Komparativna pedagoka istraivanja poinju da se organizuju u XIX veku.

Javljaju se prvi teoretiari koji smatraju da je bitno utvrditi slinosti i razlike uporeivanih pojava na osnovu kojih se zakljuuje o stanju uporeenih pojava. Uporeuju se veliine koje su kvantitativno izraene, a zatim i nastavni planovi, udbenici, itd.

Posebna panja se posveuje prosvetnoj politici i finansiranju obrazovanja, nainima rukovoenja i upravljanja kolstvom itd. Na osnovu rezultata komparativnih istraivanja, preduzimaju se mere kako bi se stigao onaj ko je napredniji-prenose se pozitivna iskustva.
Prednosti komparativnih istraivanja: mogunost za promenu i razvoj obrazovanja, kriterijum kojim procenjujemo uspenost funkcionisanja sistema obrazovanja i dr. Ogranienja: preterana deskripcija ili statistika.

Pridaje im se veliki znaaj, pomou njih moemo prouavati mnoge pedagoke i vaspitne probleme. Komparativna pedagogija kao posebna pedagoka disciplina. Ne ograniavaju se samo na ono to se moe kvantitativno (numeriki) utvrivati i iskazivati, ve se njima obuhvataju i brojne pedagoke i vaspitne pojave sa atributivnim (kvalitativnim) svojstvima.

Da bi se neto moglo uporeivati moraju da postoje najmanje dve uporedljive veliine. Komparativna istraivanja ne mogu ostajati na uporeivanju samo onog to je dostupno ulima, ve otkrivanjem onoga to je ispod povrine, pokuavamo da saznamo sutinu prouavanih pojava.

Komparativna pedagoka istraivanja mogu da se odnose na sadanje stanje, ali i na odreeni vremenski period. Bez obzira na to ta se eli uporeivati, u svakom pedagokom istraivanju je neophodno odgovoriti na pitanja koja se odnose na: - predmet i cilj uporeivanja, ali i ta e biti obuhvaeno komparativnim istraivanjem, - koji su vremenski okviri, - preko kojih indikatora e se vriti istraivanje i kako e se iskazati rezultati komparativnog istraivanja. Izbor jedinica koje emo ispitivati- osetljivo pitanje. Najea su uporeivanja izmeu drava i njihovih obrazovnih sistema.

Doneti odluku kojim istraivakim tehnikama i instrumentima e se prikupljati injenice u okviru komparativnog istraivanja (analiza dokumentacije, intervjuisanje, anketiranje, skaliranje...). Kada se istraiva odlui za istraivake tehnike i instrumente treba odluiti kako e oni biti praktino primenjeni. Kada su sakupljene injenice u okviru komparativnog pedagokog istraivanja, pristupa se njihovoj obradi koja zavisi od karaktera injenica. Ako je dolo do promene u pojavi koja je predmet istraivanja treba tragati za uzrocima tih promena. Na osnovu analiziranih podataka mogu se formulisati zakljuci obavljenog komparativnog istraivanja. Komparativno istraivanje (kao i ostale vrste pedagokih prouavanja i istraivanja) zavrava se izvetajem o obavljenom istraivanju.