Seminarski rad iz Raunovodstva trokova

Obraun mesta trokova

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

Sadraj

UVOD..............................................................................................................................................2 1.OBRAUN TROKOVA I UINAKA.......................................................................................3 2.ULOGA OBRAUNA MESTA TROKOVA U SISTEMU OBRAUNA TROKOVA .......5 2.1.Zadaci obrauna mesta trokova...........................................................................................5 2.2.Pojam i izbor mesta trokova............................................................................................... 5 3.OBRAUN MESTA TROKOVA PO RAZLIITIM SISTEMIMA OBRAUNA..................8 3.1.Sistemi obrauna trokova i uinaka....................................................................................8 3.2.Sistem obrauna po stvarnim trokovima.............................................................................9 3.2.1.Alokacija primarnih vrsta trokova...........................................................................10 3.2.2.Obraun i obuhvatanje sekundarnih trokova...........................................................10 3.2.3.Utvrivanje cene uinaka konanih mesta trokova.................................................12 3.3.Sistem obrauna po standardnim (planskim) trokovima...................................................12 3.3.1.Planiranje trokova...................................................................................................13 3.3.2.Obuhvatanje trokova i uinaka u pogonskom obraunu po standardnim trokovima......................................................................................................................................14 3.4.Sistem obrauna po standardnim varijabilnim trokovima................................................15 ZAKLJUAK...............................................................................................................................17 LITERATURA..............................................................................................................................18

UVOD

Tema ovog seminatskog rada jeste: Obraun mesta trokova. Pre nego to se upustimo u detaljniju obradu ove teme, treba da upoznamo sam pojam trokova poslovanja trgovinskog preduzea. Cilj svake ekonomske aktivnosti jeste ostvarenje profita. Da bi taj cilj bio ostvaren neophodno je dobro poznavanje trokova jer se njihovim pravilnim voenjem i obraunom omoguava njihovo smanjenje, a sve to vodi ve pomenutom cilju. Trokovi predstavljaju vrednosno izraeno troenje ekonomskih dobara, proizvodnih inilaca u cilju proizvodnje i prodaje uinaka organizacije i ostvarenja dobiti po tom osnovu. U njihovoj osnovi mora da stoji koliinski izraena potronja ekonomskih dobara ili koliinska komponenta trokova. Potronja ekonomskih dobara mora da bude u vezi sa uincima, odnosno uincima uslovljena. Utroene koliine dobara moraju biti vrednosno izraene, ili vrednovane po odgovarajuim cenama (cenovna komponenta trokova). Radi pravilnijeg i tanijeg obrauna trokova vri se ralanjavanje trokova po pojedinim organizacionim jedinicama, kupcima, teritorijama kao i drugim jedinicama i nosiocima u preduzeu. Osnovni cilj izuavanja materije u ovom radu je upoznavanje sa obraunom trokova i njegovim znaajem za poslovanje preduzea, zatim upoznavanje sa sistemima obrauna trokova, dublja analiza obrauna mesta trokova, kao i uporedna analiza obrauna mesta trokova po razliitim sistemima obrauna.

1. OBRAUN TROKOVA I UINAKA

Obraun trokova i uinaka je deo raunovodstvenog informacionog sistema koji predstavlja raunsku osnovu upravljakog raunovodstva. Glavni ciljevi obrauna trokova i uinaka su: 1. obezbeenje informacija o ceni kotanja uinaka za potrebe bilansiranja zaliha gotovih proizvoda i nedovrene proizvodnje 2. obezbeenje informacije kratkoronog analitikog obrauna rezultata preduzea za potrebe planiranja i kontrole trokova, prihoda i rezultata preduzea 3. obezbeenje informacije za potreba formulisanja politike cena i formiranje cena proizvoda i usluga preduzea 4. obezbeenje informacije za potrebe donoenja poslovnih odluka. U skladu sa prethodno definisanim ciljevima, obraun trokova i uinaka sadri sledea podruja: 1. Obraun vrsta trokova za preduzee u celini 2. Obraun mesta trokova 3. Obraun nosilaca trokova 4. Kratkoroni analitiki obraun rezultata Koji su trokovi i u kom iznosu nastali u toku obraunskog perioda? To je pitanje kojim se bavi obraun vrsta trokova Osnovni zadatak ove faze obrauna trokova sastoji se u koliinskom obuhvatanju utroenih inilaca, vrednovanju utroaka i obezbeenju vrednosnih podataka o trokovima za naredne faze obrauna trokova i uinaka. Re je o delu obrauna trokova koji obezbeuje podlogu za ostale faze obrauna. Predmet obrauna u ovom delu su stvarni trokovi preduzea u celini. Obraun mesta trokova se bavi pitanjem: gde su koji i koliki trokovi nastali? Pod mestom trokova podrazumeva se ui organizacioni deo preduzea u okviru koga se obavljaju srodni, odnosno homogeni poslovi. Od obrauna mesta trokova se oekuje: - da preuzme od obrauna vrsta trokova odgovarajue primarne trokove i da ih vee za mesta njihovog nastanka . - da izvri interni obraun izmeu pomonih mesta trokova i izmeu pomonih i glavnih mesta trokova po osnovu internih uinaka - da pripremi cene uinaka, odnosno stope trokova glavnih mesta trokova za potrebe obrauna nosilaca trokova, u cilju to tanije kalkulacije konanih uinaka preduzea, tj.ispunjenja kalkulacionog zahteva. Plansko-kontrolni zadaci obrauna mesta trokova uslovljeni su decentralizacijom upravljanja.Za mesta trokova vezuju se svi stvarni trokovi koji im pripadaju a priznaje im se uinak mesta trokova obraunat po odreenom sistemu trokova.

