Gola istina o Drai Mihailoviu (1)

eneral protiv partizanskog ustanka Pie: Damjan Pavlica Veliina slova:

Okupacija je lepa prilika za etniko ienje: Draa Mihailovi, original falsifikata Photo: www.oslobodjenje.ba Pukovnik Mihailovi je u vreme partizanskog ustanka u Srbiji 1941 pokuao da se stavi u slubu Nemaca, ali je odbijen, jer su neki njegovi etnici prili ustanku. Onda je 1942. preao u italijansku okupacionu zonu i stavio svoje snage u slubu faistike Italije, za borbu protiv partizanskog ustanka. Neko vreme je uspevao da obmanjuje saveznike, dok ga nisu raskrinkali i podrali partizane. Nakon sloma Italije 1943, napadom na Nemce je pokuao da vrati naklonost saveznika, ali bez uspeha. Potom je uspeo da sklopi sporazum sa Nemcima, kojeg se drao do kraja rata SA NEDIEM PROTIV PARTIZANA Pukovnik Mihailovi je, kao i mnogi drugi, uspeo da izbegne zarobljavanje u aprilskom ratu. Sa grupom od tridesetak ljudi stigao je na Ravnu Goru, gde je osnovao Komandu etnikih odreda Jugoslovenske vojske. On je prikriven ekao pravi as za ustanak, dok su partizani, nakon nemakog napada na SSSR, zapoeli oruanu borbu. O tome svedoi dnevnik naelnika taba nemakog komandanta Srbije od 11. avgusta 1941. godine: Po miljenju komandanta Srbije, a u suprotnosti sa iznetim za Hrvatsku, nemiri se u prvom redu i gotovo iskljuivo imaju pripisati komunistikom uticaju. etnici... izgleda da e u potpunosti izbegavati prepade na posadne trupe. etnikom voi je smetala pojava oruane partizanske formacije pod vodstvom KPJ. Smatrajui partizane za glavne neprijatelje, pukovnik Mihailovi je odmah po obrazovanju

marionetske kvislinke vlade generalu Milanu Nediu uputio delegaciju radi dogovora o zajednikoj borbi protiv partizanskog ustanka. Izmeu Mihailovieve delegacije i Nedia je postignut sporazum o zajednikoj borbi protiv partizana, koji je sadrao sledee stavke:

Da Nedieva vlada i pukovnik Mihailovi sarauju u borbi protiv partizana u cilju njihovog unitenja; Da Nedieva vlada izda odmah novanu pomo Mihailoviu za plate oficirima i podoficirima, i za ishranu vojske; Da general Nedi odmah odredi oficira za vezu koji e biti stalno pri tabu pukovnika Mihailovia; Da general Nedi izdejstvuje kod Nemaca da ne gone Mihailovia i njegove etnike.

Ne dirajte Drau, on je na: Nedi obavetava Hitlera Photo: forum.krstarica.com Nakon sklapanja sporazuma general Nedi je izdao pukovniku Mihailoviu novanu pomo, i izdejstvovao kod Nemaca da ga ne gone. Prva Mihailovieva oruana akcija bio je prepad na partizane Valjevskog odreda u selu Planinici, krajem avgusta 1941. Partizani su pokuali iz sela da odnesu prikupljeno oruje za ustanak, a Mihailovi je navodno uvao selo od pljake. U tom prepadu Mihailovi je lino komandovao etnicima, koji su tom prilikom ubili dva partizana, nekoliko ranili i nekoliko zarobili. etnici su zarobljene partizane predavali Nediu ili Nemcima. Uprkos Mihailovievim nastojanjima, partizanska borba se omasovila, to je podstaklo i neke etnike voe da pristupe ustanku. Prvo su 31. avgusta etnici potpukovnika Veselina Misite napali Loznicu bez nareenja pukovnika Mihailovia, a potom i drugi. O ovome svedoi obavetenje taba nemakog Komandanta Srbije od 16. septembra 1941. godine: Podstaknuti deliminim uspeno voenim borbama od strane komunista, nacionalni Srbi organizovali su takoe borbene formacije protiv Nemaca. Mihailovi je smatrao da je ustanak preuranjen, da nije vreme da se vodi borba sa okupatorom. Umesto toga, on je nameravao da tokom okupacije vri etniko ienje, o emu je obavestio i vladu u Londonu. Svojom depeom iz septembra 1941. godine on upoznaje izbegliku jugoslovensku vladu sa glavnim takama svog programa:

Omeiti de fakto srpske zemlje i uiniti da u njima ostane samo srpski ivalj;

U srpskoj jedinici kao naroito teak problem uzeti pitanje muslimana i po mogunosti reiti ga u ovoj fazi.

PONUDA NEMCIMA I NAPAD NA PARTIZANE Tokom septembra i oktobra ustanak je zahvatio vei deo Srbije, a partizani su stvorili prostranu slobodnu teritoriju nazvanu Uika Republika. Nemci su za guenje ustanka dovukli dodatne trupe i zapoeli masovni odstrel civilnog stanovnitva. Zloglasni masakr u Kragujevcu samo je jedan u nizu zloina koje su nacisti tada poinili. Mihailovi je nemake zloine iskoristio za brutalnu propagandu protiv partizana. Govorio je kako partizani namerno izazivaju nemake odmazde kako bi srpski narod stradao. General Nedi i on su navodno uvali srpski narod.

Nacistika odmazda: Streljanje u Kragujevcu Photo: Stock Pukovnik Mihailovi je nastavljao dvostruku igru. 27. oktobra je sa partizanskim komadantom Titom dogovorio zajedniku borbu protiv okupatora, na osnovu ega su mu partizani iz fabrike oruja u Uicu isporuili oruje i municiju. Sutradan, 28. oktobra su Mihailovievi izaslanici kontaktirali nemakog obavetajca Josefa Matla u Beogradu. Izneli su mu predlog za zajedniku borbu protiv partizana, o emu je Matl 30. oktobra izvestio nadlenu komandu: etniki odredi jugoslovenske vojske pod komandom pukovnika Drae Mihailovia stavljaju se na raspolaganje za borbu protiv komunista u saradnji sa nemakim Vermahtom. Neposredno nakon to se ponudio Nemcima, Mihailovi je 1. novembra 1941. godine preduzeo opti napad na Uice i druge gradove osloboene teritorije, ime je zapoeo graanski rat u okupiranoj Srbiji. U nareenju komandanta Poekog etnikog odreda za napad na Uice stoji: U radu biti odluan, hrabar i energian kao to to dolikuje srpskim etnicima, a potom: U nonim borbama najbolje je sve iznenadno i bez larme likvidirati. Na Mihailovievu alost, napad na partizanski tab u Uicu nije iao prema planu. Munjeviti udar spreen je vanrednim merama koje su partizani preduzeli na osnovu dojave da etnici pripremaju napad na Uice. ak je i stanovnitvu deljeno oruje. Posle estokih borbi, etnici su razbijeni, a partizani su pokrenuli brz kontranapad. Gonei etnike, partizani su 3. novembra 1941. zauzeli Poegu, koju su drali etnici. U meuvremenu je Mihailovi napao

partizane u aku. Partizanske snage odbile su i ovaj napad i produile da gone etnike koji su beali ka Ravnoj gori. SASTANAK MIHAILOVIA SA NEMCIMA Pukovniku Mihailoviu je oajniki trebala pomo okupatora. On je, preko pomenutog Jozefa Matla, 11. novembra u selu Divci kod Valjeva upriliio sastanak sa predstavnicima Vermahta. Mihailovi se nadao da e ga Nemci podrati kako bi uguio ustaniki pokret. Na sastanku je ubeivao Nemce da im nije neprijatelj i traio je municiju kako bi nastavio borbu protiv partizana, o emu svedoi slubeni nemaki zapisnik:

Trebaju mi faistiki meci za borbu protiv komunizma: Dragoljub Mihailovi, neshvaeni antifaista Photo: www.vecernji.hr Zahtevam da mi se omogui da nastavim borbu protiv komunizma koja je poela 31. oktobra. Mi znamo kako se vodi borba u umi, naroito protiv elemenata koji ele da se sakriju. Neophodno je imati municiju! Raunajui s tim, doao sam ovamo. Uprkos elji da postane saradnik, pukovnik Mihailovi Nemcima nije bio potreban. Nadmeno su izjavili da stiu njihove oklopne trupe koje e slomiti ustanak, i da Vermaht ne eli saveznike koji mu se privremeno prikljuuju iz razloga oportuniteta. Nemcima je bilo poznato da su neki njegovi etnici prili ustanku. Mihailovi se pravdao da mu nije namera da ratuje protiv okupatora, a da je neke gradove morao uzeti od Nemaca da ih komunisti ne bi uzeli. Mihailovi je izjavljivao bezrezervnu lojalnost, ali je molio okupatore da njegovo delovanje na nacionalnoj osnovi ostane tajno da ne bi proao kao Kosta Peanac, koji je sklopio otvoreni sporazum sa Nemcima, ime je izgubio uticaj u narodu i stekao oznaku izdajnika. Na njegovu alost, Nemci mu nisu ostavili drugu mogunost do da poloi oruje. Draa se vadio da takvu odluku ne moe doneti sam, ali je obeao:Neemo se boriti protiv Nemaca, pa ni onda ako nam ova borba bude nametnuta.

Od tada pa nadalje, Mihailovi je vodio bespotedni rat protiv partizana. OPKOLJAVANJE I SAVEZNIKA PODRKA Iako se Mihailovi tajno nudio Nemcima, Saveznicima se javno predstavljao kao ustaniki voa. 15. novembra ga je izbegli general Duan Simovi preko radio Londona proglasio za komandanta svih jugoslovenskih oruanih snaga u zemlji". Na osnovu toga, Draa Mihailovi je 16. novembra izdao proglas da je imenovan komandantom celokupne jugoslovenske vojne sile na okupiranoj teritoriji Jugoslavije, ime se svi naoruani pokreti stavljaju pod njegovu komandu. Velika Britanija je istog dana preduzela diplomatski pritisak kod vlade u Moskvi da se partizani potine Mihailoviu: Vlada Njegovog Velianstva smatra da borbu treba da vode Jugosloveni za Jugoslaviju, a ne da to bude pobuna koju e voditi komunisti za Rusiju, ako se eli uspeti. Vlada NJ. V. trai zato od sovjetske vlade da naredi komunistikim elementima da se poveu sa Mihailoviem, da sarauju s njim protiv Nemaca, da se bezrezervno stave na raspolaganje Mihailoviu, kao nacionalnom voi. U meuvremenu, partizani su opkolili Mihailovia na Ravnoj Gori. U stisci, Mihailovi je poslao svoje delegate partizanima da naprave sporazum ma pod kojim uslovima. Zbog injenica da Britanci smatraju Mihailovia voom otpora, i zbog nemake ofanzive, Tito je potedeo etnikog vou. Partizanski tab mu je ponudio da stupi u borbu protiv Nemaca, da se odrekne zahteva za potinjavanjem i da pitanje jedinstvene komande reavaju sporazumno. Primirje je zakljueno 20. novembra 1941. u slobodnom aku. Dogovorili su da zajedniki prue otpor okupatoru, puste zarobljenike, i da meovita komisija ispita uzroke sukoba i krivicu. Nakon njihovog sastanaka u aku, Bil Hadson je izvestio Kairo o razvoju situacije:

Draina duhovna eda proslavljaju godinjicu opkoljavanja: Ravna Gora, mesto zloina Photo: www.generalmihailovich.com Moje je miljenje da Mihailovi ima sve kvalifikacije izuzev snage. Partizani su sada jai, i on mora prvo njih da likvidira britanskim orujem pre nego to se ozbiljno okrene Nemcima... Partizani uporno trae da zadre svoj identitet bez obzira u bilo kakvom dogovoru sa etnicima. Oni smatraju da Simovieva neobavetenost o partizanskoj vodeoj ulozi u pobuni pokazuje da jugoslovenska vlada ne poznaje situaciju... Oni sumnjaju da Mihailovi pomae Nedia i druge proosovinske elemente u borbi protiv komunista.

Mihailovi se odmah pohvalio izbeglikoj vladi da je uspeo da zaustavi bratoubilaku borbu i da nastoji da udrui sve snage za borbu protiv Nemaca. U telegramu vladi od 22. novembra 1941. godine ne pominje svoju ponudu Nemcima za saradnju, a odgovornost za graanski rat prebacuje na partizane: Uinio sam sve i uspeo da prekinem bratoubilaku borbu koju izazvala druga strana. U dosadanjim borbama protiv jednih i drugih utroio sam skoro svu municiju. Ulaem najvie napore da udruim sve narodne snage i izvrim reorganizaciju za odlunu borbu protiv Nemaca. Potrebno najhitnije da dobijem oruje, municiju, zimsko odelo, obuu a zatim i ostalo. Uprkos izjavama jugoslovenskoj vladi da priprema odlunu borbu protiv Nemaca, pukovnik Mihailovi nije pruio otpor velikoj nemakoj ofanzivi koja je usledila krajem novembra (tzv. prva neprijateljska ofanziva). On je povukao svoje ljude u planinu, a svee nemake divizije su se obruile na partizane, zauzimajui ustaniku teritoriju za svega par dana. Ostaci partizanskih odreda se povlae u Sandak, gde ih gone Mihailovievi komandanti Vuko Ignjatovi i Milo Glii, legalizovani kod okupatora. Mihailovi je 1. decembra naloio svojim komandantima da se legalizuju u okviru Nedievih snaga, ime su dobili vlast nad ruralnim podrujima Srbije. Izgledalo je da je Mihailovi ostvario plan da sauva svoje snage i protera partizane iz Srbije. NEMAKA POTERNICA I IN GENERALA Posle zauzimanja Uica, Nemci su 3. decembra izdali nareenje za operaciju Mihailovi. Delovi 342. divizije su 6. decembra opkolili selo Struganik na Ravnoj Gori, gde se nalazio njegov tab. Na osnovu Nedieve dojave, Mihailovi je uspeo da se izvue, ali je uhvaen voa taba Aleksandar Mii sa ljudstvom. Nemci nisu imali gubitaka, ali je ubijeno desetak etnika i zarobljeno gotovo petsto ljudi pod sumnjom da su etnici. Paul Bader, nemaki komandant Srbije, ocenio je da je Mihailovieva grupa razbijena, a za voom odmetnika je raspisao poternicu od 200.000 dinara.

Antifaizam na delu: Pavle urii dri udvoriki govor u ast Pirzia Birolija, italijanskog guvernera Crne Gore Photo: wikipedia.org No, borba protiv Nemaca nije bila u planu. Mihailovi 20. decembra 1941. alje instrukcije crnogorskim komandantima, oru Laiu i Pavlu uriiu, u kojima deklerativno pominje borbu za slobodu okupirane otadbine, ali praktino razrauje smernice za ienje narodnih manjina i ne-nacionalnih elemenata i borbu protiv partizana. Dragoljub Mihailovi navodi da je etniki cilj povezivanje Srbije i Crne Gore ienjem Sandaka od muslimanskog ivlja, te povezivanje Srbije i Slovenije ienjem Bosne od muslimanskog i hrvatskog ivlja. etnike voe upozorava da sa partizanima ne moe biti nikakve saradnje jer se oni bore protiv dinastije i za ostvarenje socijalne revolucije. Dok je pukovnik Mihailovi razraivao planove etnikog ienja, zbog nemake operacije protiv njega stekao je brojna saveznika priznanja i in generala. Novi predsednik izbeglike vlade, Slobodan Jovanovi, imenovao ga je 11. januara 1942. za ministra vojnog, zbog zasluga za dizanje ustanka protiv Nemaca. Kralj Petar II ga je 19. januara unapredio u in generala. Njegove dobrovoljake formacije su proglaene regularnom vojskom Kraljevine Jugoslavije, na osnovu ega je Mihailovi poeo mobilisati narod u svoje jedinice, pod pretnjom vojnih zakona u stanju rata. Gola istina o Drai Mihailoviu (2) eneral u slubi faistike Italije Pie: Damjan Pavlica Veliina slova:

Photo: Stock Pukovnik Mihailovi je u vreme partizanskog ustanka u Srbiji 1941 pokuao da se stavi u slubu Nemaca, ali je odbijen, jer su neki njegovi etnici prili ustanku. Onda je 1942

preao u italijansku okupacionu zonu i stavio svoje snage u slubu faistike Italije, za borbu protiv partizanskog ustanka. Neko vreme je uspevao da obmanjuje saveznike, dok ga nisu raskrinkali i podrali partizane. Nakon sloma Italije 1943, napadom na Nemce je pokuao da vrati naklonost saveznika, ali bez uspeha. Potom je uspeo da sklopi sporazum sa Nemcima, kojeg se drao do kraja rata PRELAZAK U CRNU GORU General Mihailovi je pokuao da ostane prikriven u Srbiji, kako bi iz senke zapovedao svojim etnicima legalizovanim kod Nedia. Nemcima nije odgovaralo da on postane siva eminencija, pa su 15. maja pokrenuli operaciju Forstrat (umar) protiv njega. Odbaen od Nemaca u Srbiji, Mihailovi prelazi u italijansku okupacionu zonu, prvo u Sandak, a potom u Crnu Goru, gde stavlja svoje jedinice u slubu faistike Italije. etnike jedinice su ve aprila 1942. godine uestvovale u sklopu italijanske antipartizanske ofanzive u Crnoj Gori. etnicima u italijanskoj ofanzivi je isprva rukovodio Zaharije Ostoji, naelnik Mihailovievog operativnog odelenja, a dolaskom u Crnu Goru 1. juna 1942. godine, Mihailovi lino preuzima rukovoenje jedinicama. eneral je od faistikog okupatora redovno primao oruje i municiju za borbu protiv partizana. Istovremeno, slavljen kao gerilac, dobijao je obilatu novanu pomo od Saveznika i jugoslovenske emigrantske vlade. 10. juna je zvanino imenovan Naelnikom generaltaba Jugoslovenske vojske u otadibini. tab mu se nalazio u selu Gornje Lipovo kod Kolaina. Mihailovieva dvostruka igra nije mogla proi nezapaeno. Britanski oficir za vezu Bil Hadson je ve poetkom maja 1942. godine javljao: Ja znam da stvarno partizani jedino vode borbu sa Nemcima i Italijanima, dok etnici sarauju sa okupatorima i bore se jedino protiv partizana. Iako je Britancima situacija na terenu bila dobro poznata, njihova politika je bila da podravaju jugoslovenskog kralja i njegovog ministra Mihailovia. U julu 1942. godine, ef balkanske sekcije Uprave za specijalne operacije (SOE) lord Glenkoner je pisao Foreign Office-u: Kao to znamo, svu aktivnost u Jugoslaviji morali bismo zapravo pripisati partizanima. Meutim, kad je rije o javnoj upotrebi (tog podatka), ne vidim zato bi bilo tetno da neto od toga pripiemo u zaslugu Mihailoviu.

Photo: wordpress.com Britanci su raunali da e Mihailovia ipak moi da iskoriste protiv Osovine, kada za to doe vreme. No, general je gledao da se ne zamera okupatorima, nego da se obraunava sa nesrbima i komunistima, dok okupacija jo traje. Uz doputenje Italijana, Mihailovievi etnici su sredinom avgusta uzeli Fou od ustaa, poinivi strahovite zloine u gradu i okolini. Depeom od 23. avgusta 1942. godine Zaharije Ostoji javlja Mihailoviu: Jue zavrio akciju do Ustikoline i grebena Jahorine... Po dosadanjim podacima 1.000 3.000 muslimana poklanih. Sve trupe dobri borci, ali jo bolji pljakai, izuzev Pavla. Pad Foe ima dobrog odjeka. Muslimani u masama bee u Sarajevo... Sada su zadovoljni. Mihailovi je nameravao da uz pomo faistike Italije povee etniku teritoriju. Da stvori nacionalni koridor od Crne Gore do Dalmacije, pa ak i od Srbije preko Crne Gore do Slovenije. U vezi toga, italijanski mezimac Ilija Trifunovi-Biranin mu 31. avgusta 1942. pie: Pripreme za otvaranje koridora o kome smo govorili privode se kraju, mada to umnogome zavisi od Italijana. U jeku borbe za Afriku, savezniki zapovednik za Sredozemlje general Vilson je septembra 1942. traio Mihailoviu da napadne osovinske komunikacije, kako bi podrao saveznike ratne napore. Ovom zahtevu se pridruila i jugoslovenska vlada, ali Mihailovi je sa Italijanima imao druge planove. U meuvremenu su izvetaji britanskih misija potvrdili ono to se sumnjalo: da njihov favorizovani gerilac Mihailovi zazire od bilo kakve ozbiljne akcije protiv okupatorskih snaga. Istovremeno, neki etnici u Srbiji su preduzimali sabotae i diverzije protiv Nemaca, zbog ega su strahovito ispatali. Kapetan Bil Hadson, britanski oficir za vezu kod etnika, je 15. novembra 1942. javio svojoj komandi da Mihailovi koi njihove sabotae:

Lino sam ubeen da bi ove etnike grupe u Srbiji mogle organizovati sabotae na eleznikim prugama tamo gde Nemci ne bi bili u stanju da preduzimaju mere odmazde prema srpskim selima. Nikakvi ozbiljni pokuaji, meutim, nisu jo injeni da bi se ispitala mogunost vrenja takvih operacija. Slabi rezultati diverzantskih akcija do sada posledica su nedostatka volje na Mihailovievoj strani i nedostatka energije. Bez obzira na sluenje faistikoj Italiji, Mihailovi je jo neko vreme u medijima saveznikih drava prikazivan kao gerilski voa, dospevi na naslovnicu asopisa Time, a o njemu je u Holivudu snimljen propagandni film etnici: borbena gerila (Chetniks! The Fighting Guerillas). Kapetan Hadson je na osnovu stanja na terenu to komentarisao: U trenutku kada je Mihailovi u velikom stepenu igrao ulogu kvislinga bio je nagraen najjaom britanskom propagandom. Hadson je izvetavao da mnogi borci, koji su prili etnicima na poetku ustanka protiv okupatora, bivaju razoarani preusmerenjem u borbu protiv partizana. On je izvetavao da vojnici Jugoslovenske vojske u otadbini ne ele da ih guraju u bratoubilaki rat i da je nekoliko etnikih jedinica trailo da bude osloboeno zadatka borbe protiv partizana. Meutim, general Mihailovi je insistirao da su partizani vei neprijatelji od okupatora i da sa njima ne moe biti nikakve saradnje jer se bore protiv dinastije i za ostvarenje socijalne revolucije. Te zlotvore i krvnike naeg naroda unitavajte bez milosti, nareivao je on. MOBILIZACIJA ZA OPERACIJU VAJS Decembra 1942. godine, zahuktavaju se pripreme za osovinsku operaciju Vajs (tzv. etvrtu neprijateljsku ofanzivu) protiv Bihake republike, osloboene teritorije na podruju NDH, koja je obuhvatala zapadnu Bosnu, Liku i Kordun. General Mihailovi je raunao da e, uz pomo Italijana, tui glavninu partizanske vojske, zauzeti partizansku slobodnu teritoriju i uspostaviti etniki koridor. etnici su u ovoj operaciji uestvovali kao deo italijanskih kvislinkih snaga. Depeom od 31. decembra 1942. godine Mihailovi je javljao svojim komandantima da pripreme za operaciju dobro napreduju, da se eka jo samo odobrenje okupatora za prebacivanje crnogorskih etnika u NDH:

Spomenik koljau: Pavle urii, izliven PHOTO: Stock Bajo je ve prikupio 1200 ljudi. Pavle je ve prikupio 3000 ljudi. Bajovi su u Ostrogu a Pavlovi u Kolainu. Tetkii [Talijani] kau da 2. januara pada odluka. Dozvoljavaju za sad pokrete do Nikia. Pripremajui se za dotad najveu osovinsku ofanzivu u okupiranoj Jugoslaviji, Mihailovi je 2. januara 1943. uputio direktivu svojim komandantima u kojoj govori o oslobaanju srpske teritorije od komunistikog terora, ne pominjui okupatora: Naa je namera da iz obuhvatnog poloaja koga imaju nae snage izvre koncentrian napad na komuniste na oznaenoj prostoriji, komunisti unite i time oslobode ovu srpsku teritoriju komunistikog terora. Za predstojeu ofanzivu, general Mihailovi je uspeo da faistikoj Italiji stavi na raspolaganje 19.000 etnika, o emu je italijanski general Mario Roata 3. januara 1943. izvestio nemakog generala Aleksandra Lera, glavnog planera udruene osovinske operacije: Pod italijanskom komandom ima 19.000 etnika grupisanih u bande. Od ovih: 3000 du eleznike pruge OgulinVrhovine, 8000 izmeu Graaca i Knina, 8000 u Hercegovini.

Meutim, vlasti NDH su bile protiv prebacivanja etnika na njihovu teritoriju. Na intervenciju ustaa i Nemaca, Italijani su obustavili organizovan transport crnogorskih etnika u NDH. Uprkos tome, Mihailovi je pokuavao da sprovede svoje planove. On je naredio Pavlu uriiu da prebaci svoje snage peke za Bosnu, i uz put oisti muslimansko stanovnitvo u pograninoj oblasti. POKOLJ MUSLIMANA SANDAKA I ISTONE BOSNE Naoruani od okupatora za operaciju Vajs, etnici su poetkom 1943. godine proveli opsene operacije etnikog ienja u istonoj Bosni i Sandaku. Ovim operacijama je rukovodio general Mihailovi, preko svojih komandanata Pavla uriia, Vojislava Lukaevia i Petra Baovia. General Mihailovi je 2. januara 1943. godine uputio depeu Petru Baoviu povodom projekta za raiavanje Turske u oblasti ajnia: Povodom projekta za raiavanje Turske u oblasti ajnia naredio sam Pavlu da sa Vojom izvri potrebne pripreme za polovinu januara... O ienju muslimanskog stanovnitva general Mihailovi je redovno izvetavan. Pavle urii je nakon izvrenog pokolja u okolini Bijelog Polja, 10. januara 1943. podneo Mihailoviu izvetaj kojim javlja da je akcija izvedena tano po utvrenom planu, da su potpuno unitena ukupno 33 muslimanska sela i da je najvie ubijeno ena i dece: rtve: Muslimana boraca oko 400 (stotine) ena i dece oko 1000. Nakon pokolja u bjelopoljskom kraju, etnike snage mobilisane za italijansku ofanzivu su nastavile preko Sandaka ka istonoj Bosni, zatirui sve ivo. Snage mileevskog, limskog, durmitorskog i drinskog korpusa Jugoslovenske vojske u otadbini, ukupne jaine oko 5.000 boraca, zapoele su 5. februara ujutro opti napad na muslimanska sela u okolini Pljevalja, ajnia i Foe. Oko sela su se nalazile samo strae koje nisu pruile znaajan otpor. Budui da etnici nisu naili na organizovanu vojnu silu, bez ometanja je danima vreno unitavanje stanovnitva. Do 10. februara jedna od najveih operacija Jugoslovenske vojske u otadbini je okonana. Sva sela u zahvatu operacije su opljakana i do temelja spaljena. Sve stanovnitvo koje nije uspelo da se skloni je ubijeno, bez obzira na pol i godine starosti, kako generala Mihailovia izvetava izvrilac radova, mlad major Pavle urii.

Naslednici genocida: Drainad zahteva rehabilitaciju Photo: Tanjug Tokom akcije ienja general Mihailovi se nalazio u svom tabu u Gornjem Lipovu kod Kolaina, stotinjak kilometara od zone dejstava. Putem radio veze je paljivo pratio izvoenje operacije, o emu je redovno obavetavao svoje potinjene. Svojim depeama je tih dana pobedonosno javljao: 1. februar: Pavle krenuo u pravcu Branka i usput isti sve pred sobom. Naa akcija ima zamah ienja cele Bosne. 2. februar: Preko Ostojia upuene su snage koje moraju sada preko Sandaka. One usput iste teren i idu ka Ostojiu. Naravno istei turke u Sandaku moraju ii ilegalno a ne kako smo predviali. Stiie na vreme za definitivno ienje Bosne od komunista. 8. februar: to se tie Turaka, Pavle izvetava da Turci skoro nedaju nikakav otpor. Tetkii [Talijani] mole i preklinju da se prestane. Kao i prilikom prethodnog pokolja, major urii je 13. februara uredno raportirao generalu Mihailoviu o rezultatima akcije protivu muslimana u pljevaljskom, ajnikom i foanskom srezu: Operacije su izvedene tano po nareenju i izdatoj zapovesti. Napad je poeo u odreeno vreme. Svi komandanti i jedinice izvrili su dobijene zadatke na opte zadovoljstvo. Sva

muslimanska sela u tri pomenuta sreza su potpuno spaljena da nijedan njihov dom nije ostao itav. Sva imovina je unitena sem stoke, ita i sena. Za vreme operacija se pristupilo potpunom unitavanju muslimanskog ivlja bez obzira na pol i godine starosti. rtve. Nae ukupne rtve su bile 22 mrtva od kojih 2 nesrenim sluajem i 32 ranjena. Kod muslimana oko 1.200 boraca i do 8.000 ostalih rtava: ena, staraca i dece. Ovaj pokolj o kojem poinioci tako sladostrasno izvetavaju, bio je najmasovniji etniki zloin u drugom svetskom ratu. uriiev izvetaj jeste preteran, a prema posleratnim popisima stradalo je oko 3.000 civila. Struktura rtava je ono to uasava. Preko polovine ukupnog broja rtava (oko 53,5 %) ine deca ispod 14 godina. Vei deo ubijene dece ine devojice. FRANCUSKO ODLIKOVANJE U vreme dok su Mihailovievi etnici naoruani od strane faistike Italije po bosanskim goletima tamanili neja, voa francuskog otpora general arl de Gol, oigledno neobaveten ili imun na injenice, odlikovao je generala Dragoljuba Mihailovia Ratnim krstom. Uz odlikovanje je izdao i pohvalnu naredbu, koja je 2. februara 1943. godine proitana francuskim jedinicama: Armijski general Dragoljub D. Mihailovi, legendarni junak, simbol najistijeg rodoljublja i najviih jugoslovenskih vojnikih vrlina, nije prestao voditi borbu na okupiranom nacionalnom tlu. Uz pomo rodoljuba, on bez sustajanja ne da mira okupatorskoj vojsci, tako pripremajui onaj konaan juri koji e dovesti do osloboenja njegove otadbine i celog sveta, rame uz rame s onima koji nikad nisu smatrali da se jedna velika zemlja moe da pokori surovom zavojevau. Nai izbegli politiari su poto-poto pokuavali da odre lik Drae Mihailovia kao gerilskog voe u zapadnom javnom mnenju. Jugoslovenski premijer Slobodan Jovanovi je poetkom februara poveo kampanju u amerikoj tampi da general Mihailovi ni jednog dana nije prestao da se bori, da je uinio sve da sprei bratoubilaku borbu i da ne sarauje ni sa jednim okupatorom niti narodnim izdajnikom. Gola istina o Drai Mihailoviu (3) Borba protiv partizana na Neretvi Pie: Damjan Pavlica Veliina slova:

Udrueni zloinaki poduhvat: Italijani i etnici u Jablanici 1943. Photo: wikimedia.org Pukovnik Mihailovi je u vreme partizanskog ustanka u Srbiji 1941. pokuao da se stavi u slubu Nemaca, ali je odbijen, jer su neki njegovi etnici prili ustanku. Onda je 1942. preao u italijansku okupacionu zonu i stavio svoje snage u slubu faistike Italije, za borbu protiv partizanskog ustanka. Neko vreme je uspevao da obmanjuje saveznike, dok ga nisu raskrinkali i podrali partizane. Nakon sloma Italije 1943, napadom na Nemce je pokuao da vrati naklonost saveznika, ali bez uspeha. Potom je uspeo da sklopi sporazum sa Nemcima, kojeg se drao do kraja rata MOBILIZACIJA STANOVNITVA ZA OSOVINSKU OPERACIJU Januara 1943. godine Nemci su pokrenuli operaciju Vajs, dotada najveu operaciju u okupiranoj Jugoslaviji. Protiv slobodne partizanske teritorije u NDH nastupali su Nemci i ustae sa jedne, a Italijani i etnici sa druge strane. General Mihailovi je planirao da pod okriljem italijanske ofanzive uniti glavninu partizanske vojske, sauva svoje snage, preuzme delove partizanske teritorije i stvori koridor du italijanske okupacione zone. U ovome su ga, svesno ili ne, podravale izbeglika jugoslovenska vlada i Velika Britanija. U jeku etnike mobilizacije za osovinsku operaciju Vajs, preko BBC je objavljen apel: General Mihailovi vodi beskompromisnu borbu protiv Nemaca, ustaa, Italijana i njihovih najamnika. Svi oni koji hoe da idu mudro i da ne poginu ludo... neka se okupe oko Jugoslovenske vojske i oficira na ijem se elu nalazi general Mihailovi... Svi oko Drae!

