FAKULTET INŽENJERSKIH NAUKA

KRAGUJEVAC
Predmet: Integrisani sistemi menadžmenta

PROJEKАТ

Integracija QMS-a i OHSAS u organizaciji “Тrigano

Prikolice”d.o.o.

Kandidat: Predmetni nastavnik:

Mihajlo Milojević 417/2017 Prof. dr Slavko Arsovski

Kragujevac, 2018
SADRŽAJ:

1. Struktura standarda čiji se zahtevi integrišu..................................................4

1.1 Sistem menadžmenta kvalitetom ....................................................................................... 4
1.2 Sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu ........................................ 9
2. Veza zahteva između standarda ISO 9001 i ISO 18001 ...............................12
3. Mapa i metrika procesa i interakcije između procesa .................................18
3.1 Menadžment ljudskim resursima .................................................................................... 20
3.2 Marketing i prodaja .......................................................................................................... 23
4. PREGLED PROCESA „MENADŽEMNT LJUDSKIM RESURSIMA” I
„MARKETING I PRODAJA” I ZAHTEVI STANDARDA KOJI SE
ODNOSE NA PROCESE ......................................................................................27
5. PROCEDURE ZA PROCESE: MENADŽMENT LJUDSKIM
RESURSIMA; MARKETING I PRODAJA .......................................................28
6. INTEGRACIJA PROCESA SA ZAHTEVIMA STANDARDA ...................39
7. ZAKLJUČAK.....................................................................................................41
LITERATURA .......................................................................................................42

2
REZIME

U ovom seminarskom radu razmatrana je integracija sistema menadžmenta kvalitetom (QMS) i

sistema upravljanja zaštitom životne sredine (EMS) u organizaciji „Trigano prikolice“ d.o.o, koja
se proizvodnjom prikolica, sa sedištem u Kragujevcu. Sistem menadžmenta kvalitetom definisan
je standardom SRPS ISO 9001:2008, dok je sistem za upravljanje zaštitom zdravlja i
bezbednošću na radu definisan standardom OHSAS 18001:2008.

Procesi koji se razmatraju u pogledu zahteva navedenih standarda su:

1) menadžment ljudskim resursima i

2) marketing i prodaja.

O organizaciji

Kompanija TRIGANO PRIKOLICE d.o.o. je počela sa radom 01.09.2016., sa sedištem i

proizvodnjom u Kragujevcu, kao predstavnik francuske grupacije Trigano.
Grupacija Trigano, je lider u proizvodnji i prodaji autoprikolica u Evropi. Godišnje proizvede
oko 120.000 prikolica. Trigano prikolice d.o.o. proizvodi prikolice, kako za izvoz u Evropu,
tako i za domaće tržište.Godišnja proizvodnja je oko 15.000 prikolica, koje se prodaju širom
Evrope.

3
1. Struktura standarda čiji se zahtevi integrišu
1.1 Sistem menadžmenta kvalitetom

Upravljanje kvalitetom postaje jedan od najvažnijih zadataka savremenog menadžmenta.

Standardi kvaliteta koji su postavljeni kao obavezni su u početku zamišljeni kao način
smanjivanja škarta, ali su se pokazali kao uspešan metod organizacije i instrument poboljšanja
proizvodnog procesa ne samo u industriji, već i u obrazovnim, zdravstvenim ili ustanovama
javne uprave. Sastav upravljanja kvalitetom znači stvaranje što boljih odnosa prema, s jedne,
„ulazne“ strane, dobavljaču, te s druge, „izlazne“ strane prema kupcu, a postoji i treća strana -
odnos prema zaposlenom, gde se upravljanje kvalitetom prepliće s upravljanjem kreativnošću. U
stvari, radnici će se prema proizvodu ili klijentima odnositi onako kako se poslodavac ili
menadžer odnosi prema njima. U tom nam smislu upravljanje kvalitetom mnogo govori o
kvaliteti upravljanja preduzećem [1].

Implementacija, razvoj i unapređenje sistema menadžmenta kvalitetom predstavlja

imperativ sadašnjeg vremena u celom svetu. Sistem menadžmenta kvalitetom QMS (standard
SRPS ISO 9001:2008) i menadžment totalnim kvalitetom TQM predstavljaju dva osnovna
modela za unapređenje kvaliteta, koja se danas aktivno primjenjuju širom sveta.

Kod nas je još uvek dominantno zastupljen sistem menadžmenta kvalitetom QMS, dok je
primena totalnog menadžmenta kvalitetom TQM na samom početku. Istraživanja i iskustva
vodećih svetskih organizacija pokazuju da kvalitet i konkurentsku prednost nije moguće postići
samo “ad hoc” akcijama, već su neophodni ukupni (potpuni) pristupi i modeli, njihova sistemska
i dugogodišnja primena, kao i uključivanje svih zaposlenih u organizacijama i to bez veće i
posebne organizacione strukture za sistem menadžmenta kvalitetom QMS.

ISO 9001 - Sistem menadžmenta kvalitetom je međunarodni standard koji sadrži zahteve
za sistem upravljanja kvalitetom u poslovnoj organizaciji koje organizacija mora ispuniti da bi
uskladila svoje poslovanje sa međunarodno priznatim normama. Sistem kvaliteta je upravljački
sistem, kojim se dovodi do ostvarenja postavljenih ciljeva u pogledu kvaliteta poslovanja i
pružanja usluga. Ovaj sistem čine organizaciona struktura, odgovornost subjekta u organizaciji,
procesi i resursi potrebni za upravljanje sistemom. Ovaj standard je deo najpoznatije serije
standarda ISO 9000 koji pored njega sadrži još i standarde [3]:

 ISO 9000:2015 – Osnove i rečnik: predstavlja koncept sistema upravljanja kao i

terminologiju koja se koristi;
 ISO 9004:2009 – Rukovođenje sa ciljem ostvarivanja održivog uspeha organizacije -
Pristup preko menadžmenta kvalitetom.
 ISO 19011:2011 – uputstvo za proveravanje sistema menadžmenta.

4
 Sistem upravljanja kvalitetom prema ISO 9001 standardu, zasniva se na sedam principa
upravljanja, a to su [3]:

 princip 1: fokus na korisnike,

 princip 2: liderstvo,
 princip 3: uključivanje zaposlenih,
 princip 4: procesni pristup,
 princip 5: poboljšanje,
 princip 7: upravljanje odnosima.

Ovi principi se mogu koristiti od strane menadžmenta, kao okvir za usmeravanje

organizacije u pravcu poboljšanja performansi. Principi su izvedeni iz kolektivnog iskustva i
znanja stručnjaka širom sveta koji učestvuju u radu Tehničkog komiteta ISO/TC 176
(Upravljanje kvalitetom i obezbeđenje kvaliteta), koji je odgovoran za razvijanje i održavanje
ISO 9000 standarda. Ovaj standard je pogodan za sve organizacije koje žele da poboljšaju način
upravljanja, bez obzira na veličinu ili delatnost organizacije. Pored toga, ISO 9001 je
kompatibilan sa drugim standardima sistema menadžmenta kao sto su OHSAS 18001 Sistem
upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu i bezbednost i Sistemi upravljanja zaštitom
životne sredine ISO 14001. Oni dele mnoge principe tako da je česta praksa da se standardi
objedinjuju prilikom implementacije i sertifikacije. Na slici 1 prikazani su zahtevi standarda ISO
9001.

Slika 1 . Zahtevi standarda QMS-a [1]

5
 Standard je evoluirao kroz verzije [2]:

 9001:1987 – Deo serije ISO 9000 standarda, „Model obezbedjenja kvaliteta u dizajnu,
proizvodnji, instalacijama i usluživanju". Naglasak je na uskladjenost sa procedurama
umesto samog procesa upravljanja.
 9001:1994 – naglasak na obezbeđenje kvaliteta putem preventivnih akcija, umesto samo
finalne provere, kao i usklađenost sa procedurama.
 9001:2000 – zaokret u ophođenju prema kvalitetu stavljanjem u prvi plan upravljanje
procesom, kao i uključivanjem višeg menadžmenta u cilju integracije kvaliteta u poslovni
sistem.
 9001:2008 – verzija koja je donela razjašnjenje postojećih zahteva iz verzije 9001:2000 i
izmene sa namerom da se poboljša doslednost sa ISO 14001 standardom.
Svrha ovog standarda je povećanje efikasnosti organizacije kroz primenu procesnog
pristupa. Njegova prednost je obezbeđenje veza između pojedinačnih procesa, sektora i njihove
interakcije. Definisanjem ulaznih i izlaznih elemenata svih procesa i definisanjem potrebnih
resursa stvara se polazna osnova za planiranje, kao i povratna informacija o zadovoljstvu kupaca.
Ovakav model povećava poverenje klijenata u proizvod/uslugu i vodi ka boljem pozicioniranju
na tržištu.

Prednosti implementacije ISO 9001 standarda za organizaciju [3]:

 efikasniji način rada tako da su svi procesi prilagođeni i razumljivi svima u organizaciji i
biznisu, što povećava efikasnost i produktivnost a smanjuje interne troškove,
 ispunjava Zakonske i regulatorne zahteve,
 omogućava ekspanziju na nova tržišta, na klijente i sektore koji zahtevaju sertifikat pre
započinjanja posla,
 identifikuje i prikazuje rizike u vezi sa organizacijom.

