ekonomske reforme 3 Politike reforme 4 Znaaj reformi 5 Vidi takoe 6 Vanjski linkovi

Uvod [uredi - ]
Krajem 7. i poetkom 6. veka st. e. borba izmeu atinskog demosa i eupatrida dostigla je izuzetnu otrinu. "Veina naroda", pie Aristotel u Atinskom ustavu, "bila je podjarmljena od strane malog broja ljudi i narod se bunio protiv plemstva. Buna je bila snana i dugo vremena vodili su borbu jedni protiv drugih". I upravo u to vreme na politiku pozornicu stupa Solon, za ije je ime vezano sprovoenje veoma vanih reformi. Za razliku od Drakona, o kome ne znamo skoro nita, Solon je iza sebe ostavio vrlo vidljiv trag u antikoj grkoj istoriografiji. On je u antici bio poznat ne samo kao politiar ve i kao pesnik. Solonove elegije, od kojih je dosta sauvano, sa svojim politiki aktuelnim tendencijama uivale su veliku popularnost i citirali su ih mnogi antiki pisci. Godine 594. st. e. Solon je bio izabran za arhonta i dobio je specijalna ovlaenja kao aisimnet. Prema Aristotelu, obe zavaene strane u polisu videle su u Solonu potencijalnog zastupnika svojih interesa i pogodnog kandidata za sastavljanje novog zakonodavstva. "Po svom poreklu i po popularnosti koju je uivao", kae Aristotel, "Solon je spadao meu prve ljude u dravi, ali po svom imovnom stanju i nainu ivota spadao je meu srednje". Karakteristino je Plutarhovo kazivanje o okolnostima koje su pratile Solonovo stupanje na politiku pozornicu Atine. "Dug je i nesrean bio rat koji su Atinjani vodili s Megaranima oko poseda ostrva Salamine. Kad su se naposletku umirili, donesu zakon po kome niko, ni pismeno ni usmeno, ne sme predloiti da se osvaja to ostrvo, inae e biti kanjen smru" (Plutarh). Meutim, bez obzira na zakon, Solon je odluio da pozove graane u ponovni rat protiv Megare za osvajanje Salamine. Taj svoj poziv izrazio je jednom naroitom elegijom koju je proitao s kamena tribine. Na njegove sugraane elegija je delovala tako snano da su oni izdejstvovali ukidanje tog zakona i izabrali Solona za vou u pohodu na Salaminu. Ta je borba zavrena osvajanjem Salamine, koja je otada zauvek postala atinska. Time je Solonov autoritet izuzetno porastao, to mu je omoguilo da se stavi na elo pristalica programa velikih reformi. Najvanije od tih reformi sastojale su se u sisahteji ("skidanju tereta"), ukidanju dunikog ropstva, zavoenju imovinskog cenzusa kao osnovnog kriterija pri odreivanju politikih prava i dunosti graana, u zakonu o testamentima i u nizu drugih zakona kojima se stimulisao dalji razvoj ekonomskog ivota Atike.

Socijalno-ekonomske reforme [uredi - ]

Prva od navedenih mera "sisahteja" (od = "tresem" i = "teret") dugo je bila predmet brojnih rasprava kako meu modernim tako i meu antikim autorima. Solon je ukinuo sve "dugove"; on je takoe ukinuo instituciju dunikog ropstva, te je sa zemljinih parcela uklonio kamenove (horoi) koji su oznaavali neku vrstu obaveze. Ovaj in uklanjanja kamenova bio je znak da je on "oslobodio crnu zemlju". Ljudi ije su zemljite obeleavali ovi horoi zvali su se "estinari" (), jer su morali da jednu estinu roda predaju nekolicini "bogataa", prema kojima su na neki nain bili zadueni. Solonova reforma bila je kako retrospektivna tako i

