14. 12. 2012.

D a d a i z a m

Dadaisti ne ele vou, ne ele predvodnika koji bi ih doveo do toga da budu isti kao ve postojei
sistem. Treba razoriti jedan svet, da bi se na njegovo mesto doveo drugi u kojem nita ne bi
postojalo. Dian je u svemu tome imao vrhunski uinak. Iznad sistema umetnosti je sistem
kapitalizma u svim svojim fazama. Umetnost je mehanizam koji predstavlja podsistem koji
uspeno obavlja svoju funkciju. To je vreme Revolucije u Rusiji; mogue je da su konstruktivistike
ideje anti-umetnosti mogle da polau neku nadu u promeni koncepta umetnosti. Tako bi se na
terenu nalo drutvo bez umetnosti, kao to i pre modernizma, u prolosti, umetnost nije
postojala. Isto tako mogue je da umetnost moe da nestane ili da se toliko promeni da bude
potpuno neprepoznatljiva. Uz pomo medija i sve vee digitalizacije umetnik vie nije toliko
misteriozan. Nekada je bilo dovoljno da umetnik naslika samo portret ili neki pejza, a danas se
slike proizvode neprestano i uopte nisu umetnike. Svet je toliko postao pretrpan razliitim
slikama da je umetnost zatrpana i zanemarena, a ipak nam je i dalje potrebna. Umetnost vlada
sopstvenom sudbinom i tako je privilegovana u svom statusu.
Dada nita ne znai. Javlja se tenja da se promeni svet ni sa im, da se promene poezija i slike ni sa
im i da se rat takoe okona ni sa im. To je krajnje radikalni mehanizam i moe se rei da
proistie iz stanja oaja. Ipak, ovi umetnici imaju neku elju, koliko god deklarativno nastupali uz
razliite provokacije. Dian je u odnosu na dadaiste bio neko ko se cinino poigravao, neko ko je
vodio i kontrolisao ono ime se bavio i kod njega ne moemo da vidimo tu iskru vere i ambicije. On
se neprestano cinino egaio na terenu umetnosti nastojei da iz toga profitira i to je i sam
rekao. Kod dade je jo postojala iskrena pobuna, uprkos svemu i onome nita, dada se ipak
neemu nada.
Za sve ovo vreme postojala je neka druga, zvanina umetnost, ali dadaisti ipak jesu u nekim
sferama umetnosti, jer da nije tako, mi se danas njima ne bismo ni bavili. Dadaisti su se uasavali
svega to se odnosilo na sve oblike nazovi moderne civilizacije, na njenu logiku i jezik i u tome je
njihova razlika od futurista koji su njome bili oduevljeni. Njihova pobuna poprimila je oblike u
kojima su groteskno i apsurdno odnosili ogromnu prevagu nad estetskim vrednostima. Nasuprot
ideologiji progresa koja treba da pobolja i unapredi ovaj svet stoje groteskno i apsurdno. Nihov
glavni predmet napada bio je temelj drutva, jezik i logika kao njegovo vezivo. Kultura
racionalnosti dovodi do velike kataklizme, kao to je to bio Prvi svetski rat, a ne ludost. Umetnost
vie nije emocija, kao ni sentimentalna tragedija ve ishod doivljenog iskustva i radosti ivljenja.
Dadaisti su bezazleni, oni hoe ivot onakav kakav jeste. Umetnost je izmiljena radi
zadovoljavanja ljudskih potreba. Tenja da se istovremeno moe biti aktivan i miran, da se moe
prihvatiti i odbiti i to je kontradiktornost koju su oni zastupali. Nisu voleli intelektualizam,
psihoanalizu i filozofske reime. Oni su kao i svi mi. Oni su izazivali, provocirali, iritirali da bi
poremetili poredak.
Sve avangarde imaju u vidu neto to je vie i dalje od same umetnosti, osim Maljevia koji je
smatrao da postoji specifina ideologija umetnosti. Dada je nastojala da unuti ne toliko umetnost i
knjievnost koliko ideju koja je stvorena o njima. Ipak, teko da je umetnost neko bie o kome
postoje izvesne ideje. Dadaisti su se borili protiv svih vrednosti, pre svega protiv estetskih, potom
protiv umetnikih vrednosti, ali su sa druge strane stvorili vrednost anti-umetnosti. Time su,
dakle, stvorili umetnost. Dada je bila najvea podvala veka.
Ne razumete to to mi radimo. Pa lepo, prijatelji dragi, mi razumemo jo manje.
Onaj koji mi govori iza lea posmatra moje dupe.

