MIEL OSUDOVSKI: "GLOBALIZACIJA SIROMATVA" - SLOM FINANSIJSKOG TRITA I DEMONTAA SOCIJALNE DRAVE

Poznati kanadski ekonomista i profesor ekonomije na univerzitetu u Otavi, Miel osudovski, u novom i proirenom izdanju svetskog bestselera 'Globalizacija siromatva', opisuje novi svetski poredak koji se hrani ljudskom bedom i unitavanjem okoline, stvara socijalni aparthejd, podstie rasizam i etnike sukobe, i ukida prava ena. osudovski navodi primere iz celog sveta, koji ukazuju na to da je posledica globalizacije opte osiromaenje. Knjiga je ujedno i kritika neoliberalnog koncepta u svim njegovim segmentima.

U novom proirenom izdanju, autor analizira uzroke i posledice gladi u podsaharskoj Africi, slom finansijskog trita 2008., demontau socijalne drave i razaranja u svetu, to je posledica korporativne ekonomije i liberalizacije trita. 'Globalizacija siromatva' poinje opisom dravnog udara u ileu 11. septembra 1973. godine, kada je, neoliberalizam stupio na svetsku scenu u svojoj eksperimentalnoj fazi. Poetak kraja - 11. septembar 1973. - Vojni udar u ileu Nekoliko nedelja posle vojnog udara u ileu, 11. septembra 1973. godine, u kome je vlada predsednika Aljendea svrgnuta od strane vojne hunte Augusta Pinoea, hleb je u toj zemlji poskupeo za 264%. Taj potez su osmislili i 'preporuili' Pinoeu ameriki ekonomisti, uenici i sledbenici teorije Miltona Fridmana, poznatiji kao "Chicago Boys". Oni su u to vreme predavali na Ekonomskom institutu Univerziteta u ileu. Tog 11. septembra, posle bombardovanja predsednike palate Moneda, nova vojna vlada je naredila prekid vatre za naredna 72 asa. Posle nekoliko dana ameriki ekonomisti su imali razloga za slavlje, budui da su pozvani od strane vojne hunte da preuzmu kljuna mesta u njihovoj vladi.

Cene namirnica su nezaustavljivo rasle, a izdana je uredba da se plate ne smeju poveavati, da bi se 'garantovala ekonomska stabilnost zemlje i obuzdala inflacija'. Dan za danom je zemlja tonula u ponor siromatva. Za manje od godinu dana, u ileu je hleb poskupeo 36 puta, a 85% stanovnitva je ivelo ispod granice siromatva. Poveavanje cena, zamrzavanje plata i poveanje poreza je unitilo ivot veini stanovnika ilea, a privreda je unitena. Makroekonomska reforma nije uopte bila 'neutralna', kao to su objanjavali ekonomisti i akademici putem medija. Prouzrokovala je velike promene u drutvenom i politikom ivotu zemlje. 'Slobodno trite' je postalo delotvoran instrument 'ekonomske represije'. 1976. 'Chicago Boys' stiu u Argentinu Dve godine posle, 1976., osudovski je posetio Argentinu, gostujui na Nacionalnom Univerzitetu u Kordobi, industrijskom seditu zemlje. Za vreme njegove posete Argentini, vojnim udarom je vlast preuzeo general Horhe Rafael Videla. Na desetine hiljada ljudi je uhapeno, a mnogi od njih su ubijeni. Ponovljen je ileanski scenario, u komu je CIA stajala iza svega. ak su i masakri i krenja ljudskih prava bili sastavni deo reforme 'liberalizacije trita', ali ovog puta pod izgovorom njujorkih zajmodavaca iz MMF-a. Preporuke MMF-a, nazvane 'Program strukturalnog oporavka', jo uvek nisu bile slubeno objavljene. Iskustva ilea i Argentine sa 'Chicago boys-ima' bila su generalna proba svemu onome to e tek uslediti na globalnom nivou. U kratkom periodu je slobodno trite postalo ekonomski model veine zemlja. Do izbijanja dunike krize, 1980. godine, rauna se da je MMF uspeo nametnuti svoj ekonomski model u 150 zemalja sveta, uglavnom onih u razvoju. osudovski tvrdi da je MMF na bedi, osiromaenju i izmetanju proizvodnje uveliko profitirao, ali i uspostavio novi svetski poredak. Posle reima i demokratske vlade u slubi MMF-a U meuvremenu su vojni reimi u Latinskoj Americi ustupili mesto 'parlamentarnoj demokratiji'. Demokratski izabrane vlade su dobile zadatak da privatizuju nacionalne ekonomije po programu Svetske banke. Peru je 1990. potresala duboka ekonomska kriza. Parlamentarni izbori su trebali da odlue ko e voditi zemlju. Populistika vlada u ostavci, Alana Garsije, bila je na 'crnoj listi' MMF-a. Za predsednika Perua je, 28 jula 1990. godine, izabran Alberto Fuhimori. Nedugo nakon preuzimanja dunosti, Fuhimori primenjuje 'ok terapiju' u posrnuloj peruanskoj ekonomiji. Peru je, meutim, tada kanjen od strane MMF-a, jer nije postupao po njihovom diktatu. Gorivo je poskupelo 30 puta, a cena hleba se udesetostruila u samo jednom danu. MMF je sprovodio svoje mere u saradnji sa ministarstvom finansija SAD-a. Te reforme, koje su se sprovodile 'u ime demokratije', bile su smrtonosnije, nego one koje su primenjivane u ileu i Argentini za vreme okrutne vladavine vojnih reima. Glad u Africi i Aziji posledica otvaranja trita i slobodnog uvoza amerikih i evropskih itarica

