Regulatorne strategije za cene telekomunikacionih servisa

Uvod
ciljevi regulacije, proces rebalansa rebalansa, osnovni tipovi regulacije, stanja na TK tritima u naoj zemlji i svetu, pregled regulatornih tela i oblici regulacije cena p primenjeni imenjeni u naoj zemlji emlji i svetu. s et

Definicija j

Regulacija cena je regulatorno sredstvo protiv neuspeha na tritu, prouzrokovanog monopolom. Regulacijom se ograniavaju monopolske cene i postie efekat slian uticaju konkurentskog trita na snienje cena.

Minimalni zahtev koji se postavlja prilikom

sprovo p enja j regulatornih g mera je j da koristi ostvarene regulacijom opravdaju trokove sprovoenja same regulacije.

Ciljevi regulacije cena

Moe se primeniti na:

maloprodajne cene za krajnjeg korisnika, veleprodajne cene za druge operatore i provajdere p j servisa, i cene interkonekcija.

Podela ciljeva regulacije:

finansijski ciljevi, efikasnost, pravinost. p

Finansijski ciljevi

omoguiti operatorima da ostvare dovoljno

prihoda za finansiranje: p finansiranje j :

trenutnih aktivnosti buduih investicija.

Taj j minimalni prihod p se esto naziva "zahtevani prihod".

Efikasnost

Regulacija cena treba da podstie efikasnost ponude TK servisa! servisa!

3 glavna aspekta efikasnosti: 1. raspodeljena efikasnost
cena servisa odraava relativni nedostatak samog servisa

2. produktivna efikasnost, 2 aspekta:

najefikasnija kombinacija ulaza (kapital, rad itd.) za dati izlazni nivo kreiranje i pruanje servisa na to efikasniji nain, tj. minimiziranje svih ulaza.

3. dinamika efikasnost
upotreba resursa se vremenom pomera do svoje max vrednosti, uklju to klj uje j efikasno fik investiranje, i i j poveanje j produktivnosti, d ki i istraivanje i razvoj i irenje novih ideja i tehnologija

Pravinost

odnosi se na pravednu raspodelu koristi, ostvarenih tehnolokim inovacijama i drugim poboljanjima, izmeu lanova drutva. 2 aspekta pravinosti, koji se odnose na relacije:
operator korisnik
primer nepravedne raspodele je monopolista koji ostvaruje visok k profit f tokom k d dueg vremenskog k perioda, d a ne ulae l u poboljanje i proirenje svojih servisa.

korisnik o s korisnik o s
pravinost u odnosu na platenu mo (Kolumbija) Kolumbija), , gde korisnici nieg socijalno socijalnoekonomskog statusa plaaju manju pretplatu za iste lokalne servise od korisnika koji pripadaju viim staleima. u svetu je prisutan trend izjednaavanja cena za poslovne i rezidencijalne korisnike, korisnike sa ciljem da se unapredi pravinost izmeu ovih tipova korisnika.

Uravnoteenje ciljeva regulacije cena

Regulator g esto mora da pravi p ravnoteu izmeu pojedinih ciljeva koji mogu biti meusobno suprotstavljeni, radi adekvatnog sprovoenja regulacije cena.

Rebalans cena

podrazumeva pribliavanje cena TK servisa trokovima obezbeivanja j samih servisa Tradicionalno, na TK tr tritima itima se javljala sledea situacija:
Mesena telefonska p pretplata p , cena p povezivanja j na telefonsku mreu i cena lokalnih poziva su nie od svojih j trokova Cene meunarodnih poziva i long distance servisa su vie od trokova

Neizbalansirane strukture cena nisu odrive u konkurentskom okruenju, jer:

slabe konkurentsku sposobnost operatora i ne podstiu nova ulaganja drugih operatora u l k l mree. lokalne

Novi operatori ulaze na one delove trita gde je marginalni profit najvei (me. pozivi), pa su dominantni operatori prinueni da prilagode cene meunarodnom proseku i smanje subvencije subvencije, ili rizikuju gubitak korisnika u profitabilnijim delovima trita.

Efekti rebalansa
nie ukupne cene konstantan porast gustine prikljuaka i vei TK saobraaj.

Efekti rebalansa cena p poziva u zemljama lanicama OECD

Efekti rebalansa cena rezidencijalnih servisa zemalja lanica OECD

Efekti rebalansa cena biznis servisa zemalja lanica OECD

EKONOMSKO OBRAZLOENJE ZA REGULACIJU CENA

Trite savrene konkurencije Trite kod koga postoji veliki broj proizvodjaa i potroaa istog dobra ili usluga, a cena se regulie na osnovu odnosa ponude i tranje Monopolsko trite Trite gde postoji jedan proizvodja nekog d b ili dobra l uslu usl luge pa je monopolista l u mogunosti da sam odredjuje cene i koliinu proizvodnje i d j

Odredjivanje cena na tritu savrene konkurencije

razlika izmeu spremnosti korisnika da plati i iznosa koji realno plaaju Proizvoaki viak razlika lik izme i u prihoda ih d i proizvodnih trokova
Korisni K i iki viak i k

