Visoka tehnika kola strukovnih studija Novi Beograd

INTEGRALNO UPRAVLJANJE KVALITETOM -Seminarski radTema:Pocedura(Organizaciona upustva)

Profesor: Radivoj Popovi

Student:Nemanja Milosavljevic 10c/12

SADRAJ
UVOD ........................................................................................................................ 3 RADNA UPUTSTVA............................................................................................... 5 INTEGRACIJA INFORMACIONOG SISTEMA I SISTEMA KVALITETA............................................................................................................ 6 PRIMER SADRAJA UPUTSTVA ZA IZRADU LABORATORIJSKIH IZVETAJA ............................................................................................................. 8 ZAKLJUAK......................................................................................................... 14 LITERATURA ....................................................................................................... 15

UVOD

Procedura predstavlja dokumentaciju kojom se definiu metode rada i aktivnosti. Ona predstavlja sredstvo ya opisivanje posla koji treba izvriti i raspodelu odgovornosti i ovlaenja.Ona istovremeno predstavlja i potvrdu da su aktivnosti izvrene na propisan nain. Sadraj procedure je: 1.0 Uvod 1.1.Predmet rada 1.2.Cilj upustva 1.3.Podruje primene 1.4.Odgovornost 2.0 Definicije kljunih pojmova i skraenica 3.0 Postupak rada 4.0 Prelazne i zavrne odredbe 4.1.Obaveznost i primene 4.2.Stupanje na snagu 4.3.izmena uputstva 5.0 Prilozi 5.1.Dijagram toka

Za kritiko preispitivanje procedure Sistema kvaliteta mora se indetifikovati: KO je odgovoran za obavljanje posla, TA se mora obaviti, KADA se obavlja, GDE se obavlja, KAKO se obavlja (korak po korak), SA IME se to obavlja, NA EMU se to obavlja,

DAbi se obezbedio neophodan kvalitet neophodno je organizacionim upustvom obuhvati sve aktivnosti. Na primer: aktivnosti pri nabavci nove opreme su: ko moe da pokrene inicijativu za nabavku nove proizvodne opreme, na koji nain se pokree inicijativa za nabavkom proizvodne opreme, kome se inicijativa, zahtev za nabavkom nove proizvodne opreme upuuje, kako izgleda postupak izrade predprojektne studije za ispitivanje opravdanosti ulaganja u novu proizvodnu opremu, kako izgleda postupak izrade tehnolokog projekta, ko izrauje godinji plan nabavke proizvodne opreme, ko verifikuje godinji plan nabavke proizvodne opreme, ko vri realizaciju godinjeg plana proizvodne opreme, na koji nain se prikupljaju ponude, ko vrsi izbor najpovoljnijeg ponuaa, na osnovu kojihkrterijuma se vri izbor najpovoljnijeg ponuaa , ko donosi odluku o nabavci proizvodne opreme, ko vri ugovaranje opreme, kako se vri predprijem opreme, kako se dokumentuje predprijem opreme, ko vri kvantitativan prijem opreme kako se vri kvantitativan prijem opreme

RADNA UPUTSTVA
Radna uputstva treba detaljno opii KAKO se neki posao radi odnosno njime se definiu metode rada aktivnosti. Ono predstavlja sredstvo za opisivanje posla koji treba izvriti. Sadraj radnog uputstva je: 1.0 Uvod 1.1.Predmet rada 1.2.Cilj upustva 1.3.Podruje primene 1.4.Odgovornost 2.0 Definicije kljunih pojmova i skraenica 3.0 Postupak rada 4.0 Prelazne i zavrne odredbe 4.1.Obaveznost i primene 4.2.Stupanje na snagu 4.3.izmena uputstva 5.0 Prilozi 5.1.Dijagram toka Sistem kvaliteta treba da obezbedi sposobnost preduzea da proizvodi kvalitetan proizvod ili prua kvalitetnu uslugu , pokazujui kako da postigne i obezbedi da ono to isporuuje u potpunosti zadovoljava kupca. Uvodjenjem Sistema kvaliteta moe se ostvariti viestruka korist i to: Interna korist uvodjenja Sistema kvaliteta ogleda se u: bolji kvalitet proizvoda, bolja dokumentovanost procesa rada, unapredjenje procesa rada, smanjenje karta, odnosno trokova loeg kvaliteta, racionalizacija procesa, efikasnost u reavanju procedularnih problema efikasnije upravljanje Eksterna korist uvodjenja Sistema kvaliteta ogleda se u: smanjenje trokova reklamacija, bolji odnos sa dobavljaima, bolji plasman na tritu kao rezultat kvaliteta proizvoda, vea konkurentska mo, vea mogunost za osvajanje novih trita dobici po osnovu poveanog poverenja kupaca
5

