UNIVERZITET SINGIDUNUM PFB, RAUNOVODSTVO I REVIZIJA

Mr. Marko Milojevid

1.

POSLOVNE AKTIVNOSTI: prodaja gotovih proizvoda, pruanje usluga, pladanje dobavljaima za materijal, robu, pladanje trokova poslovanja (proizvodnih, neproizvodnih, zarada), isplata kao i naplata kamata na pozajmljena odnosno plasirana sredstva. Razlika priliva i odliva gotovine = Neto novani tokovi iz poslovnih aktivnosti Neto novani tokovi iz PA se uporeuju sa NETO DOBITKOM iz BU-a, vrlo retko su jednaki.

Neto dobitak = Prihodi Rashodi Potovanje principa realizacije i matchinga; tokovi rentabiliteta Neto novani tok = Prilivi Odlivi gotovine Nastanak izvetaja o novanim tokovima zasniva se na konverziji ili prevoenju tokova rentabilnosti ( prihoda i rashoda) na novane tokove (primanja i izdavanja gotovine).

2. Investiciona aktivnost se odnosi na vrednovanje ulaganja iji je rok dui od jedne poslovne godine: Nabavka nekretnina, postrojenja i opreme, nematerijalnih sredstava, ulaganja u dugorone finansijske instrumente kao i njihova prodaja.
3. Finansijska aktivnost utiu na veliinu i strukturu izvora finansiranja, odnosno na promenu sopstvenog i pozajmljenog kapitala. Novana primanja: uzimanje kredita, emisija obveznica i akcija Novana izdavanja: Isplata dividendi, povraaj samo glavnice kredita.

Analiza novanih tokova se naziva i procena solventnosti Solventnost je sposobnost preduzea da dugorono pokriva sve svoje dospele obaveze plaanja u rokovima njihovog dospea. Analiza novanog toka (procena solventnosti) se sastoji:

1.

Operativne odnose se na sposobnost preduzea da raste i razvija se kroz poslovne aktivnosti. Preduzee koje najvee prilive gotovine ostvaruje od prodaje proizvoda, roba i usluga a odlive od aktivnosti plaanja trokova sadranih u prodatim proizvodima, robama i usluga je preduzee ije su operativne perfomanse veoma dobre.

Tokovi iz poslovnih aktivnosti moraju biti pozitivni jer je to potvrda da preduzee moe da generie gotovinu.
2. Finansijska fleksibilnost odnosi se na procenu sposobnosti preduzea da generie gotovinu iz drugih izvora koje nisu deo poslovne aktivnosti. Sposobnost preduzea da se kreditno zaduuje, da emituje obveznice ili akcije, kao i da prodaje aktivu(sredstva) kojima raspolae(N,P,O I F.I). Likvidnost-deo fin. fleksibilnosti i definie se kao kratkoroni aspekt posmatranja novanih tokova preduzea. Likvidnost sposobnost preduzea da pretvori svoju aktivu u gotovinu.

3.

Likvidnost zavisi od finansijskih koeficijenata:

a) b) c)

Koeficijenti za procenu likvidnosti Utvrivanje neto obrtnih sredstava Specifini koeficijenti koji se odnose na Izv. o novanim tokovima

Koeficijenti za procenu likvidnosti

1. Pokazatelj Opte Likvidnosti

PokazateljOptelikvidnosti

ObrtnaSredstva KratkoroneObaveze

Normala 2:1 (1:1); 1 dinar KO je pokriven sa 2 dinara OS. 2. Rigorozni pokazatelj Likvidnosti
Rigorozni pokazateljlikvidnosti LikvidnaSredstva KratkoroneObaveze

Normala: 1:1 (0,5:1)

b) Utvrivanje neto obrtnih sredstava

Neto obrtna sredstva = Obrtna sredsta Kratkorone obaveze

Zadovoljavajude je ako iznos razlike ima tendeciju porasta posmatrano kroz vie obraunskih perioda

c) Specifini finansijski pokazatelji

1. Odnos Neto novanog toka i neto dobitka

Netonovanitok iz poslovneaktivnosti Netodobitak

Odnosnetonovanogtokainetodobitka

Ovak koeficijent pokazuje koliko je preduzee sposobno da generie novane tokove na svaki dinar neto dobitka. 2. Uee neto novanog toka u prihodima od prodaje
Uee NNT u prih.od prodaje Netonovanitok iz poslovneaktivnosti Neto prihodi pd prodaje

Ovaj koeficijent je merilo sposobnosti aktivnosti prodaje da generie novane tokove

1. Odnos neto novanog toka i ukupnih sredstava preduzea

OdnosNNT iUkupnihsredstava Netonovanitokiz poslovneaktivnosti Ovaj Pr osenaukupnasredstva

koeficijent je

merilo sposobnosti imovine (sredstava) da generie gotovinu 2. Slobodan novani tok

Slobodannovanitok NNT Dividende Netoulaganjausta ln asredstva
Netoulaganjausta ln asredstva Pr iliviod prodaje Odlivi poosnovunabavkeOS

Definie se kao merilo ostatka gotovine iz poslovnih aktivnosti kada se isplate dividenda i kada se izvre ulaganja u rast preduzea.