Izjednaavanjem cene i marginalnog troka, max se ukupni viak i drutvena dobit

PROBLEM MONOPOLA

Tradicionalno gledite je bilo da je ceo sektor telekomunikacija j imao karakteristike prirodnog monopola Problem je takav da monopolista moe da iskoristi svoju poziciju naplaujui preterane cene ili ograniavajui outputoutput-e

REGULISAN MONOPOL
Drava je obeleila problem monopola preko regulacija. regulacija Ipak, tradicionalna telekomunikaciona politika namee regulacije da se spree monopolisti od iskorienja monopolske moi i naplaivanja preteranih cena. Ovo je dovelo do pravljenja kontrolnih ili zakonodavnih barijera za ulaz na trite monopola, ime se prirodan monopol pretvara u legalan. legalan Najei model za regulaciju privatnog monopola je javno vlasnitvo operatora u monopolskom okruenju. Regulacija je esto nepotrebna. U praksi upravljanjne prirodnim monopolom je samo jedan od zadataka javnog preduzea.

Monopolsko odredjivanje cena

AC - proseni trokovi MC - margi margin nalni trokovi MR - ma mar rginalni prihodi D - kriva tranje

Monopolsko odredjivanje cena

U slu l aju j prirodnog i d monopola, l pravilo il za odreivanje cena na osnovu marginalnog troka je veoma problematino jer je marginalni marginalni troak nii od prosenih trokova Kriva tranje i kriva marginalnog troka se seku ispod krive prosenog troka, pa izjednaenje cene sa marginalnim trokom (P1) ne bi omoguila preduzeu pokrivanje svih njegovih trokova, trokova ,at to o znai da cenu treba postaviti na nekom nivou koji se nalazi iznad marginalnog troka

Postavlja se pitanje koji bi bio optimalni nivo? nivo?

Da bi se max drutvena dobit, pri odreivanju cene treba voditi rauna da se udaljavanjem od marginalnog troka ostvari minimiziranje ukupnih gubitaka, da bi se snabdevau dozvolilo pokrivanje trokova. trokova Tako se dobija cena P2, kao presek krivih AC i D Na prethodnom grafiku monopolska cena je oznaena sa PM i njoj odgovarajua koliina servisa QM. Treba p primetiti da ne samo da je j koliina servisa QM Q nia od koliine Q1, ve je i koliina Q2 nia od Q1. To kvantitativno smanjenje je pokazatelj socijalnih gubitaka, koji su ipak manji od gubitaka koji bi postojali u odsustvu regulacije monopolskih cena. Da nema regulacije cena, monopolista bi izjednaio svoj j MC sa MR i postavio t i monopolsku l k cenu PM iznad i d prosenog troka (AC) i tako ostvario vei profit, a istovremeno bi doprineo p manjem j obimu ponude p servisa i ostvarivanju dodatnih drutvenih gubitaka.

Pristupi regulaciji cena

diskreciono (samovoljno) odreivanje cena regulacija stepena povraaja investicija (ROR) regulacija l cena zasnovana na trokovima k vrna regulacija cena (price cap regulation) najzastupljeniji oblik regulacije cena u TK

Diskreciono (samovoljno) odreivanje cena

cene su neizbalansirane formirane f i su na principu i i pravi inosti ti korisnik korisnik k i ik korisnik Najee postavljani ciljevi ovog pristupa su:
dostupnost osnovnih telefonskih servisa i princip vrednovanja servisa.

Fi Finansijski ij ki cilj ilj (zahtevani ( h i prihod) ih d) se naj je e ne postie (preduzee ne ostvaruje dovoljno prihoda)

Resorno eso o ministarstvo sta st o sa samovoljno o o j o up upravlja a ja ce cenama, a a, ime se ometa normalno funkcionisanje TK preduze p du a a:
Poveavanje cena TF usluga kako bi se pokrili budetski deficiti Prihodi od TF usluga su esto tretirani kao deo optih dravnih prihoda (operatori nemaju motiva za uvoenje inovacija i nalaenje naina za smanjenje trokova u TK mrei) Vlade Vl d su od d dravnih d ih operatora izvla i l il ile novac radi di finansiranja drugih dravnih prioriteta

Generalno, diskrecioni pristup je obino kao rezultat imao neefikasne strukture cena cena. .

Regulacija g j stepena p povra p aja j investicija j

(Rate of Return Regulation ROR)

zasniva se na pravilima operatoru se prua sigurnost da moe ostvariti zahtevani prihod ROR regulacija dozvoljava operatoru pokrivanje ne samo operativnih i finansijskih trokova, trokova , ve i pravedan povraaj investicija

najpre se izraunava zahtevani prihod operatora odreivanje stepena povraaja investicija (na osnovu istraivanja trita, rizika, itd.) Na osnovu odobrene stope povraaja investicija, izraunavaju se ukupni prihodi
Ako operator zarauje vie od dozvoljenog stepena povraaja investicija investicija, regulator e od njega zahtevati

smanjenje cena

Ako operator ne uspeva da ostvari dozvoljeni stepen povraaja investicija, zahtevae se poveanje cena.