Obraun nosilaca trokova bavi se pitanjem: u vezi sa im su koji trokovi nastali i u kom iznosu? Nosioci trokova su konani uinci preduzea namenjeni prodaji ili internom aktiviranju. U fazi prodaje nosioci trokova postaju nosioci uspeha. U zavisnosti od toga iz koje proizvodne delatnosti potiu, razlikujemo: nosioce trokova osnovne delatnosti, nosioce trokova sporedne delatnosti i nosioce trokova pomone delatnosti. Obraun nosilaca trokova ukljuuje jedinini obraun nosliaca trokova,tj. kalkulaciju uinaka, i vremenski (periodini) obraun, tj. zbirni obraun trokova po nosiocima za pogonskoobraunski period. Periodini obraun podrazumeva: 1. ukljuivanje poetne nedovrene proizvodnje kao ishodine vrednosti nosilaca trokova u njihovom obraunskom periodu 2. vezivanje direktnih trokova odnosnog perioda za odgovarajue nosioce trokova 3. posrednu alokaciju optih trokova na nosioce i odvajanje tokova koji se ne ukljuuju u vrednost zaliha 4. zavrnu podelu ukupnih trokova nosilaca na zavrenu i nezavrenu proizvodnju na kraju obraunskog perioda. Kratkoroni analitiki obraun rezultata nastoji da, koristei podatke obrauna nosilaca trokova i svoje analitike podatke o prihodima od prodaje proizvoda i usluga, obrauna rezultate organizacionih delova, grupa proizvoda, proizvoda i sl., odnosno njihove doprinose ukupnom poslovanom rezultatu preduzea, na nain da njihove informacije poslue u svrhe planiranja i kontrole rezultata preduzea.

2. ULOGA OBRAUNA MESTA TROKOVA U SISTEMU OBRAUNA TROKOVA I UINAKA

2.1. Zadaci obrauna mesta trokova Osnovni zadatak obrauna mesta trokova koji odreuju njegovu ulogu je da : 1. obezbedi to tanije kalkulacije uinaka preduzea za potrebe bilansiranja, politike formiranja prodajnih cena i analitikog obrauna rezultata; 2. obezbedi podlogu za kontrolu trokova po podrujima odgovornosti za trokove; 3. obezbedi podatake o relevantnim trokovima za odluivanje, kada su u pitanju odluke o delovima preduzea. Prvi zadatak se odnosi na informaciono opsluivanje narednih faza obrauna trokova i uinaka.Taj se zadatak ostvaruje: vezivanjem optih trokova za mesta trokova, internom realokacijom trokova izmeu mesta trokova, utvrivanjem diferenciranih kalkulacionih kvota optih trokova po mestima trokova u svrhe daljeg prenosa njihovih trokova i upuivanjem optih trokova prema nosiocima trokova kojima pripadaju. Druga dva zadatka se odnose na neposrednu informacionu podrku menadmenta u ostvarenju njegovih aktivnosti sistematske upravlajke kontrole i donoenja poslovnih odluka.

2.2. Pojam i izbor mesta trokova Mesto trokova je ui organizacioni deo preduzea, fabrike ili pogona, za koje je mogue, svrsishodno i isplativo obraunati trokove i uinke.1 Mesta trokova treba da budu izabrana tako da: 1. predstavljaju podruja odgovornosti za trokove, 2. da se za njih mogu pronai kljuevi, odnosno jedinice uinka za priznavanje trokova mesta trokova na teret nosilaca trokova, ili drugih mesta trokova, 3. da se za njih bez tekoa mogu vezati trokovi koje svojim poslovanjem i radom prouzrokuju. Organizacione delove proizvoakog preduzea, s obzirom na prirodu poslova koji se u njima obavljaju,moemo svrstati u dva glavna funkcionalna podruja: 1. proizvodnu i 2. neproizvodnu delatnost.
1

Stevanovi, N., Sistemi obrauna trokova , Beograd: Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, str. 156