Photo: wordpress.com Nedelju dana uoi opteg napada na partizane, 11. januara 1943. godine, predsednik jugoslovenske vlade u Londonu Slobodan Jovanovi je traio od britanskog efa diplomatije Entoni Idna hitnu dostavu hrane, odee i naoruanja generalu Mihailoviu: Bilo bi od neocenjive koristi da se eneralu Mihailoviu dostavi to pre sledee: 30.000 pari odela, obue, rublja, da bi eneral mogao da odene svoje etnike za zimu. Koncentrisanu hranu ... to vei broj runih bombi i lakog automatskog naoruanja sa to vie municije. Faistika Italija je za predstojeu ofanzivu pod svojom komandom imala oko 19.000 etnika. Hercegovake etnike su transportovali ak u Liku kako bi uestvovali u napadu na ustaniku teritoriju. Mihailovievi komandanti su lagali borce da ne idu u borbu samo protiv partizana, ve i protiv ustaa i Nemaca, to je vie odgovaralo optem raspoloenju. Meutim, planirano je da tokom operacije etnici uopte ne dou sa potonjima u kontakt. Italijanski general Mario Roata je 15. januara izdao nareenje: Ne sme (naglaavam: ne sme) se dogoditi da etnici, za vreme i posle operacije, dou u dodir sa nemakim i hrvatskim trupama... OPTI NAPAD NA BIHAKU REPUBLIKU

20. januara 1943. godine poela je etvrta neprijateljska ofanziva, optim napadom na Bihaku republiku. Odozgo su nadirali Nemci i ustae, a odozdo Italijani i etnici. 21. januara 1943. godine komandant hercegovakih etnika Petar Baovi izvetava Drau Mihailovia o toku operacije: Nemci i Italijani zatvaraju ostupne pravce. Za nae ljudstvo daju 100 metaka vojniku, 1000 pukomitraljescu, 10 tekih bacaa sa 3000 granata. Komandant armije [Mario Roata] izjavio je da se divi naoj vojsci i daje joj sve. Organizaciju osloboene zone preputaju nama. General Mihailovi je imao problema da svojim borcima objasni zato napadaju Srbe u NDH umesto ustae ili okupatore. Govorio im je da prvo moraju unititi komuniste koji nas spreavaju u ruenju Pavelieve Hrvatske, odnosno da je borba protiv partizana priprema za borbu protiv Rajha: Nemcima se blii kraj. Pripremajte se za odsudnu akciju. Raistite teren svuda od komunista da bismo imali odreene ruke za odsudni momenat. 27. januara, uvidevi da ne mogu odbraniti slobodnu teritoriju, partizani iz zapadne Bosne kreu u proboj ka istonoj Hercegovini. 29. januara uvee 7. SS divizija ulazi u naputeni Biha. Nakon pada republike, Mihailovi zapoveda gonjenje i unitavanje komunista u celoj Bosni. Istovremeno, majoru Pavlu uriiu nareuje da njegovi ljudi ne sede besposleni, da iz Crne Gore krenu u pravcu Bosne i usput oiste oblast ajnie (misli se na ienje muslimana nap. red). Britanci, videvi da je njihova podrka zlupotrebljena, pozivaju na pomirenje etnika i partizana u borbi protiv Osovine. No, general Mihailovi 31. januara 1943. nareuje svojim trupama da nastave graanski rat: Izjava Idnova o mirenju ne vai nita. istiti komuniste do poslednjeg.

7. februara voa hercegovakih etnika Petar Baovi izvetava Mihailovia da sa Italijanima napada partizane u Krajini, da njegovi ljudi trae da se vrate kui, da ujuevi ljudi prilaze partizanima, i da etnici nikako ne mogu drati teren izvan italijanske ice: Prekosutra preduzimam sledeu operaciju: sa 2000 ljudi i italijanskom artiljerijom napadam pravac Strmica Tikovac Srb, gde je gro komunistikih snaga... Nai ljudi trae da se vrate kui... ujievih 130 ljudi sa bacaima i tekim oruem otilo je partizanima. Ponavljam, a to mi je i dunost, da na teritoriji Dinarske oblasti nema ni jedno slobodno mesto, niti su ga dinarci u stanju drati, izvan talijanske ice. 10. februara 1943. godine etnika komanda izdaje pobedonosni proglas stanovnitvu u zoni dejstava: Poto smo oistili Srbiju, Crnu Goru i Hercegovinu, doli smo Vam u pomo da razbijemo alosne ostatke komunistike meunarodne, zlikovake bande Tita, Moe Pijade, Levi Vajnerta i drugih plaenih jevreja. Petnajest hiljada etnika do zuba naoruanih napada sa raznih strana i unitava na svom istoriskom pohodu sve to pokazuje otpor. Komunisti e biti istrebljeni. Prema njima nema milosti. 14. februara rukovodilac etnikih operacija Zaharije Ostoji javlja majoru Andriji Veskoviu da se razbijeni partizani povlae ka Neretvi gde ih treba dokrajiti sa Italijanima:

Komunisti u Liki tueni. Njihove glavne snage povlae se ka Hercegovini i ve su delom prile desnoj obali Neretve... Momenat je da se otsudno tuku... Od Grahova nadiru Hercegovci i Dinarci sa Talijanima, a od Prozora e ii Crnogorci i Hercegovci sa 4000 Talijana od Imotskog. 15. februara general Mihailovi alje upute Petru Baoviu kako da sarauje sa Italijanima: Sa Tetkiima [Italijanima] taktizirati kao to Vam je i Branko javio, a inicijativu drati u svojim rukama. Koristiti sve protiv svih. ETNICI I TALIJANI ZAJEDNO NA NERETVI Poloaje na Neretvi drali su etnici, zajedno sa Italijanima. 15. februara rukovodilac etnikih operacija Zaharije Ostoji javlja generalu Mihailoviu da su etnici rasporeeni, a ako uriievi etnici dou na vreme "veruje u uspeh". Sutradan ga upozorava da e se Nemci i ustae nakon unitenja partizana okrenuti protiv njih, i javlja da su streljani etnici koji nisu hteli da se bore protiv brae: Paveliev ministar Vrani u govoru zapretio da e posle komunista ustae i nemci izbaciti iz Hercegovine etnike i italijane... Pre nekoliko dana bila pobuna u Popovopoljskom bataljonu, koja je uguena. 8 streljano a nesigurni razoruani. U meuvremenu, Druga proleterska divizija je izbila na Neretvu i zauzela Drenicu i Grabovicu. 16. februara njeni delovi su preli na levu obalu reke, o emu je Mihailovi odmah obaveten. im je vest potvrena, general Mihailovi preko Ostojia nareuje mobilizaciju novih trupa. 17. februara Zaharije Ostoji javlja Mihailoviu da partizani nadiru bez otpora, a uriieve trupe nee stii na vreme:

Na udaru: Titi i Koa na Neretvi Komunistiko nadiranje bez otpora... zauzeli el. stanicu Drenicu i napali Konjic. Jaina njihovih snaga ceni se na 6.000 ljudi proletera iz Crne Gore, Hercegovine i Srbije... Poto sam uveren da Crnogorci ne mogu stii na vreme, jer sam uo da su rasputeni kuama umesto da ostanu u ajnikom srezu kako sam molio, sa raspoloivim snagama uiniu sve to mogu do poslednjeg oveka.

17. februara pred zoru, partizani su zauzeli Prozor (Prozor mora pasti!), savladali italijanski garnizon od 800 ljudi i oteli gomilu automatskog i tekog naoruanja. U meuvremenu, Zaharije shvata da partizana ima duplo vie nego to je mislio, oko 3 divizije jaine 12.000 boraca. 18. februara major Zaharije javlja generalu Mihailoviu o uspesima partizana, tekom porazu Italijana, dezertiranju etnika i pridruivanju metana partizanskim jedinicama: Komunisti jue zauzeli Prozor, Drenicu, Ostroac i Gorance. Talijani izgubili 2000 ljudi, 4 topa, 10 bacaa i mnogo hrane i municije... Iz Blagajskog bataljona pobeglo 50 ljudi u umu i ceo muslimanski bataljon. Jedinice u Junoj Hercegovini nesigurne... Od brzine pristizanja pojaanja zavisi odbrana hercegovine i tuenje komunista. Talijani ne izlaze iz varoi... Snage komunista se pojaavaju prilaskom metana... 18. februara 1943. rukovodilac etnikih operacija Zaharije Ostoji nareuje opti napad na partizane u dolini Nereve, a preko izaslanika Jevevia trai da Italijani prevezu etnike i to jae bombarduju partizane: Preko Talijana izradi prevoz Bajovih od Gacka i Bilea... Trai da to jae bombarduju komuniste jer ih to najvie rastrojava, naroito one prema Konjicu i Mostaru... Sigurno emo do nogu potui komuniste, samo izvravajte sva nareenja i spreite upad na levoj obali... URIIEVI ETNICI KASNE ZBOG PLJAKE Istog dana, general Mihailovi javlja Zahariju da uriievi etnici kasne jer su morali da odnesu opljakane stvari kuama nakon pokolja muslimana: Ja sam Pavlu bio naredio da posle ajnia odmah produi ka Vama. Izgleda da su zemljaci morali da odnesu stvari kui, i da u tome lei izgovor za jedan kratak odmor kuama. 19. februara major Zaharije upozorava Mihailovia da lakomisleno vraanje ljudi kuama radi odnoenja plena, moe dovesti do vrlo tekih potresa. 20. februara Zaharije Ostoji upuuje generalu Mihailoviu dramatinu depeu u kojoj zakljuuje da je odnoenje pljake kuama nakon pokolja muslimana, umesto dolaska pravo na front, katastrofalna greka:

Moji etnici stiu im odnesu kui opljakanu robu: Pavle urii, potenjaina Photo: wikipedia.org Po estini napada sigurno je da imamo posla sa njihovim proleterskim brigadama odlino naoruanim... Italijani neaktivni i kao jagnjad idu mirno pod no. Oigledno da e sva pojaanja iz Crne Gore stii dockan za odranje sadanjih poloaja, a Vi znate kako pada moral ljudi pri povlaenju. Bojim se da odlazak Crnogoraca iz ajnia kui umesto kod mene, ne bude katastrofalna greka po sve ove krajeve... Dok sam iv neu zaboraviti da se u ovakav kritian poloaj dolo zbog odnoenja pljake. NEKA IH BOMBARDUJE AVIJACIJA! Istog dana, Zaharije Ostoji upuuje Jeveviu depeu kojom oajniki trai podrku italijanske artiljerije i avijacije: Trai od Tetkia [Italijana] teke bacae i artiljeriju da pojaaju Pantia jer e tako lake uspeti... Neka sa izvianjem iz vazduha utvrde tano pravac njihovog nadiranja na celom frontu i iz pozadine, gde se pojaavaju... Mogu li baciti hranu i municiju iz vazduha; ovo e trebati Voji Lukaeviu... Kako je moglo prei preko Neretve 3.500 ljudi za kratko vreme? Koliko mostova imaju? Neka ih bombarduje avijacija. 21. februara Ostoji upuuje optimistinu depeu Mihailoviu, da je Vojislav Lukaevi stigao, da se situacija na frontu popravlja, da e "sauvati Hercegovinu" uz pomo faistike Italije i da preki sudovi popravljaju duh boraca: Voja Lukaevi stigao u Glavatievo i verovatno produava za Konjic... Major Panti uspeo da odbije napad, a komunisti su se potom povukli na desnu obalu Neretve kod Drenice. Naredio sam napad sa 1300 ljudi pravcem Mostar Goranci Drenica i sa 500 ljudi pravcem Ravni Senjani Drenica uz pomo artilerije i avijacije... Besomunom propagandom, pretnjama i prekim sudovima, uspelo se da se povrati duh boraca... Verujem da emo sauvati Hercegovinu, jer kriza prolazi...

I Mihailovi je bio ubeen da su partizani gotovi, te istog dana javlja potinjenima da sa "sada bijemo s njima poslednju bitku". Gola istina o Drai Mihailoviu (4) Nacisti i faisti, dobri neki ljudi Pie: Damjan Pavlica Veliina slova:

Photo: Stock Major Zaharije 26. februara javlja generalu Drai da Italijani sve daju protiv ustanika (bombardovanje iz vazduha, artileriju, automatsko orue), a da okupacione trupe sluaju Vojina nareenja: Mislim da imamo nadmonost... Tetkii daju sve... Voja kae da nemaki i italijanski komandanti izvravaju sva njegova nareenja za posedanje poloaja kod Konjica. Dobri neki ljudi. Nakon to je general Mihailovi zakljuio da je situacija kod komunista bezizlazna", Zaharije Ostoji istog dana nareuje opti napad. 27. februara Draa javlja Baoviu da je stiglo preko 5000 Crnogoraca i daje pregled stanja na frontu DRAINA MIOLOVKA NA NERETVI General Mihailovi je uz pomo faistike Italije postavio "miolovku" na Neretvi, ali partizani nikako nisu dali da budu uniteni. etniki rukovodilac operacija Zaharije Ostoji depeom javlja nadreenom Mihailoviu 22. februara da su partizani razbili Italijane i uli u Jablanicu: Sva Titova vojska krenula sa Prozora i sino uzela Jablanicu i zarobila 800 talijana. Komunisti vode mnogo ljudi bez oruja i naoruavaju ih od plena. Major Borivoje Radulovi u depei Zahariju Ostojiu opisuje ludu hrabrost partizana u borbama na Neretvi: U borbama su odlini. Naoruani automatskim orujem i pikavcima.

Napadaju smelo, brzo i mangupski: "Hopa Miko!" i "Hopa Seko!" to su im komande koje zbunjuju nae vojnike. Istog dana, Zaharije Ostoji nareuje Vojislavu Lukaeviu da hitno posedne levu obalu Neretve, da od Italijana uzme bateriju i bacae. 23. februara Voja Lukaevi, komandant konjike grupe, javlja nadreenom Ostojiu da pomae Italijanima i Nemcima u borbama za Konjic: Dobih hitan poziv od Vukevia i italijanske komande u Konjicu da im priteknem u pomo, jer su u toku 22. februara partizani probili odbranbenu liniju... Ja sam drumom doao u Konjic, gde sam zatekao pravu paniku... Borba je trajala neprekidno danas od 1 asa pa sve do 16 asova. Nai su potpuno razbili partizane i pored njihovog upornog i ilavog otpora... Juer oko 10 asova 22. II. stigla je u Konjic jedna nemako-hrvatska kolona.... Oteava mi rad to to moram svaki as da trim u Konjic i da podiem moral italijanskoj komandi koji sramno gube moral kad nisam tu.

Photo: Stock Ugroeni od partizana, Italijani su to vee prebacili 500 etnika pukovnika Baja Staniia kamionima iz Bilee u Mostar. Usput, Zaharije Ostoji im izdaje nareenje da "se pobiju komunisti u Mostaru". Takoe, Ostoji upozorava potinjene da je verovatna namera Nemaca i ustaa da posednu celu Dalmaciju, Hercegovinu, a moda i ostatak morske obale. Meutim, Dobroslav Jevevi mu javlja da je sa Nemcima je dogovorio da ne prelaze levu obalu Neretve, a da pojaanja Italijana ("Tetkia") stiu na front: Danas sam sa Nemakim oficirima napravio sporazum da ne prelaze levu obalu Neretve, a da meusobno izbegavamo kontakt... Tetkii sa 5 bataljona idu sa Crnogorcima sa desne strane Neretve. A mi sa 800 Tetkia sa leve da unite grupu u Drenici. 23. februara general Mihailovi javlja Ostojiu da dolazak nemakih trupa na Neretvu znai da su partizani u klopci i da ih treba unititi, jer "to su najvei zlotvori koje vodi jevrejtina." 24. februara italijanski general Mario Roboti trai od svoje Vrhovne komande da Nemci i ustae ne prelaze dogovorenu liniju, jer je upotreba formacija MVAC, kako su Italijani zvali etnike, sada "apsolutno potrebna": Predstavio sam nemakim komandama apsolutnu potrebu da nemako-hrvatske borbene grupe ne prelaze ka jugu usek Prozordolina Ramedolina NeretveKonjic ili drugu liniju koju e tok operacija eventualno zahtevati da bude odreena. Ovo pitanje treba hitno reiti s obzirom na nepopustljivost koju su pokazale nemake komande u pogledu formacija MVAC koje su pod naom komandom, jer i u sadanjoj situaciji i dalje hoe da ih smatraju

neprijateljskim, dok je, meutim, njihova sadanja upotreba, koja je u toku, apsolutno potrebna. 24. februara Draa Mihailovi javlja Petru Baoviu da su crnogorski etnici stigli u Hercegovinu te pobedonosno zakljuuje: Sad se vidi koliko sam ja imao pravo za tu miolovku. KOLABORACIJA JE NAJVEA NEISTINA I KOMUNISTIKA PROPAGANDA Iako su zapovednici nastojali da etnike na frontu dre odvojene od Nemaca, dolo je do direktnog sadejstva u borbama za Konjic. 24. februara Vojislav Lukaevi izvetava nadreenog Ostojia kako ih partizani bombarduju u Konjicu, a on izdaje zapovesti Italijanima i Nemcima: Jue u toku dana komunisti su topovima bombardovali Konjic i poruili 2 ital. bunkera i naneli dosta teke gubitke a sino su bacaima bombardovali moje poloaje... Italijani i Nemci nita ne rade a da me ne pitaju. Jue sam im formalno izdavao nareenja za posedanje poloaja oko Konjica... Nemaka 2 kolona koja je trebala da stigne jo nije stigla, kada ona stigne krenuemo u napad.

Verni kolaborant: Zaharije Ostoji Photo: .wikimedia.org 25. februara Zaharije Ostoji izvetava Mihailovia da partizani napadaju etnike i Nemce u Konjicu, da su nemake snage imale velikih gubitaka, i da uskoro kree etniki napad "za unitenje komunista u depu Neretve": Komunisti napadaju jue i danas Voju. Sad dobih od njega izvetaj od jue u kome kae da je vodio borbu 16 sati neprekidno i dva puta povratio Konjic... Voja u Konjicu razgovarao sa njemakim komandantom... Priznao je da su imali velike gubitke od komunista na Ivanu...

Danas sam izradio ideju za napad za unitenje komunista u depu Neretve sa tri kolone. Poetak napada kada se snage prikupe. Istog dana, izbeglika vlada upozorava Mihailovia da su u zapadnu tampu poeli prodirati glasovi o etnikoj kolaboraciji sa faistikom Italijom, te trai tana obavetenja. Mihailovi je odgovorio da je to "najvea neistina" i komunistika propaganda. Sutradan, 26. februara Petar Baovi saotava Mihailoviu da njegovi etnici naoruani od Italijana stiu na Neretvu: Uspeo sam da Italijani u Splitu dozvole na prolaz do Solina i peke na Vrgorac Ljubuki Mostar... Municiju smo primili. Iako su Italijani naoruavali etnike za borbu protiv partizana, sledea operacija se spremala protiv njih. Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 26. februara 1943. belei: U Rimu nemaka delegacija, na elu sa ministrom spoljnih poslova Treeg Rajha, vodila razgovore sa Italijanima. Primio ih je i Due. Nemaka strana je naglasila, nakon to se zavri operacija protiv komunista, da se krene protiv etnikog pokreta i da se zajednikim nemako-italijanskim snagama itav Mihailoviev pokret uniti. U vezi ovog predloga, Due je dao svoju punu podrku. OKUPATORI DAJU SVE, DOBRI NEKI LJUDI 26. februara major Zaharije javlja generalu Drai da Italijani sve daju protiv ustanika (bombardovanje iz vazduha, artileriju, automatsko orue), a da okupacione trupe sluaju Vojina nareenja: Mislim da imamo nadmonost... Tetkii daju sve... Voja kae da nemaki i italijanski komandanti izvravaju sva njegova nareenja za posedanje poloaja kod Konjica. Dobri neki ljudi. Nakon to je general Mihailovi zakljuio da je situacija kod komunista bezizlazna", Zaharije Ostoji istog dana nareuje opti napad. 27. februara Draa javlja Baoviu da je stiglo preko 5000 Crnogoraca i daje pregled stanja na frontu: Konjic je u naim rukama. Nemci napadaju komuniste u pravcu Prozora i preko Ivan planine. Baja Stanii je na desnoj obali Neretve severno od Mostara u pravcu Drenice sa oko 2000 ljudi. Tetkii su u Mostaru...

Photo: ciode.ca 27. februara Ostoji javlja vrhovnom zapovedniku Mihailoviu da oekuje unitenje partizana i dobar plen. Izgleda, etniki napad nije iao po planu. 28. februara Zaharije Ostoji krivi crnogorskog vou Baja Staniia za neuspeh u napadu na partizane. U pismu "ministru" Drai on kae: Van sebe sam od besa to su mi potpuno upropastiti plan za unitenje komunista u depu Neretve, a ovako idealna prilika vie se nee pruiti. Istovremeno on preti Baju Staniiu prekim sudom zbog nesposobnosti: Gospodine Pukovnie... izveten sam da jue iako ste imali ogromnu nadmonost u svakom pogledu, a otpora tako rei nije ni bilo. Vae kolone nisu nita uradile, ovo dokazuje potpunu nesposobnost komandnog osoblja, i neshvatanje ideje napada... Obavetavam Vas da sam o svemu ovome izvestio Gospodina Ministra i da u ako Vae kolone danas ne postignu date im ciljeve, biti primoran da smenim sve Vae komandante i da ih stavim pod sud radi nesposobnosti i neizvrenja nareenja Vrhovne komande. SELA SU PORUENA, POPALJENA, GRADOVI UNITENI Toga dana, 28. februara vojvoda Momilo uji izvetava Mihailovia da je etnikoitalijanska ofanziva u Lici "sasvim promaena", da se sve svelo na pale i pljaku stanovnitva: Italijani su, u krajevima gde su sami operisali, pljakali i palili sve do ega su stigli. ak su skinuli i zvona sa srpskih crkava u Bruvnu i Mazinu. Hercegovci, u pogledu pljake, za vreme operacije nisu ni ukoliko zaostajali za Italijanima. Ova pljaka je vrena nerazumno i divljaki. Na primer, u jednoj kui se uzme brano, ali se u drugoj naie na dragoceniji plen, pa se brano prosipa, ma gde da bi se novi plen uzeo... Krajevi, kroz koje smo operacije vrili ostavljaju nezaboravno tuan utisak: sela su poruena, popaljena, gradovi uniteni, sve je opljakano, stoka nestala, zemlja naputena, neobraena.

Photo: wordpress.com Dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 28. februara belei da je "etniko pitanje postalo naroito hitno", jer su se u okolini Mostara ak sukobili sa Nemcima, a kod Italijana vode snanu propagandu protiv Nemaca i Hrvata. Istog dana, Zaharije Ostoji trai Jevdeviu da sa Nemcima dogovori razgranienje, a sa Italijanima snabdevanje: Da se etnicima dade za ienje zona: Rama Prozor ujica Livno Makarska morska obala do ua Neretve desna obala Neretve Rama, s tim da Nemci na ovu zonu ne prelaze, ve iste ostalu zonu severnu. Da Italijani dadu municiju, hranu i automatsko orue za 20.000 etnika za ove operacije... Obezbedi davanje topova i bacaa i pomo avijacije za bombardovanje i izvianje. MOJI NEPRIJATELJI SU PARTIZANI, USTAE, MUSLIMANI I HRVATI Uporedo sa borbama u Jugoslaviji, italijanska vojska je vodila borbe protiv Britanaca u Africi. Krajem februara ef britanske misije je ponovo sugerisao Mihailoviu da mora smeniti crnogorske komandante koji sarauju sa Italijanima (Blao ukanovi, Bajo Stanii i Dorije Lai) ili im narediti da napuste gradove sa italijanskim garnizonima, u kojima su nali utoite, i povuku se u brda. Meutim, Mihailovi je pukovniku Bejliju uporno dokazivao kako je ova taktika opravdano iskoriavanje neprijatelja za saveznike ciljeve. Napetost izmeu Mihailovia i Bejlija kulminirala je 28. februara 1943. godine, na krtenju sina predsednika optine u Gornjem Lipovu, kada je eneral okupljenim etnicima, inovnicima i seljacima objasnio svoje prioritete: Sve dok Italijani budu na jedini pravi izvor pomoi i opte podrke, saveznici nee uopte moi uticati na mene da izmenim svoj stav prema njima. Moji neprijatelji su partizani, ustae, muslimani i Hrvati. Kada se s njima budem obraunao, onda u krenuti protiv Italijana i Nemaca. Na njegovu alost, pukovnik Bejli je ovo preneo erilu, napomenuvi da je Mihailovi izgubio kontrolu nad sobom dobrim delom zahvaljujui ljivovici koju su pili svi prisutni

izuzev novoroeneta. Posledice ovog pijanog govora u crnogorskoj zabiti bile su dalekosene.

Photo: tportal.hr Istovremeno, britanska misija u Mihailovievom tabu naula je o tekim borbama na Neretvi, a poetkom marta ula se neprestana topovska grmljavina sa severozapada. Mihailovieve snage su bile u pokretu, to je pokuavao da sakrije od britanskih oficira. POPULARNOST KOD OKUPATORA 1. marta Ostoji javlja Drai da e pokuati od Nemaca da dobije dozvolu "za gonjenje komunista kroz Bosnu", i ienje partizana do mora: Preko Voje pokuau da iskoristim prijateljstvo nemakog komandanta iz Konjica, za dobijanje dozvole za gonjenje komunista kroz Bosnu, ali ako osetim da to nee biti opasno za nas. Od Jeve sam traio da izradi preko tetkia da nemci ostave nama za raiavanje od boljevika zonu Rama Prozor Sujica Livno Makarska morska obala desna obala Neretve, s tim da tetkii daju sve za 20.000 etnika. Istog dana, Zaharije Ostoji javlja svom voi Mihailoviu da ljudi izbegavaju borbu protiv partizana za raun okupatora: Ima sluajeva begstva iz borbe od 20 30 ljudi. Naredio sam da se kolovoe streljaju, ostali razoruaju i zatvore... Sutradan, 3. marta major Zaharije javlja generalu Mihailoviu da je Vojislav Lukaevi kod okupatora stekao popularnost i da Nemci rasporeuju trupe na njegov zahtev: Voja razbio drugu diviziju a Bajo i Panti diviziju Peka Dapevia... Pobeda je naa... Inae talijani i nemci Voji daju sve i prvi ga pozdravljaju. Zovu ga etnikim eneraloim. Voja je stekao rano optu popularnost, ne samo kod naih, nego ak i kod okupatora... Nemci na Vojin zahtev uurbano zatvaraju pravce na frontu Ivan Bitovnja Prozor. BEDNICI ABARSKI NAM DUGUJU IVOTE Tih dana je dolo do razilaenja sa italijanskom komandom, oko plana napada na partizane. Ostoji je nameravao da napadne partizane kod Jablanice i Drenice, a italijanska komanda je traila da napadaju partizane na drugom pravcu. Italijanski plan napada prihvatili su neki etniki komandanti, ali je Zaharije Ostoji bio estoko protiv. 3. marta je zapretio majoru Borivoju Raduloviu prekidom kolaboracije i prekim sudom:

Poto bednici abarski, pored toga to nam oni u Mostaru i Konjicu duguju ivote, i pored svih vas tamo hoe da nas vuku za nos, iako raspolaemo snagom da za 24 sata zauzmemo celu Hercegovinu, reio sam da prekinemo svaku dalju vezu sa njima, ako ne prihvate nae zahteve... Svima komandantima saoptiti da budu gotovi za napad na Talijane, ako ma ta preduzmu protivu nas... Saoptiti svima komandantima da traim bezuslovno izvravanje nareenja, jer u ih inae smesta smenjivati i stavljati pod preki sud.

