POJAM DRZAVINE - Drzavina je fakticka vlast na stvari.

Drzavinu, odnosno posed ima ono lice koje stvar drzi u rukama I u faktickoj je mogucnosti je da je upotrebljava I iskoriscava. Drzavinu najacesce ima njen vlasnik, kao I lice koje veruje da je vlasnik I ako to nije. Drzalac je, takodje, lice koje je svesno da je od stvari doslo na protivpravni nacin (npr. lopov, utajivac I uzupator). Jos od rimskog prava drzava pruza zastitu drzavine bez obzira na njeno fakticko svojstvo, pa bi zbog toga potpunije odredjenje drzavine bilo, sa je ona faktickaodnos obezbedjen pravnom zastitom. Drzavina se stice derivativno ili originarno, isto kao I svojina. Derivativno sticanje drzavine znaci da se drzavina stice voljom dosadasnjeg drzalaca, a originarno sticanje drzavine znaci da se drzavina stice mimo volje dosadasnjeg drzalaca, odnosno iz drugih pravnih cinjenica. Da bi se pribavila drzavina mora se uspostaviti fakicka vlast na stvari, sto podrazumeva preduzimanje neke radnje koja omogucava uspostavljanje fakticke vlasti. Takva radnja naziva se apehenzija. One mogu biti veoma raznovrsne, zavisno od vrste stvari. Na pokretnim stvarima fakticka vlast se stice takodje sa najrazlicitijim radnjama. Na nejima se fakticka vlast uspostavlja kada ih nosimo u rukama ( kofer, tasna, drva..), neke kad ih nsim na sebi (odeca, naocare, sesir..). na plodovima fakticka vlast se uspostavlja kada ih uberemo.Na neporetnim stvarima fakticka vlast se uspostavlja gradjenjem, sadjenjem, obradjivanjem, useljenjem u stan ili kucu itd. Pomocu aprehenzionih radnji moze se identifikovati drzalac stvari.Drzavina se gubi prestankom fakticke vlasti na stvari. To ce biti propascu stvari, zatim voljom drzaoca, ali I protivno njegovoj volji. U teoriji stvarnog prava poznata su dva modela drzavine. Jedan je rimski ili subjektivni, a drugi je moderni ili objektivni.RIMSKI (subjetivni) MODEL DRZAVINE Ovaj tradicionalni koncept obuhvatadva elementa koji moraju postojati kumulativno. Jedan je drzanje stvari (corpus), a drugi je volja da se stvar drzi kao svoja (animus). Ovava drzavina je bila poznata kao civilna drzavina. Ovu drzavinu su imali oni drzaoci koji su stvar drzali kao tudju na osnovu pravnog posla sa vlasnikom stvari. To su bili npr.zakupac, poslugoprimac, ostavoprimac, plodouzivac I dr. Fakticko drzanje stvari nije se shvatilo bukvalno, ali ni apstraktno. Dok je drzalac uzivao pravnu zastituod uznemiravanja tkzv.interdiktima, cak I protiv vlasnika stvari, dotle detentor nije uzivao pravnu zastitu, zbog cega se u slucaju povrede morao obracati drzaocu. Indterdikti su bili zapravo kratki nalozi koje su izdavali pretori. Jedan je sluzio za zastitu od uznemiravanja, a drugi se podizao u slucaju ako je drzaocu oduzeta stvar.MODERNI MODEL DRZAVINE Kod ovog savremenog koncepta zahteva se samo postojanje fakticke vlasti (corpus) da se stvar drzi, dok se potpuno zanemaruje subjektivni elemenat, odnosno volja (animus) sa se stvar drzi kao svoja. Tim se izjednacava civilna I prirodna drzavina I obe uzivaju pravnu zastitu.SUBJEKTI DRZAVINE Subjekti drzavine s sva fizicka I pravna lica. Dovoljno je da imaju pravnu sposobnost. Mada, deca ispod 7 godina I drustveno bolesna lica ne mogu sticati drzavinu I za njih to cine njihovi zakonski zastupnici (roditelji, odnosno staraoci). Kad