u tput

Rece
sija
Oporavak

Rece
sija
Oporavak
Rece
sija

Oporavak
v reme
- Cikličnost imanentna karakteristika tržišnog
privređivanja

- Uzroci svetske ekonomske krize (1929-1930)

- Hiperprodukcija proizvodnje
- Prekomerno kreditiranje
- Krah Njujorške berze 29. oktobra 1929. god.

- Posledice svetske ekonomske krize (1929-1933):

-25-30 miliona ljudi bez posla
-pad proizvodnje, cena, profita, zarada
zaposlenih i investicija
- Rešenje – podsticanje potrošnje državnom
intervencijom – New Deal (1933-1939)
 Svetska finansijska kriza novog
milenijuma

• Hiperprodukcija građevinskog sektora

• Hiperprodukcija kredita
• Subprime (drugorazredni) krediti
• Zasićenje tražnje na stambenom tržištu 2005.
god
• Kreditna kriza u SAD ispoljena 2007. god
Svetska finansijska kriza novog
milenijuma
Kretanje obima sekjuritizacije u Evropi i SAD u periodu od
2000 do 2007 godine (u milijardama dolara)
Svetska finansijska kriza novog
milenijuma
• Visok nivo leveridža i primena inovativnih
finansijskih rešenja
• Kumuliranje izloženosti nenaplativim
kreditima
• Kriza likvidnosti bankarskog sektora u SAD

Svetska finansijaka kriza

Svetska finansijska kriza novog
milenijuma
• Panika na svetskim finansijskim tržištima
• Kontrakcija na kreditnim tržištima, pad cena
akcija, povećana cena kapitala, umanjena
tražnja, usporen privredni rast – recesija
• Kontrakcija privrednih aktivnosti i u 2009. god.
• Centralne banke snižavaju kamatne stope
• Državna intervencija – garancije za obaveze
banaka, podsticanje banaka dokapitalizacijom
na unapređenje kreditnih aktivnosti, direktni
fiskalni podsticaji
Kompleksnost uticaja krize na
osiguranje i reosiguranje
 Kompleksnost uticaja krize na
osiguranje i reosiguranje

• Uprkos snažnijem uticaj krize na banke, ukupne štete za

osiguranje po osnovu direktne izloženosti krizi na hipotekarnom
tržištu u SAD, prema procenama MMF-a, kreću se između 160 i
250 mlrd dolara
• Primer – kompanija AIG
– Osnovana 1919. god
– Izloženost kreditnoj krizi najizraženija po osnovu uloge garanta u
inovativnim finansijskim transakcijama
– U avgustu 2008. iskazan gubitak od 13 mlrd dolara
– FED – kreditna linija u visini od 85 mlrd dolara u zamenu za 79.9%
vlasničkog udela
– Ukupna pomoć države u martu 2009 godine dostigla 170 mlrd
dolara
Uticaj finansijske krize na poslove
prihvata rizika u osiguranje
• Najsnažniji uticaj krize na specijalizovane
osiguravače kreditnih osiguranja (50 mlrd $)
• Potencijalno veliki dugoročni uticaj na osiguranja
od odgovornosti direktora i članova uprave i
grešaka i propusta (12.3 mlrd $)
• Uticaj na druge vrste osiguranja indirektan –
smanjenje tražnje
– Posebno ugrožena životna osiguranja
povezana sa ulaganjima u investicione
fondove
Svetska finansijska kriza i investicione
aktivnosti osiguravača i reosiguravača
• Najznačajniji uticaj – otpisi “loših” investicija –
investicije povezane sa subprime kreditima
• Turbulencije na tržištu kapitala – smanjenje
investicionih prinosa
• Posebno ugroženi životni osiguravači –
rizičniji prinosi usled konkurentskih pritisaka
• Uticaj krize na investicione plasmane
(vodećih 9 reosiguravača 18.8 mlrd $)
intenzivniji od uticaja uragana Ike i Gustav
(3.3 mlrd $)
Svetska finansijska kriza i investicione
aktivnosti osiguravača i reosiguravača
• Uticaj krize različit – ugroženiji osiguravači i
reosiguravači sa rizičnijim plasmanima
(investicije u sekjuritizovane hartije od
vrednosti, akcije koje nisu kotirane na
berzama i hedž fondove)
• Veća opasnost od recesije
• Opasnost kreiranja “balona” povezanog sa
državnim obveznicama usled povećanog
državnog zaduživanja – dodatni negativni
uticaj na investicione plasmane
Uticaj finansijske krize na kapital
osiguravača i reosiguravača