Nedostaci ROR regulacije:

Nedovoljan podstrek za smanjenje trokova Nedostatak inovacija j i operatoru p ne prua p jak j podstrek za poveanje produktivnosti. Neefikasna upotreba kapitala Zahteva velike izdatke u vremenu i novcu Intervenciona priroda Neadekvatnost za prelaz ka konkurentskom nainu poslovanja, l generalno l ne dozvoljava d l operatorima fleksibilnost pri odreivanju cena.

ROR stimulativna regulacija

Sti l ti Stimulativna regulacija l ij obezbedj obezbe b b djuje djuje j motive ti i kazne, koji ohrabruju operatora da ispuni regulatorne ciljeve. ciljeve Razliiti tipovi stimulativne regulacije generalno imaju sledee karakteristike karakteristike: :
Operator esto uestvuje u postavljanju ciljeva ili njihovom izvrenju Operatoru Operatoru je dato vie fleksibilnosti nego pod tradicionalnom ROR regulacijom Regulator ograniava neke aktivnosti operatora Nagrade g i kazne, , koje j je j regulator g postavio postavio, p , motiviu operatora da efikasno funkcionie

Tipovi ROR stimulativne regulacije

Uvezana U

stopa t povrata t

Stopa

prema ovom obliku stimulativne regularcije regulator uspostavljaju t lj j opseg (ili band) b d) odobrenih d b ih zarada. d Cene su postavljene tako da stvore zarade i da se smanje sa odobrenim opsegom

sluaja Mo Moratoria

Zarade Zarade-Deljene

moe biti implementirana prema sporazumima izmeu regulatora i operatora da obustavi regulatorova pregledanja p g j operatorove p zarade za odreeni p period pod planom zarada zarada-deljenja, deljenja operator moe zadrati vee zarade

Regulacija cena zasnovana na trokovima trokovim a

obino se koristi za odreivanje veleprodajnih cena i cena interkonekcije regulator g u dogovoru g sa operatorom p odreuje troak obezbeivanja servisa i d d je dodaje doda j rezervu za pokrivan pokriva k i nje trokov t k a trokova kapitala. p

Trokovi obezbeivanja servisa mogu se odrediti kao:

marginalni trokovi (marginal costs), nezavisni trokovi ( (stand (stand alone costs, , SAC) ), potpuno raspodeljeni trokovi (fully alocated costs, FAC), inkrementalni (granini) trokovi (incremental costs), inkrementalni trokovi na dugim linijama (long run incremental costs, costs LRIC), izbegnuti trokovi (avoided costs).

Metode za procenu trokova:

na osnovu trokova k i iz prethodnog h d perioda, i d tekui trokovi zamene modernu ekvivalentnu procenu kapitala (Modern equivalent asset, asset MEA). MEA)

to

je realnija osnova za procenu, to vie elemenata a a uestvuje uj u odreivanju trokova trokova! !

Vrna regulacija cena (Price cap regulacija)

K i ti formulu Koristi f l za odre d i ivanje j max dozvoljenog porasta cena servisa koje nudi di neki ki operator t u toku t k odre d enog vremenskog perioda.
Za razliku od ROR regulacije, price cap formula:
ne dozvoljava operatoru da poveava cene da bi pokrio svoje trokove, od operatora se zahteva i oekuje redovno smanjenje cena kao odraz porasta produktivnosti i efikasnosti.

Prednosti vrne regulacije cena:

podsti d tie poveanje j efikasnosti, fik ti usmerava proces regulacije, obe beuje obezbe je ve eu fleksibilnost p procesa ocesa odreivanja cena, smanjuje verovatnou regulatorne intervencije i mikro mikro menadmenta, doputa korisnicima i operatorima podelu koristi od oekivanih proizvodnih rezutata, titi korisnike i konkurente ograni g avanjem j porasta cena, i ograniava mogunost unakrsnog subvencionisanja. subvencionisanja

Najjednostavniji jj j oblik price p cap p formule (CPI CPI-X, RPI RPI-X)

DGPC = P Poetna etna cena + I X

DGPC dozvoljeni godinji porast cena I godinji inflatorni faktor X faktor produktivnosti.

Primer 1: Poetna cena = 100, I = 5, X = 3 DGPC = 100 + 5 3 = 102. 102

Maksimalni dozvoljeni j porast p cena za 2005. godinu je 102 n.j.

