3uvoduneuropsihologiju2 Fasper2013 14

N.Krsti: Uvod u neuropsihologiju za studente FASPER 2!"#!
$% &&
deo
Napomena korisnicima: Materijalom se moete slobodno sluiti u
akademske svrhe, potujui autorstvo
TEME:
$. FUNK'&(NA)NA *(P(+RAF&,A 'ERE-RA)NE K(RE
str. !.!/
0. )A*ERA)&1(2AN(S* 3(1+A str. !4.2$
/. NER2NE (SN(2E K(+N&*&2NE (R+AN&1A'&,E str. 20.
/5
FUNKCIONALNA TOPOGRAFIJA CEREBRALNE
KORE
OKCIPITALNI REANJ
PARIJETALNI REANJ
TEMPORALNI REANJ
FRONTALNI REANJ
!
N.Krsti: Uvod u neuropsihologiju za studente FASPER 2!"#!$% &&
deo
ANALIZA POREMEAJA PSIHIKIH FUNKCIJA KOD
LOKALIZOVANIH CEREBRALNIH LEZIJA
Pri6az% i% pre7a to7e% pristup analizi pore7eaja 6oji se javljaju 6ao
posledi8e 9o6alnih :lo6alizovanih; ozleda 7ozga 7o<e =iti organizovan
na razli>ite na>ine. Naj>e?e se 6oriste dva: !. stru6tuiran pre7a
glavni7 8ere=ralni7 regioni7a@ ili 2. stru6tuiran 6roz pos7atranje
organiza8ije 6ognitivnih 9un68ija :na pri7er% jezi6a% pa7enja% vizuelnih
sposo=nosti% egze6utivnih 9un68ija% e7o8ija
1
;@ nalazi7 se 7edju oni7a
6oji s7atraju da su o=a podjedna6o =itna. Prvi je tradi8ionalniji% u
su?tini e6vivalentan neurolo?6o7 Asindro7s6o7B pristupu pre7a 6o7e
su sva6o7 delu siste7a :6orti6alnoj o=lasti; pripisani odgovarajui
Asi7pto7iB ili 6ara6teristi>ni Azna8i o?teenjaB :setiti se poj7a
Aneurolo?6a se7iologijaB;% te stoga sa nji7e i po>inje7o. Po?to =i
upotpunjen A6atalogB pore7eaja 7ogao =iti ogro7an% ovde su
pri6azani sa7o najzna>ajniji 9eno7eni% istovre7eno i oni 6oji e
studenti7a jasnije osli6ati u6upni o=raza8 neuro6ognitivne
9un68ionalne organiza8ije .
OKCIPITALNI REANJ
(snovna 7ani9esta8ija ozlede pri7arne vizuelne o=lasti u
o68ipitalno7 re<nju :-A !4; je gu=ita6 prije7a in9or7a8ija lo8iranih u
delu vidnog polja 6oje je reprezentovano u o?teeno7 delu aree
striate. A6o =i lezijo7 =ile zahvaene ove o=lasti =ilateralno :u o=e
he7is9ere; do?lo =i do potpunog kortikalnog slepila. Kada je
pogodjena vizuelna 6ora jedne :leve ili desne; he7is9ere% pore7eaj
i7a 9or7u (kontralateralne) homonimne hemianopsije% >esto uz
po?tedu 8entralnog :7a6ularnog; dela vidnog polja
2
.
Celi7i>ne lezije vizuelne 6ore% 6ao% na pri7er% one 6oje su rezultat
ranjavanja u ratu% dovode do skotoma% par8ijalnih ispada u vidno7
polju. +eneralno% se7 u slu>aju potpunog 6orti6alnog slepila% ova6vi
de9i8iti se uveli6o 6o7penzuju. *o se naro>ito odnosi na s6oto7e 6oji%
se7 u uslovi7a 9orsirane vizuelne 9i6sa8ije% 7ogu ostati u potpunosti
nepri7eeni% ali i na he7ianopiju 6oja pone6ad ne pravi =itnije s7etnje
sve do situa8ija 6oje zahtevaju siste7ats6o vizuelno Ds6eniranjeE :na
pri7er% pri >itanju;.