Photo: wordpress.com Istog dana, on se ali Mihailoviu kako Italijani nisu usvojili njegov plan, preti da e pustiti "da boljevici zakolju abarske garnizone", samo kada bi etnici mogli bez njihove hrane i municije: Bojim se da mi abari ne pokvare sve planove za unitenje boljevika, a opet ne moemo bez njihove hrane i municije. 4. marta general Mihailovi nareuje Ostojiu da budu pripravni na otpor okupatorima, ali da im prvo trae dva miliona metaka unapred: Jeva da zauzme energian stav uopte i da pripreti abarima, da ako nas Nemci napadnu, prvo emo mi njih, i ne dozvoljavam da se sa nama igra, poto se mi borimo za sebe, a ne za njih... Ako ma ta osetimo, dii emo im itavu Bosnu. Ruenje komunikacija naredite da se pripremi... Traite unapred 2.000.000 metaka i hranu za 7 dana unapred. Istog dana, Ostoji javlja Drai da Nemci pomau Lukaevia, i da su Italijani ipak prihvatili njegov plan: Nemci dali Voji hranu i municiju i bombardovali boljevike po Vojinim zahtevima. Skrenuo sam mu samo panju da im ne veruje... Zadnje namere Nemaca su oigledne, ali ja se staram da im podvalim i ubacimo ostatke crvenih u Bosnu da se zabavljaju sa njima... Danas bila kriza u odnosu sa abarima. Hteo sam da im pokaem da mi imamo snage da se bijemo sa svima redom i da njihovu hranu i municiju uzmemo milom ili silom... abari dae 100.000 obroka i pristali na moj plan. etniki rukovodilac Zaharije Ostoji je bio zabrinut zbog blizine nemakih trupa. No, popularni Voja Lukaevi mu 5. marta iz Konjica javlja da Nemci daju municiju, da nee

napasti etnike dok su im potrebni, i da ne strahuju preterano: Vidim da je glavna tvoja briga kako emo sa Nemcima... Ja mislim da je naima najprei za sada cilj unitenje komunista i to to bre. Ne sme nas zatei iskrcavanje u borbi sa komunistima, a isto tako ne smemo poeti borbu sa Nemcima dok komunisti nisu likvidirani... vrsto sam ubeen da nas Nemci nee napasti sve dok se vode borbe sa komunistima te je strahovanje u tom pravcu preterano... Dobio sam sino preko Nemaca 30.000 metaka...

Photo: Wikipedia BOGU HVALA, IZGLEDA DA SMO KOMUNISTE POTUKLI 5. marta 1943. general Mihailovi pobedonosno javlja Baoviu za osovinsku pobedu na Neretvi: Sitracija na Neretvi odlina. Komunisti potueni. Konjic, Jablanica, Rama u naim rukama. Istog dana, Mihailovi javlja etnicima na Dinari da su razbili veinu partizanskih snaga: Ovamo smo razbili 2/3 ukupnih komunistikih snaga. Bee u neredu. Razbijena je druga divizija i divizija Peke Dapevia. 6. marta, ubeen da je bitka dobijena, general Mihailovi zahvaljuje svom glavnom rukovodiocu operacija Zahariju Ostojiu: Bogu hvala, izgleda da smo komuniste potukli... Vama lino zahvaljujem na zalaganju i portvovanju i najuspenijem voenju operacija. U moje ime zahvalite i trupama kao i svima saradnicima na ovom velikom delu. Gola istina o Drai Mihailoviu (5) etniko rasulo na Neretvi Pie: Damjan Pavlica Veliina slova:

Photo: www.vecernji.hr Prva proleterska i Druga dalmatinska brigada izbijaju na Drinu kod Foe, gde se nalazio general Mihailovi sa Italijanima. A daleko u Londonu, britanski premijer Vinston eril je toga dana uputio otru notu jugoslovenskom premijeru Slobodanu Jovanoviu, opominjui ga da izvetaji ne ostavljaju sumnju da se Mihailovi u borbi protiv partizana povezao, direktno ili indirektno, s italijanskom okupacionom vojskom. eril ga podsea da je Britanija dve godine podravala Drau Mihailovia i slala mu materijalnu pomo, ali je neprihvatljivo da njegovi neprijatelji nisu Nemci i Italijani, upadai u njegovu zemlju, nego njegovi sugraani Jugosloveni, a na prvom mestu oni koji se u ovom asu bore i daju svoje ivote da oslobode svoju zemlju od jarma stranaca. eril najavljuje da to vie nee trpeti PARTIZANSKI PROBOJ NA NERETVI Poetkom marta partizani su kod Gornjeg Vakufa zarobili nemakog majora Artura trekera, najvie rangiranog oficira do tad, nakon ega su otpoeli pregovore o razmeni. Koristei zatije na frontu kod Vakufa, jedna grupa partizana je nou 6. marta 1943. godine prela Neretvu, razbila etniku 2. durmitorsku brigadu, i uspostavila mostobran. Do zore 7. marta, partizanske jedinice su uspele da u etnikim redovima izazovu paniku, odbacujui ih prema istoku. Istog dana Vojislav Lukaevi izvetava generala Mihailovia o ovom "lokalnom neuspehu": Komunisti stegnuti obruom unitenja odluili su se za izvrenje proboja... U tu svrhu nekoliko odlunih odeljenja naoruanih velikim brojem automatskih orua prebacili su se preko mosta na Neretvi. Pobili straare i jakom automatskom vatrom branili ui mostobran koji se postepeno proirivao. Usled noi i nespremnosti jedinica, nastalo je vatreno dejstvo meusobno, a potom gubljenje veze i odstupanje bez plana i komande. U toku 7. o. m. komunisti su u svojim rukama imali Krstac i dovoljnu snagu prebaenu preko Neretve i sa uspehom gonili demoralisane delove Leve kolone... Danas tamo upuena pojaanja Nemaca sa bornim kolima i topovima.

Sutradan 8. marta, kada je Druga proleterska brigada nonim napadima slomila ostatke etnika u okuci Neretve, mostobran je bio definitivno uvren. Istovremeno sa njima, u protivnapad je krenula i Trea divizija NOVJ. ETNICI U PANINOM BEKSTVU Lukaevi 9. marta izvetava nadreenog Ostojia da su etnici Nikole Bojovia razbijeni u paninom bekstvu: Sada smo se stabilizovali ali dosta slabo. Zapravo stabilizovali smo se to su boljevici stali... 7 ov. mes. u 8h izveten sam da je Bojovi razbijen, da su partizani preli Neretvu i zauzeli s. Krstac. Odmah sam naredio leteoj pokret a ja automobilom krenuo napred... Uz put oko ve u 8,30 sreo sam celu Bojovievu brigadu kod samog Konjica u paninom bekstvu. Jedva sam ih zadrao, moe misliti ta sam im sve radio. Pokrenuti ih napred nisam mogao... Sa kose gledao sam kako grupice etnika bee bezobzirice prema Konjicu... Kakva je panika bila sve zahvatila nemogu ti opisati o tome emo razgovarati kada se budemo videli, ako se ikad vidimo.

Photo: Stock Paralelno sa probojem Druge proleterske brigade na levu obalu, Trea divizija NOVJ je nadirala desnom obalom Neretve ka Konjicu, 9. marta prela pritoku Neretvicu, potisnula delove 718. nemake divizije i etnike Voje Lukaevia. Istog dana, Zaharij Ostoji se jada Drai Mihailoviu da je do prodora partizana dolo zbog "neposlunosti, nesposobnosti i nemarnosti komandnog elementa". Petar Baovi 10. marta izvetava Drau da su partizani potpuno razbili etiri etnike crnogorske brigade, iji su se ostaci prikupili ak u Bijelom Polju: Partizani preli reku Neretvu kod Rame i Jablanice... Branile su Neretvu etiri crnogorske brigade: Lukaevia, Kasalovia, Bojovia i Ruica. U toku 7. i 8. marta ove brigade su razbijene od partizana kada su se njihovi manji delovi prikupili ak u Bijelom Polju i Aleksinom Hanu a ostatku njihovih snaga kao i o njima nemamo nikakvih podataka...

Takoe ga izvetava da je general Mario Roboti, komandant italijanske 2. armije, lino stigao na front. 12. marta major Zaharije izvetava Drau da je partizanima moral dobar "zbog mase automatskog oruja, topova, ruskih uspeha i propagande Londona." UZDIGNUTA PESNICA I SMRT FAIZMU Baovi 13. marta javlja generalu Mihailoviu da je situacija kritina, da crnogorski i sandaki borci odbijaju da se bore protiv "svojih sinova, sestara i brae" i da doekuju partizane sa povicima "smrt faizmu": Situacija na levoj obali Neretve je ozbiljna. Grupa kapetana Lukaevia u kojoj je pored domaih bosanaca bilo i Crnogoraca razbijena je i rasturena. Obe durmitorske brigade i Sandaklije izdali su, jer su javno izjavili da nee da se bore protiv svojih sinova, sestara i brae koji se nalaze u redovima komunista. Pri nailasku komunista iste su pozdravljali sa pesnicom sa uzvikom: Smrt faizmu.

Photo: povijest.net POBEGAO KORPUS, POBEGLA ARTILJERIJA, BRIGADE NE POSTOJE Sve se odigralo tako brzo. Istog dana i major Zaharije izvatava glavnokomandujueg Drau Mihailovia o etnikom slomu: Durmitorski korpus pobegao skoro ceo... Baovi pritenjen ali dri jueranji poloaj samo pobegla abarska artiljerija. inim sve da spreim upad ali je neophodno da Pavle krene jo danas sa jurinim bataljonom i stalnim etnicima kamionima... Bez sveih snaga sa sadanjim trupama bojim se da prodor neemo spreiti...Vojin korpus demoralisan i u raspadanju se povlai od Glavatieva ka meni. Kriza u punom jeku... Jedini izlaz da Pavle stigne sa traenim trupama u toku sutranjeg dana u Nevesinje... Tog dana je i pukovnik Bajo Stanii izveten o potpunom rasulu etnike vojske: Konjika i Sarajevska brigada su u rasulu i, prema dobijenim izvetajima, ne postoje, a takoe ne postoje na terenu ni 1. ni 2. durmitorska brigada, ve su u najveem neredu pobegle kuama u Crnu Goru. Sutradan, 14. marta Petar Baovi upuuje generalu Mihailoviu jo jednu lou vest o "divljem bekstvu" etnika: Komandant Konjike brigade javlja kurirom: 1. i 2. Durmitorska brigada te Foanska u divljem bekstvu povlae se prema Kalinoviku.

Ojaana Druga proleterska divizija nastavila je dalje sa zadatkom da definitivno razbije ostatke etnike miolovke i produi u Hercegovinu. U noi izmeu 14. i 15. marta puca centar etnike odbrane kod ieva, koji je bio obrazovan od Crnogoraca pod komandom pukovnika Baja Staniia, a idue noi iznenadno napada Staniievu rezervu, razbija je i zauzima Glavatievo. Do 15. marta na levu obalu Neretve prebaene su i ostale partizanske jedinice, a nou izmeu 15. i 16. marta i poslednja grupa ranjenika sa zatitnicom. TRAIM POJAANJE ITALIJANA, NAE TRUPE SU INFERIORNIJE Baovi 16. marta javlja Mihailoviu da je traio pojaanja Italijana, da su etnici zauzeli Jablanicu, ali im je borbenih duh nizak: Zahtevao sam od kolone Italijana da jedan bataljon upute u reon epa radi pojaanja... Sporazumeo sam se sa talijanskom Vrhovnom komandom da talijanska vojska posle operacija napusti garnizone Nevesinje i Gacko. Traili su kao uslov da ne diramo garnizone hrvatske u ta dva grada... Svuda na terenu kuda nailaze nae kolone nailazi se na bezbroj leeva. Isto i u Jablanici. To je kasapnica. Sa velikom ofanzivnom snagom i odlunou probijaju se komunisti Srbiji. Nae trupe su inferiornije po borbenom duhu i oseanju ideje... Baovi jo napominje da su mu Nemci ponudili snage "za odbranu Kalinovika i Nevesinja", ali je odbio jer se boji da ne ostanu. 17. marta Baovi javlja Drai da Ostoji hoe saradnju Nemaca, ali da ne moe "u ovaj as iz politikih razloga jer emo izgubiti sav vojniki presti."

Photo: www.b92.net Istovremeno, izvetaj nemake 718. divizije od 17. marta svedoi da i njima partizani zadaju muke: Borbena grupa Anaker naila na snaan otpor neprijatelja. Sopstveni gubici: 6 Nemaca poginulo, 14 ranjeno (meu njima porunik Hercog). Nemake divizije su 17. marta izbile na Neretvu, koju su partizani ve preli. Nemaka operacija Vajs bila je time zavrena.

MIHAILOVI LINO KREE NA FRONT General Mihailovi 17. marta naputa svoj tab kod Kolaina, da lino preuzme komandu nad razbijenim trupama. Italijanskim automobilom, Vrhovni komandant i ministar Draa Mihailovi je oko ponoi stigao u ajnie, gde je sa uriiem razradio plan druge linije odbrane. Mihailovi je ujutro nastavio za Fou, a urii je italijanskim kamionima poeo da prebacuje trupe ka Kalinoviku. Major Borivoje Radulovi 18. marta izvetava nadreenog Zaharija Ostojia o etnikoj beaniji i strahovitom pljakanju sela: Dezerteri crnogorskih jedinica pri povratku u Crnu Goru strahovito pljakaju usputna srpska sela. PARTIZANI PUTAJU ETNIKE, MIHAILOVI IH ZATVARA U LOGORE Istog dana Baovi izvetava Mihailovia da su partizani pustili etnike iz zarobljenitva, i da nikog nisu ubili, samo ih je korio Peko Dapevi: Ovog momenta vratilo se 10 Crnogoraca nikike brigade koji su bih zarobljeni kod boljevika. Oni priaju: zarobljenih je 90 u nonom napadu... Od svih zarobljenika puteno je 10 starih. Ostale su zadrali. Zarobljenike su vodili pred Peka Dapevia koji ih je korio. Ubili nisu nikoga. Dragoljub Mihailovi je u Kalinovik stigao 19. marta, a odmah za njim i Pavle urii sa jurinim bataljonima, koji su predstavljali poslednju nadu. Ovde se nalazio i Zaharije Ostoji sa ostacima. Tu, kod Kalinovika, general Mihailovi se nadao da e spreiti dalje rasulo, komandujui lino svojim snagama. Prvo njegovo nareenje bilo je da se etnici, koje su partizani pustili, odmah zatvore u logore: Sve putene etnike iz boljevikog ropstva zatvorite u odvojene logore daleko u pozadinu i ne dozvolite nikakvo meanje sa ljudstvom radi spreavanja irenja defetizma, zbog ega su ih komunisti i propustili. ODBRANA DRINE ITALIJANSKOM ARTILJERIJOM Istovremeno sa Mihailoviem, kod Kalinovika je stigao i Peko Dapevi sa svojim proleterima. General Mihailovi je sa osmatranice posmatrao silovit napad Druge proleterske divizije i rasulo koje je usledilo u njegovim redovima. Meu etnikim ljudstvom se mesecima toga podrugljivo prialo kako je student Peko Dapevi rasturio Vrhovni tab.

Photo: wordpress.com Pred mrak 22. marta, Draa Mihailovi je sa tabom napustio Kalinovik povlaei se u Fou, gde se nalazio italijanski garnizon. 25. marta general Mihailovi javlja Baoviu da se nalazi u oblasti Foe, da etnici naputaju Kalinovik, ali da stie "5000 prvoklasnih boraca iz Srbije". Nedugo potom, general Mihailovi 28. marta nareuje Zahariju Ostojiu da sa Italijanima na Drini zaustavi partizane: Bolje linije nego to je Drina u vezi sa Pivom ne moemo imati za odbranu. Moramo je braniti jakim snagama sa dobrim moralom... Komunisti u ovom momentu pripremaju neto... Ako iziu na grebene dobro ih poduhvatiti sa Italijanima. Jue su dobro pomogli... PARTIZANI NISU NIKOM NITA URADILI Dok Mihailovi priprema odbranu Drine sa Italijanima, Baovi mu javlja da ni nakon zauzimanja Nevesinja partizani nisu "nikom nita uradili": Karakteristino je da komunisti nisu nikome pa ni naim najsigurnijim porodicama apsolutno nita uradili, niti su koga ubili. Razvili su bili odmah ogromnu propagandu, sastanke, pozorine predstave, letke. Bilo bi vrlo uasno da su ostali due. Jo istog dana, 28. marta, Prva proleterska i Druga dalmatinska brigada izbijaju na Drinu kod Foe, gde se nalazio general Mihailovi sa Italijanima. A daleko u Londonu, britanski premijer Vinston eril je toga dana uputio otru notu jugoslovenskom premijeru Slobodanu Jovanoviu, opominjui ga da izvetaji ne ostavljaju sumnju da se Mihailovi u borbi protiv partizana povezao, direktno ili indirektno, s italijanskom okupacionom vojskom. eril ga

podsea da je Britanija dve godine podravala Drau Mihailovia i slala mu materijalnu pomo, ali je neprihvatljivo da njegovi neprijatelji nisu Nemci i Italijani, upadai u njegovu zemlju, nego njegovi sugraani Jugosloveni, a na prvom mestu oni koji se u ovom asu bore i daju svoje ivote da oslobode svoju zemlju od jarma stranaca. eril najavljuje da to vie nee trpeti: Vi ete, siguran sam, shvatiti da e, ukoliko general Mihailovi nije spreman izmeniti svoju politiku prema italijanskom neprijatelju i prema svojim jugoslovenskim sugraanima, za vladu Njegovog velianstva zaista biti potrebno da revidira svoju sadanju politiku podupiranja generala Mihailovia. SELA PALIM, SVAKI DAN STRELJAM A dole na frontu, etnici su streljali. Baovi 31. marta javlja generalu Mihailoviu da je u borbama oko Nevesinja "zarobljeno i streljano 40 partizana sa komandirom". Baovi 3. aprila alje dramatinu depeu Mihailoviu kako spaljuje sela i svaki dan strelja, ali uzalud: Nisam naivan da ne znam i ne vidim situaciju... Iako mi je javljeno da e te hrabre jedinice odbraniti Hercegovinu, Pavlovu pomo nisam osetio... itava sela sam sprio, 170 imam u zatvoru. Svaki dan streljam. Paljenje sela i streljanje izgleda nije pomoglo. Druga dalmatinska brigada poetkom aprila kod Broda forsira Drinu i posle razbijanja etnika na tome sektoru obezbeuje mostobran. Istovremeno, jugoslovenski premijer Slobodan Jovanovi 5. aprila 1943. upozorava generala Mihailovia: Nemci i Italijani koji su rasparali Jugoslaviju i oduzeli naem narodu slobodu jesu nai prvi i glavni neprijatelji. Protiv njih valja udruiti sve borbene snage Jugoslavije ostavljajui na stranu nae unutranje razmirice... U svakom sluaju vojnu pomo Velike Britanije mi moemo traiti samo za borbu protiv Nemaca i Italijana, kao i njihovih satelita, ali ne i za meusobne sukobe. NEKA ITALIJANI POALJU BAR JEDNU ETU Ne obazirui se na upozorenja svog predsednika vlade, ministar vojske Mihailovi u depei Zahariju Ostojiu 7. aprila trai hitnu pomo Italijana: Preduzmite na svaki nain da Italijani to pre poalju na desnu obalu Dragoevske reke bar jednu etu i da se postavi iznad Strugare. Samo etrdesetak minuta kasnije, major Zaharije mu odgovara da su Italijani poslali ne etu nego bataljon: Italijani izvetavaju da je jedan bataljon upuen ka Dragoevskoj Reci i izvetavaju da je ovaj bataljon jo u sumrak otiao pozadi patrole.

Photo: BETA Draa Mihailovi potom obavetava svog komandanta desnog odseka da italijanski bataljon stie, i da e etnike pomoi artiljerija i avijacija: Italijani obeali da e u toku noi stii i njihov bataljon u Potpe i da e produiti ka Dragoavi, on ima i artiljerije, bie dobro ako stigne... Traili smo da artiljerija tue ispred Broda i levu obalu Drine ispred vas a sutra i avijacija. Istog dana i Zaharije Ostoji nareuje Lukaeviu da trai pojaanja od Italijana kako bi sauvali Fou: Trai od Italijana da te pojaaju na delu ehotina Crni Vrh odnosno Okrugljica i trai da artiljerija to ee dejstvuje... Sad je glavno da sauvamo Fou, zato nam je potrebna pomo Italijana. General Mihailovi 8. aprila nareuje kapetanu Momiloviu da se poloaj uz pomo Italijana mora odrati po svaku cenu: Poloaj se po svaku cenu ima odrati i to bolje iskoristiti bataljon i bateriju Italijana koji se nalaze na Vaem otseku. No, delovi Druge proleterske divizije razbijaju osovinske snage i 9. aprila ulaze u Fou na levoj obali ehotine. BEG GENERALA MIHAILOVIA Ozbiljno ugroen, general Mihailovi na brzinu prikuplja razbijene delove, ostavlja Zaharija da obrazuje novu liniju odbrane oko Pljevalja, i hita u Lipovo kod Kolaina. Po dolasku u Lipovo, saznaje da su partizani u noi izmeu 17. i 18. aprila potukli i uriieve snage, iji

ostaci u neredu bee preko reke Tare, ka Kolainu. Partizani su od Bihaa do Kolaina preli est stotina kilometara pod borbom i stigli do taba generala Mihailovia. Izvukao se za dlaku. Jo istog dana Mihailovi nareuje povlaenje Vrhovne komande ka Srbiji. Mihailovi 19. aprila naputa Gornje Lipovo, a uvee stie u Mojkovac. Sutradan u Mojkovac stiu i ljudi majora uriia, "vrlo umorni, gladni i zabrinuta lica". Vladala je prava panika, oni su priali neverovatne stvari. Mihailovi je pourio ka selu Zaostro kod Priboja, gde je smestio svoj tab u koli. Ubrzo mu general Blao ukanovi iz Crne Gore javlja da je situacija "vrlo teka", a odziv na optu mobilizaciju "dosta slab". MOBILIZACIJA REGRUTA IZ SRBIJE Da bi obezbedio svoje povlaenje ka Srbiji, Mihailovi je naredio Dragutinu Keseroviu da odmah izvri mobilizaciju na Kopaoniku i krene prema Limu, njemu u susret. Isto to, Mihailovi 20. aprila nareuje i komandantu Drugog ravnogorskog korpusa Predragu Rakoviu: Razbijeni i obezglavljeni partizani, beei ispred jakih naih snaga koje ih gone, probijaju se ka Sandaku i Zapadnoj Srbiji, u nameri da se tamo prikupe i dignu narod na prevremeni ustanak. Obzirom na ovo stanje Vrhovna Komanda je 16 ov. meseca naredila mobilizaciju jednog dela obveznika Drugog Ravnogorskog Korpusa s orujem i pokret u pravcu Nove Varoi... POBUNA SRPSKIH REGRUTA General Mihailovi 7. maja uvee je sa svojim tabom iz Zaostra nastavio ka Srbiji. Ujutru 8. maja naao se Keseroviem trupama i naredio im da posednu obalu desnu Lima, da partizani ne bi preli u Srbiju. 9. maja sa olakavanjem javlja Ostojiu: "ne brinite za mene" a Baoviu: "kriza prola". 10. maja stigle su i trupe Predraga Rakovia, koje je Draa takoe poslao protiv partizana. Meutim, mnogi su otkazali poslunost, o emu svedoi komandant aanske brigade porunik Milorad Ristovi (kasnije streljan zbog pobune): Kada sam naredio pokret ka poloaju... neko je uzviknuo: "Neemo bratoubilaku borbu!" Mnogi su ovo prihvatili, a komandir tabne ete nastavio je: "Preko Lima ima preko trideset hiljada dobro naoruanih partizana koji se bore protiv okupatora. I uriievi etnici su bacili oruje i vratili se svojim kuama. A kuda sada mi da idemo i za koga da se borimo? Ja neu da se borim sa svojom braom. Ko se slae sa ovim neka poe sa mnom kui." Ogromna veina krenula je za njim. Nisam bio u stanju da ih zaustavim... General Mihailovi 13. maja je naredio da se begunci razoruaju i zatvore ili poubijaju: Dva cela bataljona i tabna eta aanske brigade u broju od 123 naoruana etnika pobegli su kui. Saekati ih u Dragaevu... razoruati ih i zadrati ih kod sebe u pritvoru... Ako na poziv mirnim putem ne predadnu oruje, pucati u meso.

Photo: www.abrasmedia ETNIKI OSTACI SABIJENI U KOLAINU Uprkos svim merama, partizani su od etnika i Italijana u veoma kratkom roku nakon Hercegovine uzeli i Crnu Goru. 14. maja lokalni komandant Ljevorekog etnikog bataljona javlja nadreenom oru Laiu da su partizani sabili sve etnike u Kolain sa Italijanima: Gornja Moraa pala je. Na Crkvinama kod Kolaina partizani su izbili... Lutovo je spremno da se prikljui partizanima... Sve etnike snage sa italijansika 3 bataljona nalaze se u Kolainu. Toga dana, Nemci su zakljuili da su se partizani i etnici dovoljno ubijali i da je vreme da se umetaju. Gola istina o Drai Mihailoviu (6) etnitvo je sinonim razbojnike bande Pie: Damjan Pavlica Veliina slova:

Photo: www.znaci.net Izaslanik Vrhovne komande Mladen ujovi 6. avgusta 1943. godine obavetava Mihailovia o stvarnom stanju u etnikoj Dinarskoj diviziiji: "Vojska je uglavnom sedela u ici i samo povremeno odlazila u tzv. akciju ienja terena. Posle svakog ienja trupe su vraane u icu a partizani se vraali na stara mesta, u kojima je akcijama esto puta uestvovala i Italijanska vojska. Kako je svaka od tih akcija bila propraena pljakom pa i zloinima, to je svet i iz tog razloga smatrao etnike obinim zloincima i tuim plaenicima... U svim preanskim krajevima etnitvo je sinonim skoro razbojnike bande" DOLI ETNICI NA RED Nakon to su pomogli okupatorima u borbi protiv partizana, etnici su sledei doli na red. Oekujui savezniko iskrcavanje u Jugoslaviji, Nemci su pokrenuli operaciju varc, da obezbede jadransko zalee. etnici su morali biti razoruani, a partizani uniteni. Italijani su se protivili razoruanju njihovih pomonih trupa, ali usled opasnosti od iskrcavanja, postignut je dogovor Hitlera i Musolinija da se etnici razoruaju. ITALIJANI BRANE URIIA Operacija varc je zapoela upadom nemakih trupa u italijansku okupacionu zonu. Prva brdska divizija Vermahta je 14. maja ujutro na prepad pohvatala oko 2000 uriievih etnika u Kolainu, koji su se bez borbe predali. General Mihailovi je na vreme umakao iz Crne Gore. Jedan od etnika, Mirko Kukli u izvetaju generalu Mihailoviu to ovako opisuje: 14. maja ujutru oko 7 i po asova me je vojnik izvestio da su doli u Kolain i oko njega Nemci sa motorizacijom. U Pavlovom stanu zatekao sam samo pola pratnje... kada sam hteo i ja poslednji da izaem, zauo se signalni pucanj u varoi, i odmah zaklaparale nemake izme na stepenicama stana... Skoio sam sa sprata stana u batu, ugledao u susednoj bati Nemce, jurnuo kroz hodnik zgrade pored drugog... na ulici najaem na treeg koji me

mitraljetom natera u prizemlje kod pratnje Pavlove koja je ve slagala oruje na gomilu i odvoena. I pored dogovora Berlina i Rima, zbog hapenja etnika dolo do sukoba Nemaca i Italijana na terenu. Italijanski general Erkole Ronkalja je upozorio Nemce da njihova akcija predstavlja povredu "italijanskih suverenih prava" i da moraju pustiti njihovog pulena uriia:

Photo: wikipedia.org "Ako se razoruavanje smesta ne obustavi, znau da vas silom oruja spreim. Guverner Crne Gore je naredio da urii, koji je ve u nemakim rukama, smesta bude osloboen i etnici opet naoruani. Bude li se nemaka akcija i nadalje izvodila, smatrau to direktnom akcijom protiv Italije." Italijanska vojska je opkolila nemaki tab gde se nalazio zarobljeni Pavle urii, i na poloaje postavila mitraljeze i jaku peadiju. Nemaki general fon tetner je o tome izvestio svoje nadreene 14. maja 1943. godine: Pri divizijskom komandnom mestu u Andrijevici, dogaaji su se odigravali ovako: odmah po privoenju uriia, italijanski komandant mesta pojavio se kod naelnika 1. divizije, i zatraio izruenje uriia. On ima striktno nareenje da uriia po svaku cenu dobije u svoje ruke. Mesto je u to vreme bilo od Italijana sa svih strana zapreeno i opkoljeno. Izruenje je bilo odbijeno sa pozivom na jasno nareenje pretpostavljene komande. Situacija u Andrijevici liila je vanrednom stanju koje su objavili Italijani. Nemci su zarobljenog uriia uspeli da odvedu Italijanima ispred nosa sanitetskim vozilom. Ponegde je dolazilo i do pukaranja, a etnici iz Bilee su se izvukli preobueni u italijanske uniforme, o emu svedoi dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 16. maja:

"Italijanske vojne jedinice iz Bilea odbile su ponudu za razgovor... Pre nego to je stigla SSdivizija, etnici su se povukli uz podrku Italijana. Italijani su im dali svoje uniforme i kamione, a za to imamo nepobitne dokaze."

