efikasnost njihovog transportnog sistema. Prema miljenju dva struna savetnika proizvodaa i maloprodavaca, maksimiranjem efikasnosti transporta mogu se smanjiti trokovi prevoza od 10% do 30%. Utede se postiu smanjenjem broja prevoznika, zakljuivanjem ugovora po povoljnim cenama i eliminisanjem suvinih domaih i stranih prevoznih usluga. elezniki transport elezniki transport se koristi za prevoz teke, kabaste robe, koja ima relativno nisku vrednost u odnosu na teinu (ugalj, itarice i dr.). Koristi se uglavnom za prevoz do dosta udaljenih mesta. To je vid saobraaja sa niskim trokovima ali nije ba ekonomian za robu u malim koliinama ili za prevoz na krae relacije. Znaajna slabost eleznice u odnosu na auto-prevoznike je to su joj usluge sporije i nefleksibilnije. Koricenje usluga eleznice opalo je od Drugog svetskog rata sa 70% robe, koja se tada prevozila eleznicom, na 38% koliko se danas njome prevozi. Mada, postoje neki dokazi o porastu korienja eleznice uz poveanu produktivnost, jer se prevozi duplo vie robe. Neke eleznice stalno poboljavaju uobiajene usluge zahvaljujui specijalno konfigurisanim kompozicijama vozova. Burlington Northen, npr., ima voz koji ide od fabrika Boise Cascade u International Falls, Minesota do St.Paul-a, koji prevozi papir do drugih odredita. Da bi dobio posao Burlington i Northen je nabavio specijalna teretna kola i uspostavio kompjutersku vezu sa Boise Cascade. Da bi se udovoljilo prevozu automobila, eleznica je napravila specijalne vagone za njihov prevoz. Ti vagoni smanjuju mogunost oteenja (ulubijenja, ogrebotine itd.) na automobilima u tranzitu. eleznica je vodila agresivnu kampanju radi poveanja efikasnosti kako bi bila konkurentnija auto-prevoznicima i drugim vidovima transporta. Npr. koricenjem duplo veih otvorenih teretnih vagona, eleznica moe prevoziti teret na velike daljine sa utedama i do 30% u poreenju sa auto-prevoznicima. Dodatni faktor koji doprinosi poveanju efikasnosti je vea integracija eleznice. Integracije (merderi) mogu poveati 85

efikasnost izbegavanjem preklapanja puteva, ekonomijom obima i niim kapitalnim trokovima. eleznica tei da privue nove korisnike usluga nudei isporuku robe na vreme u skladu sa just-in-time sistemom proizvodnje. Mnoge eleznice koriste kompjuterske veze sa drugim prevoznicima koje omoguavaju prevoz robe od jednog do drugog prevoznika. Auto-prevoznici Danas se kamionima prevozi oko 25% robe dok se krajem Drugog svetskog rata kamionima prevozilo oko 5% robe. U mnogim sluajevima autoprevoznici direktno konkuriu eleznici. Za razlku od eleznice koja je koncentrisana na prevoz teke i kabaste robe na velike udaljenosti, autoprevoznici su orijentisani na prevoz lake robe na kraim relacijama. U poreenju sa eleznicom auto-prevoznici nude bolje mogunosti u pogledu isporuke robe po principu od vrata do vrata i veu fleksibilnot u prevozu robe do razliitih geografskih odreita. Vea fleksibilnost dola je i kao posledica poveanja snage motora kamiona i korienjem specijalne opreme (prevoz smrznutih proizvoda, tenog gasa). Prevoznici mogu imati svoje kamione, iznajmljivati ih od prevoznika (kao to je sluaj sa Ryder) da bi se obavile sve usluge prevoza i ukljuujui i isplatu vozaa, mehaniara, trokova odravanja. Auto-prevoznici imaju tri velika ogranienja: ogranienje na teini robe (po osnovu ogranienja koliina tereta na auto putevima i mostovima), vei trokovi na duim relacijama (u poredenju sa eleznicom ili vodenim transportom) i due vreme putovanja na duim relacijama. Voz moe stii od Los Andelesa do ikaga za 50 sati. Da bi preao ovu udaljenost za 50 sati, auto prevozniku su potrebna dva vozaa koji e se smenjivati u toku vonje. Uglavnomje teko nai auto-prevoznike za prevoz na ovako duge trase. Udruenje amerikih kamiondija diferencira razliite isporuke u zavisnosti od teine tereta. Te isporuke podrazumevaju isporuke punog kamiona". Trokovi prevoza su nii pri punom prevozu kapaciteta kamiona. Glavna promena kod auto-prevoznika bilo je oslobadanje od meudravne kontrole prevoznika na bazi donetog akta o autoprevoznicima iz 1980. godine (akt o deregulaciji transporta). Ovim aktom smanjene su barijere za ulaz u autoprevozniku delatnost i stimulisano konkurisanje cenama transportnih usluga. Na hiljade transportnih preduzea osnovano je nakon deregulacije. Godine 1980. bilo je registrovano 18.045 preduzea od Interstate Commerce Commission, a 1993. taj broj se popeo na 54.629 kompanija. Takoe, u 1980. godini etiri vodea prevoznika preduzea (United Parcel Service, Consolidated Freogtways, Roadway Express i Yellow Freight Systems) ostvario je 29% od ukupnog dohotka 100 najveih transportnih preduzea. U 1993. godini etiri vodea preduzea ostvarilo je 46% od ukupnog dohotka 100 najveih transportnih preduzea. Od 50 vodeih transportnih preduzea koja su radila u 1978. godini svi sem 9 preduzea je zatvoreno ili integrisano do 1992. godine. Meudravni auto-prevoz robe je deregulisan federalnom uredbam od 1. januara 1995. godine. Ovo je uinjeno u cilju zatite lokalnih prevoznika koji su pruali usluge u manjim mestima. Neke trine analize pokazuju velike utede zbog smanjenja transportnih trokova zahvaljujui deregulaciji. Tri znaajne inovacije kod auto-prevoznika su: upotreha kaveza, prikolica i korienje kompjutera u planiranju marruta prevoza. Autoprevoznike sa kavezom sve ee koriste proizvodai automobila da bi ih isporuivali do trgovaca. Ovi kavezi omoguuju proizvodaima automobila da vre none isporuke, da smanje zahteve u 86

pogledu pakovanja i da olakavaju utovar i istovar robe. None isporuke skrauju vreme i sniavaju trokove isporuke. Druga inovacija je upotreba prikolica sa tzv. fleksihilnim "zidovima" sa svih strana kamiona. Oko vrstog materijala konstrukcije prikolice na vrhu su valjci oko kojih se tkanina obmotava. Na taj nain mogu je prilaz robi sa svih strana ukljuujui i prilaz robi odozgo. Ova inovacija omoguava laki utovar i istovar. Sedamdeset posto kamiona Federal Express-a koristi ove pokretne prikolice. Ove prikolice koristi i Toyota za just in time isporuke do svojih fabrika u Kentacky-ju". Kompjuteri se sve eee koriste u odreivanju marruta prevoznika. Voza dobija broj marrute sa svim potrebnim informacijama, da bi se prilagodio zahtevima posla. Jedan od sistema je tzv. "prevoz susretanjem" gde neki vre prevoz na lokalnom podruju, onda se sastaju sa drugima kako bi razmenili prazne prikolice za pune. Tako je eliminisana potreba za skladitima. Kompjuteri uvaju brojne podatke kao to je: broj isporuka koje treba izvriti, kada izvriti, koliine koje treba isporuiti, raspoloivo vozilo i raspoloivo vreme za svaku isporuku. Vodeni transport Vodeni transport koristi se za prevoz kabaste robe i robe male vrednosti. Trokovi prevoza su niski, vreme prevoza je dugo, prevoz moe biti onemoguen zimi kada se voda zaledi, a ogranienje vodenog transporta je i u mestima isporuke (dokovima). Vodeni transport se "takmii" sa eleznicom za prevoz kabaste robe kao to je gvode, itarice, cement, ugalj nafta itd. Ovi proizvodi se prevoze barama, teretnim brodovima za rasuti teret, tankerima za naftu i teni gas. Kao i kod eleznice i ovde se koriste kontejneri koji ubrzavaju manipulaciju robom i obezbeduju zatitu od vlage i krae. Vodeni putevi su unutranji: Great Lakes, Atlantic Coast Rivers, Pacific Coastal Rivers, Mississippi River i St. Lawerence Seaway, ali i putevi pored inostrane obale. Cevovodni transport Cevovodni transport karakterie se stalnim kretanjem neakumuliranjem zaliha. Suprotno od ostalih vidova transporta, cevovodi se karakteriu pro tokom u jednom pravcu i prenosom samo jednog proizvoda (jedne te('{nosti). Koriste se uglavnom za pri rodni gas, hemikalije, teno dubrivo, proizvode koji se mogu prevesti u teno stanje. Glavna prednost im je pouzdanost, niski trokovi odravanja i funkcionisanja, kao i sposobnost kontinuelnog funkcionisanja (cevovodi mogu da funkcioniu 24 asa dnevno, 7 dana u nedelji). Nedostatak cevovoda je: ogranien dijapazon robe koja se moe kretati kroz njih, veoma visoke fiksne investicije i mala brzina protoka kroz cevovod. Avio transport Avio transport je vid transporta koji je pokazao najbru ekspanziju. Koristi se u prevozu robe visoke vrednosti, kvarljive robe i za hitne isporuke na velike udaljenosti. Usluge vazdunog prevoza robe pruaju specijalizovane kompanije za tzv. brzu otpremu poiljki ili prevoz putnika. Transportne kompanije za brzu otpremu poiljki su u mogunosti da prime robu u ranim veernjim satima i da je isporue narednog jutra glavnim tritima u Americi. Na taj nain poveava se mogunost usluivanja kupaca. Avio prevoz deregulisan (pravno) je krajem sedamdesetih godina u SAD. 87