Kod 6orti6alnog slepila javlja se interesantna diso8ija8ija iz7edju
odsustva svesnog do<ivljaja vidjenja i zapanjujue ta>nosti sa 6ojo7
su pa8ijenti sposo=ni da registruju lo6a8iju sti7ulusa 6oje ne
pre8ipirajuF 2erovatno naj=olje opisan u literaturi je 2ajs6ran8ov
:Geis6rantz% !5H% !5H/; pa8ijent C.-. 6oji je i7ao levostranu
1
Emocije medju kognitivnim funkcijama? Ipak, tradicionalna (zaeta jo u anikom dobu)
podela mentalnog sveta na kognitivni, konativni i emocionalni domen bi danas mogla biti
predmet ozbiljne debate, ako ne i potpuno neprimerena (o emu, izmedju ostalog, govore i
neuropsiholoke studije)
2
!azlog za ovo najverovatnije potie iz karakteristika vaskularizacije ove cerebralne
teritorije, s obzirom da je ova vrsta hemianopija tipino uzrokovana oboljenjima sistema
posteriorne cerebralne arterije, a makularna oblast dvostruko vaskularizovana ovom i
srednjom cerebralnom arterijom
2
deo
ho7oni7nu he7ianopiju uzro6ovanu odstranjenje7 desne 9isure
6al6arine z=og tu7ora. C.-. je na vizuelnu sti7ula8iju u levo7 vidno7
polju po pravilu izve?tavao da ne vidi ni?ta% ali je% AnagadjajuiB% ili
Aoseav?iB =io sposo=an ne sa7o da 6a<e gde je ta>no uperen snop
svetla% ve i da DpogodiE orijenta8iju linija 6oje nije =io u stanju da vidi%
6ao i da dete6tuje ne6e o=li6e 6retanjaF
(zlede Ase6undarneB vizuelne 6ore% aree parastriate :-A !H% 6oja
o6ru<uje pri7arnu vizuelnu 6oru; i aree prestriate :-A !5% o6ru<uje -A
!H i grani>i se sa parijetalni7 i te7poralni7 regiono7; dovode do
vizuelnih agnozija
"
:stanja u 6oji7a je pore7eena sposo=nost da se%
vizuelni7 pute7% identi9i6uju poznati o=je6ti ili entiteti; i poremeaja
vizuelne imaginacije
!hromatopsija% gu=ita6 sposo=nosti da se per8ipira =oja%
predstavlja osnovni o=li6 agnozije za boju Pa8ijenti sa
8ere=ralno7 ahro7atopsijo7 se <ale da sve ?to vide
izgleda 6ao na 8rno.=eloj 9otogra9iji ili da su =oje
Diz=ledeleE. (vaj pore7eaj se diso8ira u odnosu na
s7etnje 6oje se vezuju za znanje o bojama :na pri7er%
pa8ijent nije sposo=an da% pre7a seanju% 6a<e 6oje
=oje je pre7et ili pri 8rtanju =ira pogre?nu =oju; i te?6oa
6oje pogadjaju imenovanje boja :o=a tipa dis9un68ije se%
6ao i ahro7atopsija% 7ogu javiti izolovano;.
!gnozija za pokret ili akinetopsija je sele6tivni de9i8it
sposo=nosti da se registruje po6ret% uz o>uvanu
per8ep8iju o=li6a% =oje ili lo6aliza8ije o=je6ta% 6ao i
sposo=nosti da se on prepozna ili i7enuje.
("izuelna) aperceptivna agnozija je prvi od dva razli>ita
o=li6a vizuelne objekt agnozije
#
, te?6oe razli6ovanja
o=je6ata upr6os o>uvanosti DosnovnijihE vizuelnih 9un68ija
:o?trina% po6ret% =oja;. Kod aper8eptivne agnozije
pa8ijent ne uspeva da prepozna pred7et :o=i>no ga
za7enjujui za sli>ne% na pri7er% ne 7o<e da razli6uje
?tap od zatvorenog 6i?o=rana;. Po pravilu% su=je6ti sa
ovo7 9or7o7 pore7eaja i7aju te?6oe da ta>no
6opiraju o=je6t% 6ao i da 6onstrui?u 8elinu iz delova 6od
6o7ple6snih ili deli7i>no D7as6iranihE 9igura.
