Psihologija nastavnika

Uloge,
kompetencije,
znanja i vetine
Psihologija primenjena u obrazovanju

Paradoks nastavnikog poziva:

Ljudi prolosti oblikuju ljude budunosti i za dutvo
budunosti koje se ubrzano menja

Druga dilema

Davne 1892, Viljem Dejms na jednom skupu nastavnika
rekao psihologija je nauka, a poduavanje umetnost i
nauka nikada nije direktno uticala na stvaranje neke
umetnosti i zatim poznavanje psihologije ne garantuje
da e neko biti dobar nastavnik

James, W. (1983). Talks to Teachers on psychology, Cambridge, Harvard
university Press, str. 23-24

Svaka osoba ima vie razliitih uloga
Neke su uloge se ne mogu izbei, neke su socijalno
propisane (biti uenik), neke uloge moemo birati
(profesiju profesionalne uloge)
Ali i one zavise od okruenja, da li de se ispoljiti i kako
Pojedinci i ustanove imaju razlilita oekivanja od
razliitih uloga
Razliite osobe se razliito ponaaju u istoj ulozi
Iste osobe se jedna prema drugoj razliito ponaaju
kad su u razliitim ulogama
Oekivanja od uloga nekad mogu biti u meusobnom
konfliktu
Osoba u ulozi moe pokazivati razliiti stepen
identifikacije sa samom ulogom

Slino moemo analizirati uloge jednog
nastavnika
Vrste uloga:
1.propisana ili normativna
2.uobiajena ili tradicionalna
Podela uloga s obzirom na njihov saznajni status:
1.struna koncepcija uloge
2.saznata ili nauena uloga
3.zamiljena uloga
4.realizovana uloga
5.opaena uloga
VELIKI PROBLEM AKO SU ULOGE U RASKORAKU!
Nastavnike profesionalne uloge
I nastavnika uloga u uem smislu
(nastavnik kao predava)
II motivaciona uloga nastavnika
III uloga procenjivaa, evaluatora
IV saznajno dijagnostika uloga
V regulator socijalnih odnosa u razredu
kao grupi
VI uloga partnera u afektivnoj interakciji
Nastavnik kao predava
Prenosi informacije, izlae gradivo
Vodi proces nastave
Nastavnik kao organizator nastave
Postavlja cilj asa
Planira vreme
Planira materijal
Nastavnik kao partner u pedagokoj komunikaciji
Postavlja pitanja, podstie interakciju, modeluje diskusije,
povezuje sa vankolskim iskustvom
Nastavnik kao strunjak za oblast
Model intelektualnog ponaanja
Banka podataka


1. Nastavnika uloga u uem smislu
Pedagoka interakcija
Komunikacija: verbalna i neverbalna
Prikaz mogueg rastura u toku predavanja
1. Prezentovano je uenicima...
2. Da li su registrovali?
3. Da li su razumeli?
4. Da li su usvojili?
5. Mogu li to primeniti?
6. Mogu li stvoriti nova znanja?
Komunikacija neverbalna
Istraivanja su identifikovala 10 osnovnih
kategorija neverbalnih elemenata: Fizika pojava,
gestikulacija, telesni pokreti, lice, oi, dodir, glas,
prostor, okruenje i vreme.
Fizika pojava: neki ljudi se privlae, neki ne.
Dostupna istraivanja ukazuju da nastavnici ili
uenici koji se opaaju kao fiziki atraktivni pre e
biti birani za budue komunikacije nego oni koji
su manje privlani (Richmond, 1997).

Gestikulacija
Svaki pokret ruku i/ili ramena se kvalifikuje kao
gestikulacija, mada se svi ti pokreti ne moraju
opaati kao poruka, tj imati smisla.
Istraivanja u kontekstu poduavanja pokazuju da
se nastavnici razlikuju po stepenu gestikulacije a
uenici izvetavaju da ue vie od nastavnika koji
vie gestikuliraju.
Pokreti tela
Gestikulacija je deo ire kategorije Pokreti tela. Ova
klasa neverbalnog ponaanja se odnosi na
trenutno kretanje nastavnika u odeljenju (kao to
je hodanje i naslanjanje)
Uenici izvetavaju ta ue vie od nastavnika koji
hodaju kroz uionicu, od onih koji sede ili stoje na
podijumu (Richmond et al., 1987)
Eksperimentalna istraivanja ukazuju da nastavnici
koji se naslanjaju ka uenicima uspenije
poduavaju nego nastavnici koji stoje naslonjeni
od uenika (Kelley & Gorham, 1988)
Facijalna ekspresija
Istraivanja svedoe da uenici vie ue od
nastavnika koji se esto smeju u odnosu na
nastavnike koji to ne rade (Richmond et al., 1987)
Slino, istraivanja pokreta oiju nastavnika dok dri
nastavu pokazuju da uenici izvetavaju da ue
vie od nastavnika koji je uspostavio kontakt
ovima a manje od nastavnika koji samo gledaju u
tablu ili svoje beleke (Richmond et al., 1987).

