VEBA FAZNA REGULACIJA

Fazna regulacija je najesce podeavanje (stelovanje) uglova poetnih faza kako bi neka naizmenina (sinusoidalna, pravougaona,... ) veliina zauzele odreen fazni stav. Postoje odreene polukontrolisane komponente koje mogu da budu fazno regulisane. Jedan od primera u energetskoj elektronici je tiristor. Bitno je da se u odreenom trenutku, posmatrano kroz vreme, ili kroz odreeno fazno kanjenje, posmatrano kroz ugao, nekim impulsom moe pobuditi odereena komponenta, da obavlja svoju namenu.I na taj nain komponenta je fazno kontolisana. U daljem tekstu e biti objanjena simulacija fazne regulacije u programskom jeziku Matlab korienjem Simulik-a.

SIMULINK-ZADAVANJE POTREBNIH FUNKCIJA I SIMULACIJA

SINUSNA FUNKCIJA:
Parametri: -amplituda 310 -frekvencija 50 Hz (2*pi *50=100pi) -faza 0

Slika1.Podeavanje parametara sinusne funkcije

TESTERASTI SIGNAL
Parametri: -amplituda 10000 -frekvencija 100 Hz (0.01s)-nameteno je da bude u fazi sa sinusnom funkcijom tako da dve testere odnosno dve periode testeraste funkcije se poklope sa jednom periodom sinusa.(slika 2)

Slika2.Podeavanje parametara testeraste funkcije

KONSTANTA:
Parametri: -Vrednost konstante 250

Slika3.Podeavanje parametara konstantne funkcije

SABIRA: Parametri:
-U orginalu sabira ima na svakom od ulazu po jedan plus( + + ).Jedan od pluseva na ulazu je za promenjen u minus(-) pa smo dobili operaciju oduzimanje (slika). Na isti nain se moe i dodati jo jedan plus ili minus tako da se kombinovanjem tih parametara moe dobiti eljena operacija (slika4)

Slika4.Podeavanje parametara sabiraa

Na slici 4 se moe videti da smo oduzimanjem konstante od testere(scope3) dobili takoe testeru ali sputenu za vrednost konstante (scope1)

PREKIDA (switch):
Ovaj blok ima tri ulazna (U1, U2, U3) i jedan izlazni signal (slika5).

Slika5.Podeavanje parametara prekidaa

Blok radi na sledei nain: Prvo se postavi vrednost konstante (threshold). Na osnovu te vrednosti se dobija izlazni signal.Ako je srednji ulaz U2 vei od konstante (threshold) proputa se gornji ulazni signal U1 u protivnom proputa donji signal.

Slika6.Podeavanje parametara pekidaa i dobijanje izlaznog signala

U ovom primeru stavljeno je za threshold vrednost nula ( 0 ) tako se na izlazu prorusta sinusni signal samo kad je teserasti signal vei od nule .Kad je testerasti signal manji od nule na izlazu dobijamo nulu jer na ulazu U3 nemamo signal. Izlazni signal je ustvari izoblien sinusni signal.(slika 6) Zbog toga je bilo bitno da teserasti signal i sinus budu u fazi.

MNOENJE
Za mnoenje se mogu koristiti dva bloka prikazana na slici7:

Slika7.Mnoai

Prvi blok se uglavnom koristi za mnoenje vie funkcija ili za stepenvanje jedne funkcije. Podeavanjem parametra number of input dobija se eljeni broj ulaza.(slika) Drugi blok se koristi uglavnom a mnoenje funkcije nekom konstantom kako bi se podesila amplituda.Podeavanjem parametra gain dobijano eljnu konstanku s kojom elimo da mnoimo datu funkciju.(slika 8)

Slika8.Podeavanje parametara mnoaa i dobijanje izlaznog signala

U ovom primeru smo kvadrirali signal na ulazu mnoaca kako bi dobili funkciju istog oblika koja je uvek pozitivna to nam je bitno za regulaciju.Na kraju smo signal pomnoili odgovarajuom konstantom kako bi podesili amplitudu.(slika 9)

Slika9.Dobijanje fazno regulisanog signala