Vreme je u poslovnom svetu najvažniji resurs, jer se ne može vratiti ili nadoknaditi i
stoga se mora vrlo efikasno i ciljno koristiti tokom utvrđivanja i primene celokupnog sistema
menadžmenta kvalitetom. Kad je reč o standardu ISO 9001, on se preko svojih zahteva bavi
isključivo ljudskim resursima, infrastrukturom i radnom sredinom, dakle najvažnijim faktorima,
koji direktno utiču na kvalitet proizvoda. Među navedenim resursima, ljudski faktor zauzima
primat zbog kompleksnosti problematike sa kojom se susreću organizacije prilikom regrutovanja
kadrova i upravljanja istim.

Tri su ključna zahteva na kojima standard insistira kad je reč o ljudskim resursima i to
kompetentnost, obuke i svest. Organizacije koja primenjuju standard ISO 9001, stalno rade na
usavršavanju znanja zaposlenih preko internih i eksternih treninga i obuka, sajmova, seminara,
specijalizovanih časopisa i druge dostupne literature, organizovanih poseta eksperata
organizaciji, slanja zaposlenih na praktičan rad u druge tehnološki naprednije organizacije i

6
slično. Ovakva vrsta ulaganja u kvalitetno regrutovane ljudske resurse ima za rezultat veću
produktivnost i bolje rezultate, uvek aktuelne proizvode i/ili usluge, nove ideje, veću
motivisanost i veće zalaganje, veće zadovoljstvo korisnika i brojne druge vidljive i nevidljive
koristi.

Zahtevi standarda ISO 9001 za upravljanje infrastrukturom odnose se samo na

infrastrukturu potrebnu za postizanje usaglašenosti sa zahtevma proizvoda i ona najčešće
obuhvata: zgrade, radni prostor i pripadajuću opremu, procesnu oprema i usluge podrške. Način
ispunjenja ovog zahteva uveliko se razlikuje od organizacije do organizacije, i u najvećoj meri
zavisi od vrste delatnosti i načina na koji organizacija vrši određenu delatnost [2].

Upravljanje radnom sredinom predstavlja zahtev standarda ISO 9001 samo u onom
obimu, u kome radna sredina utiče na usaglašenost sa zahtevima proizvoda. Dakle, standard
zahteva upravljanje uslovima pod kojima se obavlja rad, onda kada ti uslovi utiču na
usaglašenost sa zahtevima proizvoda i najčešće su to fizički faktori, faktori okruženja, buka,
temperatura, vlažnost, osvetljenost, vremenski uslovi i drugo, što zavisi od same prirode
proizvoda i faktora podložnih kontroli, koji utiču na njegovu usaglašenost, a mogu da budu
prisutni u okruženju u kome proizvod nastaje.

Tabela 1. Zahtevi standarda SRPS ISO 9001 [1]

ZAHTEVI ISO 9001
4. SISTEM MENADŽMENT KVALITETOM
4.1. OPŠTI ZAHTEVI
4.2. ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA DOKUMENTACIJU (4.2.1 Opšte odredbe, 4.2.2 Poslovik o
kvalitetu, 4.2.3 Upravljanje dokumentima, 4.2.4 Upravljanje zapisima)
5. ODGOVORNOST RUKOVODSTVA
5.1. OBAVEZE I DELOVANJE RUKOVODSTVA
5.2. USREDSREĐENOST NA KORISNIKA
5.3. POLITIKA KVALITETA
5.4. PLANIRANJE
(5.4.1. Ciljevi kvaliteta, 5.4.2. Planiraje QMS-a)
5.5. ODGOVORNOSTI, OVLAŠĆENJA I KOMUNICIRANJE
(5.5.1. Odgovornosti i ovlašćenja, 5.5.2. Predstavnik rukovodstva, 5.5.3. Interno komuniciranje)
5.6. PREIPITIVANJE OD STRANE RUKOVODSTVA
(5.6.1. Opšte odredbe , 5.6.2. Ulazni elementi preispitivanja, 5.6.3. Izlazni elementi)
6. MENADŽMENT RESURSIMA

6.1. OBEZBEĐIVANJE RESURSA

6.2. LJUDSKI RESURSI

7
( 6.2.1 Opšte odredbe, 6.2.2. Kompetetnost, obuka i svest)

6.3. INFRASTRUKTURA

6.4. RADNA SREDINA

7. REALIZACIJA PROIZVODA

7.1. PLANIRANJE REALIZACIJE PROIZVODA

7.2. PROCESI KOJI SE ODNOSE NA KORISIKE

(7.2.1. Utvrđivanje zahteva koji se odnose na proizvod, 7.2.2. Preispitivanje zahteva koji se odnose na
proizvod, 7.2.3. Komuniciranje sa korisnicima)
7.3. PROJEKTOVANJE I RAZVOJ

7.4. NABAVKA
(7.4.1 Proces nabavke, 7.4.2. Informacije o nabavci, 7.4.3. Verifikacija proizvoda koji se nabavlja)
7.5. PROIZVODNJA I PRUZANJE USLUGE
( 7.5.1. Upravljanje proizvodnjom i pruzanjem usluga, 7.5.2. Validacija procesa proizvodnje i pružanje
usluga, 7.5.3. Identifikacija i sledljivost, 7.5.4. Imovina korisnika, 7.5.5. Očuvanje proizvoda)
7.6. UPRAVLJANJE OPREMOM ZA PRAĆENJE I MERENJE

8. MERENJE, ANALIZA I POBOLJŠAVANJA

8.1. OPŠTE ODREDBE

8.2. PRAĆENJE I MERENJE (8.2.1. Zadovoljavanje korisnika, 8.2.2. Interna provera, 8.2.3. Praćenje i
merenje procesa, 8.2.4. Praćenje i merenje proizvoda)
8.3. UPRAVLJANJE NEUSAGLAŠENIM PROIZVODOM

8.4. ANALIZA PODATAKA

8.5. POBOLJŠANJA (8.5.1. Stalna poboljšavanja, 8.5.2. Korektvne mere, 8.5.3. Preventivne mere)

8
1.2 Sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu

U okviru predmeta i područja primene neophodno je naglasiti na šta se konkretno

predmetni standard odnosi kao i koja je priroda aktivnosti, proizvoda i usluga. OHSAS se veoma
lako i brzo prilagođava kako malim tako i velikim organizacijama.

OHSAS standard ne obuhvata zahteve koji se specifični za oblast upravljanja kvalitetom,

zaštitom životne sredine, sigurnošću, upravljanje finansijama. Elementi OHSAS standarda se
mogu oslanjati ili biti integrisani sa elementima iz drugih sistema upravljanja. Organizacija
samostalno može da prilagodi svoje sisteme upravljanja da bi uspostavila OHSAS sistem i bila
usaglašena sa zahtevima standarda [4].

Rukovodstvo organizacije mora da ustanovi OHSAS politiku i da obezbedi da ta politika

odgovara rizicima sa kojima se predmetna organizacija susreće. Ova politika odgovara svakoj
organizaciji pojedinačno za sebe i svaka organizacija je donosi samostalno. Politika jasno
naznačava ciljeve, i usaglašava se sa važećim zakonskim okvirima. OHSAS politika predstavlja
dokument dostupan javnosti, koji se periodično preispituje i usklađuje sa promenama u
organizaciji. Svi zaposleni moraju biti upoznati sa njom, i ponašati se u skladu sa njenim
načelima [2].

Da bi organizacija mogla uspešno da funkcioniše pod okriljem standarda OHSAS 18001

od velikog značaja je obaveštenost zaposlenih i razumevanje koje opasnosti sve postoje u
njihovoj organizaciji, te poznavanje zaštitnih mera i pružanje prve pomoći ukoliko se neka
opasnost dogodi.

Posebna pažnja se usmerava na identifikovanje opasnosti, popis, klasifikaciju,

označavanje i određivanje stepena opasnosti i ocena rizika, kao i mogućnosti za eliminisanje
određenog rizika, da bi se što lakše uspostavio sistem upravljanja i uspostavljanja zaštitnih mera
radi smanjenja ili eliminisanja istih.

Organizacije koje implementiraju OHSAS 18001 obavezne su imenuju barem jednog

zaposlenog za bezbednost i zdravlje na radu, i da mu se definišu i dodele nadležnosti, ovlašćenja
i odgovornosti. Sve uključene i zainteresovane strane neophodno je adekvatno obučiti da bi znali
kako da se ponašaju u skladu sa standardom i ukoliko se neka opasnost dogodi. Kad je u pitanju
OHSAS 18001 neophodno je posedovati dobro razvijen komunikativni sistem, kako interno u
okviru organizacije, tako i raditi na stalnom razvijanju komunikacije sa ugovaračima i drugim
posetiocima, kao i razvijen sistem za obradu i odgovor na odgovarajuća saopštenja koja dolaze iz
spoljnog sveta [4].

9
 Dokumentacija OHSAS sistema mora stalno biti ažurirana i usklađena sa definisanim
opasnostima, kao i merama za njihovo preventivno rešavanje. Ukoliko se dogodi neka vanredna
situacija neophodno je da organizacija bude u pripravnosti i da ima unapred definisan sistem za
rešavanje ovakvih situacija.

Slika 2. Zahtevi standarda SRPS ISO 18001 [4]

Sistem zaštite i bezbednosti na radu obuhvata utvrđivanje postupaka za redovno praćenje

i merenje OHSAS učinka, da li i koliko je u skladu sa propisanim programom, stepena do kog su
ciljevi dostignuti, kaoi beleženje podataka i rezultata praćenja. Oblast zaštite i bezbednosti na
radu rukovodi se važećim zakonskim okvirom i zahtevima, te samim tim organizacija mora da
uspostavi, primeni i održava postupke za periodično vrednovanje usaglašenosti sa istim.