• Preko istovremenog uticaja na aktivu i

pasivu snažan uticaj na kapital osiguravača
i reosiguravača
• Osiguravači ugroženiji (25%-30%) od
reosiguravača (15%-20%)
• Uticaj krize na kapital pojedinačnih
osiguravača i reosiguravača različit
Uticaj finansijske krize na kapital
osiguravača i reosiguravača
Smanjenje kapitala reosiguravača za prvih devet meseci
2008. godine
Uticaj finansijske krize na upravljanje
rizikom osiguranja
• Transfer rizika – surogat za bilansni kapital
• Povećana tražnja za transferom rizika u uslovima
uvećane cene pribavljanja kapitala
• Ograničene mogućnosti tradicionalnog tržišta
transfera rizika
• Dalji razvoj alternativnih oblika transfera rizika
osiguranja
– Osiguravači i reosiguravači
– Investitori - mogućnost diverzifikacije investicionih
portfelja uz relativno visoke prinose
Uticaj finansijske krize na
upravljanje rizikom osiguranja
• Naglašen značaj integralnog upravljanja
rizikom
Uticaj finansijske krize na upravljanje
rizikom osiguranja
• Model specijalizovanih osiguravača pokazao se
kao lošiji usled odsustva diverzifikacije
• U kriznim uslovima postoji tendencija povećanog
prijavljivanja većih iznosa odštenih zahteva i
prevara u osiguranju što naglašava potrebu
brižljive regulacije šteta
• Striktna disciplina u prihvatu rizika u osiguranje
nameće se kao nužnost
• Iskustvo u domenu investicionih aktivnosti
ukazuje na potrebu obazrivog pristupa u selekciji
investicionog portfelja
 Regionalni aspekt uticaja finansijske
krize
• Uticaj na finansijska tržišta (Belex 15 ≈78%, Crobex
≈67%, SBI 20 ≈70%)
• Finansijski sektor stabilan
• Direktan uticaj neznačajan – “virus” krize ne može da se
zadrži zbog plitkog tržišta
• Indirektan uticaj
– Smanjenje priliva sredstava iz inostranstva po raznim
osnovama
– Smanjena mogućnost banaka za zaduživanjem u inostr.
– Smanjene mogućnosti izvoza
• Državna intervencija - izlazak iz krize
 Regionalni aspekt uticaja finansijske
krize
• Pozitivni rezultati u sektoru osiguranja
– Rast premije
– Minimiziran uticaj finansijske krize na investicione
aktivnosti
– Odsustvo učešća domicilnih osiguravača u inovativnim
finansijskim aranžmanima
• Značajniji uticaj moguć – uzrokovan recesijom
– Povećana cena pribavljanja kapitala
– Smanjena tražnja, posebno za životnim osiguranjem
– Povećana cena transfera rizika
– Mogućnost za regionalno širenje
 Zaključci
• Premija osiguranja obezbeđuje pokriće za cenu rizika,
režijske troškove i određeni profit a njena veličina je osim
ovim elementima uslovljena i investicionim prinosima
• Utičući na povećanje cene rizika i smanjenje investicionih
prinosa finansijska kriza uzrokuje potrebu za povećavanjem
premije osiguranja
• U recesionim uslovima to nije moguće uprkos dodatnom
negativnom uticaju na investicione prinose koji naglašava
značaj prinosa po osnovu osnovnog posla – osiguranja i
reosiguranja
• Navedeno implicira dve posledice krize – smanjenje
profitabilnosti pri datom nivou troškova i smanjenje kapitala
ili održavanje postojeće/povećanje profitabilnosti uz
snižavanje troškova i efikasnije upravljanje rizikom
 Zaključci
• Globalna finansijska kriza zahteva globalni pristup rešavanju
problema
• Unapređenje supervizije u cilju prevencije
• Unapređenje upravljanja rizikom i kapitalom
• Analiza rezervi, veličine kapitala za obezbeđenje solventnosti,
rizika i racija šteta mora biti pod pažljivim monitoringom
• Trenutni ekonomski uslovi predstavljaju i jedinstvenu
mogućnost za dugoročno održivu racionalizaciju poslovanja
• Fokusiranje na poslove osiguranja i konzervativnije investiranje
• Za osiguravače u Evropi posebno će biti značajno uvođenje
Solvency II regulative kojom će se omogućiti dugoročna
održivost sektora osiguranja u celini , uvažavajući ključna
iskustva stečena ostvarenjem krize