INTEGRACIJA INFORMACIONOG SISTEMA I SISTEMA KVALITETA

Savremeno trite uslovljava kvalitetan proizvod. Da bi se ostvaro taj zahtev trita moraju se upregnutisve snage u proizvodnim organizacijama. To nuno uslovljava i integraciju sistema kvaliteta i informacionog sistema. Oba sistema imaju puno zajednikih elemenata, ijim unapreenjem se postie isti cilj: kvalitetniji proizvod. zajedniki elementi sistema kvaliteta i informacionog sistema su: Cilj: Ciljevi sistema kvaliteta i informacionog sistema se definiu na najviem nivou rukovodstva i oni morajuda budu integrisani u ukupne ciljeve organizacije.U svakom sluaju cilj sistema kvaliteta i informacionog sistema je efikasnost, produktivnost, optimalni trokovi uz istovremeno odravanje i poboljaamje kvaliteta proizvoda. Strategija: Ciljevi predstavlja orijentire za razradu za dalju razradu planiranih zadatak: politike i strategije.Strategija obuhvata dui vremenski period u kome su osnovni ciljevi nepromenljivi. Pojavom Sistema kvaliteta baziranog na standardima serije ISO-9000 informacioni sistemi su jo vie dobili na znaaju.Vrlo teko je uvoditi Sistem kvaliteta bez razvijenog informacionog sistema, i obratno. Trategija, taktika i modularnost u definisanju ciljeva kao i reavanje problema kod oba sistema su indentini. Organizacija: realizacija ciljeva zahteva zajedniki rad razliitih celina u organizaciji. Bazirajui se na postojeoj organizaciji upravljanje mora da je paralelno Procedure i uputstva za rad: Sprovoenje definisanih strategija i uopte funkcionisanje organizacije odvija se po sistemu procedura i pravila kako pisanih tako i nepisanih. Oba sistema zahtevaju dokumentovanost. I sistemkvaliteta i informacioni sistem treba da definiu procedure i postuoke za obezbeenje kvaliteta i uspostave mehanizme funkionisanja. Razumevanje dokumentovanja postojeceg sistema u preduzeupreduslov je da se omoguci upravljanje sistema kvaliteta i informacionog sistema. Kroz odgovarajua dokumenta (uputsva procedure) postiu se jasno definisane veze i odnosi, utvruju se odgovornosti i ovlaenja za realizaciju ciljeva i strtegija da se najvei deo poslova odvija kvalitetno Grafika prezentacija sistema: Za izrdu modela, te opisivanje i dokumentovanje objekta sistema, koriste se odgovarajuci dijagrami kojima je mnogo lake opisati kompleksne strukture, aktivnosti i procedure.Slika moe biti mnogo bolja nego 1000 rei, jer daje koncizniju, precizniju i jasnijuinformaciju.

Za grafiku prezentaciju oba sistema koriste neki od razvijenijih sotvera tipa: Flonj-Chart, BP njin i slino Povezanost : Izmeu oba sistema postoji tesna meuzavisnost. Izmene u jednom sistemu uslovljavaju izmene u drugom sistemu. Oba sistema treba da raspolau sa povratnom spregom odnosno dobijaju povratnu informaciju o funkionisanju celokupnog poslovnog sistema i te informacije treba da budu nosioci budueg neprekidnog poboljanja i jednog i drugog sistema. Poboljanje sistema: Zadataksvakog sistema kvaliteta i informacionog sistema je proces poboljanja sistema, koje se nikad ne zavrava. Procese stalnog poboljanja kvaliteta, odnosno sistema kvaliteta i informacionog sistema bazira se na praenju i analizi pokazatelja postojeeg procesa. Za ovo se koriste jednostavne metode kao to su: prikupljanje podataka radi sticanja jasne slike o problemu prikupljanje ideja i njihovo grupisanje prema eljnim ciljevima analiza slinosti, gde se porede postojei procesi s slinim reenjima u drugim firmama analiza uzorka i posledica kao i evidentiranih problema opis postojeeg procesa grfiki prikazi dijagrami toka koriste se kontrolne karte, histogrami otkrivanje veze podataka izmeu dva skupa podataka Izlaz: izlaz iz Sistema kvaliteta i iz Informacionog sistema jeste kvalitetniji proizvod ili usluga. Naravno put do kvalitetnijeg proizvoda odnosno usluge vodi preko kvalitetnijih informacija odnosno kvalitetnijih metodologijarada obuhvaenihodgovarajuom procedurom (uputstvom)