Ukoliko se dogodi, svaki incident neophodno je adekvatno istražiti, analizirati i zabeležiti

zaključke, kako bi sve te analize rezultirale definisanjem procedura za korektivne i preventivne
mere, ili poboljšanje postojećih.

Kao i kod ostalih standarda neophodno je upravljati zapisima koji se generišu iz pratećih
procedura. Oni služe kao demonstracija usaglašenosti ostvarenih rezultata sa zahtevima
predmetnog sistema. Za svaki od tih zapisa neophodno je odrediti postupak identifikacije,
skladištenja, period njihovog čuvanja, odbacivanja, zaštite.

10
 U određenim intervalima neophodno je isplanirati provere koje će se sprovoditi u
organizaciji, nevezano za eksterne provere nadzornih tela. U okviru provera vodiće se računa o
početnoj usaglašenosti sa sistemom i da li se on primenjuje i održava. Neophodno je propisati
proceduru koja utvrđuje kriterijum provere, obim, učestalost i metodu.

Kada se sprovede implementacija standarda i sistema upravljanja, neophodno je da

postoji planirano preispitivanje od strane rukovodstva sistema upravljanja zaštitom zdravlja i
bezbednosti na radu, kako bi se obezbedila njegova stalna usklađenost, adekvatnost i efektivnost.

Koristi od Sistema menadžmenta zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu zaposlenih su

višestruke planiranje, identifikacija opasnosti i zakonskih zahteva, ocene rizika i kontrole rizika,
struktura i odgovornosti svih zaposlenih po pitanju zdravlja i bezbednosti na radu, obuka, svest i
kompetentnost svih zaposlenih, operativna kontrola nad svim aktivnostima u organizaciji,
spremnost i reagovanje na hitnim slučajevima, merenje i monitoring i preispitivanje i
poboljšavanje sistema.

Prednosti implementacije OHSAS 18001 [4]:

 Smanjuje povrede na radnom mestu ili ih potpuno eliminiše;

 Pruža zaštitu od potencijalnih povreda, kako zaposlenima, tako i posetiocima;
 Poboljšava spremnost kompanije da pravovremeno otkloni opasnost;
 Usklađuje radne procese kompanije sa zakonskim propisima;
 Daje bolju opštu sliku kompanije;
 Privlači strane ulagače;
 Daje prednost na lokalnom i međunarodnom tržištu;
 Smanjuje troškove kompanije;
 Uverava potencijalne korisnike usluga da u organizaciji postoji opredeljenost upravljanja
zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu koja se može dokazati.

Najvažnija je sigurnost zaposlenih na radnom mestu, a ona se postiže uz pomoć sledećih

koraka [4]:

 Određivanje opasnosti u skladu sa zakonskim propisima,

 Određivanje ciljeva,
 Obuka zaposlenih o opasnostima radnih mesta,
 Planiranje, razvoj i implementacija sistema zaštite zdravlja zaposlenih,
 Kontrola sistema
 Periodična revizija sistema,
 Sertifikacija.

11
 Implementacija i sertifikacija OHSAS 18001 sistema štiti firmu od neželjenih troškova,
omogućava povoljnije ugovore sa osiguravajućim društvima, poboljšava odnose sa državnim
organima, povećava produktivnost radnika smanjenjem povreda na radu. Za uspešno
funkcionisanje standarda OHSAS 1800, a samim tim i za sertifikaciju od velikog je značaja
obaveštenost zaposlenih o opasnostima, njihovo poznavanje zaštitnih mera i pružanje prve
pomoći u slučaju potrebe.

Prilikom sertifikacije posebna pažnja se pridaje određivanju stepena opasnosti na radnom

mestu i uspostavljanju zaštitnih mera radi smanjenja ili eliminisanja tih mera. Kompanije koje
vode računa o interesu i razvoju organizacije, pored usaglašavanja sa zakonodavstvom,
zauzimaju proaktivan pristup identifikaciji, proceni, kontroli i smanjenju rizika.

2. Veza zahteva između standarda ISO 9001 i ISO 18001

ISO 9001 specificira zahteve za sistem upravljanja kvalitetom kada organizacioni sistem
[5]:


Treba da pokaže svoju sposobnost da dosledno obezbeđuje proizvod, koji ispunjava
zahteve korisnika i odgovarajućih propisa i
 Ima za cilj da poveća zadovoljstvo korisnika efektivnom primenom sistema, uključujući
procese stalnog poboljšavanja sistema, kao i dokazivanje usaglašenosti sa zahtevima
korisnika i odgovarajućih zakona i propisa.
Svi zahtevi ovog međunarodnog standarda su generički i predviđeno je da budu
primenljivi za sve organizacione sisteme, bez obzira na njihov tip, veličinu i proizvode koje
isporučuju.

Standard ISO 9001 ne obuhvata zahteve koji su specifični za ostale sisteme upravljanja,
kao što su zahtevi striktno vezani za upravljanje životnom sredinom, upravljanje zaštitom
zdravlja i bezbednošću na radu, upravljanje bezbednošću hrane, upravljanje finansijama ili za
neku drugu oblast menadžmenta.

Ovaj međunarodni standard omogućava organizacionim sistemima da povežu ili integrišu

svoj sistem upravljanja kvalitetom sa zahtevima sistema upravljanja, koji su sa njim povezani. U
okviru ovog standarda jasno se navodi da postoji mogućnost da organizacioni sistemi prilagode
svoje postojeće sisteme upravljanja, da bi uspostavila sistem upravljanja kvalitetom, koji
ispunjava zahteve ovog međunarodnog standarda.

Dakle, govori se o postojećem sistemu upravljanja i njegovom, eventualnom

prilagođavanju da bi se ispunila specifikacija za sistemom upravljanja kvalitetom koji obuhvata
ovaj standard.

12
 OHSAS 18001:2007 predstavlja smernicu u upravljanju rizicima koji imaju uticaj na
zdravlje i bezbednost na radu zaposlenih i posetilaca. Ovaj standard definiše organizacionu
strukturu, aktivnosti planiranja, odgovornosti, praksu, procedure i resurse za razvoj, primenu,
ostvarivanje, preispitivanje i održavanje politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu [5].

OHSAS 18001 obezbeđuje zaštitu zaposlenima; sistematski pristup identifikaciji

opasnosti i upravljanju rizicima, doprinosi zdravijoj i sigurnijoj radnoj okolini, smanjuje broj
nezgoda i bavi se problemima zaštite zdravlja na radu, čime se smanjuju gubici prouzrukovani
bolešću ili povredama zaposlenih. Efektivan proces zaštite i bezbednosti zaposlenih na radu
olakšava komunikaciju i saradnju sa nadležnim inspekcijama.

Implementacijom ovog standarda, preduzeće stiče poverenje zainteresovanih strana,

dokazujući da rukovodstvo pokazuje nameru da ispunjava zahteve iz politike zaštite zdravlja i
bezbednosti na radu, da je naglasak na preventivi, a ne na korektivnim merama, da je moguće
pružiti dokaze da se OHSAS odnosi na celu organizaciju, a ne samo na procese za koje postoje
zakonski propisi ili zone velikih rizika i da koncepcija OHSAS-a uključuje proces stalnog
poboljšavanja.

Na svakom radnom mestu postoje određene opasnosti po zdravlje zaposlenih. Iz tih

razloga, potrebno je sistematsko praćenje i otklanjanje svih mogućih opasnosti. Pored toga,
predupređuju se povrede na radu ili bolesti izazvane nepovoljnim uslovima za rad, koje bi
obavezale kompaniju da plati odštetu.

Tabela 2. Veza između zahteva standarda ISO 9001 i ISO 18001 [6]
ISO 9001 ISO 18001
4 Sistem menadžmenta 4 Zahtevi OH&S sistema
kvalitetom upravljanja

4.1 Opšti zahtevi 4.1 Opšti zahtevi

4.2 Zahtevi koji se odnose na
dokumentaciju
4.2.1 Opšte odredbe 4.4.4 Dokumentacija
4.2.2 Poslovnik o kvalitetu
4.2.3 Upravljanje dokumentima 4.4.5 Upravljanje dokumentima
4.2.4 Upravljanje zapisima 4.5.4 Upravljanje zapisima
5 Odgovornost rukovodstva
5.1 Obaveze i delovanje 4.2 OH&S politika
rukovodstva
4.4.1 Resursi, zadaci, odgovornosti
i nadležnosti i ovlašćenja
4.6 Preispitivanje od strane

13
 rukovodstva

5.2 Usresređenost na korisnike 4.3.1 Identifikovanje opasnosti,

ocena rizika i uspostavljanje
upravljanja
4.3.2 Zakonski i drugi zahtevi

5.3 Politika kvaliteta 4.2 OH&S politika

5.4 Planiranje 4.3 Planiranje

5.4.1 Ciljevi kvaliteta 4.3.3 Ciljevi i programi
Planiranje sistema
5.4.2 menadžmenta kvalitetom
5.5 Odgovornost, ovlašćenja i 4.1 Opšti zahtevi
komunikacije
5.5.1 Odgovornost i ovlašćenja 4.1 Opšti zahtevi

4.4.1 Resursi, zadaci,

odgovornosti, nadležnosti i
ovlašćenja

5.5.2 Predstavnik rukovodstva 4.4.1 Resursi, zadaci,

odgovornosti, nadležnosti i
ovlašćenja

5.5.3 Interno komuniciranje 4.4.3 Komunikacije, učešće i

konsultacije
5.6 Preispitivanje od strane 4.6 Preispitivanje od strane
rukovodstva rukovodstva