Glavna prednost avio transporta robe je u brzini usluivanja. Druge prednosti su: utede zahvaljujui smanjenim zalihama (u tranzitu i skladitima), smanjenje trokova zahvaljujui brzini isporuivanja i kroz smanjenje potrebe za javnim skladitima. Avio transportom se geografski proiruju trita. Glavni nedostatak avio transporta jesu visoki trokovi. Uprkos brzini, Qlnoge isporuke na kraCim relacijama (400 do 500 milja) koriste auto-prevoz. Avio transport mora biti koordinisan sa drugim vidovima transporta radi adekvatnije isporuke robe. 18.3. Integralni sistem transporta Rezultat tree revolucije u transportu je integralni proces transporta realizovan kao neprekidni transportni lanac. Omoguava istvara vre funkcionalne veze izmeu unutranjeg i spoljnog transporta, koje su kod klasinog transportovanja potpuno odvojene i meusobno nezavisne tehnoloke celine. Racionalizacija transporta danas podrazumeva naputanje prevoznog sistema koji se temelji na transportu, koji za korisnika davaoca usluga pojedine saobraajne grane izvravaju naloge autonomno i razjedinjeno. U tom sistemu, vlasnik robe, kao nosilac potreba i traenja za odreenom prevoznom uslugom, susree se na odreenom transportnom tritu sa veim brojem ponudaa, esto iz vie saobraajnih grana, koji u izvravanju usluga deluju bilo s komplementarnom funkcijom ili sa konkurentskih pozicija. Tako, umesto da se robi za potrebe prevoza od mesta proizvodnje do mesta potronje nudi kompletna i homogena transportna usluga, prevoznici na tom heterogenom tritu nastopaju dezintegrisano. Nasuprot ovom zastarelom klasinom, segmentiranom po formi delovanja transportnom sistemu, nova transportna tehnologija u vidu integralnog, multimodalnog i kombinovanog transporta, kontejnerizacijom kao globalnim sistemom, omoguava da se formira, i korisniku ponudi homogena, dakle, kompletna transportna usluga. To je takav prevozni sistem u kome se na racionalan nain iskoriavaju transportna sredstva svih uesnika u prevozu robe. Oni su u izvravanju prevoznog procesa, u tehnolokom, organizacionom i ekonomskom pogledu, meusobno povezani u vrst transportni lanac. Integralni transport je takav nain prevoza pri kome se teret ne tovari direktno na transportno sredstvo nego se slae u kontejnere, koji na taj nain zajedno sa robom postajo teret koji na efikasan i racionaian nain mogu preuzeti sredstva svih vidova transporta. Multimodalni transport je nova vrsta transporta tehnologije gde se rukovanje teretom odvija zajedno sa transportnim sredstvom koje ga i prevozi, a zatim se zajedno prevoze na drugom prevoznom sredstvu. To znai da je to takav sistem u prevozu gde se koriste dva sredstva iz dve saobraajne grane. Na primer, mogu je prevoz natovarenih kamiona na platoima vagona eleznicom ili na brodovima. Kombinovani transport je vrsta prevoza pri kome roba na svom putu od proizvodaa do potroaa menja najmanje dve vrste prevoza (na primer, pomorski-renielezniki) . Ovi kvalitativno novi transportni sistemi predstavljaju, ustvari, integraciju veeg broja elemenata, tj. "proizvodaa usluga" pojedinih saobraajnih grana, koji osiguravaju da se izvri kompletna prevozna usluga, brzo, ekonomski racionalno i efikasno. To iziskuje da se, u saobraaju kao i u politici celokupnog drutveno-ekonomskog razvoja zemlje, definie i utvrdi, u okviru strukture celokupnog transportnog sistema, funkcija i 88

ekonomski poloaj pojedinih saobraajnih grana. Naime, nove ekonomske analize pokazuju da se danas racionalnom moe smatrati saobraajna politika koja je orijentisana prema transportnom sistemu u kome kopneni transport ini kimu, ali reni saobraaj ima odreeni znaaj u zavisnosti od postajanja prirodnih uslova. U tom sistemu, drumskom saobraaju pripada funkcija prevoza robe na kraim relacijama. Transport robe kamionima na veim udaljenostima treba da predstavlja kariku u lancu kombinovanog elezniko-drumsko-pomorskog, odnosno renog transporta. Pri tome pomorskom i vazdunom saobraaju treba osigurati sve uslove za svestran razvoj. Da bi takav sistem mogao racionalno da funkcionie neophodno je ostvariti neke pretpostavke. U prvom redu, treba takav sistem osposobiti u tehnika i tehnolokom pogledu da moe delovati kao racionalno organizovani transportni sistem. U tu svrhu, kao to smo videli, treba izgraditi kontejnerske terminale kao i sabirne centre u veim eleznikim ovorovima i morskim lukama. Uporedo s tom pretpostavkom neophodno je vriti planiranje, koncentraciju i usmeravanje robnih tokova na magistralne pravce, pri emu se tereti ukljuuju u jedinstveni sistem integrainog, multimodalnog ili kombinovanog transporta. Ovaj sistem prua kompletnu prevoznu uslugu i vri brz, efikasan i racionalan prevoz robe na celom putu od proizvodaa do potroaa po principu "od vrata do vrata". U trinom aspektu saobraajnog sistema koji je zasnovan u smislu nove transportne tehnologije, ispoljavaju se neke posebnosti koje dolaze do izraaja kako u poslovnoj politici, tako i u trinom poslovanju saobraajnog preduzea. U prvom redu, integralnom, multimodalnom a i u kombinovanom transportu, imanentno je da svojom delatnocu razviju objedinjavanje faktora ponude i tako podstiu procese homogenizacije prevoznog trita. Transportni sistemi koji svoje delovanje zasnivaju na integrisanim elementima ponude robe prevozne usluge, predstavljaju podlogu gde na tritu umesto konkurencije sve vie se ostvaruje poslovna saradnja i udruivanje. Time se, reava i pitanje racionalnosti supstitucije pojedinih grana saobraaja u prevozu. Naime, u uslovima segmentiranog transportnog sistema to je najee podruje vrlo otre konkurencije. Meutim, nova transportna tehnologija utie na promene u konkurentskim odnosima izmeu preduzea iste saobraajne grane. Re je o tome da pod uticajem trinih faktora, naroito na svetskom kao i na domaem tritu, partner vlasniku tereta u vrenju prevozne usluge moe biti samo efikasniji, jeftiniji i racionalniji transporter, dok drugi ostaju van ovog sistema. Na taj nain, savremeni transportni sistemi utiu protiv zatvaranja trita i na afirmaciju domaeg trita. Prema tome, razvoj integralnog transporta menja tehniku strukturu robnog prevoza. Umesto klasinog prevoza kolskih ili denanih poiljki u otvorenim i zatvorenim vagonima i manuelnog rada u svim robnim operacijama, prevoz roba u sistemu integralnog transprota vri se od mesta proizvodnje do mesta isporuke poiljke u posebnim transportnim jedinicama - kontejnerima. Oni se prevoze na specijalnim vagonima, nosaima kontejnera, koji se svojom tehnikom strukturom razlikuju od zatvorenih i otvorenih kola. Razvoj integralnog transporta, pored toga, zahteva i odgovarajue promene u unutranjoj organizaciji poslovanja u cilju prilagoavanja organizacije tehnolokog procesa, kao i menjanje strukture i funkcije pojedinih organizpcionih jedinica u saobraajnim delatnostima pojedinih grana. Integralni transport po svom konceptu pretpostavlja organizovano povezivanje izmeu u razliitih grana saobraaja. Jer, prevoz robe u jednom kontejneru, od mesta njene proizvodnje do mesta potronje, treba da bude kontinualan i da se ostvaruje u jednom neprekidnom procesu rada. Kontejner se pretovaruje sa jednog transportnog sredstva na drugo u kontejnerskim terminalima ili na drugim pretovamim mestima. 89

Meutim, tim menjanjem transportnih sredstava, kontinuitet proizvodnje usluge se ne menja. Da bi se to ostvarilo, nuna je koordinacija i meusobna povezanost ovih organizacija. Tu se ne radi samo o horizontalnoj kooperaciji i povezivanju izmeu saobraajnih preduzea, na primer, eleznikog - drumskog i vazdunog saobraaja, nego i o povezivanju saobraajnih preduzea sa korisnicima saobraajnih usluga, i to kako primaocima tako i poiljaocima poiljki. Time se ostvaruje dvostruko meusobno povezivanje svih uesnika u proizvodnji saobraajne usluge. U stvari, primena kontejnera predstavlja osnovni uslov i vertikalne kooperacije koja se razvija izmeu saobraajnih preduzea na prevoznom putu i privrednih preduzea korisnika saobraajnih usluga.