jedan drzalac ima svu fakticku vlast na stvari radi se o iskljucivoj drzavini, a kada se vise lica vrse fakticku vlast na jednoj stvari onda se radi o sudrzavini.OBJEKTI DRZAVINE- Objekat drzavine je stvar, kako pokretna, tako I nepokretna. Kada su u pitanju hartije od vrednosti, objekat drzavine je sama isprava a ne pravo iz isprave. Drzavina moze postojati I na slozenoj stvari I tada obuvata sve njene sastavne delove. Isto tako, drzalac glavne stvari e drzalac pripatka. Etazni vlasnici su sudrzaoci zajednickih stvari koji sluze koje sluze svim etaznim vlasnicima, kao sto su stepenista, liftovi, instalacije I sl. Stvar moze biti u necijoj neposrednoj drzavini, iako nije u nicijoj posrednoj drzavini, niti da neko ima na toj stvari drzavinu prava. Medjutim, ne moze postojati posredna drzavina, ni drzavina prava bez postojanja neposredne drzavine. U teoriji se smatra da objektom drzavine ne mogu biti licna I neimovinska prava, kao I stvari koje su van prometa (putevi, mostevi, trgovi, objekti u javnoj upotrebi, npr.skole, boljnice, muzeji..). Predmet drzavine ne mogu biti ni stvari koje se delimicno van prometa (oruzje, municija, otrovi). U rimskom pravu drzavina je mogla postojati smao na telesnim stvarima, da bi tek za vreme Justinijana ona mogla postojati I na bestelesnim stvarima pod imenom kvazi drzavina. Prema Eustrijskom gradjanskom zakoniku, posedovati se mogu sve stvari I sva prava koja su u prometu. Nasa pravana teorija I sudska praksa poznaju institut drzavine prava kod drzavine prava stvarne sluzbenosti, zaloge, zakupa I najma u smislu faktickog koriscenja stvari.PRAVANA PRIRODA DRZAVINE Jos u Rimskom pravu vlasnik stvari je imao punu vlast na stvari jer je imao ovlascenje da stvar fizicki drzi, da je iskoriscava I da sa njom raspolaze. Pocev od rimskog prava drzavina se shvata kao fakticka vlast na stavri. Ona nije pravo vec fakat zasticen pravom. Medjutim u 17 veku javlja se misljenje da je drzavina stvarno pravo, koje zastupa Hajnrih Han. Savinji je smatrao da je drzavia I fakat I oravo pa zato nije dopustena povreda fakticke vlasti na stvari. Jering smatra da je drzavina svojina u odbrani. Od nasih pravnih teoreticara, samo su prof. Bartos, Blagojevic I Legradic smatrali drzavinu stvarnim pravom. Nasuprot njima, vecina pravnih mislilaca kao I zakonodavstvo smatraju, da drzavina nije pravo, vec fakticka vlast na stvari. Gersic smatra da je drzavina subjektivno pravo. Drzavinske tuzbe ne mogu biti sadrzina prava, jer one sluze njegovoj zastiti. Sadrzinu prava cine odredjena ovlascenja.VRSTE DRZAVINE - Postoje vise vrsta drzavine i to: Neposredna i posredna; Zakonita i nezakonita; Savesna i nesavesna; Prava i manljiva drzavina I Zemljisno-knjizna ili tabularna drzavina.ZAKONITA DRZAVINA - Drzavina je zakonita ako se zasniva na punovaznom pravnom osnovu, tj. na pravnom poslu (i uopste pravnom aktu) koji je po objektivnom pravu podoban za sticanje prava svojine. Na primer: pravni posao, odluka drzavnih organa i neka druga pravna cinjenica. Ovakva konstrukcija zakonite drzavine mogla bi nas uvesti u polje svojine. Medjutim, zakoniti drzalac, ipak nije postao vlasnik zbog odredjenih nedostataka, kao sto su na primer: prodaja stvari od starne lopova ili nalazaca. Prema tome, zakoniti drzalac nije postao vlasnik stvari zbog toga sto