Ak operater Ako t pobolja b lj produktivnost d kti t za vie od 3%, regulator od njege ne zahteva dodatno smanjenje cena, ve operator moe zadrati viak i iskoristiti ga:
kao profit za akcionare ili za nova ulaganja l j , za dodatno smanjenje cena da bi ostvarili prednost u odnosu na konkurenciju

Indeksi i teine cena

U praksi, TK operatori ne nude samo jedan servis po jednoj ceni, ve itav spektar razliitih servisa po razliitim cenama. Zbog toga, tipina price cap formula koristi:
regulisani indeks cena (PCI , Price Cap Index), i indeks stvarnih cena (API , Actual Price Index) servisi se vrednuju, najee po ueu u ukupnom prihodu, tako da cene vrednijih servisa dobijaju proporcionalno veu teinu u formuli

U tom sluaju, od operatora se zahteva da:

API PCI

Proraun API :
CPi = PSi
'

P Si Ruk k

RSi

CPi - Promena cene servisa i

izmeu dva vremenska perioda

ACP - Teinska prosena vrednost promene

cena izmeu dva vremenska perioda

ACP = CP 1 + CP 2 + + CP n = CP i
i =1

API = API p ACP

Primer 2: PCI = 102 (iz primera 1). operator prua dva tipa servisa:
lokalne (75% uk. prihoda) i meunarodne d servise i (25% uk. k prihoda). ih d )

predloene promene cena: Porast cena lokalnih servisa za 1% tj. sa 100 na 101 n.j. j Porast cena meunarodnih servisa za 4% tj. sa 100 na 104 n.j.

Procenjena teinska prosena promena cena:

Lokalni servis:
CP 1 = = 1.01 0.75 = 0.7575 P ' S1 Ruk PS1 RS1

Meunarodni servis: Ukupno: Ukupno:

CP2 =

PS2
'

P S2 Ruk

RS2

= 1.04 0.25 = 0.2600

ACP = CP1 + CP2 = 1.0175

API = API p ACP = 100 1.0175 = 101.75

Poto je API manji od PCI (101.75 < 102), odnosno predloene cene za 2006. god. su manje od PCI indeksa, regulator nee zahtevati dodatno smanjenje cena.

Primer 3: Predloene promene cena:

Porast cena lok. servisa za 4% tj. sa 100 na 101 n.j. Porast cena me. servisa za 1% tj tj. sa 100 na 104 n n.j. j

Procenjena teinska prosena promena cena:

Lokalni servis:
CP 1 = PS1
'

P S1 Ruk

RS1

= 1.04 1 04 0.75 0 75 = 0.7800 0 7800

Meunarodni servis: Ukupno Ukupno: :

CP2 =

= 1.01 1 01 0 0.25 25 = 0 0.2525 2525 P ' S2 Ruk

PS2

RS2

ACP = CP1 + CP2 = 1.0325 1 0325

API = API p ACP = 100 1.0325 = 103.25

Poto je API > PCI (103.25 > 102), odnosno predloene cene za 2006 2006. god god. su vee od PCI indeksa, indeksa regulator nee odobriti poveanje cena.

Preformulisana osnovna price cap p formula koja j koristi indekse:

API PCI
t t

PCI = PCI
t

t 1

(1 + I X )
t

za svako t vri se p prilago g avanje j PCI

Uvoenje kvaliteta servisa u price cap formulu:

K lit t telekomunikacionog Kvalitet t l k ik i servisa i (Quality Q lit of f Service QoS) ima mnogo aspekata i procenjuje se na osnovu pokazatelja, pokazatelja kao to su:
procenat ostvarenih poziva, kanjenje j j signala g biranja, j , kvalitet veze/prenosa, procenat neuspenih poziva, broj albi, ispravnost naplate rauna i dr.

PCI t = PCI t 1 ( 1 + I t X Q t )

f formula l pokazuje k j da d smanjenje j j kvaliteta k li treba b da d rezultuje niim cenama za korisnike, i obratno. obratno.

Korpe servisa

U vrnoj regulaciji cena, cena servisi se obino grupiu u jednu ili vie korpi servisa (rezidencijalna i poslovna), ) na koje se mogu primenjivati razliiti price cap indeksi. rezidencijalna id ij l korpa k servisa i se moe razviti da bi se ograniio porast cena rezidencijalnih servisa i moe obuhvatati:
lokalne stambene tarife za p povezivanje j na TF mreu, , takse za mesenu pretplatu, i lokalne i meunarodne tarife za korienje TK mree. mree

Novi servisi

Kada je u pitanju uvoenje novih servisa, regulator l t mora da d odredi d di da d li na nove serise i treba primeniti regulaciju cena ili ne.

Regulator mora da utvrdi da je "novi servis" koji operator uvodi zaista nov, jer e operatori biti podstaknuti da postojee servise pokuaju da p predstave kao nove na tritu, , da bi izbegli g regulaciju

Ako se odlui za regulaciju, regulaciju vr vrna na regulacija je dovoljno fleksibilna da se prilagodi veini novih servisa Na N k konkurentnim k t i t tritima, iti mnogi i regulatori l t i smatraju t j da ne treba vriti regulaciju veine novih servisa, kako bi se operatori dodatno podstakli na uvoenje novih servisa. i