90

19. Zalihe i skladitenje.

19.1. Znaaj skladita u sistemu logistike Skladitenje je bitno, ali se njegova vanost esto ne zapaa, uglavnom zbog toga to se smatra da je skladitenje (dranje robe dok ne bude potrebna) pasivna funkcija. Ne moe se odmah videti vrednost koja se dodaje robi dok je na skladitu, niti se skladitenje lako shvata kao ekonomska funkcija. Meutim, skladitenje je "srce" sistema logistike i fizike distribucije. Skoro svaka isporuka robe dolazi iz skladita ili ide u njega. Svaki proizvod koji se prodaje, prodaje se preko jednog ili se barem u jednom skladitu smeta, a esto i u nekoliko. Skladite ine institucije i prostor za smetaj i rukovanje robom, a skladitenje je grupa poslova vezana za smetaj i rukovanje robom na odreenom prostoru. Do nedavno, jedina re koja je upotrebljavana da bi oznaila pojam skladitenja, bila je "smetaj zaliha". Zato se esto skladitenje definie kao smetaj robe pre njene upotrebe. Meutim, danas je smetaj zaliha najvei deo skladitenja, ali ne i jedini. Sa makroekonomskog aspekta, skladitenje obavlja veoma vanu funkciju. Ona kreira korisnost vremena za sirovine, industrijska dobra i gotove proizvode. Pretpostavka je da skladitenje koje je trino orijentisano kupcu omoguava da bude usluen u kraem vremenskom periodu. to je znaajnije, skladitenje poveava korisnost dobara produavanjem roka njihove raspoloivosti potencijalnim potroaima. Drugim reima, koricenjem skladita kompanije mogu dobra uiniti raspoloivim kada i gde ih potroai zahtevaju. Ova funkcija skladitenja postaje sve znaajnija poto kompanije koriste usluge potroaima kao sredstvo u konkurenskoj borbi na tritu usluga potroaima. Osnovni zahtev za skladitenjem zavisi od koliine i raznolikosti dobara koje treba smestiti u skladitu. Prema tome, skladita postaje zato to kompanije dre na zalihama odreene proizvode. Zato zalihe moemo podeliti na dve opte kategorije: 1) zalihe sirovina i/ili komponenti (physical supply) i 2) zalihe gotovih proizvoda (physical distribution). Firme skladite jedan i drugi tip zaliha skoro iz istih razloga. Kratak pregled razloga za dranje zaliha u skladitu e upotpuniti analizu uloge skladita u sistemu logistike. 19.2. Razlozi dranja zaliha u skladitu U skoro svim kompanijama, utede u trokovima transporta su razlog za stvaranje zaliha. Kompanija moe da ostvari utede u trokovima prevoza, npr. transportom robe u rasutom stanju (radi se o veim koliinama) poto su prosene cene prevoza robe punim vagonom (TL) i punim kamionom (CL) od 80% do 100% nie od prosenih cena prevoza robe u delimino iskorienim vagonima i kamionima. Samo ove utede u trokovima prevoza dovoljne se da podstaknu neke kompanije da dre dobra u skladitima. Ma kolika bila ueda u ceni, ipak je zaustavljanje proizvodnje daleko skuplje. Po pravilu, veina kompanija nikad ne zaustavlja proizvodnja pa ak ni zbog nedostatka sirovina. Da bi se izbeglo zaustavljanje proizvodnje, kompanija mora odravati adekvatan nivo zaliha sirovina i/ili komponenata. Efikasna i uravnoteena proizvodnja vodi ka proizvodnji razliitih proizvoda a takoe zahteva i dovoljno skladinog prostora za gotove 91

proizvode. Meutim, kao to je reeno u prethodnom poglaviju, firma mora paljivo da prati nivo sigumosnih zaliha. lIT sistem odravanja zaliha tei smanjenju sigumosnih zaliha skoro do nule, ali sve kompanije ne mogo da koriste lIT sistem. Postoji vie razloga za dranje zaliha: 1) poboljanje usluga potroaima; 2) ekonomija proizvodnje bezalkoholnih pia; 3) ostvarenje ekonomije nabavke i transporta; 4) zatita od promene cene; 5) zatita od promenljive tranje i promenljivog lead-time-a i 6) zatita od nepredvidljivih dogaaja. Aner 3 navodi sledee razloge za dranje zaliha: 1) fluktuacija tranje i ponude; 2) anticipiranje tranje; 3) transport; 4) osiguranje od pekulacija i 5) veliina partije robe. Lambert iStok 4 naglaavaju pet (dosta slinih prethodnim) razloga za dranje zaliha: 1) ekonomija obima; 2) balansiranje ponude i tranje; 3) specijalizacija; 4) zatita od neizvesnosti; 5) zalihe kao tampon. Kupci koji naruuju vee koliine proizvoda imaju prednost u dobijanju koliinskog rabata (znaajna cenovna strategija), ali je neophodno da te vee koliine i uskladite. Kompanije (podugovarai) ili one koje kupuju od dobavljaa moraju odravati odreeni nivo zaliha da bi mogle da nastave s poslovanjem. Za firmu koja nabavlja dobra, odravanje dobrih odnosa sa dobavljaima isto je vano kao i smanjenje trokova. Ovo posebno vai kada je kompanija vaan kupac za dobavljaa, ili kada su kompaniji potrebni samo sezonski proizvodi od dobavljaa. Vii nivo usluga kupcima je jedan od razloga dranja zaliha u skladitu gotovih proizvoda. Od Drugog svetskog rata kompanije se sve vie oslanjaju na usluga potroaima kao konkurentskom sredstvu. Poveanjem zaliha gotovih proizvoda u skladitu kompanije smanjuju rizik od nedostatka zaliha i poboljavaju usluge kupcimu. Firme ponekad projektuju sisteme logistike da bi skratile ciklus narudbine. Kompanije utvruju neke standarde u odnosu na kupce kao to su: eliminisanje nedostatka dobara na zalihama, mogunost isporuke u toku jednog dana i usluenost kupaca na nivou od 98%. Ovako definisani stadardi dramatino poveavaju zalihe i zahteve za skladitenjem. Filozofija pruanja usluga svake kompanije odreuje broj trino orijentisanih skladita i skladinih objekata proizvodnje neophodnih da uslue nacionalno trite. U jednoj kompaniji se smatralo da je neophodno locirati skladita na 350 lokacija da bi se ispunili zahtevi kupaca za uslugama. Kompanije poveaju zalihe gotovih proizvoda da bi bolje zadovoljile zahteve kupaca. Karakteristike privredne grane, filozofija same kompanije, karakteristike proizvoda i razliiti procesi proizvodnje mogu biti razlozi za poveanje zaliha. Mnoge grane se bitno razlikuju u svom odnosu prema zalihama. Na primer, karakteristike distribucije u hemijskoj industriji su razliite u odnosu na maloprodajno distribuciju. Meutim, firme iz iste grane industrije mogu da razvijaju razliite trine filozofije - na primer Avon i Max Factor u industriji kozmetike. Razliite karakteristike proizvoda, kao to su veliina, dizajn, kvarljivost, zamenljivost, kom ciljnom tritu su namenjeni, zastarelost, osetljivost na promenu valute i gustina - utiu na sistem distribucije koji je firmi potreban. Bilo koja promena u poslovanju moe brzo promeniti jednu politiku u drugu politiku zaliha proizvodaa. Nakon navedenog pregleda moemo zakljuiti da zalihe treba drati iz sledeih razloga: 1. mnogi proizvodi imaju sezonski karakter proizvodnje i konstantnu tranju tokom cele godine (npr. voLe i povre); 2. neki proizvodi imaju sezonski karakter tranje i ravnomeran tok proizvodnje tokom godine. Proizvoai nalaze svoje opravdanje za redovnu proizvodnju tokom godine, zbog visoke tranje u toku sezone; 92

3. ponekad se roba skladiti iz predostronosti zbog oekivanog poveenja cena i kao zatita od kasnije oskudice; 4. u nekim sluajevima, skladitenje se javlja kao nuna posledica nabavke u koliinama koje su vee od onih koje su potrebne da bi se podmirile neposredne potrebe zbog elje da se ostvari kvantitativni rabat na nabavke i nii trokovi transporta; 5. mnogi proizvodi zahtevaju specijalne ureaje za skladitenje za vreme transportovanja do trita. Svee voe, povre jaja, buter na primer, zahtevaju hladnjae koje e ih zatititi na odgovarajai nain. Druga roba zahteva kola koja se zagrevaju da bi se izbeglo izlaganje ekstremnoj hladnoi za vreme zimskih meseci; 6. u periodu od zavretka proizvodnje pa do konane potronje, neka roba zahteva "kondicioniranje". Ovo kondicioniranje, koje se dogaa kod robe kao to su meso, sir, duvan koli mora biti "suen" i neka alkoholna pia, poboljava kvalitet i ini proizvode mnogo pogodnijim za potronju; 7. konano, mnoga dobra se dre na zalihi iz isto pekulativnih razloga - da bi njihovi proizvoai ostvarili daleko povoljnije cene. 19.3. Odluke o skladitenju i osnovne operacije Upravljanje skladitenjem podrazumeva donoenje odluka o vlasnitvu, broju, veliini, lokaciji i skladitenju. Prva odluka se odnosi na vlasnitvo. Za odreivanje vlasnitva nad objektom organizacija ima dve osnovne alternative: da koristi privatna ili javna skladita". Izbor jedne od ovih alternativa ili njihova kombinacija je glavna odluka o skladitenju. Mnoge firme kombinuju javna i privatna skladita zbog promena uslova na regionalnom tritu ali i iz drugih razloga (uticaj sezone). Firma mora da pristupi odluci o vIasnitvu u okvirima trade-off-a. Odreene operacije zahtevaju skladitenje dobara u privatnim skladitima dok su za druge najbolja solucija javni objekti gde firme iznajmljuju prostor ili prema potrebi potpisuju kratkorone ugovore. U vezi sa odlukom o privatnom skladitenju su odluke o odreivanju potrebnog prostora i unutranjeg ureenja skladinog prostora. Firma koja odlui da koristi privatno skladite mora doneti odreen broj odluka o tome kako da najefikasnije koristi objekat. Jo jedna vana odluka o skladitenju je da li e firma koristiti centralizovani ili decentralizovani pristup u snabdevanju skladita. Ova odluka se prvenstveno odnosi na to koliko skladita treba firmu da snabdeva. U nekim sluajevima odluka je relativno jednostavna zbog veliine firme. Male i srednje firme na regionalnm tritu esto imaju potrebu za samo jednim skladitem. Uglavnom samo velike firme koje obavljaju biznis na nacionalnim i meunarodnom tritu ovo pitanje treba detaljno da razmotre. Kao kod odluke privatno versus javna skladita, firma mora da koristi logiku tradeoff u analizi potrebe za skladitima na razliitim podrujima. Uslovi ponude i tranje uinice odreenu alternativu atraktivnijom za firmu od druge. Na primer, firma koja proizvodi ili distribuira konkurentan i zamenljiv proizvod na nacionalnom tritu moda mora da koristi decentralizovana skladita da bi pruila brzu uslugu na svom trinom podruju. Firma mora da koordinira odluku o broju skladita sa odlukom o alternativama transporta. Na primer, vazduni prevoz robe omoguava brzo pokrivanje nacinalnog trita iz jednog ili dva strategijska skladita. lako su trokovi vazdunog prevoza robe relativno visoki, kompanija ih moe kompenzovati utedom u trokovima skladitenja i zaliha. Broj veza ili alternativa transporta ine odluku o broju skladita pravim izazovom, 93