Merzbild,The Psychiatrist 1919 Merzbild, collage, 1921 Merzbild no.46, 1921
Kurt viters je poznati dadaista koji je svoja dela stvarao uz pomo odbaenih stvari i otpadaka
ime su njegove slike dobilale trodimenzionalni karakter.

Kurt viters
Merubau
Delo koje je stvorio u svom ateljeu.
Kubistiki kola je vana
predistorija za ovakva dela.
Ovo moe biti i pomalo estetski, a
toga npr. nema kod Tatljina.
Dian e traiti da se odustane od
estetike.
viters je provokativniji.
Meru (Merz) je izvedenica
komerc.

Ova glava posebno provocira Hegela. Za Hegela sve je um. Meu Hegelovim uenicima i
kritiarima bio je i Karl Marks. Hausmanova skulptura moe se posmatrati kao agresivno
marksistiko izokretanje Hegela: Ovo je glava ije su misli materijalno odreene uz pomo
objakata koji su bukvalno fiksirani za nju. Meutim, postoje dublji ciljevi u zapadnoj kulturi koji
ovom modernom delu daju snagu. Hausman izokree pojam o glavi kao sreditu [...] On otkriva
glavu kojom vladaju brutalne spoljne sile.





Raoul Hausmann
Duh naeg vremena, 1919
Hausman je austijski umetnik i jedan od glavnih figura
berlinske dade. Njegovo najpoznatije delo je mehanika
glava koja je skinuta sa lutke u najderskoj radnji. To je
apersonalna glava koja na sebi ima razliite merne ureaje
kao to su lenjir, depni sat, trake sa pisae maine, delove
kamere, rafove i novanik od krokodila.
Ovo je asamblana struktura koja je zasnovana na spoju
razliitih fragmenata integrisanih u celinu, ali istovremeno
svaki deo ima vlastitu semantiku.
Lutka je neto sa im se manipulie.


Man Rej
Pegla sa ekserima, 1921
Jedna od dadaistikih intervencija
gde je iskazana suprotnost dve
komponente ime se ponitava
funkcionalni status neega, u
ovom sluaju pegle.

Raoul Hausmann
Umetniki kritiar
Primeri fotomontae; iseci
koji su na drugaiji nain
uklopljeni u celinu.
Raoul Hausmann
Tatljin kod kue







Iako ovo jesu slike izgledaju kao neki crtei koji su potpuno besmisleni. To je tehnologizovani i
mehanizovani svet protiv koga se dada bori.
Hannah Hch
Cut with the Kitchen Knife
through the Beer-Belly of the
Weimar Republic, 1919,
Hannah Hch
The Beautiful Girl, 1920

U dadaizmu
nema slike ni
skulpture koja
ima klasine
elemente.
Dadaista ne bi
smeo da
proizvodi nita
to je ugodno za
bilo koju vrstu
percepcije.
Hans Arp, Kvadrati poreani
prema zakonu sluajnosti
Umetnik je sekao kvadrate od
papira, bacio ih u vis i zalepio ih
onako kako su pali. Ovde je bitna
sama ideja sluaja i sluajnosti.
ivot je pun sluajnosti, a sluaj je
pun mehanizama kontrole.
Postoji mnotvo nekih zbivanja
kojima mi ne upravljamo i to se
sluajno odvija.
Breton je bio u okviru poslednje
faze pariske dade, pre nego to je
to prelo u nadrealizam.
Frensis Pikabija
Maine koje se brzo okreu
1917

Otvorene razmene komunikacije izmeu umetnika razliitih avangardi su postojale i to se moe
videti i na osnovu asopisa. Avangardni pokreti su se irili i bili su rasprostranjeni po itavoj
Evropi. (Na sajtu Narodne biblioteke postoji digitalizovan asopis Zenit.)