Kod asocijativne agnozije su=je6t nije u stanju da
prepozna ?ta o=je6t predstavlja ia6o ga ispravno
per8ipira. U to7 s7islu% aso8ijativna agnozija predstavlja
Dvi?i 6ora6E u 6ognitivnoj o=radi u odnosu na
3
!gnozija se generalno de$inie kao oteenje sposobnosti da se prepoznaju ili
identi$ikuju poznati objekti (uklju%ujui i ljude) i entiteti, obi%no nastao kao rezultat
neurolokog de$icita ili obloljenja &am termin je uveo &igmund 'rojd (()*()
podrazumevajui pod njim prekid veze izmedju(stvarnog) predmeta i (mentalnog)
pojma o tom predmetu+ cilj je bio da se time na%ini distinkcija prema a$azijama, kod
kojih je poremeen odnos izmedju pojma o predmetu i re%i kojom se on ozna%ava
4
,odela objekt agnozija podela na vizuelne asocijativne i aperceptivne agnozije
datira jo od kraja -.- veka
"
deo
aper8eptivnu. ,avlja se 6od o68ipitalno.te7poralnih
ozleda% u6lju>ujui i one 6oje pogaIaju prednje
te7poralne regije :setiti se Dlo6aliza8ijeJ vizuelnog
ventralnog#J?taJ siste7a;% tipi>no 6od onih 6oje pogaIaju
levu he7is9eru ili o=e. ,edno od o=ja?njenja pore7eaja
je da on odra<ava povredu 7odalno.spe8i9i>nog dela
se7anti>6og siste7a% =ilo z=og degradiranja vizuelnog
se7anti>6og s6ladi?ta% =ilo ?to je one7oguena njegova
a6tiva8ija. &nteresantno je da je ovaj pore7eaj >esto
ograni>en sa7o na jednu vrstu sti7ulusa :npr. <iva =ia%
alati% 7uzi>6i instru7enti;% ?to se 6oristi 6ao argu7ent za
D6ategorijalnuJ organiza8iju na?ih znanja.
,rozopagnozija je vizuelna agnozija za li8a Pa8ijenti sa
prozopagnozijo7 ne 7ogu da prepoznaju ni jedno li8e
6oje su prethodno znali% po>ev?i od 9otogra9ija poznatih
oso=a do sopstvenog li6a u ogledaluF Pri to7e% oni su
sasvi7 sposo=ni da dis6ri7ini?u =itne 6ara6teristi6e li8a
:=oja 6ose% =r6ovi% pose=ni zna8i; te ih 6oriste u
prepoznavanju oso=a. Po pravilu% razli6uju ljuds6e od ne.
ljuds6ih li8a% rase% 6ao i e7o8ionalne izraze li8a
0
. &a6o se
prozopagnozija naj>e?e javlja uz =ilateralne lezije%
tipi>nija je za ozlede desne he7is9ere.
!leksiju% ne7ogunost >itanja% >esto pos7atra7o 6ao
DlevostraniE pandan prozopagnozije. &a6o sva6a od
he7is9era podr<ava sposo=nost dis6ri7ina8ije slova%
izgleda da sa7o leva i7a ulogu pri 6o7=inovanju slova u
le6si>6e reprezenta8ije. Postoji vi?e 9or7i ovog
pore7eaja :vi?e u odelj6u o >itanju u o6viru /te te7e u
te6stu;. Ne6e ale6sije 7o<e7o analizirati 6ao pose=an
o=li6 aper8eptivne agnozije :6ada je osnovni pro=le7
razli6ovanje 9or7i slova;% a ne6e . 6ao aso8ijativne :6ao
s7etnje pristupa us6ladi?teni7 le6si>6i7
reprezenta8ija7a;
/
.
,oremeaji vizuelne imaginacije ne ugro<avaju pro8es
prepoznavanja a6tuelno prisutnih o=je6ata% ve
7ogunost 6ori?enja us6ladi?tenih vizuelnih
reprezenta8ija% odnosno% sa7e reprezenta8ije. U to7
s7islu% ve spo7enuti de9i8it znanja o =oja7a%
predstavlja pose=an slu>aj s7etnji vizuelne i7agina8ije a
ne agnozije. +eneralno% najva<nija diso8ija8ija za ovu
grupu s7etnji i postavlja se u odnosu na vizuelne
agnozije% a osnovni D7ar6eriE pore7eaja su te?6oe da
se o=je6t generi?e na osnovu seanja :do6 se 7o<e
5
/vostruka disocijacija izmedju prozopagnozije i tekoa diskriminacije $acijalne
emocionalne ekspresije zauzima vano mesto u neuropsiholokim studijama
poremeaja komunikacije i socio0emocionalnih smetnji
6
!leksije mogu nastati . nakon druga%ije lociranih ozleda, na primer 1 gornje
temporalne ili angularne vijuge, ali je tada u pitanju druga%iji uzrok razgradnje
$unkcije %itanja
$
deo
uspe?no 6opirati; ili da se nji7e 7entalno 7anipuli?e :na
pri7er% u zadat6u 7entalne rota8ije;. Pore7eaji
vizuelne i7agina8ije naj>e?e pogadjaju i sadr<aj snova.