Opšte odredbe
5.6.1 Ulazni elementi preispitivanja
Izlazni elementi preispitivanja
5.6.2

5.6.3
6 Menadžment resursima
6.1 Obezbeđivanje resursa 4.4.1 Resursi, zadaci,
odgovornosti, nadležnosti i
ovlašćenja
6.2 Ljudski resursi
6.2.1 Opšte odredbe 4.4.2 Kompetetnost, obuka i svest

14
 Osposobljenost, svest i obuka
6.2.2
6.3 Infrastruktura 4.4.1 Resursi, zadaci,
odgovornosti, nadležnosti i
ovlašćenja
6.4 Radna sredina /
7 Realizacija proizvoda 4.4 Primena i sprovođenje
7.1 Planiranje realizacije proizvoda 4.4.6 Kontrola nad operacijama
7.2 Procesi koji se odnose na 4.4.6 Kontrola nad operacijama
korisnike
7.2.1 Utvrđivanje zahteva koje se 4.3.1 Identifikovanje opasnosti,
odnose na proizvod ocena rizika i uspostavljanje
4.3.2 upravljanja
4.4.6 Zakonski i drugi zahtevi
Kontrola nad operacijama
7.2.2 Preispitivanje zahteva koji se 4.3.1 Identifikovanje opasnosti,
odnose na proizvod ocena rizika i uspostavljanje
4.4.6 upravljanja
Kontrola nad operacijama
7.2.3 Komuniciranje sa korisnicima 4.4.3 Komunikacija, učešće i
konsultacije
7.3 Projektovanje i razvoj

15
7.3.1 Planiranje projektovanja i 4.4.6 Kontrola nad operacijama
razvoja

Ulazni elementi projektovanja i

7.3.2 razvoja

Izlazni elementi projektovanja i

razvoja
7.3.3 Preispitivanje projektovanja i
razvoja

Verifikacija projektovanja i
7.3.4 razvoja

Validacija projektovanja i
razvoja
7.3.5
Upravljanje izmenama
projektovanja i razvoja

7.3.6

7.3.7

7.4 Nabavka
7.4.1 Proces nabavke 4.4.6 Kontrola nad operacijama

Informacije o nabavci
7.4.2 Verifikacija proizvoda koji se
nabavlja
7.4.3
7.5 Proizvodnja i servisiranje 4.4.6 Kontrola nad operacijama
Upravljanje proizvodnjom i
7.5.1. pružanjem usluga

Validacija procesa proizvodnje

i pružanje usluga
7.5.2
7.5.3 Identifikacija i sledljivost

16
7.5.4 Imovina korisnika
7.5.5 Očuvanje proizvoda 4.4.6 Kontrola nad operacijama
7.6 Upravljanje opremom za 4.5.1 Merenje učinka i praćenje
merenje i praćenje
8 Merenje, analize i 4.5 Proveravanje
poboljšavanja
8.1 Opšte odredbe 4.5.1 Merenje učinka i praćenje
8.2 Praćenje i merenje
8.2.1 Zadovoljenje korisnika
8.2.2 Interna provera 4.5.5 Interne provere
8.2.3 Praćenje i merenje perfomansi 4.5.1 Merenje učinka i praćenje
procesa 4.5.2 Vrednovanje usaglašenosti
8.2.4 Praćenje i merenje 4.5.1 Merenje učinka i praćenje
karakteristika proizvoda Vrednovanje usaglašenosti
4.5.2

8.3 Upravljanje neusaglašenim 4.4.7 Pripravnost za reagovanje u

proizvodom vanrednim situacijama i
odgovor na njih

4.5.3.
Istraživanje incidenata i
neusaglašenosti

8.4 Analiza podataka 4.5.3 Istraživanje incidenata i

neusaglašenosti

8.5 Poboljšavanja /

8.5.1 Stalno poboljšavanje 4.2 OH&S politika

4.3.3 Ciljevi i programi

4.6 Preispitivanje od strane

rukovodstva

17
8.5.2 Korektivne mere 4.5.3 Istraživanje incidenata i
neusaglašenosti
Preventivne mere
8.5.3

3. Mapa i metrika procesa i interakcije između procesa

Analiza procesa, koji su prikazani pomoću mapa, može pomoći da se poveća

zadovoljstvo kupaca identifikacijom aktivnosti za smanjenje vremenskog ciklusa procesa, za
smanjenje škarta, za smanjenje troškova, za uspostavljanje merenja performansi procesa
okrenutih ka kupcu, za redukciju koraka procesa bez dodate vrednosti i za povećanje
produktivnosti.

Kod izgradnje procesa organizacije koriste se različite metodologije. Izgrađenost

metodologije u velikoj meri zavisi od znanja. Proizilazi, a to potvrđuju saznanja iz prakse, da
sadašnji menadžeri kvaliteta moraju dobiti šira znanja iz područja modeliranja i upravljanja
poslovnim procesima. Od njih standardi traže da u okviru sistema menadžmenta kvalitetom
modeliraju, uspostave i upravljaju poslovnim procesima, što uključuje i poboljšavanja.

Izbor već postojeće ili izrada vlastite metodologije za izgradnju poslovnih procesa nije
nimalo lagan zadatak. U okruženju se sreću svakojaka rešenja, autori svoja rešenja nerado
prezentuju i objavljuju, a prilikom izgradnje vlastite metodologije pojavljuje se problem potvrde
ispravnosti vlastitih rešenja. Zbog toga je važno poštovanje principa kompetentnosti i timski rad
na izgradnji poslovnih procesa. Izabranu metodologiju nužno je primeniti na sve procese za čiju
smo se primenu opredelili. Procesi su različiti, pre svega, po svojoj prirodi i stepenu složenosti.
Imaju određenu strukturu. Njihovi jednostavniji delovi, na nižim nivoima su podprocesi,
odnosno procesni koraci – aktivnosti [6].

Pored toga što je nužno procese izgrađivati primenom metodologije za koju smo se
opredelili, jednako je tako potrebna dosledna primena u obradi svih delova procesa. Čest je
slučaj da je izlaz iz jednog procesa istovremeno ulaz u neki drugi proces, a redovno je izlaz iz
jednog procesnog koraka istovremeno ulaz u drugi procesni korak istog procesa. Na taj način
osiguravamo prepoznatljivost, jednostavno uočavanje međusobnih veza između više poslovnih
procesa jednog poslovnog sistema.

Mape i dijagrami toka poboljšavaju komunikaciju i razumevanje i daje okvirne reference

koje su uključene u poslovni proces. Mape se često koriste za prikaz kako se obavljaju poslovi
unutar organizacije. U ovakvim slučajevima, one predstavljaju snimak u određenom trenutku i
prikazuju specifi čnu kombinaciju funkcija, koraka, ulaza i izlaza koje organizacija koristi da

18
ostvari vrednost za svoje kupce. Prema tome, mape i dijagrami toka pomažu da se dokumentuje
tekući proces za postizanje zadovoljstva kupca.

Ispitivanje i analiza koraka u okviru procesa su pokazali da mnogi trebaju biti korigovani
ili da su bez dodatne vrednosti. Zbog toga se rukovodioci inicirali projekat redukcije koraka bez
dodatne vrednosti i uspostavio mere za praćenje vremena i tačnosti podataka ulaznih materijala u
cilju dobijanja povatnih informacija za proizvođače ulaznih materijala.

Pored upotrebe mapa za prikaz kako se obavlja ili kako treba da se obavlja tekući proces,
procesne mape se mogu koristiti za [7]:

 Ocenu ili uspostavljanje alternativnih načina organizovanja ljudi pri obavljanju poslova.
 Brzu procenu posla grupe ili tima koji se obavlja za preostali deo organizacije i obrnuto.
 Identifikaciju prilika i mogućnosti za poboljšanje.
 Procenu, uspostavu i pojačanje mera performansi procesa.
Uzećemo na primer kada potencijalni kupac iznese svoju ponudu i predloge sektoru za
ugovaranje radova, sektor se konsultuje, sa direktorom i ukoliko se projekat izgradnje prihvati,
po nalogu direktora šalje se povratna informacija potencijalnom kupcu što je prikazano sledećom
slikom [7].

Slika 3. Mreža procesa u Trigano prikolice d.o.o [7]

19
 Da bi počeo da se izrađuje projektni plan, direktor izdaje nalog za realizaciju plana.
Sledeći korak je slanje informacije administraciji da se obezbede sva potrebna dokumenta.
Važna napomena prilikom čekanja dozvola za gradnju je ta da je to neizvestan postupak koji
zavisi od države, pa se zato i ne zna početak radova, koji administracija treba da objavi.

Nakon toga sektor za ugovaranje gradnje šalje, po nalogu direktora, da se uradi plan
projekta, birou za projektovanje, a direktor daje nabavci odobrenje na zahtev za nabavku koje je
potrebna za izgradnju projekta građevinskog objekta. Sektor za nabavku u svakom trenutku zna
kolike su zalihe koje građevinska firma poseduje, i time sprečava kupovinu istog materijala.

Nakon izrađivanja projekta od s trane sektora za projektovanje, plan projekta se šalje

rukovodiocu građevinskih radova. Nakon nabavke materijala koji je potreban za realizaciju
gradnje, direktor šalje radni nalog sektoru za građevinske poslove, a sa druge strane sektor za
ugovaranje gradnje šalje radni nalog sektoru za mehanizaciju, i čeka povratnu informaciju da bi
izgradnja mogla da počne.