progresivna: on je doveo natrag u Atiku ljude koji su bili prodati u ropstvo i boravei u inostranstvu ve "zaboravili atiki jezik". Duniko ropstvo bila je pojava neobina za vreme u kome su iveli Aristotel ili Plutarh (mada taj koncept nikada nije u potpunosti nestao u antici), pa su oni, kako izgleda, pogreno razumeli prirodu duga ili obaveze koju su oznaavali horoi. Ali oni nisu jedini koji su smatrali da je situacija zbunjujua. Modernim ispitivaima izgledalo je udno da bi nemogunost da se vrati dug sama po sebi rezultirala gubitkom line slobode. Stoga su izveli hipotezu da se zemlja u arhajskoj Grkoj smatrala strogo neotuivom, te stoga nije mogla biti garancija za zajam. Jedino je linost dunika i lanova njegove porodice mogla da poslui kao takva garancija. Ova opta teorija je, meutim, postala ozbiljno ugroena kada je naputeno gledite da je zemlja u arhajskoj Grkoj zaista bila neotuiva. Mora se, dakle, pronai neki drugi pristup ovom pitanju, a on se moe nai u uverljivoj tvrdnji da je ono to je Solon ukinuo bilo neto u osnovi drugaije od obinog duga. Zapravo, "estinarstvo" je predstavljalo neku vrstu prvobitno dobrovoljnog obostranog sporazuma, kojim je siromah davao svoju radnu snagu bogatau, preputao mu jednu estinu roda, i simboliki priznavao svoju podreenost doputenjem da se na zemlji postavi horos. Zauzvrat, bogata je moda obezbeivao fiziku zatitu. Ovo bi se istorijski moglo datirati u mrano doba, puno nasilja i nesigurnosti, kada je Atika bila ponovo naseljavana te je postojala opasnost od kradljivaca stoke, gusara (nijedno mesto u Atici nije daleko od mora), ili jednostavno od pohlepnih suseda. Alternativno, "estinarstvo" je moda jednostavno predstavljalo ugovornu osnovu po kojoj su moni ljudi davali zemlju seljacima na obradu tokom 9. i 8. veka stare ere, kada se Atika oporavljala od prethodnog perioda tokom kojeg je znatno osiromaila. U 7. veku, meutim, kao rezultat kontakta sa elegantnim, bogatim i sofisticiranim novim svetovima preko mora, u Atici se otvorio prostor za bogaenje na jedan potpuno nov nain kroz koncentraciju plemenitih metala. Ovo je proizvelo jo vee kontraste izmeu bogatih i siromanih, te je pruilo motiv da se "unovi" vrednost seljaka koji nije ispunio svoje obaveze prema bogatau. Sa svoje strane, taj seljak je moda oseao da njegov nizak socijalni status, nekada prihvatljiv ili neizbean, vie nije odgovarao njegovoj vojnoj ulozi u novom dobu hoplitske vojske. Tako je Solonovo ukidanje "estinarstva" pedstavljalo kako socijalnu i politiku tako i ekonomsku promenu. U svakom sluaju, sisahteja je, kako izgleda, predstavljala ukidanje dugova (ili estinarstva) jednom za svagda i pritom oigledno samo onih za koje je zalagana zemlja. to se tie dunikog ropstva, ono je stvarno bilo ukinuto zauvek. Kasnije, u vreme posle Solona, dunik je garantovao zajmodavcu svojom imovinom, ali ne slobodom svoje linosti i lanova svoje porodice. Glavni zahtev seljaka ponovnu raspodelu zemlje Solon ne samo da nije ispunio, ve ga nije ni uzeo kao svoj zadatak. Takva politika kompromisa stvorila je mogunost za dalju koncentraciju zemljinih poseda u rukama krupnih zemljoposednika. Ali, anuliranje dugova i ukidanje dunikog ropstva sprovedeni su na raun stare rodovske aristokratije. Stara rodovska svojina, na kojoj se zasnivao zemljoposed aristokrata, morala je postepeno ustupiti mesto individualnoj svojini. U tom je smislu karakteristina izmena koju je Solon uneo u postojee nasledno pravo. Pre Solona imovina oveka umrlog bez zakonitih naslednika prelazila je na rod ili fratriju kojoj je pripadao. Sada je bilo uvedeno pravo slobodnog zavetanja, po kome se imovina mogla ostaviti testamentom i nekome ko nije bio lan roda umrlog. Solonovi zakoni predviali su niz mera iji je cilj bio stimulisanje privredne delatnosti Atinjana. Na primer, zadran je Drakonov zakon protiv besposlienja, ali je ublaena kazna za njegovo krenje: smrtna kazna zamenjena je atimijom (oduzimanjem graanskih prava) i novanom kaznom.