Regulacija cena u zavisnosti od trita

Stanje na telekomunikacionom tritu EU i zemalja u okruenju

P Puna lib liberalizacija li ij TK trita t it od d 01.01.1998. 01 01 1998 Novi regulatorni okvir EU za mree i servise elektronske komunik primenjuje se od 25.07.2003. komunik. 25 07 2003 NRA je zaduen za primenu nacionalne politike, a j mora biti u skladu sa novim regulatornim g delovanje okvirom na nivou EU Za nove lanice EU, regulatorni okvir EU se primenjuje od njihovog pristupa EU 01.05.2004. 01 05 2004
znaajan napredak u harmonizaciji regulative sa EU, kao i u restrukturiranju i privatizaciji nacionalnih operatora i radu nezavisnih h regulatornih l h tela l ima jo posla i obaveza u unapreenju regulative, regulative, pogotovo vezano za uslove interkonekcije i liberalizaciju lokalnih mrea

U zemljama Centralne i Istne Evrpe:

u veini zemalja je liberalizvan trite mbilnih TK, internet servisa, prensa pdata dataka a i kabl ab vske s e TV izvrena mdernizacija tehnlkg prgrama i rebalans tarifa preduzea su privatizovana

Osnovni podaci o sektoru TK u nekim zemljama EU i zemljama u okruenju u 2005. godini:

Tipovi regulacije i regulatorna tela u zemljama sveta, Evrope i okruenja

Zemlja Austrija Belgija Belorusija eka Danska Estonija Finska Francuska G k Gr ka Gruzija Holandija Irska Island Italija Kipar Regulator

Austrian Regulatory Authority for Broadcasting and Telecommunications (RTR) Belgian Institute for Postal Service and Telecommunications (BIPT) () Cesky telekomunikacni urad (CTU) Telestyrelsen National Telecom Agency (NTA) Estonian National Communications Board (ENCB) The Finnish Communications Regulatory Authority (FICORA) ARCEP (Autorit de Rgulation des Communications lectroniques et des Postes) National N ti l Post P t and dT Telecommunications l i ti C Commission i i (EETT) Georgian National Communications Commission Onafhankelijke Post en Telecommunicatie Autoriteit (OPTA) ComReg (the Commission for Communications Regulation) Post and Telecommunication Administration (PTA) Italian national regulatory authority (Autorit per le Garanzie nelle Comunicazioni, AGCOM) Office of the Commissioner for Electronic Communications and Postal Regulation (OCECPR)

Kipar Letonija Lihtentajn Lihten tajn Lit Litvanija ij Luksemburg Malta Nemaka N Norveka k Poljska Portugal San Marino Slovaka panija vajcarska vedska Turska Vel.Britanija

Office of the Commissioner for Electronic Communications and Postal Regulation (OCECPR) Sabiedrisko pakalpojumu regulanas komisija (SPRK) Amt fur Kommunikation (AK) C Communications i ti Regulatory R l t Authority A th it (RRT) Institut Luxembourgeois des Tlcommunications (ILT) Malta Communications Authority (MCA) Federal Network Agency for Electricity, Gas, Telecommunications, Post and Railway (Bundesnetzagentur fur Elektrizitat, Gas, Telekommunikation, Post und Eisenbahnen, BNetzA) N Norwegian i Post P t and dT Telecommunications l i ti Authority A th it (NPT) Urzad Regulacji Telekomunikacji i Poczty (URTiP) Autoridade Nacional das Comunicaes (ANACOM) Segereteria di Stato per l'Industria, l'Artigianato, la Cooperazione economica, le Poste e le Telecomunicazione Telekomunikacny urad Slovenskej republiky (TSR) Comision del Mercado de las Telecomunicaciones (CMT) Office Federal for Communications (OFCOM) Post & telestyrelsen (PTS) Telekomunikasyon Kurumu (TK) Office of Communications (Ofcom)

Regulatorna tela u nekim vanevropskim zemljama

Zemlja Argentina Australija Avganistan Bahrein Bocvana Bolivija Brazil Brunei Burkina Faso ad ile Dominikanska republika Egipat gp Filipini Hong Kong Regulator

Secretaria de Comunicaciones Australian Competition and Consumer Commission (ACCC) Telecom Regularity Board Ministry of Communication Afghanistan Telecommunications Regulatory Authority (TRA) Botswana Telecommunications Authority Superintendencia de Telecomunicaciones (SITTEL) Agncia Nacional de Telecomunicaes( Telecomunicaes(ANATEL) ANATEL) Jabatan Telekom Direction gnrale de l'Office National des tlcommunications (ONATEL) Ministre de Postes et Tlcommunications Subsecretaria de Telecommunicacaiones (SUBTEL) ECTEL Eastern Caribbean Telecommunications Authority Telecommunications Regulatory g y Authority y( (TRA) ) National Telecommunications Commission (NTC) Office of the Telecommunications Authority (OFTA)

Indija Iran Izrael J.Koreja Japan Juna Afrika Kanada Kenija Kolumbija j Malezija Maroko Mauritanija Meksiko Nepal Nigerija N i Zeland Novi Z l d Oman Pakistan Papua N.Gvineja Paraguay SAD Singapur ri Lanka UAE