PARIJETALNI REANJ
Parijetalni re<anj je najjednostavnije 9un68ionalno podeliti na tri veli6e
regije:
Pri7arnu :proje68ionu; parijetalnu 6oru 6oja o=uhvata -A !% 2 i "
:pogledati sli6u dole% 6ao i 6o7entare !K!!F;
4
@
-rod7anove aree 0 i 4 :posteriorna parijetalna 6ora;% >ije ozlede
dovode do pore7eaja razu7evanja in9or7a8ija vezanih za sopstveno
telo% ali i za is6ustva spolja?njeg prostora@
3ulti7odalnu aso8ijativnu 6oru 6oju sa>injavaju -A"5 i $% odnosno%
prostor angularne i supra7arginalne vijuge.
)ezije pri7arne so7atosenzorne 6ore dovode do povi?enja praga
ta6tilne osetljivosti do potpune neosetljivosti. S7etnje se javljaju
6ontralateralno u odnosu na lateraliza8iju ozlede :u levoj ili desnoj
he7is9eri;% za deo tela 6oji e zavisiti od lo6aliza8ije lezije :prisetiti se
izgleda so7atosenzornog Lho7un6ulusaL;.
&zolovana o?teenja -A 2 i !% 6ao i prednjih delova -A 0 dovode%
najuop?tenije% do 7eIuso=no diso8iranih neurolo?6ih 9or7i
pore7eaja . so7atosenzirnih agnozija 7eIu 6oji7a naj>e?e se
izdvaja7o sledee
H
:
7
&omatosensorna kora je slojevita, kao i druge oblasti neokorteksa 2alami%ka
projekcija ulazi u elije sloja .", koji zauzvrat projektuje u druge slojeve 3ao i u
drugim senzornim oblastima, &( neuroni se grupiu prema 4sli%nosti5 inputa i
odgovora u kolumne koje se proteu preko kortikalnih slojeve ,rojekcija iz 6b do (
prvenstveno prenosi in$ormacije o teksturi+ projekcija prema arei 7 0 veli%inu i oblik
8
Naglasak na 4neurolokoj $ormi5 ovde je istovremeno, naglasak na zavisnosti
klini%ki de$inisanog oblika poremeaja od na%ina na koji je ispitivan ili se ispoljava u
ponaanju ,aljivija analiza poremeaja kod ozleda parijetalnog renja (kao,
uostalom i drugih cerebralnih oblasti) postavie pitanje da li razli%iti (klini%ki) entiteti
imaju zajedni%ke osnove (asocijacija8) ili su istinski disocirani 9ista 4parijetalnih
de$icita5 predstavlja dobar primer kako neuroloki 4znaci5 postavljaju ne vie do
polaznih osnova za neuropsiholoku analizu kognitivnih $unkcija parijetalnog renja
(proverom teorijskih modela $unkcija putem dvostrukih disocijacija)
0
deo
*o6ovi prenosa so7atosenzorne in9or7a8ije od ulaza u
so7atosenzornu 6oru
!stereognozija@ predstavlja te?6ou da se 6ara6teristi6e
o=je6ata% 6ao na pri7er% njihova 9or7a% te6stura ili te<ina
odrede ta6tilno7 e6splora8ijo7.
:ra$anestezija je nesposo=nost da se prepoznaju si7=oli
:slova% =rojevi% geo7etrijs6i o=li8i; LnapisaniL na 6o<i. 3o<e
:ne nu<noF; predstavljati sa7o =la<i o=li6 astereognozije
;!$erentna pareza; je jedan od o=li6a L7otornihL
7ani9esta8ija so7atosenzornog pore7eaja M generalno%
odnosi se na nespretnost u 7anipula8iji o=je6ti7a 6oja
rezultira iz te?6oa dis6ri7ina8ije njihovih =itnih
6ara6teristi6a.
2aktilna ekstinkcija :ili ;gaenje;; je 9eno7en da pri
=ilateralnoj ta6tilnoj sti7ula8iji e6stre7iteta pa8ijent
registruje sa7o onaj apli8iran desno. Predstavlja
6ara6teristi>an zna6 ozlede desne he7is9ere.
Nari?ne lezije 6oje pogaIaju o=lasti iza prethodnih do7inantno
izazivaju asomatognozije . agnozije za is6ustva vezana za telo% do6
ozlede 8entralnih i posteriornih delova -A4 izazivaju naj>e?e
pore7eaje do<ivljaja spolja?njeg prostora 6ao ?to je% na pri7er% :6od
ozleda desne he7is9ere; op?ta prostorna dezorijenta8ija.
Najpoznatije aso7atognozije su:
!utotopagnozija . nesposo=nost da se dis6ri7ini?u%
lo6alizuju ili i7enuju delovi tela. Kara6teristi>na je za
ozlede leve he7is9ere :druge aso7atognozije se 7ogu
javiti unilateralno ili sa o=e strane tela% ali tipi>no nastaju
na6on ozleda desne he7is9e i pogadjaju levu stranu;.