Proizvodna delatnost proizvoakog preduzea U zavisnosti od zadatka koje obavljaju, organizacioni delovi proizvodne delatnosti mogu se sistematizovati u tri ue celine: 1. osnovnu delatnost, 2. sporednu delatnost i 3. pomonu delatnost. Osnovna delatnost predstavlja glavnu proizvodnu delatnost. Ona obuhvata one organizacione delove proizvoakog preduzea u kojima se proizvode proizvodi zbog kojih je ono i osnovano. Na primer, u jednoj fabrici sokova, u osnovnu delatnost spadaju: proizvodnja koncentrata soka, priprema soka i njegovo flairanje. Pored njih u osnovnu delatnost spada i priprema proizvodnje i sline delatnosti, odnosno organizacioni delovi koji na odgovarajui nain doprinose normalnom funkcionisanju procesa rada unutar osnovne delatnosti. Po pravilu, proizvodi osnovne delatnosti se izrauju za trite. Kao takvi nose i sve trokove prozvoakog preduzea, pa se zato i zovu nosioci trokova. Oni predstavljaju i nosioce uspeha, jer se prilikom njihove prodaje javlja i odreeni rezultat. Sporedna delatnost obuhvata one organizacione delove proizvoakog preduzea koji se bave oplemenjivanjem otpadnih materijala ili daljom preradom proizvoda osnovne delatnosti. Tu spadaju i organizacioni delovi koji se bave proizvodnjom ambalae za pakovanje proizvoda iz osnovne delatnosti. Proizvodi iz sporedne delatnosti takoe imaju karakter robne proizvodnje, odnosno namenjeni su tritu. Prema tome i oni predtavljaju nosioce trokova. Pomona delatnost obuhvata one organizacione delove proizvodne delatnosti iji je zadatak da obezbede normalne uslove za funkcionisanje osnovne i sporedne delatnosti,a takoe i neproizvodnih delatnosti. Rezulti rada pomone delatnosti ne proizvode se za trite,pa nemaju karakter nosilaca trokova (izuzetno, i usluge pomone delatnosti se mogu javiti kao nosioci trokova, ukoliko slue za prodaju treim licima, ili kada se vre za sopstveno skladitenje, sopstvene inveticije i sopstveno investiciono odravanje). Neproizvodna delatnost proizvoakog preduzea Sa gledita funkcije koju obavljaju, i organizacioni delovi neproizvodnih delatnosti mogu se svrstati u tri ue celine: 1. nabavka, 2. prodaja i 3. uprava. Nabavka obuhvata organizacione delove koji se bave nabavkom materijala i drugih faktora procesa rada, kao i organizacione delove koje nabavljeni materijal zaprimaju, uvaju i izdaju. Prodaja obuhvata organizacione delove iji je zadatak prodaja kupcima,kao i one u kojima se proizvodi uvaju, da bi se kasnije otpremili kupcima. 7

Uprava obuhvata sve organizacione delove koji na odreeni nain i u odreenom vidu povezuju sve ostale organizacione delove u preduzeu. Tu spadaju: direkcija, opta sluba, raunovodstvo i dr. Mesta trokova iz osnovne i sporedne delatnosti ine usluge nosiocima trokova, za razliku od pomone delatnosti i neproizvodnih slubi koje vre usluge za mesta trokova iz osnovne i sporedne delatnosti, a takoe i meusobno. Usluge mesta trokova iz proizvodnih delatnosti mogu se izraziti u odreenim naturalnim jedinicama mere, za razliku od neproizvodnih jedinica gde je to nemogue. ta uzeti kao jedinicu mere za izraunavanje uinaka proizvodnih mesta trokova zavisi od toga ta se javlja kao nosilac trokova kojem se usluge vre. Postoje dva osnovna tipa nosilaca trokova: 1. masa proizvoda i 2. individualne porudbine. Ako se kao nosilac tokova javlja masa proizvoda, usluge mesta trokova iz proizvodne delatnosti izrazie se u naturalnim jedinicama mere. Ako mesta trokova iz proizvodne delatnosti vre usluge individualnim porudbinama, izraenim u odgovarajuim radnim nalozima, koji se odnose na razliite proizvode, naturalne jedinice nisu podobne za izraavanje veliine njihovog uinka. Izbor prave jedinice mere predstavlja jednu od osnovnih pretpostavki za dobijanje tanih podataka o visini trokova pojedinih proizvoda kao konanih nosilaca trokova. U proizvodnji po individualnim porudbinama uinak mesta trokova iz proizvodne delatnosti najee se izraava u asovima izrade ili u mainskim asovima. Svaka dobro izabrana jedinica mere mora da ispunjava sledee uslove: mora biti lako i tano utvrdiva i razumljiva, mora da obezbedi jasnu predstavu o koliini izvrenih usluga, treba da je proporcionalna optim varijabilnim trokovima datog mesta trokova, shodno principu uzronosti mora da omogui to pravilniju dodelu optih trokova pojedinim nosiocima trokova i mora da bude to nezavisnija od promena u strukturi radnih naloga, od promena u veliini serije, supstitucije materijala i sl.

3. OBRAUN MESTA TROKOVA PO RAZLIITIM SISTEMIMA OBRAUNA

3.1. Sistemi obrauna trokova i uinaka Svaki sistem obrauna trokova predstavlja skup naela, metoda i postupaka obrade predmeta obrauna (stvarnih trokova i ostvarenih uinaka) s ciljem da zadovolje pomenute informacione potrebe. Sistemi obrauna mogu se razlikovati: po vremenskom kriterijumu i po kriterijumu sadrine cene kotanja. Po vremenskom kriterijumu treba razlikovati: sistem obrauna po stvarnim trokovima (odnosi se na prole, stvarno nastale trokove obraunskog perioda), sistem obrauna po normalnim trokovima (zasniva se na koricenju prolih prosenih trokova u nizu perioda) i sistem obrauna po standardnim trokovima (koncept unapred utvrenih buduih trokova jedinice uinka). Po kriterijumu sadrine cene kotanja razlikuju se: sistemi obrauna po punim trokovima (u fazi proizvodnje u cenu kotanja ukljuuje odgovarajui iznos svih trokova proizvodnje, a u rashode prodatih proizvoda u fazi realizacije jo i odgovarajui iznos svih trokova uprave i prodaje) i sistemi obrauna po deliminim trokovima (u cenu kotanja u fazi proizvodnje ukljuuje pripadajue iznose samo odreenih trokova proizvodnje,a u rashode realizovanih proizvoda u fazi realizacije jo i odgovarajue iznose samo nekih trokova uprave i prodaje). Primenom oba kriterijuma dobija se ukupno est sistema obrauna trokova, najee se koriste sledea tri: 1. sistem obrauna po stvarnim trokovima (sistem po punim trokovima, usmeren na prole trokove), 2. sistem obrauna po standardnim trokovima (sistem po punim trokovima usmeren na unapred utvrene trokove) i 3. sistem obrauna po standardnim varijabilnim trokovima (sistem obrauna po deliminim trokovima, usmeren na unapred utvrene varijabilne trokove).