Photo: www.znaci.net ETNICI SU NAM POMOGLI, PUSTITE IH ak i 1. brdska divizija Vermahta 21. maja je apelovala na svoju komandu da preispita odluku o hapenju njihovih saboraca: "etnike jedinice koje su od Kolaina prodrle u planinu, su silom prilika, zbog vrlo napregnute situacije i zbog nedostatka naih snaga, bile angaovane kao osiguravajui zastor nemakih jedinica. Bilo je to reenje koje je nametnula nuda i samo takvom reenju moemo zahvaliti to smo uspeli da u tekim borbama zauzmemo i oistimo visove zapadno od Kolaina, visove na kojima se nalazilo 20003000 komunista... Sada se divizija nalazi praktino u situaciji da ove etnike koji su, borei se zajedno sa nemakim trupama pretrpeli jake gubitke (za 3 dana 60 mrtvih) i koji su se pokazali verni i pouzdani, alje u zarobljenitvo." Meutim, Hitler je etnike smatrao probritanskim elementom, i bio je neumoljiv da se oni razoruaju. PARTIZANI PROTIV NEMACA, ETNICI PROTIV PARTIZANA Za razliku od Mihailovievih etnika, partizani su Nemcima pruili odluan otpor. Teke borbe poele su u Crnoj Gori odmah po ulasku nemakih trupa. Ali udruene snage etiri faistike drave, Nemake, Italije, Bugarske i NDH, uspele su opkoliti jugoslovenske partizane na Durmitoru. General Mihailovi je seirio. On 27. maja nareuje Nikoli Kalabiu, koji vreba na Drini, da dokraji partizane ukoliko pokuaju proboj u Srbiju:

Photo: www.znaci.net "Komunisti su opkoljeni od Nemaca i Talijana juno od linije Plevlje Prijepolje... Vodite rauna i budite na oprezi da se ne prebace u pravcu Zlatibora i Tare. Unitavati ih gde god se nau." Britanci su videli da se u Jugoslaviji neto krupno deava. Te noi 27. maja, Britanci su padobranom spustili svoju prvu misiju u Titov tab, kojom je rukovodio pukovnik Vilijem Dikin. Njegov saborac Ficroj Meklejn to ovako opisuje: Stigao je pravo od kancelarijskog stola iz Kaira i naleteo na nemaku petu ofanzivu u punom jeku i na partizane u pokretu... On i Tito bili su ranjeni istom bombom. BRITANCI TRAE OTPOR U SRBIJI General Mihailovi je 28. maja 1943. dobio dve poruke. Jednu od Slobodana Jovanovia, a drugu od nadlene britanske komande. Obe glase da prioritet mora biti otpor Osovini, i izbegavanje sukoba s partizanima. Upozoren je da e britanski radio napasti kao izdajnike sve kvislinge koji se bore sa Talijanima, ukljuujui Baja Staniia, Blaa ukanovia i Dobroslava Jevevia, i da imenuje druge umesto njih. tavie, zapovednik Srednjeg istoka general Vilson mu je traio da Crnu Goru i Bosnu ostavi partizanima, i otpone borbu protiv okupatora u Srbiji: Mihailovi ne predstavlja borbenu snagu od nekog znaaja zapadno od Kopaonika. Njegove jedinice u Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni ve su unitene ili tesno sarauju sa Osovinom... Partizani predstavljaju dobru i efikasnu borbenu snagu u svim krajevima, gde jedino kvislinzi predstavljaju generala Mihailovia. Zato je odlueno: obavestiete Mihailovia da britanska Glavna komanda Srednjeg istoka zahteva da on, kao saveznik, prekine svaku saradnju sa Osovinom i da krene na istok, u Srbiju... ako je potrebno, neka se probija silom, oruanim snagama. Ovo se nikako nije poklapalo sa Mihailovievom taktikom da ne izaziva okupatora na svojoj teritoriji, ve da "koristi okupatora" protiv partizana na teritoriji koju oni dre. U istu svrhu je

koristio i Britance. 30. maja Mihailovi prekoreva svog komandanta u Sloveniji, Karla Novaka, to je Britancima otvoreno traio oruje za borbu protiv partizana: "Mnogo ste pogreili to ste neposredno od Kaira traili oruje za borbu protiv komunista." Mihailovi je 1. juna 1943. odgovorio da je "dosadanja materijalna pomo mala, slaba i nedovoljna", da eli da sarauje sa britanskom komandom, ali da mu ne postavljaju zahteve koje ne moe ispuniti. Poricao je bilo kakvu saradnju etnika sa Osovinom. Vadio se da ustupanje teritorije partizanima ne spada u njegovu nadlenost, te odluku preputa kralju i vladi. Kasnije e se ispostaviti da njihovu odluku nee prihvatiti. DOK PARTIZANI GINU NA SUTJESCI ETNICI SLAVE Sredinom juna je partizanska vojska, uz strahovite gubitke, probila nemaki obru na Sutjesci. Nemaki izvetaj 369. peadijske divizije od 15. juna 1943. godine belei taj trenutak: "Na dan 12. 6. u 04,00 asa pojavili su se prvo pojedini borci, zatim cela odeljenja iz sastava II/724. puka u potpunom neredu, kreui se istono od Jelea kroz divizijska osiguranja pozadinskih delova. Komandiri odeljenja su izjavili da je njihov bataljon razbijen i da su partizani izvrili proboj. Dobili su nareenje da se povlae u pravcu Sarajeva." Na bojnom polju ostalo je skoro 10.000 mrtvih, od ega preko 7.000 partizana. Mislei da su svi partizani izginuli, 19. juna 1943. godine etniki major Rudolf Perhinek iz Crne Gore radosno javlja radosnu vest Drai Mihailoviu:

Photo: forum.net.hr "Mi smo se samo bojali da komunistiko vodstvo nee primiti borbu sa Nemcima ime bi ostala netaknuta borbena snaga komunista... Sreom komunisti su morali primiti borbu, jer bi inae sebe kompromitovali pred narodom kome stalno govore da se samo oni bore protivu okupatora... Po prikupljanju dovoljno snaga Nemci su preduzeli koncentrino dejstvo protivu crvenih i ubrzo ih potpuno unitili." Nakon bitke na Sutjesci, Narodnooslobodilaka vojska je ubrzo priznata kao saveznika sila, dok je Mihailovi ubzano gubio kredibilitet. POMO IZ INOSTRANSTVA

Glas o nadljudskoj borbi partizana, privukao je nae ljude iz inostranstva. Emigrantska vlada dobrovoljcima nije dozvoljavala odlazak u partizane, jer je njihova pobeda znaila gubitak njenih privilegija. Petar ivkovi 26. juna u telegramu jugoslovenskoj Vrhovnoj komandi u Kairu kae: "Obratite panju da se nai ljudi, i to sa vaim znanjem mogu ubacivati u zemlju samo kod enerala Mihailovia." Za razliku od partizana, etnici su od poetka rata imali pomo jugoslovenske vlade, Velike Britanije i faistike Italije. 1. jula 1943. Mihailovi od jugoslovenske vlade ponovo trai "velika novana sredstva", navodno da sprei obraanje naroda okupatoru: "Hitno su mi potrebna velika novana sredstva u lirama i dolarima. Samo na taj nain biu u stanju da spreim da se narod pod pritiskom gladi opet obraa okupatoru, jer Italijani naroito taj momenat koriste." BRITANSKI RADIO POINJE DA HVALI PARTIZANE Uporedo sa traenjem novca, ministar Mihailovi 7. jula upuuje protest izbeglikoj vladi zato to radio London sve ee izvetava o borbama partizana: "Propaganda preko Radio-Londona izaziva sve vei revolt u narodu... Zbog ovoga dolazi do velikog neraspoloenja ak i prema engleskim misijama na terenu."

Photo: visitmycountry.net 17. jula 1943. Draa Mihailovi objanjava svom komandantu oru Laiu zato se o njima sve manje govori:

"to se o naoj akciji sada manje govori preko radio Londona, to je zbog toga to sam odbio da se stavim pod njihovu komandu i izvravam sva njihova nareenja kao i da ustupim jedan deo teritorije komunistima." Uviajui da britanska bezuslovna podrka etnicima prestaje, general Mihailovi tih dana uspostavlja direktnu radio vezu sa Amerikom. NEMAKA NIIM IZAZVANA POTERA Nemci su sredinom jula preduzeli operaciju protiv Mihailovievih snaga u Srbiji. U toku operacije Nemci su vrili zloine nad civilnim stanovnitvom, ali etnike nisu uspeli da uhvate. Komandant 1. Takovske brigade u nareenju od 22. jula 1943. otkriva da su etnici bili lojalni prema Nemcima i da je represija niim izazvana: "Svesni svireposti okupatora nastojali smo svima silama da ga niim ne izazovemo. Davali smo mu sve ta je traio: hranu, stoku i ostale ivotne potrebe, liavajui se na taj nain najpotrebnijih sredstava za ivot, samo da ga ne izazovemo."

Photo: tportal.hr Za Mihailoviem je ponovo raspisana poternica, ali on se primirio. STVARNO STANJE ETNIKA Petar ivkovi je 31. jula jugoslovenskoj Vrhovnoj komandi u Kairu traio da intervenie kod strane novinarke koja "velia partizane", traei da joj se objasni "stvarno stanje" kod etnika: "Dopisnica Njus Kronikla Berga Gaster objavila lanak sa velianjem partizana. Obavestite se o njoj i stupite u vezu sa njom. Objasnite joj stvarno stanje kod Mihailovia." 6. avgusta 1943. godine izaslanik Vrhovne komande Mladen ujovi obavetava Mihailovia o stvarnom stanju u etnikoj Dinarskoj diviziiji: "Vojska je uglavnom sedela u ici i samo povremeno odlazila u tzv. akciju ienja terena. Posle svakog ienja trupe su vraane u icu a partizani se vraali na stara mesta, u kojima je akcijama esto puta uestvovala i Italijanska vojska. Kako je svaka od tih akcija bila propraena pljakom pa i zloinima, to je svet i iz tog razloga smatrao etnike obinim

zloincima i tuim plaenicima... U svim preanskim krajevima etnitvo je sinonim skoro razbojnike bande." Gola istina o Drai Mihailoviu (7) etnika tuga zbog pada Italije Pie: Damjan Pavlica Veliina slova:

Svirajte mi pesme tune: Draa i trubai, prethodnica Gue Photo: Stock Kapitulacija faistike Italije u septembru 1943. godine za etnike je znaila prestanak snabdevanja orujem i municijom, i gubitak vlasti nad znaajnim delovima okupirane teritorije, koju su drali uz italijanski pristanak. etniki potpukovnik Mladen ujovi u pismu Dobrosavu Jeveviu izraava zabrinutost zbog odlaska okupatora: Pored svih uveravanja da ostaju, da e se boriti i na svet tititi oni idu. To se po svemu vidi, po uurbanom odailjanju svojih zemljaka, po hitnom likvidiranju svojih radnji. Javna je tajna da su Italijanske banke dobile nalog da pakuju i da u toku ove sedmice otputuju iz Splita. Partizani strahovito podigli glave KOENJE SABOTAA U SRBIJI Mihailovi je nastojao od Britanaca da izvue to vie oruja, a sabotae odlae u nedogled. Britanci su sredinom 1943. poslali u Srbiju desetak diverzantskih misija, da sa etnicima dejstvuju na rudnicima u Boru i Trepi, na glavnoj pruzi Beograd Solun i drugim stratekim objektima. Isprva je izgledalo da e etnici saraivati. No, ef britanske misije je brzo uvideo da je "politika odugovlaenja i potpune neaktivnosti svojstvena svim Mihailovievim jedinicama":

"Prvi kontakti su bili odlini i obeavali su da e etnici moi da se nagovore na korisnu antiosovinsku aktivnost... Meutim, tek to su misije poslate, poeli su da stiu izvetaji koji su potvrivali da su ve dobro dokumentovane sumnje o politici odugovlaenja i potpune neaktivnosti bile svojstvene svim Mihailovievim jedinicama." ETNICI VIE PROFAISTIKI NEGO PROSAVEZNIKI Major Nil Selbi, britanski komandos kod Keserovia, je sredinom avgusta izvestio komandu da su Mihailovieve snage vie profaistike nego prosaveznike i da e sam krenuti dublje u okupiranu teritoriju da uinim vie za nedelju dana nego to sam uinio mesecima na Kopaoniku. Major Selbi je pokuao vriti sabotae uprkos neodobravanju etnika, pa je ubrzo izdan Nemcima. Tokom njegovog ispitivanja u Gestapou, Nemci su saznali da sabotae nisu vrene zato to ih general Mihailovi nije odobravao. U izvetaju nemakog obavetajnog odeljenja od 26. avgusta 1943. stoji: Major Selby imao zadatak da organizuje sabotae i dotur materijala za iste; Prema Selbyevim navodima, do sabotaa nije dolo zato to ih Draa Mihailovi, odn. njegovi komandanti na terenu na terenu jo nisu odobrili.

Photo: Stock ETNICIMA NAREENO DA NE NAPADAJU NEMCE 24. avgusta 1943. pukovnik Bejli protestuje kod Mihailovia to je uriu zabranio protivosovinsku delatnost u Srbiji:

"I pored uveravanja datih meni ranije, major uri nije dobio nareenje za saradnju u napadima na neprijateljske komunikacije... Naprotiv, major uri tvrdi da je dobio nareenje kojim mu se zabranjuje svaka protivosovinska delatnost, osim na terenu juno od linije od Uroevca... Major uri sada se bori sa partizanima na svojoj teritoriji sa tri hiljade boraca naoruanih od strane Vrhovne komande na Srednjem istoku... Ova akcija ide isto na tetu optejugoslovenskog otpora Osovini." ETNICI NE TITE SELJAKE OD NEMACA Avgusta 1943. britanska misija je prisustvovala incidentu u selu Crnajki, kada su Nemci spaljivali kue, dok su etnici Velimira Piletia stajali su u neposrednoj blizini. Britanci su dogaaj opisali ovako: "Nemci doli u selo Crnajku a sledei dan zapalili su nekoliko kua. Ppuk. Pileti i majori Grinvud i Rutem bili su u neposrednoj blizini. Nemci su bili jaine oko 80. Piletieve trupe znatno nadmonije. Pileti odbio napad i ako mu je na to skrenuo panju major Grinvud." Britanci su molili Drau da izda instrukcije komandantima da u slinim situacijama "vre akciju u cilju zatite seljaka". UNITENJE PARTIZANSKIH PORODICA Koliko su etnici bili uzdrani prema Nemcima, toliko su bili nemilosrdni prema partizanskim porodicama i simpatizerima. Mihailoviev komandant Komskog korpusa 4. septembra nareuje potinjenima da nemilosrdno unitavaju pomagae pokreta otpora i njihove porodice: "Ko se uhvati da nosi hranu ili druge potrebe komunistima, a to se tano utvrdi, komandant brigade sa ije bi teritorije bio takav krivac, odmah e ga streljati i porodicu potpuno unititi... Ako u nekom selu bude ubijen makoji etnik, komandant brigade dotine teritorije odmah e streljati deset simpatizera." MIHAILOVIEV POSTUPAK VRDANJA Pukovnik Viljem Bejli, ef britanske misije u Mihailovievom tabu, rezimira "uobiajeni postupak" vrdanja: "Uobiajeni postupak u takvim sluajevima bio je otprilike sledei: britanski oficir za vezu sa lokalnim komandantom predloio bi izvrenje akcije. Lokalni komandant bi kao pristao pod uslovom da Mihailovi to odobri. Od mene bi se onda zatrailo da osiguram njegov pristanak i Mihailovi bi me onda uveravao da je potrebno odobrenje dato. Ali kad bi britanski oficir za vezu pokuao da ostvari zadatak, naiao bi ili na poricanje da su instrukcije stigle, ili na okolienje. Krajnji rezultat u oba sluaja bio je da se planirana operacija morala napustiti." Britanci su sve vie uviali da uestvuju u velikoj prevari generala Mihalovia, aljui mu oruje i municiju za borbu protiv partizana. Istovremeno, Draa Mihailovi je shvatao da je krajnje vreme da se okrene Amerikancima. KRAA SAVEZNIKOG TOVARA U septembru je u Drain tab sputen ameriki potpukovnik Albert Sajc, sa britanskim generalom Armstrongom. Njihov dolazak je obeleio incident. etnici su im iz prtljaga

pokrali neke stvari, ukljuujui i uniformu generala Armstronga. Draa Mihailovi je bio primoran da obavesti emigrantsku vladu o tome, kako bi ponovo poslali ukradeno. General Armstrong je zahtevao da Mihailovi najzad ispuni obaveze u pogledu antiosovinske akcije na prostoru Srbije. On i pukovnik Sajc su bili tu da nadgledaju akciju.

Photo: Stock TUGA ZBOG ODLASKA OKUPATORA Kapitulacija faistike Italije u septembru 1943. godine za etnike je znaila prestanak snabdevanja orujem i municijom, i gubitak vlasti nad znaajnim delovima okupirane teritorije, koju su drali uz italijanski pristanak. etniki potpukovnik Mladen ujovi u pismu Dobrosavu Jeveviu izraava zabrinutost zbog odlaska okupatora: Pored svih uveravanja da ostaju, da e se boriti i na svet tititi oni idu. To se po svemu vidi, po uurbanom odailjanju svojih zemljaka, po hitnom likvidiranju svojih radnji. Javna je tajna da su Italijanske banke dobile nalog da pakuju i da u toku ove sedmice otputuju iz Splita. Partizani strahovito podigli glave. Nasuprot etnicima, partizani su od sloma Italije imali ogromne koristi: stekli su kontrolu nad novim teritorijama, pridobili masu novih boraca i zaplenili velike koliine oruja, municije i vozila. Nakon odlaska Italijana, neki etniki komandanti (Dobroslav Jevevi, Momilo uji) odmah su prili Nemcima. Komandant Rake Vojislav Lukaevi se, pak, odluio na otpor. LUKAEVIEV USTANAK PROTIV NEMACA Lukaeviev otpor potvruju nemaki dokumenti iz tog perioda. Izvetaj Obavetajnog odeljenja komande 21. armijskog korpusa od 12. septembra 1943. belei:

U prostoru oko 6 km severozapadno od Sjenice, jae etnike bande Drae Mihailovia mobiliu srpsko stanovnitvo. Voa navodno Lukaevi. Izvetaj Obavetajnog odeljenja 21. armijskog korpusa 14. septembra belei da su Prijepolje i okolina u rukama etnika: Po izvetaju kapetana Burgera iz Sjenice: oblast Zlatibora i Zlatara u rukama etnika. Prijepolje zauzeto od etnika. U toku mobilizacija muslimana u prostoru Sjenice od strane kapetana Burgera.

Photo: Stock Izvetaj 2. oklopne armije od 18. septembra belei da je Nova Varo zauzeta od etnika: Crna Gora: Nova Varo zauzeta od etnika. Odbijen komunistiki napad na Niki. Izvetaj 2. oklopne armije od 19. septembra govori o nastavku etnikih borbi: Divizija Venecija zatvorena od strane etnika u Beranama. Nastavljaju se etnike mere mobilizacije na istoku i severoistoku Crne Gore. etnici pljakaju i rue mostove u prostoru Bijelo Polje Prijepolje. Lukaevi je od generala Mihailovia oajniki traio da naredi opti ustanak, ali uzalud. Do kraja meseca, i njegov kratkotrajni otpor Nemcima je usahnuo. BEZAZLENO SIMULIRANJE OTPORA U septembru je savezniki Komandant Sredozemlja Harold Aleksander zahevao od Mihailovia da napadne nemake komunikacije u Srbiji, kako bi pomogao ofanzivu Saveznika u severnoj Africi. Mihailovi je lakonski odgovorio da izvodi "sve mogue vrste sabotae", i da e i ubudue tako delovati, ali o tome ne eli govoriti preko radija.

Umesto napada na nemake komunikacije, general Mihailovi je 27. septembra 1943. svojim potinjenima naredio bezazleno simuliranje otpora u Srbiji: U svim varoima preduzimati misteriozne sabotae ubacivanjem smrdljivih gasova na sve javne priredbe. Udruite se sa apotekarima. Uzmite od njih prakove za kijanje, suzavce, sumpor-vodonik i prakove za svrbljenje. Upuujte pretea pisma i uznemiravajte telefonski neprestano nemaka petokolonaka nadletva. Ovo vriti po mogustvu sa javnih govornica. Stvarati svuda strah i zabunu, ali naglaavajge uvek da je to Jugoslovenska vojska. IENJE SIMPATIZERA Partizani u Srbiji su poeli ponovo da jaaju, to je dovodilo do besa generala Mihailovia. On 5. oktobra nareuje ienje okoline Beograda (Kosmaj, Grocka, Umka, Vraar) od komunistikih simpatizera: Na avalski korpus sa srezovima Grocka, Vraar, Umka spava dubokim snom. Na svim oblastima u neposrednoj blizini Beograda, nakotili su se komunisti i njihovi simpatizeri... Naroito je vano to pre oistiti srezove Grocka i Umka.

Photo: Stock MIHAILOVIEVA OFANZIVA U ISTONOJ BOSNI Britanci su mu traili da otpone otpor u Srbiji, ali Mihailovi je nastojao da to izbegne. On je preferirao zauzimanje istone Bosne. Jugoslovenska vojska u otadbini je mobilisala oko 15.000 ljudi u Srbiji i 5. oktobra 1943. udarila na Viegrad, u kojem se nalazila posada NDH zajedno sa dve ete Vermahta. Napad su posmatrali britanski general Armstrong i ameriki pukovnik Sajc, kako bi se uverili u etniku borbu protiv okupatora. Nakon pada Viegrada, etnika vojska je zauzela i Rogaticu 13. oktobra. Partizani, koji su ve bili proterali Mihailovia u Srbiju, nisu mu dozvolili irenje. Dve partizanske divizije,

peta krajika i novoformirana 27. istonobosanska (ukupno oko 5500 boraca), narednih dana su potpuno razbile najveu dotadanju mobilizaciju srbijanskih etnika. BRITANSKO RAZOARENJE Umesto da se uvere u Mihailovievu borbu protiv Nemaca, saveznici su se uverili u potpunu neupotrebljivost njegove vojske. General Mihailovi nakon propale ofanzive javlja Zahariju Ostojiu o tome: Britanski eneral je dobio uverenje za celu vojsku od onog to je video kod Viegrada. On smatra da su nae jedinice vrlo ravo voene i da uopte ne znaju vojnu vetinu, nasuprot komunistima koji su odlino voeni. U ovome ima mnogo tanih zapaanja... Savezniki zapovednik Srednjeg istoka general Vilson je Mihailovievu ofanzivu koja je potrajala est nedelja ocenio kao sporednu i kratkotrajnu, uz izbegavanje da se preduzme neto na vitalnim komunikacijama u Srbiji. NEMAKO VRBOVANJE DRAE MIHAILOVIA Za razliku od Britanaca, Nemci su Drau Mihailovia smatrali veoma upotrebljivim. Specijalni izaslanik Rajha Herman Nojbaher dobio je zadatak da povede pregovore sa etnicim Drae Mihailovia "koje je Tito potisnuo u Srbiju". Dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 30. oktobra 1943. belei sledee: "Nojbaher je primio sledee smernice: u okviru svog zadatka na Balkanu, da sa politikim voama vodi akciju protiv komunista. U tu svrhu on treba da ujedini nacionalne, antikomunistike snage na jugoistoku Evrope. Nojbaher je dobio posebnu punomo, da, recimo, sme voditi pregovore sa nacionalnim banditima, ako se za to prui mogunost, a to se pre svega odnosi na bande Drae Mihailovia, koje je Tito potisnuo u Srbiju."

NAJOPASNIJI NEPRIJATELJ JE TITO Te jeseni, Nemci su Tita smatrali najveim protivnikom na okupiranom Balkanu, a Mihailovia potencijalnim saradnikom, to u svom izvetaju od 1. novembra 1943. jasno kae komandant Jugoistoka Maksimilijan fon Vajs: Situacija u unutranjosti Balkanskog poluostrva, u neposrednoj vezi sa zamiljenim, odnosno stvarnim tokom dogaaja na podruju Sredozemnog mora, znatno se zaotrila... Najopasniji neprijatelj je Tito... Crvene snage nameravaju da prodru u Srbiju preko Drine. Mihailovi vri pripreme da ih odbije... Zbog toga Mihailovi ve trai vezu sa nemakim komandama, da ne bi potpao pod komunistiku vlast. Gola istina o Drai Mihailoviu (8) Zajedno s Nemcima protiv Britanaca Pie: Damjan Pavlica Veliina slova:

Photo: www.vecernji.hr U skladu sa novim saveznitvom, general Mihailovi je pristupio sistematskom proterivanju Britanaca. 22. novembra 1943. godine Draa javlja majoru Milou Radojloviu, komandantu Mlavsko-smederevske grupe korpusa: "Englezi su se stalno interesovali za vas i tvrdili kako ste im obeali ruenje pruge u dolini Morave i stalno trae da im ja taj predlog odobrim... Odgovorio sam Englezima da vi za sad nemate pod komandom nikakve trupe... Prema tome se upravljajte... Ostanite na svome mestu i dalje radite, a uvajte se Engleza. Nemojte im uopte verovati u njihove doture materijala. Oni su obini trgovci za kupovinu ljudske krvi i to za jeftinu cenu" SAVEZNICI NAM ODOBRAVAJU POKOLJE

Nakon propale ofanzive u istonoj Bosni, general Mihailovi 7. novembra 1943. nareuje opti ustanak protiv komunista: Nareujem, svi Srbi na okup u zajedniku borbu protiv najopasnijeg naeg neprijatelja komunista... Napadati ih po trojkama na putevima i svuda gde moe u lea, isto onako kao to su oni nas napadali u lea dok smo napadali ustae i Nemce... Suzbijajte njihovu la da je njihovo pitanje reeno ni konferenciji u Moskvi... Prema svim komandantima koji ne budu izvrili ovo nareenje preduzee se mere kao prema izdajnicima... Saveznici nam ovaj stav odobravaju. 12. novembra general Mihailovi u nareenju Dragutinu Keseroviu precizira da "ienje" komunista podrazumeva nemilosrdno likvidiranje njihovih simpatizera i jataka: Produite rad na definitivnom ienju komunista. Oni ne smeju postojati u Srbiji... Unitavajte sve njihove simpatizere i jatake bez milosti. Kad ne budu imali simpatizere nee moi ni da postoje. Iako je Draa lagao da njegovu "borbu protiv komunista" saveznici odobravaju, kada je saveznika misija krenula u obilazak terena, on 13. novembra nareuje komandantima da borbu sa komunistima moraju sakriti:

Photo: www.znaci.net "Ameriki pukovnik Sajc, ameriki kapetan Mensfild, britanski p. pukovnik Hadson i na kapetan Bora Todorovi obii e vae korpuse... Amerikancima i Englezima nita ne govoriti o borbama sa komunistima. To sakriti." etniki rat protiv komunista nije mogao proi neopaeno. 15. novembra britanski kapetan Vejd sa Kopaonika javlja da etniki komandant Cveti pali kue svojih boraca koji su preli partizanima. Vejd jo tvrdi da je Cveti preko Nedievih vlasti traio da Nemci naoruaju po trideset ljudi u svakom selu za borbu protiv partizana.

NAROD NEE U ETNIKE 16. novembra 1943. godine Draa javlja Zahariju Ostojiu da se prebegli etnici odlino bore u partizanskim redovima: "Dobio sam izvetaj da se ljudstvo pribojske i viegradske brigade odlino bori sada u komunistikim redovima to je dokaz da je na stareinski kadar ispod svake kritike..." 17. novembra Milo Markovi iz Poekog korpusa javlja Drai da narod nee u etnike:

Photo: Stock "Mobilizacija koju sprovode etnici sada nailazi na slab odziv... Sa izvesnim vodeim ljudima ovog kraja narod nee vie da sarauje jer su ostali nedisciplinovani i narod ih je sit... etnici se opijaju, kockaju i bludnie. Svaki etnik smatra da ima pravo da tue seljake. Narod se buni i preti." IENJE KOSMAJA Jedno od partizanskih arita u Srbiji bio je Kosmaj. General Mihailovi 17. novembra 1943. nareuje "ienje" Kosmaja i okoline Beograda po svaku cenu: Kosmaj mora da se oisti po svaku cenu. Radite prema situaciji da se Kosmaj, pa sve do Beograda, to pre oisti. Za koordinatora akcije "ienja" Draa Mihailovi je postavio pukovnika Jevrema Simia. BRITANCI RAZOTKRIVAJU MIHAILOVIA 18. novembra 1943. britanski potpukovnik Koup izvetava komandu o saradnji etnika i Nedievaca protiv partizana. Koup kae da je veini etnika majora Radoslava uria neprihvatljiva ova saradnja, da nee protiv partizana zajedno sa Nediem, i da je uri, uprkos suprotnim Mihailovievim nareenjima, ve kontaktirao lokalne partizane. 20. novembra kapetan Mor ocenjuje da je veina etnikih voa protiv partizana samo zbog instrukcija generala Mihailovia. etniki komandant Milo Markovi rekao je Moru da ne

moe kontaktirati partizane oko saradnje, poto je primio nareenje od Drae Mihailovia u kojem se preti smru svakome ko nije spreman da se bori protiv komunista.

