Komunikacija sa starim i nemonim osobama koje imaju psihike poremeaje

Hipohondrija Hipohondrija je preokupiranost mislima da se boluje od neke teke bolesti, prisustvo straha da e se umrijeti od te, u stvari nepostojee bolesti, a sve je zasnovano na pogrenom tumaenju tjelesnih simptoma. Iako okolina i ljekari dokazuju da bolest nije prisutna, pogoena osoba je i dalje uvjerena da je teko bolesna. Svjetska zdravstvena organizacija definie hipohondriju kao samostalnu psihiku bolest gdje je osnovni simptom strah od bolesti. Osoba koja najmanje pola godine osjea stalne tjelesne simptome bolesti, bez odgovarajueg ljekarskog nalaza, koja zbog tih simptoma stalno ide ljekaru i kod koje strah od bolesti preovladava u razmiljanju i svakodnevnici se moe nazvati hipohondrom. U pojedinim sluajevima se bolest razvija razliito. Kod nekih osoba je strah od bolesti stalno prisutna, konstantno se osjeaju isti tjelesni simptomi, trai se razlog za bolest koji je uvijek najgori mogui. Kod drugih osoba opet, strah dolazi u intervalima, na primjer kada se neko u porodici razboli, nakon itanja nekog lanka u novinama itd. Neke osobe su stalno kod ljekara, ako jedan ne postavi tu najgoru dijagnozu, mijenjaju ljekara, stalno obilaze bolnice, razliite specijaliste, sve u nadi da e dobiti dijagnozu koje realno nema. Drugi pacijenti se boje odlaska ljekaru, jer misle da e im on potvrditi dijagnozu koje se boje. Zajedniko svim hipohondrama je da su potrebne godine straha da bi se priznalo da je upravo strah razlog za njihovo stanje, a ne neka smrtonosna bolest. Hipohondrama nije lako ivjeti, jer njihova okolina ne shvata problem koji imaju, podsmijavaju ih i ubjeivaju da su si bolest samo umislili u elji da dobiju saaljenje. Hipohondre trebaju u prosjeku deset godina dok ne shvate ta je njihov pravi problem, dok ne krenu na terapiju, a tih deset godina su ispunjene stalnim strahom, sramotom i ljutnjom to ih niko ne shvata ozbiljno. Bolesti od kojih hipohondre misle da boluju su uvijek teke i opasne, niko od njih se recimo ne boji prehlade, ali se boji raka plua. Ono to je osobama sa strane neobjanjivo, hipohondre i dalje misle da su bolesni i nakon svih pregleda i dokaza da su zdravi. I dalje se trai po strunim knjigama, internetu itd. za pravim uzrokom bolesti. Tipino je i stalno posmatranje tijela: da li su mladei promijenili boju, jesu li lijezde nateene, da li se uju neobini zvukovi za vrijeme disanja itd. Ovi svakodnevni samopregledi dovode do otkrivanja novih simptoma, umjesto da odstrane strah. Hipohondre svugdje vide simptome bolesti tako da se u najnormalnijim reakcijama tijela odmah vidi simpto m teke bolesti. Najvei dio dana se razmilja o bolesti i smrti. Razlozi za nastanak hipohondrije su razliiti i jo uvijek nisu skroz razjanjeni. Osoba se ne raa kao hipohondra iako je primjeeno da se nekada u istoj porodici nalazi i nekoliko osoba sa ovom boleu. Povean rizik da postanu hipohondre imaju osobe koje su i u drugim vezama plaljivi. Loa iskustva iz djetinstva, smrtni sluajevi i teke bolesti u bliem okruenju mogu da prouzrokuju hipohondriju. Ali nisu samo negativna iskustva odgovorna za ovu bolest: osobe koje su u djetinstvu rasle previe zatieno, kojima se sve ugaalo i za njih radilo, tee prema strahu od bolesti. Hipohondrija se javlja podjednako esto kod oba pola. Najee se prvi put javlja u doba puberteta, ali se ekstremne forme javljaju u prosjeku kod ena u pedesetim, a mukaraca u etrdesetim godinama ivota.