posebno kada se uzme u obzir da je ova odluka povezana sa alternativ om javno-privatno skladite. Usko povezane sa odlukama o broju skladita, centralizovano ili decentralizovano su jo dve odluke: o veliini i o lokaciji. Ukoliko kompanija koristi javna skladita, pitanje veliine je vano. Kompanija moe obino da proiri ili da ugovori prostor prema svojim potrebama u razliitim vremenskim periodima. Slino tome, odluka o lokaciji je manje vana kada kompanija koristi javna skladita. Meutim, ako kompanija koristi javna skladita (lokacija je fiksirana), to ne znai da firma ne moe kada je to potrebno i da promeni svoju odluku. Kao i sa drugim odlukama u logistici, tako i lokaciju firma mora da po smatra iz perspektive trade-off-a. Kompanija mora pruiti eljeni nivo usluga potroaima uz najmanje mogue trokove distribucije. Analizom eljenih funkcija skladita firma moe da odrei opte lokacije, tao to su visoko usluni objekti blizu trita, miksovanje sirovina blie proizvodnji ili kombinacija drugih faktora. Izbor konkretne lokacije zavisie od faktora kao to su: transport, trite i lokalne karakteristike. Ove odluke, jednom implementirane, mogue je promeniti ali uz visoke trokove (posebno u privatnom skladitu). Prema tome, dobro razmatranje svih faktora je od sutinskog znaaja. Pitanja o veliini i lokaciji skladita od velikog su znaaja za firme koje koriste privatna skladita i posebno za firme koje moraju da obezbede pokrivanje nacionalnog i meunarodnog trita. Pored donoenja pet navedenih odluka o skladitu, firme moraju da odlue kako da urede enterijer skladita. Drugim reima, firma mora da donese odluku o prostoru za kretanje izmeu robe u skladitu, o policama, o opremi i svim ostalim fizikim dimenzijama enterijera skladita. Druga odluka je kako najefikasnije smestiti zalihe u skladitu. Ostale odluke o skladitenju odnose se na artikle (propizvode) koje firma treba da dri na zalihama i koliko bi treba da ima zaliha u razliitim skladitima. Ova pitanja su relevantna samo za firme koje imaju skladita na vie lokacija. Firma koja ima vie lokacija mora da odlui da li e u sva skladita skladititi sve proizvode iz proizvodne linije, da li e se svako skladite biti specijalizovono za skladitenje samo pojedinih proizvoda iz proizvodne linije ili e kombinovati i jedan i drugi pristup. Linearno programiranje moe se koristiti u donoenju odluka posebno kad firma poznaje lokaciju skladita, veliinu i tranju. Efikasnosti odluka zavisie od rizika za zaposlene zbog monotonosti i opasnosti na radu koji postoje u mnogim tradicionalnim skladitima, rizika u rukovanju opasnim materijama i briga o zdravlju. Takoe, efikasnost podrazumeva interakciju sa opremom za rukovanje materijalima. Odluke o skladitenju su vane i zahtevaju veu panju. Osnovna panja menadmenta skladinog poslovanja je poveanje efikasnosti i produktivnosti. Unapred pravilno isplanira iskorienost prostora odreivanjem nivoa zaliha i razmatranjem operacija distribucije je vanije nego kasnije gradnja dodatnih objekta. Osim toga, odluke o skladitenju su u bliskoj vezi sa drugim podrujima logistikog sistema. 19.4. Osnovne operacije skladitenja Dve su osnovne operacije (procesi) koje se obavljaju u skladitu: premetanje i uvanje dobara. uvanje dobara je jedna od najoiglednijih operacija skladita, dok premetanje dobara moe izgledati nedosledno. Meutim, premetanje dobara je veoma vitalan aspekt skladitenja. 94

Celokupan rad u skladitu polazi od zadatka koje ima funkcija skladitenja i deli se na meuzavisne radne procese koji ine deo celokupnog tehnolokog postupka u skladinom prostoru. Znaajniji radni procesi skladitenja robe su: 1. doprema robe, 2. kvalitativni i kvantitativni prijem robe, 3. smetaj i rukovanje materijalom (manipulacija robom) u skladitu s unutranjim transportom, 4. uvanje, odravanje, zatita i osiguranje robe, 5. komisioniranje robe, 6. pakovanje robe, 7. izdavanje robe, 8. otprema robe i ostali radni procesi (operacije). Radni proces dopreme robe obuhvata problematiku transporta koji treba da tee maksimalno ekonomino, to pretpostavlja primenu odreenih principa, a uglavnom se sastoje u to kraem vremenu utovara i istovara, izbegavanju pretovara, izboru kratkih transportnih puteva i po uinku efikasnih transportnih sredstava, izbegavanju ekanja i praznih vonji i slinim ekonominim postupcima. Pri dopremi robe treba posebno voditi brigu i o: . utvrivanju ekonominosti i efikasnog naina dopreme. Kao podloga za utvrivanje slui plan doprema robe, kojim se predvia doprema po koliini, vrednosti, vremenu i prostoru. Planom dopreme treba predvideti transportna sredstva, transportne radnike i transportne puteve, kojima e se roba kretati; . poznavanju saobraajnih i carinskih propisa i tarifa. Da bi se izvrila pravilna i efikasna doprema robe treba poznavati i primenjivati saobraajne i carinske propise kojima se utvruju transportne i druge relevantne okolnosti; . . sastavu predkalkulacija i obraunskih kalkulacija trokova dopreme po odreenom transportnom nalogu (ako se roba doprema vlastitim transportnim sredstvima) ili po odreenoj transportnoj usluzi (ako robu doprema neka saobraajna organizacija); . problematici ambalae, koja obuhvata: vrsto ambalae, korienje, skladitenje i transportnu ambalau; . organizaciji slube dopreme, koja posebno dolazi do izraaja ako preduzee u vlastitoj reiji doprema robu. U tom sluaju treba osigurati transportna sredstva, transportne radnike, odravanje transportnih sredstava i organizaciju, najee je u sastavu slube spoljnjeg transporta (dopreme i otpreme). Prijem robe vri u naelu kontrola prijema, iji je zadatak kvalitativno i kvantitativno preuzimanje robe, a ukoliko je robu u ispravnom stanju odmah je alje skladitaru koji vri prijem u skladite. Kada utvrdi greke na robi i na vreme podnese dobavljau prigovor na kvalitet, kupac moe robu staviti na raspolaganje dobavljau, traiti od dobavljaa drugo robu odgovarajueg kvaliteta, traiti snienje cene robi, traiti otklanjanje greke (ukoliko je mogue da se otklone) i na kraju moe ak robu prodati. 19.5. Potrebni prostor, ureenje skladita potreban prostor Dosadanja razmatranja uglavnom su se odnosila na potrebe za razliitim prostorom u skladitu, meutim potrebno je detaljnije razmotriti unutranje ureenje. Prvo emo razmotriti opte principe rasporeda a zatim ispitati raspored u kontekstu prostornih kategorija. U skladitu gotovih proizvoda stalno kretanje dobara zahteva odeljak za odabir porudbina i pripremnu zonu. Stoga korienje zapremine prostora je teko zbog potrebe da se proizvodi dre na dohvat ruke onih koji biraju porudbine. Upotrebom opreme za rukovanje materijalom moe se donekle reiti ovaj problem. Meutim, kompanija nikada u 95

potpunosti nee reiti taj problem zato to konstantno kretanje zahteva vie otvorenog prostora. Kao to je za minimiranje trokova i vremena cirkulacije dobra na liniji skladite predmeta rada - proizvodni pogon, ili proizvodni pogon - skladite gotove robe znaajna lokacija skladita, tako je za minimiziranje trokova i vremena cirkulacije dobara u okviru skladita - znaajan raspored robe u skladitu. Zbog toga je i u teoriji i u praksi posveena velika panja definisanju odgovarajuih metoda rasporeda robe. Prednosti primene ovih metoda se sastoje u sledeem: 1. Racionalnije korienje zapremine skladita, 2. Bre pronalaenje uskladitene robe, dakle, uteda radnog vremena, 3. Racionalnije korienje skladine opreme, 4. Vea bezbednost skladinog transporta idr. Izbor odgovarajue metode rasporeda robe u skladitu zavisi od vie inilaca, meu koje spadaju: 1. Karakteristike robe, 2. Veliina i kvalitet skladinog prostora, posebno visina i konstrukcione karakteristike skladinog objekta, 3. Stepen tehnike opremljenosti skladita, 4. Brzina protoka robe kroz skladite idr. U praksi se najee koriste sledee metode rasporeda: 1. Fiksni raspored, 2. Modifikovanifiksni raspored, 3. Haotini raspored, 4. Modifikovani haotini raspored, 5. Raspored na osnovu koordinatnog sistema i 6. Raspored po ABC klasifikaciji. Fiksni raspored se vri na osnovu kataloga robe u okviru koga je roba razvrstana na grupe po abecednom, a u okviru grupa na podgrupe po brojanom redosledu. Oznake ovih grupa i podgrupa na vidan nain su istaknute na pojedinim delovima skladinog prostora na kome se odlae istovetno oznaena roba. Ovaj metod rasporeda je pogodan samo za kompanije sa ustaljenim asortimanom robe. Modifikovani fiksni raspored identian je fiksnom rasporedu s tom razlikom to se klasifikovana i oznaena roba u visini minimalne zalihe odlae u jednom, a ista ova roba, klasifikovana na isti nain, iznad normativa minimalne zalihe, u drugam delu skladita. Izdavanje ove robe se vri iz onog dela skladita u kome je smetena zaliha iznad minimalne. Ovaj metod rasporeda u veoj meri obezbeduje kontinuitet proizvodnje (prodaje), ali zahteva vie skladinog prostora i neto vea sredstva angaovana u zalihama. Haotini raspored se sastoji u tome, to se roba u skladitu od lae na ona mesto koje je trenutno slobodno, bez obzira na njegov poloaj u odnosu na ulaz/izlaz skladita. Ovaj metod je pogodan za kompanije s promenijivim asortimanom robe. Njegova primena omoguava racionalnije korienje skladinog prostora, ali zahteva vie vremena za traenje odloene robe prilikom komisioniranja otpreme. Modifikovani haotini raspored je identian haotinom rasporedu s tim to se prilikom ulaska robe u skladite otvara skladina kartica u kajti se pored podataka o vrsti i koliini robe unosi i ifra odgovarajue sekcije skladita, koja je definisana planom 96