3.2. Sistem obrauna po stvarnim trokovima Prvi deo obrauna, obraun po vrstama trokova, treba da obezbedi podatke o predmetu obrauna za sva ostala podruje obrauna. Predmet obrauna u narednim fazama obrauna jesu stvarno nastali trokovi preduzea u toku obraunskog perioda, nezavisno od sistema obrauna na kome se pogonski obraun zasniva. Re je o primarnim trokovima preduzea kao novanom izrazu troenja materijalnih dobara, prava i usluga napravljenih izvan preduzea ili stvorenih unutar preduzea u prethodnim periodima. Ovaj obraun mora da odgovori zahtevima potpunosti, homogenosti i jasnog podvajanja vrsta trokova. Ralanjavanje primarnih trokova preduzea treba da odgovori zadacima koji se pred obraun vrsta trokova postavljaju. Osnovna podela primarnih trokova po vrstama je na: 1. trokove materijala izrade 2. trokove ostalog materijala 3. trokove goriva, energije i sl. 4. trokove plata, naknada i dr. 5. trokove usluga 6. amortizaciju 7. trokove poreza, taksa, doprinosa i sl. 8. trokove finansiranja 9. ostale primarne trokove. Za svaku vrstu primarnih trokova otvara se poseban raun za njihova obuhvatanje. Rauni primarnih trokova, za ta je predviena klasa 5, treba da pokau ta i koliko se troi u preduzeu.Ukupan iznos svih primarnih trokova su trokovi svih uinaka u preduzeu proizvedenih u istom obraunskom periodu, bez obzira na stepen njihove dovrenosti. Klasa 5 u vezi sa trokovima obuhvata sledee dvocifrene grupe: 51 - trokovi materijala,energije,rezervnih delova i sitnog inventara. 52 - trokovi zarada 53 - trokovi proizvodnih usluga 54 - trokovi amortizacije i rezervisanja 55 - nematreijalni trokovi Podaci o trokovima sadrani u klasi 5 ne pruaju uvid u visinu trokova po organizacionim delovima u kojima su nastali, niti po proizvodima (nosiocima treokova) koji su ih izazvali. Pred obraun trokova postavlja se zadatak da preuzete trokove prenese na nosioce trokova kao njihove krajnje izazivae. Koliko od ukupnih primarnih trokova otpada na pojedine proizvode, kao konane nosioce trokova, najee je nemogue direktno utvrditi (sem kod trokova materijala za izradu). Da bi se do tane cene kotanja pojedinih proizvoda to lake i bre dolo, potrebno je da se u okviru klase 9 otvore odgovarajui rauni mesta i nosilaca trokova.

10

3.2.1. Alokacija primarnih vrsta trokova Ukupno preneti i korigovani trokovi prenose se prvo na mesta trokova, odnosno najpre se uvruju trokovi uih organizacionih delova. Samo prenoenje trokova naziva se alokacija ili raspored primarnih trokova. Da bi raspored primarnih trokova bio taan moraju da budu ispunjena dva uslova: - prvo, moraju se u klasi 9 preuzeti svi trokovi koji e se ukljuivati u cenu kotanja. Preuzimanje trokova iz finansijskog u pogonsko knjigovodstvo vri se preko rauna 902-raun za preuzimanje trokova i - drugo, raspored na mesta i nosioce trokova mora da bude izvren shodno principu uzronosti. Princip uzronosti predstavlja najznaajniji prinip u obraunu trokova. Njegova sutina ogleda se u zahtevu da se za nastale trokove terete njihovi izazivai, i to u meri u kojoj su ih i prouzrokovali. Dosledno pridravanje ovog principa garantuje dobijanje tane cene kotanja. Za razliku od drugih primarnih vrsta trokova, trokovi ostalog i pomonog materijala predstavljaju direktne trokove nosilaca trokova. Zato se oni u drugoj fazi obrauna direktno vezuju za odgovarajue raune mesta trokova. Sve ostale primarne vrste trokova predstavljaju opte trokove, koje prenosimo na mesta trokova. Alociranje primarnih trokova na mesta trokova moe se vriti na dva naina: 1. neposredno na osnovu odgovarajue dokumentacije i 2. posredno, pomou tzv. kljueva. Neposredno alociranje primarnih vrsta trokova mogue je u sluajevima kada se iz odgovarajue dokumentacije jasno vidi na koja se mesta trokova odnose i u kom iznosu. (npr. Trokovi ostalog materijala na osnovu trebovanja, trokovi zarada na osnovu radnih lista izrade...) Ako nije ispunjen jedan od ova dva uslova, ti trokovi se moraju alocirati posredno. Kod posrednog alociranja primarnih vrsta trokova, ne moe se iz odgovarajue dokumentacije utvrditi koje je mesto trokova i u kom iznosu trokove izazvalo. U tom sluaju se kao osnov za alociranje koriste kljuevi. Izmeu primarne vrste trokova koja se alocira i kljua na osnovu kojeg se to vri mora da postoji direktno proporcionalan (uzroan) odnos. On e biti zastupljen samo u sluaju ako se za klju uzme ono to predstavlja glavnog prouzrokovaa odgovarajue vrste trokova. 3.2.2. Obraun i obuhvatanje sekundarnih trokova (uinaka pomou mesta trokova) Krajnji cilj je proizvodna cena kotanja nosilaca trokova, proizvodna cena kotanja zavrenih proizvoda i komercijalna cena kotanja prodatih proizvoda, u koju svrhu opti trokovi mesta trokova treba da budu upueni na odgovarajue nosioce trokova i prodate proizvode. Meutim neposredan odnos sa nosiocima imaju samo konana mesta trokova.Primarni trokovi koji su rasporedjeni po mestima trokova predstavljaju rezultat troenja faktora procesa rada nabavljenih van preduzea ili stvorenih u preduzeu i prethodno aktiviranih na nekom od rauna zaliha. 11