Anksioznost Anksioznost, strunim rijeima nazvana generalizirani anksiozni poremeaj, je mentalno stanje karakterizirano pretjeranom, preuvelianom tjeskobom i brigom o svakodnevnim ivotnim dogaajima bez nekih oitih, validnih razloga za brigu. Anksioznost je stanje koje se karakterie oseajem unutranje uznemirenosti, uplaenosti, straha da e se neto strano dogoditi, uz psihomotornu napetost i unutranji nemir. Osoba esto ima oseaj da e "eksplodirati", da e izgubiti kontrolu nad sobom, da e joj se desiti neto "strano". Anksioznost nije vezana za konkretan objekat ili osobu. Anksiozna osoba je stalno u stanju "pripravnosti", stalno je na oprezu, misli da joj se sprema neka opasnost. Kod ovakvih osoba autonomni nervni sistem se lake aktivira nego kod ostalih ljudi, pa nije udo da se anksiozna osoba uplai na neki iznenadni zvuk, to joj izazove niz raznih simptoma (brzo lupanje srca, znojenje, itd...). Anksioznost jeste nita drugo nego opiranje struji ivota. Ljudi koji su anksiozni imaju pogreno uverenje da je ivot opasan, i da trebaju da se zatite od neke opasnosti (koja ne postoji), da trebaju da se zatite fiziki (spremanje na borbu - anksioznost -> gomila telesnih simptoma) ili emotivno da se povuku (depresija -> tuga, praznina itd). ivot nije opasan, ivot je dobar i lep. Anksioznost i panini napadi jesu rezultat nagomilanog, akumuliranog stresa u ivotu pojedinca. Zato je vano da u toku rada na sebi naa najbitnija stavka bude izbegavanje stresnih situacija. U toku perioda jakog stresa, um eli da se izbori i izae na kraj sa tim stresom, dok mogue fizike i psihike posledice dolaze tek kasnije kad se "smiri bura". Zato je vano da ostajemo mirni i staloeni u svakom trenutku. Ako nam to postane navika, lake i mirnije emo izlaziti na kraj sa stresnim situacijama u budunosti. Kad smo smireni, nae samopouzdanje raste, jer je to jedino mogue kad smo mirni i vrsti. Uopte nije sluajno to da ljudima naglo padne samopouzdanje kad im se dese panini napadi. Rad na podizanju samopouzdanja je neprocenjiv. Fobija Fobija je snaan, iracionalan, trajan strah od odreenih situacija, predmeta, aktivnosti, osoba; preuveliana percepcija nadolazee opasnosti povezana sa konkretnom situacijom ili specifinim objektom. Re fobija je Grkinja, poreklom ( od rei , koja znai strah ). Za psihologiju fobija je snaan, iracionalan, trajan strah od odreenih situacija, predmeta, aktivnosti, osoba; preuveliana percepcija nadolazee opasnosti povezana sa konkretnom situacijom ili specifinim objektom. Osnovnim simptomima fobije smatraju se snana, konstantna, nezadriva svesna elja da se izbegne odreena neprijatna situacija i itav niz telesnih ispoljavanja poput crvenila lica, drhtavice, suvih usta, znojenja dlanova, pojaane elje za mokrenjem, pranjenjem, palpitacija (oseaj ubrzanog ili nepravilnog rada s rca) i napada panike. Oko 15 procenata odraslih osoba, pati od nekog oblika fobije Studija sprovedena u SAD, od strane Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje, stavila je fobiju na prvo mesto meu psihikim tegobama, plasiravi je tako ispred poremeaja raspoloenja i zloupotrebe narkotika i alkohola i pokazujui da izmeu 8,7% i 18.1 % odraslih Amerikanaca pati od najrazliitijih strahova. Neka istraivanja novijeg datuma