skladita. Na taj nain se uvidom u kartoteku zaliha, odnosno u odgovarajuu bazu podataka, ako se zalihe vode uz pomo raunara, dobija brza i precizna informacija o mestu na kome je roba odloena. Raspored pomou koordinatnog sistema se zasniva na injenici da svaka manipulacija robom u skladitu i svaka kretanje robe izazivaju odgovarajue trokove. Ovaj metod rasporeda ima za cilj da minimizira skladine trokove izazvane transportom i manipulacijom. Da bi se ovo postiglo, mesto na kome se u skladitu odlae roba utvruje se na osnovu podataka o sledeim karakteristikama robe: . Uestalost isporuke, . Brzina obrta, . Zapremina robe i . Teina robe. Osnova skladinog objekta se "stavi" u dva, jedan prema drugom okrenuta, koordinatna sistema, na ije se koordinate unesu podaci o procenjenim karakteristikama robe. Ako se linijama spoje take koje izraavaju "meru" odgovarajue karakteristike robe, a koje se nalaze na "suprotnim" koordinatama, dobija se najpovoljnije mesto u skladitu na kome treba da se skladiti odgovarajua roba. Raspored po ABC - klasifikaciji se zasniva na klasifikaciji robe ABC metodom, ali, ne pomou finansijskog kriterijuma ve pomou kriterijima fizikih karakteristika robe (zapremina, teina). Na osnovu ovih kriterijuma, s jedne, i uestalosti manipulacije, s druge strane, sva roba u skladitu se grupie u sledee nain: tako to se roba iz skupine A smeta u blizini ulaza-izlaza, a roba iz skupine C najdalje od ulaza-izlaza.

97

20. Pakovanje
Re pakovanje ima dva znaenja. Prvo, pod pakovanjem se podrazumeva omot u koji se slavija roba da bi se zatitila od eventualnog oteenja. Za pakovanje u ovom smislu se koristi re ambalaa. Drugo, pakovanje robe je proces stavljanja odgovarajueg omota oko robe. Oba navedena znaenja pakovanja relevantna su za efikasno funkcionisanje logistikog lanca u firmi. Danas, u tehnologiji pakovanja postoji vie definicija pakovanja, od kojih emo navesti samo dve: Prva, "pakovanje je osiguranje proizvoda od momentu njegove proizvodnje pa sve do momentu uruenja potroaima s minimalnim sveobuhvatnim trokovima" , i druga: "pakovanje je deo procesa proizvodnje i svih potrebnih operacija koje proizvodu pruaju mogunost da moe biti predat potroau na koriienje i upotrebu". Navodei druge brojne definicije, moe se shvatiti da je pakovanje sastavni, integralni deo tehnolokog procesa proizvodnje i kao takvo u sebi objedinjuje tehniku, tehnologiju i oblikovanje za to bolju svrsishodnu i celishodniju prezentaciju odreenog proizvoda potroau uz minimalne trokove. Pakovanje mora da odgovori mnogobrojnim funkcijama, a naroi to pri oblikovanju proizvoda, kod privredne propagande i marketing logistike. O funkciji pakovanja pri oblikovanju proizvoda dosta je pisano, dok je veoma malo publikovano o integraciji pakovanja i distribucije kroz koji ambalaa mora da prolazi. Da bi se isplatila onome ko je koristi, ambalaa mora biti laka za manipulisanje i mora sluiti onome ko s njom dolazi u kontakt u distributivnom lancu. Ako ambalaa ne odgovori zahtevima sistema transporta, uskladitenja, onda ona nije pogodna ni distributeru ni proizvoau ni krajnjem potroau. Sve e to dovesti do neiskorienosti skladinog prostora, do brojnih oteenja pri prevozu, utovaru, istovaru, itd., a to e uticati na poveanje cene kotanja koju e u krajnjoj liniji morati da plati potroa. Pored menadera logistike drugi lanovi u kanalu, mogli biti zabrinuti za ambalaa proizvoda. Kao rokovanje materijalima, ambalaa ima razliitu konotaciju za razliite ljude. S obzirom da ambalaa ukljuuje vei broj podruja organizacije, Dva podruja e morati da saraduju u aktivnostima koje se odnose na ambalau. Moe se desiti da ambalaa ne doprinosi vrednosti proizvoda, ali njegov uticaj na trokove distribucije je znaajan. Proizvodna funkcija Zahvaljujui odgovarajueem pakovanju sirovina i materijala, odnosno, pakovanju predmeta rada, proizvodnjo je mogoce organizovati bez posebne organizacione jedinicc iji bi se zadatak sastojao u kvantitativnoj pripremi predmeta rada, u skladu s potreba ma tehnolokog procesa. Odgovarajuee pakovanje predmeta rada, uskJaeno s koliinama koje ulaze u tehnoloki proces, povezuje fazo pripreme s fazom proizvodnje na jednostavan iracionalan nain. S druge strane, pakovanje gotovih proizvoda u obimu koji odgovara ritmu dovravanja proizvoda prevazilazi granicu izmeu tehnoloke i zavrne robne faze i - na taj nain - doprinosi brem i racionalnijem odvijanju materijalnih tokova u Ovom delu ciklusa reprodukcije. Pakovanje robe je esto integrisao u sam tehnoloki proces, tako da njegove karakteristike utiu ne samo na duinu vremena proizvodnje, ve i na njeno ekonominost.

98

Marketing funkcija Za razliku od proizvodne funkcije pakovanja koja ima poednak znaaj japakovanje predmeta rada i za pakovanje gotovih proizvoda, marketing funkcija je znaaj na samo za pakovanje gotovih proizvoda. Pakovanje, odnosno ambalaa proizvoda, kao jedan od vidova komunikacije s tritem, odnosno s potroaem, predstavlja izuzetno znaajan instrument prodajne politike preduzea. Potem vizuelnih karakteristika pakovanja proizvod se izdvaja od ostalih proizvoda konkurentnih preduzea, a rulem njegovih estetskih osobina utie na poveanje motivacije za kupovinu. Upotrebna funkcija Pod upotrebnom funkcij om pakovanja se podrazumeva sposobnost ambalae da nakon ispakivanja proizvoda (ijoj zatiti slui), zadovolji i druge line ili opte potrebe potroaa. Tako, npr. razne kutije ili kese mogli da poslue za pakovanje sasvim drugih stvari od strane potroaa, limenke iti ambalaa od plastike mogli da poslue u razne svrhe u domaCinstvima, dakovi i burad se mogli ponovno korisno upotrebiti na poljoprivrednim gazdinstvima i sI. Poslednjih godina sve se intenzivnije izraava opta potreba da se karakteristike industrijske, odnosno komercijalne ambalae prilagode zahtevu za ouvanjem ovekove okoline, odnosno zahtevu za smanjenjem i ponovnom preradom industrijskog otpada. Znaaj lokacije Lokacija predstavlja strukturni faktor svih preduzea bilo da su ona proizvodna, trgovinska ili da pruaju druge usluge'u robnom prometu. Znaaj odluka o lokaciji preduzea je u tome to su to odluke od dugoronog, konstitutivnog znaaja. One se ne retko donose jednom u ivotu privrednih subjekata i zato predstavljaju jedan od okvira ili limitirajuCih faktora poslovne aktivnosti. Odluke o lokaciji treba doneti sa runa panje s obzirom da se angauju sredstva na dui vremenski period, a jednom doneta odluka teko se menja. Ali to ne znai da jednom odabranu lokaciju ne treba ponovo razmotriti. Naprotiv, potrebno je redovno ocenjivati podruje na kome posluje preduzee, jer se faktori okruenja i konkurentnosti vrlo brzo menjaju. Lokacija pogona i skladita u logistikom sistemu preduzea ograniava efikasno kreiranje korisnosti vremena i mesta. Lokacija objekata logistike direktno utie na trokove transporta, nivoe usluga i trokove zaliha. Poto preduzee odrei lokaciju objekta, menader logistike moe da manipulie logistikim varijablama kao to su transport, obrada porudbina i rukovanje materijalima da bi maksimizirao korisnost vremena imesta objekata logistike uz minimalne ukupne trokove logistikog sistema. Svrha ovog poglavlja je da ispita proces odluivanja koji preduzea koriste da bi odreila gde da lociraju objekat logistike.