Telecom Regulatory Authority of India (TRAI) Islamic Republic of Iran Broadcasting Ministry of Communications Ministry of Communications and Informations Ministry of Public Management, Home Affairs, Posts and Telecommunications Independent Communications Authority of South Africa (ICASA) Canadian Radio Radiotelevision and Telecommunications Commission (CRTC) Communications Commission of Kenya Comisin de Regulacin g de Telecomunicaciones Communications and Multimedia Commission (MCMC) National Agency for the Regulation of Telecommunications (ANRT) Office des Postes et Tlcommunications Comisin Federal de Telecomunicaciones(Cofetel) Nepal Telecommunications Authority Nigerian Communications Commission Commerce C C Commission i i of f New N Zealand Z l d Sultanate of Oman Telecommunications Regulatory Authority Pakistan Telecommunications Authority Papua New Guinea telecoms regulator (PANGTEL) Conatel, telecoms regulator Federal Communications Commission (FCC) Infocomm Development Authority of Singapore Telecommunications Regulatory Commission Telecommunications Regulatory Authority

Regulatorna tela u zemljama u okruenju k j

Zemlja
Albanija BIH Bugarska Crna Gora H t k Hrvatska Maarska Makedonija j Rumunija Slovenija Srbija Srbija Kosovo

Regulator
Enti Rregullator i Telekomunikacioneve (ERT)
Regulatorna agencija za komunikacije (RAK)

Communications Regulation Commission (CRC)

Agencija za telekomunikacije Crne Gore (AGENTEL) H t k agencija Hrvatska ij za telekomunikacije t l k ik ij (HAT)

National Communications Authority of Hungary (NCAH)

Agencija g j za elektronske komunikacije j (AEC) ( )

Autoritatea Nationala de Reglementare in Comunicatn (ANRC) Agencija za posto in elektronske Republike Slovenije (APEK) komunikacije

Republika agencija za telekomunikacije Srbije (RATEL) Kosovska agencija za telekomunikacije (Telecommunications Regulatory Authority, TRA)

Tipovi p regulacije g j u zemljama j sveta

Zemlja
Argentina Australija Austrija Belgija eka Danska Finska Francuska Grka Holandija Irska Island Italija Kanada Kipar Litvanija

Tip regulacije
Vrna regulacija Vrna regulacija Potrvrivanje tarifa Vrna regulacija Vrna regulacija Vrna regulacija Bez specifine regulacije cena u telekomunikacijama Potrvrivanje tarifa, Vrna regulacija Vrna regulacija Vrna regulacija Vrna regulacija za korpe korpe servisa Bez specifine regulacije cena u telekomunikacijama Vrna regulacija Vrna regulacija Vrna regulacija; Trokovno orijentisana regulacija cena Vrna regulacija

Pokrivenost regulacijom
Osnovni servisi Usluge dominantnog operatora Fiksna telefonija i iznajmljene linije, gde operator ima znaajnu mo na tritu Osnovne TF usluge (univerzalni servis) Telefonija putem fiksne mree Univerzalni servis Monopol i univerzalni servis Usluge dominantnog operatora Operator sa SMP u pogledu tarifiranja iznajmljenih linija i servisa javne telefonije PSTN i ISDN usluge Glavne usluge mree Telecom Italia Usluge dominantnog operatora

Price cap za TF usluge i iznajmljene linije

Malta Meksiko Nemaka

Bottom Bottom up trokovni model

g j za klase servisa Vrna regulacija Potrvrivanje tarifa cena; Trokovno orijentisana regulacija regulacija Servisi SMP operatora Vrna regulacija za univerzalnu telekomunikacionu uslugu; Potrvrivanje tarifa za meunarodne telekomunikacione servise Osnovni servisi i iznajmljene linije Usluge g provajdera p j sa SMP Prenosne linije i telefonija, gde je operator dominantan na tritu

Norveka

Dominantni operator Vrna regulacija Vrna regulacija, regulacija Potrvrivanje tarifa Vrna regulacija

Poljska

Portugalija

SAD Slovaka panija vajcarska vedska Turska Vel. Vel .Britanija

Vrna regulacija Vrna regulacija Regulacija cena bazirana na trokovima; Vrna regulacija Vrna regulacija Maksimalne i minimalne cene ili kriterijum postavljanja t lj j cene Vrna regulacija Vrna regulacija

Bell operating companies i GTE vrna regulacija, dok ostali operatori lanovi ILEC (Incumbent Local Exchange Carrier) mogu birati izmeu vrne i ROR regulacije g j

Regulacija cena bazirana na trokovima za fiksne mree, a vrna regulacija za iznajmljivanje linija Osnovni telekomunikacioni servisi od provajdera univerzalnog servisa Osnovni servisi dominantnog operatora Telekomunikacioni servisi Servisi za rezidencijalne korisnike BT

Tipovi regulacije u zemljama u okruenju k j

Zemlja
Albanija BIH Bugarska Hrvatska Maarska Rumunija Srbija Srbija Kosovo Crna Gora Makedonija Slovenija