ni prenosilac nije bio vlasnik, saglasnom starom pravilu, da niko ne moze preneti na drugoga vise prava nego sto sam ima. To je veoma lepo receno u opstem imovinskom zakoniku tek ono sto sam imas, mozes drugom dati. Zakonitu svojinsku drzavinu ima onaj ko j e do drzavine dosao nekim poslom podobnim za prenos svojine kupoprodajom, trampom, poklonom bez obzira da li je prethodnik imao zakonitu drzavinu ili ne (znaci, kupac jedne stvari je uvek zakoniti drzalac, cak I kad kupuje od lopova bez obzira na to da li je znao ili prema prilikama mogao znati da njegov prethodnik nema zakonitu drzavinu). Ne moze se smatrati korektnom definija sadrzana u clanu 72. Zakona o osnovim svojinskom pravnim odnosima po kojoj je zakonitost drzavine potrebno da nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja, tj. da nije manljiva; drzavina moze biti zakonita a manjljiva.NEZAKONITA DRZAVINA - Nezakonita je ona drzavina koja se ne zasniva na punovaznom pravnom osnovu (uzurpator, lopov, I utajivac su, prema tome, nezakoniti drzaoci kao I onaj koje do stvari dosao na osnovu nevazeceg kupoprodajnog ugovora). Pored valjanog osnova, za zakonitu drzavinu potreban je I nacin sticanja (npr. predaja stvari), jer ako nema pravilnog nacina sticanja drzavina je nezakonita I pored valjanog pravnog osnova. Ako na primer neko lice kupi jednu stvar, a prodavac okleva sa predajom stvari, pa kupac umesto da sudski ostvari predaju stvari silom oduzme kupljenu stvar, tu ocigledno nema pravilnog sticanja drzavine. Zato valjani pravni osnov daje samo pravo na drzavinu, ali ne I drzavinu, dok se uz valjani osnov ne ostvari I zakoniti nacin sticanja. Za zakonitu drzavinu upotrebljava se izraz pravicna I temeljita, a nezakonitu nepravicna ili netemeljita drzavina.Znacaj podele drzavine na zakonitu I nezakonitu drzavinu, dolazi do izrazaj kod sticanja prava svojine na osnovu odrzaja. Samo zakonit drzalac moze pretendovati da se fakticko stanje pretvori u pravno, uz krace vreme odrzaja, dok takvu pretenziju nezakoniti drzalac moze ostvariti jedino putem vanrednog odrzaja sto podrazume znatno duze vreme trajanja odrzaja. Drzavina moze biti zakonita a nesavesna (kupac zna ili prema prilikama mora znati da je prodavac lopov). Obrnuto, drzavina moze biti savesna a nezakonita (ugovor o kupovini je zakljucen sa vlasnikom ali je nistav, a to kupac nije znao, niti mogao znati).SAVESNA DRZAVINA - Prema Zakonu o osnovim svojinsko pravnim odnosima drzavina je savesna ako drzalac ne zna ili ne moze znati da stvar koju drzi nije njegova, odnosno kod koje drzalac opravdano veruje da je titular prava na stvari na kojoj ima fakticku vlast. Savesni drzlac prava plodouzivanja je onaj ko opravdano veruje da mu pripada pravo plodouzivanja; savesni svojinski drzalac je onaj ko opravdano veruje da ima pravo svojine.Pretpostavlja se da je drzavina savesna dok se suprotno ne dokaze. Drzavina poslovno nesposnog lica koje nije sposobno za rasudjivanje savesna je ako je savestan njegov zakonski zastupnik. Kada se stice preko ugovornog zastupnika, drzavina je savesna ako su savesni I vlastodavac I punomocnik. Savesnost se pretpostavlja, a nesavesnost se dokazuje. Savesnost treba da postoji za citavo vreme trajanja drzavine. Ako je neko u pocetku bio savestan, moze postati nesavestan, ako je u toku trajanja drzavine saznao za izvesne okolnosti koje negiraju njegovu savesnost. NESAVESNA DRZAVINA - Nesavesna dravina je ona dravina, gde dralac prilikom njenog sticanja je znao ili je po okolnostima sluaja morao da zna

