MANJE JE VIE

Ovo je pria o kamenorezcu koji je bio jako nezadovoljan svojim ivotom i pozicijom u drutvu. Jednoga dana prolazei pored poznate trgovake radnje, ugledao je izobilje svatarija koje su bile izloene u radnji velikog trgovca. Pomislio je: Oh, kako li je taj ovek moan! Da mi je postati nalik njemu... Na njegovo iznenaenje, postao je trgovac, uivajui u luksuzu i moi o kojoj je prethodno samo zamiljao. Ali uprkos tome, sada je bio predmet zavisti i prezira preostalih trgovaca i ljudi koji su bili ispod njegovog statusa. Tako je jednog dana pored njegove radnje prolazio visoki inovnik. Posmatrajui ga kako se eta trgom, u svojoj zatvorenoj nosiljki, praen svojim slugama i vojnicima koji su udarali u bubnjeve i gongove, primetio je da svi, bez obzira na njihov status, su morali da se poklone njegovoj pojavi. Tada je opet pomislio: Oh, kako li je tek ovaj ovek moan! Da mi je postati nalik njemu... ivot mu je i ovoga puta izaao u susret i nainio ga visokim inovnikom. Sada je i on imao svoju koiju, limuzinu, sluge i pratee oficire. Meutim, u svojim etnjama, zapalo mu je oko ka nebu, a zatim se zaustavilo na Suncu. U njemu se opet javilo nezadovoljstvo sopstvenim poloajem, te je sada poeleo postati nalik Suncu. ivot uvi njegove elje, uinio ga je Suncem. Sada je sijao neustraivo, palei polja ita svojom vrelinom, zbog ega su ga proklinjali svi radnici i farmeri. Ali, ogroman crni oblak, prepreio se ispred njega i njegovi zraci sada nisu mogli prodreti kroz zavese oblaka. Pomislio je: Oh kako li je ovaj oblak moan kada moe zaustaviti moje zrake. Da mi je postati nalik njemu... Mili ivot, opet mu je usluio elju i nainio ga oblakom. Svojim kiama i poplavama, nanosio je tetu seljanima i poljima, zbog ega je bio tema prekora svih onih koji su bili pod njime. Ali ubrzo nakon toga, njega je iznenada pomerila zauujua sila po imenu vetar! Pomislio je svojim nezadovoljstvom: Ohh kakve moi poseduje ovaj Vetar! Da mi je postati nalik njemu... ivot se osmehnu i naini ga vetrom. Sada, omaijan sa moi vetrova i vazdunih struja, skidao je krovove kua, upao drvee iz korena, izazivajui pritom strah i trepet u svima koji su bili ispod njega. Ali nakon nekog vremena, naiao je na neto to nije mogao pomeriti. Bila je to ogromna, nepomina stena. Tada je, ve po navici, pomislio: Ohh kako je mona ova Stena. Ne mogu joj nita uiniti! Da mi je postati nalik njoj... Postade na tragalac i stena, hvalei se svojom umiljenom nepominou i prkosu koji je pruao ostalim prirodnim silama, sve do momenta kada je osetio udar ekia po njegovoj tvrdoj povrini. Osetio je stvaranje pukotina i duboko pitanje: ta!? ta to moe biti jae od mene kao Stene? Kada je bacio pogled nadole, ugledao je pred njime figuricu koja je u ruci imala alat za seenje kamena. Bio je to samo jedan kamenorezac...