Nastavnik kao motivator

Abraham Maslov u kolskom
kontekstu
Maslov: hijerarhija motiva
Vano za kolu: potreba
za uvaavanjem mora da
bude zadovoljena da bi
mogla da se razvije
potreba da se zna i
razume (potrebe
nedostatka-potrebe
razvoja)
Samo
aktualizacija
Estetske
potrebe
Potreba da se
zna i razume
Uvaavanje
Pripadanje
Sigurnost, bezbednost
Fizioloke potrebe

Relevantno za kolu:
kolska situacija zasiena informacijama o
uspehu/neuspehu to svakako utie na
percepciju sebe. Vano kako se daje fidbek
(Blumenfeld, 1992), najvee motivaciono
dejsto imaju nastavnici koji interpretiraju
uspeh uloenim trudom (Hunter i Barker,
1989)
Wigfield, 1995: kolski uspeh se najuspenije
predvia na osnovu informacija o stepenu
uverenosti uenika da mogu postii uspeh i o
njegovom vrednovanju akademskog uspeha
(uspenije nego kada imamo informaciju o
sposobnostima)

Lina uverenja uenika o uzrocima ne/uspeha

Stabilni uzroci

Prolazni uzroci
Unutranji
Lokus
kontrole
Uspeh
Neuspeh
Sposobnost
pametan sam
glup sam
Trud
trudio sam se
nisam se trudio
Spoljanji
lokus
kontrole
Uspeh
Neuspeh

Teina zadatka
bilo je lako
bilo je teko
Srea
imao sam sreu
nisam imao
sree
Pripisivanje neuspeha nedostatku
sposobnosti
neuspeh


nemam sposobnosti
ne mogu na to da utiem
nisam odgovoran
posramljenost
ne trudim se novi neuspeh


Nauena bespomonost
Kad ljudi ponu da veruju da na dogadjaje i ishode u svom
ivotu ne mogu da utiu (da ih kontroliu, da je izvor
kontrole van njih, a njihov ivot zavisi samo od spoljnih
okolnosti) oni razvijaju nauenu bespomonost
Ishodi:
Motivacioni - nee ni da pokua, jer oekuje neuspeh
Kognitivni - gubi ansu da veba, razvija vetine,
sposobnosti i napreduje
Emotivni - razvija depresivnost, apatiju
Jednom uspostavljena, nauena bespomonost teko se
menja, posebno kod dece sa tekoama u uenju. Uenici
koji vide neuspeh u ovom svetlu, manje i ree e traiti
pomo jer veruju da im niko i nita ne moe pomoi.
Nauena bespomonost relevantno u koli:

Razliiti nastavnici sa razliitim standardima,
nepredvidivo ponaanje nastavnika,
nemogunost kontrole nad rezultatom

Kako izbei (saveti nastavnicima):
Istai pozitivno, izbegavati negativno poreenje sa drugima,
Graditi razumevanje od poznatog ka nepoznatom
Stvarati izazove, ali regulisano od strane uenika
Poduavati u Zoni narednog razvoja
Pripisivanje neuspeha nedostatku truda
neuspeh


nisam se potrudio
mogu da utiem na to
odgovoran sam
krivica
trudim se mogui uspeh


Uverenje uitelja o uzroku neuspeha
uenika
Uverenje: Neuspeh je posledica snienih sposobnosti,
tj. snaga koje su van kontrole deteta


Izbegava kanjavanje i reaguje naklonou,
saoseanjem i niskim oekivanjima postignua deteta
Daje zadatke koji su prelaki i ne vuku dete u zonu
narednog razvoja
Deca ovakve postupke prepoznaju kao utenu nagradu,
prebrinu pomo, koja upuuje nenameravanu poruku: ti
ovo ne moe da naui