Sektor za kvalitet u svakom trenutku obezbeđuje visinu kvaliteta na nivou cele firme, i sve
izveštaje šalje na uvid generalnom direktoru. Takođe ne neophodno sakupiti sve podatke o
zadovoljstvu kupca usluga, koji se mogu dobiti anketiranjem korisnika usluga ove firme. Ovo
radi sektor za marketing koji nakon obrade svih sakupljenih podataka ankete i potencijalnih
reklamacija, iste dostavlja generalnom direktoru firme.

3.1 Menadžment ljudskim resursima

Menadžment ljudskih resursa može se definisati kao strategijski pristup upravljanju najvrednijim
resursima jedne organizacije, a to su zaposleni koji rade u njemu i pojedinačno ili kolektivno
doprinose ostvarenju njegovih ciljeva. Funkciju upravljanja ljudskim resursima opredeljuje niz
međusobno povezanih aktivnosti od kojih su najznačajnije: planiranje ponude i tražnje za
ljudskim resursima, analiza posla, regrutovanje potencijalnih kandidata, selekcija prijavljenih
kandidata, socijalizacija novozaposlenih, obuka i razvoj zaposlenih, motivacija, zdravstvena
zaštita, poštovanje zakonskih propisa, ocenjivanje performansi, nagrađivanje [8].

20
 Slika 4. Dijagram toka za proce menadžment ljudskim resurisma [9]

21
Uloga koju imaju organizacione celine za ljudske resurse najbolje se može objasniti
postavljanjem glavnih njihovih ciljeva koje treba izvršiti na nivou organizacije kao jedinke ili uz
pomoć drugih organizacionih delova.

U tabeli 3 su prikazani kriterijumi na osnovu kojih se meri proces, kao i metrika procesa
upravljanja ljudskim resursima.

Tabela 3. Kriterijumi na osnovu kojih se meri uspešnost procesa upravljanja ljudskim

resursima [8]
Oznaka kriterijuma Kriterijum ocene Šta se meri?
K1 Efektivnost Učinak radnika, greške i
neusaglašenosti u roku rada
K2 Disciplina radnika Rukovodstvo procenjuje
ponašanje radnika na radnom
mestu i odnos sa ostalim
zaposlenim u timu
K3 Učenje i razvoj Stečena nova znanja i veštine
radnika

U tabeli 4 u prvoj koloni prikazana je efektivnost procesa prema uspešnosti rada radnika,
odnosno radnom učinku i pojavi eventualnih grešaka tokom rada. Realizacija procesa se iskazuje
na skali od 1 do 10 i procenjena je od strane HR službe. Najmanji radni učinak predstavlja se
ocenom 1, dok najviši učinak rada predstavlja sa 10. Svaka pojava grešaka i neusaglašenosti
snižava ovu vrednost. U drugoj koloni prikazana je procena discipline radnika od strane HR
službe, gde je 10 najveća vrednost, a najmanja je 1, ali nije povoljno da ide ispod 8. U trećoj
koloni predstavljeni su rezultati obuke radnika, odnosno stečena nova znanja i veštine na skali od
1 do 10. U poslednjoj koloni tabele prikazani su ponderi. Ponder za uspešnost rada radnika iznosi
0,35, za rezultate rada radnika 0,35 i za disciplinu radnika 0,3.

22
Tabela 4. Metrika procesa upravljanja ljudskim resursima [8]
KRITERIJUMI (KARAKTERISTIKE) PROCESA

K1 K2 K3 OCENA

10 10 10 10

9 9
8 8
7 7
6 6
5 5
4 4
3 3
2 2
1 1
0,35 0,35
9 9
8 8
7 7
6 6
5 5
4 4
3 3
2 2
1 1
0,3 Ponder

3.2 Marketing i prodaja

Odgovornost rukovodstva vezuje se za najviše rukovodstvo, koje mora da obezbedi

adekvatne i odgovarajuće resurse za postizanje ciljeva marketinga i prodaje. Rukovodstvo mora
konstantno da radi na ispunjenju zahteva korisnika i to je u firmi specificirano klauzulom 5.1 -
Obaveze i delovanje rukovodstva. “ Najviše rukovodstvo mora imati dokaza o svom angažovanju
na razvoju i primeni Sismeta menadžmenta kvaliteta i na stalnom poboljšanju njegove
efikasnosti, time što: informiše organizaciju o važnostima ispunjenja zahteva korisnika, kao i
zahteva iz propisa i drugih normativnih dokumenta; uspostavlja politiku kvaliteta; osigurava da
se utvrde ciljevi kvaliteta, sprovodi preispitivanje i osigurava raspoloživost resursa ”. (ISO
9001) klauzula 5.2 čini menađment odgovornim za glavne aktivnosti procesa merenje
satisfakcije (zadovoljstva kupca). Najviše rukovodstvo mora da osigura da se utvrđuju i
ispunjavaju zahtevi korisnika i povećava njihovo zadovoljstvo. Marketing je u ovom slučaju u
velikom meri povezan sa prodajom.

23
 Slika 5. Dijagram toka za proces marketing i prodaju [9]

Važnije karakteristike (tabela 5) su:

K1. Zadovoljstvo kupca/klijenata

K2. Broj kupaca/klijenata (total pravnih i fizičkih lica)
K3. Uspešnost poslovanja

24
Tabela 5. Metrika procesa marketinga i prodaje [9]

KARAKTERISTIKE PROCESA

K1 K2(%) K3(%) OCENA

10 > 100 > 100 10

9 (9) 90-100 (9) 90-100 (9) 9

8 80-90 80-90 8

7 70-80 70-80 7

6 60-70 60-70 6

5 50-60 50-60 5

4 40-50 40-50 4

3 30-40 30-40 3

2 20-30 20-30 2

1 < 10 < 10 1

0,3 0, 3 0, 4 Ponder

U tabeli 5 u prvoj koloni prikazano je zadovoljstvo kupaca/klijenata, brojevima od 10 do 1.

Pri čemu broj jedan pokazuje najmanji stepen zadovoljstva, dok broj 10 pokazuje najveći stepen
zadovoljstva kupaca/klijenata. Zadovoljstvo kupaca/klijenata pokazuje u kojoj meri proizvod i
usluga odgovaraju očekivanjima kupaca. U drugoj koloni tabele 5 prikazan je broj
kupaca/klijenata. Broj kupaca/klijenata se odnosi na total fizičkih i pravnih lica. Ovaj broj
kupaca/klijenata može biti veći od 100 i manji od 10. U trećoj koloni prikazana je uspešnost
poslovanja, koja se odnosi na procenat ugovorenih u odnosu na ostvarene ugovorne obaveze..
Može biti veći od 15 i može prikazati pad. Četvrta kolona sadrži ocene, pri čemu ocena 10 je
najviše rangirana ocena, dok je ocena 1 najmanje rangirana ocena ukoliko se uzmu u razmatranje
procentualno iskazane vrednosti zadovoljstva kupaca, broja kupaca i uspešnost poslovanja. U
poslednjem redu prikazani su pojedinačni ponderi za svaku navedenu karakteristiku.

25
 START

ISO 9001 Analiza Integracija

ISO 18001 standarda standarda

Analiza Procesi u Realizacija procesa,

Merenje i organizaciji Metrika procesa
modeliranje

Proces
Zahtevi ISO 9001 Analiza zahteva ISO 9001
mendžment
Zahtevi ISO 18001 ljudskim Analiza zahteva ISO 18001
resursima

Proces
Zahtevi ISO 9001 Analiza zahteva ISO 9001
marketing i
Zahtevi ISO 18001 prodaja Analiza zahteva ISO 18001

ISO 9001: ISO 18001

6.1 – Obezbeđivanje 4.4.1-Resursi, zadaci,
Zahtevi za
resursa odgovornosti i
proces
6.2 – Ljudski resursi ovlašćenja
menadžment
Integracija
4.4.2 –
6.3 – Infrastruktura ljudskim zahteva
Kompetetnost,
6.4 – Radna sredina resursima
obuka i svest
4.4.4 – Komunikacija
i konsultacije
ISO 9001: ISO 18001
Zahtevi za
5.2 - 4.6 – Preispitivanje
Usredsređenost od strane
proces Integracija
na korisnika rukovodstva marketing i zahteva
5.3 - Politika 4.2 - Politika zaštite prodaja
kvaliteta životne sredine
7.2 – Procesi
koji se odnose
na korisnike Praćenje procesa Neusaglašenost u Efektivnost
Merenje procesa procesima procesa
Efikasnost procesa

Korektivne i Proces menadžment

preventivne mere u ljudskimresursima,m Poboljšanja u procesima
arketing i prodaja
skladu sa ISO 9001i
ISO 1800

Potpuna integracija sa
Menadžement ljudski Implementacija
zahtevima standarda
resursima standarda u
26 Marketing i prodaja skladu sa

Slika 6. Integracija standarda ISO 9001 i

KRAJ ISO 18001 sa procesima: menadžment
4. PREGLED PROCESA „MENADŽEMNT LJUDSKIM RESURSIMA” I
„MARKETING I PRODAJA” I ZAHTEVI STANDARDA KOJI SE ODNOSE NA
PROCESE

Kvalitetno upravljanje poslovnim procesima predstavlja veoma važan faktor poslovnog

uspeha sa obzirom na stalne promene tržišta koje zahtevaju veliki stepen adaptivnosti poslovnih
sistema. U cilju lakšeg prilagođavanja čestim promena, efikasnijeg i efektivnijeg upravljanja
organizacijom, prešlo se hijerarhijskog na procesni model strukture [10]. Napravljen je pregled
ova dva procesa u skladu sa zahtevima ovih standarda u tabeli 6.