99

21. Kvalitet kao globalni fenomen

Osnovna obeleja kraja drugog milenijuma su: dramatine promene i globalizacija, koje je donela industrijska revolucija iz osnova menjajuCi civilizacijo i omoguavajuCi da ovek potpuno ovlada Zemljom i da krene u osvajanje svemira; komunikacione i informatike tehnologije koje postajo dominantne u svim sferama rada i ivota; planetama kriza koja je dovela do kolapsa mnogih optedrutvenih principa i pravila i kvalitet koji dobija znaaj >i u netradicionalnim oblastima: obrazovanju, zdravstvenoj zatiti i politikoj vlasti. U toku je tranzicija industrijske ka informatikoj ekonomiji, a prema predvianjima 21. vek e biti vek informatike, komunikacija i medija. Civilizacija je tokom razvoja menjala osnovne vrednosti na koj ima je poivala, zavisno od drutvenog uredenja. Danas ivimo u vremenu u kome dominira ju vrednosti zapadne civilizacije: slobodno trite sa metlunarodnom konkurencijom, privatna svojina i profit (kao vrednosti motivacije i poslov nog preduzetnitva), grailanska prava i viestranaki parlamentarizam (kao demokratske vrednosti politikog uredenja). Uporedo sa pozitivnim civilizacijskim vrednostima razvijale su se elje, iskuenja i mogunosti pojedinih nacija iti grupacija za dominacijom, vladanjem i eksploatacijom nad drugim. Ti procesi su se zasnivali na moi i iskljuivosti, to su pratila dva svetska rata. Blokovska konfrontacija izmeu SAD i Sovjetskog Saveza, koja je vladala poslednje 3-4 dekade i period hladnog rata pripadajo istoriji. Stvaranjem Evropske unije i "Novog svetskog poretka" merila vrednosti, sa jedne strane, postala su pozitivna civilizacijska dostignuca, a sa druge strane, iskuenja za dominacijom. Posle viegodinje izolacije SRJ se i dalje nalazi u periodu usporene tranzicije ka trinoj privredi, privatnoj svojini i kapitalistikim standardima poslovanja. Od po stanka civilizacije i prvobitne razmene na seoskoj pijaci, pa sve do industrijske revolucije, kvalitet je bio najvaniji pokazatelj sv ih vidova poslovanja meu ljudima. Karakteristika dva poslednja veka je nagli razvoj industrije, u kome je kvalitet zapostavljen, dok su obim i produktivnost postali vodeCi pokazatelji uspenog poslovanja. Industrijskom revolucijom ovek je u znaajnoj meri ovladao prirodom, ali je u borbi za profitom dramatino naruio njeno ravnoteu. Informatikom revolucijom ovek e ovladati informacijama i komunikacijama na globalnom Diyon, ali postaji opasnost da e "veliki brat" staviti pod svojo kontrolo svakog pojedinca, to e ogroziti samo civilizaciju. Revolucija kvaliteta zapoeta je u prvoj polovini XX vea, dramatino se irila u drugoj polovini XX veka aidanas traje. Predstavlja civilizacijski odgovor na izazove koje je donela industrijsko drutvo. Danas je kvalitet dominantan kriterij um kupca kod izbora isporuioca, a novi koncept kvaliteta se smatra superiornim metodom za reformu menadmenta. Za razliku od tradicionalnog pristupa, novi koncept kvaliteta obezbeduje poveanje prodaje uz istovremeno snienje ukupnih trokova poslovanja. Revolucionarna promena koju donosi nova filozofija kvaliteta je prelazak sa odnosa konfrontacije na odnos participacije u svim vidovima delovanja ovekal.

100

21.1. Pojam kvaliteta Re kvalitet ima viestruko znaenje. Da bi se uspostavilo sporazumevanje iz oblasti kvaliteta definisani su osnovni termini. U ovoj sekciji daju se samo definicije, prema standardu ISO 8402 (renik termina iz oblasti kvaliteta), koje su bitne za evoluciju kvaliteta. Kvalitet se definie kao: "Celokupnost karakteristika nekog entiteta, koje se odnose na njegovu sposobnost da zadovolji iskazane potrebe i potrebe koje se podrazumevaju". Entitet moe biti: aktivnost, proces, proizvod, kompanija, sistem, osoba, ili bilo koja kombinacija navedenih izraza. lako standardom nije naveden menadment kao entitet na koga se odnosi kvalitet, vodei autori koriste termin kvalitet menadmenta. Na bazi ovog pristupa utvrdeno je novo znaenje menadmenta totalnim kvalitetom. Meutim, treba posebno napomenuti: 1. U ugovornim okolnostima, ili zakonom regulisanim okolnostima, (kao to je na primer nuklearna bezbednost), potrebe su specificirane, dok u drugim okolnostima potrebe se podrazumevaju ali ih treba identifikovati i definisati. 2. U mnogim sluajevima potrebe se mogu menjati tokom vremena, to podrazumeva periodino preispitivanje zahteva za kvalitetom. 3. Potrebe su obino prevedene u karakteristike sa specificiranim kriterijumima. Potrebe mogu obuhvatiti, na primer, aspekte performansi, upotrebljivost, sigurnost funkcionisanja (raspoloivost, pouzdanost, pogodnost odravanja) , bezbednost, uticaj okoline, zahteve drutva, ekonominost i estetiku. 4. Termin "kvalitet" ne treba da se koristi kao jedini termin za izraavanje stepena savrenosti u komparativnom smislu, niti treba da se koristi u kvantitativnom smislu za tehnike vrednovanja. 5. Postizanje zadovoljavajueg kvaliteta ohuhvata sve faze petlje kvaliteta u celini. Doprinosi ovih razliitih faza kvaliteta se ponekad, radi isticanja, identifikuju odvojeno (na primer, kvalitet u odnosu na definiciju potreba; kvalitet u odnosu na projektovanje proizvoda; kvalitet u odnosu na neusaglaenost; kvalitet kao podrka proizvodu tokom njegove upotrebe). 6. U nekim referencama, kvalitet se definie kao: . "pogodnost za upotrebu" ili . "pogodnost za namenu" ili . "zadovoljavanje kupca" ili . "usaglaenost sa zahtevima". Kontrolisanje i ispitivanje obuhvata "aktivnosti kao to su merenje, ispitivanje, proveravanje, merenje jedne ili vie karakteristika nekog entiteta i njihovo poreenje sa specificiranim zahtevima radi odreivanja usaglaenosti za svaku karakteristiku". Industrijska revolucija je dovela do rasta velikih proizvodnih kompanija sa viestrukim linijama proizvoda. U takvim uslovima odgovornost za kvalitet je poverena kontrolorima. Kontrolisanje i ispitivanje je obuhvatalo samo kontrolo kvaliteta proizvoda u procesu proizvodnje. Rezultati ovakvog kontrolisanja i ispitivanja su bili: kart, dorade i ozbiljne greke i skandali u kvalitetu. Nastavak ove katastrofe u kvaliteto se odvijao u pravcu stvaranja nezavisnih odeljenja za kontrolu kvaliteta. Tvorac produktivistike teorije, koja je zasnivala 101

produktivnost na skupom kvalitetu, je bio Frederik Tejlor. Centralizacijom, odeljenja za kontrolisanje su bila organizovana za proveru kvaliteta na kraju prozvodne linije. Ekstreman primer takvog pristopa bila je kompanija Western Electric, koja je 1928. godine imala 40000 zaposlenih, od ega ih je 5200 bilo u odeljenju za kontrolu. Kontrola kvaliteta je fokusirana na finalno kontrolisanje proizvedenih proizvoda, a brojne tehnike su razvijene za potrebe procesa kontrolisanja. Mnogobrojni kontrolori su bili ukljueni u vizuelno kontrolisanje proizvoda tokom procesa proizvodnje. Poto se radilo samo o kontroli kvaliteta proizvoda, nije se moglo uticati na otklanjanje uzroka problema u ranijim fazama poslovnog procesa. Obezbeenje kvaliteta (QA-Quality Assurance) obuhvata "sve planirane i sistematske aktivnosti ugraene u sistem kvaliteta i prikazane kao potrebne za obezbeenje odgovarajueg poverenja da e entitet da ispuni zahteve za kvalitet". Sistem kvaliteta ine "organizaciona struktura, postupci, procesi i resursi koji su potrebni za ostvarivanje menadmenta kvaliteta". Praktina primena koncepta obezbeenja kvaliteta dolazi do punog izraaja uvoenjem kvaliteta po ISO 9000. Za razliku od ranijih metoda, QA obuhvata ceo poslovni proces kompanije, a ne samo proizvodnju. Menadment kvaliteta (QM-Quality Management) obuhvata "sve aktivnosti opte funkcije menadmenta koje odreuju politiku kvaliteta, ciljeve i odgovornosti, a ostvaruju se putem planiranja kvaliteta, upravljanja kvalitetom, obezbedenja i poboljanja kvaliteta u okviru sistema kvaliteta". Potencira se znaaj postizanja ekonomskih efekata kvaliteta. Dolazi do jaanja funkcije kvaliteta koja obogauje menadment novim tehnikama i alatima (QFDs, SPC, Revizija, Obraun trokova kvaliteta i dr.). U ovoj fazi dolazi do ukljuivanja svih poslovnih funkcija u postizanje eljenog kvaliteta. Menadment totalnim kvalitetom je "menadment pristup u kompaniji usredsreen na kvalitet, zasnovan na ueu svih njenih lanova, usmeren na dugoroan uspeh kroz zadovoljavanje kupaca, a u korist svih lanova kompanije i drutva". Kvalitet oveka ili kvalitet ivljenja (Qulity of men), predstavlja drutveni aspekt kvaliteta, Odnosi se na budunost, a zasniva se na: irokom drutvenom razumevanju kvaliteta, kulturi kvaliteta kompanije i humanom aspektu kvaliteta. 21.2. Aspekti kvalitata Privlanost upoznavanju novog koncepta' kvaliteta daje njegova moe. Logino se postavlja pitanje kakav je to koncept koji rui nae dosadanje predstave o efektima poslovanja, koji ukljuuje zadovoljen je kupaca, vlasnika, zaposlenih i drutva. Sveobuhvatnost novog koncepta kvaliteta se sastoji u tome to omogueava istovremeno irenje trita, rast produktivnosti, snienje trokova i podizanje nivoa kvaliteta. Osnovni aspekti kvaliteta su7: . marketing aspekt, koji u sebi sadri i tehniki aspekt koji se odnosi na performanse proizvoda, . poslovni aspekt, koji obuhvata ekonomski i organizacioni aspekt kvaliteta i . drutveni aspekt, koji ukljuuje moralni i etiki aspekt kvaliteta. Osnovne aspekte novog koncepta kvaliteta prikazuje slika 11-2. Marketinki aspekt kvaliteta je osnovni aspekt kvaliteta i odnosi na kvalitet proizvoda sa kojim kompanija izlazi na trite, sa ciljem da kupac izabere njene proizvode 102