/
deo
Pose=an i naj>e?i o=li6 autotopagnozije predstavlja
agnozija prstiju% 6oja% sele6tivno% uzro6uje te?6oe
razli6ovanja prstiju na ?a6a7a.
!nozognozija je verovatno najneo=i>nija 9or7a gu=it6a
znanja ili oseaja za sopstveno telo@ 7ani9estuje se 6ao
ignorisanje ili pori8anje sopstvene =olesti. Njoj su =lis6e
asimbolija bola% 6ao otsustvo nor7alnih rea68ija na =ol i
anozodija$orija 1 ravnodu?nost na =olest. *ipi>na za
ozledu nedo7inantne he7is9ere.
!praksija obla%enja% pri 6ojoj pa8ijent nije sposo=an da
o=avi ovaj postupa6. Apra6sija o=la>enja je Ltradi8ionalniL
6lini>6i entitet% a pro=le7 7o<e podjedna6o rezultirati iz
pore7eaja telesne she7e% pro=le7a prostorne
orijenta8ije ili gu=it6a znanja o odgovarajuoj pro8eduri :tj%
6ora8i7a u postup6u o=la>enja;. Cesnostrane ozlede.
(zlede 6oje zahvataju zadnju parijetalnu 6oru se veo7a razli6uju u
zavisnosti od lateralizovanosti ozlede% te su ovde pre7a to7e i
grupisane.
1a lezije leve he7is9ere pose=no su 6ara6teristi>ne:
.deomotorna apraksija 1 nesposo=nost da se na nalog ili
i7ita8ijo7 izvr?i#reprodu6uje poznata ili nova :jednostavna;
a68ija. *ipi>ni pro=le7 za pa8ijenta sa ideo7otorno7
apra6sijo7 je da po6a<e ili i7itira po6ret 6oji7 o=avlja
odredjenu a6tivnost :na pri7er% 6a6o pere zu=e% >e?lja 6osu;
ia6o ga nor7alno >ini rutins6i izvodei istu tu a6tivnost. &pa6%
razli>ite 9or7e ispoljavanja ovih te?6oa M npr% s7etnje
i7itiranja u odnosu na ne7ogunost izvodjenja na ver=alni
nalog% sa nepoznati7 po6reti7a u odnosu na poznate% sa
po6reti7a vezani7 za 7anipula8iju o=je6ti7a u odnosu na
6o7uni6a8ione gestove M 7ogu se javiti 6ao 7edjuso=no
dvostru6o diso8irane.
/ezorijentacija desno0levo tipi>no se javlja 6od ozleda leve
angularne vijuge i praena je sraz7erno =lagi7 s7etnja7a
vizuoprostorne o=rade 6oje se registruju pre svega 6ao te?6oe
analize geo7etrijs6ih 9or7i :npr. pogre?na pro8ena du<ine i
prav8a linija% njihovog relativnog odnosa i sl.;. (vaj pore7eaj
se relativno ret6o javlja izolovano% ve >e?e zajedno sa jo?
ne6oli6o drugih:
poremeajem sekvenciranja . te?6oo7 da se
reprodu6uje poznati niz ili 7edjuso=ni odnos ele7enata
u nizu% na pri7er 7ese8a u godini;,
akalkulijom :ne7oguno?u 7anipula8ije =rojevi7a ili
izvodjenja arit7eti>6ih opera8ija;
agnozijom prstiju i
4
deo
aleksijom :pore7eaj sposo=nosti >itanja, vi?e o nje7u u
sledee7 poglavlju;
&a6o se sva6i od ovih 7o<e javiti 6ao izdvojena 7ani9esta8ija
8ere=ralne ozlede% z=og tenden8ije da se javljaju ova6o
udru<eni 6ao rezultat lezija levog angularnog girusa% ovi
pore7eaji% zajedno ispoljeni% u neurologiji se tradi8ionalno
ozna>avaju 6ao :ercmanov (:ertzman) sindrom
Povrede desne he7is9ere 7ogu dovesti do:
!somatognozija 1 naro>ito o=li6a 6oji o=uhvataju negiranje
sopstvene =olesti% 6ao i onih 6oji podrazu7evaju oz=iljne
pore7eaje u prostornoj orijenta8iji pre7a delovi7a tela :te?6i
pore7eaji Etelesne she7eE;@
,rostorne (spacijalne) dezorijentacije% tj% do gu=it6a sposo=nosti
da se izvr?e zada8i 6oji zahtevaju 7entalnu 7anipula8iju
prostorni7 odnosi7a% 6ao ?to su% na pri7er% snala<enje u
poznato7 ili novo7 prostoru% >itanje ili 8rtanje 7apa i sl. (vo
stanje se pone6ad ozna>ava i 6ao topogra$ska amnezija
Cra7ati>an o=li6 6oji pore7eaj popri7a 6ada pogadja
snala<enje u realno7 prostoru 6o7pli6ovan je za analiziranje
po?to o=i>no o=uhvata i druge prostorne pore7eaje 6ao ?to je
jednostrano zane7arivanje% ali i o?teenja vidnog polja.