Solonovim zakonima zabranjen je takoe i izvoz ita iz Atike, dok se izvoz maslinovog ulja stimulisao. U cilju unapreenja atinske trgovine sprovedena je novana reforma i zaveden novi sistem mera i tegova. Pre toga Atina se sluila tzv. fidonovskim sistemom mera i tegova te eginskim monetarnim sistemom. Meutim, u 6. veku eubejski monetarni sistem i sistem tegova zahvatio je neto ire prostranstvo. Zato je Atina sada prihvatila sistem mera i tegova koji je bio blizak eubejskom sistemu. Po eubejskom sistemu 100 drahmi vredelo je koliko pre 73 drahme. Pored trgovakog, za ovu su promenu postojali i politiki motivi: Atina se udaljila od njoj neprijateljskih gradova Egine i Megare, a otvorila je svojoj trgovini put u halkidske i korintske kolonije u Italiji i na Siciliji. Zakoni su otro nastupili protiv svakog luksuza i neproduktivnih trokova. Nalagalo se smanjenje trokova za sahrane; raskone i skupe sahrane i rtvovanje volova u ast umrlog bili su zabranjeni zakonom. Takoe je bilo zabranjeno da se grade grobnice skuplje od onih koje bi deset ljudi mogli da sagrade u toku tri dana. Ovo je bilo uinjeno kako da se sprei tendencija ka suvinom luksuzu, tako i da se rodovskim aristokratima ne bi pruila ansa da svoj autoritet i presti pokazuju kroz raskone obrede u obavljanju starinskog pogrebnog kulta.

Politike reforme [uredi - ]

Jedna od najvanijih reformi vezanih za Slonovo ime predstavlja tzv. cenzovska ili timokratska reforma. U skladu s tom reformom, sve slobodno atiko stanovnitvo, osim meteka, podeljeno je na etiri klase prema visini prihoda i bez obzira na poreklo: 1) pentakosiomedimni, koji su sa svojih poseda dobijali 500 medimna proizvoda, kako vrstih (ito) tako i tenih (vino, maslinovo ulje); 2) hipeji, koji su imali 300 medimna; 3) zeugiti, koji su imali 200 medimna; i 4) teti, iji je prihod bio ispod 200 medimna ili su uopte bili bez prihoda. Izgleda da su ti cenzovski razredi postojali i ranije i da su bili formirani u vezi sa oporezivanjem stanovnitva po naukrarijama, ali su tek kod Solona dobili politiki znaaj. U skladu sa znaajem zemljoradnje, koja je jo uvek prevladavala, i sa snanim ostacima naturalnih odnosa, ova podela je bila zasnovana na naturalnim prihodima sa zemlje. Mogue je da je ve Solon, odreujui granice cenzovskih klasa, svrstavao u te kategorije i ljude koji nisu imali zemljinih poseda, jer bi u protivnom znatan broj pripadnika trgovakog i zanatlijskog sloja stanovnitva bio lien mogunosti da aktivno uestvuje u politikom ivotu zemlje. Podela stanovnitva na imovinske razrede (pored koje je ouvana i osnovna podela na etiri file sa po tri fratrije i po dvanaest naukrarija u svakoj fili) predstavljala je takoe osnovu za raspored vojnih dunosti graana. Pentakosiomedimni su za vreme rata morali da o svom troku daju raznovrsno snabdevanje, hipeji su sluili kao konjanici, zeugiti su predstavljali peadiju (hopliti) i bili naoruani tekom opremom o svom troku, dok su teti inili lako naoruanu peadiju (gimneti), a takoe su sluili u mornarici. Ista imovinska podela graana sluila je i kao osnova za odreivanje njihovih politikih prava: pentakosiomedimni i hipeji raspolagali su punim aktivnim i pasivnim birakim pravom, tj. mogli su da biraju i budu birani u sve organe atinske drave; zeugiti su bili ogranieni u svom pasivnom pravu, tj. nisu mogli biti birani za arhonte, pa nisu mogli postati ni lanovima areopaga; teti su imali samo aktivno pravo, tj. mogli su da biraju, ali nisu mogli da budu birani. Areopag je i dalje imao funkciju glavnog sudskog organa za krivina dela, te je vrio optu kontrolu nad svim ostalim atinskim organima. Areopag, koji se popunjavao iz redova bivih arhonata, uvoenjem sistema izbora arhonata na osnovu cenza, znatno je izmenio svoj raniji sastav i karakter. Neposredno u upravi areopag sad nije uestvovao; njegove funkcije prele su delom na narodnu skuptinu, a delom na vee od 400 lica bule koje je uveo Solon.