Tabela 6. Pregled procesa u skladu sa zahtevima definisanih standarda [10]

R.b. PROCES ISO 9001 ISO 18001
1. 6.1- Obezbeđivanj resursa 4.6 - Preispitivanje od strane menadžmenta

6.2 – Ljudski resursi 4.3.1 – Identifikovanje opasnosti, ocena

MENADŽMENT LJUDSKIM

rizika i uspostavljanje upravljanja

6.2.1 – Opšte odredbe
4.4.1 – Zadaci, resursi, odgovornosti,
RESURSIMA

6.2.2 – Kompetetnost, obuka i nadležnosti i ovlašćenja

svest
4.4.2 – Kompetetnost, obuka i svest
6.3 – Infrastruktura
4.4.4 - Dokumentacija
6.4 – Radna sredina

5.1 - Obaveze i delovanje 4.6 - Preispitivanje od strane menadžmenta

rukovodstva
4.5.3 - Istraživanje incidenata i
MARKETING I PRODAJA

5.2 – Usredsređenost na korisnika neusaglašenosti

5.3 Politika kvaliteta 4.3.1 - Identifikovanje opasnosti, ocena

rizika i uspostavljanje upravljanja
7.2 – Procesi koji se odnose na
korisnike 4.4.4 – Dokumentacija

7.5.1 - Upravljanje 4.4.5 – Upravljanje dokumentima

proizvodnjom i pružanjem usluga

27
5. PROCEDURE ZA PROCESE: MENADŽMENT LJUDSKIM RESURSIMA;
MARKETING I PRODAJA

Procedura za proces menadžment ljudskim resursima [1]:

Odgovorno lice za primenu : Direktor

1. Uvod

Procedura opisuje procese koji se odnose na prijem i osposobljavanje kadrova.

Aktivnosti osposobljavanja mogu se primeniti i kod promene radnih mesta ili tehnoloških procesa.

2. Predmet i područje primene

Predmet procedure, pored utvrđivanja potrebe i prijema, je i obuka i osposobljavanje kadrova za

obavljanje utvrđenih i specifikovanih sadašnjih kao i budućih poslova kojima će se zaposleni baviti u
organizaciji “Ineks-Morava”. Postupak se odnosi na celu Organizaciju.

3. DEFINICIJE I SKRAĆENICE

OSPOSOBLJENOST – Primena znanja, umešnost i odnos prema radu.

OBUČAVANJE – Proces obezbeđenja i razvijanja znanja, umešnosti i odnosa prema radu, da bi se
ispunili zahtevi.
EFEKTIVNOST - Mera realizacije planiranih aktivnosti i planiranih rezultata.
EFIKASNOST – Odnos ostvarenih rezultata i upotrebljenih resursa.
QMS - Sistem menadžmenta kvalitetom
Sistem menadžmenta kvalitetom – Sistem menadžmenta kojim se, vodi organizacija i njome upravlja
OPiKP = Opšti, pravni i kadrovski poslovi

4. Referentni dokumenti

 SRPS ISO 9001: 2008; Sistem menadžmenta kvalitetom-Zahtevi-(identičan sa ISO 9001: 2008); ISS,
Beograd, novembar, 2008.god. Tačka 6.2;
 SRPS ISO 9000: 2007; Sistem menadžmenta kvalitetom-Osnove i rečnik-(identičan sa ISO 9000:
2005); ISS, Beograd, mart, 2007.god.

5. ODGOVORNOST

Odgovorno lice za primenu procedure je Direktor.

Odgovorno lice za sprovođenje zakonskih i pravnih propisa je Rukovodilac sektora OPiKP.
Odgovorno lice za operativne poslove tokom prijema je Referent za pravne poslove.
Odgovorno lice za sprovođenje potrebnih obuka i ocenu primljenog radnika je Rukovodilac sektora u
kojem je radnik primljen.

28
6. Opis procedure

6.1 Dijagram toka

6.2 Početak
Biznis plan (Plan
prijema kadrova) 6.3 Utvrđivanje
Direktor /
potrebe za Odluka o
Rukov. sektora Zahtev rukovodioca
kadrovima prijemu
sektora

Odluka o prijemu
Ruk. sektora OPiKP/ 6.4
Ref. za pravne Sprovođenje dokumentacija o
poslove prijema prijemu radnika

personalna 6.5
Direktor/ dokumentacija Utvrđivanje Odluka o prijemu
kandidata osposobljenosti
Odgovorna lica kadrova kandidata

Referent za pravne Prijava u radni 6.6

Ugovor o radu
poslove / Direktor odnos (sva Prijem radnika
pot.dok.) Dosije radnika
Prijave za prijem

Odgovorni 6.7
Program obuke
rukovodilac Utvrđivanje
programa obuke

Lice koje odredi Program obuke 6.8 Ocena obuke

rukovodilac Realizacija obuke (izveštaj o
sprovedenoj obuci)

Direktor/ Zapis o Ocena obuke

Rukovodilac sektora
6.9
obučavanju Ocena efektivnosti i
efikasnosti obuke

Uverenja o stručnoj
Referent za osposobljenosti i 6.10 Regist. o obukama i
pravne poslove obuci kadrova Arhiviranje personalni dosijei
dokumentacije zaposlenih
29
6.11 Kraj.
6.2 Početak

Prijem i osposobljavanje kadrova su aktivnosti koje su u organizaciji planirane a mogu se ostvarivati i na

osnovu ukazane potrebe.

6.3 Utvrđivanje potrebe za kadrovima

Potreba za kadrovima se iskazuje na godišnjem nivou kroz Biznis plan ili Plan prijema kadrova. Odluku o
konkretnom prijemu kadrova donosi Direktor na sastanku sa svojim saradnicima, na osnovu potrebe, čija
je osnova Biznis plan, ali i konkretni zahtevi Rukovodioca sektora. U Zapisniku sa sastanka donosi se
odluka o prijemu koju potpisuje Direktor.

6.4 Sprovođenje prijema

Na osnovu Odluke o prijemu, Rukovodilac sektora OPiKP sprovodi prijem radnika. Prijem se sprovodi na
zakonski odobreni način za koji se opredeli Direktor u dogovoru sa Rukovodiocem sektora OPiKP i
Rukovodiocem sektora u kome će raditi primljeni radnik. Odgovoran za poštovanje zakonske/pravne
procedure oko prijema radnika je Rukovodilac sektora OPiKP (a operativne poslove obavlja Referent za
pravne poslove koji je u obavezi da vodi urednu dokumentaciju o prijemu radnika).

6.5 Utvrđivanje osposobljenosti kadrova

Prijavljeni kandidati za slobodno radno mesto, dužni su da se odazovu u predviđenom roku i prilože,
potrebnu dokumentaciju. Na osnovu personalne dokumentacije kandidata koji konkurišu za prijem,
utvrđuje se njihova osposobljenost; - kroz razgovor, preporuke sa predhodnih radnih mesta i ostale
karakteristike koje doprinose izboru odgovarajućeg kandidata. Odluku o izboru kandidata donose lica
kompetentna za izbor (prvenstveno budući neposredni rukovodilac – Rukovodilac sektora), a potvrđuje je
Direktor. Odluka o prijemu kandidata proističe na osnovu mišljenja i obrazloženja lica koja su
učestvovala u izboru kandidata, posebno nposrednog rukovodioca.

6.6 Prijem radnika

Izabrani kandidat dostavlja dokumentaciju potrebnu za prijem u radni odnos (zaključena radna knjižica,
kopija diploma, kopija lične karte, kopija vozačke dozvole za vozače, zdravstvena knjižica, tekući račun u
banci i potpisana izjava o korišćenju prevoza). Referent za pravne poslove priprema Ugovor o radu koji
potpisuju direktor i lice sa kojim se zasniva radni odnos. U zavisnosti od potrebe Ugovor o radu može biti
na određeno ili na neodređeno vreme.
Referent za pravne poslove otvara dosije – karton novoprimljenog radnika.
Sa navedenom dokumentacijom referent za pravne poslove vrši prijavu lica u radni odnos (PIO, i prijavu
na zdravstveno, ili samo prijavu na zdravstveno, a u skladu sa važećom zakonskom regulativom).
6.7 Utvrđivanje programa obuke

Svaki novoprimljeni kandidat, sada zaposleni, mora da prođe kroz određene procese u organizaciji a sve
to sadržano kroz edukaciju i praktičnu obuku (saglasno zahtevima radnog mesta). Neposredni rukovodilac
novozaposlenog lica je dužan da sačini adekvatan Program obuke i odredi lice osposobljeno za to, da
realizuje program obuke.

30
6.8 Realizacija obuke

Program obuke predviđa, pored konkretne obuke za rad na određenom radnom mestu, i upoznavanje
novozaposlenog lica sa organizacijom posla, važnim procesima, odgovornostima i ovlašćenjima kao i
ciljevima i politikom kvaliteta organizacije. Obuka se sprovodi u dva dela:
 Obuka u vezi poslova na radnom mestu, uključujući bitne elemente QMS-a i upoznavanje sa
poslovima u neposrednom poslovnom okruženju (vertikalne i horizontalne relacije). U zavisnosti od
radnog mesta određuje se i rok za realizaciju obuke i karakteristike koje je potrebno da ispuni
novoprimnjeno lice.
Posle izvršene obuke Odgovorno lice za realizaciju obuke, podnosi izveštaj o sprovedenoj obuci (na
obrascu Ocena obuke popunjava rubrike sa podacima o radniku, trajanju obuke i izveštaj o sprovedenoj
obuci). Važno je da naglasi da li je obuka sprovedena po planu i da li je lice, po njegovom mišljenu,
osposbljeno da obavlja poslove za koje je primljeno.
Napomena: Odgovorno lice za realizaciju obuke može bit ii Rukovodilac sektora.