,rostorne (spacijalne) diskalkulije 1 pose=nog o=li6a s7etnji u
ra>unanju% spe8i9i>no vezanog za 7ate7ati>6e opera8ije 6oje
se izvode pis7eni7 pute7 i >ija je izved=a zavisna od
prostornog rasporeda 8i9ara% 6ao ?to je to slu>aj 6od% na pri7er%
oduzi7anja ili 7no<enja vi?e8i9renih =rojeva% pri 6oji7a pa8ijent
tipi>no gre?i u LpotpisivanjuL 6olona ili Lpre=a8ivanjuL 8i9ara iz
jedne u drugu
<ednostranog (unilateralnog) zanemarivanja M deli7i>nog ili
potpunog gu=it6a svesnosti za senzorne :pre svega vizuelne;
in9or7a8ije 6oje dolaze sa strane suprotne leziji :tipi>no% sa
leve;. &a6o se 6ara6teristi>no registruje ta6o ?to pa8ijent
propu?ta da registruje sti7uluse sa jedne strane prostora ili
zadat6a :na pri7er% te6sta ili 8rte<a za 6opiranje;%
zane7arivanje se 7o<e javiti i 6ao idea8ioni de9i8it: na pri7er%
za7i?ljajui ne6i do=ro poznat prostor ili lo6a8iju% pa8ijent
opisuje sa7o njegovu desnu stranu% do6 je izostavljene
ele7ente u stanju da ugradi u svoj opis te6 a6o 7entalno
iz7eni perspe6tivuF Unilateralna e6stin68ija se javlja 6ao jedna
od 9aza u oporav6u od ovog pore7eaja: pre potpune restitu8ije
9un68ije% pa8ijent e 7oi da registruje levu stranu prostora
sa7o a6o je desna strana prazna.
*ipi>ne posledi8e =ilateralnih ozleda parijetalnog re<nja su:
.deatorna apraksija 1 pore7eaj sposo=nosti da se 6on8ipira i
izvede se6ven8a a68ija u6lju>enih u poznatu :slo<enu;
Lopera8ijuL u 6ojoj se 6oriste sva6odnevne alat6e ili o=je6ti :npr.
H
deo
zapaliti sveu ?i=i8o7% pripre7iti pis7o i sl.;. S7atra se
pore7eaje7 ideje o izvoIenju a6tivnosti@ u prin8ipu% o=uhvata
raznovrsne gre?6e u se6ven8i izvoIenja% 6ao i gre?6e u
upotre=i o=je6ta. Naj>e?e se vezuje za ozlede
supra7arginalne vijuge ili parijetoo68ipitalnog spoja.
=alintov sindrom 1 sastoji se od tri pore7eaja:
simultanagnozije :nesposo=nosti da se istovre7eno per8ipira
vi?e od jednog o=je6ta;% opti%ke ataksije :te?6oe da se po6ret
ru6e us7eri 6a 8ilju; i okulomotorne apraksije :pro=le7 9i6sa8ije
pogleda;. *e?6o o7eta sva6odnevne a6tivnosti. *ipi>no
rezultira iz :=ilateralne; ozlede parijetoo68ipitalnog spoja.
,rozopagnozija je nesposo=nost da se prepoznaju li8a% upr6os
to7e ?to su drugi aspe6ti vizuelne o=rade sasvi7 o>uvani. (vaj
pore7eaj je do=ar pri7er :ni6a6o i izolovan; slo<enosti i
plasti>nostiu organiza8iji neuralnih 7re<a 6oje podr<avaju
odredjenu sposo=nost. +eneralno% prozopagnozija se 7o<e
javiti na6on =ilateralnih ili desnostranih lezija% lo8iranih u
parijetalno7% o68ipitalno7 ili te7poralno7 re<nju. Navedena je
=a? ovde
5
sa7o z=og toga ?to je% pre7a nalazi7a 6lini>6ih
studija
!
ne?to >e?a 6od =ilateralnih :/0:$O u odnosu na
desnostrane;% a redja 6od o68ipitalnih nego parijetalnih lezija.