S obzirom da se u procesu rada ne troe samo ovi faktori procesa rada ,ve i oni stvoreni u preduzeu u tekuem obraunskom periodu i koji se ne aktiviraju ni na jednom od rauna stanja (jer se odmah troe) tzv.interne usluge, proknjieni trokovi po mestima trokova ne predstavljaju ukupne trokove pojedinih mesta trokova. Zbog toga se sprovodi interni obraun izmeu mesta trokova kako bi se kompletirali njihovi ukupni trokovi. Sekundarni trokovi su trokovi samo za mesta trokova, i to samo onih koja troe interne uinke pomonih mesta trokova. Njihove ukupne trokove predstavljaju zbir primarnih i sekundarnih trokova. Jedan celovit obraun sekundarnih trokova pretpostavlja: utvrivanje koliina internih uinaka po mestima trokova davaocima i primaocima tih usluga utvrivanja cena tih uinaka i vrednosno obuhvatanje prometa internih uinaka. Utvrivanje koliina internih uinaka pokree pitanje jedinica za izraavanje pomonih mesta trokova. Kod pomonih mesta trokova proizvodnog karaktera imamo direktno merenje i izraavanje uinaka. Indirektno izraavanje uinaka pomonih mesta trokova slui se poznatim veliinama za mesta trokova kojima se uinci daju, a to su kljuevi za realokaciju sa MT-davalaca na MT-primaoce internih uinaka. Nain izraunavanja ukupnih trokova mesta trokova iz pomonih i neproizvodnih delatnosti zavisi prvenstveno od toga kako su ona meusobno uslovljena (povezana). Za potpuno uslovljena mesta trokova ukupni trokovi se izraunavaju na sloeniji nain, a za otvoreno uslovljena mesta trokova na drugi jednostavniji nain. Potpuno uslovljeno mesto trokova je ono koje sa bar jednim mestom trokova ima meusobnu razmenu usluga. Iz toga proizilazi uslov da poznavanje njegovih ukupnih trokova pretpostavlja prethodno poznavanje ukupnih trokova mesta trokova ije usluge koristi, to se pojavljuje kao problem. Ovaj problem se reava na dva naina: - sistemom linearnih jednaina ili - metodom zadataka Nakon utvrivanja ukupnih trokova potpuno uslovljenih mesta trokova vri se raspored njihovih trokova, a zatim se rasporeuju sekundarni trokovi mesta trokova koja nisu potpuno uslovljena i trokovi mesta trokova iji trokovi ne ine deo cene kotanja za bilansiranje, tj. iji se trokovi prenose na raun 982 - trokovi perioda. Rauni mesta trokova primaoca usluga zaduuju se i za iznose sekundarnih trokova koje su oni prouzrokovali s druge strane za iste iznose se odobravaju rauni mesta trokova davalaca ovih usluga. Nakon njihovog obuhvatanja rauni pomonih mesta trokova su zakljueni. Na svakom od njih ostali su zabeleeni ukupni trokovi mesta trokova koje ti rauni predstavljaju. Svi opti trokovi, sem dela koji predstavlja rashode firme, slegli su se na konana mesta trokova, ime je pripremljena vrednosna osnova za utvrivanje kalkulacionih kvota optih trokova.

12

3.2.3. Utvrivanje cene uinaka konanih mesta trokova Kod sistema obrauna po stvarnim trokovima, obezbeenje podataka za to taniju kalkulaciju konanih uinaka preduzea, spada u najvaniji zadatak obrauna mesta trokova. Obraun mesta trokova u krajnjoj liniji slui obraunu nosilaca trokova, pa samim tim, on podrazumeva i utvrivanje kalkulacionih kvota optih trokova glavnih mesta trokova za zaraunavanje optih trokova pojedinim nosiocima trokova. Glavna pretpostavka za to je dobar izbor jedinica uinaka glavnih mesta trokova, odnosno kljueva za njihovo alociranje za nosioce trokova. Kalkulaciona kvota po jedinici uinka jednaka je koliniku ukupnih trokova mesta trokova i uinka mesta trokova. Za najbolju se smatra ona jedicina uinka koja na najbolji nain oznaava zaposlenost, obim aktivnosti, ukupno naprezanje glavnih mesta trokova u vezi nosilaca trokova na kojima rade.