6.9 Ocena efektivnosti i efikasnosti obuke

Na osnovu podataka o obučavanju-izveštaja lica koje je realizovalo Program obuke, ocenjuje se da li je

ova aktivnost dala planirane rezultate i da li su upotrebljeni adekvatni resursi i vreme za to. Ovu ocenu
iskazuju Direktor i Rukovodilac sektora što se konstatuje u zapisu: Ocena obuke.
Napomena 1: Rukovodilac sektora i/ili Direktor ukoliko obuka nije dala planirane rezultate ili nije
sprovedena na zadovoljavajući način, mogu da zahtevaju dodatnu obuku. Ocenu obuke moraju da daju
najviše 30 dana nakon završene obuke.
Napomena 2: Prijem lica na određeno vreme vrši se na isti način kao i prijem na neodređeno vreme, sa
programom obuke koji je predviđen za konkretno radno mesto. Po isteku rada na određeno vreme
priprema se Rešenje o prestanku rada zbog isteka rada na određeno vreme, koji potpisuje direktor i
zaposleni, nakon čega referent za pravne poslove vrši odjavu u PIO.

6.10 Arhiviranje dokumentacije

Izveštaj o izvršenim opštim obukama (za bezbedan rad i protivpožarnu zaštitu) arhiviraju se u posebnom
registratoru, gde se odlažu i dokazi o izvršenim specifičnim obukama (za rukovanje radnim mašinama, za
rukovanje kotlom za grejanje i slično).
Kopije izveštaja tj. dokaza o izvršenim obukama odlažu se u dosije zaposlenog.

6.11 Kraj

31
 Primer evidencije o obukama zaposlenih:

 Ime i prezime radnika:


 Radno mesto:

 Period obuke:


Izveštaj o sprovedenoj obuci:

Odgovorno lice za sprovođenje obuke:

Mišljenje / Ocena:

Rukovodilac sektora:
-------------------------------
Direktor:
-------------------------------

32
2 Procedura za marketing i prodaju

Procedura je predstavlja opis aktivnosti koji se odvijaju u Organizaciji u procesu

marketinga i prodaje uključujući odgovornosti i potrebnu dokumentaciju za te aktivnosti.
Procedura se primenjuje u procesu marketinga (istraživanja tržišta) pa preko komunikacije sa
korisnicima, počevši od iskazanih zahteva korisnika za proizvodima/uslugama koje nudi
Organizacija, i ugovaranja prodaje usluge/proizvoda, do izvršenja usluge/proizvoda kupcu,
uključujući i rešavanje eventualnih reklamacija/žalbi. Odgovorno lice za primenu procedure je
Rukovodilac komercijalnog sektora [11]

5.2. Opis procedura

33
 5.2.1. Dijagam toka

34
5.2.2 Početak

Aktivnosti opisane u ovoj proceduri započinju analizom tržišta radi uvida u potrebe
postojećih korisnika i nalaženja novih korisnika.

5.2.3 Analiziranje tržišta

Informacije o mogućem poslu prikupljaju svi zaposleni. Obzirom da Organizacija

radi u oblasti turizma, trgovine i usluga, oblast interesovanja je turizam, turistička promocija i
prodaja suvenira..Rukovodilac komercijale dobija i sistematizuje informacije o mogućim
poslovima:

od strane profonalnih organizacija koje se bave istraživanjem tržišta (trenutno je to

“Bolji BiznisNetwork” i “E-kapija“) koje dostavljaju podatke o objavljenim tenderima i
konkursima u vezi nabavke turizma, trgovine i usluga;
 od strane raznih organizacija koje se bave sličnim poslom kao i razmatrana organizacija,
a kojima je potrebna stručna pomoć i podrška radi zajedničkog nastupa prema naručiocu
posla ili obnavljanje konkretnog ugovorenog posla.
 kao rezultat sopstvenih istraživanja svih zaposlenih iz sektora komercijale na terenu, a u
neposrednom kontaktu sa korisnicima.
NAPOMENA: U informacije sa tržišta uključuju se konkretni zahtevi korisnika.

Nakon identifikacije potencijalnih korisnika, Rukovodilac komercijale dopunjava

bazu podataka omogućim korisnicima novim podacima.

5.2.4 Preispitivanje zahteva sa tržišta

Nakon identifikacije postojećih i novih korisnika, Rukovodilac komercijale organizuje

sastanak sa stručnim licima iz organizacije radi preispitivanja zahteva sa tržišta, odnosno
informacija o potencijalnim korisnicima. Na sastanku se razmatraju svi detalji u vezi posla
(izvor nabavke, količina i vrsta proizvoda koju treba nabaviti, dinamika i rokovi realizacije,
vrednost posla, mogućnost finansiranja, itd.). Za složene poslove (na pr. tenderi gde se traži veći
broj različitih proizvoda i gde je očekivana vrednost nabavke velika) posebno se razmatra
mogućnost zajedničkog nastupa (konzorcijum sa organizacijama sličnim razmatranoj
organizaciji) prema naručiocu posla. O navedenom poslu Rukovodilac komercijale i/ili
stručno lice upoznaje Direktora. Još jednom se analiziraju svi detalji i kompromisno se
donosi odluka o realizaciji ili odustajanju od „ozbiljnog” konkurisanja na tom potencijalnom
poslu kao i odgovorno lice za praćenje i sprovođenje iste.

35
5.2.5 Komunikacija / priprema

Nakon odluke Direktora, pristupa se pripremi u skladu sa odlukom. Obzirom da posao

tek treba „dobiti” (preko tendera, konkursa i sl.) preduzimaju se sve mere radi pripreme stručne
ponude, uz pripremu tenderske dokumentacije odnosno dokumentacije za javnu nabavku male
vrednosti po uslovima naručioca posla. Rukovodilac komercijale i/ili zaduženo lice (u skladu sa
podelom posla definisanom u Pravilniku za rad komercijalnog sektora i definisanom podelom
posla) stupa u kontakt sa naručiocem posla radi razjašnjenja nejasnih tačaka u dobijenom
zahtevu i organizuje pripremu kompletne ponude koja se ogleda u [12]:

1. Komercijalnom delu ponude

 izradi kalkulacije za ponuđene turističke programe, opremu i/ili uslugu
transporta u kojoj će biti sagledani svi troškovi (prevoz, smeštaj, hrana, suveniri,
posete i dr.)
 sagledavanju dinamike (roka) isporuke robe/izvršenja usluge, valute plaćanja,
vrste proizvoda i/ili usluge koja je najadekvatnija za određenog korisnika;
 sagledavanju potencijalne konkurencije, kako u pogledu proizvoda i/ili usluge
koji će nuditi tako iu pogledu cene koju mogu ponuditi tom korisniku;

2. Opštem delu ponude

 priprema sertifikata i neophodnih dozvola u skladu sa pozitivnim zakonskim
propisima;
 priprema ostale dokumentacije koju traži korisnik saglasno Zakonu o javnim
nabavkama.

Ukoliko organizacija ne nastupa samostalno, već sa partnerima u zajedničkoj ponudi,

komunikaciju sa partnerima i organizaciju izrade ponude vrši direktor. Stručno lice zaduženo za
pripremu tenderske dokumentacije kompletira segment po segment sve urađene elemente ponude
i kontroliše ih. Rukovodilac komercijale proverava, preispituje i upoređuje sa zahtevom
naručioca posla kompletnost ponude. Direktor vrši poslednju reviziju i potpisuje ponudu i pravi
belešku u svojoj svesci da je ponuda preispitana i da se može dostaviti naručiocu posla.

5.2.6 Ugovaranje posla

Na osnovu odluke naručioca posla da prihvati ponudu, organizacije se kao

najpovoljnijem partneru nudi Ugovor, a zatim ugovorne strane: naručilac posla i organizacija
potpisuju Ugovor.

Kod sklapanja ugovora definišu se sledeće stavke:

36
 - Kod izvođenja transfera:
 Receptivna agencija,
 Avionski, autobuski aranžmani i sl.,
 Evidencija transfera i
 Meeting point (mesto sastanka/polaska).

- Kod izvođenja izleta/putovanja:

 Receptivna agencija,
 < 24 časa, ne uključuje noćenje (obično) ili 24 > (sa noćenjem),
 Razgledanje lokaliteta,
 određivanje destinacije,
 određivanje sadržaja,
 ugovaranje usluga,
 izračunavanje cene,
 objavljivanje programa izleta,
 prodaja izleta i
 izvođenje izleta.

5.2.7 Obezbeđenje proizvoda /usluge

Stručno lice odgovorno za realizaciju proizvoda/usluge zajedno sa Rukovodiocem

komercijalnog sektora obezbeđuje potrebna sredstva za izvršenje usluga za naručioca posla, što
se može sagledati iz dokumentacije u vezi osnovnih procesa Organizacije (vidi Model
procesa – Tačka 3). U slučaju neobavljenog posla i smanjenoj ili zaustavljenoj isporuci od
strane dobavljača ili drugih poremećaja na tržištu, a u dogovoru sa kupcem/naručiocem usluge,
komercijalni sektor može isporučiti kupcu i alternativne proizvode/usluge. Da bi se kupcu
isporučila alternativna vrsta proizvoda/usluge, potrebno je da rukovodilac komercijalnog
sektora pre isporuke obezbedi pismenu saglasnost kupca, odnosno naručioca o isporuci
alternativne vrste proizvoda/usluge. Klijent može, u slučaju neispunjenja unapred dogovorenih
obaveza od strane organizacije, da raskine prethodno dogovoren posao.