(va heterogenost ozleda 6oje je 7ogu izazvati u s6ladu je sa
>injeni8o7 da se razli6uje vi?e tipova pore7eaja :na pri7er%
aper8eptivna i aso8ijativna prozopagnozija; ?to govori o
6o7ple6snosti sa7e 9un68ije prepoznavanja li8a. 93R&
istra<ivanja% pa6% 6onzistentno vezuju prepoznavanje li8a za
$uzi$ormnu vijugu% da6le% donji te7poralni re<anj.
TEMPORALNI REANJ
(vo je 9un68ionalno najneho7ogenija od svih 6orti6alnih regija. U njoj
razli6uje7o:
. o=lasti na7enjene auditivnoj o=radi :auditivnu pri7arnu i
se6undarnu 6oru% 6oju sa>injavaju -A $!% $2 i 22;
. delove se6undarne vizuelne 6ore% lo8irane prete<no sa donje
strane te7poralnog re<nja :in9erote7poralne ili o=lasti% 6oje
pri=li<no sa>injavaju -A 2% 2!% "4 i "H% 9un68ionalno
o=jedinjene u tzv. Lventralni vizuelni putL;%
. aspe6te li7=i>6e 6ore M hipo6a7pus i o6olne stru6ture#o=lasti .
un6us :-A "$;% 9uzi9or7nu vijugu :-A 24;% entorinalnu :-A 2H; i
peririnalnu :-A "0 i "/; 6oru% sve 9un68ionalno povezane i sa
a7igdaloidni7 jedro7 u unutra?njosti prednjeg te7poralnog
re<nja%
9
&li%ne simpli$ikacije su ponekad nune, a iz mnogo razloga korisne za
4katalogiziranje5 $unkcionalnih mani$estacija kortikalnih ozleda+ na ovom mestu, bitno
je samo znati da se one %ine
10
3olb > ?hisha@
5
deo
. aso8ijativne aree :prednji te7poralni pol% delovi insularne
o=lasti% delovi te7poralne ravni;.
2eli6i deo te7poralne 6ore s6riven je unutar Silvijeve =razde@ na
pri7er% u insuli su lo8irani gustativni i delovi auditivnog
aso8ijativnog 6orte6sa. Stoga% lezije te7poralne 6ore dovode do
vi?e sasvi7 razli>itih 6ategorija pore7eaja:
,oremeaji auditivne percepcije 6od lezija pri7arne i o6olnih
delova se6undarne auditivne 6ore tradi8ionalno se nazivaju
kortikalnom gluvoom.
Kao :savre7eni; sinoni7 se 6orsiti i ter7in centralni poremeaj
auditivne obrade% >i7e se% generalno% o=uhvata sva6o
re7eenje interpreta8ije zvu>nog sti7ulusa u otsustvu
peri9ernog o?teenja sluha. Canas jasnije razli6uje7o
spe8i9i>ne prepre6e uo=i>ajeno7 prije7u zvu>nih signala 6oje
rezultiraju iz 6ori6alnih ozleda% 7edju 6oji7a se izdvajaju
tekoe diskriminacije $rekvencija kratkih tonova :na pri7er% do6
je nor7alno $ 7ilise6undi trajanja dovoljno da =i se prepoznao
odredjen 9one7% u slu>aju lezije ovaj period 7ora =iti =ar dva
puta du<i;%
tekoe diskriminacije dva simultana ili bliska tona :na pri7er%
tonova sli>ne 9re6ven8ije ili glasova b i p;% 6ao i smetnje
diskriminacije redosledaAsekvence tonova :na pri7er% tipi>no je
0./ 7se8 raz7a6a iz7edju glasova dovoljno za ova6vu
dis6ri7ina8iju% a 6od lezije on 7ora =iti o6o deset puta vei;
!!
.
(zleda7a leve he7is9ere =iva pogodjena dis6ri7ina8ija signala
6oji su u 9un68iji jezi6a#govora% do6 ozlede desne ugro<avaju
per8ep8iju ?u7ova% zvu6a iz prirode% 6ao i 7uzi>6ih s6lopova.