3.3. Sistem obrauna po standardnim (planskim) trokovima Teite obrauna trokova po planskim trokovima je na kontroli trokova pojedinih mesta trokova. To se postie uporeivanjem njihovih stvarno nastalih trokova sa unapred utvrenim planskim trokovima, razlika izmeu njih predstavlja prekoraenje ili snienje trokova. Metodoloki posmatrano, osnovna razlika obrauna po planskim trokovima u odnosu na obraun po stvarnim trokovima je u tome to se tzv. prethodna mesta trokova priznaju na teret ostalih mesta trokova u visini planiranih, a ne stvarno nastalih trokova. To vai i za priznavanje konanih mesta trokova, koja se priznaju na teret nosilaca trokova za planirane, a ne stvarno nastale trokove. Sistem obrauna po planskim trokovima je u odnosu na sistem obrauna po stvarnim trokovima sloeniji zbog: 1. veeg broja rauna sa kojima radi- vei je broj rauna jer se u obraunu po planskim trokovima radi ne samo o knjienju stvarnih ve i planskih trokova, utvrivanju odstupanja od planskih uslova i dr.; 2. potrebe obavljanja pripremnih radnji- pripremne radnje karakteristine za sistem obrauna po planskim trokovima su: -izrada normativa utroaka direktnih varijabilnih trokova. Planiranje normativa utroaka pojedinanih (direktnih) varijabilnih trokova uglavnom podrazmeva izradu normativa utroaka materijala i zarada izrade po jedinici konkretnog proizvoda ili usluge -planiranje zadataka mesta trokova. Uglavnom se vri za proizvodna mesta trokova kod kojih se uinak moe izraziti odgovarajuoj jedinicom mere. Planiranje zadataka mesta trokova se vri zbog obaveze utvrivanja odstupanja u zaposlenosti i efikasnosti pojedinih mesta trokova, a i zbog stavranja osnova za planiranje njihovih trokova. Za definisanje zadataka pojedninih mesta trokova bitno je znati njihov normalan kapacitet, to podrazumeva oekivanu prosenu proizvodnju u nizu godina u normalnim okolnostima. -planiranje trokova, tj. Izrada planskih kalkulacija cena kotanja uinaka mesta trokova. Na osnovu planiranih zadataka mesta trokova pristupa se planiranju njiihovih trokova, odnosno izradi planskih cena kotanja njihovih usluga. 13

Planiranje trokova bi se vrilo uzimanjem u obzir broja zaposlenih, planiranih bruto cena rada, planirane amortizacije i na osnovu iskustvenih troenja ostalih materijala i ostalih elemenata potronje, obraunatih po planiranim nabavnim cenama ili, kao fiksni iznosi na bazi iskustva. 3. Neefikasnost u radu. Znai da je za vreme stvarnog rada bio podvaaj norme. U tom vremenu kad je raeno, a proizvedeno je manje nego to je to normom predvieno, nastajali su i fiksni i opti varijabilni trokovi. Ni ovi trokovi se ne mogu ukljuiti u cenu kotanja za bilansiranje uinaka,jer predstavljaju izgubljene, tj. neostvarene uinke tih mesta trokova. Da bi se ubrzao postupak planiranja, vre se odgovarajue pripreme. Posebno znaajan preduslov za uspeno funkcionisanje ovog sistema predstavlja izbor adekvatnih mesta trokova. On e biti ispunjen ako se prilikom izbora mesta trokova, pored isto kalkulacionih, uzmu u obzir i zahtevi sa gledita razgranienja odgovornosti. Za svako mesto trokova ponaosob najpre se planira koliina uinaka koje ono treba da ostvari u toku poslovne godine. Posle planiranja zadataka vri se planiranje pojedinih vrsta trokova, takoe i za svako mesto trokova ponaosob. Pri planiranju zadataka pojedinih mesta trokova, prvo se planiraju zadaci mesta trokova iz osnovne delatnosti, zatim sporedne i na kraju iz pomone delatnosti. Planiranje mesta trokova iz osnovne delatnosti zahteva: 1. efektivni obim proizvodnje ostvaren u jednoj od prethodnih godina 2. proseni obim proizvodnje ostvaren u nekoliko prethodnih godina 3. plan prodaje 4. potpuno korienje kapaciteta (teorijski kapacitet) 5. praktini kapacitet (teorijski umanjen za nune zastoje) 3.3.1. Planiranje trokova Smisao planiranja trokova je u tome da se za svaki organizacioni deo ponaosob utvrdi realna veliina pojedinih vrsta primarnih i sekundarnih trokova koji bi u njemu trebalo da nastanu. Osnovna problematika svodi se na pravilno utvrivanje koliinske komponente planskih trokova. Proizvodnim mestima trokova treba planirati posebno opte fiksne trokove, a posebno varijabilne trokove, dok se neproizvodnim mestima planiraju samo opti fiksni trokovi. Proizvodnim mestima trokova koja rade na izradi konanih nosilaca trokova treba planirati i pojedinane varijabilne trokove, prvenstveno trokove materijala za izradu. to se stvarno nastalih trokova materijala za izradu tie oni se u drugoj fazi obrauna po planskim trokovima prenose na mesta trokova (stvarna koliina x planska cena), a ne direktno na teret nosilaca, kao u obraunu po stvarnim trokovima. Planiranje optih fiksnih trokova Planske kvote optih fiksnih trokova predstavljaju vrednosne osnove, na bazi kojih se priznavaju odnosna mesta trokova na ime planom predvienog pokria optih fiksnih trokova.