sprovedena u Nemakoj su na svetlo dana iznela injenicu, da oko 15 procenata odraslih osoba, pati od nekog oblika fobije, bilo da je re o strahu od mraka, visine, ponora, mosta, neke ivotinje, letenja avionom, poseta bolnici ili neega drugog. Fobija je najee mentalno oboljenje meu osobama enskog pola u svim starosnim grupama i na drugom mestu kod mukaraca starijih od 25 godina, prema ovim istraivanjima. Podaci do kojih su istraivanjima doli neki drugi evropski istraivai pokazuju da su stanje i procenti vrlo slini i na ostatku starog kontinenta. Kod dece je, prema veini slinih istraivanja, prisustvo specifinih fobija otkriveno kod oko 5 procenata ispitanih. Rasna pripadnost ne igra nikakvu ulogu- distribucija bolesti je jednaka kod svih rasa. Teina poremeaja se kree u rasponu od blagog i gotovo sasvim neupadljivog do veoma tekog, okrutnog i onesposobljavajueg, koji moe rezultirati potpunom nesposobnou osobe da obavlja svoj posao, putuje ili da kontaktira i komunicira sa drugim osobama. Smrt kao ishod je, sreom, prava retkost. Kod najteih oblika agorafobije, posebno onih praenih snanim napadima panike, mali broj osoba bira suicid kao reenje. Nastanak fobijaPsihologija, zahvaljujui pravom mnotvu i arenilu svojih kola i pravaca, nudi i zavidan broj objanjenja o genezi fobija. Nekoliko teorija postulira bioloke uzroke fobija, uglavnom se fokusirajui na disregulaciju biogenskih amina. Tvrdi se da genetski faktori igraju znaajnu ulogu posebno kod socijalne i specifine fobije i to uglavnom kod onih koje se odlikuju strahom od, krvi, injekcija ili povreda. Otkriveno je da od 66 do 75 procenata pacijenata ima nekog od bliskih roaka, koji ima sline simptome. Psiholoke teorije se kreu u rasponu od nerazreenih unutranjih sukoba do uenja po modelu i klasinog uslovljavanja, naravno ovisno o teorijskoj orijentaciji samog istraivaa. Ovo dovodi i do razlika u terapijskim metodama u leenju fobija. Bihejviorista fobiju posmatra kao steeni neeljeni uslovljeni odgovor na prethodno neutralnu dra. Tretman se tako bazira na "razvezivanju" novonastale veze stimulus- odgovor. Za to vreme, psihoanalitiar e npr. socijalnu fobiju posmatrati kao simptom nekog dubljeg konflikta, kao nedostatak samopouzdanja. Terapija se tada fokusira na poboljavanje pacijentove slike o sebi. Nekakva aritmetika sredina svih teorijskih pristupa ovom problemu izgledala bi, ovako: fobije, najee, nastaju pod uticajem nekih spoljanjih faktora, situacija koje su izazvale snanu neugodnost, strah, paniku kod osoba koje poseduju odreene predispozicije za takav nain reagovanja. Veina fobiara pokuava da izae na kraj sa svojim smetnjama naprosto uobliavajui svoj ivot oko svojih strahova, usrdno izbegavajui "potencijalno opasne" situacije. Ovo najee znai da e neko sa ovakvim problemom, a samim tim i njegov najui socijalni kontekst, vrlo verovatno propustiti i itav niz stvari i dogaaja u kojima drugi uivaju. Neki nikada nee otii da vide kolsku predstavu svog deteta, jer strahuju od izlaska na ulicu ili odlaska u kolu, drugi e aktivno izbegavati unapreenje i finansijski isplativiji posao ak i ako su sasvim opremljeni i sposobni da ga obavljaju, beei od oseaja odgovornosti i strahujui od neuspeha, trei e proiveti sa ustima punim kvarnih zuba, jer bi odlazak kod zubara predstavljao neprijatnost koja se ne da prevazii. Naalost znaajan je i broj ljudi, naroito mukaraca, koji nikada nee stupiti u ozbiljniju ili dugotrajniju emotivnu vezu, zahvaljujui, npr. strahu od vezivanja. Izbor objekta fobije Izbor objekta koji e izazivati reakciju straha je nekada potpuno neoekivan i esto se deava da mu je teko nai korenje pratei neku fobiju unazad. Zaglavljivanje u mranom, starom liftu u nepoznatoj staroj zgradi deluje kao sasvim pogodna osnova za razvijanje fobije od vonje liftom ili famozne klaustrofobije, straha od malog, zatvorenog prostora,. No, isto tako ovaj dogaaj moe da dovede i do trajnog straha od starih zgrada, npr. broja 8 ( ukoliko se to neugodno iskustvo odigralo na osmom spratu ) ili bilo ega drugog, prisutnog na istom mestu u isto vreme. Oni koji vole da sve mehanizme uenja svode na uenje uslovljavanjem na