Tip regulacije
Vrna regulacija Po novom zakonu, , planira p se da cene budu trokovno orijentisane Vrna regulacija + trokovna orijentacija Vrna regulacija + Potvrda regulatora Vrna regulacija Potvrda regulatora Po Zakonu o TK, planira se da cene budu trokovno orijentisane Potvrda regulatora Potvrda regulatora Vrna regulacija Regulacija cena je pod nadzorom EU

Pokrivenost regulacijom

Fiksna TF, TF, iznajmljene linije, interkonekcija

Fiksna TF i univerzalni servis

Univerzalni servis

Stanje na telekomunikacionom tritu u Srbiji

T l k Telekom Srbija S bij j je najve j i TK operator u zemlji

predstavlja AD u kome PTT poseduje 80% vlasnitva, a preostalih 20% grki operator OTE. OTE. 27000 7000000 pretplatnika fiksne telefonije, od toga 290000 dvojnika, d j ik a 350000 pretplatnika l ik prikljueno je na analogne centrale. gustina i pretplatnika l ik je j 37% (u ( EU 50.61%). 50 61%) Blizu 90% mree je digitalizovano (u EU gotovo t 100%) 100%).

U Srbiji ima oko 780000 korisnika interneta i oko 40 p provajdera, j ,

najzastupljeniji je dail dail up pristup, 80000 ADSL korisnika

U oblasti mobilnih telekomunikacija, prisutna su dva operatora: Telekom 064 i Telenor e e o , koji oj imaju aju oko o o 5000000 pretplatnika (73.5%).
Krajem septembra 2006 2006. raspisan je tender za treeg operatora mobilne telefonije.

Strategija razvoja telekomunikacija u Srbiji (RATEL)

D ti Dostizanje j prosenog nivoa i razvijenosti ij ti telekomunikacija u EU, to podrazumeva

penetraciju u javnoj fiksnoj telekomunikacionoj mrei od 42%, u javnoj mobilnoj TK mrei oko 100% i u oblasti Interneta 30%.

Ostvarivanje potpune digitalizacije javne fiksne TK mree i razdvajanje dvojnika. Poetak k primene mogunosti i izbora i b operatora, a

prenosivost broja u fiksnoj mrei predvideti nakon 2010. godine.

Tendere za druge fiksne operatore treba raspisivati u skladu sa p procesom liberalizacije j trita i rebalansa tarifa dominantnog fiksnog operatora.

Izdavanje j GSM/UMTS / licence za treeg g mobilnog operatora u toku 2006/2007. godine. Uvoenje obaveze pruanja servisa prenosivosti broja za sve mob. operatore do kraja j 2008. Priprema za formiranje take razmene nacionalnog Internet saobraaja, u sklopu priprema za osnivanje nezavisnog, neprofitnog tela za upravljanje p j j nacionalnim Internet domenom. Uvoenje besplatnog Interneta u osnovne i srednje kole i potpuna dostupnost univerzalnog g servisa.

Potreba za rebalansom cena i liberalizacijom TK trita u Srbiji

Liberalizacija za korisnike podrazumeva da imaju slobodu izbora, izbora, a za operatore p da imaju j slobodu ue a na tritu. tritu .
Pre procesa liberalizacije, treba izvriti rebalans cena.

P k sa d Pouka drugih ih trita t it ukazuje k j na potrebu: t b

postepene liberalizacije, to bi Telekomu Srbije omogu g ilo da odri ulogu g glavnog g g TK operatora, p ,a istovremeno obezbedilo stabilnu bazu za konkurenciju mora se osigurati da se pri otvaranju trita Telekomu Srbije j ne nanese teta, koja j moe tetiti i celom sektoru.

Monopol Telekoma Srbije na fiksnu telefoniju istekao je 09.06.2005. 09 06 2005 godine godine, ali na tom planu jo uvek nije nita uinjeno.

Regulacija tarifa u Srbiji Srbiji

Novi Zakon o telekomunikacijama donet je 24.04.2003

usaglaenje sa postojeim meunarodnim principima i standardima EU ukidanje monopola dravnog operatora u fiksnoj telefoniji. razdvajanje d j j nadlenosti dl ti izme i u Vlade, Vl d resornog ministartva i novog nezavisnog regulatornog regulatornog tela formiranje Agencije za TK, TK kao preduslov za sprovoenje regulative propisane Zakonom.

Zakonom su razdvojene nadlenosti izmeu Vlade, resornog ministartva (Ministarstvo za kapitalne investicije) i novog nezavisnog regulatornog tela (Agencija za telekomunikacije), razdvajanjem politikih, operativnih i regulatornih funkcija. funkcija

Vlada utvruje politiku i strategiju razvoja telekomunikacija, na predlog nadlenog ministarstva, regulatorna uloga poverena Agenciji, Agenciji koja je duna da u skladu sa Zakonom obezbedi primenu pomenute strategije, sprei prelivanje sredstava iz jedne grane u drugu, pazi na negativne pojave, koje bi g smetale liberalizovanom telekomunikacionom tritu i imae ulogu sudije koji e razreavati sporove.