14

Ukoliko ostvarena koliina usluga u toku godine za koju je vreno planiranje bude manja ili vea od planirane, razlika e predstavljati negativno ili pozitivno odstupanje od planirane zaposlenosti. Za razliku od proizvodnih mesta trokova, ukupno planirani opti fiksni trokovi neproizvodnih mestima trokova dele se sa 12 i tako se utvruje njihova planska kvota za jedan mesec. Za taj iznos odobrava se, krajem svakog meseca, odgovarajue neproizvodno mesto trokova, a ono se u toku meseca zaduuje za sve stvarno nastale trokove. Planiranje optih varijabilnih trkova Opte varijabilne trkove izazivaju usluge proizvodnih mesta trokova, pa je i odnos izmeu koliine proizvodnih usluga i ukupnih optih varijabilnih trokova po pravilu proporcionalan. Samim tim, iznos optih varijabilnih trokova po jedinici usluge je konstantan. Potrebno je najpre utvrditi njihov iznos po jedinici usluge, pa mnoenjem tako utvrenog iznosa sa koliinom usluga planiranom na bazi plana proizvodnje, lako se utvruju ukupno planirani opti varijabilni trokovi, za svako mesto trokova ponaosob. Planiranje pojedinanih varijabilnih trokova Pojedinani varijabilni trokovi predstavljaju direktne trokove nosilaca trokova. Tu spadaju trokovi osnovnog i pomonog materijala (trokovi materijala za izradu), kao i posebni pojedinani trokovi. Problematika planiranja trokova materijala za izradu svodi se na utvrivanje normativa, tj. normalnih koliina pojedinih vrsta osnovnog i pomonog materijala koje po jedinici konanog uinka troe odgovarajua mesta trokova. Proizvod tako utvrenih planskih koliina i stvarnih nabavnih cena predstavlja planske trokove materijala po jedinici. 3.3.2. Obuhvatanje trokova i uinaka u pogonskom obraunu po standardnim trokovima U prvoj fazi obrauna, preko rauna klase 5, obuhvataju se stvarno nastali primarni trokovi, kao proizvod stvarno utroenih koliina i njihovih planskih nabavnih cena. Pogonski obraun zasnovan na standardnim trokovima, razlae stvarne trokove na standardni deo trokova i odstupanja stvarnih od standardnih trokova. Pa se u drugoj fazi obrauna stvarno nastali primarni trokovi prenose na teret mesta trokova u celini. Za njih se vezuju i trokovi materijala za izradu, za razliku od obrauna po stvarnim trokovima gde se oni direktno prenose na nosioce trokova. Knjienje primarnih trokova po mestima trokova ukljuuje dve bitne stvari: vezivanje trokova za mesta trokova i ralanjavanje optih trokova na opte varijabilne i opte fiksne trokove. Knjienje stvarnih trokova po mestima trokova pretpostavlja pripremu naloga za knjienje, u kome su jasno podvojeni trokovi materijala izrade, trokovi zarada izrade i posebni pojedinani trokovi na jednoj strani, od optih varijabilnih i optih fiksnih trokova na drugoj strani. Knjienje sekundarnih trokova se vri tako to se za stvarno utroene koliine internih usluga, vrednovane po planskim cenama zaduuju primaoci, a odobravaju davaoci odnosnih vrsta internih usluga. Preuzimanje poetnog stanja zaliha,vri se na sledei nain.

15

Zaduuje se raun 950- Nosioci trokova, za plansku cenu kotanja nedovrene proizvodnje i raun 960- Gotovi proizvodi, za plansku cenu kotanja gotovih proizvoda. A rauni 959odstupanja u trokovima nosioca trokova i 969- odstupanja u trokovima gotovih proizvoda, e se zaduiti ili odobriti za razliku izmeu stvarne i planske cene kotanja zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda, dok e se odobriti raun 900- raun za preuzimanje zaliha, za stvarnu cenu kotanja poetnih zaliha nedovrenih i gotovih proizvoda. Preuzimanje trokova, vri se tako to se zaduuju rauni grupe 92, 93, i 94 za stvarno nastale trokova, a odobrava se raun 902 za ukupan iznos. Meusobni obraun izmeu mesta trokova vri se tako to se zaduuju rauni stvarnih trokova korisnika usluga, a odobravaju rauni planiranih trokova davalaca usluga. 3.4. Sistem obrauna po standardnim varijabilnim trokovima Sistem obrauna po standardnim varijabilnim trokovima za razliku od prethodna dva sistema donosi jednu vanu kvalitativnu novinu. To je cena kotanja proizvoda koja ukljuuje direktrne i opte varijabilne trokove proizvodnje i jo opte varijabilne trokove uprave i prodaje. Novo je samo to to su mesta trokova i pojavno i stvarno centri odgovornosti za varijabilne trokove. Jedino to treba napomenuti vezano je za izbor jedinica uinaka mesta trokova gde e kalkulacija konanih uinaka preduzea sadravati standardne trokove materijala izrade, zarada izrade i opte varijabilne trokove proizvodnje i prodaje kao i standardne posebne pojedinane trokove proizvodnje ili i prodaje. Kontni plan pogonskog obrauna zasnovanog na ovom sistemu obrauna razlikova e se od onog pripremljenog za obraun po punim standardnim trokovima po tome to po mestima trokova ne treba predvideti raune za obuhvatanje optih fiksnih trokova . Primena ovog sistema u obraunu mesta trokova U prvoj fazi obrauna preuzimaju se poetna stanja zaliha uinaka od finansijskog knjigovodstva. Zalihe se u finansijskom knjigovodstvu bilansiraju po punoj standardnoj ceni kotanja proizvodnje praene odgovarajuim odstupanjima od standardnih trokova. Odmah po preuzimanju zaliha vri se korigovanje njihove vrednosti do nivoa standarde varijabilne cene kotanja izuzimanjem standardnih optih fiksnih trokova sa rauna nosilaca trokova i gotovih proizvoda. U drugoj fazi obrauna ukupni primarni trokovi preduzea ralanjeni po vrstama utroenih inilaca obuhvaeni na raunima klase 5 pruzimaju se od finansijskog knjigovodstva i vezuju za mesta trokova ili i za nosioce trokova, a ovaj put i za trokove perioda. Meu ovim trokovima nalaze se varijabilni i fiksni trokovi. Saglasno sistemu obrauna po standardnim varijabilnim trokovima za mesto trokova vezani su samo varijabilni trkovi. Stvarni primarni trokovi fiksnog karaktera nisu vezani za mesta trokova, niti e biti tekue dodeljivani nosiocima trokova. Oni su odmah u ukupnom iznosu stavljeni na teret trokova perioda. Svaki uinak pa tako i uinci pomonih mesta trokova nezavisno od toga da li imaju karakter nosilaca trokova ili se tekue troe i predstavljaju sekundarne trokove mesta trokova koja ih 16

