Podrucije mehanickih talasa, cije su frekvencije nize od 20 Hz, nazuva se INFRAZVUK.

IZVOR infrazvuka moze biti svako telo, koje osciluje sa odgovarajucom frekvencijom (masine, motori traktora, testere za presecanje drvene gradje) i mogu da izazivaju vibracione bolesti.

Infrazvuk nastaje I prilikom pucanja teskih artiljerijskih orudja, teskih granata, mina, itd. Infrazvucni talasi nastaju I pri najobicnijim okolnostima (otvaranje I zatvaranje vrata ,prozora, olujni vetrovi-kao komponente raznih sumova I slicno). Tako nastali infrazvuk moze se registrovati samo vrlo osetljivim instrumentima. Vibracije sa frekvencijom infrazvuka koje se proizvode posebnim aparatima, koriste se u raznim lecenjima kao I za masazu covekovog tela. Zahvaljujuci relativno velikoj talasnoj duzini infrazvuk savladjuje lakse prepreke od zvucnog talasa, on ih jednostavno obilazi.

Infrazvucne talase karakterise mali stepen apsorpcije I difuzije pri prostiranju, sto omogucava njihov relativno veliki domet, posebno kada se prostiru u vodenim sredinama. Ribe opazaju infrazvuk uzrokovan morskim talasima na stotine hiljada km signalizirajuci priblizavanje bure. Takodje se posebno primenjuje kod vojnog izvidjanja, odnosno otkrivanja protivnickih uporista koja se zbog dubine zaklanjanja I maskiranja ne mogu otkriti vizuelnim posmatranjima.

ULTRAZVUCNI TALASI su mehanicki talasi sa frekvencijom vecom od 20 kHz. Ultrazvuk niskih frekvencija (do 80kHz) emituje organe nekih zivotinja (delfini, slepi misevi), a cesto ulazi u sastav prirodnih I vestackih sumova, dok se ultrazvuk visokih frekvencija dobija od vestackih izvora (obicno su to aparati ciji je osnovni deo generator elektricnih oscilacija odgovarajuce frekvencije).Pretvaranjem tih oscilacija u ultrazvucne talase vrsi se pomocu pojava magnitostrikcije(pri manjim) ili obratnog pijezoelektricnog efekta(pri vecim).

Ultrazvucni talasi imaju znatno veci intezitet (jacinu) od zvucnih talasa. Prakticna primena je vrlo raznovrsna:koriste se u tehnici za otkrivanje gresaka u metalnim odlivcima, mogu se dobiti fine emulzije usitnjavanjem zrna za fotografske ploce ili filmove koji se koriste za dobijanje kvalitetnijih slika, za dobijanje finih praskova, za skidanje rdje I masnih navlaka sa povrsine metala, za ciscenje raznih mrlja I prljavstine sa tkanine, moze se vrsiti mehanicka obrada materijala-rezanje, glacanje I busenje, za poboljsavanje kvaliteta I dubine obojenosti tkanina.

Posebno je vazna primena ultrazvuka u medicini I farmaciji:ultrazvukom se mogu unistavati virusi, bakterije, gljive, a pri vecim snagama cak I manje zivotinje. Otkrivanje tumora uspesno se ostvaruje ponocu ultrazvuka.Te metode su zasnovane na razlicitoj apsorpciji ultrazvuka od strane tkiva sa razlicitim akusticnim svojstvima.Pri prolasku ultrazvuka iz zdravog u obolelo tkivo ili obratno, dolazi do njegove refleksije na osnovu koje se zakljucuje da li postoje neke patoloske promene.

U hirurgiji ultrazvuk velikog inteziteta, primenjuje se za secenje ili za spajanje kostiju sa miimalnim povredjivanjem okolnih delova organizma. Neke biljke donose vise I kvalitetnije plodove ako je njihovo seme bilo izlozeno delovanjem ultrazvuka. Koristi se I za merenje dubine mora I okeana.Za dno broda se ucvrsti izvor iz kog se emituju ultrazvucni impulsi u odredjenim intervalima vremena.Ultrazvuk se odbija od dna I vraca nazad do uredjaja za registrovanje.Znajuci brzinu zvuka kroz vodenu sredinu I vreme izmedju emitovanog I primljenog ultrazvucnog impulsa odredjuje se dubina mora, odnosno okeana.Pomocu savremene elektronike, sve je to automatizovano.