RATEL je osnovana krajem maja 2005. Nadlenosti Agencije su:

izdavanje licenci i dozvola, predlaganje plana numeracije, numeracije mogunost regulisanja tarifa dominantnog operatora, interkonekcija, univerzalni servis, servis kontrola zakupa linija.

Formiranje tarifa

U uslovima nenaruene slobodne konkurencije tarife slobodno odreuju operatori. Kada na tritu postoji samo jedan javni telekomunikacioni operator, kada j javni i telekomunikacioni t l k ik i i operator t ima i SMP, ili dotira ili sufinansira drugu sopstvenu TK mreu ili uslugu, uvodi se specijalni p ja tarifni a reim

U sluaju specijaln specijalnog og tarifnog tarifnog reima reima, RATEL utvruje j tarife if tako k da: d
omogu g e operatorima p da p povrate svoje j opravdane p trokove za efikasno pruanje usluga, ukljuujui i mogunost da od uloenog kapitala ostvare prihod koji je dovoljan za ulaganja u znaajna poboljanja usluge i nove investicije; podstiu efikasnost funkcionisanja i poveanje prihoda; ne budu diskriminatorske ili neopravdano povoljnije za bilo koju vrstu korisnika; korisnika; tarife za usluge koje spadaju u univerzalni servis budu ralanjene na nain da se korisniku ne nametne obaveza plaanja dodatnih usluga ili posebnih pogodnosti, koje ne spadaju u povezivanje sa javnom fiksnom TK mreom i javnom govornom uslugom, ako se korisnik sam ne opredeli za njihovo korienje.

Trenutno stanje

Ne postoji nijedan pravilnik koji se odnosi na reg reg. . cena servisa i iznajmljenih vodova. Ciljeve tarifne politike:
Postizanje prihvatljivih cena servisa za graane i privredu i p p prelazak na trokovnu strukturu cena i otklanjanje dispariteta u cenama u sektoru fiksne telefonije. Uvoenje sekundnog tarifiranja za fiksne korisnike Rebalans tarifa dominantnog g fiksnog g operatora p obavljae se uporedo sa liberalizacijom trita, RATEL e ustanoviti specijalni tarifni reim za SMP operatora kojim se nee remetiti makro makro ekonomska stabilnost privrede.

Zakljuak ak

Proteklu deceniju na svetskom TK tritu obeleile su:

liberalizacija (otvaranje) do tada tradicionalno zatvorenih nacionalnih TK trita i privatizacija tj. prodaja dravnog udela TK preduzea privatnom vlasniku. vlasniku

Potreba za rebalansom tarifa u Srbiji je evidentna! evidentna !

Da bi posledice rebalansa bile blae za korisnike, uobiajeno j je j da se diferenciraju j tarife za poslovne i rezidencijalne korisnike.
Razlike se naj jee odnose na mesene pretplate, p p ,a mogu se uvesti i za jedinice trajanja poziva.

korisnicima sa malim prihodima treba da budu omogueni specijalni tarifni paketi

ni nia a cen cena a mesene pretplate i sadrali bi ogranien broj besplatnih ili jeftinijih jedinica poziva. kada se ta kvota potroi potroi, korisnik bi plaao znatno viu cenu za dodatne pozivne jedinice.

Liberalizacija telekomunikacionog trita e koristiti svima:Telekomu, korisnicima i dravi, a doprinee i razvoju celokupnog trita:
j jeftinije j usluge usluge, g , novi servisi, a konkurencija j bi naterala operatore da budu izuzetno paljivi prema korisnicima. rast korienja TK usluga pa bivi monopolisti poveavaju prihode na slobodnom tritu iako imaju manji % trita, a pritom zadravaju dominantan poloaj l j na tritu t it . drava dobija vee prihode kroz poreze ili dividende privreda postaje konkurentnija u modernoj ekonomiji

Suprotno tome, produenje monopola vodi ka smanjenju prihoda koji se odliva na razne naine (aktivnije korienje kablovskog interneta i mobilnih telefona koji konkuriu cenom)

Imajui u vidu sadanje stanje u svetu u TK i veliinu i ekonomsku razvijenost Srbije, ne treba oekivati preveliki interes investitora da ulau u razvoj potpuno novih TK infrastruktura u Srbiji, Srbiji naroito ne u pristupnoj mrei. Zbog toga, treba oekivati da e Telekom Srbija ostati

kljuni ponua TK kapaciteta u Srbiji i nakon liberalizacije trita Zbog toga se postepeno otvaranje trita u Srbiji namee kao optimalno reenje koje e omoguiti Telekomu Srbije da zavri razvoj svoje mree i sistema, a ujedno da se organizaciono bolje pripremi za konkurenciju. Na taj nain, in stvorie se uslovi za dugoroan razvoj sektora, sektora , ubrzanu izgradnju infrastrukture, pre svega u pristupnoj mrei i br br u liberalizaciju TK tr tr ita ta. .