ovakvim mestima nalaze potvrdu za svoje teorijske postavke, naglaavajui i da se fobije esto ue iz jednog puta, tj. da izlaganje samo jednoj jedinoj neprijatnoj situaciji u nekim sluajevima moe dovesti do trajne reakcije strahom na sline okolnosti. Svaka pojava, predmet ili situacija moe da izazove panian strah kod neke osobe, te tako postoji gotovo neogranien broj fobija. Ko se na mleko opee i u jogurt duva, kae na narod, a psihologija ne moe da se ne sloi. Strah zaista ima tu generalizujuu komponentu, osobinu da se iri i na objekte, situacije ili aktivnosti nalik prvobitnom okidau straha ili napada panike . Neko ko doivljava intenzivan strah putujui autobusom najee ne razvije strah samo od autobusa istog prevoznika ili proizvoaa, ve neretko poinje da izbegava putovanje bilo kakvim prevoznim sredstvom. Klasifikacija fobija Veina fobija se moe klasifikovati u tri kategorije: Specifine fobije- karakterie ih strah od sasvim odreenog objekta ili visoko specifine situacije poput visine, grmljavine, mraka, letenja avionom, vonje liftom, blizine pojedinih ivotinja, odlaska zubaru ili kakvom drugom lekaru, bolesti, krvi, povrede itd. Specifine fobije obino nastaju ve u detinjem ili ranom odraslom dobu. Fobija od ivotinja najee zapoinje svoj ivot oko sedme godine; strah od krvi i krvarenja oko devete godine; zubara poinjete da se plaite kao dvanaestogodinjaci, a klaustrofobija obino eka svoje pojavljivanje do dvadesete godine. Ukoliko se ne lee, mogu trajati itavog ivota.Naunici im uzroke i naine nastanka trae na razliitim mestima i tvrde da se najee stiu kroz razliite oblike uenja: uslovljavanje, modelovanje (ovako deca ue da se plae istih stvari kao i njihovi roditelji), razna traumatska iskustva, a, prema nekima, mogu imati i naslednu, genetsku komponentu. Mnoge specifine fobije zapravo ne ometaju njihove sopstvenike u uobiajenim dnevnim aktivnostima, pa ovi jednostavno naue da ive s njima i ne poseu za leenjem. Primera radi, ukoliko neko ima fobiju od letenja avionom, a pri tome vrlo retko ili nikada ne odlazi na transkontinentalna putovanja, teko da e se odluiti na preduzimanje bilo kakvog tretmana, kako bi se ove fobije oslobodio, ve e na put krenuti autobusom ili automobilom. Istovremeno, izgleda da je ivot kudikamo tei onima koji pate od fobije od, npr. drvea (dendrofobija). Specifine fobije se dvostruko ee javljaju kod ena nego kod mukaraca.

Socijalne fobije podrazumevaju strah od drugih ljudi, od okruenja, drutvenih kontakata, strah od posmatranja od strane drugih osoba u maloj grupi i procene od strane drugih to vodi izbegavanju socijalnih situacija, strah od crvenjenja, drhtanja ruku, od konfrontacije oi u oi. Socijalni fobiar strahuje od mogunosti da se obruka u drutvu, od poruge drugih; posebnim izdankom socijalne fobije se smatra i tzv. strah od straha, bojazan da e drugi ljudi primetiti da se neto neobino deava: Ako prijatelji na neki nain primete da sam prestravljen ili da mi se znoje ruke, pomislie da sam budala ili da sam lud.