M a r c e l D u c h a m p

Dada sajam u Berlinu, 1920
Tu su izloeni krajnje nestandardni
radovi: kolai, asamblai, plakati..
Umetnost je mrtva, ivela nova
Tatljinova mainska umetnost.
(To su se malo zbunili jer kod
Tatljina nema mainske umetnosti)
20ih godina Nemci i Rusi dosta
sarauju. Godine 1922. otvorena je
prva ruska izloba u Berlinu i Lisicki
je bio jedan od umetnika koji se
kretao kroz obe sredine.
Ovi umetnici su znali za Tatljinovu
Treu internacionalu.
Najuticajniji umetnik 20. veka, koji je bio i
ozbiljan ahista. Igrao je na ahovskoj
olimpijadi za francusku reprezentaciju 1930ih
godina. Dianove partije se nalaze u ahovskoj
literaturu i ah kao igra bio je metafora za
poimanje umetnosti, a potom i za poimanje
Dianovog rada u umetnosti.
To je igra mentalnog tipa sa strogim pravilima
i vrlo odreenim propozicijama, koja sadri i
vizuelnu komponentu (tablu i figure). Za nekog
ko ne zna pravila aha i umetnosti u tome vidi
samo besmislicu. Umetnost poseduje niz
komponenti koje se moraju poznavati, da bi se
moglo komunicirati sa tim fenomenom.


Dian je, pre nego to je poeo da radi ready made, bio slikar. On e ready made-u prii kao
umetnik, prolazie kroz kubizam, kubistiko-futuristiki deo.. U okviru Armory show-a bila je
izloena i ova Dianova slika koja je izazvala komentare njujorke publike. Potom je uraena
cinina karikatura na raun slike, na kojoj je prikazana publika koja bei.

Prelazak iz device u nevestu, 1912 Nevesta, 1912
Kako se zaista sve odigravalo u umetnosti mi ne znamo, znamo samo ono to nam je ispriano od
Vinkelmana pa na dalje. Iako postoje neke injenice nama je samo izloena interpretacija.

Nakon ovih slika,
godine 1913. Dian
poinje da stvara ready
made od svakodnevnih
industrijski
proizvedenih predmeta.
To dovodi do velikog
zapleta koji se stvara u
modernoj umetnosti,
koji e kulminirati
nakon Drugog svetskog
rata.

Toak bicikle, 1913 Suilica za boce, 1914

Trenutak u kom predmet koji nije napravljen rukama umetnika postaje umetniko delo zaista je
kapitalan.
1917. godine
Dian izlazi u
javni prostor.
Ove stvari nisu
bile uticajne u
tom trenutku,
ready made nije
bio uticajan sve
do kraja Drugog
svetskog rata.
1917. godine
Dian je
pokuao da
izloi svoj
pisoar, ali mu to
nije uspelo.
Fontana
Rad koji nije sauvan. Dian je pokuao da ga izloi u okviru
Drutva nezavisnih umetnika u Njujorku prilikom ega je
svako mogao da izloi svoje delo. U okviru tog drutva postojao
je odbor iji je lan bio i Dian. Drugi lanovi odbora nisu znali
da je ovo njegovo delo i odbili su ga, pa je on postavljen na neko
mesto gde ga niko nije ni video. Fotografija ovog pisoara
objavljena je u asopisu The blind man gde je Dian napisao tekst
o tome. Tu nije vano to to umetnik nije ovo delo pravio svojim
rukama, ve je vaan izbor koji je on napravio. Drugaijim
imenovanjem predmeta on je promenio njegovu funkciju, kao
to je promenio i njegov kontekst iako je on identian onome
koji stoji u radnji.