Photo: forum.net.hr DAJTE MI IMENA, IZMISLIU SPECIJALNE ORGANE PROTIV NJIH 20. novembra 1943. godine Draa javlja majoru uriu da namerava da povue neke britanske oficire zbog njihovog "tetnog rada", i da e protiv njih uloiti albe od strane organa koje e izmisliti: "Nameran sam da traim da se iz drugog kosov. korpusa britanski oficiri uklone i zamene drugima. Izvestite me o njihovom dosadanjem tetnom radu u koliko ih poznajete i dajte mi njihova tana imena gde god osetite da pojedinci od njih i suvie vrljaju da bih ja mogao ulagati proteste ne od Vae strane ve od mojih specijalnih organa sa terena koje u izmisliti." PRVI SPORAZUMI SA NEMCIMA Specijalni nemaki izaslanik Herman Nojbaher, poslat da pregovara sa Draom Mihailoviem, ponudio je etnicima ugovore o uzajamnom nenapadanju i saveznitvu u borbi protiv partizana. Uskoru su mnogi ovlaeni Mihailovievi komandanti potpisali sporazume sa Nemcima u Srbiji. 19. novembra 1943. etniki komandant Starog Rasa i osovinski heroj sa Neretve Vojislav Lukaevi prvi je potpisao sporazum sa Vermahtom. Ugovor je predviao zajedniku borbu protiv komunista, obavezu etnika da nee pomagati pripadnike snaga koje su u ratu sa Nemakom (tj. Britance), preputanje dogovorenih podruja etnicima radi samostalnog voenja borbe, koju vodi i nemaki Vermaht, ukljuivanje etnika pod nemako zapovednitvo prilikom veih operacija, redovnu isporuku municije i razmenu tabova za vezu. 21. novembra 1943. nemaki zapovednik Balkana Maksimilijan fon Vajhs je izdao uputstvo potinjenima o saradnji sa etnicima, koji moraju "da prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu sa Nemakom i da izrue tabove za vezu tih sila koji se nalaze kod njih". Fon Vajhs podsea potinjene da se lojalna orijentacija etnika ne sme uoptiti, jer neki jo uvek izvode prepade i sabotae, ali "propagandu protiv etnikog pokreta treba obustaviti", do daljnjeg. Istog dana, 21. novembra general Mihailovi je uputio depeu vojvodi Momilu

ujiu kojom mu nalae da povea saradnju sa Vermahtom u borbi protiv partizana, jer su oni izdali srpsku stvar. 22. novembra 1943. godine Duan Radovi Kondor, ef etnike obavetajne slube, javlja generalu Mihailoviu da Nemci streljaju graene u Uicu po spiskovima koje su im etnici dostavili:

Photo: Stock "U Uicu se ve dve noi hapse komunisti po spiskovima koje je ovaj tab dostavio prestojniku gradske policije Tomoviu, koji je u naoj slubi. Ovde je pomagao i ef nemake obavetajne slube Koli, koji je bio na indirektan nain upoznat sa podacima kojim smo raspolagali. Izveten sam da je nou 21/22. vreno streljanje nekoliko takvih." Dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 23. novembra 1943. godine belei da etnici nisu samoinicijativno potpisali ugovore sa Nemcima, ve po nareenju Mihailovia, koji se sam nee eksponirati zbog raspoloenja naroda: Mihailovi je, prema pouzdanom izvoru, izdao nareenje svojim potinjenima da sarauju sa Nemcima, ali on sam ne moe s obzirom na raspoloenje naroda u tom pogledu. ETNIKO PROTERIVANJE BRITANACA U skladu sa novim saveznitvom, general Mihailovi je pristupio sistematskom proterivanju Britanaca. 22. novembra 1943. godine Draa javlja majoru Milou Radojloviu, komandantu Mlavsko-smederevske grupe korpusa: "Englezi su se stalno interesovali za vas i tvrdili kako ste im obeali ruenje pruge u dolini Morave i stalno trae da im ja taj predlog odobrim... Odgovorio sam Englezima da vi za sad nemate pod komandom nikakve trupe... Prema tome se upravljajte... Ostanite na svome mestu

i dalje radite, a uvajte se Engleza. Nemojte im uopte verovati u njihove doture materijala. Oni su obini trgovci za kupovinu ljudske krvi i to za jeftinu cenu." 23. novembra 1943. godine general Mihailovi daje instrukcije Predragu Rakoviu kako treba poniavati "Perinog efa", tj. britanskog generala Armstronga, efa vojne misije kod etnika: "Izmiljajte stotinu razloga naravno opravdanih da se dolazak Perinog efa odgodi. A kad budemo reili da ga najzad povedemo kod Vas onda ete doi lino da ga primite, jer taj dripac ne zasluuje nikakvu pratnju. Zato e te ga Vi lino kao kufer voditi jer je to bezobrazan tip koga treba da vodi majstor kao Vi."

Photo: braniteljski-portal.hr 24. novembra 1943. godine Draa nareuje Milou Radojloviu, komandantu Mlavskosmederevske grupe korpusa, da batali razgovore sa Englezima i pomogne akciju ienja komunista juno od Beograda (videti pokolj u Vraniu): "U pogledu unitavanja komunista na reonu avalskog korpusa izdato je nareenje puk. Simiu... Vi umesto to vodite neke razgovore sa Englezima koji sada idu ka vama, uinite sve da ova akcija bude potpomognuta..." 24. novembra 1943. godine general Mihailovi nareuje majoru uriu da batali sabotae ukoliko Englezi ne plate, da sve snage usmeri protiv partizana, i da likvidira kanadskog antifaistu arlsa Robertsona: "Na Solunu je postojala grka izreka: Nema pari, nema traka truka. Prema ovome ako nam ne poalju avione neemo ruiti objekte... to se tie komunista mi smo u stavu nune odbrane na celoj teritoriji Jugoslavije, i to je opravdanje za akciju protiv njih. U pogledu komunista nastavite akciju do potpunog njihovog unitenja... Pazite dobro da li va ef misije odrava vezu sa Robertsonom. Robertsona ako uhvatite odmah ga likvidirajte."

30. novembra 1943. godine general Mihailovi nareuje Ljubi Patku, komandantu Timokog korpusa, da protera britanskog majora Erika Grinvuda koji hoe da vri sabotae bez njegovog doputenja: "Kod vas je tamo engleski major Grinvud sa telegrafistom. To je posledica prosjaenja materijala. Nije doao da vas pomogne u materijalu ve da uniti naa sela za neku sitnu sabotau. Nareujem da Grinvuda sa celom pratnjom najurite kao kuku po mom nareenju jer je poao na teren bez mog odobrenja. Ponavljam najurite ga kao kuku i izvestite." NOVI SPORAZUMI SA NEMCIMA 25. decembra 1943. godine i Ljuba Jovanovi Patak, komandant Timokog korpusa Jugoslovenske vojske u otadbini, potpisao je ugovor sa nemakom komandom u Zajearu. Dva lana ugovora su predviala odbacivanje Britanaca: 3) Jovanovi se obavezuje da nijedan pripadnik njemu potinjenih jedinica nee delovati na strani sila koje su u ratu sa Nemakom. 4) Obaveza Jovanovia da onemogui obavetajne kanale preko kojih bi neprijatelji velikonemakog Vermahta mogli da dou do informacija o nemakim vojnim pokretima."

Photo: Stock Istog dana, 25. decembra na sednici Nedieve vlade je konstatovano da je pokret Drae Mihailovia lojalan prema okupatorskim i kvislinkim vlastima, a negde i aktivno sarauju: U pogledu akcije DM moe se kao bitno naglasiti sledee: lojalan stav prema okupatorskim i srpskim vlastima, njihovim organima i njihovim oruanim odredima. Beskompromisna borba protiv komunista, svuda gde se god susretnu. U nekim okruzima i aktivna saradnja sa nemakim i naim predstavnicima prilikom borbi protiv komunista.

27. novembra 1943. Jevrem Simi i Nikola Kalabi potpisali su ugovor o saradnji sa Nemcima. Sporazumom su obavezani da nee vriti sabotae protiv Vermahta, da nee trpeti britanske misije na svom terenu (da se u potinjenim jedinicama ne nalaze pripadnici sila koje su sa nemakom u ratu), da e se pod komandom Vermahta boriti protiv jaih skupina partizana (ukljuivanje etnikih jedinica u nemako borbeno vostvo prilikom veih zajednikih borbenih dejstava), i da imaju odreene ruke protiv lokalnih komunista na svom podruju. Po sklapanju sporazuma, Kalabi je naredio svojim ljudima "da se Nemci i pripadnici Nemake oruane snage ne smeju napadati pa ni razoruavati." Svaki napad na nemake okupatore Nikola Kalabi je kanjavao smru: "Za svako neizvrenje ovog nareenja, uinioca dela staviu pod preki sud i kanjavau smru. Sam Mihailovi je, u skladu sa politikom simuliranja otpora, nastojao da ostane u senci. BRITANCI PREPUTENI NA NEMILOST NEMCIMA Krajem 1943. godine, Britanci u Srbiji su se nali u nezavidnoj situaciji, gonjeni od Nemaca a odbaeni od etnika. 9. decembra britanski kapetan Hargrivz iz oblasti Homolja izvetava da je njegova pozicija vrlo ozbiljna i da saveznika misija "ne dobija nikakvu pomo od etnika ili seljaka, nego se potuca naokolo, kroz meave i kiu, bez pratioca, nepoeljna gde god doe". Sutradan, 10. decembra kapetan Edgar Hargrivz je zarobljen, dok je njegov saborac kapetan Na poginuo, prilikom napada nemakih trupa na njihovu misiju.

Photo: wordpress.com VILSONOV TELEGRAM 9. decembra 1943. savezniki zapovednik Sredozemlja general Vilson je poslao Mihailoviu poslednji ultimativni telegram: "Sloboda kojom se Nemci slue eleznikim prugama od Grke do Beograda za prevoz i izdravanje trupa nepodnoljiva je... Zato se umoljavate da, sa to manje zastoja, izvrite dva jednovremena napada radi unitenja: a) eleznikog mosta na pruzi Stala Ni, preko Morave. b) eleznikog mosta na pruzi Kraljevo Mitrovica, preko Ibra." Medutim, ni poslednji apel nadlene britanske komande nije imao efekta. etnici su ve ugovorom bili obavezani da nee vriti sabotae protiv Vermahta. MIHAILOVIEV ODGOVOR BRITANACIMA General Mihailovi ve sutradan, 10. decembra, nareuje svojim ljudima da maksimalno oteaju poloaj britanskih misija, pa ak i da sabotiraju njihove radio stanice: "Nareujem prema svim engleskim misijama sledei postupak:

1. Najvea, vea nego do sada, utivost i hladnoa. 2. Prepreiti im svaku vezu sa komunistima na terenu. 3. Ne dozvoliti im apsolutno nijedan podatak ni o emu. 4. Onemoguiti im uopte snabdevanje benzinom, tako da to skorije prestanu njihove stanice. U njihov benzin sipati eer, ali to da niko ne primeti. Ovo uvati u najveoj tajnosti i benzin im to pre uskratiti pod izgovorom da ga nema..." EVAKUACIJA BRITANACA 12. decembra pripadnici britanskih snaga u Srbiji su iz Kaira primili sledee vesti: 1. U roku od nekoliko dana moda e vlada Nj. V. Kralja odluiti da odbaci Mihailovia... 2. Preko partizana je jedini put povlaenja... 3. Vama najblii partizanski tabovi se nalaze na Jastrepcu i na Kosmaju, juno od Beograda..." NEMCI I ETNICI SADA SU SABORCI 14. decembra 1943. Sinia Ocokolji, komandant Mlavskog korpusa javlja Drai: "Kapetan Miti bio je poslednjih dana na pregovorima i sa Nemcima gde je sa njima ruao u Maestiku... Nemci su povodom toga tampali letke blizu 2.000.000 primeraka sledee sadrine: Narodni borci etnici, u radosti pozdravljam prestanak besmislenog meusobnog prolivanja krvi i zdrav razum koji je zavladao u vaim redovima. Sada moemo da se zajedniki borimo protivu komunizma, tog smrtnog neprijatelja Evrope..." 15. decembra 1943. Pavle Gruji, Drain delegat za Vojvodinu, javlja da je Hitler odobrio saradnju: "Pod pretsednitvom vojnog zapovednika za jugoistok, odrana konferencija feld komandanata, pretstavnika vojno upravnog taba i efova Gestapoa za jugoistok, raspravljano o merama u cilju konane likvidacije partizana i iznalaenja najpogodnijeg naina saradnje sa oruanim odredima JVO... Zapovednik je dostavio stvar Nemakoj V.K. na odluku. Odluka po ovome sa potpisom Hitlera glasi: Da Gestapo ima da zauzme umeren stav, a Vermaht da postupi po slobodnoj oceni stanja stvari na nain kako to vojni poloaj i opta situacija bude zahtevala."

Photo: www.znaci.net BRITANSKI GENERAL RAZOARAN 17. decembra britanski general Armstrong se sastao sa Draom Mihailoviem, izjavljujui da je duboko razoaran: "Stigao sam pun nade i predviao sam doba srene saradnje, po dobrim i po zlim prilikama, kao i mnogo korisnih operacija protiv mrskog okupatora... U prethodnih est meseci dostavljeno je najmanje 20 transporta potpukovniku Keseroviu, 27 transporta vaim komandantima u Homolju i, kao to znate, znatno vie od 40 transporta potpukovniku uriu i raznim drugim komandantima... Godina se ubrzo primie svome kraju. Gledam oko sebe da napravim pregled onoga to je postignuto protiv neprijatelja, okupatora... Da govorim bez okolianja, duboko sam razoaran." Gola istina o Drai Mihailoviu (9) etniki teror u Srbiji Pie: Damjan Pavlica Veliina slova:

Photo: wordpress.com Major Vladimir Komarevi 17. januara 1944. godine izvetava generala Mihailovia da je "ienje komunista" u okolini Beograda uspeno zavreno streljanjem veeg broja civila: "Na teritoriji posavskog sreza, zavreno je potpuno ienje komunista. Zadnjih meseci po danu uhvaeno je 37 ilegalnih komunista od kojih 22 streljano, streljano je 50 komunistikih jataka kod kojih je naena vea koliina oruja i od naih ljudi opljakana sprema. U ienju uestvovali oko 500 ljudi, koji su dolazili do ukarice." Nakon serije pokolja u avalskom kraju, 18. januara 1944. godine general Mihailovi je ivana Lazovia istakao za primer ostalim komandantima: Strahovita neaktivnost kod stareina avalskog korpusa. ivan Lazovi morao je da doe da bi vam pokazao ta se moe da uradi... POKOLJI U OKOLINI BEOGRADA Nakon sklapanja ugovora sa Nemcima, etnici su preduzeli stravian teror nad simpatizerima i porodicama partizana u Srbiji. 19. decembra 1943. godine, dan uoi pokolja u Vraniu, major Svetislav Trifkovi izvetava generala Mihailovia o likvidacijama civila: ienje komunistikih jataka vri se u velikoj meri. 21. decembra Jevrem Simi izvetava generala Drau da priprema ubistva politikih protivnika po Beogradu: "Nemci javno govore da e uskoro napustiti Balkan. Svi strahuju od komunista. Njih je pun Beograd. Hitno Sai naredi da mi doe na Rasov teren, da organizujem rad Crnim trojkama i da ponem ubijanje poznatih komunista u Beogradu."

Photo: wordpress.com MEU ETNICIMA NEMA JUNAKA 22. decembra 1943. orije Lai iz Crne Gore se jada Drai: "Moje tekoe su velike... Nemam municije i automatskog oruja, kao ni materijalnih sredstava, a najmanje junaka." 23. decembra porunik Jovan Pupavac javlja Drai da su svi etnici u Zapadnoj Bosni u slubi Vermahta: "Dinarsku oblast napustio sam iz razloga: to je svo ljudstvo stavljeno u slubu Nemaca... Hranu i ostalo primaju od Nemaca. Ljudstvo je veinom rasporeeno za uvanje bunkera i puteva... Masovna pljaka naroda vri se bez spreavanja." UBIJAMO SVE TO IH SIMPATIE 23. decembra potpukovnik Milutin Radojevi, delegat za podruje Jablanice i Toplice, izvetava Drau da iste simpatizere bez milosti: "Za poslednjih deset dana ovde smo likvidirali 40 partizana. Sada ih gonimo na sve strane i ubijamo sve to ih simpatie. Za ovaj kraj ne brinite, preistiemo sa ovim izrodima bez milosti."

27. decembra ivan Lazovi, komandant Smederevskog korpusa, izvetava Drau Mihailovia o likvidacijama komunista i simpatizera po podavalskim selima: "Stanje u korpusu redovno. Sa 400 ljudi nalazim se u selu Boleu, srez Grocka. Selo sam blokirao 27 - XII u 4 sata izjutra, pretres otpoeo u 8 asova, uhvaeno 11 aktivnih komunista i 15 simpatizera. Odrao sam govor pred 1000 ljudi. Iz sela uopte niko ne veruje da nas uopte ima. Selo je potpuno komunizirano... Svi pohvatani komunisti likvidirani i to: 30, 10 iz Bolea i 20 iz ostalih sela." 28. decembra 1943. major Vladimir Komarevi izvetava Drau o teroru civila u Valjevu: "Nou 24/25 XII naredio sam upad 30 vojnika iz podgorske brigade u Valjevo. Izvedeno 11 opasnih komunista. Upad izvren u centar grada. Nemci zbunjeni, Ljotievci stali pod oruje... Akcijom rukovodio kapetan Nedi (Neko). rtava nije bilo." ETNICI NEMAKA POLICIJA 28. decembra ivan Lazovi, komandant Smederevskog korpusa, javlja Drai da etnici nose policijska odela, Nemci ih tite, a narod ne veruje: "Nalazim se u selu Vrinu. Komandant vraarske brigade, kome je dodeljeno ovo selo, video sam, sa sobom vodi 20 vojnika, veinom policisko odelo sa policiskim ploicama na grudima. Stalno boravi u jednom kraju, veinom blizu eleznike stanice na kojoj ima 50 Nemaca, te je na ovaj nain obezbeen da ga komunisti ne napadaju... narod videi njih u policijskom odelu sa ploicama nije ubeen da je ovo naa organizacija." ISTREBLJENJE JATAKA, SIMPATIZERA I ITAVIH PORODICA 28. decembra Sinia Ocokolji, komandant Mlavskog korpusa izvetava o bespotednim ubistvima civila koji pomau i simpatiu partizane: "Nastavljamo bezpotedno gonjenje ostataka ovih bednika, koji se rastureni kriju ak i po nunicima. Istrebljenje ne samo jataka ve i simpatizera komunistikih, u toku je." 28. decembra potpukovnik Milutin Radojevi, delegat za podruje Jablanice i Toplice, izvetava Drau o unitenjima srpskih porodica i sela:

Photo: wordpress.com "Zbog toga to srpski izrodi pomau proletarijatski olo u pojedinim selima naredio sam unitenje celih porodica, palenje domova i celih sela, tamo, gde partizani nalaze svoja uporita." 29. decembra Leko Damjanovi sa Majevice izvetava Drau o brutalnim pokoljima pod okriljem Nemaca: "Bande su prsle na sve strane. etnici i narod sa sekirama gone, razoruavaju i ubijaju sve. etnici su svi u pokretu i u gonjenju... Nemake trupe, koje su bile na terenu odlaze i ostavljaju etnike za ienje terena. etnici za vreme njihove akcije nisu dirani, delili su im municiju. Majevica za sada je ista od komunistikih bandi... Turci me nazivaju Car Leko." 4. januara 1944. etniki komandant Zdravko Miloevi, komandant Varvarinskog korpusa, izvetava Drau Mihailovia da je odredio civile u Jagodini za likvidaciju uoi srpske nove godine: U Jagodini pojavom Tita narod se poeo da svrstava u nae redove, ali isto tako mnogi su poeli da diu glave. Mnoge sam otkrio i upoznao. U veini su intelektualci. Naredite da izvrim seu veeg stila uoi Nove Godine! Istog dana Milo Vignjevi, naelnik taba Zlatiborskog korpusa, javlja Drai da sastavljaju spiskove komunista i dostavljaju Nemcima: "Danas sam primio od Die Jovanovia jedan spisak komunista iz Poege, koji mi je dostavljen po Vaem nareenju. Odmah sam ga na pogodan nain dostavio kome treba." IGRAJU SE POLICIJE 5. januara 1944. ivan Lazovi javlja Drai da su etnici slubeno postali nemaka policija:

"Na drumu Beograd Smederevo, zaustavili smo nemake automobile, pregledali da ne vercuju. Oruje im vratili i pustili, overio objave za put sa naim tambiljom." ODLAGANJE SABOTAA U meuvremenu, Draa Mihailovi je nastavljao da igra svoju igru sa saveznicima. 6. januara 1944. godine on nalae svom komandantu Predragu Rakoviu da britanskom generalu Armstrongu, koji je "tvrdoglav kao slon", objasni da akcije protiv Nemaca moraju ekati zbog partizana:

Photo: wordpress.com "Kaite eneralu da emo mi akciju preduzeti poto prethodno sauvamo Javor i Dragaevo od upada komunistikog... en. Armstrongu objasnite ovo sa puno panje poto je on tvrdoglav kao slon, ali kaite mu da mi nemoemo dozvoliti da nas mangupi tuku dok mi radimo posao." 8. januara 1944. Draa nareuje Radoslavu Cvetiu, komandantu Javorskog korpusa, da i dalje odlae sabotae protiv Nemaca: Zbog potrebe borbe protiv komunista specijalni zadatak koji ste dobili moe biti odloen... Brigadiru Armstrongu u najlepim reima saoptite da smo mi napadnuti i da se mi moramo braniti. Ako eneral Armstrong docnije bude traio ruenje Lisanskog rudnika, kaite mu da nemate nareenje od mene i da bez moga nareenja ne smete nita raditi. 9. januara 1944. major Radoslav uri, koji nije bio upoznat sa potpisivanjem ugovora Nemcima, izvetava Drau da se neto udno deava: "Nemci su uhvatili neke vojnike Cvetia i Keserovia sa orujem i odmah ih pustili." POHVALA ZA POKOLJ

13. januara 1944. godine Draa Mihailovi je pohvalio iku Lazovia za "ienja simpatizera" u okolini Beograda: "Vrlo dobro ste uradili to ste upali u oblast Bgd-a. Tako se radi. Produite." BITKA ZA IVANJICU 11. januara 1944. godine Nikola Kalabi javlja Drai da su etnici, Bugari i Nemci uz pomo tenkova zauzeli Ivanjicu od partizana: "Nemci i Bugari uz pomo etnika uli u Ivanjicu, a tenkovi produili dalje. Komunisti otstupaju u pravcu Javor Kuii." 13. januara 1944. Jevrem Simi izvetava Drau da se etnici bore rame uz rame sa Nemcima: "Oko Arilja i Ivanjice ogorene borbe, uestvuju i vapski tenkovi. Ovi i naima dali municiju za borbu."

Photo: wordpress.com 13. januara 1944. Predrag Rakovi raportira Drai da Nemci koriste etnike i Bugare za borbu protiv partizana: "Nemci ne nameravaju da dovedu u ovu oblast jae snage za borbu, jer su radi da ove partizane likvidiraju sa Bugarima, srpskom dravnom straom i da im pomognu etnici D. M." 16. januara 1944. Nikola Kalabi izvetava Drau Mihailovia da udruene osovinske snage vode borbu protiv partizana:

"Na Javoru kod Kuia i Katia jo se vodi borba izmeu komunista s jedne i etnika, poljske strae, Nemaca i Bugara s druge strane." SABOTAE SE OPET ODLAU 11. januara 1944. godine Keserovi javlja Drai da Englezi uporno hoe borbu protiv Nemaca: "Erih Grinvud, engleski major doao je u Brus i obratio mi se jednim pismom u kome kae, da treba da doe kod mene radi izvrenja nekog specijalnog zadatka. Pozvao sam ga u tab, pa molim za obavetenje, da li je poslat iz glavnog taba i sa kakvim zadakom." 12. januara Draa odgovara Keseroviu da se odlae borba protiv Nemaca, ali ne i protiv partizana: "Eng. major Grinvud doao je kod Vas da bi prisustvovao izvrenju specijalnog zadatka. Poto se sada privremeno odlae izvrenje specijalnog zadatka i potrebno je da se Grinvud upotrebi sa onim naim delovima koji vre detaljno izvianje za izvrenje spec. zadatka. Ni u kom sluaju on ne treba da bude prisutan tamo gde se borimo sa komunistima." 12. januara Draa odgovara potpukovniku Dragoslavu Pavloviu koji ga kritikuje: "udi me da vama treba da objanjavam. Specijalni zadatak mora se odloiti, ne po naoj volji, nego po volji komunista koji su upali u oblast Ivanjice... Sa pripremama za izvrenje specijalnog zadatka nastavi e se, a zadatak e se izvriti, zapamtite, onda kada otklonimo komunistiki napad. Napominjem Vam da Kralj i vlada potpuno odobravaju dosadanji moj stav... Nemate vi ta da radite na poboljanju nae politike. Ima ko time da se bavi. Ako nemate poverenja u mene, onda treba da imate poverenje u kralja." BEZ OKUPATORA NE MOEMO 13. januara 1944. vojvoda Momilo uji, komandant Dinarske etnike divizije, javlja Drai: "Povlaenjem Nemaca iz ovih krajeva, dinarska grupa nala bi se usamljena i u tekoj situaciji u kojoj bi sav teret borbe protivu komunista morala primiti na sebe, pod tim terorom slomila bi se..." KOLJU PO SELIMA 15. januara 1944. Jevrem Simi izvetava Drau Mihailovia da komandant Oplenake brigade, Tihomir Jovanovi Karaore, uspeno kolje po selima: "Karaore u selu Banji zaklao 18 istaknutih i okorelih crvenih. ienje se vri i dalje prema Darosavi."

Photo: imageshack.us UJI TRAI OBJANJENJE 16. januara major uri od generala Mihailovia trai objanjenje o saradnji etnika sa Nemcima, za koju je saznao: "Od SS vieg voe i generala policije Majksnera 3-XII-1943 god. dobiveno je saoptenje: Vojni zapovednik G. I. zakljuio je sa izvesnim brojem etnikih voa D. M. sporazum u cilju zajednike borbe protivu komunista... Molim za obavetenje po ovome, jer je prodrlo u narod da bi parirali ili objasnili." TAKO SE TO RADI 17. januara 1944. godine major Vladimir Komarevi izvetava generala Mihailovia da je "ienje komunista" u okolini Beograda uspeno zavreno streljanjem veeg broja civila: "Na teritoriji posavskog sreza, zavreno je potpuno ienje komunista. Zadnjih meseci po danu uhvaeno je 37 ilegalnih komunista od kojih 22 streljano, streljano je 50 komunistikih jataka kod kojih je naena vea koliina oruja i od naih ljudi opljakana sprema. U ienju uestvovali oko 500 ljudi, koji su dolazili do ukarice." 18. januara 1944. godine, nakon serije pokolja u avalskom kraju, general Mihailovi je ivana Lazovia istakao za primer ostalim komandantima: Strahovita neaktivnost kod stareina avalskog korpusa. ivan Lazovi morao je da doe da bi vam pokazao ta se moe da uradi... NA KONGRES NEMAKIM KAMIONIMA

Uporedo sa likvidacijama politikih protivnika, general Mihailovi je krajem januara 1944. organizovao ravnogorski kongres u selu Ba. 18. januara 1944. major Zdravko Miloevi javlja generalu Mihailoviu da su omladinski delegati na kongres ili nemakim kamionima: "Omladinci taba 501 i 601 prolazei kanalom sreza temnikog za deligradski korpus, hvalili se narodu kako su ih Nemci na istoj i susednoj teritoriji sve vozili svojim kamionima. Ovakva vest u narodu ostavlja rav utisak. Odmah sam im kategoriki zabranio da nita pred narodom ne govore." NOVI UGOVORI SA NEMCIMA 23. januara 1944. godine nemaka komanda je izvestila o novom sporazumu etnika i Nemaca. etnici su bili obavezni da uestvuju u spreavanju sabotaa, da se uklope u nemaku borbu protiv partizana, da potvrde da se na ugovornom podruju ne nalaze "pripadnici sila koje su u ratu sa Nemakom". Za etnike koji ne priznaju ugovor, "pukovnik Simi e te jedinice ili potiniti sebi ili e se postarati da one napuste taj reon." Pritom, etnici Drae Mihailovia su bili obavezni na cinkarenje okupatorima: "Za borbu protiv komunista, etnici DM stavljaju na raspolaganje snagama za odravanje poretka svoje podatke i svoju obavetajnu slubu."

Photo: Stock LAZOVI UBIJA I PLJAKA, DRAA GA UNAPREUJE I HVALI 23. januara Sveta Trifkovi, komandant Avalskog korpusa, javlja Drai: "Celo selo Bole mi se alilo, da je Lazovi opljakao u vrednosti preko milijon dinara. Ovaj jedini prolazak Lazovia kroz ovaj teren ostavio je rav utisak zbog velike pljake koju i dalje proveravam." 25. januara 1944. general Draa Mihailovi javlja Sai Mihailoviu, komandantu Beograda, da uprkos albama potinjenih daje vlast ivanu Lazoviu da iti komuniste u okolini Beograda: "Poto se major Trifkovi nije pokazao dovoljno energian u ienju terena avalskog korpusa od komunista a kapetan Lazovi je pokazao vrlo veliku aktivnost, zato sam

privremeno stavio groanski srez pod Lazovievu komandu. Ovako e da ostane dok se komunisti potpuno ne raiste..." UVAMO NEMAKE KOLONE 27. januara 1944. Ljubomir Lazarevi iz Kolaina izvetava Drau: "Po selima Crne Gore gospodare komunisti. Nae akcije vre se samo u cilju osiguranja ili odbrane nemakih kolona." JEDAN NEPOLUAN HOE DA NAPADA NEMCE 27. januara Jevrem Simi javlja Drai: "Porunik Vasiljevi, komandant kolubarske brigade pod uticajem Ninkovia nijednog mog nareenja nije se do danas pridravao ni izvravao... Ti naredi njegovu smenu definitivno i rasporedi ga negde dalje. Njegovi postupci navui e potere i neu moi na miru od Nemaca da oistim komuniste i organizujem avalski korpus... Zabranio sam napad i razoruanje Nemaca a ovaj 25 o.m. to za inat uinio." NE DOZVOLITE ENGLEZIMA AKCIJE PROTIV NEMACA 27. januara 1944. major Radoslav uri izvetava generala Mihailovia da je britanskim komandosima dosta ekanja i da e krenuti sami da vre diverzije na nemakim komunikacijama: "Moj ef misije saoptio je da e 28-I uputiti svoja tri oficira radi sabotae na pruzi bez obzira da li za ovo ima nau saglasnost ili ne. Mesto na kome ima nameru sabotau da izvri, nije kazao. Molim instrukcije po ovome." 28. januara 1944. Draa javlja generalu Miroslavu Trifunoviu, komandantu Srbije, da Britancima nee dozvoliti antiosovinske akcije: "uri javio da mu je ef engleske misije saoptio da e od 28. preduzeti sabotae, bez obzira na nau pomo. Javio sam uriu da ne dozvoli Englezima vrljanje i da akcije sabotae ne mogu vriti bez nas." 31. januara kapetan Bora Todorovi, pratilac amerike misije, apeluje na generala Mihailovia da preispita svoju odluku o zabrani sabotaa, jer e posledice biti ozbiljne: "U interesu uspeha nae misije, neophodno je ukoliko ve nije uraeno, da se odmah izvre ruenja koja su Englezi traili. Pukovnih Beli plai se mnogo posledica zbog neizvrenja ovog engleskog zahteva."