ANALIZA NETO OBRTNOG FONDA Neto obrni fond se definie (working capital) kao razlika dugoronih izvora finansiranja i Stalnih sredstava

Zlatno pravilo bilansiranja u irem smislu?

Analiza Leverage-a
Poslovni leverage utvrditi prelomnu taku? Fiksni trokovi Finansiski leverage = Rashodi na ime kamata za pozajmljeni kapital Kombinovani leverage = Rizik kombinacija poslovnog i finansiskog

ALTMANOV Z Score Model

Z=0.717X1+0.847X2+3.107X3+0.420X4+0.998X5

X1 Neto obrtna sredstva / Ukupna aktiva

X2 Zadrani dobitak / Ukupna aktiva

X3 Dobitak pre poreza i kamata (EBIT) / Ukupna aktiva X4 Sopstveni kapital / Ukupne obaveze X5 Prihodi od prodaje / Ukupna aktiva

Promena poslovnog dobitka i uticaj na stopu prinosa Ukupan/Sopstven kapital

R.br Pozicija 2007 2008 2009 R.br Pozicija 2007 2008 2009

1 Ukupni Izvori 1.1 Sopstveni kapital

100.000 100.000 100.000 20.000 50.000 50.000 20.000 10.000 10.000 1.000 9.000 9,00 70.000 30.000 20.000 6.000 14.000 1.400 12.600 12,60

1 Ukupni Izvori 1.1 Sopstveni kapital 1.2 Pozajmljeni kapital 2 3 Dobitak iz poslovanja Rashodi kamata (20%)

100.000 100.000 100.000 20.000 80.000 40.000 16.000 50.000 50.000 40.000 10.000 30.000 3.000 27.000 27 70.000 30.000 40.000 6.000 34.000 3.400 30.600 30,6

1.2 Pozajmljeni kapital 80.000 2 3 Dobitak iz poslovanja Rashodi kamata (20%) 20.000 16.000 4.000 400 3.600 3,60

4 Dobitak pre poreza 5 Porez na dobitak(10%)

4 Dobitak pre poreza 24.000 5 Porez na dobitak(10%) 2.400 21.600 21,6

6 Neto dobitak 7 Stopa prinosa na ukupna sredstva Stopa prinosa na sopstvena sredstva

6 Neto dobitak 7 Stopa prinosa na ukupna sredstva Stopa prinosa na sopstvena sredstva

0,18

0,18

0,18

1,08

0,54

0,43

Promena poreza na dobitak

R.b r Pozicija 1 Ukupni Izvori 1.1 Sopstveni kapital 1.2 Pozajmljeni kapital 2 3 4 5 6 7 Dobitak iz poslovanja Rashodi kamata (10%) Dobitak pre poreza Porez na dobitak !!!(10%) Neto dobitak Stopa prinosa na ukupna sredstva Stopa prinosa na sopstvena sredstva 2006 2007 2008 100.000 100.000 100.000 R.br Pozicija 1 Ukupni Izvori 1.1 Sopstveni kapital 1.2 Pozajmljeni kapital 2 3 4 5 6 7 Dobitak iz poslovanja Rashodi kamata (10%) Dobitak pre poreza Porez na dobitak(50%) Neto dobitak Sopa prinosa na ukupna sredstva Stopa prinosa na sopstvena sredstva 2006 2007 2008 100.000 100.000 100.000

20.000
80.000 20.000 8.000 12.000 1.200 10.800 10,80

50.000
50.000 20.000 5.000 15.000 1.500 13.500 13,50

70.000
30.000 20.000 3.000 17.000 1.700 15.300 15,30

20.000
80.000 20.000 8.000 12.000 6.000 6.000 6,00

50.000
50.000 20.000 5.000 15.000 7.500 7.500 7,50

70.000
30.000 20.000 3.000 17.000 8.500 8.500 8,50

54,00

27,00

21,86 8

30,00

15,00

12,14

Uvek kada je stopa prinosa aktive vea od kamatne stope isplati se da se preduzee finansira iz dugoronih obaveza jer e to dovesti do bolje efikasnosti u korienju sopstvenog kapitala i poveati prinos na sopstveni kapital! (poslovni dobitak je isti a to je vea stopa poreza na dobitak to se vie isplati)