PRIMER SADRAJA UPUTSTVA ZA IZRADU LABORATORIJSKIH IZVETAJA Sadraj 1. Predmet i podruje primene 2. Veza sa drugim dokumentima 3. Definicije i skraenice 4. Instrukcije za izradu laboratorijskih izvetaja 5. Odgovornost za primenu standarda 6. Distribucija lista 7. Izmene i dopune Prilozi Prilog 1: Izgled drugog lista laboratorijskog izvetaja Prilog 2: Stranica sa distributivnom listom Prilog 3 : Stranica sa izmenama i dopunama 1 PREDEMET I PODRUJE PRIMENE 1.1 Predmet Ovim standardom se utvruje forma i sadraj laboratorijskih izvetaja i daju instrukcije za njihovu izradu. 1.2 Podruje primene Ovaj standard se primenjuje za izradu loboratorijskih izvetaja o delu zavrnog ili verifikacionog ispitivanja sredstva odnosno, homologacionog ispitivanja komponente ureaja, iz nadlenosti laboratorije. strana 2 2 2 3 10 10 10 11 11 12 13

2 VEZA SA DRUGIM DOKUMENTIMA B.1 Uputstvo za izradu elaborata i izvetaja o zavrnom, verifikacionom i homologacionom ispitivanju. B.2 Procedura za sprovoenje zavrnih, verifikacionih i homologacionih izvetaja. B.3 Uputstvo za izradu programa i plana zavrnih, verif ikacionih i homologacionih ispitivanja. B.4 Uputstvo za sprovoenje zavrnih, verifikacionih i homologacionih ispitivanja. 3 DEFINICIJE I SKRAENICE Definicije i skaenice koje se koriste u ovom standardu date su u taki 3 procedure B.2. 4. INSTRUKCIJE ZA IZRADU LABORATORIJSKIH IZVETAJA 4.1 Opte napomene Osnovni izvor podataka za izradu laboratorijskih izvetaja je laboratorijski zapis o ispitivanju proizvoda o delu karakteristika iz nadlenosti laboratorije. Sadraj laboratorijskih izvetaja sadran u taki 4.3 ovog standarda je opti. U laboratorijskom izvetaju obrauju se samo one take iz sadraja koje imaju smisla obzirom na specifinost uea laboratorije u ispitivanju proizvoda. Pri obradi taaka sadraja laboratorijskog izvetaja nain izlaganja materije treba da omogui laku izradu elaborata ili izvetaja o ispitivanju proizvoda.

4.2 Izgled stranice Naslovna sranica laboratorijskog izvetaja radi se na obrascu B.3 Primer 1. Druga stranica laboratorijskog izvetaja data je u Prilogu 1 ovog standarda. Ostale stranice laboratorijskog izvetaja rade se na obrascu B.3 Pr 3. 4.3 Sadraj laboratorijskog izvetaja 1 OPTI PODACI 1. Predmet ispitivanja Treba navesti naziv proizvoda prijavljenog za ispitivanje i naziv podsistema, komponente ili grupe karakteristika prijavljenog proizvoda. 2. Prijava za ispitivanje i raspoloivi materijal Navesti ko je i kad prijavio proizvod na ispitivanje, materijal dostavlje uz prijavu za ispitivanje proizvoda. 3. Opti podaci o proizvodu Navesti podatke o prijavljenom proizvodu koji su u tesnoj vezi sa: - Predmetom ispitivanja - Komponentama, ureajima, agregatima, predmetom ispitivanja laboratorije, zatim njihove fabrike brojeve. 4. Ocena ispunjenja uslova za ispitivanje Ako je ocenjeno da za proizvod postoje potrebni uslovi za ispitivanje navesti datum verifikacije kolegijuma rukovodilaca, a ako je ocenjeno da nisu ispunjeni uslovi, navesti kratko zbog ega je data takva ocena. Potrebno je navesti datum i broj akta kada su stvoreni uslovi za ispitivanje.