Photo: www.znaci.net POKOLJ U POMORAVLJU U noi 1. februara 1944. etnici su poinili pokolj civila u Jagodini, upriji i Parainu. Nakon pokolja, komandant Ljubomir Mihailovi je izvestio generala Drau Mihailovia: Nou 1/2 - II preduzeo sam ienje komunista po varoima. Rezultat je ovaj: u Jagodini 17 mukaraca i 7 enskih, u upriji 9 mukaraca i 1 enska, u Parainu 11 mukaraca i 1 enska, svega 37 mukaraca i 9 ena. Sa ovim likvidirane su glavne voe i organizatori. ARMSTRONG UHVATIO ETNIKE NA DELU 2. februara 1944. Draa Mihailovi javlja svom komandantu Srbije generalu Miroslavu Trifunoviu, da ih je raskrinkao britanski general Armstronga, koji kae: "Sledio sam Cvetia do Negbine, ali Cveti je bio vie za napad. Nisam video da su komunisti napali etnike. Nisam video nita strano. Nema zapaljenih sela. Jasno je da su partizani napali osovinu u Ivanjici i posle su partizani bili gonjeni. Tano je da etnici, Nemci i Bugari napadaju partizane blizu Zlatibora. Nii Cvetievi oficiri zaboravljaju Nemce i mesto Nemaca oni misle da su partizani neprijatelji. Molim da gospodin Ministar naredi da se odmah potpukovnik Keserovi i Major Cveti vrate za napad na pruge prema direktivama." KRALJ I VLADA SU SAGLASNI SA MOJIM RADOM 2. februara 1944. general Draa Mihailovi nareuje pukovniku Dragoslavu Pavloviu da ne slua Engleze i ne vri sabotae, jer su kralj i vlada saglasni sa takvim radom: "Ako se borite za Kralja, kao to to stalno tvrdite i naglaavate, onda ne padajte u pogreku koju ja vidim. Izgleda da je Vama mnogo stalo da zadovoljite Engleze... Ruenje objekata

izvrie se kada ja budem naredio... Vi treba da znate da su Kralj i vlada saglasni sa mojim radom." POTENI ETNICI SE BUNE 16. februara major Radoslav uri je poslao otar protest generalu Mihailoviu zbog klanja ljudi i ena u okolini Beograda: U poslednje vreme mnogo se komentarie kako u Beogradu tako i unutranjosti pa ak i u vozovima postupci naih ljudi u okolini Beograda, a naroito na teritoriji smederevskog korpusa. Najvie se govori o klanju ljudi i ena, to narod strano osuuje i gnua se svega. Proveravajui sve na terenu prikupio sam mnogo podataka i utvrdio porazne injenice. Ovo se najvie odnosi na rad kapetana Lazovia koji je glavni akter svega negativnog... Akcija Lazarevia ka Beogradu nije na uspeh, ve najvea sramota, jer je za vreme ove vrena ordinarna pljaka i klanje nevinog stanovnitva. Sve se radilo u ime Nj. V. Kralja i Vae lino... Kapetana Lazarevia treba hitno ukloniti sa dunosti i staviti pod istragu, da narod ne izgubi veru u nas... Marta 1944. godine potpukovnik Miodrag Paloevi, saznavi za Simiev sporazum sa Nemcima, uputio je Mihailoviu sledei zahtev: "Molim g. Ministra da me odmah razrei svakog slubenog odnosa sa pukovnikom Simiem iz razloga to je pukovnik Simi zakljuio pismeni sporazum sa Nemcima... Smatram da je to, u svakom sluaju, protivno mome linom ubeenju i mojoj oficirskoj asti. Da sam drugaije mislio, ja bih se jo 1941. godine javio Nediu. Gola istina o Drai Mihailoviu (10) Ko napada Nemce, taj pomae partizane Pie: Damjan Pavlica Veliina slova:

Photo: Stock Mihailovi 7. maja 1944. nareuje svojim potinjenima da ne napadaju Nemce, jer time pomau partizane(!?): "Potrebno je da se prema Nemcima prekine svaka akcija. Ovo je potrebno ovako: jer kad bi napali na Nemce, direktno bi pomagali komuniste, a time bi oteavali samo akciju naih snaga. Stoga ima da se prekine, do mog daljeg nareenja, svaka oruana akcija prema okupatorskim snagama" POVRATAK PARTIZANA U SRBIJU etniki teror je kulminirao prolea 1944. godine, kada su partizani zapoeli proboj nazad u Srbiju. Tokom marta 1944. dve proleterske divizije su zapoele proboj ka Toplici i Jablanici, najjaem partizanskom uporitu u Srbiji. Protiv njih, nemaki komandant Srbije je angaovao Bugare, ljotievce, ruske kvislinge i etnike Drae Mihailovia. Osovinske snage su zaposele levu obalu Ibra bunkerima, artiljerijom i tenkovima. 21. marta 1944. godine etniki kapetan Miti iz Ivanjice javlja generalu Mihailoviu kako ih Nemci hrane i naoruavaju: "Cvetiu sam dodelio 10.500 kgr. kukuruza, Markoviu 5.000, Kalaitoviu 10.000. U rezervi imam 15.000. Ovo je dobijeno od Nemaca. Obeano jo 3 vagona, ali ja raunam samo sa onim to imam u rukama. 40.000 razne municije podeljeno Cvetiu, Markoviu i Kalabiu..." UJEDINJENJE SRPSKIH KVISLINGA Blizina partizana momentalno je ujedinila razne kvislinke frakcije u Srbiji. 24. marta 1944. godine Boidar Nedi, brat generala Milana Nedia, u reimskom listu Novo vreme proglaava nacionalno ujedinjenje srpskih kvislinga: Kaite svakom ko vam kae da ima jo nedievaca, drainovaca, ljotievaca da je to la, jer od danas ima samo Srba, s jedne, i komunista, s druge strane.

Photo: www.znaci.net NOVI SPORAZUMI S NEMCIMA 25. marta 1944. godine nemaka komanda aka je nadlenima poslala tekst sporazuma sa etnikim komandantom Predragom Rakoviem, koji je sklopljen po nalogu Drae Mihailovia: "Po nalogu DM. Rakovi je ponovo precizirao: 1. Pismene garantije da ne postoje ni najmanje namere da se planira opti ustanak ili da se sprovode sabotane akcije. 2. Primirje na teritoriji Srbije. 3. Spremnost za borbu protiv komunista i izvan Srbije, uz isporuke municije. NEMCI DAJU MUNICIJU, MI UBIJAMO 27. marta Ratomir Peri, komandant Kolubarske brigade, izvetava Mihailovia da je primio municiju od Nemaca: "25. III oko 19 h primio sam u Uicu sledeu koliinu municije: 60.000 metaka puane municije... 21.150 metaka mitraljeske municije, 400 bombi za baca... Obeano nam je jo 30.000 metaka puane municije. Dobiemo im transport stigne u Uice. Istoga dana u 18 asova Draa Mihailovi odgovara Periu da samo tako nastavi: "Dobili smo Va izvetaj... Dobro je da su Dobrovoljci, SDS, Nemci i Bugari krenuli u napad. Naim snagama nareeno da preduzmu najenerginije napade sa svih skoro strana. Za Ajdaia, poslali smo nareenje da se prikupi u Dragaevu... Nemojte ga prebacivati automobilima. Vrlo dobro ste uspeli u pogledu municije. Nastanite da jo izvuete... NAROD SE OKREE PARTIZANIMA

28. marta 1944. godine kapetan Miti javlja generalu Mihailoviu da ih okupatori ne pomau dovoljno, a narod se sve vie okree partizanima: O nekoj akciji Bugara ili Nemaca protivu crvenih dublje na terenu nema ni govora... Ako se hoe unitenje komunista, onda to moramo mi da uradimo. Moemo da raunamo na pomo uzdu komunikacija, na municiju i avijaciju, mada ona ne moe mnogo da pomogne. Ali moraju biti hitno baene masovne snage i lino da vodite operacije, naravno kao 'siva eminencija', inae Peko ode u Toplicu i dalje... Moral kod naih ljudi u reonima gde su proli komunisti je mnogo opao. Sve vea sumnja u snagu naih i Nemaca i sve vei respekt prema crvenima. ETNICI BRANE NEMAKE PUTEVE, PARTIZANI IH RUE 30. marta Predrag Rakovi izvetava Drau Mihailovia kako je Nemcima njihova pomo neophodna da zaustave partizane: "Nemci kau da su uhvatili i deifrovali depeu koju je Tito poslao Peku, da Peko ima zadatak da to pre porui mostove na pruzi i putu Kraljevo Raka Mitrovica Skoplje i da mu je to cilj prodiranja ka toj pruzi. Nemci su bacili dosta svojih snaga u Ibarsku dolinu da sauvaju prugu. Vapiju za naom pomoi.

Photo: bbc.co.uk ERIL REKAO DOSTA Videvi da etnici brane nemake poloaje i komunikacije, eril je 13. aprila 1944. informisao kralja Petra da e, ukoliko ne ukloni Drau Mihailovia iz emigrantske vlade, Velika Britanija poeti da tretira jugoslovenskog kralja i njegovu vladu kao saradnike Osovine. NEMCI HVALE ETNIKE

17. aprila Milutin Jankovi, komandant Dragaevske brigade, izvetava Drau Mihailovia da Nemci cene njihove ratne napore: "Na dan 9. aprila 1944. godine, po odobrenju Komandanta korpusa gde smo bili zajedno, a u vezi sa situacijom, sastali smo se sa Nemcima u selu Gui u blizini varoice... Na dan 10. aprila pola je jedna eta Nemaca desnom kolonom a ja sam sa oko sto naih poao levom kolonom u napad na komuniste... Borba je trajala 5 asova, kakva nije viena na ovom sektoru za celo vreme. Jaka komunistika banda tano je bila informisana gde se nalazi na tab i ceo raspored po kuama, te su u rasvit napali mesto gde se je tab nalazio... U ovoj borbi, koja je zaista bila paklena, sa svojom grupom i pridodatim ljudima postigao sam dobre rezultate, tako da su se i Nemci divili...

Photo: Stock ETNICI POD NEMAKOM KOMANDOM 20. aprila 1944. godine Jevrem Simi zvani Drka izvetava generala Mihailovia o direktnoj potinjenosti etnika Nemcima: "Vukovi sa 130 odabranih etnika stavio se pod komandu nemakog porunika Kerpera i nalazi se juno od Jasenova na Beloj Glavi. Naredio sam mu da odmah izae na Okruglicu i ojaa medvede. DRAA SIMULIRA OTPOR 21. aprila 1944. godine Draa Mihailovi u radiografskom obraanju narodu simulira borbu protiv okupatora: Propao je nemako-ljotievaki pokuaj razbijanja naih snaga u oblasti Beograda, Aranelovca, Smedereva i u Zapadnoj Srbiji... Lokalni napadi na nae tabove i pojedine grupe svuda razbijeni... U nastavku proglasa on izvetava da se partizani nalaze u obruu vrlo jakih snaga, neznano ijih:

Komunistika grupa od dve divizije, koja je uspela po cenu velikih rtava da se probije do doline Lima preko Zlatibora i reona Ivanjice, i Ibra, unitava se u obruu vrlo jakih snaga na prostoriji: Zlatibora i reona Ivanjice, Nova Varo, Golija, Dragaevo... KO NAPADA NEMCE, TAJ POMAE PARTIZANE 7. maja 1944. Mihailovi nareuje svojim potinjenima da ne napadaju Nemce, jer time pomau partizane(!?): "Potrebno je da se prema Nemcima prekine svaka akcija. Ovo je potrebno ovako: jer kad bi napali na Nemce, direktno bi pomagali komuniste, a time bi oteavali samo akciju naih snaga. Stoga ima da se prekine, do mog daljeg nareenja, svaka oruana akcija prema okupatorskim snagama."

Photo: www.vecernji.hr BRANIMO SRBIJU UZ POMO NACISTA 8. maja Neko Nedi, komandant Valjevskog korpusa, izvetava generala Mihailovia da etnici sa Nemcima dre poloaje na reci Gradac: "Snage potinjene meni prele su trenutno u odbranu na liniji Baevci Kosjeri i to: valjevski korpus sa delom Nemaca dri levo obalu Graca u visini Lipa Ravan. Jue su na ovom odseku odbijeni svi napadi komunista. Ajdai sa delom Nemaca zatvara poloaj Bukovi Kaana... Moja tenja je da sa naslonom na Nemce, stvorim vrstu odbranu linije Baevci Kosjeri, dok se snage ne prikupe i ne stvore preduslovi za unitavajui udar..." Istod dana, i komandant Zlatiborskog korpusa izvetava Drau Mihailovia o zajednikoj osovinskoj borbi:

"Celog dana 7-og maja, Nemci, Bugari, Dobrovoljci i moje zlatiborske i raanske snage vodile su jaku borbu sa kolonama crvenih na prostoru Solotua, Bioska, Kadinjaa, Zaglavak, Dub. Bugarska artiljerija dejstvuje vrlo uspeno. Odred nemakih padobranaca na Kadinjai naneo mnogo gubitaka crvenima... Crveni otstupaju u neredu preko Tare u pravcu Zaovine i Mokre Gore... Okupator ih goni. Sa brigadama produujem gonjenje." NIKO NEE OSTATI IST 11. maja 1944. Dragoslav Rai, komandant Cersko-majevike grupe korpusa apeluje na Drau Mihailovia da smanji saradnju: "Saznajem da su Uice pune Jankovievih etnika i da Rakovi, Neko, Ajdai, Jankovi i Miti dre neke konferencije sa Nemcima. Ako boga znate spreavajte ovo... Ako dalje budem vodio borbu protiv komunista zajedno sa Nemcima, ja u duboko zaglaviti... Neko od nas mora ostati ist." Meutim, etnici koji su hteli da ostanu isti od zajednike borbe sa Nemcima nisu dobro prolazili. 12. maja Keserovi je smenio majora Jocu Mihailovia zato to nije u potpunosti izvrio nareenje za napad na komuniste. SA KIM SMO MI U RATU 21. maja 1944. godine general Mihailovi je uputio svim svojim komandantima telegram, iz kog se oitava rasulo u etnikim redovima i protest protiv sluenja okupatoru: U naim stareinama i borcima pojavljuju se strahoviti znaci nediscipline i samovolje... Jedan komandant bez odobrenja VK naputa sa svim snagama prostoriju gde je bio grupisan... Drugi komandant, koji je takoe bio u strategijskoj rezervi sa izgledom da bude svakog momenta upotrebljen, odlazi sa delom snage na sasvim drugu stranu da izvri neki svoj sporedni zadatak... Jedan komandant ide toliko daleko pa trai objanjenje sa kim smo u ratu...

Photo: BETA Meu etnikim borcima se prialo da je Vrhovna komanda prevrila svaku meru u saradnji sa Nemcima, a Britanci su shvatili da Mihailovi uporno podriva njihove vojne napore. Optoj konfuziji doprinela je proosovinska naredba emigrantske vlade od 22. maja 1944. godine, da e biti najstroe kanjeni svi koji se bore u partizanima i da moraju stupiti u etnike redove. Naredba je bacana iz aviona nad okupiranom Jugoslavijom: Svim vojnim obveznicima Kraljevine Jugoslavije nareuje se ovim putem da stupaju u oruane snage enerala Drae Mihailovia, naeg vojnog ministra, radi organizovanja i voenja oruanog otpora za osloboenje Otadbine. Svi vojni obveznici i graani Kraljevine Jugoslavije koji se sada aktivno bore u redovima Josipa Broza Tita duni su da iste odmah napuste i stave se pod komandu enerala Mihailovia... Prestupnici e iskusiti kaznu po odgovarajuim pozitivnim zakonima Kraljevine Jugoslavije. SMENA MINISTRA MIHAILOVIA Odmah nakon ove Purieve naredbe, poetkom juna je formirana nova ubaieva vlada, a general Mihailovi je smenjen sa poloaja ministra vojnog. Draa Mihailovi se ovoj odluci nije pokorio, a njegovi potinjeni su prkosno nastavili da ga oslovljavaju sa gospodine Ministre. Na zahtev Britanaca, nekoliko etnikih voa (Lukaevi, Baovi, Ostoji...) je pokualo da se distancira od smenjenog ministra Mihailovia, u cilju prestanka rata sa partizanima i

otpoinjanja borbe protiv okupatora. Oni su pokuali da formiraju Nezavisnu grupu nacionalnog otpora, ali bez veeg uspeha. Gola istina o Drai Mihailoviu (11) iina ponuda Hitleru Pie: Damjan Pavlica Veliina slova:

Draa je zgodan za male taktike manevre: Adolf Hitler ocenjuje svog podreenog PHOTO: sirkapyaaz.files.wordpress.com U Vujoj jami, Hitlerovom bunkeru u Berlinu, 22. avgusta 1944. odrano je savetovanje kojem su prisustvovali nemaki voa Adolf Hitler, glavnokomandujui Vermahta Vilhelm Kajtel, glavnokomandujui Jugoistoka Maksimilijan fon Vajhs, specijalni izaslanik Herman Nojbaher i jo par generala. Slubeni zapisnik nam otkriva da je fon Vajhs preneo Hitleru ponudu Drae Mihailovia, pojasnivi da je on voa svih antikomunistiih snaga, koji eli da ostane u pozadini, zbog ugleda u narodu i posleratnog razvoja: Draa Mihailovi, koji je u stvarnosti voa svih antikomunistikih i za borbu voljnih elemenata Srbije, no koji, iz obzira prema svom narodu, koji u njemu eli da vidi nepomirljivog nacionalnog heroja, i s obzirom na kasniji vojniki i politiki razvoj u Srbiji, eli da svojoj linosti nametne svaku politiku suzdrljivost ETNIKO-NEMAKA SARADNJA U SENCI EVAKUACIJE AVIJATIAR Crvena armija se pribliavala, to je nagovestilo skori kraj rata, ali i borbu za posleratnom podelom sfera uticaja. Suoeni sa izvesnou kapitulacije, pripadnici Vermahta su se nadali da e zavriti u rukama Amerikanaca, a ne Rusa, kojima su mnogo zla naneli. Draa Mihailovi je takoe video svoju ansu u amerikom prisustvu na Balkanu.

Avgusta 1944. godine Amerikanci su u saradnji sa etnicima preduzeli operaciju Vazduni most, u cilju evakuacije oborenih avijatiara. Tokom operacije nije bilo ometanja od strane Nemaca. tavie, etnici su imali intenzivnu saradnju sa Vermahtom dok su ameriki avioni sletali i poletali.

Potpisnik sporazuma s nacistima: Nikola Kalabi Photo: Stock SAMO BEZ NEMAKE UNIFORME 11. avgusta u Topoli, Mihailovievi izaslanici Nikola Kalabi, Dragoslav Rai i Neko Nedi su potpisali sporazum sa Nemcima o zajednikoj borbi protiv partizana. Delegati etnikog voe Mihailovia su preneli Nemcima dva najvanija uslova za saradnju: - da Draa Mihailovi ostane lino u ilegali, - da pokret Drae Mihailovia ne bude odenut u nemake uniforme. Rai je podsetio Nemce da se politika orjentacija etnika potpuno izmenila, da sada trae ujedinjenje sa Ljotiem i Nediem i optu mobilizaciju svih vojno sposobnih za borbu protiv komunizma pod nemakom komandom. Nemaki zapisnik belei: Politika usmerenost Drae Mihailovia i njegovog pokreta potpuno se izmenila. Oni predlau stvaranje jednog nacionalnog fronta koji bi obuhvatio Srpsku dravnu strau, Srpski dobrovoljaki korpus, formacije Drae Mihailovia i sve nacionalne snage koje su protiv komunizma... Glavni zadatak je opta mobilizacija i stvaranje jedne srpske nacionalne armije za unitenje komunizma u Srbiji. Kada komunizam u Srbiji bude pobeen, pokret Drae Mihailovia je spreman da se, po nareenju nemakog vostva, angauje na Balkanu i svuda drugde.

Nemaki zapisnik od 11. avgusta 1944. sumira ponudu Vermahtu koju su preneli predstavnici Drae Mihailovia: 1. DM eli da razgovara sa opunomoenikom firera za jugoistoni prostor. 2. On tei okupljanju svih nacionalnih srpskih snaga. 3. Mobilizacija i naoruavanje svih za oruje sposobnih Srba za borbu protiv komunizma. Naoruavanje i vostvo pod nemakim Vermahtom. 4. DM moli da sam ostane u ilegali. 5. Pripadnici DM-pokreta ne treba da budu u nemakim uniformama. DRAA I NEDI TRAE ORUJE OD NEMACA Dva dana nakon sastanka sa Nemcima, 13. avgusta 1944. su se sastali Draa Mihailovi i Milan Nedi u selu Raani. General Mihailovi je traio generalu Nediu da od Nemaca izdejstvuje oruje za etnike. Mihailovi je tvrdio da ima dovoljno ljudstva, samo mu nedostaju oruje i municija. Nedi je bio prezren zbog otvorene kolaboracije, dok je Mihailovi antinemakom retorikom uspevao da odri uticaj u narodu. Nedi se nadao da e priklanjanjem Drai uspeti da se odri na vlasti posle odlaska Nemaca. Herman Nojbaher u svom izvetaju od 16. avgusta to dobro zapaa: "Nedi sa svojim sledbenicima ne vidi, na osnovu slabljenja sopstvenog politikog poloaja u zemlji, sada nikakav drugi put za spasavanje nacionalnog srpstva do pakta sa Draom Mihailoviem. " Istog dana, 16. avgusta 1944. godine nemaka komanda je odobrila isporuku oruja i municije etnicima.

Hajde da zajedno pobijemo komuniste: Nedi predlae Hitleru Photo: forum.krstarica.com NEDIEVA VLADA U KOMANDI JUGOISTOKA

17. avgusta 1944. godine odrana je vanredna sednica Nedieve vlade u nemakoj okupacionoj komandi u Beogradu. General Nedi je nemakom komandantu Jugoistoka fon Vajhsu sumirao Mihailovieve predloge: a) Bezuslovno obeanje, da nijedan nemaki vojnik nee biti napadnut od etnika. Davanje talaca. b) Zajednika borba iskljuivo protiv komunista u cilju uspostavljanja mira i reda. Nemci i etnici ne moraju biti neprijatelji. c) Neprijatelj br. 1 su komunisti i svi oni koji ih podravaju ili ne sadejstvuju u borbi protiv komunista g) U sluaju invazije nema borbe protiv Nemaca. Borba protiv komunista e se produiti. h) Draa Mihajlovi nema veze s Englezima. On i ne eli vie da je ima, odgovarajui engleskom dranju prema srpskom narodu. Milan Nedi je garantovao da e Draini etnici osiguravati bezbednost saobraaja, rudnika i drugih objekata za Nemce: Ljudstvo Drae Mihailovia u budue e osiguravati bezbednost cesta, eleznice, transporta ita, rudnika i ostale pogone koji su od znaaja za Nemce. NEDI GOVORI U IME DRAE MIHAILOVIA Dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 17. avgusta 1944. godine belei da je Nedi kod nemake komande nastupao u ime Mihailovia: Nemaka komanda javlja, da je Nedi ponudio, nakon upada komunista u Srbiju, u ime veoma ozbiljno ugoenog srpstva, vojnu saradnju svih srpskih snaga. Nedi je naglasio, da on takoe slubeno govori i u ime Mihailovia, koga je nedavno posetio. Od nemakih vojnih vlasti zatraio je dozvolu, da odmah formira srpsku vojsku u snazi od 50 000 boraca, koja bi se regrutovala iz etnikih jedinica. Komanda Vermahta za Jugoistok, posle razgovora sa Herman Nojbaherom, reila je da se izae u susret Nedievoj molbi.

Sluga okupatora: Draa Mihailovi Photo: wordpress.com PROSJAENJE KOD OKUPATORA Sutradan, 18. avgusta obavetajno odeljenje komandanta Jugoistoka je Mihailovievo prosjaenje kod okupatora ocenilo kao ozbiljnu ponudu i prosledilo je nemakom voi Adolfu Hitleru: Draa Mihailovi je neosporno dokazao: 1. da eli da odrava primirje s okupacionim silama i 2. da je on toliko antikomunista, da je usprkos engleskim ponudama dao prednost prosjaenju kod okupatora pred slogom s crvenom stranom. Obeanja Drae Mihajlovia u pogledu lojalnog dranja treba uzeti ozbiljno, poto je Draa Mihajlovi u pitanju antikomunizma uvek zauzimao dosledno dranje. DRAINA ZAHVALNOST NOJBAHERU General Mihaiovi je bio oduevljen austrijskim nacistom Nojbaherom, koji mu je pruio ruku saradnje. Herman Nojbaher se prisea u svojim memoarima da je Draa Mihailovi za njega govorio:

Mi znamo koliko srpske krvi dugujemo Nojbaheru. Zato e on, na podruju u kome ja komandujem, putovati ne kao ministar, nego kao princ. Ako Nojbaher eli, staviu mu na raspolaganje, kao telesnu gardu, konjicu, a bie obueni u srpsku narodnu nonju! NA NEMCE NEE BITI ISPALJEN NIJEDAN METAK 20. avgusta 1944. godine Nojbaher izvetava svog nadreenog Joahima fon Ribentropa, ministra inostranih poslova Treeg rajha, da e Draini etnici Nemcima garantovati bezbednost: "Prilikom razgovora sa itavom srpskom vladom kod Vojnog zapovednika Jugoistoka, na dan 17. o. m., u mom prisustvu, Nedi je posle iscrpnog prikazivanja opasnosti situacije u srpskom, a time i u itavom jugoistonom prostoru davao izjave i u ime Drae Mihailovia. Nedi je zajemio da e se pokret DM uzdrati od svake neprijateljske radnje protiv Nemaca i da ni u sluaju povlaenja Nemaca iz Srbije nee na Nemce biti ispaljen nijedan metak. Njegova vlada preuzima, dalje, punu odgovornost za to da e drainovci po svaku cenu garantovati Nemcima bezbednost drumova, eleznica, rudnika i ostalih objekata koji interesuju Nemce." Nojbaher je u izvetaju Ribentropu izneo uverenje da je general Mihailovi odan Nemcima i e neutralisati pripadnike svoje organizacije koji su protiv njih: "Spreman sam, posle jednog linog razgovora sa D. M., da preuzmem odgovornost za to da nas taj ovek nee napasti s lea i da e on sam uiniti bezopasnim one elemente svoga pokreta koji su nepouzdani u pogledu nas." Nemaki okupatori su ponovo 20. avgusta, uoi polaska Nojbahera i fon Vajhsa u Hitlerov tab, vodili razgovore sa Drainim izaslanikom Nekom Nediem, o naoruavanju etnika koji se bore pod nemakom komandom.

Verni lakeji: etnici sa nacistima

Photo: wordpress.com ETNIKA PREDSTAVA U PRANJANIMA Naravno, Mihailovi je za javnost i dalje izvodio svoju predstavu. etnici u Pranjanima, naoruani nemakim orujem, simulirali su ilegalu, spavali po talama, toboe se krili od nekoga. O Mihailovievoj dvolinoj igri pie jedan od uesnika, Thomas Matteson, komandir obalske strae SAD: Nekima je moda teko razumeti kako etnici mogu da spaavaju amerike avijatiare od Nemaca, kao to su uinili najmanje u jednom sluaju, a istovremeno, da sarauju sa tim istim snagama. Odgovor lei u etnikoj percepciji ko je stvarno neprijatelj. etnici smatraju partizanski komunistiki pokret daleko veom pretnjom po Jugoslaviju nego nemake okupacione snage. Obnovljena amerika podrka bila je Mihailoviu jedino sredstvo suprotstavljanja partizanskoj prevlasti... Uiniti bilo ta osim spasavanja i zatite amerikih avijatiara znailo bi im gubitak poslednjeg izvora podrke i spasa. U selu Pranjani se pored etnikog aerodroma nalazio i tab Drae Mihailovia. U selo su dovoeni uhapeni partizani i pripadnici pokreta otpora, odakle su predavani specijalnoj policiji iz Beograda. ETNICI PACIFIKUJU SRBIJU ZA NEMCE Specijalni nemaki izaslanik Herman Nojerbaher u svojim memoarima naglaava koliko je u to vreme bila bitna uloga Mihailovievih etnika u pacifikaciji Srbije: Nita bolje ne moe da opie stanje u Srbiji od injenice da je krajem avgusta 1944. bila stacionirana samo jedna nemaka borbena jedinica i to jedan policijski bataljon, koji i nije bio kompletan u odnosu na brojno stanje. DRAINA PONUDA HITLERU 22. avgusta 1944. odrano je savetovanje u Vujoj jami, Hitlerovom bunkeru u Berlinu, kojem su prisustvovali nemaki voa Adolf Hitler, glavnokomandujui Vermahta Vilhelm Kajtel, glavnokomandujui Jugoistoka Maksimilijan fon Vajhs, specijalni izaslanik Herman Nojbaher i jo par generala. Slubeni zapisnik nam otkriva da je fon Vajhs preneo Hitleru ponudu Drae Mihailovia, pojasnivi da je on voa svih antikomunistiih snaga, koji eli da ostane u pozadini, zbog ugleda u narodu i posleratnog razvoja: Draa Mihailovi, koji je u stvarnosti voa svih antikomunistikih i za borbu voljnih elemenata Srbije, no koji, iz obzira prema svom narodu, koji u njemu eli da vidi nepomirljivog nacionalnog heroja, i s obzirom na kasniji vojniki i politiki razvoj u Srbiji, eli da svojoj linosti nametne svaku politiku suzdrljivost. HITLEROV ODGOVOR Uprkos zalaganju fon Vajhsa i Nojbahera, Hitler je odbacio ponudu generala Mihailovia, ocenjujui da e nemako oruje "jednom kasnijom prilikom biti upravljeno protiv Nemaca." On je izjavio da nema pouzdanja u "narode Istoka", da u Srbima postoji bezobzirna otporna

snaga i da ono to dolazi iz Beograda znai opasnost. Hitler je nacistiku vrhuku upozorio da bi formiranje srpske armije ilo na tetu Treeg Rajha: Ako bi mi s nae strane pristali na srpsku ponudu, i ako bi im stavili na raspolaganje oruje i municiju, onda, dodue, verujem da e se Srbi s uspehom boriti protiv Tita. No isto tako sam ubeen da e onda velikosrpska ideja odmah ponovno da zaplamti na nau tetu. A to je nepodnosivo.