da nema pravo da stvar dri, odnosno da pribavljena stvar ne pripada licu od koga istu stie. Npr. kada neko lice, pribavlja stvar na drugom mestu (na pijaci, na ulici i sl. ), takvo lice koje stie dravinu, na taj nain, ne smatra se da je savesnim putem pribavilo dravinu. Savesnost dravine se pretpostavlja, dok se suprotno ne dokae. Obino je savesna dravina, u isto vreme i zakonita dravina, ali se moe dogoditi da dravina bude zakonita ali da nije savesna. Tako na primer, kad neko kupi odreenu stvar, a zna da je dralac takve stvari do iste doao na pravno nedozvoljen nain, takva dravina je zakonita ali nesavesna. Savesnost mora postojati kroz itav period trajanja dravine, da bi se dralac stvari mogao na nju pozivati. Ista podela dravine na savesnu i nesavesnu dravinu je od posebnog znaaja kad se radi o odraju ili vraanju plodova od draoca. Tako na primer, savestan dralac ima pravo na sve plodove koje je ubrao, kao i na koristi koje je od njih imao dok je bio savesni dralac. Lice koje ima nesavesnu dravinu, nema nikakva prava ve samo obaveze prema vlasniku stvari. Tako je on u obavezi, kada je tuen za povraaj dravine, da vlasniku ne samo povrati stvar ve i sve koristi, odnosno plodove koje je imao od stvari. ZASTITA DRZAVINE - Drzavina ima pravnu zastitu zbog odrzavanja javnog reda I mira, uspostavljanja drustvene discipline, cime se otklanja samovolja I voluntarizam. Vladala je pretpostavka da onaj ko drzi I koristi stvar ima na to pravo, pa se zato raspravljanje o zastiti ogranicavalo samo na zapovest da uznemiravanje prestane, odnosno da se oduzeta stvar vrati. Rimska zastita drzavine postizala se interdiktima. Postojale su dve grupe interdikta. Jednima se pruzala zastita od trajnog uznemiravanja I ometanju u koriscenju drzavine, a druga da se oduzeta stvar vrati. Drzavinska zastita treba da bude brza I efikasna, jer se jedino na taj nacin opravdava njeno postojanje. Medjutim, u praksi nasih sudova desavaju se anomalije tako da pojedini drzavinski sporovi traju I po nekoliko godina. SAMOPOMOC - Samopomoc je najstariji oblik zastite prava koji prethodio organizovanoj (drzavnoj) zastiti. U modernim pravima samoglasno ostvarivanje prava nije dozvoljeno, vec predstavlja krivicno delo samovlasca. Medjutim, samopomoc je dozvoljen oblik samozastite sopstvenom silom. Ona je izuzetan vid zastite, jer je drzava monopolizovala pravnu zastitu preko svojih organa. U pred drzavnom periodu samopomoc je regulisana narodnim obicajima tako da nisu dozvoljavali samovolju, vec je tada zastita bila pod stalnom kontrolom okolinu. Nepostovanje pravila samopomoci mogla je dovesti do progonstva sto je bilo ravno smrti.Samopomoc je oblik nuzne odbrane, odnosno samoodbrane da bi se zastita drzavina, kod oduzimanja ili uznemiravanja drzaoca. To je oblik zastite koju preduzima drzalac bez posredstva drzave.Samopomoc je dozvoljena samo pod odredjenim uslovima:1) da je smetnja, odn. oduzimanje dravine, neovlaeno; 2) ne sme se vriti nanoenjem telesne povrede; 3) dralac je duan da se uzdrava od postupaka koji p rema okolnostima nisu opravdani;Medjutim, samopomoc