troe, imaju svoju koliinsku i cenovnu komponentu. Ovaj sistem obrauna trokova donosi novinu u pogledu cenovne komponente uinaka pomonih mesta trokova i sekundarnih trokova. U skaldu sa njegovim osnovnim postulatom po kome nosioci trokova u fazi proizvodnje i nosioci uspeha u fazi prodaje snose samo standardne varijabilne trokove, interni uinci pomonih mestra trokova mogu biti zaraunati drugim, pa tako i glavnim mestima trokova prmaocima tih usluga samo po ceni kotanja koja ne sadri opte fiksne trokove. Podrazumeva se da nosiocima trokova pomone proizvodne delatnosti takoe mogu biti zaraunati samo standardni varijabilni trokovi deliminih uinaka pomonih mesta trokova koja na tim nosiocima rade.

17

ZAKLJUAK

Glavni cilj obrauna trokova po stvarnim trokovima je naknadna kalkulacija proizvoda. Saglasno principu potpunog prevaljivanja trokova sve vrste trokova bie zaraunate nosiocima trokova. Svi trokovi proizvodnje u njihovom stvarnom iznosu konstituiu proizvodnu cenu kotanja nosilaca trokova, a svi neproizvodni trokovi dopunjuju komercijalnu cenu kotanja realizovanih proizvoda. Dok potpuno prevaljivanje neproizvodnih trokova na nosioce uspeha ne utie na periodini rezultat zato to je re o trokovima perioda, dotle potpuno prevaljivanje trokova proizvodnje na nosioce trokova ima (putem promena stanja zaliha) uticaj na periodizaciju trokova i rezultata. Rezultat njegove primene je promenljiva proizvodna cena kotanja jedinice proizvoda. Za razliku od stvarnih trokova koji pokazuju koliko trokovi iznose standardni trokovi pokazuju koliko trokovi u datim proizvodno-tehnikim uslovima treba da iznose. Sistem obrauna trokova po standardnim trokovima zasnovan je na objektivnim standardima, alocira na nosioce trokova u fazi proizvodnje samo standardne delove varijabilnih i fiksnih trokova proizvodnje. Ostatak stvarnih trokova predstavlja rashod tekueg perioda. Obraun trokova po standardnim trokovima, u odnosu na obraun po stvarnim trokovima, suava pojam trokova proizvoda, prepoznajui trokove perioda i meu trokovima proizvodnog funkcionalnog podruja. Re je o nastalim trokovima po osnovu nedovoljne ekonominosti troenja varijabilnih proizvodnih inilaca, nedovoljne efikasnosti tekueg direktnog rada i neiskorienog kapaciteta proizvodnje, koji ne mogu biti ukljueni u bilansnu vrednost zaliha, ve postaju rashodi bez odlaganja. Obraun po standardnim trokovima nudi relativno stabilnu, meuperiodino uporedivu cenu kotanja obraunatu unapred. Sistem obrauna po standardnim varijabilnim trokovima predstavlja ugraenu analizu prelomne take u sistem raunovodstvenog obuhvatanja i izvetavanja o trokovima i rezultatu.Glavna sutinska novina obrauna po standardnim varijabilnim trokovima sastoji se u tome to se koncept trokova proizvoda suava samo na standardne varijabilne trokove proizvodnje. U trokove perioda ukljuuje pored neproizvodnih trokova jo i opte fiksne trokove u celini. Komercijalnu cenu kotanja proizvoda ovaj obraun kompletira ukljuivanjem jo samo standardnih varijabilnih trokova prodaje.

18

LITERATURA

1) Kovaevi, M., Sistem obrauna trokova, Privredna tampa, Beograd, 1982. 2) Petrovi, Z., Upravljako raunovodstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2006. 3) Stevanovic, N., Sistem obrauna trokova, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2009. 4) Stevanovi, N., Malini, D., Milievi, V., Upravljako raunovodstvo, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2010. 5) http://www.ef.uns.ac.rs/Download/racunovodstvons/2009-0410_rashodi_i_troskovi_obracun_proizvodnje.pdf, 3.3.2011. Rashodi i trokovi 6) http://www.scribd.com/doc/25556676/Savremeni-Sistemi-Obracuna-Troskova, 3.3.2011. Savremeni izazovi obrauna trokova i uinaka

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

19