Likvidnost preduzea

POKAZATELJI LIKVIDNOSTI Likvidnost je svojstvo imovine ili njezinih pojedinih dijelova da se mogu pretvoriti u gotovinu dostatnu za pokrie preuzetih obveza. Pokazatelji likvidnosti usporeuju kratkorone obveze s kratkoronim ili tekuim izvorima dostupnim za podmirivanje kratkoronih obveza. Najuestaliji pokazatelji likvidnosti su: koeficijent tekue likvidnosti, koeficijent ubrzane likvidnosti, koeficijent trenutne likvidnosti, koeficijent financijske stabilnosti, neto radni kapital ili obrtni kapital, neto radni kapital prema ukupnoj imovini. koeficijent tekue likvidnosti = kratkotrajna imovina/ kratkorone obveze Koeficijent tekue likvidnosti pokazatelj je likvidnosti najvieg stupnja jer u odnos dovodi pokrie i potrebe za kapitalom u roku od godine dana. Ovaj pokazatelj mjeri sposobnost poduzea da podmiri svoje kratkorone obveze. Zadovoljavajua vrijednost koeficijenta tekue likvidnosti je ona koja ne odstupa znaajno od industrijskog prosjeka, a ukoliko industrijski prosjek nije poznat, tada bi ovaj omjer trebao iznositi priblino 2:1. Koeficijent ubrzane likvidnosti koeficijent ubrzane likvidnosti = (kratkotrajna imovina - zalihe) / kratkorone obveze Ovaj pokazatelj izuzima zalihe iz izrauna i stoga je precizniji kao mjerilo likvidnosti; govori o tome da li poduzee ima dovoljno kratkoronih sredstva da podmiri dospjele obveze a bez prodaje zaliha. Kao i kod koeficijenta tekue likvidnosti, poeljna vrijednost ovog pokazatelja je ona koja ne odstupa znaajno od industrijskog prosjeka. Ukoliko industrijski prosjek nije poznat, tada je poeljna vrijednost koeficijenta ubrzane likvidnosti priblino jednaka omjeru 1:1. Koeficijent trenutne likvidnosti Koeficijent trenutne likvidnosti = novac / kratkorone obveze Koeficijent financijske stabilnosti Koeficijent financijske stabilnosti = dugotrajna imovina / (kapital + dugorone obveze) Neto radni kapital ili obrtni kapital Neto radni kapital ili obrtni kapital = kratkotrajna imovina - kratkorone obveze (Izvor: sajt "Moj invest")

(http://project-management-srbija.com/upravljanje-troskovima/solventnost-i-likvidnost)

Solventnost i likvidnost
Upravljanje finansijskom ravnoteom i likvidnou sredstava Pod finansijskom ravnoteom se podrazumeva uravnoteen odnos izmedju sredstava i izvora sredstava. Finansijsku ravnoteu moemo posmatrati kroz analizu dugorone i kratkorone finansijske ravnotee. Dugoronu finansijsku ravnoteu posmatramo kroz dugorona sredstva, prema dugoronim obavezama i sopstvenim izvorima sredstava. Kratkoronu finansijsku ravnoteu posmatramo kroz kratkorona sredstva i novana sredstva, prema dospelim obavezama i obavezama koje dospevaju u kratkom roku. Radi uspostavljanja finansijske ravnotee, potrebno je uspostaviti paralelnost rokova u kojima e se pojedini delovi aktive pretvoriti u novac, a pojedine obaveze dospeti za plaanje. Kontrola kratkorone finansijske ravnotee predstavlja kontrolu likvidnosti. Kontrola dugorone finansijske ravnotee predstavlja kontrolu uslova za odravanje likvidnosti. Analiza kratkorone finansijske ravnotee moe se izvriti ako su pozicije u aktivi bilansa stanja grupisane po principu opadajue likvidnosti, a u pasivi po principu rastue dospelosti. Kratkorona finansijska ravnotea zahteva da odnos izmedju imobilisanih sredstava i izvora finansiranja bude 1: 1 Upravljanje likvidnou Likvidnost je sposobnost da se u svakom momentu mogu izmiriti obaveze prema poveriocima. Likvidnost odredjuju sledei faktori: 1. dospele obaveze 2. vremenski rokovi 3. sredstva plaanja Likvidnost kao jedna od naela finansijske politike, je determinisana brzinom pretvaranja imobilisanih sredstava u novac i brzinom dospea obaveza za plaanje. Na stepen likvidnosti utiu vrste i veliine pojedinih izvora sredstava. Likvidnost se moe posmatrati kao: 1. sadanja likvidnost 2. perspektivna likvidnost 3. opta likvidnost 1. Sadanja likvidnost pokazuje trenutnu mogunost isplate dospelih obaveza poveriocu, a njem koeficijent se izraunava po obrascu: Ksl= Irns/Ido Ksl = koeficijent sadanje likvidnosti Irns = iznos raspoloivih novanih sredstava Ido = iznos dospelih obaveza Ako je koeficijent jednak ili vei od jedan, znai ako je Ksl>=1, preduzee je sposobno da izmiri dospele obaveze. 2. Budua ili perspektivna likvidnost, predstavlja sposobnost preduzea da odgovori obavezama koje e dospeti za isplatu u odredjenom veremenskom periodu. Kpl = Irnsndml + Iphovkupp/ Idondml+Iokdzptpp