mora biti restriktivna, jer se prilikom samopomoci ne smeju napadacu nanositi telesne povrede, odnosno odstetiti njegova imovina, posto bi u tom slucaju samopomoc bila protivpravna. Ako je stvar oduzeta moe je povratiti u roku u kojem se moe podii dravinska tuba, tj. u roku od 30 dana od dana saznanja za oduzimanje i uinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od dana oduzimanja. SUDSKA ZASTITA DRZAVINE - Drzavina nije pravo, ali ipak uziva pravnu zastitu, radi ocuvanja reda, mira I drustvene discipline. Tako je bilo I u rimskom pravu. Za drzavinsku zastitu drzavine postojale su dve tuzbe. Jedna je sluzila za zastitu drzavine od smetanja, a druga za povracaj drzavine. Drzavinske tuzbe se razlikuju od svojinskih tuzbi jer se drzavinskim tuzbama stiti fakticka vlast nad stvarima, dok se svojinskim stite stvarna prava. Zato se u drzavinskim sporovima raspravlja pitanja poslednjeg poseda, a ne jaceg prava na stvari. Sud u posesornim sporovima ogranicava raspravljanje samo na pretresanje I dokazivanje cinjenica poslednjeg stanja poseda I nastalog smetanja I shodno tome pruza pravnu zastitu prema poslednjem stanju drzavine, bez obzira na pravni osnov drzavine I savesnost drzaoca. U ovim sporovima iskljuceno je raspavljanje o pravu na posed, o pravnom osnovu, o savesnosti ili nesavesnosti poseda, ili o zahtevima za naknadu stete. U posebnim slucajevima sud moze doneti privremenu meru po sluzbenoj duznosti, radi otklanjanja hitne opasnosti protivpravnog ostecenja ili sprecavanja naselja ili otklanjanje nenaknadive stete. Ovi sporovi su pojednostavljeni I brzi kako bi se ponovo uspostavila fakticka vlast tuzioca na stvari, mada u praksi nasih sudova ovi sporovi ponekad traju godinama isto kao I svojinski sporovi.TUZBA ZA UZNEMIRAVANJE DRZAVINE - Pravo na podizanje ove tuzbe ima drzalac I pritezalac protiv onoga ko ga neovlasceno uznemirava u drzavini sa zahtevom da uznemiravanje prestane. Pod uznemiravanjem (smetanjem) podrazumeva se svaka radnja kojom se drzalac odnosno pritezalac ometa u mirnom koriscenju svoje stvari, odnosno prava. Uznemiravanje se uzima po objektivnim a ne pod subjektivnim merilima sto znaci da ce uznemiravanje postojati I kad ucinilac nije imao nameru da vrsi uznemiravanje. Slucajevi uznemiravanja su brojni I razliciti, o cemu obilje primera pruza sudska praksa.TUZBA ZA POVRACAJ DRZAVINE - Ovu tuzbu podize drzalac kome je oduzeta stvar protiv lica koje mu je stvar oduzelo sa ciljem da tuzilac ponovo uspostavi fakticku vlast nad stvari. I kod ovog spora iskljuceno je raspravljanje o pravu na drzavinu. Istina, tuzenje o sporu moze isticati prigovor manjljivosti drzavine tuzioca sa tvrdnjom, da mu je tuzilac oduzeo drzavinu primenom sile, pretnje, ili zloupotrebom poveranja. U tom pravcu ZOSO CG propisuje, da drzalac stekne silom, potajno ili zloupotrebom povjerenje ima pravo na zastitu, osim prema licu od koga je na takav nacin dosao do drzavine.ZASTITA PRAVA SVOJINE Pravo svojine se stiti svojinskim tuzbama, koje su u pravnoj teoriji poznate kao petitorne tuzbe. U vecini modernih prava postoje tri tuzbe za zastitu svojine:1.Reivindikaciona tuzba (rei vindicatio);2.Publicijanska tuzba (actio publiciana);3.Negatorna tuzba (actio negatoria).PUBLICIJANSKA TUZBA (ACTIO PUBLICIANA) Publicijansku tuzbu podize