Uverenje nastavnika o uzroku
neuspeha uenika
Uverenje: sposobnosti uenika su nestabilne
karakteristike podlone promeni
Sposobnosti ine itav repertora vetina i znanja koja se
razvijaju
Trudom, radom i uenjem, znanje se moe uveati, a
sposobnosti unaprediti visoka oekivanja


Pozitivni uticaj na uenike
Oekivanja uitelja utiu na napredovanje dece, jer
ih uitelji svojim stavom i postupcima iskazuju
kolska motivacija: spoljanja i
unutranja

Spoljanju motivaciju izgraujemo i prepoznajemo
ako je uenikovo ponaanje usmeravano
nagradama i kaznama. Tako uenik ui za ocenu,
da popravi ocenu (pa da mu se ukine neka kazna),
za pohvalu, odlazak na more, da ne bi bio kanjen...

Unutranja motivacija znai zainteresovanost
uenika za samu aktivnost, temu; ona ispunjava
uenika zadovoljstvom; uenik eli da sazna vie,
da napreduje.
Istraivanje(Pelletier i Vallerand, 1997): uloga
nastavnika u stvaranju unutranje motivacije kod
uenika:
Uverenja nastavnika o tome kako su deca
motivisana (unutranje, spoljanje..) utiu na
ponaanje nastavnika.
Kada veruje da su deca unutranje motivisana,
vie podrava njihov izbor i samostalnost.
Kada veruje da su deca spoljanje motivisana,
vie kontrolie i ograniava. U prvom sluaju
ponaanja nastavnika omoguavaju razvoj
unutranje motivacije, a u drugom se razvija
spoljanja motivacija. Tako se zatvara krug i
nastavnik e smatrati da su njegovi poetni utisci
bili ispravni, nee primetiti da je on, svojim
postupcima, stvorio razlike.


KAKO PODSTICATI
MOTIVACIJU?
Podsticanje motivacije
Jaanje samopotovanja i samopouzdanja
klju motivacionog podsticanja uenika


Nije dovoljno samo verbalno podravati i podsticati
uenike da se vie trude.
Vano je stvoriti realne prilike u kojima e uenici
doiveti da se trud isplati, da se vredi potruditi, da
postavljanje viih ciljeva ne vodi neuspehu, da je
napredak mogu i da se sposobnosti mogu usavravati.


Podsticanje spoljanje motivacije
Potkrepljivanje:

Pozitivno (pohvale, nagrade)
Negativno (prekori, kazne)


loe je to aktivnost nestaje im vie nema
potkrepljenja i ovim se uglavnom obezbeuje
razvoj samo spoljanje motivacije.

Kako razvijati unutranju motivaciju?
Kreirati zadatke u skladu sa interesovanjima
ili potrebama dece, relevantne za ivot dece i
probleme koji ih mue; kreirati matovite
zadatke
Oslanjati se na potencijale deteta, sve
njegove sposobnosti, vetine, znanja
Omoguavati izbor teme rada, sa kim e se
raditi, na koji nain e se raditi
Davati podravajuu povratnu informaciju -
istie postignuto i efikasno vodi dete napred
Ispoljavati sopstvenu unutranju motivaciju
Verovati da se deca mogu zainteresovati
Unutranja - spoljanja motivacija
Uenik
zainteresovan
Uenik ne-
zainteresovan
Zadatak
zanimljiv
Unutranja Uloga
nastavnika bitna
Zadat
nezanimljiv
Uloga nastavnika
bitna

spoljanja
Kada motivacija za uenjem slabi?
Kada je cilj preteak i deluje neostvarivo, ili
je vremenski veoma udaljen (uenje
stranog jezika) ili je nejasan (emu slue
integrali?)

Kada ne smatramo usvajanje odreenih
sadraja svojim, ve nametnutim ciljem
(ma ta e nam ovo)

Kada doivimo veliki neuspeh

Kada patimo od nauene bespomonosti
Nastavnik kao evaluator
TESTOVI ZNANJA
Vrste, primena i konstrukcija

Merenje uspeha u uenju
Nauno procenjivanje razliitih oblika
ocenjivanja ili nauka o ocenjivanju, zove
se DOKIMOLOGIJA

Naziv dao francuski naunik Anri Pieron


Setite se svoga kolovanja
Setite se situacija klasinog ocenjivanja

Koji su problemi ovakvog oblika
ocenjivanja koje ste osetili sami ili videli
u toku kolovanja?