Gospodine Adolfe, stojim vam na raspolaganju: ia Draa, bez kamuflae Photo: ciode.ca Nakon podueg izlaganja, Hitler je zakljuio: a) da nema nita protiv "malih taktikih manevara" s pokretom Drae Mihailovia, b) da traeno formiranje armije, koja bi bila jaine 50.000 ljudi, nikako ne dolazi u obzir. SMENA GENERALA MIHAILOVIA Par dana nakon to je njegova ponuda prosleena Hitleru, Mihailovi je konano igubio podrku kralja i emigrantske vlade. 29. avgusta 1944. godine jugoslovenski kralj Petar II Karaorevi je smenio generala Mihailovia sa mesta Naelnika taba Jugoslovens ke vojske u otadbini. Mihailovi ovu odluku kralja nije prihvatio, postavi odmetnik. On je vojsci nastavio da izdaje nareenja u ime kralja. Gola istina o Drai Mihailoviu (12) Borbe protiv osloboenja Srbije

Pie: Damjan Pavlica Veliina slova:

Photo: Stock Odmetnuti general Mihailovi je 13. septembra 1944. uputio raspis svojim komandantima kojim osporava kraljev proglas, tvrdei da je kraljev govor falsifikat, zavera ustaa da razbiju srpstvo: "Nj. V. kralj Petar II spreen je u vrenju svojih kraljevskih dunosti i nije u mogunosti da da slobodno svoju re... ubai i hrvatska klika na strani, kao i njihovi jednomiljenici Paveli i Josip Broz-Tito ine sve to im je mogue da razbiju srpstvo... Na dan 11. septembra preko radio Londona napravili su najobiniji falsifikat sa kraljevim imenom, prenosei tobo Kraljev govor... Ovaj kraljev govor potpuna je izmiljotina... Srbi i Slovenci, zbijte redove... ubai je ustaa... ubai misli isto to i Paveli. Oni hoe granice na Drini. Oni hoe Srbe da rasparaju... iveo kralj Petar II..." DOLAZAK AMERIKOG PIJUNA 26. avgusta ameriki obavetajac Robert Mekdauel je sleteo u tab odmetnutog generala Mihailovia. Glavni zadatak Mekdauela bila je uspostava proamerike vlasti u Srbiji, nakon kapitulacije Nemake na Balkanu. Mekdauel je bio profesor istorije bez vojnog ina, koji je privremeno proglaen pukovnikom za potrebe misije. Ovaj pukovnik je savetovao etnikog vou da se ne bori protiv Nemaca, ve protiv komunistikog uticaja u Jugoslaviji. Njegova misija je mirisala na hladni rat. NEMAKA ISPORUKA MUNICIJE Uoi presudne bitke za Srbiju, Nemci su odobrili isporuku oruja, municije i opreme odmetnutom generalu Mihailoviu. Po povratku sa savetovanja u Hitlerovom tabu, komandant Jugoistoka Maksimilijan fon Vajhs naredio je da se etnicima isporui 5 miliona metaka. Pored toga, odobreno je 11.000 puaka, zaplenjenih od jugoslovenske vojske, za naoruanje Mihailovieve 4. grupe jurinih korpusa.

Ovo nije ni izdaleka zadovoljilo Mihailoviev zahtev za formiranjem i naoruavanjem armije od 50.000 etnika. NOJBAHEROVA PODRKA DRAI 30. avgusta 1944. godine u Beogradu je odrano savetovanje nemakih voa povodom Hitlerovog neprihvatanja Mihailovieve ponude. Sastanku su prisustvovali general-feldmaral fon Vajhs, ministar Nojbaher, general Felber i ostale nacistike glaveine. Uprkos Hitlerovom miljenju, Nojbaher je i dalje tvrdio da Draa Mihailovi verno slui nemakim interesima. Zapisnik sa sastanka belei sledee: Ministar Nojbaher konstatuje da premijer Nedi verno slui nemakim interesima. Slino je i s Draom Mihajloviem, koji se do danas trudio da ne zauzme neprijateljsko dranje prema okupatoru. To isto vai i za ostale vodee Srbe, koji su se, pod parolom 'Dajte nam oruje - onda pripadamo Vama', lojalno drali.

Photo: Stock Nojbaher je ocenio da e Draa Mihailovi, zbog neispunjenja njegovih zahteva za orujem i municijom, sve tee drati ljude na okupu. Izaslanik Nojbaher je 1. septembra 1944. obavestio Ribentropa o vojno-politikoj situaciji u Srbiji sa posebnim osvrtom na Mihailovia: "Draa Mihailovi, zadravajui simboliki svoje neprijateljstvo prema okupatoru, nee ni po koju cenu da se bori protiv nas. [...] D. M. je uveren da emo mi u dogledno vreme evakuisati zemlju, nada se da se to nee dogoditi tako brzo; priprema se iskljuivo za odbranu nacionalne monarhije protiv komunizma; bez prekida nastavlja tu borbu i eleo bi, kada mi jednom odemo, da bez borbe stupi na nae kljune poloaje." DRAINA OPTA MOBILIZACIJA

Nakon dogovora sa Nemcima, odmetnuti general Mihailovi je, u ime jugoslovenskog kralja koji ga se odrekao, naredio optu mobilizaciju: U ime Nj. V. kralja Petra II, u saglasnosti sa naim monim saveznicima, a na osnovu datih mi ovlaenja, proglaujem sa danom 1. septembra 1944. godine u nula asova optu mobilizaciju celog naroda protivu svih neprijatelja...

Photo: www.mycity-military.com Iako je proglasio mobilizaciju protiv svih neprijatelja, bilo je oigledno protiv koga je njegova mobilizacija usmerena. Ve sutradan, 2. septembra 1944. godine etniki voa je pozvao Nedieve i Ljotieve delegate u svoj tab. Tih dana, u Mihailovievom tabu u Pranjanima je vrilo kao u konici. Svuda naokolo jurili su kuriri, komandanti, regruti. Istovremeno, u selo su poeli pristizati transporti oruja, municije i zlata iz Beograda. Sprovodio ih je etniki komandant Predrag Rakovi. NEMAKA DELEGACIJA U PRANJANIMA Ve 4. septembra u etnikom tabu u Pranjanima, gde se nalazio i improvizovani aerodrom, odran je sastanak izmeu etnikog voe Mihailovia, nemakog majora terkera i amerikog obavetajca Mekdauela. Nemci su bili veoma zainteresovani za dogovor sa SAD,

jer im se Crvena armija opasno pribliavala. Traili su separatni sporazum s AngloAmerikancima, kako bi se njihove snage sa Balkana povukle severno za borbu protiv Rusa. Mekdauel im je traio da ostave naoruanje generalu Mihailoviu, koji e nastaviti borbu protiv komunizma. NAPAD NA NEMCE JE DELO IZDAJE Na dan sastanka, 4. septembra 1944. godine Mihailovi je svojim stareinama uputio sramni raspis br. 677, kojim im preti krivinom odgovornou za delo izdaje ukoliko preduzmu akciju protiv Nemaca: "ef amerike vojne misije pukovnik Mek Dauel, koji je stigao u moj tab 26. avgusta, ima iroka politika ovlaenja. Sa njim sam izradio veliki savezniki vojniki i politiki plan. Sada je potrebno da svaki stareina vri samo ono to mu ja naredim. Svaka inicijativa van okvira mojih nareenja moe sve da nam pokvari. Zato nareujem da se nikakva akcija bez moga nareenja osim protiv komunista ne sme preduzimati. Stareine koje rade protiv ovog nareenja i svojim postupcima onemoguavaju izvrenje vojnog plana koji sam utvrdio sa pukovnikom Mek Dauelom odgovarae za delo izdaje..." MIHAILOVI E PREUZETI VLAST Odmetnuti general i fiktivni pukovnik su bezono lagali jedan drugog. Mekdauel je bez ikakvih trupa pokuao da ostvari ameriki vojni uticaj na Balkanu, dok je Mihailovi predstavljao da kod sebe ima regularnu savezniku misiju. Mekdauel je govorio da e se Nemci povui do kraja meseca, da Rusi ne smeju ui u Jugoslaviju, da e se zapadni saveznici doi, da e Mihailovi preuzeti vlast. Mihailovi je govorio da ima pod orujem 100.000 ljudi, i jo pola miliona mobilisanih, bez oruja. Iako je Mekdauel govorio stvari bez ikakvog pokria, njemu se verovalo neogranieno (uro urovi). Njegovo prisustvo je bilo mana u pustinji za moral srpskih kolaboracionistikih snaga (Herman Nojbaher). UJEDINJENJE KVISLINKIH SNAGA 6. septembra 1944. godine, u prisustvu delegata nedievskih i ljotievskih formacija, Draa Mihailovi je proglasio ujedinjenje svih nacionalnih snaga. Verovali su da Crvena Armija ne sme prei Dunav i da e oni preuzeti svu vlast po odlasku Nemaca. Draa Mihailovi je govorio: Sovjeti ne smeju prei Dunav, jer bi to bilo, prema izjavi efa amerike misije, pukovnika Mek Dauela, povod za prekid odnosa i otvoren sukob izmeu Sovjeta i Angloamerikanaca. Istog dana, Nedieve snage su stavljene pod komandu generala Mihailovia. U pobednikom raspoloenju Mihailovieva komanda je objavila propagandni letak da je ef amerike misije kod Vrhovne komande Kraljevske jugoslovenske vojske u Otadbini pukovnik Mek Dauel slubeno saoptio da je partizanima u Jugoslaviji ukinuta svaka saveznika pomo, a u Kraljevini Jugoslaviji e se uskoro iskrcati samo amerike trupe. SRANI UDAR ZBOG CRVENE ARMIJE 8. septembra zapoelo je stalno zasedanje etnikog Centralnog nacionalnog komiteta u selu Milievcima. U toku sednice stigla je "potvrena vest" da su prethodnice Crvene armije prele

Dunav i ule u Kladovo. Meu prisutnima je zavladala panika, a predsednik CNK Mihailo Kujundi je ostao na mestu mrtav od sranog udara. No, to je bila samo izvidnica Crvene armije, a Kladovo je osloboeno dve sedmice potom. Mihailovieve planove za preuzimanje vlasti nisu pomrsili Rusi, ve neoekivano brzo napredovanje partizana kroz Srbiju. Usled pribliavanja partizana Valjevu, lanovi Centralnog nacionalnog komiteta napustili su glavom bez obzira selo Milievce.

Photo: Stock POVRATAK PARTIZANA U meuvremenu, partizani su se probili u okupiranu Srbiju, razbivi nemako-etniku odbranu. im je nemaka glavnina pola ka istonoj Srbiji u susret Crvenoj Armiji, partizani su bez problema potukli etnike u zapadnoj Srbiji. 9. septembra Prvi proleterski korpus je razbio etniku glavninu u bici na Jelovoj gori, a 10. septembra Mihailoviev tab je krenuo u povlaenje ka Bosni. 11. septembra Mihailovieva kolona je naletela na partizane, a pucnjava iz automatskog oruja se zaula u njegovoj neposrednoj blizini. Tada je esta lika divizija NOVJ, u nastupanju ka Valjevu, zarobila njegovu komoru u kojoj je bila arhiva Centralnog nacionalnog komiteta. Delovi Mihailovieve Vrhovne komande sakupli su se u selu Divci, dok su drumom ka Valjevu jurile nemake motorizovane kolone. BORBE ZA OSLOBOENJE VALJEVA Tokom borbi za osloboenje Valjeva, naelnik taba 4. grupe jurinih korpusa JVuO Neko Nedi naredio je svom komandantu korpusa da se bori rame uz rame s Nemcima: Tvoj korpus za sada ostaje za akciju prema Valjevu prema komunistikoj grupi dejstvuje u Kolubari. Poto ovu akciju vode uglavnom Nemci to e tvoja uloga biti da naslonom naih

i u sporazumu sa njima izvri tuenje crvenih sugeriui Nemcima najpogodnija reenja. Od Nemaca e neposredno da se snabdeva municijom, a glavni zadatak ti je da prisustvom uz nemake trupe goni i hvata komuniste koje oni razbijaju. KRALJ PROTIV DRAE 12. septembra 1944. godine kralj Petar II Karaorevi je pozvao etnike da pristupe Narodnooslobodilakoj vojsci, a one koji to odbiju osudio kao izdajnike koji zloupotrebljavaju ime kralja i autoritet krune radi pravdanja saradnje sa neprijateljem: Svi oni, koji se oslanjaju na neprijatelja protiv interesa svog vlastitog naroda i njegove budunosti, i koji se ne bi odazvali ovom pozivu, nee uspeti da se oslobode izdajnikog iga, ni pred narodom ni pred istorijom. Ovom mojom porukom vama, odluno osuujem zloupotrebu imena kralja i autoriteta krune, kojom se pokuavalo opravdati saradnja sa neprijateljem i izazvati razdor meu borbenim narodom u najteim asovima njegove istorije, koristei time samo neprijatelju.

Photo: wikipedia.org USTANAK PROTIV NEMACA Povratak Koe Popovia i njegovih proletera bio je ravan udu. Otiao je kao progonjeni ustanik, a vratio se kao general regularne vojske. Proboj partizana, kraljev proglas i blizina Crvene armije imali su domino efekat. Neki etniki komandanti su samoinicijativno udarili na Nemce. Neki su, i pored ideolokih neslaganja, prili partizanima da bi stupili u borbu. Sve je vie Srba uvialo da Draa Mihailovi ne die ustanak protiv Nemaca, da ne slua vladu, kralja ni saveznike, da njegovi potinjeni uruju sa okupatorom. U zapadnoj Srbiji je ponovo buknuo narodni ustanak, a odmetnuti general Mihailovi je 13. septembra pobegao s Ravne gore na neosedlanom konju, prema svedoenjima preivelih boraca.

DRAA PROTIV KRALJA Odmetnuti general Mihailovi je 13. septembra 1944. uputio raspis svojim komandantima kojim osporava kraljev proglas, tvrdei da je kraljev govor falsifikat, zavera ustaa da razbiju srpstvo: "Nj. V. kralj Petar II spreen je u vrenju svojih kraljevskih dunosti i nije u mogunosti da da slobodno svoju re... ubai i hrvatska klika na strani, kao i njihovi jednomiljenici Paveli i Josip Broz-Tito ine sve to im je mogue da razbiju srpstvo... Na dan 11. septembra preko radio Londona napravili su najobiniji falsifikat sa kraljevim imenom, prenosei tobo Kraljev govor... Ovaj kraljev govor potpuna je izmiljotina... Srbi i Slovenci, zbijte redove... ubai je ustaa... ubai misli isto to i Paveli. Oni hoe granice na Drini. Oni hoe Srbe da rasparaju... iveo kralj Petar II..." OPOZIV MEKDAUELA Britanski premijer eril je saznao da Mekdauel, protivno saveznikom dogovoru, boravi kod etnika. eril je otro prigovorio amerikom predsedniku Ruzveltu, koji je odmah naredio naelniku slube generalu Donovanu da opozove misiju. 18. septembra ameriki obavetajac Mekdauel je primio nareenje da se odmah evakuie, da ne preduzima nikakve pregovore, niti bilo koje druge aktivnosti. Meutim, on je raznim izgovorima odlagao svoju evakuaciju, nastavljajui da agituje u korist etnika. Istog dana partizani su slomili nemako-kvislinku odbrana Valjeva. Ve sutradan, 19. septembra, partizani su udarili na Aranelovac, na oko 60-70 kilometara od Beograda.

Photo: www.oslobodjenje.ba POBUNA PROTIV DRAINE POLITIKE

19. septembra etniki pukovnici Zaharije Ostoji i Petar Baovi su uputili Mihailoviu otar radiogram: "Sa Vaim odgovorom nisu zadovoljni ni borci ni stareine, jer ne vide nijedan zraak nade za izlaz iz nae oajne situacije u koju nas je dovela iskljuivo Vrhovna Komanda. Narod, borci i stareine posle kraljevog govora, a zbog stalnog uveravanja da su Kralj i saveznici sa nama, ne veruju vie nita ni Vama ni nama. Zbog ovoga je ve kod veine jedinica nastupilo pravo rasulo, a svakim danom ono e biti sve vee i vee. Zar ne vidite da e nas narod ostaviti udaljene i s motikama oterati od svojih kua? Sa kakvom parolom mi moemo danas izai pred narod? Zar sa laima kao do sada? ... Molim Vas za jasan precizan odgovor, koji emo saoptiti narodu, borcima i stareinama." Sutradan 20. septembra, Mihailovi je primio "Memorandum" jo jednog svog komandanta, majora Dragoslava Raia: "Od 1941. godine mi smo sebi stavili u zadatak da organizujemo vojsku i sa naslonom na nae saveznike kao potpuno legalna vojska otponemo borbu za osloboenje svoje zemlje... Za tri godine rada mi smo ispustili inicijativu iz ruku, i to zbog nejasnog zauzimanja stava... Na nedovoljno uspean stav prema saveznicima i nedovoljno energian stav prema protivnicima doveo je do toga da su nam komunisti preoteli politiki uticaj na saveznike i nas od pre nekoliko meseci stavili u ilegalnost kod saveznika... Sav dosadanji rad zbog nejasnog stava imao je za posledicu nae oajno kolebanje u toku proteklih godina, to je esto dovodilo do uasnog poniavanja prema naim protivnicima. as smo paktirali, as bili legalni, as zauzimali stav oruanog sukoba... U zakljuku, major Rai predlae gospodinu Ministru (kako su ga potinjeni zvali, iako je smenjen) da hitno odlui: ili udariti na Nemce da bi povratili stav saveznika ili se potpuno osloniti na njih da bi unitili komuniste i postali gospodari situacije u zemlji. IZDRITE SA NASLONOM NA NEMCE Dok je Crvena armija stajala na granicama, partizani su razbijali etnike po Srbiji. 23. septembra 1944. Vojislav Markovi, komandant Valjevskog korpusa, hrabri etnike da izdre uz pomo Nemaca dok ne dou amerike trupe: "Ameriki pukovnik izjavio 21. IX pred iom, Nacionalnim komitetom, efom i Nekom: ruske trupe po ugovoru ne smeju prelaziti granicu Jugoslavije i zato su ve vie od 20 dana kod nae granice, ali ne prelaze unutra. Amerike trupe e doi u Jugoslaviju i okupirati je tek onda, kada Nemci napuste zemlju. Tada e pod amerikom okupacijom biti izvren plebiscit na takav nain, da ia dobije i legalno iskljui Tita... Do tog momenta on trai da izdrimo u borbi, makar i sa naslonom na Nemce..."

Photo: Stock DOLAZAK CRVENE ARMIJE Nou 22/23. septembra Crvena armija je zapoela forsiranje Dunava kod Kladova. Dok su se Nemci borili sa Rusima na istoku Srbije, partizani su u zapadnoj Srbiji potukli Mihailovievu glavninu. Ve sutradan, 24. septembra Draa Mihailovi sa tabom bei u Bosnu. Partizani su stigli nadomak Beograda, etnici su bili potpuno zbunjeni. Oni u neposrednoj blizini Drae Mihailovia su ostali uz Nemce, dok su neki samoinicijativno poeli da se okreu protiv okupatora. Nemaki izvetaj od 2. oktobra 1944. godine belei: etniko dranje i dalje razliito. etnici u Srbiji se bore zajedno sa Wehrmachtom protiv komunista... Suprotno tome, etnici u istonoj Bosni, Hercegovini i junoj Crnoj Gori su neprijateljski nastrojeni. Kreu se ka obali, kako bi u sluaju saveznikog iskrcavanja s njima uspostavili kontakt i dobili savezniku zatitu od crvenih. Iz sigurnog izvora se doznaje da je Draa Mihailovi izriito osudio njihovo protivnjemako dranje. Mihailovi je u blizini Brkog, 4. oktobra primio vest da su sovjetske trupe prele jugoslovensku granicu i da nastupaju ka Beogradu. NEMCIMA GARANTUJE BEZBEDNOST Sve je vie etnikih boraca trailo dugo odlagani ustanak protiv Nemaca. No, general Mihailovi je okupatorima garantovao da e nastaviti borbu protiv komunizma. Nemci su reili da njegove trupe iskoriste kao prethodnicu prilikom povlaenja iz Srbije, o emu svedoi dokument sa sastanka nemake vrhuke u Beogradu od 8. oktobra: Draa Mihailovi e nastaviti borbu protiv komunizma... Sada je stvar u tome, kako upotrebiti etnike jedince kao prethodnice i osiguranje za komunikacije prilikom predstojeeg izmjetanja njemakih trupa iz Srbije. MEKDAUEL U BOSNI

Mekdauel je nastavio svoju propagandu, pravdajui se nemogunou evakuacije. Komanda u Bariju mu je 9. oktobra sugerisala da se pridrui najblioj partizanskoj jedinici, ali je Mekdauel odbacio predlog kao veoma opasan i nemogu. Umesto toga, sa Mihailoviem je preao u Bosnu, gde je pozivao muslimane da pristupe etnicima. Tokom oktobra drao je vatrene govore po seoskim zborovima u Bosni. Mnogi muslimani su verovali onome to predstavnik Amerike kae. Govorio im je da amerika omladina ne gine da u Evropi zavlada komunizam i da SAD priznaju samo Mihailovia. On je ak Drai obeavao savezniku pomo protiv partizana, to nije bilo nerealno (Britanci su malo nakon toga napali grke partizane, koji su kontrolisali vei deo zemlje nakon povlaenje Nemaca). Prema reima muslimana-etnika Mustafe Mulaia on je pravio najveu zabunu i najveu smetnju Narodnooslobodilakoj vojsci i prouzrokovao nepotrebne rtve.

Photo: wordpress.com NITA OD MEKDAUELOVIH OBEANJA 12. oktobra 1944. godine ivko Topalovi iz Italije javlja poraavajue vesti Mihailoviu: "Britanska i amerika sluba ne predviaju iskrcavanje njihovih snaga na naoj obali." 18. oktobra Draa Mihailovi se obratio ivku Topaloviu apelom za evakuaciju etnika u Italiju: "Ako nema drugog reenja, osigurajte evakuaciju u Italiju. Mi jo uvek moemo da se probijemo do mora, sa oko 50.000. Pitanje je da li e to biti mogue i kasnije. aljite nam va savet hitno." DAN UOI OSLOBOENJA BEOGRADA, ZA USTANAK JE PRERANO Dok su na ulicama Beograda besnele zavrne borbe protiv Nemaca, Draa nije ni pomiljao da im otkae saradnju. O tome svedoi sledei nemaki izvetaj od 19. oktobra 1944. godine:

Prema obavjetenjima iz sigurnog izvora, etnike trupe u jugozapadnoj Srbiji i Sandaku se i dalje bore protiv komunista, prema izriitom nareenju D.M.-a. Drugi nemaki dokument od istog dana (dan uoi osloboenja Beograda) prenosi da je etniki komandant Rai ustao protiv okupatora, dok Kalabi kae za ustanak prerano: "Rai je odluio da povede borbu protiv "Okupatora", uprkos obeshrabrivanju od strane Kalabia, koji smatra takav potez preuranjenim." Gola istina o Drai Mihailoviu (13) Uz naciste do konanog poraza Pie: Damjan Pavlica Veliina slova:

Izvor: photobucket.com 3. novembra 1944. odmetnuti general Mihailovi je preko svog delegata dogovorio sadejstvo sa nemakom armijom E: etnici e pratiti i potpomagati nemake trupe u njihovom nastupanju do Sarajeva. Precizirano je da e u sluaju predaje Jugoslavije boljevizmu etnici krenuti sa Nemcima na sever, a ako Saveznici proklamuju samostalnost Jugoslavije, ostae u Bosni da nastave borbu protiv Tita. 11. novembra 1944. Komanda armijske grupe E izvetava da 18.000 etnika sa njima marira u pravcu Foe, titei bokove nemakim trupama. Tokom proboja, Nemci i etnici bili su izloeni uestalim napadima, kao i intenzivnim dejstvima saveznikog vazduhoplovstva. Ovim se putem iz Srbije u istonu Bosnu probilo oko 85.000 Nemaca i oko 20.000 etnika PROBOJ ETNIKA I NEMACA IZ SRBIJE

Sa slomom Vermahta u Srbiji dolo je i do sloma etnika, koji se sami nisu mogli odrati. Proboj etnika i Nemaca ka Bosni poeo je krajem oktobra 1944, jedinim raspoloivim putem koji je vodio kroz Sandak. etniki voa Draa Mihailovi se u Bosnu povukao prvi, jo u septembru. Njegovu vojsku su dobrim delom inili prinudno mobilisani regruti iz Srbije. Istovremeno, nestalo je i poslednje nade u ameriku pomo. Fiktivni pukovnik Mekdauel, koji je savetovao Mihailoviu da se ne bori protiv Nemaca ve partizana, konano je evakuisan iz Jugoslavije 1. novembra 1944. godine. Njegove izjave navodno nisu predstavljale slubenu politiku SAD, ali nikada nije odgovarao zbog izgovorenog. ETNICI PRATE I POMAU NEMAKE TRUPE 3. novembra 1944. odmetnuti general Mihailovi je preko svog delegata dogovorio sadejstvo sa nemakom armijom E: etnici e pratiti i potpomagati nemake trupe u njihovom nastupanju do Sarajeva. Precizirano je da e u sluaju predaje Jugoslavije boljevizmu etnici krenuti sa Nemcima na sever, a ako Saveznici proklamuju samostalnost Jugoslavije, ostae u Bosni da nastave borbu protiv Tita. 11. novembra 1944. Komanda armijske grupe E izvetava da 18.000 etnika sa njima marira u pravcu Foe, titei bokove nemakim trupama. Tokom proboja, Nemci i etnici bili su izloeni uestalim napadima, kao i intenzivnim dejstvima saveznikog vazduhoplovstva. Ovim se putem iz Srbije u istonu Bosnu probilo oko 85.000 Nemaca i oko 20.000 etnika. Istovremeno, etnici vojvode ujia na tromei Like, Bosne i Dalmacije su se borili pod direktnom komandom Vermahta. Izvetaj naelnika taba 15. nemakog korpusa od 19. novembra 1943. godine belei:

Izvor: 2.bp.blogspot.com

Borbeno sadejstvo sa etnikim grupama du glavne saobraajnice Biha Graac Knin Drni ibenik sastoji se u tome to su etnici okupljeni u posebnim uporitima uz oslonac na nemake trupe. etnike voe primaju naloge i uputstva o vrenju zadataka obezbeenja i izvianja od zapovednika nemakih uporita... Pored toga, specijalne etnike grupe upuuju se prema naim direktivama u komunistiku pozadinu. NAI ODREDI SU VRILI NASILJA I UZIMALI VELIKE DABINE Poetkom decembra 1944. godine, odmetnuti general Mihailovi je izradio "projekat akcija u Srbiji", u kojem konstatuje da je povratak etnikih odreda u Srbiju trenutno nemogu, zbog prisustva Crvene armije i zbog loe reputacije u narodu: U ovakvoj situaciji povratak naih jaih odreda je nemogu. Neminovno bi doveo do sukoba sa sovjetskim trupama, to bi na politiki poloaj pogoralo i moglo dovesti do potpunog naeg vojnikog unitenja. S druge strane, pak, povratak ovih odreda, na elu sa njihovim starim komandantima, psiholoki bi u veini sluajeva odjeknuo, s obzirom na njihovu raniju netaktinost, vrlo nepovoljno kod naroda, stavljajui mu opet u izgled nasilja i velike dabine. On zato odluuje da u Srbiju zapone ubacivanje "kraljevih komandosa" (nemaju nikakve veze sa kraljem koji ga se odrekao) koji bi vrili atentate na nosioce vlasti i sabotae, kako bi se onemoguilo sreivanje prilika u zemlji. NEMCI DAJU MUNICIJU DA UBIJAMO SRBE Nakon to su njegove snage prikupile u istonoj Bosni, odmetnuti general Mihailovi je 8. decembra 1944. zapoeo veliku ofanzivu protiv partizana. Municiju je primao od nadlene nemake komande. Mihailoviev izaslanik za pregovore sa nemakom komandom u Sarajevu bio je pukovnik Gojko Borota, komandant Romanijskog korpusa JVuO. 10. decembra 1944. godine tab Armijske grupe E je obavestio potinjene komandante o detaljima saradnje sa etnicima:

Izvor: 1.bp.blogspot.com "DM garantuje najlojalnije dranje prema nemakim jedinicama i nudi saradnju. Znak raspoznavanja za saradnju izmeu nemakih jedinica i etnika je: Mitrovica. etnike u to veoj meri koristiti za slubu izvianja. Materijalna pomo moe im se obezbediti u ogranienim razmerama ukoliko se stave na raspolaganje za borbu protiv bandi."

14. decembra 1944. general Draa Mihailovi nareuje svom oveku pod pseudonim "Binder": "Ako uspete da dobijete municiju, aljite je za selo Koutice, ponavljam Koutice. Hitno nam je potrebna." 17. decembra "Binder" izvetava generala Mihailovia o uspenom preuzimanju municije od Nemaca: "Municiju prvu partiju primili smo i to 40000 metaka. Nemci trae ime lica kome njihov vojnik treba da preda, kao i to da se uvek oznaava ime mesta, kao i najbolji put... Raspoloeni su da nam municiju stave uvek." Sutradan 18. decembra 1944. godine etniki "eneral" nareuje Gojku Boroti u Sarajevu da energino trai municiju od Nemaca: "Vrlo mi je vano da to pre dobijemo municiju... Treba da je bude u to veem broju kako za puke tako i za bacae. Traite ovo energino..." Mihailovieva ofanziva bila je znaajna podrka proboju nemake armije E ka Sremskom frontu. Nemaka komanda bila je zadovoljna upotrebom etnika, o emu svedoi uputstvo naelnika taba 91. armijskog korpusa iz decembra 1944. godine: Upotreba etnika u razliitim podrujima je je dala dobre rezultate. Pogotovo je njihovo poznavanje terena i izviaka aktivnost protiv Titovih bandi od koristi Wehrmachtu. Naslanjanje etnika na Wehrmacht je ipak samo posljedica njihove slabosti u odnosu na Titove snage. Oruana intervencija Anglo-amerikanaca bi sigurno izazvala njihov trenutani prelazak u neprijateljski tabor. I pored nesrazmerne brojane nadmoi, etnika ofanziva u istonoj Bosni decembra 1944. je propala. etnici su prvo razbijeni kod Zvornika, a potom i kod Tuzle. Neuspeh Mihailovieve ofanzive doveo je do pada morala i osipanja. NE SMEMO SLUITI OKUPATORU, ALI IPAK SLUIMO 23. decembra 1944. godine Draa Mihailovi poruuje vojvodi Momilu ujiu, koji sa Nemcima odlazi u Istru: "U osnovi se ne slaem sa naputanjem terena i odlaskom za Istru... Vojnici moraju da produe borbu na celom prostranstvu Jugoslavije. Ni u kom sluaju nai vojnici ne smeju biti izbeglice niti sluiti okupatoru." Izvetaj Komande Jugoistoka od istog dana, 23. decembra 1944. godine svedoi da su Mihailovievi etnici ipak sluili okupatoru, osiguravajui nemake komunikacije u Bosni, zajedno sa ustaama: Jae banditske snage (partizanske snage red.) potisle etnika osiguranja od Trnova ka Kasindolu (6 km juno od Sarajeva). 1. bataljon 734. lovakog puka, prebaen iz Podromanije motorizovanim transportom, stupio u kontranapad u saradnji sa ustaama i etnicima.