bivsi uzukapioni drzalac protiv sadasnjeg drzaoca. U modernom pravu, umesto fikcije iz rimskog prava uzima se pretpostavka da je vlasnik stvari ono lice koje je njen zakoniti I savesni drzalac sve do oduzimanja drzavine os strane tuzenog. Kod ove tuzbe osnov nije pretpostavljena svojina vec drzavina koja je podobna za odrzaj. Kao I reivindikacina tuzba, I publicijanska tuzba ima za cilj povracaj stvari. Razlika je samo u tome sto kod reivindikacione tuzbe tuzilac mora da dokaze pravo svjine, dok kod publicijanske tuzbe tuzilac se poziva na svoju zakonitu drzavinu, bez obzira na to da li je do sporne stvari dosao neposredno od tuzioca ili pak od nekog treceg lica. U ovom sporu uspece ona strana koja dokaze veci stepen kvalifikovanosti drzavine. Pravo na podnosenje pubilicijanske tuzbe ne zastareva. NEGATORNA TUZBA (ACTIO NEGATORIA) Negatornu tuzbu podize vlasnik ili svojinski drzalac protiv treceg lica koje ga neosnovano uznemirava, na drugi nacin, a ne oduzimanjem stvari, sa ciljem da takvo uznemiraanje prestane. U negatornom sporu tuzilac ne mora da dokazuje pravo svojine jer svojina nije ni sporna sto je mnogo lakse nego kod reivindikacione ili piblicijanske tuzbe. U negatornom sporu tuzilac mora da dokaze akt uznemiravanja I da trazi od suda da uznemiravanje prestane I uspostavljanja ranijeg stanja o trosku tuzenog. Ako je uznemiravanjem vlasnika prouzrokovana steta, vlasnik ima pravo da trazi nadoknadu stete opstim pravilima o naknadi stete. Pravo na podnosenje negatorne tuzbe ne zastareva.REIVINDIKACIONA TUZBA (REI VINDICATIO) To je tuzba vlasnika stvari za povracaj individualno odredjene stvari protiv drzaoca kod kojeg se stvar nalazi.posto tuzilac trazi povracaj stvari, a ne povracaj svojine on mora dokazati da je vlasnik oduzete stvari. Ako tvrdi da je na derivativan nacin stekako pravo svojine on sudu ora pruziti na uvid kupoprodajni ugovor kao osov sticanja I upis prava svojine u katastar nepokretnosti kao nacin sticanja. Ako tuzilac tvri da je pravo svojine stekao odrzajem, mora dokazati da je za vreme odrzaja imao zakonitu I savesnu drzavinu, pri cemu se zakonitost dokazuje, a savesnost pretpostavlja (redovni odrzaj). Ako se poziva na vanredni odrzaj, onda se savsesnost takodje pretpostavlja u korist tuzioca, a ako tuzeni smatra da tuzilac nije bio savesni drzalac stvari to moraju dokazati. Ovu tuzbu moze podneti ono lice koje nije bilo drzalac stvari pre oduzimanj. Tuzbom se mogu traziti samo individualno odradjene stvari. Cilj reivindikacione tuzbe je povracaj oduzete stvari u drzavini tuzioca. Predaja se najcesce sastoji u fizickoj predji stvari, ali moze biti I fiktivna predaja. Od momenta podnosenja reivindikacione tuzbe tuzeni postaje nesavestan drzalac iako je do tada mogao biti savestan drzalac, ali vlasnik moze dokazati da je savestan drzalac postao nesavestan I pre dostavljanja tuzbe, sto je od znacaja za kod vracanja plodova I naknade stete. Savestan drzalac ima prav na naknadu nuznih troskova zaodrzavanje stvari koje je duzan naknaditi vlasnik stvari u meri u kojoj ti troskovi nisu obuhvaceni koristima koje je on dobio od stvari. Savestan drzalac ima pravo retencije stvari, dok mu se ne neknadi iznos nuznih I korisnih troskova koje je imao u vezi sa odrzavajem stvari. Takodje, savesni drzalac ima pravo na potrazivanje naknade nuznih I korisnih troskova, u roku od tri godine od dana predaje stvari. Nesavestan drzalac je duzan da plati naknadu za koriscenje stvari, kao I da plati naknadu stete nastalu pogorsanjem ili propascu stvari, osim ako bi ta steta nastaa I kada bi se stvar nalazila kod vasnika. Nesavesta drzalax moze