Socijalni fobiari neke od svojih uobiajenih aktivnosti katkada nisu u stanju da izvode u prisustvu neke druge osobe, npr. ne mogu da jedu ili da idu u toaletukoliko nisu potpuno sami. Izbegavanje neprijatnih socijalnih situacija katkada vodi do potpune izolacije. Socijalne fobije se dalje mogu podeliti na generalnu socijalnu fobiju ili specifine socijalne fobije, koje se javljaju samo u odreenim

situacijama. Najee poinju u adolescenciji, pre dvadesete godine ivota. Mogu nastajati postepeno ili odjednom nakon nekog poniavajueg ili uznemirujueg iskustva (neke blamae u drutvu) ili kao rezultat trajnog deficita na polju vetina socijalnog ophoenja, koji producira nova i nova negativna iskustva. Neki naunici "biolokije i fiziolokije" orijentisani, uzroke ovoj fobiji nalaze u preosetljivosti prema odbijanju od strane drugih, koja je opet u vezi sa izvesnim serotonergikim i dopaminergikim disfunkcijama. Dananja misao na temu socijalne fobije je da se njeni uzroci nalaze u interakciji biolokih i genetskih faktora, uslovima socijalne sredine i odreenim situacionim iniocima. Podjednako esto se javljaju i kod mukaraca i kod ena- procenjuje se da oko 2 % odraslih mukaraca i 2,5 % ena pati od nekog oblika socijalne fobije. Opaeno je da se mukarci ee obraaju za pomo strunim licima. Agorafobija- strah od velikog otvorenog prostora, strah od spoljanjeg sveta, strah od naputanja kue, odnosno bilo kog prostora u kom se osoba osea sigurnom, strah da se bude sam na javnom mestu ili mestu koje ne obezbeuje mogunost brzog odlaska; osobe koje pate od agorafobije strahuju od napada panike, koji ih mogu snai ukoliko napuste svoj dom i izau na ulicu, naroito ukoliko nisu u drutvu neke osobe pored koje se oseaju sigurno i u koju imaju poverenja. Procenjuje se da oko 75 procenata osoba koje pate od agorafobije pate i od paninog poremeaja. Ovo je fobija koja najvie onesposobljava i neke osobe zbog nje ostaju sasvim vezane za kuu i uporno odbijaju bilo kakvu mogunost da se nau u "spoljanjem svetu". Ukoliko se ne preduzme neki odgovarajui tretman i leenje, agorafobija esto dobija hronian tok. Poetak agorafobije je obino u kasnoj adolescenciji ili ranom odraslom dobu, najee oko dvadesete godine, mada se moe pojaviti bilo u kom uzrastu. Uzroci joj nisu dovoljno istraeni i teorija o njenom nastanku izgleda da ima samo malo manje nego eksperata koji su se pozabavili ovim problemom. Najee pogaa ene. U osnovi, veina fobinih poremeaja, sa izuzetkom socijalnih fobija, znatno ee se javlja kod osoba enskog pola.

Generalna socijalna fobija Osobe koje pate od generalne socijalne fobije zabrinute su kada treba da se nau bilo u kakvom kontaktu sa drugim ljudima, strahuju od mogunosti da se nau u centru panje. esto imaju oseaj da ih svi posmatraju i da obraaju panju na to to rade ("Ceo autobus je gledao u mene kada sam ulazio"). Upoznavanje sa drugima, konzumiranje hrane ili pia u neijem prisustvu, odlazak u restoran ili kafi su neke od aktivnosti koje im isto tako zadaju dosta muka, pa ih najradije izbegavaju. Generalna socijalna fobija e esto biti i razlog da nikada ne odete na plau- "Ne pada mi na pamet da se skidam pred drugim ljudima." Odlazak na urku moe biti velika neprijatnost ako imate oseaj da svi bulje u vas. Nije ni malo redak sluaj da se neko sa ovakvim preivljavanjima odlui da alkoholom ili nekim drugim opojnim sredstvom prevazie problem. Opet, neki socijalni fobiari strogo vode rauna da ne popiju kap alkohola da im se ne bi desilo da naprave budalu od sebe u drutvu.