5.2.8 Izvršenje usluge i bezbednost klijenata

U dogovoru sa naručiocem ili u skladu sa definisanom dinamikom/planom u Ugovoru

kreće se sa realizacijom proizvoda / usluge.

Odgovornost organizatora putovanja, prilikom realizacije usluge, odnosi se na:

 informisanje putnika/klijenata,
 izvršavanje aranžmana,
 obavezu pridržavanja objavljenih cena aranžmana,
37
  obavezu prihvatanja promene učesnika aranžmana,
 ostvarivanje prava na kompenzaciju u slučaju i
 neispunjenja usluga ili nesolventnosti organizacije.
5.2.9. Kraj

5.3 Sprovođenje odredbi zaštite životne sredine

Tamo gde uslovi okoline ili uslovi rada mogu negativno da utiču na zdravlje i bezbednost
zaposlenih ili kvalitet usluga i posetilaca - kupaca, društvo primenjuje pogodne mere za
dovođenje rizika do prihvatljivog nivoa [15].

5.4 Prilozi, Dijagrami, Slike

Nema.

38
6. INTEGRACIJA PROCESA SA ZAHTEVIMA STANDARDA

Tabela 7. Integracija procesa planiranja i upravljanja i marketinga i prodaje sa zahtevima

QMS-a i OHSAS [1]
ISO 9001 ISO 18001 Procedura

6.1 –Predstavnik rukovodstva 4.4.1 – Resursi, zadaci, - Procedura planiranja i

odgovornosti, nadležnosti i obezbeđivanja resursa
6.3 – Obezbedjivanje resursa ovlašćenja
- Procedura planiranja sistema
menadžmenta

6.2.1 – Opšte odredbe 4.4.2 – Kompetetnost, obuka i - Procedura za planiranje obuke i

svest svesti za zaposlene
6.2.2- Osposobljenost, obuka i
svest - Procedura za ocenjivanje
kompetenosti zaposlenih

4.1 - Opšti zahtevi 4.1 – Opšti zahtevi - Područje primene

5.5 – Odgovornost, ovlašćenja 4.1 – Opšti zahtevi - Odgovornost (procedura

i komunikacije planiranja)
5.1 - Obaveze i delovanje 4.6 – Preispitivanje od strane - Analiza tržišta
rukovodstva rukovodstva - Komunikacija/priprema

7.2 – Procesi koji se odnose na 4.4.6 – Kontrola nad - Ugovaranje posla

korisnike operacijama
- Preispitivanje zahteva tržišta

7.5.1 - Upravljanje 4.4.6 – Kontrola nad - Obezbeđenje proizvoda i usluge

proizvodnjom i pružanjem operacijama
usluga - Izvršenje usluge i bezbednost
klijenata

Integracija procesa planireanje i upravljanje i marketinga i prodaje sa zahtevima standarda ISO

9001 i ISO 18001 na osnovu tabale 7, obuhvata sledeće:

39
 procedura planiranja i obezbeđivanja resursa i procedura planiranja sistema menadžmenta
(na osnovu tačaka 6.1 – predstavnik rukovodstva, 6.3 – obezbedjivanje resursa iz ISO
9001 i 4.4.1 – resursi, zadaci, odgovornosti, nadležnosti i ovlašćenja iz ISO 18001).
 procedura za planiranje obuke i svesti za zaposlene i procedura za ocenjivanje
kompetenosti zaposlenih ( na osnovu tačaka 6.2.1 – opšte odredbe i 6.2.2-
osposobljenost, obuka i svest iz ISO 9001 i 4.4.2 – kompetetnost, obuka i svest iz ISO
18001).
 procedura gde je definisano područje primene ( na osnovu tačaka 4.1 - opšti zahtevi iz
ISO 9001 i ISO 18001).
 procedura planiranja (na osnovu tačaka 5.5 – odgovornost, ovlašćenja i komunikacije iz
ISO 9001 i 4.1 – opšti zahtevi iz ISO 18001).

 procedure koje se odnose na analizu tržišta i komunikaciju/priprema (na osnovu tačaka

5.1 - obaveze i delovanje rukovodstva iz ISO 9001 i 4.6 – preispitivanje od strane
rukovodstva iz ISO 18001)

 procedure koje se odnose na ugovaranje posla i preispitivanje zahteva tržišta (na osnovu
tačaka 7.2 – procesi koji se odnose na korisnike iz ISO 9001 i 4.4.6 – kontrola nad
operacijama iz ISO 18001).
 procedure koje se odnose na obezbeđenje proizvoda i usluge i izvršenje usluge i
bezbednost klijenata (na osnovu tačaka 7.5.1 - upravljanje proizvodnjom i pružanjem
usluga iz ISO 9001 i 4.4.6 – kontrola nad operacijama iz ISO 18001).

40
7. ZAKLJUČAK

U ovom projektnom zadatku, izvršena je integracija standarda ISO 9001 i ISO 18001, u
organizaciji čija je delatnost proizvodnja prikolica. Procesi koji su se razmatrali u ovom projektu
su menadžment ljudskim resursima, marketing i prodaja. Osim analize navedenih procesa i
standarda, izvršena je veza izmedju ova dva standarda i ova dva navedena procesa. Takodje, u
radu su izrađene procedure vezane za proces menadžment ljudskim resursima, marketing i
prodaja.

U uslovim globalizacije, organizacija je u stalnim promenama. One utiču na promenu i

organizacije strukture i ponašanja. Savremeni menadžeri sve više rade u globalnim ekonomskim
uslovima. Da bi menadžer uspešno odgovorio na izazove i zahteve ekonomije, potrebno je da
budu informisani, komunikativni, stručni, obrazovani, tolerantni, sposobni da premošćavaju
kulturne razlike i prepreke nastale iz različitog sveta.

Iz teorije sistema poznato je da svaki sistem i procesi unutra istog vode ka unapred utvrđenom
skupu ciljeva. Ako se posmatraju organizacioni sistemi, svaka organizacija je osnova da ispuni
određeni skup ciljeva. Integracija procesa i sistema se postavlja kao skup medjusobno povezanih
procesa koje koriste zajedničke resurse radi zadovoljavanja stejkholdera.

Integracija standarda mora biti deo aktivnosti svakog menadžera, koji omogućava organizaciji da
je osigura od poslovnog neuspeha. Osim toga, integracija sistema omogućava organizacijama da
poveća transparentnost, fleksibilnost i poveća kapacitet promene u organizacijama.

41
LITERATURA

[1] Arsovski, S. (2013). Integrisani sistemi menadžmenta. Fakultet inženjerskih nauka, ISBN,
978-86,
[2] Arsovski, S., & Arsovski, Z. (2002). Metrika kvaliteta procesa.
[3] Babić, J. (2011). The importance of international ISO standards application for enterprise
management and ensuring customer satisfaction. Marketing, 42(3), 180-188.
[4] Interna dokumentacija organizacije Trigani prikolice d.o.o.
[5] Erhiraj, S.K., Kale, P., Krishnan, M.S., & J. V. Singh, (2005).Where do capabilities come
from and how do they matter? A study of the software services industry, Strategic
Management Journal, 26(1).
[6] Živković N., (2012). Integrisani sistemi menadžmenta, Fakultet organizacionih nauka
Univerzitet u Beogradu,
[7] Piskar, F., & Dolinsek, S. (2006). Implementation of the ISO 9001: from QMS to business
model. Industrial Management & Data Systems, 106(9), 1333-1343.
[8] Sampaio, P., Saraiva, P., & Guimarães Rodrigues, A. (2009). ISO 9001 certification
research: questions, answers and approaches. International Journal of Quality & Reliability
Management, 26(1), 38-58.
[9] Morrow, D., & Rondinelli, D. (2002). Adopting corporate environmental management
systems:: Motivations and results of ISO 19001 and 18001 certification. European
management journal, 20(2), 159-171.
[10] Arsovski S., Punoševac Z., Rajković D. , (2007)., Integration of management systems
QMS/EMS/OHSAS/FMS/LMS in water supply organization, Preecedings of 2nd
International Conference ICQME 2007, Miločer.
[11] Psomas, E. L., Fotopoulos, C. V., & Kafetzopoulos, D. P. (2010). Critical factors for
effective implementation of ISO 9001 in SME service companies. Managing Service
Quality: An International Journal, 20(5), 440-457.
[12] Pheng, L. S., & Kwang, G. K. (2005). ISO 9001, ISO 14001 and OHSAS 18001
management systems: integration, costs and benefits for construction companies.
Architectural Science Review, 48(2), 145-151.
[13] Fernández-Muñiz, B., Montes-Peón, J. M., & Vázquez-Ordás, C. J. (2012). Occupational
risk management under the OHSAS 18001 standard: analysis of perceptions and attitudes of
certified firms. Journal of Cleaner Production, 24, 36-47.
[14] Pheng, L. S., & Pong, C. Y. (2003). Integrating ISO 9001 and OHSAS 18001 for
construction. Journal of construction engineering and management, 129(3), 338-347.
[15] Novack, R. A., & Simco, S. W. (1991). The industrial procurement process: a supply chain
perspective. Journal of Business Logistics, 12(1), 145.

42
43