traziti naknadu nuznih troskova koje bi imao I vlasnik da se stvar nalazila kod njega, ali naknada korisnh troskova moze se ostvariti samo ako su korisni za vlasnika. Potrazivanje nasevesnog drzaoca stvari u pogledu naknade troskova zastareva u roku od 3 god. od dana predaje stvri. Pravo na podnosenje reivindikacione tuzbe ne zastareva. SUSVOJINA Susvojina je pravo svojine koje dva ili vise lica imaju na istoj stvari, svako prema svom udelu s tim sto je deo svakog od njih odredjen srazmerno prema celini. Ako suvlasnicki delovi nisu odredjenji pretpostavlja se da su jednaki. Suvlasnicki deo predstavlja alikvotni deo celine I moze biti izrazen procentualno, u razlomku ili u decimalama. Za razliku od svojine, kod susvojine je predmet susvojine nepodeljen, sto znaci da ce susvojina prestati cim se izmedju suvlasnika izvrsi fizicka deoba, jer tim cinom svaki suvlasnik postaje samostalni vlasnik. NASTANAK SUSVOJINE Susvojina je nastala jos u rimskom pravu. Do nje se najpre odazilo pri raspadu konsorcijuma (prve rimse porodice kao porodicne zjecnice agnata). Kasnije se do susvojine najcesce dolazilo nasledjivanjam, kada vise lica nasledi istu stvar, ali I pravnom poslu, kada vise lica kupi zajednicku stvar ili kada se stvari slucajno sjedine. ZASTITA SUSVOJINE Suvlasnik svog (idealnog) dela ima pravo da samostaln podize svojinske I drzaviske tuzbe, kako prtiv trecih lica, tako I protiv ostalih suvlasnika. U tom pogledu vaze ista pravila kao I kod svojine. Dakle, svaki suvlasnik moze podneti drzavine tuzbe zbog smetanja I oduzimanja predmeta drzavine, kao I svojinske tuzbe (rei vindikatio, actio publiciana I actio negatoria).MODERNI KONCEPT SUSVOJINE U modernom pravu smatra se da je suvlasnickoj zajednici podeljeno pravo svojine, mada, postoji I shvatanje da je kod susvojine pravo svojine jedinstveno, a medju suvlasnicaima se deli samo vrsenje ovlascenja iz kojih se sastoji pravo svojine. Svaki suvlasnik moze raspolagati svojim udelom bez saglasnosti ostaih suvlasnika, ali bez povredjenja prava ostalih suvlasnika. U slucaju prodaje suvlasnickog dela ostali suvlasnici imaju pravo prece kupovine. Ako suvlasnik u rou od 10 dana od dana kada mu je dostavljenja pisana ponuda za kupovinu suvlasnickg dela, ne prihvati ponudu, ponudjac moze svoj suvasnicki deo prodati trecem licu. Plodovi I ostali prihodi od stvari sele se izmedju suvlasnika srazmerno velicini njihovog dela. Suvlasnici iamju pravo da zajednicki uparavljaju sa stavarima, ali mogu poveriti upravljanje jednom ili nekolicni suvlasnika ili trecem licu, cija prava I obaveze odredjuju suvlasnici. U slucaju spora oo postavljanja upravnika I njegvih ovlascenja odlucuje sud.ODRZAVANJE STVARI Vecinski suvasnici, tj. oni ciji delovi zajedno cine vise od polovine vrednosti stvari daju saglasnost za uredjenje nacina koriscenja stvari. Kada se radi o preduzimanj poslova koji prelaze okvire redovnog upravljanja potrebna je saglasnost svih suvlasnika, a ako takva saglasnost nije postignuta, svaki