pre nego proizvode konkurenata. Znai, kompanija mora biti bra i bolja od svojih konkurenata. Da bi se to ostvarilo, kvalitet proizvoda mora biti takav da: . zadovoljava zahteve kupaca, . obezbeduje pogodnost proizvoda za upotrebu u celom ivotnom veku, . omogu va pobedu konkurenci je i da ostvaruje lojalnost kupaca. Sa marketinkog aspekta kvalitet se moe ostvariti uz poboljanja i inovacije proizvoda. Poslovni aspekt kvaliteta se odnosi na kvalitet poslovnih procesa. Unapredenje kvaliteta poslovnih procesa treba da obezbedi njihovo skladno odvijanje, ime se ostvaruje: . poveanje efikasnosti odvijanja poslovnih procesa njihovim potpunim definisanjem i eliminisanjem zastoja, . neracionalnosti i konflikata; poveL{anje produktivnosti, . snienje trokova poslovanja usled smanjenja otkaza i neracionalnosti, . poveL{anje profita i dugoroan opstanak kompanije u grani. Drutveni aspekt kvaliteta je okrenut kvalitetu ivljenja svih ljudi. Odnosi se na zahteve da proizvodi i proces proizvodnje kompanije omogue: . zatitu zdravi ja ljudi, . zatitu ivotne okoline, . zatitu kupaca putem odgovornosti za proizvod, . tednju prirodnih resursa, . zadovoljenje ljudi u celini uz potovanje moralnih i etikih drutvenih i profesionalnih normi. 21.3. Ambijent za kvalitet Ostvarivanje pojedinih aspekata kvaliteta je mogue ako postaji ambijent i klima za to. Razvoj novog koncepta kvaliteta pokazuje presudan uticaj klime za kvalitet koja je kreirana u Japanu. Marketing aspekt kvaliteta ima smisla i postaje znaajan ako postaji slobodno i otvoreno trite sa vecom ponudom od tranje i konkurencijom u kojoj pobeuju najbolji. U takvom ambijentu trite se osvaja kvalitetom, stvara se visoka motivacija za unapreenje kvaliteta proizvoda u kompaniji, sa ciljem da se pobedi konkurencija. Ako na tritu vladaju druga pravila, tada e kompanija troiti svoju snagu za saviadavanje tih pravila, ume sto za unapreenje kvaliteta. Ovaj aspekt kvaliteta nije dovoljan da se ostvare ciljevi izvrsnosti kompanije. Kvalitet proizvoda se moe ostvariti i na klasian nain tj. potpunom kontrolom kvaliteta. Ostvarivanje ciljeva kvaliteta jedino kontrolom dovodi do konflikta sa ciljev ima efikasnosti i produktivnosti. Vlasnici kompanije su zainteresovani za ciljeve poslov nog aspekta kvaliteta. Jedino je vlasnik motivisan da definie zdrave ciljeve koji se odnose na poslovne performanse kompanije i da ih u potpunosti ostvari. Drava je zainteresovana da postavi i obezbedi realizaciju ciljeva koji se odnose na drutveni aspekt kvalitet. Drava svojom regulativom imerama inspekcije prisiljava kompanije da prilagode svoje proizvode i proces proizvodnje kvalitetu ivota ljudi.

103

Oigledno je da realizator ovakvog koncepta kvaliteta moe biti samo menadment. I zaista, nema prioritetnijeg posla za menadere od kvaliteta. Samo kompanija koja posluje u okruenju sa slobodnim tritem, motivisanim vlasnikom i organizovanom dravam (u kojoj je kultura kvaliteta na visokom nivou) moe uspeno unaprediti kvalitet. 21.4. Tri najpoznatija pristupa gurua kvaliteta Demingovih etrnaest taaka Deming (W. Edwards Deming) je najpoznatiji pionir u kreaciji i popularizaciji upravljanja kvalitetom u Japanu, s poetka 1950-ih godina. Danas ga smatraju nacionalnim herojem u Japanu. Tvorac je poznate (Demingove) nagrade za kvalitet koja je ustanovljena 1951. godine u Japanu. . Deming definie kvalitet kao predvidivi stepen jednoobraznosti i pouzdanosti ko ji zadovoljava potrebe trita sa niskim trokovima. On je razvio sistem za statistiko upravljanje procesom ili statistiku kontrolu kvaliteta. Deming smatra da se stil menadmenta mora transformisati. Prvi korak u tome je ! i(Yna transformacija. Ova transformacija predstavlja diskontinuitet sa dosadanjim miljenjem o njegov om ivotu, dogadajima, vrednostima, vezama meu ljudima itd. Lideri transformacije moraju uiti o psihologiji linosti, psihologiji grupe, psihologiji drutva i o psihologiji promena. Deming je postavio etrnaest univerzalnih taaka za menadment koje su postale osnova za obrazovanje menadmenta u Japanu 1950-tih, a unekoliko adaptirane posluile su i za transformaciju amerike privrede mnogo godina kasnije. Njegov doprinos je fokusiran na proces unapredenja kvaliteta menadmenta i sv ih aktivnosti u kompaniji kroz poznati P-D-C-A ciklus, koji je prikazan na slici 11-3. Ovaj ciklus treba da bude primenjen od strane svakog zaposlenog kod realizacije svake aktivnosti u poslovnom procesu. To znai da svaku aktivnost treba planirati, realizovati, pa potom proveriti, i na osnovu tog iskustva preduzeti mere za poboljanje. Nakon toga se ciklus ponavlja, tako da to ponavljanje uz ukljuivanje sv ih zaposlenih, stvara proces kontinuiranih poboljanja. Demingovih 14 taka (adaptiranih za Zapadne kompanije): 1. Konstantno kreirati odlunost prema poboljanju proizvoda i usluga, sa ciljem da postanu konkurentni, da ostanu u delatnosti i da obezbede posao. 2. Usvojiti novu filozofiju kvaliteta. Mi smo u novom ekonomskom dobu. Zapadni menadment se mora probuditi za promene, mora nauiti ta je njegova odgovornost i preuzeti liderstvo u promenama. 3. Prekinuti zavisnost od masovnog kontrolisanja u ostvarivanju kvaliteta. EIiminisati potrebu za kontroIisanjem na masovnoj osnovi, blagovremenom ugradnjom kvaliteta. 4. Prekinuti sa praksom biranja dobavljaa jedino na osnovu cene. Umesto toga minimizirati ukupne trokove. Ii prema jednom dobavljau za jednu stavku, orijentisati se na dugorone odnose, lojalnost i poverenje. 5. Konstantno unapreivati sistem proizvodnje i pruanje usluga tako to treba poboljavati kvalitet i produktivnost uz konstantno snienje trokova. 6. Ustanoviti obuku na poslu. 104

7. Ustanoviti liderstvo. Cilj nadzora treba da bude pomo zaposlenima i opsluivanje maina tako da posao urade bolje. Nadzor menadmenta je potreban isto kao i nadzor proizvodnih radnika. 8. Isterati strah, tako da svi zaposleni mogli da rade efektivno za kompaniju. 9. Slomiti barijere izmeu sektora. Zaposleni u istraivanju, projektovanju, prodaji i proizvodnji moraju raditi kao tim; da predviaju probleme u proizvodnji i u upotrebi, koji se mogu pojaviti na proizvodu ili usluzi. 10. Eliminisati slogane. Zaustaviti zahteve za nula defekt ili novi nivo produktivnosti bez odgovarajuih metoda za to. 11. Eliminisati norme. Eliminisati barijere za isticanje sposobnih radnika. Odgovornost poslovoa mora biti promena sa besmislenih brojeva na kvalitet. 12. Ukloniti barijere koje spreavaju isticanje sposobnih menadera i inenjera. 13. Uspostaviti programe obrazovanja i samopoboljanja. 14. Postaviti svima u kompaniji cilj da ostvare svoju transformaciju. Transformacija je zajedniki posao. Menadment mora da istie svih etrnaest taaka svaki dan. Juranova trilogija Juran ( Joseph M. Juran) je, kao i Deming, bio pozvan u Japan 1954. godine. Kroz svoja predavanja je uveo nove dimenzije menadmenta u planiranje, organizaciju i upravljanje koje su fokusirane na odgovornostima za kvalitet. Suprotno Demingu, isticao je vertikalni menadment i tehnike metode ispred ponosa i zadovoljenja. Juran definie kvalitet kao pogodnost za upotrebu. Ovaj koncept je blizak ukljuivanju pogleda kupca na kvalitet. Juran definie metod i sadraj radikalnih promena u menadmentu, to predstavlja diskontinuitet u odnosu na postojei nivo znanja i performansi kompanije i proboj prema novim vrednostima. "Juranova trilogija" definie univerzalni proces inain ostvarivanja kvaliteta koji obuhvata sve funkcije, sve nivoe i sve proizvodne linije. Trilogija obuhvata tri procesa kvaliteta: 1) Planiranje kvaliteta identifikuje karakteristike kvaliteta koje treba postii kod isporuke bez nedostataka., 2) Unapreenje kvaliteta smanjuje ili eliminie nedostatke na tekuim proizvodima, uslugama ili procesirna i 3) Upravljanje kvalitetom odrava rezultate postignute planiranjem i unapreenjem kvaliteta. Krozbijevih etrnaest taaka Filip Krozbi (Philip Crosby) je postao poznat posle objavljivanja svoje knjige "Kvalitet je besplatan". On je naglasio da se motivacija i planiranje ne odnose na statistiko upravljanje procesom ili na reavanje problema po Demingu i Juranu. Smatrao je da je kvalitet besplatan zato to su trokovi prevencije uvek nii od trokova utvivanja i eliminisanja greaka i trokova samih greaka. Osnov njegove filozofije kvaliteta je sadran u sledeem konceptu: Kvalitet se definie kao usaglaavanje sa zahtevima, a ne kao "dobar ili lo . Sistem za postizanje kvaliteta je prevencija, a ne ocena.Standardna pelformansa je "nula defekt", a 105