Razmislite i napiite na listu papira
Slabosti klasinog ocenjivanja - nastavnik
1. Razliit odnos prema vanosti pojedinih delova gradiva.
2. Ne ocenjuju samo znanje. Moe se desiti da ocenjuju i
zalaganje, marljivost, interesovanje, inteligenciju,
duhovitost, socijalnu inteligenciju....
3. Relativno trajne osobine nastavnika (blagi strogi)
4. Trenutno raspoloenje
5. Razlike u ponaanju u toku ispitivanja (pomau ili ute)
6. Razlike u broju i tipu pitanja
7. Efekat kontrasta i halo efekat
8. Strategije ispitivanja (vie uenika zajedno, po azbunom
redu)
9. Disciplinske ocene
10. Vrednovanje naune discipline i predmeta
11. Obrazovanje, strunost nastavnika
12. Klima u kolektivu



Slabosti klasinog ocenjivanja - uenik
- Trenutno opte zdravstveno i psihiko stanje
uenika/studenta
- Verbalne sposobnosti uenika/studenta, socijalna
inteligencija
- Pol i izgled uenika/studenta
- Prethodni ugled, halo efekat
- Implicitna oekivanja nastavnika
- Sluajno pogaanje
Zato Testovi znanja
Odreenje

Testovi znanja ili postignua predstavljaju
najobjektivnije sredstvo za merenje
znanja.
Njima se utvruje koliko je znanja stekao
neki pojedinac tokom obavljanja odreene
aktivnosti (predavanja, vebi, prakse) ili
odreenog perioda uenja.

Prednosti ispitivanja testovima znanja
Podjednaka i ravnomerna zastupljenost
svih delova gradiva
Dejstvo faktora sree i sluajnosti svedeno
na minimum
Svi uenici odgovaraju na ista pitanja ili
reavaju iste zadatke
Mogue poreenje uenika
Ocenjuje se samo steeno i iskazano
znanje predmet kolskog ocenjivanja nisu
motivacija, uee u radu, zalaganje,
poltronstvo...
Nedostaci testova znanja
ispituju, pre svega, poznavanje injenica
vii nivoi znanja esto zanemareni
ocena je zbir odgovora na sva pitanja

moe biti pozitivna, ak i kada nije
usvojeno znanje iz neke oblasti (ukoliko je
na zadovoljavajuem nivou odgovoreno na
pitanja iz ostalih oblasti).
Klasifikacije testova znanja
1. Prema nainu i vremenu zadavanje
2. Prema kriterijumu u odnosu na koji se
procenjuje znanje uenika
3. Prema nainu konstruisanja
I Podela prema vremenu i nainu
korienja
Formativni Sumativni
vreme
zadavanja
pre ili u toku
poduavanja
na kraju poduavanja
ili uenja
Svrha/cilj
oblikovanje nastavnog
procesa i procesa
uenja potpora
uenju
procena znanja
steenog u toku
procesa uenja
validacija, evaluacija,
akreditacija procesa
N/U
ocenjivanje ne ocenjuje se ocenjuje se
II Prema kriterijumu u odnosu na koji se
procenjuje znanje
Kriterijumsko ocenjivanja - zasnovano
na unapred utvrenim standardima i
ciljevima koji treba da se ostvare u toku
procesa poduavanja, pri emu su
kriterijumi za svaku ocenu utvreni
unapred.
Normativno ocenjivanje - postignue
uenika se procenjuje u odnosu na
postignue ostalih uenika.
III Podela prema nainu
konstruisanja
Badareni i nebadareni testovi znanja
Badareni standardizovani
Nebadareni nestandardizovani, neformalni,
nemaju odreene metrijske karakteristike,
Isti spoljanji izgled, razliit nain konstruisanja.
Razlike:
konstruktor testa
nain konstruisanja
obim gradiva
oblast primene
badareni nebadareni
konstruktor tim strunjaka
(psi + pn)
predmetni nastavnik
nain
konstruisanja
veliki broj pitanja iz svih
oblasti
izbor oblika testa znanja
probno zadavanje
(metrijske karakteristike)
konana verzija sa
zadacima razliite teine
obim gradiva celokupno gradivo predmeta deo gradiva
oblast primene sve kole sa istim nastavnim
planom i programom
uenici kojima
predaje nastavnik koji
sastavlja test
Glavi oblici testova znanja
Testovi reprodukcije
esejski testovi
testovi dopunjavanja ili priseanja
Testovi prepoznavanja ili rekognicije
alternativni testovi ili testovi dvolanog izbora
testovi viestrukog izbora
testovi sreivanja i uporeivanja

Esejski testovi
Prednost:
Uenik ima veu slobodu u izraavanju znanja i oblikovanju
odgovora.
Mora da koristi sposobnost izraavanja, organizovanja,
prosuivanja, izdvajanja bitnog, stvaralako ponaanje
Bitna je celina odgovora
Mana:
Ocenjivanje odgovora u velikoj meri zavisi od subjektivnih
faktora.