NEMCI ISPUNJAVAJU SVE ELJE 5. januara 1945. godine pukovnik Gojko Borota iz Sarajeva odgovara na oajniko traenje generala Mihailovia:

Izvor: srbin.info "Nemci su poruili hitno sledee: Sve elje u pogledu municije ispunjene i bie otposlati kuda treba. Da se sporazumem sa Vama i da doem kod njih sa jednim opunomoenikom da se stvar postavi na svoje mesto. Predlau da bace svoje trupe po terenima a u pozadini da mi unitavamo one to oni pokrenu. Za ovo daju municiju i ostalu potrebu. Trae da se sa njima uspostavi radio veza kao najnunije i najhitnije..." 9. januara 1945. Draa Mihailovi javlja svojim ljudima: "Vakcine najpotrebniji materijal dostavie se ovuh dana u Sarajevo. Obeana je pomo i u municiji i obui. Borota neka se stalno za ovo interesuje i svakoga dana neka to trai." GLAD, BESCILJE, RAZDOR Januara 1945. Mihailovi je pokuao da pregrupie svoje gladne i demoralisane trupe na Ozrenu, ali one su bile u rasulu. 9. januara 1945. godine pukovnik Duan Smiljani, komandant umadijske grupe korpusa povuenih u Bosnu, javlja Drai: "Nalazimo se u vrlo tekom poloaju ugroeni neshvatanjem plemenskih zaslepljeni bosanskih i crnogorskih stareina, usled opte iznurenosti, usled gladi i epideminog obolenja vie od polovine ljudstva. Pored toga na svaki dalji zalogaj prisiljeni smo da plaamo krvlju bez obzira od koga ga i kako uzimamo." UJI POZDRAVLJA FAISTIKIM POZDRAVOM

U meuvremenu, vojvoda Momilo uji se, protivno Mihailovievim eljama, povukao na podruje Treeg Rajha. 9. januara 1944. Mihailoviu stie izvetaj iz Trsta, da ga je napustio uji i priklonio se srpskom faistikom voi Ljotiu: "U Trstu su konferisali: jedan Hitlerov delegat, Rupnik, Ljoti i uji. uji je tvrdio da je Ljoti jedini prestavnik srpskog naroda... Jeveviu kao prestavniku naega pokreta preti opasnost da bude interniran, jer uji hoe preko Nemaca i Ljotia da potini njegovo ljudstvo sebi..." Sutradan, 10. januara Vasilije Marovi, delegat iz Slovenije, izvetava Drau Mihailovia da vojvoda uji pozdravlja Nemce nacistikim pozdravom: "Vreajui, klevetajui iu i V. K. uji trai opravdanje za svoje postupke. On javno pozdravlja nemake oficire rimskim pozdravom i protiv svoga ubeenja iz inata radi na tetu optu." ODBRANA DRINE ZAVISI OD NEMACA Nakon izvlaenja nemakih ostataka iz Srbije, komanda Vermahta je uspostavila front na Drini, koji je bio juni krak Sremskog fronta i najdonji deo istonog fronta za odbranu nacistike Nemake. 10. januara 1945. godine etniki komandant Dragoslav Rai izvetava Drau Mihailovia da su Nemci ljubazni prema njima i da nameravaju drati Drinu cele zime:

Izvor: photobucket.com "Nemci ele to jau vezu sa nama. Trae oficira za vezu iz Vaeg taba i radio-telegrafsku vezu. U tom sluaju obeavaju municiju, odelo, hranu, lekove i sve druge potrebe. Prema nama i naim ljudima su veoma raspoloeni i ljubazni i predusretljivi. Izgleda mi, da imaju nareenje od vieg vodstva da nas po svaku cenu pridobiju. Imam podataka da e Drinu utvrditi i drati preko cele zime, a moda i dalje..." Samo dva dana kasnije, 12. januara 1945. potpukovnik Pavle urii, voa crnogorske kolone, javlja Drai Mihailoviu da se Nemci evakuiu iz Sandaka i istone Bosne, a etnici se tamo ne mogu odrati bez njih: "Nemci naputaju za dva dana Priboj i sve do Drine. Usled toga nemogue mi se odrati u Sandaku i ajniu..."

Sutradan 13. januara 1945. godine i potpukovnik Zaharije Ostoji, komandant Istaknutog dela Vrhovne Komande JVuO, javlja Drai da etnici ne mogu "odbraniti Drinu" bez Nemaca, koji je upravo naputaju: "Svi definitivno naputaju desnu obalu Drine. Govore da e braniti levu obalu. Crveni vre jak pritisak sa svih strana... Mobiliemo sve to moemo, ali teko ide... Odbrana Drine zavisi od Nemaca." NEMCI ALJU SABOTERE Poetkom 1945. godine vaskrsla Jugoslovenska armija je vodila teke borbe protiv Nemaca na Sremskom frontu. Bilo je oigledno da je osloboenje blizu. Mnogi etnici su iskoristili amnestiju i pridruili se regularnoj vojsci. General Mihailovi nije odustajao. U osloboenu Srbiju je slao diverzantske grupe, obuene od Gestapoa. 13. januara 1945. pukovnik Gojko Borota iz Sarajeva ga izvetava: "Nemaka komanda stavlja nam na raspoloenje grupu od 64 sabotera, pod komandom Gare. Snabdeveni su sa jednom veom i tri manje radio stanice. Odlino naoruani i opremljeni... Svrili su specijalne kurseve. Svi su Srbi." NEMCI DAJU GUME ZA OPANKE Par dana kasnije, 16. januara 1945. pukovnik Borota javlja generalu Mihailoviu da e dobiti i gumu za opanke ukoliko pomognu nemaku ofanzivu: "Nemci nameravaju da prodru preko Vlasenice u Zvornik... Namerani su da oiste komunikacisku liniju Doboj Tuzla Zvornik i ele sudelovanje nae koje bi bilo levo i desno od te linije i zaposedanje oiene prostorije... Mole oficira za vezu koji bi usredsredio sve poslove sa Vama i bio u vezi sa Vama. Za obuu dobiemo gumu za pravljenje opanaka... Puk. Borota."

Izvor: www.srpska-mreza.com OZNA LOI DRAU Nakon pogibije etnikog komandanta Predraga Rakovia, kontaobavetajna sluba OZNA je preuzela njegovu radio stanicu. Organi Ozne su, predstavljajui se kao izvesni osi, 17. januara 1945. godine poeli da loe odmetnutog generala Dragoljuba Mihailovia da se vrati u Srbiju: "Narod je sve nezadovoljniji optom mobilizacijom koju sprovode crveni... Narod je u iekivanju i pita gde ste vi, da prekratite ove patnje." POVLAENJE ETNIKA ZA NEMCIMA 21. januara 1945. naelnik komande za istonu Bosnu Zaharije Ostoji javlja generalu Mihailoviu da se etnici bez Nemaca ne mogu odrati na Drini, stoga kreu za njima na sever: "Nemci e napustiti Drinu kroz nekoliko dana. Crveni vre pritisak sa juga, istoka i severa. Hrane i krova za ovako velike snage nema, te je opstanak ovde nemogu. Zbog ovoga sam reio u sporazumu sa Pavlom i Raiem u prisustvu Baletia da krenemo na sever jer je to jedino reenje da odrimo ovo to imamo." 22. januara 1945. godine i Pavle urii informie Drau Mihailovia da bez Nemaca nije mogao ostati na terenu, te je krenuo u povlaenje: "Nemci napustili su potpuno Crnu Goru, Sandak i Istonu Bosnu do Drine. Sam tamo nisam mogao ostati." Jedan po jedan, etniki komandanti su naputali svoje poloaje zajedno sa nemakim trupama i kretali se ka Mihailoviu. BACAI PLAMENA PROTIV PARTIZANA 24. januara 1945. godine general Miroslav Trifunovi, iz Mihailovievog taba u Bosni, trai da im Nemci dostave bacae plamena protiv partizana: "Vidite sa Nemcima da li bi mogli da nas snabdu sa bacaima plamena. Ovo bi nam bilo jako korisno u borbi protivu komunista. Za celu moju komandu uputio bih kod Nemaca u Sarajevu jednog vieg oficira za vezu te da se odkloni da svaka jedinica radi za sebe."

Izvor: www.pogledi.rs JA SAM PRVI NAPUSTIO TEREN, VI OSTANITE NA SVOJIM POLOAJIMA 26. januara 1945. Draa Mihailovi, koji se prvi iz Srbije povukao u Bosnu, nareuje Zahariju Ostojiu da svi ostanu na svojim terenima: "Neslaem se sa vaim reenjem da Baevi kree na sever. Naredio sam Baeviu da ostane na svome mestu i svojoj prostoriji i da tamo radi po mojim nareenjima... Ako Pavlove i Raieve snage kreu na sever, to nije znak opteg odstupanja i naputanja terena to ne sme da bude." Istog dana, 26. januara 1945. Draa Mihailovi nareuje i Petru Baoviu da ostane na svom mestu: "Neodobravam da vi sa vaim snagama idete na sever. Kada budu dole Raieve ili Pavlove snage staviu ih neposredno pod moju komandu za akciju u Istonoj Bosni... Vi ostanite na svome mestu." 27. januara 1945. etniki voa ubeuje svoje potinjene kako oni nisu begunci: "Suzbijajte sve glasove o nekom naem krahu, suprotno tome irite da mi nismo begunci ve se i dalje borimo dokle god moemo na svome terenu." 30. januara Draa Mihailovi depeom ubeuje Petra Baovia da etnike trupe nisu napustile Srbiju, ve svakog dana jaaju: "Neslaem se da komandanti naputaju svoje terene i to ba onda, kada izvetavaju da na njihovim terenima oivljuje etnika akcija. Nije istina da je Srbija naputena od naih delova. Obratno da nai delovi svakoga dana u Srbiji ojaavaju." TRAIM NEMAKU MUNICIJU I AMERIKU INTERVENCIJU

Uporedo sa pokuajima podizanja morala potinjenima, 31. januara 1945. etniki voa Draa Mihailovi zahteva preko Gojka Borote od Nemaca hitnu isporuku municije i razmenu oficira za vezu: "Zato Nemci neupuuju obeanu municiju u Rudanku. Vrlo je hitno... Da li ste izdejstvovali odobrenje za oficira za vezu. Hitno je." Istog dana Draa Mihailovi preko radio stanice javlja Ozni (ubeen da javlja svojima) da je traio ameriku intervenciju za preuzimanje vlasti u Srbiji: Molio sam amerikog ministra obrazloenom prestavkom za pomo i intervenciju. Da li e nai izdrati? To bi bilo potrebno po svaku cenu. Promene su ipak mogue, ako ni zbog ega drugog, ono zbog sukoba dva ideoloka tabora. Samo se valja strpeti.

Izvor: wikimedia.org NISU NEMCI OKUPATORI, OKUPATOR JE TITO 1. februara 1945. Draa nareuje Stevanu Damjanoviu da pokua mobilizaciju Nemaca u etnike redove nakon kapitulacije Treeg Rajha: "Na sluaj da bi Nemaka kapitulirala, to jo nije sigurno, va postupak da bude sledei: Nemcima ponudite da nam prisitupe, a mi emo ih ostaviti u njihovim jedinicama. Na taj nain mi emo dobiti pojaanje u borakim jedinicama i dalje emo postupati prema situaciji i prilikama." 2. februara 1945. godine Draa Mihailovi nareuje etnicima da ire propagandu protiv nove Jugoslavije: "U svima naim emisijama za inostranstvo i unutranjost, reim partizanski nazivati Titova okupacija."

Depeom od 5. februara eneral Mihailovi nareuje svojim potinjenima da vode propagandni rat protiv Jugoslovenske armije: Propagirajte da Tito mobilie samo Srbe i alje ih u Maarsku da ginu, a muslimane i katolike uva. AKO NEMCI NE DAJU MUNICIJU, GUBIMO RAT 6. februara 1945. godine eneral Mihailovi javlja pukovniku Gojku Boroti da bez municije etnici vie ne mogu uestvovati u nemakim operacijama: "Poruite sledee Nemcima: Sva obeanja do sada nisu izvrena, u pogledu municije. Zbog toga, Srbijanske snage ne mogu uestvovati u akciji prema Tuzli, niti uopte mogu uestvovati u akcijama..." LJUBAZNO I PRIJATELJSKI SA USTAAMA Dok su borci ginuli na Sremskom frontu, iza kojeg je ekao jo uvek neosloboeni Jasenovac, Draa Mihailovi je depeom od 7. februara 1945. zapovedao svojim ljudima da sarauju sa ustaama: Sa ustaama u Graanici odravati najprijateljskije veze. Sutradan 8. februara eneral Mihailovi pojanjava svojim potinjenima: "Ustae diu glavu u Bosni, ali znajte da ima dve vrste ustaa. Samo su idejne ustae nai neprijatelji, a ostali prestavljaju miliciju, koja je sa nama u saradnji." AKO NEMCI NE ISPORUE MUNICIJU NAPUTAMO POLOAJE 14. februara 1945. godine Draa Mihailovi konstatuje raspad svoje organizacije u istonoj Bosni: "Kosori izvetava preko Borote, da su borci 1 Rogatike, ajnike i Viegradske brigade, poeli da se predaju pojedinano i u grupama komunistima. Uzrok ovome je odlazak stareina sa ovoga terena."

Photo: wordpress.com Sutradan, 15. februara 1945. Draa Mihailovi nareuje Neku Nediu da izvue municiju od Nemaca ili e se svi povui: "Gledajte da izvuete municiju za sve. U protivnom kaite da emo se mi svi povui, jer bez municije ne moemo raditi, a oni kako hoe." Tih dana, uriieva kolona u povlaenju stigla je u Mihailoviev tab kod Doboja. Bili su u oajnom stanju, pratilo ih je mnotvo izbeglica, svakodnevno su trpeli gubitke od Jugoslovenske armije. Pavle urii je hteo da produe za Sloveniju, ali je Draa Mihailovi insistirao da ostanu u Bosni. U razgovoru sa njim, urii je otkrio da Mihailovi nema nikakav plan. I SA CRNIM AVOLOM PROTIV KOMUNISTA 1. mart 1945 godine Draa Mihailovi nalae svom delegatu u Sloveniji Vasiliju Maroviu da sarauje sa svima protiv komunista: "Nita nama ne smeta ako se slovenaki domobrani organizuju na isto klerikalnoj bazi. Kada obrazuju svoju federalnu jedinicu mogu i za svoje sinove da prave crkve. Glavno je da budu jaki i da se bore protiv komunista." 2. marta 1945. godine Draa Mihailovi nalae svom opunomoeniku u Zagrebu da uhvati to vre veze sa zagrebakim nadbiskupom Alojzijem Stepincem, bliskim reimu NDH:

"Nastanite da sa Stepincem, ponavljam sa Stepincem uhvatite to vru vezu i upoznate ga sa celim naim programom i radom... Ako moete uinite mu zvaninu posetu, da bismo sa tim stvorili sporazum protiv komunista... Samo o tome Maekovci nesmeju da znaju nita, jer u isto vreme treba raditi sa maekovcima." OMOGUITE MI DA SE BORIM PROTIV OKUPATORA Prolea 1945. godine, nemaka komanda je preko Drae Mihailovia poela ubacivanje diverzantskih grupa u osloboenu Srbiju. Te grupe su bile sastavljene uglavnom od ljotievaca, obuenih u Nemakoj za dejstva iza linija fronta. Nakon dolaska kod Mihailovia, voa jedne od tih grupa poslao je 5. marta 1945. izvetaj nemakom generalu fon Horstenau: U sklopu priprema za akciju na prostoru Srbije, voa za vezu za ovaj cilj formirane grupe imao je priliku da razgovara sa DM. Ti razgovori voeni su u upadljivo prijateljskoj atmosferi. DM je plan grupe naao korisnim i za svoj cilj - borbu protiv komunizma - i obeao svaku moguu pomo. U to vreme, 7. marta 1945. godine u osloboenom Beogradu je obrazovana nova jugoslovenska vlada, u kojoj su zajedno sedeli vodei komunisti i kraljevi namesnici. Uporedo sa slanjem komandosa u Srbiju, Mihailovi je apelovao na namesnike da se etnikim narodnim vojnim snagama, prui mogunost da se upute protiv okupatora, kao i da se etnikom politikom vostvu dozvoli da slobodno izae na politiku pozornicu i pred narod iznese svoj program. NACIONALNE SNAGE POD KOMANDOM VERMAHTA Srpski faistiki voa Dimitrije Ljoti nalazio se u pograninoj zoni Treeg Rajha (okupirana Slovenija i Istra), gde je okupljao sve "nacionalne snage" za finalni obraun sa Jugoslovenskom armijom. Sa njim su bili etnici Momila ujia i Dobroslava Jevevia, kao i preostale Nedieve snage. Ljoti je krajem februara poslao delegaciju u Bosnu na elu sa prvim srpskim kvislingom Milanom Aimoviem. Delegati su stigli u Mihailoviev 15. marta 1945. godine, prenevi mu poruku: Dimitrije Ljoti eli da se definitivno objedinjenje svih nacionalnih snaga bar sada izvri i da Vi preuzmete komandu svih nacionalnih jedinica. Ljoti je traio da general Mihailovi sa celokupnom vojskom doe u Sloveniju i lino preuzme komandu. Nameravali su da, po kapitulaciji Nemake, Sloveniju proglase slobodnom federativnom jedinicom Kraljevine Jugoslavije, da spree ulazak Jugoslovenske armije, i doekaju dolazak Anglo-Amerikanaca. Ljoti je raunao da u Sloveniji ima oko 35 hiljada naoruanih Srba i Slovenaca, emu se moe dodati jo oko 30.000 ljudi optom mobilizacijom. Ako bi Draa doao sa svojim ostacima (u to vreme oko 25.000), u Sloveniji bi se stvorila armija od blizu 100.000 ljudi.

Photo: freewebs.com Draa Mihailovi je primio Ljotiev plan, poslavi svog generala Miodraga Damjanovia (inae efa Nedievog kabineta) da preuzme komandu u Sloveniji. U odgovoru Ljotiu 16. marta pie: Sa radou pozdravljam Va rad na objedinjavanju svih nacionalnih snaga iako u poslednjem momentu. Vremena jo ima ipak da se najnunije organizuje i povee. Kosta i Va delegat preneli su mi sve Vae poruke i budite uvereni da ih ja primam od prve do poslednje... Mihailovi im je najavio da e doi sa svom svojom vojskom u Sloveniju kada doe momenat. URII NAPUTA DRAU Po prijemu Ljotievog poziva, Pavle urii je reio da krene ka Sloveniji, jer je ostanak u Bosni smatrao ravnim samoubistvu. On je govorio da e Draa svu vojsku izgubiti, jer je u tekoj zabludi da e ga Anglo-Amerikanci pomoi: Ovde neu ostati. Tifus nas satire, a i u borbama sa partizanima imamo stalno gubitke. Ako ostanem, nas e nestati. Da sam sluao Pareanina, ja bih sa mojim ljudima ve odavno bio u Sloveniji, moe biti jo pre ujia. Radi kretanja preko teritorije NDH, Pavle urii je sa Sekulom Drljeviem, Pavelievim saradnikom, 16. marta sklopio sporazum po kojem crnogorski etnici postaju Crnogorska narodna vojska, pod vrhovnom komandom Sekule Drljevia: Crnogorska vojska koja se sada nalazi pod komandom oficira Crnogoraca na podruju Nezavisne Drave Hrvatske u budue e se zvati Crnogorska Narodna vojska... Crnogorska

Narodna vojska priznaje vou Crnogorske Narodne Organizacije, dr Sekulu Drljevia svojim vrhovnim komandantom i obavezuje se pokoravati se njegovim naredbama. Ne ekajui doputenje Drae Mihailovia, urii je krenuo prema zapadu. Pridruile su mu se mnoge glaveine, meu kojima politiki savetnik Dragia Vasi, naelnik komande za istonu Bosnu Zaharije Ostoji, komandant hercegovakih etnika Petar Baovi sa svojim trupama, jedan od vodeih tabnih oficira Mirko Lalatovi i mnogi drugi. O svojom odlasku depeeom su obavestili Mihailovia, koji je 16. marta odgovorio da je iznenaen, ali da on i dalje ostaje. 20. marta 1945. Draa Mihailovi je u depei Pavlu uriiu precizirao da e ostati u Bosni sve dok Nemci dre poloaje: "Ja sa srbijanskim i bosanskim snagama ostajem ovde dokle god okupator dri Sarajevo, Bijeljinu, Brko i sve ostale vee gradove u Bosni, iskoriujui vreme za organizaciju jake gerile u Bosni i Srbiji." SUKOB URIIA I MIHAILOVIA Saznavi za sporazum uriia sa ustakim vlastima, odmetnuti general Dragoljub Mihailovi 23. marta 1945. obavetava potinjene o njegovoj "izdaji prema narodu, kralju i ovoj vrhovnoj komandi" i nareuje prekid svake veze sa njim: "Pavle urii izvrio je formalnu izdaju prema narodu, kralju i ovoj komandi... Crnogorci e ui u sastav Pavelievih snaga pod komandom Sekule Drljevia, a sve srbijanske i bosanske jedinice koje se nalaze tamo bie razoruane... Ni jedan komandant od danas ne sme i ne treba da i dalje odrava vezu radio-putem sa Pavlom uriiem... Obratiti panju na poloaje koje dre prema nama i biti spreman na sve."

Photo: wikipedia.org 26. marta 1945. godine Draa Mihailovi alje jo preciznije obavetenje:

Izvetavam Vas da je Pavle urii sluei Nemcima otiao je sada dalje pa se sa ustaama udruio. 30. marta 1945. potpukovnik urii prilino otro odgovara generalu Mihailoviu: "Lae i ti i svi koji kau da sam imao vezu ma sa kim od ustakih vlasti. Ali tano je da vi sluite kao zatitnica Nemaca..." NEMAKA NEE IZGUBITI Poetkom aprila 1945. borbe su stigle nadomak Berlina. Gotovo svima je ve bilo jasno da je Nemaka poraena, ali ne i Drai Mihailoviu, koji je 1. aprila hrabrio svoje potinjene da e Nemci u Bosni izdrati i da e nastaviti gerilski otpor: "I ako je u Nemakoj vrlo teka situacija, ipak nemake trupe u Bosni vre veliku ofanzivu protiv komunista. Po svem izgledu, da Nemci hoe da razviju gerilu ne samo u Nemakoj ve i na Balkanu." Odmetnutom generalu Mihailoviu su Nemci ostali poslednja nada. Kada su nemake trupe poele naputale Bijeljinu i okolinu, Mihailovi je pokuao da ih zadri da nastave borbu pod njegovom komandom kao nai dravljani. On 3. aprila 1945. nareuje Stevanu Damjanoviu: "Ispitajte tano razlog zato naputaju Bijeljinu i okolinu. Da li je to njihov manevar ili stvarno naputaju. Pokuajte da na sluaj da se Nemci povlae da ih pridobijete da ostanu pod naom komandom kao nai dravljani." PROPAST PAVLA URIIA U meuvremenu, Pavle urii je umesto ka Zagrebu, krenuo najkraim putem u Sloveniju, preko Bosanske Krajine. Ocenivi to kao krenje sporazuma, Sekula Drljevi i vlasti NDH alju motorizovane jedinice da ga zaustave. Istovremeno, 4. aprila 1945. godine Draa Mihailovi javlja etnicima u Sloveniji da ne primaju Pavlove trupe: Od Pavlovih trupa neete imati nikakve koristi. One su neborbene, pljakaju i ire najveu demoralizaciju. Ne dozvolite da se nastane blizu Vas, ako dou, inae ete biti od njih odmah poplavljeni sa strahovitom defetistikom propagandom. 4. aprila 1945. snage NDH su presrele uriieve etnike na Lijeva polju kod Banja Luke, i u trodnevnim borbama ih razbile. Od mnogobrojnih etnika koji su se predali, Sekula Drljevi je u Staroj Gradici formirao tri brigade Crnogorske narodne vojske, pod ustakom komandom. urii se sa ostacima pokuao probiti prema Bihau, ali nije mogao zbog partizana. Opkoljen sa svih strana, urii trai od etnikih voa zapadne Bosne, Slavoljuba Vranjeevia i Lazara Teanovia, da mu pomognu u proboju ka Sloveniji. 6. aprila 1945. godine Mihailovi poruuje Vranjeeviu da snage Pavla uriia ne predstavljaju nikakvu borbenu vrednost, da su samovoljno otili, da Zaharije Ostoji ne radi u saglasnosti sa Vrhovnom komandom, te "prekinite svaku vezu sa njime".

Sredinom aprila, kod uriia dolaze delegati Sekule Drljevia sa porukom da se vrati i preuzme komandu nad Crnogorskom narodnom vojskom. Pavle urii je sa svojom grupom doao meki na rupu u Staru Gradiku, gde je razoruan i pogubljen sa Zaharijem Ostojiem, Mirkom Lalatoviem, Lukom Baletiem, Petrom Baoviem i drugim etnikim voama. POSLEDNJA ODBRANA NACIZMA U SLOVENIJI Nakon preko pet meseci iscrpljujuih borbi, 12. aprila 1945. godine snage Jugoslovenske armije su probile Sremski front, juriajui ka zapadnim krajevima svoje zemlje. U okupiranoj Sloveniji i Istri nalazili su se etnici ujia i Jevevia, dobrovoljci Dimitrija Ljotia, Nedieva dravna straa i slovenski domobrani okupljeni oko Leva Rupnika, Ivana Prezelja i biskupa Romana. Naoruani od Vermahta, vrili su poslednje pripreme da se suprotstave Jugoslovenskoj armiji. 15. aprila 1945. godine Mihailoviev izaslanik general Miodrag Damjanovi preuzeo je ove "nacionalne snage" pod svoju komandu, pripremajui se za konaan obraun protiv "Titovih hordi": Vae trupe ovde obuene su i obuvene, odmorne i nahranjene, dobro naoruane i snabdevene svim potrebama za borbu... Oekuje nas jo vaan pun asti zadatak: da onemoguimo prodiranje Titovih hordi u ove lepe krajeve... etnici u Sloveniji bili su u posve neobinoj situaciji. Neki od njih su pozdravljali Nemce faistikim pozdravom, istovremeno se nadajui dolasku Saveznika, nakon ega e omoguiti svome Vrhovnom komandantu brzi povratak u prestoni Beograd. Sa njima su bili i patrijarh SPC Gavrilo Doi i episkop Nikolaj Velimirovi, koji su obilazili borce.

Photo: Wikipedia POGIBIJA MITE LJOTIA

23. aprila 1945. poginuo je voa srpskih SS dobrovoljaca Dimitrije Ljoti, sletevi kolima sa mosta koji su sruili partizani. Ovo je bio teak udarac za profaistike snage. Govor pun zahvalnosti na njegovom pogrebu odrao je vladika Nikolaj Velimirovi: Da je odseena samo jedna grana, stablo ne bi mnogo osetilo, ali stablo je odseeno do korena, i nama je nanesen veliki bol... Ljoti je bio ne samo na, on je pripadao oveanstvu, Evropi, svetu... On nije bio samo dravnik, on je bio hrianin dravnik... To je bio politiar sa krstom. Mi blagodarimo njemu, Njegova Svetost i ja, zahvaljujemo mu to smo doli iz zatoenja do Bea, i od Bea ovamo... On je dao odgovor na sva pitanja. On je u svojoj ideologiji obuhvatio sve grane narodnog ivota." Samo est dana nakon Ljotieve pobigije, 29. aprila 1945. jedinice etvrte jugoslovenske armije su ule u Sloveniju. Istog dana, general Damjanovi je svim snagama izdao nareenje za povlaenje ka Italiji. Beei ka Italiji, etnici su poetkom maja naili na Novozelanane blizu Trsta, kojima su objanjavali da su kraljevska vojska, verna kralju Petru, traei traei oruje i municiju za borbu protiv komunista. Meutim, ovi neshvaeni borci, koji su kapitulaciju doekali u slubi Vermahta, razoruani su i smeteni u zarobljenike logore. KONANI PORAZ NA ZELENGORI U meuvremenu, Jugoslovenska armija je oslobodila Sarajevo, a nemaki ostaci su se povlaili u rasulu. Slomom Vermahta, etnici su ostali bez monih zatitnika i snabdevanja municijom. Odmetnuti general Dragoljub Mihailovi je, sa preostalom gladnom i demoralisanom vojskom, ostao odseen u Bosni. Sredinom aprila, on pokuava proboj ka Srbiji. etnici su tumarali kroz divlja planinska podruja, ostavljajui bolesne i ranjene. Ovo zlopaenje, meu preivelima upameno kao bosanska golgota, dovelo je do strane demoralizacije i osipanja. Mnogi prinudno mobilisani regruti iz Srbije ostavili su tada kosti u Bosni. Avijacija je nadletala etniku kolonu, bacajui bombe i letke sa pozivom na predaju. Do konanog obrauna dolo je na planini Zelengori, kod Sutjeske. Par dana nakon kapitulacije Vermahta, etnike snage su unitene u bici na Zelengori 13. maja 1945. godine, ubrzo nakon ega je drugi svetski rat u Jugoslaviji bio zavren. General Mihailovi se skrivao jo godinu dana, nakon ega je uhvaen, osuen za saradnju sa okupatorom i ratne zloine, i pogubljen. (Kraj feljtona)