VIDYA YOGA KOLA YOGE DRAGANA LONARA

KURS ZA INSTRUKTORA

SEMINARSKI RAD Sutina Atanga Joge

Tema !"e#o$ $e%a &n'ige (AS)TANGA YOGA * +"a,ti-e an$ +.i%o-o!./0 O$ G"ego" Mae.%e

1eog"a$2 ma"t 3454

Kan$i$at L'i%'ana a6o#i7

Mento" D"agan Lon8a"

AS)TANGA YOGA +"a&-a i 9i%o:o;i'a

Detaljan opis primarne serije Ashtanga yoge, pratei tradicionalnu vinyasu i sa autentinim objanjenjima Yoga sutre od Patanjali

UVOD
Za vreme studijs og putovanja u !stra"iva i !nstitut Ashtanga Yoge u #ysore $%%&' godine, pitao sam Ashtanga uitelja (' Pattabhi )oisa o *naaju ranovrsnih *apisa o Ashtanga +injasa #etodi' ,eima -.vo je Patanjali yoga/, on je ista ao da je te st od vrhuns e va"nosti *a ovu olu Yoga 0utra, oju je sastavio drevni vi*ionar Patanjali' ,e ao je da je to te"a te st i da samo is reno prouavanje mo"e dovesti do njegovog ra*umevanja' #olio me da ponem sa dugotrajnim sva odnevnim uenjem Yoga 0utre' (ombinacija tih prouavanja sa sva odnevnim ve"bama Ashtanga +injase me na raju dovela do toga da shvatim da su Yoga 0utra i vinjasa metod *aista samo dve strane istog novia' 1o je centralna tema ove njige' Da bi yoga ve"be bile uspene, ne mo"e biti odvajanja ve"bi od 2ilo*o2ije' Zaista, novi pristupi pra si su uve proisticali i* 2ilo*o2ije, do je pra sa pripremala um *a 2ilo*o2iju' 3 stvari, Yoga 0utra govori da je 2ilo*o2s o istra"ivanje 4 svadhyaya, ili vichara a o je 0han ara na*iva 4 samo po sebi vrsta pra se, i sr" puta a slobodi' .va njiga je posveena ponovnom pove*ivanju ova dva aspe ta i o"ivljavanju onoga to je istorijs i bio jedan sistem, i*gubljen to om vremena' +ono#no ot&"i#an'e A-.tanga Vin'a-a -i-tema !deja da su Yoga 0utra i vinyasa sistem dve strane istog novia je veoma prisutna od poet a moderne Ashtanga Yoge' (' P' )ois je primio vinyasa metod od svog uitelja, 1' (rishnamacharya5 uitelj (rishnamacharya, ,amamohan 6rahmachary, ga je poduio da istra"i ono to se smatralo poslednjom preostalom opijom *apisa, Yoga Korunta, *a oji se mislilo da je sastavljen od strane drevnog vi*ionara +amana' Prema biogra2iji (rishnamacharya, Yoga Korunta je sadr"ala ne samo vinyasa sistem nego i Yoga Sutra od Patanjali7ja i omentar, Yoga Bhasua,
8

oji je sastavio ,ishi +yasa' .ne su bile pove*ane u jednom tomu' !* ovoga mo"emo videti da su, u drevno doba, ono to se danas smatra ao dva sistema oji jedino dele isto ime 4 naime Ashtanga Yoga od Patanjali i Ashtanga +inyasa Yoga od ,ishi +amana 4 bili u stvari jedan sistem' .vde ta o9e vidimo i ideju da se 2ilo*o2ija yoge poduava *ajedno sa pra som' Pra sa asana :polo"aj; sama po sebi predstavlja opasnost' Po ('P')ois7u, -Delimine yoga metode nepove*ane sa svojom unutranjom svrhom mogu da ra*viju -est neprijatelja/ :"elju, bes, pohlepu, ilu*iju, strast i *avist; o o srca' Potpuni Ashtanga sistem oji se pra ti uje sa posveenocu dovodi do slobode unutar srca/' Danas, me9utim, u situaciji smo gde sa jedne strane postoje uenjaci oji po uavaju da ra*umeju Yoga Sutra be* po*navanja njene pra se, do na drugoj strani postoje Ashtanga +inyasa pra tiari oji su dobri u oblasti pra se ali ne po*naju 2ilo*o2iju tog sistema' Zajedni o ve"banje oba aspe ta e uiniti pra su la om, *ato to *namo gde ona vodi i a o stii tamo' 6e* posveene pra se, 2ilo*o2ija se mo"e pretvoriti u istu teoriju' (ad jednom uspostavimo pra su, br*o emo i la o usvojiti 2ilo*o2iju i dostii viu yogu' Zna8a' A-.tanga Yoge $ana<e tvrdim ovde da je +inyasa yoga jedini obli Patanjali Yoge' 1o bi bilo apsurdno' .na je, me9utim, jedna od autentinih obli a Patanjali sutra oja je jo "iva' .vaj sistem je dragocen 4 i *naajan 4 danas jer je nastao od drevnog vi*ionara +amana, autora Yoga Korunta, naroito *a grihasta (Porodine ljude)). Porodian ovek je ne o o ima posao i porodicu i "ivi i radi u drutvu, *a ra*li u od monaha, usamljeni a ili as ete : sannyasi;' <e i oblici yoge su osmiljeni *a usamljeni e oji nemaju drutvenih odgovornosti i mogu da se posvete meditativnim tehni ama to om celog dana' !pa , yoga ne *ahteva da budete usamljni i as eta' (ao to 6hagavad =ita objanjava> ?.naj oji spolja ispunjava svoje drutvene du"nosti ali i*nutra ostaje slobodan je pravi jogin-' 3 te stu se dalje a"e da ada bi svi prestali da ispunjavaju svoje drutvene du"nosti, svet bi, i* oiglednih ra*loga, bio uniten' Zato ne treba da nas u*nemirava to to nas obave*e prema drugima spreavaju da vie vremena posvetimo pra si, poto je upravo ispunjavanje svojih du"nosti pra sa' .no to je va"no je a o ve"bamo' (a o oristimo dragoceno vreme oje mo"emo da odvojimo *a ve"banje'
@

(ada je 1' (rishnamacharya *avrio svoju obu u, njegov uitelj ,' 6rahmachary mu je predlo"io da se o"eni, stvori porodicu i poduava yogu ljudima i* gradova' .vo je i*nenadilo mladog ove a 4 poto je proao ta o viso u obu u mogao je da postane veli i uenja ili poglavar manastira' (ada bi bio uitelj yoge ljudima i* gradova imao bi veoma ni*a drutveni status' 6rahmachary je re ao (rishnamacharya da ui Yoga Korunta, poto je *nao da e ga ona najbolje opremiti *a poduavanje porodinog ove a' +inyasa yoga opisana u tom te stu je bila idealni obli Patanjali joge *a orodine ljude, poto *ahteva samo o o dva sata ve"banja dnevno' O-am -te!ena /oge i &a&o oni "a$e :a'e$no Prema Patanjaliu ima osam ?stepena- yoge' !* sledee prie mo"emo ra*umeti a o su oni pove*ani> <e ada davno jedan par je sreno "iveo u *emlji oja je imala nepravednog ralja' (ralj je postao ljubomoran na njihovu sreu i utamniio je mu"a' (ad je "ena nou dola do tamnice da ga utei ove joj je dovi nuo da treba da se vrati sledee noi sa duga im svilenim oncem, veoma ja im oncem, "icom, onopcem, bubom i malo meda' !a o je bila *bunjena ovim *ahtevom, "ena se vratila sledee veeri sa svim ovim stvarima' #u" joj je onda *atra"io da ve"e svileni onac *a bubu i nama"e med na njene antene' .nda bi trebalo da stavi bubu na *id tornja sa glavom na gore' <amirisavi med, buba je poela da se penje u* toranj, oe ujui da na9e jo meda, usput vu ui svileni onac' (ad je stigla do vrha tornja, ove je u*eo svileni onac i dovi nuo "eni da prive"e ja i onac na drugom raju' Privu ao je ja i onac, privrstio ga je i re ao "eni da prive"e "icu na drugi raj' )ednom ada je doao do "ice, sve ostalo se br*o odigralo' Privu ao je "icu *a oju je bio prive*an onopac, uvrstio jedan njegov raj i spustio se u slobodu' .vaj par su yogini' Zatvors i toranj predstavlja uslovljeno bivstvovanje' 0vileni onac simbolie proiavanje tela ro* asane' )a i onac predstavlja pranayamu, produbljivanje disanja, "ica simbolie meditaciju a onopac samadhi, stanje istog bia' (ada se jednom do9e do poseda ovog onopca, sloboda i* uslovljenog postojanja je mogua' Patanjalijevih osam stepena yoge su na sledei nain pove*ani sa Ashtanga +inyasama' Prvi stepen se sastoji od eti og sistema, oji obe*be9uje da se yogin pove*uje na harmonian nain sa *ajednicom u o ru"enju' Ati a pravila su> ne povrediti drugog, biti is ren, ne rasti, imati odnos samo sa svojim partnerom i u*dr"ati se od pohlepe'
B

Drugi stepen se sastoji od pravila, oja obe*be9uju da telo i um jednom proieni, ne budu ponovo uprljani' Proiavanje u yogi nema ni a ve ve*e sa puritanstvom' 3mesto toga ono se odnosi na ?podlo"nosttela i uma' ?Podlo"nost- je osobina telaCuma da ga o olina uslovi ili ostavi traga na njemu' Pravila u ljuuju 2i*i u i mentalnu istotu, *adovoljstvo, jednostavnost, prouavanje svetih te stova i prihvatanje postojanja 3*vienog 6ia' Prva dva stepena se u poet u implementiraju spolja i oni 2ormiraju osnovu i* oje se predu*ima pra sa' (ada se bolje upo*namo sa yogom oni postaju naa druga priroda i javljaju se prirodno' 1rei stepen je asana' #nogobrojne prepre e spo*navanju svoje istins e prirode se mani2estuju u telu, npr' bolest, tromost, dosada' 1elo ima ja uticaj i a o je u loem stanju loe deluje na 2un cionisanje uma i intele ta' (ro* pra su yoga asana telo postaje ?ja o i lagano ao telo lava-, po citatu 0hri (' Pattabhi )ois' 1e tada e ono biti pravo sredstvo puta yoge' (ao to Yoga Sutra objanjava ?sva a misao, emocija i is ustvo ostavljaju podsvesni otisa :samskara) u umu-' .vi otisci odluuju a vi emo biti u budunosti' Prema Brihad ranyaka !panishad, sve do se ne dostigne osloba9anje, dua, ao gusenica oja se vue sa trav e na trav u, e *avisno od snage tih utisa a u ovom "ivotu, posegnuti i i*vui se a novom telu i novom "ivotu' .vo *nai da telo oje imamo danas nije nita drugo do a umulacija naih prolih misli, emocija i radnji' 3 stvari nae telo je ristali*ovana istorija naih prolih misli' .vo je potrebno u potpunosti promisliti i ra*umeti' 1o *nai da je asana metod oji nas osloba9a od prolog uslovljavanja na upljenog u naem telu, da bi smo stigli u sadanji trenuta ' 1reba obratiti pa"nju da e nametnuta pra sa samo naneti novi sloj podsvesnih otisa a ba*iranih na patnji i bolu' 1a o9e e poveati identi2i aciju sa telom' 3 yogi, identi2i acija sa bilo im to nije trajno se *ove ne*nanje :avidya). .vo mo"e delovati prilino apstra tno u prvi mah, ali svi mi oji smo videli voljenu osobu a o umire emo se prisetiti dubo og uvida injenice da ada smrt nastupi telo i*gleda samo ao preostala pra*na ljus a' Poto je telo nae sredstvo putovanja i s ladite nae prolosti mi "elimo da ve"bamo asane onoli o oli o nam prija, do osloba9amo i preva*ila*imo prolost oja se na upila u njemu' Yoga je srednji put i*me9u dva e strema' <a jednoj strani mo"emo ii do e strema 2anati og ve"banja i e"nje *a idealnim do poriemo realnost sadanjosti' Problem u ve*i ovoga je da se mi jedino pove*ujemo sa onim a vi "elimo da postanemo u budunosti a ne sa onim a vi smo sada'
&

Drugi e strem *astupaju ne e ole psihoterapije oji se 2o usiraju na naglaavalje prolih trauma' A o ovo radimo te traume mogu da pojaaju svoj uticaj na nas i mi se odnosimo prema sebi ao to smo u prolosti, de2iniui sebe ro* ?stvari oje dola*e- i ?procesom ro* oji prola*imo-' sana je po*iv da se oprostimo od tih e strema i stignemo do istine u sadanjem momentu' Ka&o -e !"o%e emo,i'e2 mi-%i i uti-,i mani;e-tu'u u te%u< <e i uenici yoge do"ivljavaju bes pri po retima savijanja napred' .vo je *bog prolog besa oji je na upljen u butnim miiima' A o se svesno oslobodimo besa ta emocija e nestati' A o ne, on e se pojaviti u ne om drugom obli u, mogue ao in agresije ili hronina bolest' Drugim uenicima se plae pri intet*ivnom savijanju una*ad' Amocionalni bol se s uplja u grudima, gde 2un cionie ao o lop oji se stvrdnjava o o srca' .vaj o lop se mo"e rastvoriti u savijanju una*ad' A o se oslobodimo o lopa nastupie oseanje ja og ola anja pone ad praenog plaem' A stremna u oenost mo"e biti pove*ana sa mentalnom, ili nesposobnou da ove dopusti da se na9e u nepo*natim situacijama' A stremna 2le sibilnost s druge strane mo"e biti pove*ana sa nesposobnou da se *au*me stav u "ivotu i postave granice' 3 ovom sluaju asana ve"ba treba vie da se ba*ira na sna*i, na stvaranje ravnote"e i uenju o tome da se odupre iste*anju na ne*godnim mestima' sana nas po*iva da pri*namo prolost i odpustimo je od sebe' .vo e nas *au*vrat dovesti do sadanjeg momenta i dopustiti nam da se oslobodimo ograniavajuih oncepata ao to je ideja o tome o smo' Detvrti stepen je pranayama' Prana je "ivotna snaga, oju ta o9e *ovu unutranji dah5 pranayama je proirenje prane. Yogini su ot rili da se pulsiranje ili osciliranje prane deava istovremeno sa po retima uma :chittavrtti;' Pra sa pranayame je i*uavanje i uve"bavanje disanja do ta e umirenja u ojoj ono ne u*nemirava um' 3 vinyasa sistemu pranayama se ve"ba primenjivanjem ujjayi daha' Eaganim ste*anjem grla dah se produ"ava' 3imo da nam ovaj po ret prati dah to onano dovodi do toga da telo be* napora prati disanje' 3 ovom momentu ne po reemo mi telo nego snaga prane' Postajemo sposobni da diemo celim telim to je jedna o ravnomernom irenju prane svuda' .vo je ayama 4 produ"eta daha' Peti stepen je pratyahara 4 povlaenje ula' "aitri !panishad a"e da a o ove postane preo upiran obje tima ula um je preoptereen to dovodi do ilu*ije i patnje' A o se me9utim gorivo i* ula *adr"i onda, ao vatra oja se gasi be* goriva, um postaje ponovo apsorbovan u svoj i*vor,
F

srce' ?0rce- u jogi je meta2ora ne *a emocije nego *a na centar, svest ili sopstvo' 3 +inyasa yogi povlaenje ula se uve"bava ro* drishti 4 2o usnu ta u' 3mesto lutanja pogledom do se ve"baju asane, to dovodi do pojaavanja ula, ostajemo unutar sebe, upirui pogled prema propisanim mestima' Dulo sluha se povlai sluajui *vu disanja to u isto vreme daje povratnu in2ormaciju o valitetu asane' 0prevajui rasipanje nae pa"nje ra*vijamo ono to tantri a 2ilo*o2ija na*iva centrom : madhya;' ,a*vijajui centar um se na raju suspenduje i prana, oja je mani2estacija "ens og aspe ta stvaranja, boginja 0hapti prestaje da oscilira' 1ada se prepo*naje stanje bo"ans e svesti :#hairava;' Gesti stepen je dharana 4 oncentracija' A o ste po uali da meditirate u pra*nom prostoru i*me9u dve misli *naete da um ima tendenciju da se ve"e *a sledeu misao oja se pomalja' Poto sve stvari imaju 2ormu a subje at oji to do"ivljava 7 svest 7 je be*oblina, um to obino previdi' Potrebno je dosta oncentracije da pa"nja ostane na svesti ada postoje mnoge distra cije' 3ve"bavanje oncentracije je preduslov i priprema *a pravu meditaciju' 1reniranje oncentracije nam omoguava da ostanemo 2o usirani na bilo oji i*abrani predmet' Prvo se i*aberu jednostavni predmeti to nas *a u*vrat priprema *a pretposlednji ?predmet-, be*oblinu svest to je nita drugo nego ista svesnost' (oncentracija u +inyasa Yogi se uve"bava 2o usiranjem na #andhas' <a spoljanjem nivou 2o us je na "ula i !ddiyana Bandha :pelvisna i donje abdominalna dija2ragma;, ali na unutranjem nivou je na pove*ivanju po reta, disanja i svesnosti :#andha H pove*ivanje;' Da bi se postiglo ovo pove*ivanje moramo napustiti pra su beta mo"danih talasa oji obino prati pa"nju' 3mesto toga potrebno je da se prebacimo na al2a obra*ac oji omoguava viestru i 2o us i vodi u istovremenu svesnost o svemu ili prisutnosti u sadanjem momentu to je u stvari meditacija' 0edmi stepen je dhyaha 4 meditacija' #editacija *nai mirovanje be* i a vog uticaja i*me9u e strema uma i i*nenadno ?bivstvovanje- umesto ?postajanje-' ,a*li a i*me9u ovog i prethodnog stepena je da u oncentraciji postoji svesni napor da se is ljue sve misli oje nisu ve*ane *a na i*abran predmet' 3 meditaciji postoji stalni priliv utisa a o predmetu i svesnost o njemu be* i a vog napora volje' 1ipini i*abrani predmeti su srce lotosa, unutranji *vu , disanje, samosvest, proces percepcije i intele ta, sopstveno meditativno bo"anstvo :ishtadevata; ili +rhovno 6ie' 3 +inyasa Yogi meditacija poinje ada umesto o#avljanja ve"bi mi smo o#avljani i pomerani' 3 ovoj ta i shvatamo da, poto mo"emo da
I

posmatramo telo, mi nismo telo nego dublje bie oje tome svedoi' +injasa pra sa je stalno menjanje polo"aja, stalna promena obli a na ojima se ni ada ne *adr"avamo' 1o je samo po sebi meditacija na nestalnosti' (ada stignemo do ta e u ojoj shvatamo da sve to do sada *namo 4 svet, telo, um i pra sa 4 je podlo"no stalnom menjanju, stigli smo do meditacije na intele tualnom nivou :#uddhi;' #editacija se me9utim ne javlja samo u dhyana nego u svim 2a*ama pra se' 3 stvari Ashtanga +inyasa sistem je meditacija po reta' Prvo meditiramo na polo"aju tela u prostoru, to predstavlja asane' Zatim meditiramo na "ivotnoj sna*i oja po ree telo, to predstavlja pranayamu' 0ledea 2a*a je meditacija na ulima ro* drishti i sluanje disanja, to predstavlja pratyaharu. #editacija na pove*ivanju svih aspe ata pra se je oncentracija :dharana;' .smi stepen, samadhi, ima dva obli a 4 predmetni i bespredmetni' Predmetni samadhi je ada um po prvi put, ao ist dragulj, istinito re2le tuje ono na ta je usmeren i ne stvara samo jo jednu simulaciju stvarnosti' Drugim reima um je proien do stepena ada se uopte ne menjaju in2ormacije primljene i* ula' Da bi se ovo do"ivelo moramo da se ?ra*uslovimo- do nivoa na ome se osloba9amo od svih negativnih i ograniavajuih ablona i* prolosti' Patanjali a"e ?#emorija je proiena ao da je oslobo9ena od svog sopstvenog obli a-' 1ada se spo*na sve to se mo"e spo*nati o predmetu' 6espredmetni samadhi je najvii obli yoge' .n ne *avisi od predmeta ve se ot riva subje t oji tome svedoi ili svesnost, to je naa prava priroda' 3 ovoj samadhi talasi misli su pre inuti to dovodi do spo*naje onoga to je uve bilo prisutno> svesti ili bo"ans og jastva' .vo rajnje stanje je i*van posti*anja, van obavljanja i van uve"bavanja' 1o je stanje istog e statinog bivstvovanja opisanog i*ra*om kaivalya 4 stanja u ome postoji sveu upna sloboda i ne*avisnost od bilo a ve spoljne stimulacije' 3 2i*i im disciplinama yoge samadhi se dosti"e suspendovanjem e strema sunevog :pingala; i meseevog :ida; uma' .vo stanje se javlja ada unutranje disanje :prana; u9e u centralni anal : sushumna;' .nda nam i*nenada blesne istina ili dubo a stvarnost' Zato 'e t"a$i,iona%na !"a&-a 'o u#e& !"imen%'i#a 0elja je jednom ova o ra*govarao sa ,ama rishnom> ?)a sam prosti selja ' #olim te u jednoj reenici mi po a"i metod pomou oga u dostii sreu'- ,ama rishnin odgovor je bio> ?3 potpunosti prihvati injenicu da si maina ojom upravlja 6og'- .vo je potrebno dubo o ra*umeti' Ago se
%

stvara te ro* uverenje da pojedinci sprovode slobodnu volju5 a *a u*vrat ego proi*vodi patnju' 3 Bhgavad $ita Eord (rina navodi ?0ve radnje se uve obavljaju od strane guna : valiteta; prirode :prakrti;' .naj iji um je *avaran pomou egoi*ma misli da sam ja vrilac'.vo *nai da je sveu upni osmos, u ljuujui na telo7um omple s, jedna nesvesna maina ojom upravlja 6og' <ae sopstvo, to je ista svest, je veito nea tivno' .no je samo svedo ' <aputanje ideje da smo mi ti oji delujemo je osli ano u Yoga 0utri Ptanjalijevom upotrebom i*ra*a kaivalya. .vo rajnje stanje u yogi je reali*acija potpune ne*avisnosti svesti' Poto je potpuno ne*avisna ona nema ni a vog naina da utie na svet' (ao ogledalo oje samo re2le tuje svest ne mo"e ni da odbije ni prigrli predmete svog i*bora' .dustanite od oseanja posrednitva, re ao je (rishna> ?0amo budala veruje da sam ja vrilac'<aputanje ilu*ije slobodne volje se osli ava u vinyasa sistemu prihvatanjem originalnog sistema ona o a o ga je predstavio ,ishi +amana' <aravno da je la o napraviti na sopstveni redosled asana i najverovatnije e doi do omercijalnog uspeha i slave' Ali tada ri*i ujemo da po9emo *a egom oji a"e ?)a sam vrilac i reator'- #i smo samo ista svest 4 onaj oji vidi, svedo , sopstvo 4 to, ao to a"e Samkhya Karika ne igra ni a vu a tivnu ulogu u ovom svetu' 1o ne *nai da ne mo"emo adaptirati pra su na ne o vreme a o do9e do te oa ili potrebe *a yoga terapijom' Potrebno je da se vratimo originalnom sistemu ada god je mogue' ,ishi +amanov sistem vodi ro* spoljne stru ture i ogranienja do unutranje slobode' A o stalno pra ti ujemo sopstvene se vence, stvaramo unutranja ogranienja putem spoljne slobode' ,ishi i* davnina nisu *aeli drevne umetnosti i nau e putem po uaja i pogre e' #etod oji su oni oristili je bila samyama, oja ombinuje oncentraciju :dharana;, meditaciju :dhyana; i apsorpciju :samadhi;' <a taj nain se stie dubo o *nanje o sr"i stvari a ve *aista jesu' ! sam Patanjali objanjava u Yoga Sutra a o je ste ao *nanje' Znanje uma, re ao je, se stie vrenjem samyama na srcu' .n ta o9e objanjava a o mo"emo ra*umeti telo' #edicins o *nanje, re ao je, se stie ve"banjem samyama na pup u 4 na#hi chakra' 1a o je nastala nau a yurveda. 1reba spomenuti da je Patanjali pri upio %haraka Samhita, jedan ayurvedi i te st' (ada uimo i pra ti ujemo drevne nau e danas, potrebno je da to radimo sa oseanjem potovanja i odanosti' 3enja drevnih majstora ni ada nisu proglaena nevalidnim' 0amo im se pridodavalo'
$J

+"#i $eo
O-no#e $i-an'e2 6an$.a-2 $"i-.ti2 #in/a-a Di-an'e

<ajoitiji aspe t Ashtanga Yoga sistema su ra*liite yoga asane :polo"aji;' #e9utim jo je va"niji nevidljivi sadr"aj oji se sastoji od tri osnovne tehni e' .ve tehni e ve*uju polo"aje *ajedno u jednu nit ta o da one postaju yoga mala ili venac' 3 vinyasa yoga sistemu telo se oristi ao mantra, polo"aji predstavljaju perle a tri osnovne tehni e ine nit oja dr"i perle *ajedno da bi stvorile venac yoga polo"aja' 0istem je stvoren ta o da slu"i ao meditacija po reta, gde je prela* i* sva og polo"aja u sledei isto ta o va"an ao i sami polo"aji' Za poetni a je neophodno da naui ove tri 2undamentalne tehni e od poet a' (ad se jednom njima ovlada ve"banje e postati s oro be* napora' 6e* njih ve"banje mo"e postati naporan rad' 1ri tehni e su !jjayi pranayama, "ula Bandha i !ddiana Bandha' 0ada se 2o usiramo na prvu od njih' U=a'i !"ana'ama Ujjayi pranayama *nai ?pobedni o disanje- ili pobedni o produ"avanje disanja' !*ra* pranayama je ombinacija dve rei, prana i ayama' yama *nai proirenje do prana mo"e imati ne oli o *naenja' .bino se oristi da o*nai unutranje disanje ili "ivotnu snagu, i ao ta va ini deo suptilne anatomije tela' Drugi elementi suptilne anatomije su nadis : anali energije; i chakras :centri energije;' Pone ad me9utim prana se oristi da o*nai spoljno ili anatoms o disanje' 3 ovom onte stu pranayama *nai produ"enje disanja> usvajanje mirnog i usaglaenog naina disanja' (ada je disanje mirno um je ta o9e miran' !jjayi pranayama je proces produ"enog disanja i na taj nain produ"avanje "ivotne snage' Da bi je uve"bali potrebno je lagano ste*anje glotisa 4 gornjeg otvora gr ljana 4 deliminim *atvaranjem pomou epiglotisa' Apiglotis je po lopac u grlu oji je *atvoren ad pijemo vodu a
$$

otvoren ad diemo' <apola *atvarajui epiglotis produ"avamo disanje i stvamo blagi itei *vu oga sluamo *a vreme cele ve"be' Proi*vedeni *vu na i*gled dola*i i* sredine grudi a ne i* grla' =lasne "ice nisu u ljuene poto bi to dovelo do iste*anja> sva o be*glasno pevuenje oje prati *vu ao vetar u drveu ili talasi na obali se mora u inuti' 0luanje *vu a sopstvenog disanja ima ne oli o impli acija' Prvo i najva"nije je da je to pratyahara tehni a' Pratyahara, peti stepen joge, *nai ?povlaenje ula- i* spoljnog sveta ili jednostavnije ?povlaenje unutra-' . ovome e asnije biti vie rei' Za sada je dovoljno rei da sluanje svog sopstvenog disanja s ree vau pa"nju a unutra i odvlai je od spoljnih *vu ova' .vo poma"e meditaciji' Da ta vie *vu disanja nas mo"e nauiti s oro svemu to treba da *namo o svom stavu u polo"aju' Povremeno disanje mo"e *vuati nategnuto, naporno, plit o, agresivno, ravno, rat o ili br*o' Dovodei ga do idealnog glat og prijatnog *vu a poinjemo da ispravljamo sva i negativni ili nepovoljni stav' Da bi se ve"bala !jjayi sedite u uspravan ali udoban polo"aj' Ponite da stvarate ujjayi *vu ravnomerno, be* pre ida i*me9u disanja' <e a *vu bude istog valiteta sve vreme disanja, to om udisaja i i*disaja' Produ"ite sva i dah i produbite ga' Diite jedna o irei rebra' Diite istovremeno i u strane, prednji deo, *adnji deo i napo on u gornje delove plua' Potrebno je da rebra imaju blagi pulsiranjui po ret to *nai da se unutranji miii odmaraju u udisaju omoguavajui rebrima da se slobodno ire do diemo' <aa ultura se obino 2o usira samo na abdominalno disanje to dovodi ne samo do *grbljenog polo"aja nego i do u ruenosti rebara' 1o se deava jer unutranjim miiima nedostaje ve"ba i to *au*vrat blo ira proto rvi i "ivotne snage u tora s i otvara put oronarnim bolestima i ardiopulmonarnoj slabosti' Zgrenost u ovoj oblasti nastaje *bog oputenosti re tusabdominis miia, po*natijih ao trbunja a' .va *grenost dovodi do me anog stoma a i pospeuje abdominalno disanje' Dalje, oputanje trbunja a dovodi do sputanja pubine osti, oja dovodi do prednjeg nagibnua pelvisa, to stvara hiperlordotina donja le9a, po*natija ao pogrbljena le9a' .vo *au*vrat podi"e unutranji raj erector spinae, glavnog miia *a iste*anje le9a' 0 raen na ovaj nain erector spinae gubi svoju e2e tivnost u podi*anju grudnog oa' =rudi se sputaju to dovodi ne samo do *grbljenosti nego i do *grenosti rebarnog lu a' .vo onemoguava organima u trupu da budu masirani *a vreme disanja' <edostata masa"e i po reta srca i plua smanjuje njihovu otpornost prema bolesti' .va av ablon oji dovodi do *grbljenosti i na rivljenosti pelvisa i oputenog grudnog oa je jedna od najgorih naruenosti dr"anja, i njegov
$2

glavni u*ro je 2avori*ovanje abdominalnog disanja i re*ultujua slabost abdomena' 3 jogi oristimo i abdomen i grudni o u disanju' !nter ostalni miii se uve"bavaju ro* a tivno disanje' +a*duh se bu valno pumpa i* plua do ne preostane jedino *apremina e spiratornog volumena, to je oliina va*duha preostala na on punog i*disaja' Kilj je da se produbi disanje da bi se poveala vitalnost' .vo se mo"e postii ne udisanjem to je dublje mogue nego prvo potpunim i*disajem da bi se stvorio prostor *a novo udisanje' Dva su vitalna ra*loga oji dovode do "elje *a poveanjem volumena disanja' Prvo, produbljenjem udisaja poveavamo oliiu dovoda iseoni a' Drugo, produbljivanjem udisaja i*demo vie otrova' .vi otrovi imaju vie ategorija> 7 #entalni to sini 4 primeri u ljuuju "elju *a on2li tom sa drugim ljuds im biem ili *ajedni im on2li tom ao to je "elja da se po9e u rat sa drugim narodom be* ob*ira i* og ra*loga 7 Amocionalni to sini 4 strah, bes, mr"nja, ljubomora, "elja *a patnjom i slino 7 Li*i i to sini 4 metaboli i otpadni proi*vodi oji se nisu i*luili 7 . olins i to sini 4 olovo, ni otin, ugljen dio sid, sumpor dio sid, re reacione droge i slino 0vi ovi to sini imaju tendenciju da se *adr"avaju i na upljaju u telu u ?ustajalim, mrtvim- oblastima gde postoji mala oliina iseoni a, esto o o *globova ili u masnoama' <a upljanje ovih to sina bu valno predstavlja energets o odumiranje odre9enih delova tela *natno pre smrti celog organi*ma 4 mo"e na raju dovesti do hronine bolesti' 3stvari na upljanje to sina i nedosta iseoni a u dre9enom t ivu je u*ro broj jedan hroninih bolestih' Dubo im disanjem, i*disanjem na upljenih to sina i udisanjem iseoni a predu*imamo prve ora e a povrat u tela svom prvobitnom stanju *dravlja' Potrebno je i vie ora a i o njima e biti rei asnije' 3 rat o oni s upljaju *alihe energije :u sledeem odelj u o bandhama; i bude celo telo :drugi deo, Asana;' =lavni ra*log *a ve"banje !jjayi pranayame nije me9utim *bog 2i*i ih prednosti nego da bi se umirio um' Zato umu treba smirenjeM Yoga sutra u !'2' navodi ?Yoga je umirenje 2lu tuacija uma'- 0utra !'8' a"e ?0amo onda ad je um umiren posmatra vidi svoju pravu prirodu-' 3m se mo"e dovesti u stanje slino je*eru' A o se pojave talasi misli :vrtti; povrina je*era se u*nemiri i pojave se talasii' =ledajui u vodu mo"ete videti jedino is rivljenu predstavu sebe' .vo is rivljenje je ono to
$8

stalno vidimo i ra*log je to ne po*najemo istins og sebe' 1o dovodi do patnje :duhkha; i ne*nanja :avidya;' (ada se talasi misli povu u i povrina je*era uma umiri po prvi put mo"emo videti o smo mi *aista' 3m je potpuno ist i ao re*ultat toga mo"emo se poistovetiti sa predmetom na oga se usmerimo' Za ideju o smirivanju 2lu tuacija uma se obino a"e u yogi oj literaturi da je *arobljavanje uma ili ontrola uma' !*ra* ? ontrola uma- je pogrean i nepravilan' .*biljno je riti ovan od strane vi*ionara ao to su ,amana #aharshi oji je re ao da a o "elite da ontroliete um potreban vam je drugi um da ontrolie prvi a trei da ontrolie drugi' A o i *anemarimo ovu regresiju u bes onano doputanje posebnim delovima vaeg uma da se bore *a ontrolu jedni na drugima mo"e dovesti do i*o2renije' 3 manje e stremnim sluajevima mo"e dovesti do ?opsednutou ontrolom- to u a*uje na injenicu da je ne o veoma nesrena osoba' Drevni jogini su nali reenje *a ovaj problem ad su shvatili da ra*miljanje :vrrti; i retanje "ivotne snage :prana; se deavaju *ajedno' Prema &atha Yoga Pradipika ?i um i disanje su ujedinjeni ao mle o i voda i oboje je jedna o po svojim a tivnostima' 3m poinje svoje a tivnosti ada postoji disanje a prana poinje svoje a tivnosti ta o gde postoji um'0ada *namo da se um i disanje po reu *ajedno' Dire tno uticanje na um se smatra te im ali ro* upravljanje disanjem mo"e se mnogo la e postii' Produbljivanje disanja putem ve"bi ujjayi pranayame ola ava to prane' +a"no je da se uve die samo ro* nos' A o diemo ro* usta i*gubiemo toplotu i energiju' 1a o9e e biti pojaano i suenje' Prema indijs oj tradiciji demoni e ui a o se usta dr"e otvorena' .igledno demoni postaju veoma ljubomorni na *asluge oje yogin a umulira' .staviu sva ome od vas da individualno proceni ovo gledite' Zapamtite pove*anost disanja i po reta' 0va i po ret proistie i* disanja' 3mesto da se reete sa dahom i pratite ga disanje treba da po rene po ret' +e"bajui na ovaj nain disanje e nas po renuti ao to jesenji vetar podi"e lie'

1an$.a<auili smo u prethodnom odelj u va"nost dubo og disanja' Gta je to tano to ini yogins o disanje ta o e2e tivnimM

$@

Da bismo odgovorili moramo se ponovo po*abaviti idejom prane' (ao to ve *namo prana se mo"e odnositi na anatoms o disanje ali najee o*naava "ivotnu snagu lociranu u suptilnom telu' +a"no je ra*umeti da ove dve stvati nisu identine' #e9utim po reti "ivotne snage oji se deavaju u suptilnom ili energets om telu imaju ve*e sa po retima disanja u u upnom telu' <a to prane se mo"e uticati usmeravanjem disanja' .n a mo"e da se a umulira i sauva' Dosta nas je ulo prie yogina oji su uspeli da pre"ive be* iseoni a dugi period vremena' !a o cilj yoge nije da posti"e ova ve stvari one su ipa mogue oristei sistem ve"bi oji se *ove mudras, u *naenju ?peat-' .ne su ombinacija dr"anja, disanja i bandhe i dovode do toga da se prana *apeati' 3pravo ovaj proces *adobijanja ontrole nad "ivotnom snagom je ono to ra*li uje yoga ve"be od obine gimnasti e' =imansti a i sport vam mogu doneti 2ormu ali nemaju e2e at uvanja energije oji ima yoga jer ne oriste mudru i bandhu' (ombinacija polo"aja sa pranayamom i bandhom ini yogu ta o e2e tivnom' !*ra* bandha je pove*an sa engles om reju ?bonding-, ve*ivanje' #i ve*ujemo disanje, po ret i svesnost *ajedno' Prva banda se *ove Mula Bandha to prevodimo ao ? orens i atanac-' ,eju oren o*naavamo oren ime, pelvi o dno ili tanije centar pelvi og dna, perineum' Perineum je miino telo i*me9u anusa i genitalija' Eaganim ontra cijama pubo7repnog :PK; miia, oji ide od pubine do repne osti :coccyN;, stvaramo energets i peat oji *atvara pranu u telo i na taj nain je spreava da i*a9e ro* ba*u ime' Za #ula 6andhu se smatra da po ree pranu prema centralnom analu oji se *ove sushumna oji je suptilni e vivalent ime' Eociranje PK miia mo"e u poet u biti te o' Predlo"eno je da se anus stegne ili da se ontrahuje mii oji se oristi *a *austavljanje uriniranja ali ove indi acije nisu potpuno tane' #ula 6andha nije nijedan od ova dva miia nego je locirana i*me9u njih' .vi predlo*i imaju svoju vrednost jer nude vo9ostvo do ne postanemo osetljivi i budemo u stanju da i*olujemo PK mii' Za "ene je od osnovne va"nosti da ne pomeaju #ula 6andu sa ontra cijama grlia' .va ontra cija se obino javlja naroito *a vreme napornih a tivnosti' A o bi "ena ovo radila sva odnevno do se bavi yoga ve"bama to om dva sata imala bi te oe pri pora9anju' 3 poet u uglavnom primenjujemo u upni miini atanac oji deluje na celo upno telo' +e"banjem sti"emo do energinog atanca oji vie deluje na suptilno ili prani o telo' (ada se njom ovlada, #ula 6andha postaje potpuno mentalna i deluje na au*alno telo'
$B

Da bi se upo*nali sa #ula 6andhom sedite uspravno u udobnom polo"aju i 2o usirajte na lagano ontrahovanje perineuma oji je centra pelvi og dna' 0a i*disajem vi*uali*ujte disanje oje poinje u no*drvama i lagano se sputa u grlo, grudi i abdomen do se naj*ad ne uvrsti u pelvi o dno oje lagano ontrahuje' (ad pone udisanje doie do automats og podi*anja' Poto *adr"avamo dah u pelvi om dnu putem ontrahovanja PK miia stvaramo su ciju i energino podi*anje ro* celu sr" tela' 1o je #ula 6andha' 0a ovim po retom napravljen je prvi ora a *arobljavanju donjeg to a "ivotne snage, oja se poveava sa starenjem i dovodi do smrti, bolesti i raspadanja ao truljenje bilj e i pretvara ga u gornji to oji pospeuje rast i dalje cvetanje' #ula 6andha se od"ava to om celog ci lusa disanja i to om cele ve"be' 0va i polo"aj bi trebalo da nastane i* ovog orena' Potpuno se osloba9a te *a vreme dubo e rela sacije u potpunoj predaji' Druga bandha je Uddiyana Bandha' <ju pone ad meaju sa uddiyana'om, jednom od shat karmas ili est radnji oje se ta o9e *ovu kriyas hatha yoge' .va uddiyana je priprema *a nauli, stomani o ret' <auli se uve"bava usisavajui itav abdominalni sadr"aj u tora tinu upljinu' ,adi se jedino *a vreme *adr"avanja daha :kum#haka; i veoma se ra*li uje od tehni e oja se ve"ba u vinyasa yogi' !ddiyana Bandha u vinyasa yogi je mnogo laganija ve"ba' 0astoji se od laganog ontrahovanja transver*alnog abdominalnog miia oji ide hori*ontalno ro* abdomen i oristi se da uvue abdominalni sad"aj u* imu' Da bi se uspeno prelo na !ddiyana Bandha va"no je i*olovati gornji transver*alni abdominalni mii od donjeg dela i oristiti samo deo ispod pup a' 3 suprotnom se loe utie na slobodne retnje dija2ragme' A o je po ret dija2ragme ogranien du"e vreme, agresivne, hvalisa e, egoistine i mao tendencije se mogu ra*viti u psihi' .vim se nije bavilo tradicionalno uenje' 0han ara i Patanjali nam daju sledea objanjenja' !stins i polo"aj ili dr"anje, po 0han ari je ono oje be* napora dovodi do meditacije na 6rahman a ne do bola i muenja sebe' Patanjali a"e da se asana usavrava ada se dostigne meditacija o bes onanosti :amanta; putem osloba9anja od preteranog napora' <e i tvrde da je ashtanga yoga borila a yoga i da je ratnici oriste da se psihi i pripreme *a bit u' .vo je veoma jadno nera*umevanje' .ni oji su se istins i bavili ve"banjem e se oseati umorni i sreni a ne psihi i spremni *a bit u' Dove vie osea "elju da *agrli svog neprijatelja i da im, u potpunoj predaji, preda to god tra"e, mo"da a i istins i savet a o da u"ivaju u svom "ivotu a ne da ga uludo troe na ta ve gluposti ao to su
$&

agresija i rat' <e postoji ratni a yoga' ,at i yoga is ljuuju jedno drugo jer je prva jogi a *apovest ahimsa 4 nenasilje' ,ichard Lreemen a"e da je !ddiyana Bandha ustvari samo lagano uvlaenje odmah i*nad pubine osti' Gto suptilnija postane !ddiyana Bandha to e ara ter ve"baoca biti vie mirniji, neviniji, sreniji i nali detetu' Predla"em da se *apone uvrivanjem abdominalnog *ida ispod pup a a onda, a o se svesnost poveava sa godinama pra se, pustiti da !ddiyana Bandha s li*ne nani"e' )o jednom, to je ona suptilnija to e !ddiyana Bandha imati vie uticaja na suptilno telo' (ao to sam spomenuo u prethodnom odelj u *adnjih @J godina u naoj ulturi naglasa se stavlja na abdominalno disanje' .vo ima svoje mesto u umetnostima, naroito plesu i po*oritu, i ao terapija' 0igurno je od pomoi pevaima i glumcima i ne ome oji prola*i ro* psihoterapiju' Abdominalno disanje, sa ompletnim oputanjem abdominalnog *ida, se preporuuje ao veoma orisno ad god "elimo da se pove"emo sa svojim emocijama i da ih i*nesemo na videlo' 3 <eO Age po retu emocije se smatraju neim svetim to treba da pratimo i pro"ivimo' Abdominalno disanje je dobra ideja ad god "elimo da inte*iviramo nae emocije' Pa ipa u mnogim drugim situacijama nije od pomoi da pojaamo emocije' 0ve u svemu emocije su samo obli uma' 6iti emocionalan *nai reagovati na sadanju situaciju u odnosu na prethodno uslovljavanje' <a primer a o me odbiju u odre9enoj situaciji oja je nova *a mene ja u biti povre9en' A o se ponovo na9em u slinoj situaciji postai emocionalan a i pre nego to me ne o povredi' !*a*vau bol pre nego to ga ustvari osetim' Amocija je sauvano oseanje oje se javlja jer je prvobitno oseanje ostavilo podsvesni trag u umu' Patanjali ovaj trag na*iva samskara' Pogrena je teorija da biti emocionalan *nai biti autentian, poto je emocionalna osoba isto onoli o u prolosti oli o osoba oja je stalno ?u svojoj glavi-' Pored injenice da nas ini emocionalnim, stalno abdominalno disanje ta o9e ima negativne 2i*i e posledice' .no dovodi do loeg snabdevanja abdominalnih organa putem proirenih i slabih rvnih sudova i ustajalom rvlju' Zatim dola*i do nedostat a *aliha iseoni a, pad vitalnosti i naj*ad ra*voj hronine bolesti' A o se donji abdominalni *id odr"ava vrstim a gornji oputenim, dija2ragma se podi"e i sputa slobodno i ceo abdomen 2un cionie ao omora *a sagorevanje u motoru sa dija2ragmom ao o idaem' .vo stvara ja u oscilaciju intra7abdominalnog pritis a i to je mehani*am oji stvara *drave abdominalne organe' (ada se dija2ragma sputa a *adr"ava abdominalni *id pritisa e se podi*ati' (ada se dija2ragma di"e sva rv se
$F

i*vlai i* abdomena i rvni pritisa pada' .va sna"na oscilacija abdominalnog rvnog pritis a stalno masira unutranje organe i dovodi do ja og, *dravog t iva' 0ada posmatramo suptilnu mehani u !ddiyana Bandha' !ddiyana *nai u*letanje' &atha yoga Pradipika navodi da , *bog !ddiyana Bandha, veli a ptica prane u*lee ro* sushumnu' Sushumna je centralni anal energije oji u suptilnom telu le"i pribli"no ispred ime a nastaje u perineumu' Zavrava se unutar glave 4 ne i i*vori a"u na najvioj ta i glave, ali je ee opisana ao *avreta gde se glava spaja sa imom' 0ushumna je obino uspavana' Prate je dva druga nadis : anala energije; oji se o o nje uvijaju ao *mije' 1o su lunarni :ida; i solarni :pingala; anali' Postoje odre9ene paralele i*me9u solarnog i lunarnog anala energije sa jedne strane i simpati og i parasimpati og nervnog sistema sa druge, ali ne mo"emo rei da je jedan isto to i drugi' Patha yoga pradipi a objanjava da bi pranu trebalo usmeriti u sushumnu, *atvaranje ide i pingale' !sti te st navodi da ve"banjem #ula 6andhe prana e ui u sushumnu' +eli a istina se ot riva u asnijem delu te sta> vreme : oga mi vidimo ao 2lu tuaciju noi i dana; se stvara suncem i mesecom' Drugim reima i%u:i'a #"emena je ta oja nas spreava da prepo*namo dubo u stvarnost :6rahman;, ta je be*vremeno i stvoreno momentom unutranjeg disanja :prana; u pingali :sunevim; i idi :meseevim; analima energije' 1e st nastavlja da ot riva lju *a celo upnu 2i*i u yogu a to je da -u-.umna guta #"eme' Drugim reima a o prana u9e u centralni anal ona e progutati vreme, oje je samo po sebi reacija 2lu tuirajueg uma i oja nas udaljava i* dubo e stvarnosti, be*vremene svesti :6rahman;' +reme je operativni sistem ljuds og uma5 ii i*van vremena je ii i*van uma' .vo je mogue ada veli a ptica prane u*leti u sushumnu i sushumna proguta vreme' Za ovo je preporuena upotreba #ule i !ddiyana Bandha. Da i veli e 0han ara a"e da uve treba ve"bati #ula 6andhu poto je ona pogodna *a rad"a yogine' Drugim reima a i rad"a yogini 4 oni oji ve"baju povlaenje uma, i oji se pone ad ne sla"u sa hatha yoginima i njihovom preo upacijom sa njihovim telima 4 bi trebalo da ve"baju #ula 6andhu poto ona vodi i*van uma' A o se sada setimo Patanjalijeve de2inicije da je yoga suspen*ija uma, poinjemo da ra*umevamo #ula i !ddiyana Bandha.

$I

D"i-.ti 0ada prela*imo na drishti ili 2o usnu ta u' (ao to smo videli peti stepen yoge je povlaenje ula :pratyahara;' !panishads objanjavaju da ula isporuuju gorivo *a um o obli u obje ata ula' 3m onda ra*vija "elje oje su i*vor patnje' =lavni oncept uma je da nam neto nedostaje' .vaj nedostata , prema umu, se jedino mo"e *adovoljiti ro* stalni priliv stimulacije i*vana' (oncept yoge, sa druge strane, je da smo mi uve u prvobitnom i bo"ans om stanju blagostanja, to je svest' .vo prvobitno stanje je me9utim be*oblino5 i poto um ima tendenciju da se ve"e *a ono to sledee dola*i, mi *aboravljamo nau istins u prirodu' Povlaenje ula *nai prihvatanje injenice da nas spoljni stimulansi ni ada ne mogu istins i *adovoljiti' (ad to jednom prihvatimo slobodni smo da shvatimo da ono to smo oajni i tra"ili spolja je sve vreme bilo prisutno unutra' 3panishade dalje objanjavaju da ao to se vatra gasi ad nema goriva ta o e se i um vratiti svom i*voru ada se *adr"i gorivo oje dola*i i* ula' #etod ili radije grupa metoda pomou oga se mo"e doi do ovoga je povlaenje ula :pratyahara;' (ao to je objanjeno povlaenje audio ula nastaje sluajui svoje sopstveno disanje vie nego spoljne *vu e' Povlaenje ili preusmerenje vi*uelnog ula se ve"ba ro* drishti, 2o usiranje pogleda na ra*liite 2o usne ta e' 1o su> 7 (ro* nos 7 (ro* centar ela :tree o o; 7 Prema pup u 7 Prema ruci 7 Prema no"nim prstima 7 3 stranu 7 Prema palcu 7 <a gore ,adei ovo ove se spreava da gleda o olo' Pratei drishti ve"ba postaje dubo o unutranja i meditativna' Drishti je ta o9e ve"ba oncentracije :dharana;, esti Patanjalijev stepen yoge' A o ve"bamo de oncentrisano mo"emo odjednom shvatiti a o sluamo ptice i ru"imo pogledom po sobi' Da bi i*veli sve od predlo"enih radnje 4 #andha, ujjayi, drishti i nala"enje pravilanog redosleda 4 um mora biti potpuno oncentrisan inae e propustiti ne i od elemenata' <a ovaj nain ve"banje nam obe*be9uje stalni 2eedbac o tome da li smo u
$%

dharana' +remenom e dharana dovesti do meditacije :dhyana;' Drishti ta o9e ima *naajan energets i aspe t' Prema Yoga Yajnavalkya2 Yajnaval ya> oja sadr"i yoga uenja od vi*ionara

?Dove mora te"iti da *adr"i svu pranu ro* um, u !u!&u, #".u no-a i !a%8e#ima nogu' Lo usiranje na #". no-a je sredstvo da se o#%a$a !"anom' Lo usiranjem na !u!a& sve 6o%e-ti -e o$-t"an'u'u' 1elo stie %a&o7u 2o usiranjem na !a%8e#e nogu'Prema A'='#ohanu ueni u 1'(rishamacharya i previdocu Yoga Yajnavalkya, cilj joge je da se prana oncentrie u telu a ne da se rasipa' ,asuta prana e odgovarati rasutom stanju uma' ,asuto stanje uma se *ove vikshipta u Yoga 0utri' Prana oja se uvlai unutra i oncentrie u telu odgovara usmerenom : ekagra; i suspendovanim :nirodha; stanjima uma, to dovodi do obje tivnog :samprajnata; i bespredmetnog :asamprajnata; samadhi' 3 Ashtanga +inyasa metodi drishti je jedna od vitalnih tehin a da se prana uvue' 0va o o ve"ba ispred ogledala je mo"da primetio a o gledanje u njega odvlai svesnost od centra a povrini' 1ano ovo se deava to u prane oja prati svest' +e"banje ispred ogledala bi moglo pomo"i s vremena na vreme da se proveri sosptveno usaglaenje ada uitelj nije prisutan, ali je bolje ra*viti proprioceptivnu svest 4 svest oja ne *avisi na vi*uelnim injenicama' .vaj tip svesti uvlai pranu to odgovara onome to 3panishade *ovu rastvaranje uma u srce' 0talno dr"anje prane u centru tela dovodi do samadhi ili oslobo9enja' ! pored toga to su ne i *apisi oduevljeni tehni ama ao to je drishti moramo se setiti da mi ipa dejstvujemo samo unutar uslovljenog postojanja' #ajstor 0han ara nas podsea> ?Pretvaranjem obine vi*ije u onu o *nanju ove bi trebao da sagleda svet ao sam brahman :svest;' 1o je najplemenitija vi*ija a ne ona oja je usmerena na #". no-a'Vin/a-a +inyasa yoga je sistem yoge naroito di*ajnirana *a porodine ljude' ,a*li a i*me9u porodinog ove a :grihasta; i odelni a :sannyasi; je da ovaj drugi nema ni a vih drutvenih du"nosti i stoga mo"e posvetiti deset ili vie asova dnevno ve"banju' 3stvari, ad bi se individualne tehni e svih
2J