Ruanda je 80-ih godina prolog veka, bez obzira na visku stopu siromatva, bila u stanju da proizvodi dovoljno hrane da prehrani svoje stanovnitvo. Poetkom 90-ih je privreda Ruande unitena, a sa njom i celokupna poljoprivredna proizvodnja. MMF je zahtevao od Ruande da "otvori svoje trite", i omogui uvoz amerikih i evropskih itarica ispod cene. Odluka je obrazloena "ohrabrivanjem domaih proizvoaa podsticanjem kompetitivnosti". Poetkom 90-ih u Indiji, Bangladeu, Vijetnamu, Keniji, Nigeriji, Egiptu, Maroku i na Filipinima se primenjivao isti model kao i u Ruandi. Ekonomska manipulacija i uplitanje u unutranju politiku zemalja od strane Vaingtona je samo u Indiji, zbog reformi MMF-a, milione ljudi osiromaila do te mere da doslovno nisu imali ta da jedu. U Vijetnamu, koji je imao jednu od najprosperitetnijih ekonomija i najveu proizvodnju pirina u svetu, dolo je do nedostatka hrane, to je bila direktna posledica zabrane kontrole cena i liberalizacije trita itarica. Istona Evropa i "steajni program" za Jugoslaviju Nakon zavretka 'hladnog rata', MMF je svoje reforme poeo sprovoditi i u zemljama istonog bloka, koje su se nalazile u ekonomskoj krizi i u periodu tranzicije. Veliki delovi biveg Sovjetskog Saveza, baltike zemlje i istoni Sibir su 1992. bili na ivici gladi. U Jugoslaviji su 1989-1990. ekonomisti Svetske banke pokrenuli 'steajni program'. U tom je periodu praktino 'poieno' 1.100 dravnih firmi, a 614.000 radnika iz realnog sektora je otputeno. To je bio samo poetak ekonomskog sloma Jugoslavenske Federacije, koji e kasnije poprimiti katastrofalne razmere. Novi svetski poredak je ukinuo nacionalne suverenitete i prava graana, i uveo nova pravila putem Svetske trgovake organizacije (WTO). Velikim svetskim bankama i multinacionalnim korporacijama su 1995. godine data ovlaenja koja zadiru u suverenitete naroda i drava u svetu. Javni dug je rastao i prouzrokovao propast dravnih institucija. Bogatstva su se gomilala u rukama privatnika, bez ikakvog nadzora i prepreka. Ratovi u Avganistanu i Iraku Ratovi koje je pokrenuo SAD protiv Avganistana (2001.) i Iraka (2003.), bili su znak evolucije i prekretnice na globalnom nivou. Amerike i britanske trupe su izvrile invaziju na Irak i pri tom unitile javnu infrastrukturu, ubijajui pri tom na hiljade civila. Posle 13 godina ekonomskih sankcija, rat u Iraku je osiromaio celokupno stanovnitvo te zemlje. Rat i globalizacija koraaju uporedo jedno sa drugim. Potpomognuta ratnom mainerijom Sjedinjenih Drava, globalizacija je ula fazu kada kljunu ulogu u njenom sprovoenju igraju multinacionalne korporacije. Najjaa vojna sila nakon Drugog svetskog rata, ula je u avanturu koja je pretnja budunosti celog sveta.