Specifina socijalna fobija Ovo je oblik fobije koji pogaa osobe koje, na primer, zbog svog posla esto moraju da budu u centru panje, da govore ili izvode neku drugu aktivnost pred posmatraima, kao to su profesori, glumci, muziari, politiari. Uprkos injenici da se problemi ne javljaju u nekim uobiajenim drutvenim situacijama i kontaktima, deava se da kada treba da govore pred velikim brojem ljudi jednostavno "zablokiraju" i doive sve one napred navedene simptome, koji prate strah. Ovaj "kvar" se moe dogoditi ak i onim najiskusnijim i verziranim govornicima koji su bezbroj puta ponavljali istu aktivnost pred velikim auditorijumom. Kao najneprijatniji oblik specifine socijalne fobije javlja se potpuna nemogunost da se izvede bilo kakav javni nastup, da se uopte govori pred drugim ljudima. Opsesivno-kompulzivni poremeaj (OKP) spada u skupinu psiholokih poremeaja koju danas znanstvenici zovu anksiozniporemeaji ili neuroze. Opsesije su neugodne i uznemirujue ideje, misli, slike ili impulsi koji neprestano ulaze u um, stalno se ponavljajui. Osoba sa OKP opsesivne misli doivljava kao iz vlastititog uma, a ne kao nametnute izvana. Opsesije nisu pretjerane brige o stvarnim ivotnim problemima. Kompulzije su ponaanja ili akti koje osoba s OKP-om osjea da mora izvriti, iako veinom zna da su to besmisleni i pretjerani rituali. Vrlo je teko oduprijeti im se, jer se osoba s OKPom osjea anksioznom dok ne izvri ritual. Krug opsesivno-kompulzivnog poremeaja: opsesija - anksioznost - kompulzija - olakanje. Shema iznad prikazuje tipini krug osobe koja ima opsesivno-kompulzivni poremeaj. Opsesije uzrokuju anksioznost, uzrokujui da se osoba s OKP-om upusti u kompulzije u pokuaju da smanji anksioznost uzrokovanu opsesijama. Izvravanjem ovih kompulzija ili rituala ne rezultira trajnom promjenom ili trajnim olakanjem, ve se u stvari opsesivnokompulzivni simptomi pogoravaju. Simptomi mogu ukljuivati ponavljajue pranje ruku, nametljive, neeljene, odbojne seksualne ili agresivne misli, preokupiranost odreenim religijskim uvjerenjima, averzija prema neparnim brojevima, ivane navike, kao to je otvaranje i zatvaranje vrata odreeni broj puta prije nego se ulazi ili izlazi iz sobe. Ovi simptomi mogu biti otuujui, a esto uzrokuju teke emocionalne i financijske tekoe. Oni koji pate od OKP-a uglavnom u nekom trenutku prepoznaju svoje misli i kompulzivne radnje kao neracionalne. Psihoterapija[uredi | uredi kd] Bihevioralna i kognitivna terapija[uredi | uredi kd] Jedna od bihevioralno-kognitivnih terapija u lijeenju opsesivno-kompulzivnog poremeaja je Metoda 4 koraka amerikog psihijatraJeffreyja M. Schwartza opisana u njegovoj knjizi Brain Lock. Prilikom opsesivnih misli i kompulzivnih (prinudnih, prisilnih) ponaanja, pomae saznanje o znaajnim napretcima u tretmanu opsesivno-kompulzivnog poremeaja. U posljednjih 20 godina bihevioralna terapija pokazala se uspjenom u tretmanu opsesivnokompulzivnog poremeaja.