Formiranje ovog vea jo je uvalo elemente starog rodovskog ureenja, jer je u njega birano po stotinu ljudi iz svake od etiri file. U sistem nove uprave, koju je zaveo Solon, ulazila su i slubena lica. Aristotel spominje arhonte, blagajnike, polete (koji su kasnije upravljali izdavanjem dravne imovine pod zakup), kolakreta (finansijska dunost koja je postojala i pre Solona prvobitno su to bili pomonici pri prinoenju rtava) i kolegijum od jedanaest tamniara. Naukrari su sauvali svoje ranije funkcije. Izgleda da su naukrarije za vreme Solona predstavljale glavne finansijske organe, koji primaju razne uplate i vre sve isplate. Solon je uveo i narodni sud sud zakletih helijeja. Broj lanova helijeje u Solonovo doba nije nam poznat, ali znamo da su pravo uea u njoj, kao i u narodnoj skuptini, imali svi graani (ukljuujui i tete), pod uslovom da su navrili trideset godina ivota. Izgleda da je izbor helijasta vren rebom. U nadlenost helijeje spadalo je primanje rauna koje su polagala slubena lica po navrenom roku svoje slube, te pretresanje (po pravu albe) sudskih odluka koje su izrekla slubena lica, a koje su se odnosile kako na prestupe zbog fizikih nasilja i nanoenja materijalne tete, tako i na prestupe u vezi sa raznim obavezama. Helijeja je imala pravo da raskida dravne i privatne ugovore. U njenu kompetenciju jedino nisu ulazila suenja za teki kriminal, to je i dalje ostalo u nadlenosti areopaga. Odluke helijeje imale su konanu, izvrnu snagu. Zavoenjem imovinskog cenza unitene su politike privilegije eupatrida. Pri dodeljivanju slubenih dunosti, glavnu ulogu nije imao ugled roda, ve imovinsko stanje; tako je sada pristup u upravu bio otvoren za imune ljude koji potiu iz demosa.

Znaaj reformi [uredi - ]

Solon je gotovo bio tiranin, ali ne sasvim. Za uobiajenog grkog tiranina vezivala se preraspodela zemlje i ukidanje dugova, ali je to vezivanje u velikoj meri bilo stvar percepcije, jer je celovita preraspodela zemlje izuzetno retka u grkoj istoriji. Solon jeste ukinuo dugove. On je takoe preraspodelio zemlju, tako to su nekadanji hektemoroi sada u potpunosti kontrolisali zemlju koju su ranije obraivali gotovo kao kmetovi ili ak robovi. On, meutim, nije preraspodelio itavu zemlju, jer je bogataima ostavio njihove velike zemljine posede. U ovome se Solonova vladavina razlikovala od tiranije. Razlika je bila i u tome to se re "tiranija" jednostavno izbegavala. Poto je uveo nove zakone Solon je jednostavno nestao, umesto da je ostao da nadzire sprovoenje svojih zakona. To je bila nesrena okolnost za bive estinare, kojima je pomo i podrka bila izuzetno potrebna tokom prvih godina. Bilo je uobiajeno da seljak koji je tek dobio sopstveni komad zemlje otpone uzgoj maslina, to je bila osnovna poljoprivredna aktivnost u Atici. Ali, potrebno je da proe celih dvadeset godina pre nego to maslinjaci ponu da donose plod. Takvi seljaci teko da su mogli da se trae milostinju od svojih bivih gospodara, ije je bogatstvo i privilegije Solon bio smanjio. Umesto toga, oni su spas potraili u pravom tiraninu, Pizistratu.