ne "da je to dovoljno blizu" . . Mera kvaliteta je cena neusaglaenosti, a ne indeksi kvaliteta. Krozbi, kao i Deming, definie svojih etmaest taaka: 1. Obaveza menadmenta. Najvii menadment mora biti ubedljiv u isticanju potreba za kvalitetom i mora ovo jasno saoptiti kroz pisanu politiku. 2. Timovi za unapredenje kvaliteta. Formirati timove sastavljene od efova sektora za nadgledanje unapredenja kvaliteta usektorima i u kompaniji u celini. 3. Merenje kvaliteta. Uspostaviti odgovarajua merenja svake aktivnosti u cilju identifikacije podruja za poboljanje. 4. Trokovi kvaliteta. Proceniti trokove kvaliteta u cilju utvivanja podruja gde poboljanja mogu biti profitabilna. 5. Svest o kvalitetu. Podii nivo svesti meu zaposlenima. Oni moraju razumeti vanost neusaglaenosti proizvoda i trokova neusaglaenosti. 6. Korektivne mere. Preduzeti korektivne mere kao rezultat koraka 3 i 4. 7. Planiranje nula defekata. Formirati odbor sa odgovarajuim planom i programom za kompaniju i njenu kulturu. 8. Obuka menadera. Menaderi na svim nivoima moraju biti obueni za primenu svog dela programa unapredenja kvaliteta. 9. Dan nula defekta. Odrediti dan u kome se obavetavaju zaposleni o primeni novih standarda. 10. Kolekcija ciljeva. Svi zaposleni moraju da uspostave ciljeve za individualno poboljanje i za poboljanje svoje grupe. 11. Eliminisanje uzroka greaka. Zaposleni moraju biti ohrabrivani da informiu menadment o svakom problemu da bi se izvrila njegova prevencija u cilju postizanja rada bez greke. 12. Priznanja. Davanje publiciteta, nefinansijskih zahvalnosti svakome ko ispuni ciljeve kvaliteta ili izvanredno izvri posao. 13. Odbor za kvalitet. Sastavljen od profesionalaca za kvalitet i tima menadera, odbor za kvalitet treba da omogui irenje iskustava i ideja za reavanje problema. 14. initi sve ovo ponovo. Ponavljati korake od 1 do 13 u cilju isticanja da proces unapreenja kvaliteta nikad nije zavren. Svaki guru veruje da su menadment i sistem, pre nego zaposleni, uzrok siromanog kvaliteta. Nasuprot mnogim razlikama izmeu ovih eksperata, njihovi zajedniki stavovi su: . Kontrolisanje nikada nije odgovor na unapreenje kvaliteta. . Ukljuivanje i liderstvo najvieg menadmenta je sutina odgovornosti za kvalitet. . Program za kvalitet zahteva napore unutar cele kompanije i dugoronu obavezu, podranu sa neophodnim investiranjem i obukom. . Kvalitet je prvi prioritet u kompaniji. Koraci u razvoju procesa kvaliteta logistike Slika 11-5 prikazuje est glavnih koraka u razvoju procesa kvaliteta logistike. S obzirom na znaaj za efekte celokupnog procesa kvaliteta logistike, analiziraemo karakteristike svakog koraka respektivno.

106

Sl.21.2: Proces kvalieta logistike Korak 1: Organizaciono angaovanje. Top menadment mora biti inicijator angaovanja ka kvalitetu. Ovo se ne primenjuje samo na nivo najvieg menadmenta korporacije, ve i na nivo potpredsednika ili direktora logistike. Zaposleni na ovim nivoima moraju biti u potpunosti angaovani ka ostvarivanju postavljenih ciljeva i pri tome moraju da preduzimaju odgovarajue inicijative koje vode ka ostvarivanju postavljenih ciljeva. Takoe, ovi izvrioci moraju da obezbede resurse i podrku koja je potrebna njihovim ljudima da doe do opipljivih rezultata iz angaovanja ka kvalitetu. Procesi kvaliteta obino ne uspevaju zbog nedostatka angaovanja najvieg menadmenta. Postizanje samo vee produktivnosti ne treba da bude jedini cilj menaderu u procesu donoenja odluke o uvoenju procesa kvaliteta. Stoga funkcija logistike (koja zahteva angaovanje menadera) moe da postigne "produktivnost putem kvaliteta" unapreenjem formalnog procesa kvaliteta i smanjivanjem trokova poslovanja. Na poetku procesa formalnog kvaliteta, logistika treba da poseduje znaajne i usavrene izvetaje o misiji, ciljevima i svrsi. Ovaj korak pomae logistici da postigne liderstvo na podruju kvaliteta. Korak 2: Potrebe i zahtevi kupca. Ovde je naglasak na potrebe i zahteve kupaca koje treba da zadovolji funkcija logistike. lako se kompanije tradicionalno usredsreuju na logistike potrebe spoljnih kupaca preduzea, razumevanje potreba unutranjih kupaca je jednako vano. Ovo bi moglo da se odnosi na osobije iz marketinga, proizvodnje i finansija, ali i na saradnike iz oblasti logistike. Identifikovanje potreba i zahteva potroaa nije uvek jednostavno i oigledno. ee ovaj korak zahteva detaljno ispitivanje potroaa i njihovih potreba. Poeljno je korienje razliitih pristupa kao to su: studije o ponaanju potroaa, fokusiranje na odreene segmente i intervjuisanje potroaa. Pored razumevanja potreba i zahteva potroaa, preduzee treba redovno da sagledava znaajne promene na tritu. Poto preduzee moe da usmerava interne resurse takvom zadatku, Dva aktivnost moe da opravda korienje spoljnog konsultanta ili usluge u cilju redovnog dobijanja objektivnih informacija.

107

"potroaima". Preduzea kroz potpuno integrisani lanac snabdevanja moraju znaajno da saraduju u cilju ostvarivanja postavljenog zadatka. Uloeni napor ka postizanju kvaliteta bie kontraproduktivan u preduzeima koja ne vide potroaa kao deo svog celokupnog sistema. Korak 3. Tekui nivoi performansi. Ovaj korak obuhvata dobijanje preciznih i znaajnih merila sadanjih nivoa performansi, u vezi sa specifinim potrebama i zahtevima datim u koraku 2. Da bi ova informacija bila validna, precizna i korisna, preduzee mora da je dobije na specifinoj i naunoj osnovi. Pored toga, da bi identifikovali pogodna merila performansi u kljunim podrujima kao to su transport, zalihe, skladitenje, obrada informacija i pakovanje, moramo koristiti neki oblik benmarkinga, koji e se verovatno pokazati vrednim za proces kvaliteta u logistici. im se koraci 2. i 3. izvedu preduzee verovatno moe da identifikuje i da neposredno sprovede kratkorone inicijative u dizajniranju i redizajniranju sistema logistike. Korak 4: Strategija kvaliteta. Izraz "Strategija kvaliteta" se odnosi na specifine inicijative koje podrue logistike bira kao kamene temeljce svom procesu totalnog kvaliteta. Verovatno prvi znaajan korak su izuavanja uitelja ili "gurua" o kojima smo govorili u prethodnom delu. Poto preduzee treba da razmotri mnoge pristupe, ipak krajnji cilj treba da je fokusiranje na oblasti kao to su: . Razumevanje potreba kupaca; . Stalno poboljanje performansi; . Merenja nivoa performansi i nadgledanje varijabiliteta; . Preduzimanje inicijativa za obrazovanje i obuku; i . Angaovanje itave organizacije. Korak 5: Primena. Kao to je sluaj sa formalnim procesom kvaliteta, za uspeh je bitna njegova efikasna primena. Stoga preduzee treba da usmeri znatnu panju ka stvaranju strategije totalnog kvaliteta koja e "ispasti" produktivna. Ovaj korak ima znaajne implikacije na logistiku. U proces kvaliteta logistike treba ukljuiti specijaliste za kontrolu zaliha, radnike na doku i u skladitima, vozae vozila, osobije za pakovanje proizvoda i slubenike za prijem porudbina. Ovi ljudi, od kojih zavisi kvalitet logistikih usluga koje se pruaju unutranjim i spoljnim kupcima, su u poloaju da doprinesu procesu totalnog kvaliteta. Plan sprovodenja treba da obuhvati raspored i iscrpnu listu neophodnih resursa. To e pomoi da se osigura uspeh procesa kvaliteta. Korak 6: Stalno poboljanje. Dok posveenost stalnom poboljanju predstavlja esti korak u procesu kvaliteta stvarna dobit e se poveati iz modifikovanja i pojaanja stratekih i marketinkih operacija u preduzeu. lako se moda ovaj korak smatra poslednjim, ipak proces kvaliteta treba da bude neprekidan i efikasan, odnosno proces kvaliteta zapravo nema kraj. U pogledu stvaranja vrednosti za potroaa, formalno angaovanje ka kvalitetu predstavlja drugi nain da logistika prui uslugu onog kvaliteta koji je neophodan da se preduzee uspeno nadmee na dananjem tritu.

108