Kpl = koeficijent perspektivne likvidnosti Irnsndml = iznos raspoloivih novanih sredstava na dan merenja likvidnosti Iphovkupp = Iznos potraivanja i hartija od vrednosti koje e se unoviti u posmatranom periodu Idondml = Iznos dospelih obaveza na dan merenja likvidnosti Iokdzptpp = iznos obaveza koje dospevaju za plaanje tokom poslmatranog perioda Ako je koeficijent jednak ili vei od 1, moe se raunati na potpunu likvidnost. Planiranje likvidnosti Likvidnost preduzea se obezbedjuje planom priliva i odliva novca. Plan se sainjava na godinu dana, i krae: est meseci, kvartalno, meseno, sedmino. Prilikom planiranja koristi se: 1. bilansni metod 2. dinamiki metod : - analitiko odredjivanje moguih neto-priliva o odliva novca - uzima se u obzir period dospea naplata i isplata Likvidnu napetost je mogue prevazii putem sledeih mera: - bre pretvaranje nelikvidne imovine u likvidni oblik( rasprodaja zaliha, snienje cena, prodaja sirovina iznad minimalnih zaliha) - Izmena uslova plaanja za kupce (skraivanje rokova kreditiranja) - Korienje bankarskih kratkoronih kredita - Odlaganje izdataka za krai rok, radi odravanja osnovnih sredstava i nepotpune isplate zarada - Promene u politici cena - Emisija deonica - Korienje dugoronih kredita - Promena u politici cena i uslova plaanja - Odlaganje odredjenih zadataka za krai rok Politika optimalne likvidnosti Osnovni faktori optimalne politike su: 1. Zalihe 2. Potraivanja od kupaca 3. Likvidnosne rezerve Optimalna likvidnost podrazumeva: - obezbedjenje apsolune platene sposobnosti - maksimalno angaovanje sredstava - obezbedjenje minimalnog rizika nelikvidnosti Likvidnosna rezerva je novani iznos koji se dri u odredjenom iznosu iznad potreba za podmirenje dospelih obaveza. Veliina likvidne rezerve odredjena je: - finansijskom strukturom projekta - planiranjem novanih tokova - realnim mogunostima za uzimanje kamata Uticaj likvidnosti na poslovnu sposobnost i uzroci nelikvidnosti Poslovna likvidnost je sposobnost da se u rokovima uredno izmiruje dospele obaveze svojim tekuim novanim sredstvima. Likvidnost i poslovna sposobnost ostvaruju se uskladjivanjem priliva i odliva sredstava. Uzroci nelikvidnosti mogu biti:

1. Eksterni: - monetarno-kreditni sistem - kreditna politika banaka - politika Narodne banke - bankarsko-kreditni sistem - spoljno-trgovinski i devizni sistem - sistem platnog prometa - sistem raspodele - inflacija 2. Interni : - investicije u osnovna sredstva - zalihe - naplata potraivanja - gubici Mogunosti za otklanjanje uzroka nelikvidnosti: - ubrzana cirkulacija sredstava - kompenzacija dela sredstava i obaveza - angaovanje dodatnih novanih sredstava Solventnost i insolventnost Solventnost je sposobnost da svim sredstvima moe da podmiri sve obaveze ukoliko one dospevaju odjednom u istom asu. Insolventnost je kada su ukupna sredstva manja od ukupnih izvora. Sanacija je postupak kojim bi trebalo otkloniti insolventnost. Sanacioni program je niz mera, koje su realne, jasne i precizne, radi otklanjanja insolventnosti. Elementi sanacionog kredita su: - visina - rok - uslovi odobravanja - nain korienja - nain vraanja U praksi, insolventnost je najee posledica velike prezaduenosti, koja proizilazi iz fleksibilne politike banaka prilikom odobravanja kredita. Svaki dinar obaveza treba da se pokriva sa dva dinara sredstava.