Objektivnost ocenjivanja moe se poveati
ukoliko se u kljuu navede koje elemente treba da
sadri potpun odgovor.
Testovi dopunjavanja ili priseanja

Kog datuma se smenjuje jesen i zima?______________
Jadransko more je prirodna______________ veza sa
mnogim dravama sveta. Veim delom obala je _______ i
________. Na mestima gde se ulo u kopno, more je stvorilo
_______, ______ i _____________.

neophodno je aktivno znanje (ukoliko se dobro konstruie pitanje)
lako konstruisanje zadataka
zauzimaju malo mesta i podseaju na uobiajena kolska pitanja
Mane:
teko se moe ispitati razumevanje gradiva
tekoe objektivnog ocenjivanja (uenik moe dati taan, ali
neuobiajen odgovor)
na vreme reavanja utie brzina pisanja
Preporuka koje se treba drati pri sastavljanju ove
vrste pitanja jeste da budu precizna i da zahtevaju
kratke i jasne odgovore.
Alternativni testovi znanja ili testovi dvolanog
izbora
HgO je formula za sumpornu kiselinu. DA NE
Glavni grad Belgije je Brisel T NT
Najdua reka na svetu je Nil Amazon

Prednosti:
nain odgovaranja je blizak je ivotu (stalno razlikovanje istinu od zablude)
vremenska ekonominost (brzo se sastavljaju i reavaju),
ocenjivanje odgovora je objektivno
moe se ispitati razumevanje gradiva
Mane:
pitanja mogu biti dvosmislena (moe biti i DA i NE, zavisno od uslova)
mogunost da se pogodi odgovor je velika (50%)
Prilikom pravljenja ovih testova treba se drati nekoliko pravila:
Mora se zasnivati na tvrenjima koja mogu biti samo tana i netana
izbegavanje sugestivnih rei (svim jedinim nita, nikada),
Preuzimanje reenica iz udbenika (I sv rat je voen na Balkanu)
suvie dugakih tvrdnji,
dvostruke negacije (nije tano da ne...) i
ujednaavanje pozitivnih i negativnih odgovora u nepravilnom rasporedu.
Testovi viestrukog izbora
Grafiki prikaz socijalne strukture male grupe zove se:
Sociometrija
Psihometrija
Sociogram
Sociometrijski metod
Sociometrijski kriterijum
Prednosti:
"Najelastiniji" test znanja - moe da zahvati
poznavanje injenica, razumevanje i interpretaciju.
Sluajno pogaanje je manje verovatno nego kod
zadataka sa dvolanim izborom
objektivnost ocenjivanja potpuna
Mane:
teko sastavljanje, jer treba nai netana, ali
prihvatljiva reenja
potrebno je vie vremena za reavanje
Sposobni uenici mogu lako da ree

Pravila za sastavljanje testa viestrukog izbora
- Treba voditi rauna da uvodni deo pitanja treba da bude dui,
kako bi odgovori bili krai.
- Mesto ispravnog odgovora treba menjati u zadacima i to bez
pravilnosti.
- Sve alternative bi trebalo da budu ujednaene duine
- Izbegavati negativno formulisanje zadatka
- Alternative se ne smeju preklapati ili obuhvataju
- Alternative se moraju slagati gramatiki sa korenom pitanja
-Distraktori moraju po svom sadraju i formi liiti na taan
odgovor
- Ako ima vie tanih odgovora ili ako postoji mogunost da
nijedan odgovor nije taan, mora se najaviti u korenu pitanja

Puini ___ 1. Karmen
ajkovski ___ 2. Ivan Sunjanin
Verdi ____ 3. Pikova dama
Smetana ____ 4. Boemi
Glinka ____ 5. Prodana nevesta
Bize ____ 6. Aida

