1. TA JE ELEKTROENCEFALOGRAFIJA?

Elektroencefalografija* je neinvazivna neurofizioloka metoda koja registruje bioelektrine promene sa elektroda stavljenih na povrinu lobanje. Bioelektrine promene su posledica sumirane aktivnosti delija koje se nalaze ispod elektrode. Ovim registrovanjem se dobija kriva koja se naziva elektroencefalogram, a promene potencijala su reda veliine od nekoliko stotina V. Ukoliko se elektrode postavljaju na povrinu sa koje su uklonjene kosti lobanje i dura mater, onda govorimo o elektrokortikografiji. Ona se primenjuje u toku hirurkih intervencija na modanim hemisferama ili u radu sa oglednim ivotinjama. EEG se primenjuje u klinikoj medicini, kao i u velikom broju ispitivanja na oglednim ivotinjama. Ova metoda je moda najpogodinija za registrovanje razliitih faza spavanja, kao i za dijagnostiku modanih poremedaja i cerebralne smrti.

1.1 POSTAVLJANJE ELEKTRODA

Elektrode u obliku novida se postavljaju na povrinu glave i onda se snima signal sa svake od njih. One se mogu postaviti na razliite delove glave: bitemporalno, u frontalnoj i okcipitalnoj, u frontalnoj i parijetalnoj oblasti lobanje itd. Jedna od dve (ili vie) elektroda se postavlja van uticaja varijable koja se prati i ta elektroda se naziva referentna elektroda. Mesto gde se uglavnom postavlja je mastoidna kost, koja se nalazi iza uha. Svaka elektroda je povezana sa predpojaivaem na ijem se kraju nalazi pero za registrovanje koje belei nivo potencijalne razlike. Savremeni elektroencefalogrami su konstruisani tako da se sastoje od vie kanala koji su povezani sa odgovarajudim brojem elktroda, pa je samim tim mogude istovremeno i paralelno registrovanje promena bioelektrinih potencijala iz raznih oblasti modane kore.

* Metodu elektroencefalografije je uveo Berger.

2. TIPOVI BIOELEKTRINE AKTIVNOSTI MODANE KORE

Na osnovu sprovedenih ispitivanja moe se zakljuiti da postoji par tipova bioelektrine aktivnosti : 1. spontana aktivnost pri fizikom (kod ljudi i psihikom) mirovanju sa zatvorenim oima 2. aktivnost izazvana dejstvom nadraaja (npr. zvuk, otvaranje oiju, kod ljudi se javlja kod odreene intelektualne aktivnosti) 3. bioelektrina aktivnost u toku sna ili narkoze 4. ovde spada i tzv. pojava izazvanih potencijala, jer se za razilku od predhodna tri tipa bioelektrine aktivnosti koji su izraz aktivnosti modane kore kao celine, ova pojava se javlja lokalizovano u odreenim zonama kore i javlja se kao posledica draenja odreenih receptora na periferiji.

2.1 SPONTANA AKTIVNOST MODANE KORE

Promena bioelektrinog potencijala modane kore pod raznim fiziolokim uslovima manifestuje se pojavom raliitih tipova talasa, odnosno oscilacijama potencijala raliite frekvencije i amplitude. Razlikuju se etiri osnovne grupe talasa: alfa, beta, delta I teta.

Najvanije osobine talasa: VRSTA TALASA ALFA 8-13 BETA Oko 20 (14-60) DELTA 1-3,5 TETA 4-7 10 oko 200 5-20 50-60 FREKVENCIJA cy/sec. POTENCIJAL V USLOVI OSOBINE JAVLJANJA, OBLAST U KOJOJ SU NAJIZRAENIJI Potpuno mirovanje pri Okcipitalna, zatvorenim oima i parijetalna, potpuna psihika i temporalna emocionalna oputenost Dejstvo nadraaja preko Parijetalna, receptora; intelektualna temporalna aktivnost (raunske opreacije) San, hiperventilacija, tumori Odojad i mala deca pri Parijetalna, emocijama i tempofrontalna nezadovoljstvu; odrasli pri psihikim potresima i nekim oboljenjima mozga

ALFA TALASI: predstavljaju potencijale modane kore koji se javljaju u pravilnim vremenskim intervalima. Ovakav tim oscilacija potencijala modane kore kao celine pokazuje da se radi o sinhronizovanim oscilacijama velikog broja visoko orijentisanih nervnih delija. BETA TALASI: predstavljaju desinhronizaciju modane kore, ovi talasi imaju nespecifinu karakteristiku da ne zavisi od vrste nadraaja. Oni su izraz aktivacije modane kore pod uticajem aktivacionog nespecifinog aferentnog sistema retikularne formacije. Prema tome, beta ta lasi su izraz budnosti neke osobe ili ivotinje (to je organizam budniji frekvencija beta talasa je veda, a potencijal nii). DELTA TALASI: za ove talase se pretpostavlja da nastaju pod uticajem posebnog kortikalnog mehanizma. Javljaju se u dubokom snu (u sporotalasnom spavanju). TETA TALASI: zanimljivo za teta talase je da im je poreklo nepoznato.