Odluka da se okupira Irak nije imala nikakve veze sa 'orujem za masovno unitenje', kao ni sa navodnom povezanou sa Al-Kaidom. U Iraku je 11% svetskih rezervi nafte, to je pet puta vie nego to poseduju SAD. 70% svetskih rezervi nafte i prirodnog gasa se nalazi u Srednjoj Aziji i na Bliskom Istoku, od Kaspijskog mora do Mediterana. Rat u Iraku i Avganistanu je posluio i za razvoj novog naoruanja, a u jednom dokumentu iz 1995. godine amerikog zapovednitva pie da je 'razlog intervencije zatita nacionalnih interesa SAD-a u regiji, tj. siguran pristup i dostava nafte iz Persijskog zaliva SAD-u i njegovim saveznicima'. Nakon invazije je iraka ekonomija pala pod jurisdikciju okupacione amerike vojne vlade, na ijem je elu bio general u penziji Dej Gardner. U saradnji sa amerikim okupacionim vlastima, Pariski klub, MMF i Svetska banka su imali kljunu ulogu u posleratnoj 'izgradnji' Iraka. Odluili su da proksidolar bude prelazna valuta u toj zemlji, kao to je uinjeno u Bosni i Hercegovini 1995., Dejtonskim sporazumom. Ogromne rezerve nafte su pripale amerikim i engleskim naftnim kompanijama. Zaarani krug dunikog ropstva, kao instrumenta za pljaku, bio je najbolji scenario za Irak. Celokupna privreda Iraka je ponuena na prodaju. MMF i Svetska banka su pravno legalizovali tu oiglednu pljaku. SAD nisu vojno prisutne samo u Iraku i Avganistanu, nego i u raznim zemljama biveg Sovjetskog Saveza, kao i na Kosovu. Uloga amerikih trupa je da tite ekonomske interese SAD-a od Mediterana do zapadnih granica Kine. Ukratko, militarizacija slui iskljuivo pomicanju granica 'slobodnog trita' na svetskom nivou. Globalna depresija Ratne pohode, koje predvode SAD, pratila je rastua svetska ekonomska kriza koja je posledica dunike krize sa poetka 80-ih i ne mogu se posmatrati odvojeno. Dravni resursi SAD-a su preusmereni u vojne svrhe, da bi se finansirao vojnoindustrijski kompleks i pojaala unutranja bezbednost, a sve tetu socijalnih programa (ak i onih najneophodnijih). Nakon 11. septembra 2001. i propagandne kampanje koja je usledila, ojaan je legitimitet 'globalnog sistema slobodnog trita', to je otvorilo vrata novom talasu ukidanja do tada postojeih propisa i privatizaciji javnih slubi, kao i dravne infrastrukture (zdravstva, elektroenergetskih firmi, voda i transporta). Osim toga u Sjedinjenim Dravama, Velikoj Britaniji i veini zemalja Evropske Unije, dolo je i do reforme pravosua. Pravna drava je ukinuta i naziru se obrisi novog totalitarnog dravnog aparata kome civilno drutvo prua slab ili skoro nikakav otpor.