Prednost:
moe se ispitati poznavanje veeg broja injenica, kao i odnosa
meu injenicama
Mana:
teko je sastavljanje pitanja
Svi podaci u jednom zadatku treba da budu
homogeni, a mogunost sluajnog pogaanja
smanjuje se kada kolona sa predloenim
odgovorima ima vie lanova od kolone za koju se
trae odgovori.
Testovi sreivanja i uporeivanja
FAZE IZRADE TESTOVA ZNANJA
1. odreivanje namene testa znanja
(izbor predmeta, analiza nastavnog programa)
2. odreivanje sadraja testa znanja
(izbor predmeta i izbor vaspitno-obrazovnih
ciljeva)
3. odreivanje duine testa znanja
4. odreivanje teine testovskih zadataka
5. izbor oblika testa znanja
6. izrada testovskih zadataka
7. odreivanje redosleda zadataka
Blumova
taksonomija
obrazovnih ciljeva

(Bloom, B. S. 1984. Taxonomy
of educational objectives. Allyn
and Bacon, Boston, MA)
Znanje
(prepoznati, prisetiti se, utvrditi, definisati, opisati, odrediti
Razumevanje (rei svojim reima, opisati, sumirati,
predvideti, razlikovati, proceniti )
Primena (primeniti, demonstrirati, reiti,
Istraiti, modifikovati, dovesti u vezu)
Analiza (analizirati, izdvojiti,
povezati, klasifikovati, porediti, zakljuiti)
Sinteza (integrisati,
Modifikovati, kreirati, dizajnirati)
Evaluacija
(suditi, proceniti,
razlikovati)
U
t
v
r

i
v
a
n
j
e

z
n
a
n
j
a

K
o
n
s
t
r
u
i
s
a
n
j
e

z
n
a

e
n
j
a


E
v
a
l
u
a
c
i
j
a

i
d
e
j
a

Primeri pitanja koja zahvataju razliite
nivoe znanja prema Blumovoj taksonomiji
ZNANJE
ta znai re referendum?
Kada se odigrala Kosovska bitka?
Na kojoj temperaturi kljua voda?
Koje vrste rei postoje?
SHVATANJE
PREVOENJE - Koliko je vremena potrebno da voz koji se iz
take X kree brzinom od 112 km/h, stigne do take Y koja je
udaljena 285 km?
TUMAENJE - Kako treba organizovati uenje, ako je gradivo
nepoznato (potpuno novo), obimno, ali smisleno? (globalna i
partitativna metoda)
EKSTRAPOLACIJA (PREDVIANJE) - Do kakvih tekoa
moe doi u realizaciji istraivanja, ako se zna koji su zadaci
njegovih uesnika? (vezano za pripremu istraivanja, fazu
prikupljanja podataka, odgovaranje ispitanika, beleenje
podataka...)
PRIMENA
Ukoliko se od mesta X do mesta Y moe stii putem koji, od mesta X kree
pravo i posle 25 km, pod pravim uglom skree desno i nastavlja pravo 20 km
do mesta X, koji bi put od mesta X do mesta Y bio najkrai i koliko bi iznosila
njegova duina?
ANALIZA
Izdvoji zavisnu i nezavisnu varijablu u sledeem istraivakom zadatku:
Utvrditi polne razlike u postignuu na testu sposobnosti.
SINTEZA
Sastavi hipotezu koja pretpostavlja negativnu povezanost izmeu vremena
uenja i dobijene ocene.
EVALUACIJA
Ukoliko je zakljuak Pera je ptica izveden na osnovu sledeih premisa:
Pera je prase.
Sva prasad su ptice.
kakva je njegova logika valjanost?
Uporedi teorijski i praktini znaaj Pavlovljevih i Torndajkovih istraivanja.
Zadatak na asu:
segmentirati odabrano gradivo na logike
celine i uneti ih u tabelu specifikacije
proceniti vanost svake celine i u odnosu na to
predvideti odgovarajui broj pitanja
sastaviti 10 pitanja, iz odabranog gradiva, tako
da:
budu zastupljeni razliiti vaspitno-obrazovni ciljevi
budu zastupljeni razliiti tipovi testova znanja
(pitanja)
Predati:
10 sastavljenih zadataka iz gradiva
klju za pregledanje i ocenjivanje pitanja
popunjenu tabelu specifikacije
Tabela specifikacije
nastavne
oblasti
kognitivno-vaspitni obrazovni ciljevi (Blum)
znanje shvatanje primena analiza sinteza evaluacija