Koncept samolijeenja, kao dio bihevioralne terapije, najvei je napredak, a ovom medotom ui se kako postati sam svoj bihevioralni terapeut, kako razviti razumijevanje i rijeiti se opsesivnih misli kroz 4 koraka: 1.) Reimenovanje, 2.) Pripisivanje stvarnom uzroku 3.) Refokusiranje 4.) Revalorizacija Lijeenje antipsihoticima[uredi | uredi kd] ISTI O (PURE O)[uredi | uredi kd] isti O ( Pure O) je manje poznat oblik opsesivno-kompulzivnog poremeaja. Rituali kod ove skupine OKP-a se veinom svode na mentalne rituale. Priroda i tip PURE O uvelike varira, ali je sredinja tema za sveosobe koje imaju OCD pojava uznemirujuih nametljivih misli ili pitanja, neeljene / neprikladne mentalne slike, ili zastraujui impulsi koji kod osoba uzrokuju ekstremnu tjeskobu, jer su suprotni/ nisu u skladu s karakterom pojedinca, eljama ili povijesti pojedinca. Dok su oni bez ovog poremeaja instinktivno moe odgovoriti na bizarne nametljive misli ili impulse kao beznaajne i dio normalnog odstupanja u ljudskom umu, netko ocd e odgovoriti s dubokim alaromm nakon ega slijedi intenzivan pokuaj neutraliziranja misli. UOBIAJENE ocd teme/opsesije Odgovornost: pretjerana zabrinutost za neije dobro. Obiljeeno je posebno osjeajem krivnje vjerujui da su otetili ili bi mogli nakoditi (namjerno ili nenamjerno) nekome. [8] Seksualnost: ukljuujui rekurentne sumnje o vlastitoj seksualnoj orijentaciji (koji se nazivaju HOCD). Ljudi s ovom temom imaju potpuno razliit skup simptoma od onih koje stvarno doivljavaju stvarne krize u seksualnosti. Pitanje "Jesam li gay" / "to ako postanem gay" ima patoloke obrasce. Mnogi ljudi sa ovom vrstom opsesije su u ispunjenim ljubavnim vezama s pripadnicima suprotnog spola. Te osobe su isto heteroseksualne. Osobe koje su heteroseksualne u stvarnosti- strah od postati gay. Osobe koje su gay ili biseksualne u stvarnosti- stah od postati heteroseksualne. Nasilje u obitelji: to ukljuuje stalni strah da nasilno nateti/ubije sebe ili osobu koju voli. POCD-strah od postati pedofil Religioznost: manifestiraju kao nametljive misli ili impulsi koji se vrte oko bogohulnih i svetogrdnih tema. Zdravlje: ukljuujui i dosljedne strahove da imaju bolesti (razliito od hipohondrije ) kroz naizgled nemogua sredstva (na primjer, dodirivanje objekta koji je upravo bio u kontaktu s nekim s boleu) ili nepovjerenje u dijagnostiki test. ROCD- osesija o tome- to ako ne volim svoga partnera itd. Tu spada i opsesija- strah od prevare voljenog partnera-, te opsesija strah da partner e prevariti osobu sa ocd Popis uobiajenih opsesija/tipovi OCD:

provjera - opsesivan strah od neke tete, poara itd. provjera je kompulzivna radnja: najee provjere: plin, brava, prozori, svjetlo, automobilska vrata itd. Provjerava se po i nekoliko stotina puta, i moe trajati satima. kontaminacija - potreba za pranjem i /ili ienjem . Strah od zaprljanja nekom od tjelesnih izluevina, azbestom, itd. Osobe puno puta peru ruke i/ili iste sve dok ne dobiju osjeaj da je isto.

ruminacije - pod pojmom ruminacije su misli o neproduktivnim pitanjima- to su filozofska, metafizika ili religiozna pitanja o poetcima svemira itd.

Nametljive misli su odbojne, odvratne, uasavajue, ponavljajue misli. To moe biti bilo koja teman ali uobiajene su smjetene u sljedee kategorije: LJUBAVNA VEZA SEKSUALNE MISLI RELIGIJA AGRESIVNE MISLI MAGIJSKA UVJERENJA 1. LJUBAVNA VEZA: - OPSESIJE IZ OVE KATEGORIJE UKLJUUJU: -analizaranje dubokih osjeaja prema partneru - sumnja u partnerovu vjernost -strah od prevare partnera 2. SEKSUALNE TEME: -strah od postati pedofil - heteroseksualne osobe- strah od postati homo/bi -homoseksualne/bi osobe -strah od postati heteroseksualne - strah da e ga/je privui netko od lanova vlastite obitelji -seksualne misli o bogu, svecima ili religijskim figurama 3.RELIGIJA: -bogohulne misli -da e osoba izgubiti doticaj sa Bogom ili svojom vjerom na neki nain -seksualne misli o BOGU, SVECIMA... -strah od glasno vikati bogohulnosti na podruju crkve -odreene molitve moraju biti izmoljene opet, pa opet, i opet... Te osobe poinju izbjegavati crkvu zbog straha od misli. 4. AGRESIJA: