Zlatibor 2012.

X
I

S
i
m
p
o
z
i
j
u
m


"
A
n
a
l
i
z
a

s
l
o

e
n
i
h

s
a
o
b
r
a

a
j
n
i
h

n
e
z
g
o
d
a

i

p
r
e
v
a
r
e

u

o
s
i
g
u
r
a
n
j
u
"
Mirko Gordi
1
; Milan Doli
2
Rezime: U ovom radu date su osnovne karakteristike sistema
vazdunih jastuka, princip rada, a posebno je stavljen akcenat
na situacije sa kojima se sreemo prilikom utvrivanja obima
oteenja na vozilima nakon saobraajne nezgode.
KLJUNE REI: VAZDUNI JASTUK, PREDZATEZAI
POJASEVA, PROCENA TETE
Abstract: This document presents the basic attribute of air bag
systems, princips of work and special situation which We meet
during the procedure of diagnostic damage vehicle
KEY WORDS: AIRBAGS, PRETENSIONERS OF
SEATBELTS, DAMAGE ASSESSMENT

1
AMSS-Centar za motorna vozila d.o.o., Beograd, e-mail: gordic@amss-cmv.co.rs
2
AMSS-Centar za motorna vozila d.o.o., Beograd
KARAKTERISTIKE SISTEMA VAZDUNIH JASTUKA,
POSMATRANO SA ASPEKTA PROCENE TETE
NA MOTORNIM VOZILIMA
XI Simpozijum ''Analiza sloenih saobraajnih nezgoda i prevare u osiguranju''
Zlatibor 2012.
2
1. UVOD
Cilj ovog rada je da se u kratkim crtama opiu osnovne karakteristike sistema vazdunih
jastuka, istorijski razvoj, principi rada, nain izrade, kao i da se naglasi vanost studioznog
pristupa pregledu unutranjosti vozila prilikom procene tete nakon saobraajne nezgode.
Detaljnije e biti opisane karakteristike konstrukcije i principi rada predzatezaa pojaseva
koji su u uskoj vezi sa samim sistemom vazdunih jastuka, uslovi za aktiviranje sistema,
povrede koje mogu nastati ispaljivanjem vazdunih jastuka, tete na enterijeru vozila, ma-
terijali i nain izrade...
Dat je tabelarni prikaz komponenata sistema razliitih proizvoaa vozila sa aspekta po-
trebe zamene odreenih komponenti nakon saobraajne nezgode.
2. ISTORIJSKI RAZVOJ
Slini ureaji korieni su u avionima ranih etrdesetih godina prolog veka. Prvi vazduni
jastuci vode poreklo od vazduhom napunjenih mehurova. Ovi sistemi su bili veliki i masiv-
ni. Uglavnom su sadrali komprimovan ili zagrejan vazduh, komprimovani azot, freon ili
ugljen dioksid.
Vazdune jastuke kakve danas poznajemo izumeo je John W. Hetrick 1952. godine i ure-
aj patentirao naredne godine. Na ideju je doao da bi zatitio sopstvenu porodicu koriste-
i iskustva iz njegovih inenjerskih dana dok je radio u mornarici.
Ameriki pronalaza Allen Breed je razvio kljunu komponentu za automobilsku upotrebu
senzor kuglica u cevi za detekciju sudara.
Prvi sistemi su se pojavili u Americi sredinom sedamdesetih godina prolog veka, a prvi
proizvoai koji su ih ugraivali bili su Ford, General Motors, Chevrolet, i to u glavnom u
velike i skupe modele. Osamdesetih godina ovaj trend se prenosi u Evropu i ugrauje se
u vozila visoke klase. Godine 1987. Porsche 944 turbo je postao prvi automobil u svetu
koji je kao standardnu opremu imao vazdune jastuke za vozaa i suvozaa. Iste godine
je vien i prvi vazduni jastuk na Japanskom vozilu. U pitanju je bila Honda Legend.
3. KOMPONENTE SISTEMA
Sistem vazdunih jastuka sastoji se od sledeih komponenti:
MODUL VAZDUNOG JASTUKA vozaa, suvozaa, boni jastuci, bone zavese
SIGURNOSNI POJASEVI
SENZORI ZA AKTIVIRANJE POJASEVA I VAZDUNIH JASTUKA
CENTRALNA (UPRAVLJAKA) JEDINICA
ELEKTRO-INSTALACIJA
3.1. Modul vazdunog jastuka
Glavni delovi modula vazdunog jastuka su sam jastuk, detonator (upalja) i eksplozivni
gas.
XI Simpozijum ''Analiza sloenih saobraajnih nezgoda i prevare u osiguranju''
Zlatibor 2012.
3
Jastuci se prave od najlonske tkanine. Proizvode se u razliitim oblicima u zavisnosti od
namene. Prave se sa toplotnom izolacijom da bi se tkanina zatitila od paljenja naroito u
blizini upaljaa. Takoe koristi se talk kako bi se spreilo lepljenje tkanine. Noviji jastuci od
silikonskih i ugljeninih vlakana ne zahtevaju ili zahtevaju malu toplotnu izolaciju, mada se
talk i dalje koristi kao pomono sredstvo.
Telo detonatorskog rezervoara (gas-generatora) je napravljeno od nerajueg elika ili od
aluminijuma. Unutar rezervoara nalazi se filterski ureaj koji se sastoji od keramikog ma-
terijala armiranog elinom mreicom. Kada je detonator montiran, filter je okruen metal-
nom folijom koja ima ulogu zaptivke kako bi se spreilo zagaenje eksplozivnim gasom.
Eksplozivni gas, u formi tableta, uglavnom natrijum-azid (NaN3), kombinovan sa oksidato-
rom je obino smeen unutar upravljakog rezervoara izmeu filterskog ureaja i upaljaa.
Filterski ureaj
Punjenje (Natriumazid NaN3)
Upalja sa kapislom
Kontrolna lampica
Kontaktna
jedinica
Gas-generator
Vazduni jastuk
Poklopac
sa risem
za cepanje
Slika 1. Detonatorski rezervoar (gas-generator)
i vazduni jastuk vozaa sa komponentama u sklopu
Proizvoai automobila module vazdunih jastuka naruuju od kooperanata. Nakon ispa-
ljivanja mora se zameniti kompletan modul. Pojedine komponente modula ne mogu se za-
sebno menjati.
XI Simpozijum ''Analiza sloenih saobraajnih nezgoda i prevare u osiguranju''
Zlatibor 2012.
4
3.2. Sigurnosni pojasevi
Sigurnosni pojasevi imaju veoma vanu ulogu u ovom sistemu. Njihovom upotrebom spre-
eno je nekontrolisano kretanje putnika kroz vozilo prilikom sudara. U procesu ispaljiva-
nja vazdunih jastuka uloga im je da telo putnika zadre to due odaljeno od modula va-
zdunih jastuka kako bi se izbegle povrede koje mogu nastati kao uzrok eksplozije. Kao
dodatni sistem koriste se predzatezai, ija je uloga da kada dobiju signal od upravljake
jedinice, svojim dejstvom dodatno zategnu sigurnosni pojas i na taj nain priljube telo put-
nika za sedite. Postoje razliite konstrukcije predzatezaa pojaseva. Mogu biti smeteni
u zabravljivaima pojaseva ili u samom pojasu. U obe varijante moraju se menjati kom-
pletno, jer nakon ispaljivanja ostaju zaglavljeni u tom poloaju.
Klip
Opruga senzora
Senzorska masa
Zatezno ue
Pirotehniko
punjenje
Zupasti segment
Slika 2. Klipni zateza sa elinim uetom
Na slinom principu rade i ostali predzatezai pojaseva.
Na vozilima kod kojih se predzatezanje vri aktiviranjem zabravljivaa pojaseva, princip
aktiviranja je isti. Potrebno je malo vie panje obratiti na same zabravljivae kako bi se
ustanovila njihova aktiviranost. Tako na primer kod nekih vozila postoje kontrolne kartice
koje iskoe iz zabravljivaa nakon aktiviranja, dok kod nekih vozila je to jedva primetno po
oteenjima plastinih obloga koje ih pokrivaju.
Slika 3. Aktiviran predzateza na zabravljivau.
Kontrolna kartica je iskoila
XI Simpozijum ''Analiza sloenih saobraajnih nezgoda i prevare u osiguranju''
Zlatibor 2012.
5
4. OSTALE KOMPONENTE SISTEMA VAZDUNIH JASTUKA
Zadatak upravljake jedinice je da povee sve komponente sistema u celinu i da svojim
signalima njima upravlja. U njoj se nalazi inercioni prekida ijim se aktiviranjem stvara
elektrini impuls koji aktivira kapisle u izvrnim ureajima. Senzori udara koji se koriste u
upravljakim jedinicama su reed-kontakt i piezo kristali
Na vozilu mogu biti ugraeni i odreeni tzv. predsenzori (early-crash-sensor) , iji je za-
datak da informiu upravljaku jedinicu o nastalom sudaru , koja svojim senzorom potvr-
uje dobijenu informaciju.
Piezo-Kristall
Reed-Kontakt
Dijagnostika Kontrolna
lampica
Upravljaka
jedinica
Upalja jastuka
suvozaa
Upalja za
predzateza vozaa
Upalja za
predzateza suvozaa
Izvrni ureaji
Upalja jastuka
vozaa
Slika 4. ema sistema vazdunih jastuka
Reed-Kontakte
Kuite sa
Piezo kristalom
Prstenasti magnet
Inertni gas
Staklena tuba
Slika 5. Senzori udara
XI Simpozijum ''Analiza sloenih saobraajnih nezgoda i prevare u osiguranju''
Zlatibor 2012.
6
Boni predsenzori
Prednji
predsenzori
Upravljaka jedinica Airbag-a
Slika 6. Poloaj predsenzora na vozilu
Postupak izrade modula vazdunog jastuka se odvija u nekoliko faza. Vano je napome-
nuti da ovi moduli sadre eksplozivne materijale, te se posebno mora voditi rauna o za-
titi na radu.
4.1. Uslovi aktiviranja
Da bi se sistem vazdunih jastuka aktivirao moraju biti zadovoljeni odreeni uslovi kao na
primer da je minimalna brzina kretanja izmeu 13 i 23 km/h. Grubo govorei udar ovom
brzinom u vrstu pregradu (npr. zid) je ekvivalentan udaru u parkirano vozilo celom pred-
njom povrinom pri brzini od 45 km/h, jer se deformacijom parkiranog vozila sila udara
ublaava. Meutim u stvarnim uslovima eksploatacije sudari se deavaju pod odreenim
uglovima i sila udara nije uvek ravnomerno rasporeena du prednjeg dela vozila. Kao
posledica toga relativna brzina vozila uslovljava aktiviranje sistema mnogo bre nego kod
udara u nepokretnu vrstu pregradu.
Obzirom na to da senzori vazdunih jastuka mere usporenje, brzina vozila i oteenja nisu
dobri indikatori za uslove aktiviranja sistema. Ponekad do aktiviranja sistema moe doi i
usled naletanja na rupu ili neki predmet koji se nalazi na povrini puta. U sluajevima ka-
da je vozilo zahvatio poar, kad temperatura pree temperaturu samopaljenja upaljaa,
doi e do aktiviranja vazdunih jastuka.
Danas, algoritmi za aktiviranje vazdunih jastuka postaju sve sloeniji. Oni se trude da re-
dukuju nepotrebno aktiviranje sistema kao na primer pri malim brzinama, gde bi aktivacija
samo poveala tetu u unutranjosti vozila, i gde bi samo sigurnosni pojasevi bili adekvat-
na zatita. Takoe, trude se da usklade brzinu aktiviranja sa uslovima sudara. Ovi algorit-
mi uzimaju u obzir faktore kao to su teina putnika, poloaj sedita, upotreba sigurnosnog
pojasa, pa ak i prisutnost sedita za bebe. Neke tehnologije koriste komprimovani nitro-
gen ili argon sa pirotehniki upravljanim ventilom tzv. hybrid gas generator, dok druge
tehnologije koriste druge gasove. Natrijum azid (NaN3) je veoma esto u upotrebi zbog
svoje efikasnosti, nie cene i manje toksinosti.
XI Simpozijum ''Analiza sloenih saobraajnih nezgoda i prevare u osiguranju''
Zlatibor 2012.
7
4.2. Povrede koje moe izazvati vazduni jastuk
Vazdune jastuke odlikuje veoma brzo irenje velikog jastuka. Kako on moe da zatiti
putnike prilikom sudara, takoe moe da povredi.
Najvie povreda moe nastati na putnicima koji ne koriste sigurnosne pojaseve. Povrede
kao to su ogrebotine na koi, oteenje sluha (od buke pri aktiviranju), povrede glave,
slomljen nos, prsti, ruke, ramena su neke od povreda koje vazduni jastuk moe prouzro-
kovati.
Puenje bi trebalo biti zabranjeno jer ukoliko vazduni jastuk, koji je u procesu naduvava-
nja, udari u lulu ili cigaretu, posledice mogu biti fatalne.
Poveana upotreba vazdunih jastuka je vatrogascima, policiji i drugim strunim slubama
koje vre pregled oteenog vozila dodatno uinila posao opasnijim. Naime, vazduni ja-
stuk se moe aktivirati i nakon sudara. Posebno je upotreba bonih jastuka spasiocima
oteala posao jer ne smeju da koriste hidrauline makaze ili neki slian alat za otklanjanje
krovova ili vrata oteenih pri sudaru.
4.3. Princip rada
Inercioni senzor preko el. kapisle i eksplozivnog punjenja aktivira predzatezae pojaseva
koji imaju zadatak da priljube telo uz sedite. Deli sekunde kasnije, na isti nain se aktivi-
raju vazduni jastuci prema utvrenom redosledu. Nakon toga , jastuci se izduvavaju i na
taj nain ispunjavaju svoj zadatak.
Pojedini delovi sistema su za jednokratnu upotrebu (inercioni upaljai, vazduni jastuci, pi-
rotehnika punjenja) ili viekratnu upotrebu (instalacija, upravljaka jedinica, pojasevi), ali
su mogue varijacije u zavisnosti od proizvoaa.
U odreenim, retkim situacijama, mogue je da ne doe do aktiviranja sistema. Evo neko-
liko karakteristinih sluajeva:
Sudar pri podvlaenju ispod kamiona bez
branika gde je sila udara ublaena
postepenom deformacijom,
Sudar koji nije eoni, pri emu je sila
ublaena daljim kretanjem vozila.
XI Simpozijum ''Analiza sloenih saobraajnih nezgoda i prevare u osiguranju''
Zlatibor 2012.
8
5. PRIMERI IZ PRAKSE
Obzirom na visoku cenu komponenata sistema, kao i optu situaciju sa uvozom polovnih
vozila u Srbiju, u praksi sreemo razliite sluajeve pokuaja prevare i naplate ranije akti-
viranih komponenata sistema a koje su navodno oteene u tetnom dogaaju koji se pri-
javljuje. Naveemo nekoliko karakteristinih primera.
Primer 1
Na komandnoj tabli ovog vozila neprestano gori sig-
nalna lampica. Dijagnostikim pregledom nismo uspe-
li da uspostavimo vezu sa upravljakom jedinicom.
Detaljnijim pregledom smo ustanovili da vazduni ja-
stuk vozaa uopte nije montiran. Samo je stavljena
plastina pokrivka.
Vizuelnim pregledom primetili smo iskrzanost pokriv-
ke vazdunog jastuka po ivicama.
Nakon demontae ustanovili smo da vazdunog jastuka nema.
Na unutranjoj strani pokrivke vazdunih jastuka uoili smo tragove lepljenja plastike.
Naravno, ustanovljena je neispravnost kompletnog sistema, a zahtevi Oteenog su od-
baeni kao neosnovani.
Primer 2
U ovom primeru Oteeni je pokuao da simulira aktiviranje suvozakog vazdunog jastu-
ka, mada je vozilo udareno od pozadi. Na vozilu je primeena pukotina na pokrivci vazdu-
nog jastuka. Sam jastuk je izgledao uredno sloen, kao fabriki isporuen. Oteeni je
dobio instrukcije da vozilo odveze u Ovlaeni servis. Dijagnostikim pregledom u servisu
ustanovljeno je da je kompletan sistem ispravan, to je potvrivala i kontrolna lampica na
instrument tabli (nije bila upaljena).
XI Simpozijum ''Analiza sloenih saobraajnih nezgoda i prevare u osiguranju''
Zlatibor 2012.
9
Oteena pokrivka po perforaciji
Izgled vazdunog jastuka predmetnog vozila (oigledno neaktiviran)
Obzirom na okolnosti nastanka udesa, izjave oteenog, oteenja na vozilu, dijagnosti-
kog izvetaja, zakljuili smo da se oteenje ove pokrivke ne moe dovesti u vezu sa pri-
javljenim tetnim dogaajem. Naknadno smo saznali da je Oteeni, pre nego to se javio
nama, posetio jednog uglednog sudskog vetaka i zahtevao da mu napravi kalkulaciju da
vozilo ue u totalnu tetu, to je ovaj odbio.
Primer 3
U ovom sluaju izbegnuto je plaanje nepostojeih vazdunih jastuka samo zbog detalj-
nog pregleda vozila. teta na vozilu je nastala tako to je vozilo udareno u desnu stranu,
pa used toga nabaeno na banderu. Pregledom vozila konstatovali smo aktivirane va-
zdune jastuke vozaa i suvozaa.
Meutim, detaljnijim pregledom unutranjosti vozila, konstatovali smo da je vazduni ja-
stuk vozaa iseen, pod izgovorom da su ga morali isei kako bi mogli da navezu pred-
metno vozilo na vozilo lep slube. To nas je navelo da posebnu panju obratimo na ovaj
sistem.
Na prvi pogled sve izgleda normalno i logino
XI Simpozijum ''Analiza sloenih saobraajnih nezgoda i prevare u osiguranju''
Zlatibor 2012.
10
Zapaamo da je vazduni jastuk vozaa iseen, a da tka-
nina izgleda dosta staro (poutela je)
Oteeni je sauvao odseeni deo jastuka i priloio ga na
uvid.
Direktnim poreenjem konstatujemo da se ni boja a ni materijali ne podudaraju.
Kod suvozaevog vazdunog jastuka situacija je bila slina. Ovde su ak dva razliita va-
zduna jastuka spajana heftalicom da bi se dobila celina.
Kad smo hteli posle par dana da naknadno pregledamo vozilo zatekli smo ga bez vazdu-
nih jastuka, neopravljeno, a jastuci su ve bili baeni.
Zahtev za nadoknadu vazdunih jastuka je odbijen, a vlasnik vozila nije uloio prigovor.
XI Simpozijum ''Analiza sloenih saobraajnih nezgoda i prevare u osiguranju''
Zlatibor 2012.
11
Tabelarni prikaz komponenti koji je potrebno zameniti odnosno ispitati prilikom aktiviranja
vazdunih jastuka na pojedinim markama automobila
R.br Marka Tip
Vazd.
jastuk
Uprav. jedinica El-instal. Predzatezai pojaseva
Kruni kontakt
na volanu
1 VW svi Zamena Ispitati Ispitati
2 AUDI svi Zamena Ispitati Ispitati
3 PEUGEOT svi Zamena Zamena Ispitati
Daje se za
ispitivanje
velika je
verovatnoa da
e otkazati jer
moe doi do
oteenja
provodnika
usled visoke
temperature
prilikom
aktiviranja
eksplozivnog
punjenja
4 FIAT svi Zamena
Zamena
jedinica je za
jednokratnu
upotrebu. Ovo
vai za sve
modele na kojima
je sistem
vazdunih jastuka
obeleen SRS.
FIAT STILO ima
nov sistem kod
koga je
upravljaku
jedinicu mogue
reprogramirati.
Ispitati
5 ALFA ROMEO svi Zamena Zamena Ispitati
6 LANCIA svi Zamena Zamena Ispitati
7 TOYOTA svi Zamena Zamena Ispitati
8 HONDA svi Zamena Zamena Ispitati
9 OPEL svi Zamena Zamena Ispitati
Ako su ispaljeni obavezno se menjaju.
Ispravnost zatezaa ispitujemo na dva
naina::
Kod modela kod kojih se
predzatezanje vri na zabravljivau
pojasa, iskoie uta kartica koja
e nas upozoriti da su predzatezai
aktivirani.
Kod modela kod kojih se
predzatezanje vri na koturu
pojaseva, ispaljenost se u
zavisnosti od modela manifestuje u
nefunkcionisanju mehanizma
konice, mehanizam deluje sa
zakanjenjem ili je pojas blokiran u
odreenom poloaju (poloaj pred
sudar).
Prilikom aktiviranja zatezaa pojaseva
upravljaka jedinica se ne mora menjati
Predzatezai mogu biti ispaljeni
nezavisno od vazdunih jastuka.
Mogua je i obrnuta varijanta.
Daje se za
ispitivanje
velika je
verovatnoa da
e otkazati jer
moe doi do
oteenja
provodnika
usled visoke
temperature
prilikom
aktiviranja
eksplozivnog
punjenja
10 MERCEDES svi Zamena Ispitati Ispitati
11 CITROEN svi Zamena Zamena Ispitati
12 RENAULT svi Zamena Zamena Ispitati
Ako su ispaljeni obavezno se menjaju.
Ispravnost zatezaa ispitujemo na dva
naina::
Kod modela kod kojih se
predzatezanje vri na zabravljivau
pojasa, iskoie uta kartica koja
e nas upozoriti da su predzatezai
aktivirani.
Kod modela kod kojih se
predzatezanje vri na koturu
pojaseva, ispaljenost se u
zavisnosti od modela manifestuje u
nefunkcionisanju mehanizma
konice, mehanizam deluje sa
zakanjenjem ili je pojas blokiran u
odreenom poloaju (poloaj pred
sudar).
Prilikom aktiviranja zatezaa pojaseva
upravljaka jedinica se ne mora menjati
Predzatezai mogu biti ispaljeni
nezavisno od vazdunih jastuka.
Mogua je i obrnuta varijanta.
13 FORD svi Zamena
Zamena
jedinica je za
jednokratnu
upotrebu. Na
novom modelu
FORD MONDEO
centralna jedinica
je programibilna.
Moe biti
reprogramirana 5
puta.
Ispitati
Ako su ispaljeni obavezno se menjaju.
Da li su aktivirani ili ne moe se videti
po samim pojasevima koji ostaju
zategnuti.
Prilikom aktiviranja pojaseva
upravljaka jedinica se mora menjati.
Predzatezai mogu biti ispaljeni
nezavisno od vazdunih jastuka.
Mogua je i obrnuta varijanta.
14 BMW svi Zamena
Ne menja se ali
se obavezno
mora
reprogramirati
Ispitati
Ako su ispaljeni obavezno se menjaju.
Ostaju zategnuti u poloaju u kom su se
nalazili neposredno pred udes.
Daje se za
ispitivanje
velika je
verovatnoa da
e otkazati jer
moe doi do
oteenja
provodnika
usled visoke
temperature
prilikom
aktiviranja
eksplozivnog
punjenja
15 KODA svi Zamena Zamena Ispitati
Ako su ispaljeni ostaju blokirani. Moraju
se zameniti. Ne mogu se aktivirati
pojasevi a da se ne aktiviraju vazduni
jastuci. Obrnuta situacija je mogua
ukoliko voza nije bio vezan.
Menja se jer
izgori provodnik
od vazdunog
jastuka do
krunog
kontakta
XI Simpozijum ''Analiza sloenih saobraajnih nezgoda i prevare u osiguranju''
Zlatibor 2012.
12
6. ZAKLJUAK
Prilikom snimanja tete na vozilima na kojima su aktivirani vazduni jastuci posebno treba
obratiti panju na sve komponente sistema, jer se jedino detaljnim pregledom moe
spreiti prevara i nepotreban odliv novca iz Osiguranja. Potrebno je uraditi sledee:
1. Paljivo pregledati unutranjost vozila, rukom pomeriti sve plastine pokrivke koje
pokrivaju ispaljene jastuke
2. Predvideti za zamenu vazdune jastuke koji su se aktivirali
3. Pregledati sigurnosne pojaseve i zabravljivae da li su ispaljeni, te ukoliko jesu
predvideti ih za zamenu
4. U zavisnosti od marke i tipa automobila predvideti za zamenu odn. ispitivanje
ostalih elemenata sistema vazdunih jastuka
5. Pregledati oblogu instrument table jer se kod nekih modela mora zameniti jer se
ispaljivanjem jastuka trajno oteuje.
6. Pregledati vetrobransko staklo prednje jer postoji mogunost da pukne prilikom
eksplozije vazdunog jastuka.
Najbolje bi bilo pregled ovako havarisanog vozila obaviti u ovlaenom servisu uz
upotrebu dijagnostikog ureaja i asistenciju strunih lica.