suvlasnik ima pravo da pokrene sudski spor. Svaki suvlasnik ima pravo da u svako doba zahteva da se poloze racuni I podele sve koristi. Suvlasnici snose srazmerno troskove koriscenja, upravljanja I odrzavanja stvari I ostale terete koji se odnose na celu stvar, srazmerno velicini svojih delova. ZAJEDNICKA SVOJINA Zajednicka svojina je pravo svojine koje imaju dva ili vise lica na jednoj stvari, pri cemi njihovi udeli u toj stvari nisu odredjeni ni idealno ni realno, ali su odredivi. Zajednicka svojina je vezana za zajednicu zivota I rada izmedju vise lica, bilo da su t bracni drugovi, clanovi porodicne zajednice ili sanaslednici. Smatra se da je vorevina germanskog prava, nastala dugom egzistencijom obicaja. Svaki zajednicar ima pravo da stavr koristi I da ucestvuje u njenom upravljanu, s tim sto troskovi koriscenja, odrzavanja I cuvanja stvari tereta snose zajednicki na jednake delove. Trece lice moze izuzetno steci pravo svojina na osnovu pravnog posla sa nekim od zajednicara I to: na pokretnoj stvari ako je savestan I stvar je stekao na osnovu teretnog pravnog posla, a na nepokretnoj stvari, ako je savestan I ako pravo svojine nije bilo upisano u katastar nepoktetnosti na ime svih zajednicara. Moguca je deoba zajednicke svojine u svako doba na osnovu sporazuma zajednicara, a ako se sporazum ne moze postici, svaki zajednicar ima pravo da zahteva od suda utvrdjenje njegovog dela (idealni deo).Zajednicka svojina nije apstraktna pravna kategoija, vec oblik svojine sui generis.SLUCAJEVI ZAJEDNICKE SVOJINE Postoji nekolikoslucajeva zajednicke svojine I to:1.Zajednicka svojina bracnih I vanbracnih drugova;2.Zajednicka svojina clanova porodicne zajednice;3.Zajednicka svojina sanaslednika. ETAZNA SVOJINA Etazna svojina je pravo svojine na posebnim delovima stambene ili poslovne zgrade s kojim su nedeljivo povezana odredjena prava na zajednickim delovima zgrade I na zemljistu na kom je zgrada izgradjena. Smatra se da je nastanak etazne svojine kao slozeno pravnog fenomena nastao iz socijalnih, ekonomskih I komunalnih razloga. Etazna svojina moze postojati na stanu ii poslovnoj prostoriji bez obzira na povrsini ovih prostorija. Zgrada ima svojstvo pravnog lica I oznacava se kao objekat u kome je najmanje jedan posebni deo namenjen za stanovanje I sa njom cini gradjevinsku I funkcionalnu celinu. Etazni vlasnik, slobodno uziva, koristi I raspolaze posebnim I zajednickim delovima stambene zgrade pod uslovom da ne povredjuje prava drugih vlasnika I namenjenu stambene zgrade. Pod posebnim delovima stambene zgrade smatraju se: stanovi, poslovne prostorije, podrumi, potkrovlja, graze, ali I balkoni, terase Zajednicki delovi stambene zgrade se: temelj, krov, p rohodne I neprohodne terase, fasada, prozori I vrata, dimnjaci, stepeniste, liftovi, vodovodne, kanalizacione, telefonske kao I sve druge instalacije, zajednicka potkrovlja, perionice, hodnici, holovi, podrumi, garazeKonstrukcija etazne svojine obuhvata 3 neraskidivo pove zana elementa I to: zemljiste, zajednicke delove zgrade I posebne delove zgrade. Dok na posebnom delu stambene ili poslovne zgrade njihovi titulari imaju pravo svojine, dotle na zajednickim delovima kao I na zemljistu na kome se zgrada nalazi I koje sluzi redovnoj upotrebi zgrade oni imaju zajednicku nedeljivu svojinu.