osam stepena ve"bale sva odnevno ove bi la o potroio vie od deset sati na ve"bu' <a primer jedan divan dan bi mogao da se sastoji od ve"banja asane dva sata, pranayame dva sata, mudre i japa :ponavljanje mantre; sva a po sat vremena, itanje *apisa jedan sat, pevanje jedan sat, ra*miljanje jedan sat, meditacija jedan sat' Porodian ove 4 ne o o ima porodicu i posao ili obave*e o ojima se treba pobrinuti 4 ni ada ne mo"e provesti toli o vremena u ve"banju' !deja o potpunom o retanja le9a drutvu je u stvari vrlo nedavna, da ta o a"emo' 3veo ju je =autama 6uddha a ra*vio 0han ara' Drevni veds i i upanishads i rishjii, ia o su proveli dosta vremena u umi, nisu bili usamljenici' ,ishiji, ao to su Yajnaval ya, +asishta i +ishvamitra su imali "ene i decu i radili ao svetenici ili raljevs i savetnici' Da bi porodinim ljudima yoga ita *naila bilo bi potrebno sa"eti je u dva sata a ipa *adr"ati njene dobrobiti i ta o bi osam stepeni morali biti istovremeno uve"bavani i ne jedan *a drugim' !majui ovo na umu rishi +amana je storio +inyasa yogu' ,ishi su stvorili redosled ve"banja ta o da su polo"aji uveavali svoj e2e at, i ombinovali ih sa mudrom, pranayamom i meditacijom ta o da se desetoasovna pra sa mogla e2i asno sa"eti u dva sata' )edno od i*u*etnih obele"ja vinyasa yoge je da se polo"aji ne dr"e dugo vremena' )edno od najveih *am i u 2i*i oj yogi je identi2i ovanje sa polo"ajima i preo upiranost telom' Dove misli ?sada sedim u Padmasana' .vo je yoga'- 1o je ogromna gre a' Primetiti svest oja je svedo om sedenja u padmasani 4 to je yoga' 0utins a ideja vinyasa yoge je da se naglasa prenese sa polo"aja na disanje i na taj nain shvati da polo"aji, ao svi oblici, su nestalni' Lorme 4 asane, tela "ivih obli a, stur ture, narodi, planete itd, dola*e i odla*e' Potraga u yogi je *a be*oblinim :svest; 4 *a onim to je ovde bilo pre nego to se obli stvorio i onim to e ovde biti na on to obli nestane' Zbog ovoga je potrebno organi*ovati ve"banje na ta av nain da se ne ve*ujemo *a ono to je nestalno' +inyasa yoga je meditacija o nestalnosti' )edina stalna stvar u ve"bi je stalni 2o us na disanje' Prema Brahma Sutra, ?ata eva pranah- 4 disanje je 6rahman' .vde se disanje identi2i uje ao meta2ora *a 6rahmana :H dubo a stvarnost, rajnja stvarnost, bes onana svest;' .va tvrdnja se ba*ira na autoritetu %handogya !panishad, gde se postavlja pitanje> Gta je to bo"ans oM .dgovor> ?Disanje''' Zaista sva stvorenja ula*e :u "ivot; disanjem i odla*e :i* "ivota; disanjem'- (ro* vinyasu polo"aji se ve*uju da bi stvorili mala (#rojanica). #ala se obino oristi da broji mantre *a vreme mantra meditacije, do u
2$

vinyasa yogi sva a asana postaje jedna perlica na ovoj mali yoga polo"aja' <a ovaj nain ve"banje postaje meditacija po reta' +e"banje stvara toplotu oja je potrebna da sagori to sine' .vde se ne misli samo na 2i*i e to sine nego i na otrov ne*nanja i delu*ije' Puna vinyasa ve"ba oja u ljuuje povrata u stojei polo"aj i*me9u polo"aja ima e2e at crvenjenja ro* stalno saginjanje napred' Preporuuje se u sluajevima sna"ne i uporne *atrovanosti i *a oporava posle bolesti' Polu7 vinyasa ve"ba u ojoj ove s ae una*ad i*me9u na sedenja na levu i desnu stranu je smiljena da stvori ravnote"u i*me9u snage i 2le sibilnosti i povea toplotu' A o se samo ve"ba asana to bi moglo dovesti do preterane 2el sibilnosti to mo"e destabili*ovati telo' Pravilan polo"aj ostiju u telu a naroito ime se pamti *adr"avanjem odre9ene osnovne napetosti u miiima' A o je napetost nedovoljna este posete iropra tiaru ili osteopati bi mogle postati neophodne' 3 +inyasa metodi ovo se i*begava s a anjem una*ad to nam daje snagu da podr"imo oliinu 2le sibilnosti oja se stie' +a"no je ra*umeti ovaj oncept' <e treba ra*vijati 2le sibilnost oju ne podr"ava snaga' .vde je glavni princip istovremeno irenje u suprotnim smerovima' (ad god se istegnemo u jednom smeru moramo to istovremeno uraditi i u suprotnom smeru' <a taj nain nismo uhvaeni u e streme tela i uma' Patanjali a"e ?<a taj nain nismo ugro"eni parom suprotnosti'- Zbog ovoga ove treba da da isti *naaj vinyasi ao i asani' (ao to je ,ii +amana to re ao ?Yogini ne ve"baju asanu be* vinyase'Vin/a-a 6"o'an'e Danas se u olo vijalnom je*i u i*ra* vinyasa oristi da o*nai s o una*ad i pros o :polu vinyasa; i po ret oji nas dovodi do stajanja i*me9u polo"aja :puna vinyasa;' 3 drevnoj Yoga Korunta vinyasa se odnosi na sva i po ret oji brojimo praen disanjem i 2o alnom ta om' +inyasa brojanje je 2ormat u ome je rii +amana *abele"io ashtanga ve"banje u yoga orunti' 6roji se sva i po ret oji je potreban *a ula*a i i*la*a u po*u na tradicionalan nain' Poto se polo"aji *naajno ra*li uju ne samo jedni od drugih nego i po nainu ulas a i i*las a oni se ta o9e veoma ra*li uju i u odnosu na broj se vencionalnih po reta oje je potrebno i*vesti :to je njihov vinyasa broj;' 1a o Padangushtasana ima samo tri vinyase :i*brojanih po reta; do Supta Padangushtasana ima dvadeset i osam' )edina oja se *adr"ava je vinyasa u ojoj smo u stanju asane' 6iti u stanju asane *nai biti u polo"aju i dr"ati ga' Za Padangushtasana ovo je vinyasa broj tri' .va
22

vinyasa se *adr"ava obino to om pet udisaja, ia o *a terapeuts e svrhe mo"e biti *adrana 2B udisaja ili vie' Dinjenica da se jedna vinyasa mo"e sastojati od 2B udisaja nam poma"e da ra*umemo da brojanje vinyase i broja udisaja nisu identini' 3 sledeem odelj u opisujem polo"aje oje prate brojanje polu7 vinjyse' 1a o sam ih ja nauio u #ysore i to je normalan nain ve"banja danas' Da bi pribli"io ovaj te st poetnicima brojao sam vinyase na engles om' .riginalno brojanje vinyase je me9utim na sans ritu i va"no je sauvati ovu dragocenu tradiciju' Zbog toga oristim sans rit brojanje ada vodim as vinyasa brojanja' Za one oji "ele da detaljnije naue vinyasa brojanje preporuujem ('Pattabhi )ois Yoga "ala i Eino #ieles shtanga Yoga.

28