2.2 IZAZVANI POTENCIJALI U MODANOJ KORI

Izazvani potencijali se javljaju lokalizovano u odreenim zonama kore, a po prirodi predstavljaju prave zupce akcionog potencijala koji mogu dostidi amplitudu i do 500 V. Ispitivanja su pokazala da se izazvani potencijali javljaju pri draenju: receptora na periferiji specifinih aferentnih puteva koji sprovode impulse od receptora do modane kore subkortikalnih struktura (bulbarnih, mezencefalnih,) neposrednim draenjem kore

2.3 PROMENE ELEKTROENCEFALOGRAMA U TOKU SPAVANJA

Postoje tri osnovne faze spavanja: Faza uspavljiavanja prelaz iz stanja mirovanja ( sa zatvorenim oima) u sanjivost i spavanja odlikuje se nestankom alfa talasa i pojavom sve sporijih nepravilnih talasa frekvencije 14cy/sec. Druga faza odlikuje se prisustvom sporih varijacija potencijala na kojima se javljaju delta talasi, koji na kraju preovlauju. REM faza (faza dubokog sna) u ovoj fazi sna na EEG-u se oitavaju brzi i nepravilni talasi slini onim u budnom stanju.

3. EVOCIRANI POTENCIJALI
Evocirani potencijali (ERP) predstavlaju modanu aktivnost koja je odgovor na jedan nadraaj, odnosno ovi potencijali prate neki psihofizioloki dogaaj. Ovo je naziv za neurofizioloku tehniku ispitivanja senzornog sistema: vidnog, slunog i osedaja dodira, zasnovanoj na primeni evociranih potencijala kratkog trajanja. Evociranii potencijali snimljeni sa povrine glave posle stimulacije nervnog sistema, odgovarajudim nadraajima (svetlosnim, zvunim senzornim), predstavljaju promene u elektrinoj aktivnosti nervnog sistema izazvane tim nadraajima. Evocirani potencijali registriovani na ovaj nain su korisni za ranu dijagnostiku otedenja vida i sluha, kao i drugih otedenja. Za razumevanje ERP-a potrebna je pomod raunara da bi se razdvojili od sp ontane elektrine aktivnosti mozga.

4. ELEKTROENCEFALOGRAM KOD DECE

S obzirom na injenicu da mozak novoroeneta nije jo u potpunosti razvijen ni morfoloki ni funkcionalno, nego da de se razvijati tokom celog detinjstva, bioelektrina aktivnost novoroenati, odojadi pa i dece sve do puberteta, razlikuje se od bioelektrine aktivnosti modane kore odraslih. U momentu roenja na EEG-u zapaaju se vrlo spori talasi sa brzim oscilacijama, vrlo male amplitude. Kriva se razlikuje u budnom stanju i u vreme spavanja, dok spoljanji nadraaju ne izazivaju promenu krive bioelektrine aktivnosti. U toku razvoja deteta amplituda talsa raste. Ved u tredem mesecu spoljni nadraaj u budnom stanju izaziva promenu aktivnosti u okcipitalnoj regiji. Kasnije je javljaju izraeni delta, a zatim i teta talasi (isto za vreme budnog stanja). U prvim godinama ivota javljaju se alfa talasi uz zadravanje teta talasa naroito pri nezadovoljstvu i izraenim emocijama. U odreenim regionima dolazi do pojave beta talasa. Kada dete napuni 7 odnosno 8 godina, u budnom stanju pri mirovanju preo vlauju alfa talasi, ali su jo uvek u nekoj meri prisutni delta i teta talasi. Po zavrenom pubertetu (17-18 godina) slika EEG-a odgovara slici kod odraslih.

5. ZNAAJ ELEKTROENCEFALOGRAFIJE
EEG ima veliki znaaj u fiziologiji i klinikoj medicini (neurologiji, psihijatriji). Ovom metodom moemo pratiti razvoj mozga u detinjstvu, faze spavanja, aktivaciju modane kore pri odreenim spoljanjim nadraajima ili intelektualnom radu. Moemo videti odreene promene pri nekim oboljenima pojedinih delova modane kore, pa samim tim je koristan za lokalizaciju tumora. Znaajan je u dijagnostici epilepsije, kao i u ranoj dijagnostici otedenja vida i sluha (evocirani potencijali).

Elektroencefalografijom ne moemo odrediti neiju inteligenciju niti kvalitet odreene intelektualne aktivnosti. Ima svoj odreena ogrnienj: prostorna vremenska

koja se delom mogu prevzidi upotrebom tzv. metod ktivcije (hipeventilcij, fotostimulcij) ili produenjem snimnj u specifinim fiziolokim stnjim (spvnje nkon dueg period nespvnj).

6. ZAKLJUAK

Elektroenceflogrfij je neinvazivna neurofiziolok metod koj registruje modnu elektrinu ktivnost preko elektrod smetenih n glavi. Rezultujudi dijgrm je poznt ko elektroenceflogrm (EEG) koji je danas ede dostupan u vidu digitlnog crte koridenjem runr. EEG belei modne tlse koji su prem frekvenciji podeljeni n etri vrste talasa frekvencije od 4 do 12Hz. Pojedin normln (budnost, spvnje, dremnje) i ptolok stnj (epilepsij, encefloptij, modni udr ili druge strukturne lezije mozg) imju svoj specifin EEG zpis, zhvljujudi kojem je EEG uvrten ko neophodn dijgnostik metod u ispitivnju epilepsije. EEG im svoj ogrnienj (prostorna i vremenska) koja se delom mogu prevzidi upotrebom metod ktivcije ili produenjem snimnj u specifinim fiziolokim stnjim.

7. LITERATURA
1. Boidar Nikolid; Osnovi fiziologije oveka; Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb, 1990. 2. Dragan Marinkovid; Predavanja i skripta u elektronskom formatu 3. Duan Mitrovid; Osnovi fiziologije oveka; D.Mitrovid, Beograd, 2009 4. Tomislav Jovanovid; Medicinska fiziologija; Defektoloki fakultet, Beograd, 2004. 5. Wikipedia, http://sr.wikipedia.org, 29.03.2011.