10

5. Program ispitivanja Navesti da li je program ispitivanja prijavljenog sredstva obuhvazio sve elemente parcijalnog programa koje je predloila laboratorija. Takoe treba navesti dopune i izmene programa ako ih je bilo. 6. Ispitivanje Navesti mesto i trajanje ispitivanja u kojima je uestvovala laboratorija. Prekide ispitivanja kada su bili, koliko su trajali, uzroci prekida, da li su tada vrene popravke, dorade i kakve. 7. Prisutni ispitivanju Navesti lica koja su prisustvovala ispitivanju. 8. Specifinosti Kratko opisati posebne dogaaje, ako ih je bilo i ako su uticali na proces ispitivanja. 2 NALAZI SA ANALIZOM REZULTATA ISPITIVANJA 1. Identifikacija proizvoda Daje se nalaz o saglasnosti realizovane konstrukcije sa konstrukcionom dokumentaciom. 2. Tehnika dokumentacija Analizirati postavljene zahteve iz nadlenosti laboratorije u smislu da li su potpuni. Analizirati propisane metode ispitivanja Daje se kratak prikaz kvaliteta dela prednacrta

11

Daje se kratak nalaz kompletnosti i aurnosti dela kontrukcione dokumentacije Daje se kratak nalaz kompletnosti i aurnosti izvetaja o internom ispitivanju proizvoda 3. Karakteristike proizvoda u laboratorijskim uslovima ispitivanja i ispunjenje postavljenih zahteva K-ke prikazati po prirodnom redosledu Prikazati samo one k-ke koje e se koristiti za izradu elaborata ili izvetaja Nalazi i analiza rezultata moraju da budu jasno i razumljivo iskazane 4. Opitno eksploataciona ispitivanja Treba prikazati k-ke dobijena opitno eksplatacionim ispitivanjem sa kratkim opisom organizacije ispitivanja 5. Izbor i kvalitet ugradnje komponenata ureaja Daje se kratak nalaz za svaku ugraenu komponentu ispitivanog proizvoda 6. Izbor i kvalitet ugradnje sastavnih delova Treba uneti u laboratorijski izvetaj: - U kojom meri se obezbeuje zahtevani kvalitet - Procenat netestiranih sastavnih delova domae proizvodnje - Postojanje sertifikata za uvozne delove - Zamenitelj za svaki sastavni deo 7. Integralno tehniko obezbeenje Prikazati nalaze i rezultate ispitivanja k-ka inegralnog tehnikog obezbeenja.

12

8. Savremenost i perspektivnost primenjenih tehniko tehnolokih reenja Daje se u vidu nalaza i opisa osobina primenjenih tehniko-tehnolokih reenja za komponente i proizvod kao celine. 9. Stepen zavrenosti razvoja ( za Pt PP ), odnosno osposobljenost proizvoaa za serijsku proizvodnju ( za 0 seriju ) Daje se iz nadlenosti laboratorije kratka analiza ostvarenih osnovnih k -ka proizvoda i zakljuak o stepenu realizacije razvoja. 10.Pregled utvrenih nedostataka Nedostatke izneti kratko i jasno i izneti ih po grupama: - Konstrukcije i izrade - Propisa o kvalitetu proizvoda - Konstrukcione dokumentacije - Uputstva za rukovanje i odravanje

3 OCENA Ocena ispunjenja postavljenih zahteva Ocena ispunjenja zahteva integralno tehnikog obezbeenja Ocena savremenosti i perspektivnosti Ocena zavrenosti razvoja (za Pt i PP ), osposobljenosti proizvoaa za serijsku proizvodnju ( za 0 seriju ) Sumarna ocena

13

ZAKLJUAK Treba uopteno prikazati stanje proizvoda sa stanovita nadlenosti, laboratorije odnosno ispunjenje deklarisanih k-ka od strane isporuioca proizvoda uz navoenje nedostataka koji proizilaze iz namene proizvoda.

14

LITERATURA

1. KNJIGA SISTEM KVALITETA (RADIVOJ POPOVI) 2. INTERNET

15