,oremeaji jezi%kog razumevanja 6oji% generalno% nastaju 6ao
posledi8a ozleda se6undarne auditivne 6ore% 7ogu i7ati
razli>ite izvore: 7ogu rezultirati iz pore7eaja auditivne
per8ep8ije% iz ne7ogunosti razu7evanja zna>enja re>i ia6o je
sa7a auditivna per8ep8ija o>uvana :ovo se naziva i verbalno
auditivna agnozija% 6ao agnozija spe8i9i>no vezana za re>i;% ili iz
s7etnji razu7evanja gra7ati>6ih odnosa 6oji7a se prenosi
zna>enje :na pri7er% razli6a iz7edju re>eni8a Lde>a6 je pojurio
psaL i Lde>a6a je pojurio pasL;. Pose=no se izdvaja pro=le7
razu7evanja govorne prozodije M tona i 7elodije glasa 6oji7a
se prenose =itni aspe6ti poru6e sagovorni6a :6ao ?to je% na
11
"vi podaci dobijaju vie smisla kada se setimo da se u #normalnom$ govoru smenjuje oko
%&'( razliitih segmenata u sekundi, dok smo )idealno) sposobni da razlikujemo ak i do *(
segmenata u sec+ ,ezika percepcija, bazirana na diskriminaciji ovako brzih sukcesivnih
zvunih kontrasta, u tom smislu je )zahtevnija) nego diskriminacija umova iz prirode ili
muzikih zvukova kod kojih se smenjuje ne vie od oko - segm.sec

!
deo
pri7er% njegovo e7o8ionalno stanje;% 6ao jedini o=li6
re8eptivnog de9i8ita vezanog za jezi6 6oji nastaje na6on lezija
desne he7is9ere% do6 su svi ostali tipi>ni rezultat povrede leve.
,oremeaje vizuelne percepcije% do 6ojih dolazi usled o?teenja
:pri=li<no; -rod7anovih area 2% 2! i "H% 7o<e7o svrstati u
:=ar; >etiri 6ategorije. ,ednu predstavljaju tekoe vizuelnog
zatvaranja% odnosno% spe8i9i>an pro=le7 da se na osnovu
nepotpune in9or7a8ije per8ipiraju 6ara6teristi6e o=je6ta . na
pri7er% da se prepozna 9or7a pred7eta 6ada je na8rtan
8rti8a7a a ne puno7 linijo7. U drugu se svrstavaju tekoe
vizuelnog maskiranja% tj. ne7ogunost re6ogni8ije o=je6ta 6oji
je na odredjen na>in :vizuelno; prepo6riven#s6riven% na pri7er%
6ada je on u veoj ili 7anjoj 7eri s6riven povi?eno7 6oli>ino7
?u7a ili je vi?e pred7eta na8rtano jedan pre6o drugog. Kao
pose=an o=li6 te?6oa javlja se de$icit izdvajanja dela iz celine M
nesposo=nost da se% na pri7er% uo>i odredjena jednostavna
9or7a 6oja pripada veoj% slo<enijoj vizuelnoj 8elini. )ezije
in9erote7poralne 6ore 7ogu dovesti do poremeaja vizuelne
imaginacije 6ao i prozopagnozije Kona>no% 6ao rezultat lezija
ovih o=lasti 7ogu se javiti smetnje registrovanja anomalija u
vizuelnom materijalu
(7
% 6oje se 7ogu interpretirati 6ao pose=an%
7odalno spe8i9i>an% de9i8it sposo=nosti 6ategorijalnog 7i?ljenja.
,oremeaji selektivne panje za auditivne i vizuelne in$ormacije
odnose se na :7odalno spe8i9i>ne; te?6oe da se iz to6a
su68esivnih#si7ultanih signala 6oji7a su izlo<ena na?a >ula%
6ada je potre=no% izdvoje =itne. (va6va sele68ija je neophodna%
na pri7er% 6ada se na =u>noj za=avi trudi7o da razu7e7o =a?
jednog sagovorni6a ili pri po6u?aju da registruje7o sadr<aj 6oji
pri7a7o na jedno uho ignori?ui drugo :u e6speri7entu
dihoti>nog slu?anja;. Pored izrazite LlateralizovanostiL ova6vih
de9i8ita 6ada je re> o sele6tivnoj pa<nji za signale 6oji pripadaju
govorno7 ili 7uzi>6o7 o=ras8u :uzro6ovani7% isti7 redo7%
levostrani7 ili desnostrani7 povreda7a;% done6le lateralizovani
e9e6ti lezije registruju se i za vizuelne in9or7a8ije% utoli6o ?to do
ova6vih s7etnji >e?e dovode o?teenja desne nego leve
he7is9ere.
,oremeaj organizacije i kategorizacije verbalnog materijala
podrazu7evaju% uop?teno% te?6oe ili ne7ogunost
odredjivanja 6ojoj 6ategoriji pripadaju odredjene re>i ili poj7ovi.
Fo6alne lezije lo8irane du< srednje#donje te7poralne vijuge% od
napred pre7a nazad% 7ogu veo7a sele6tivno 6o7pro7itovati
sposo=nost da se i7enuju oso=e :vlastita i7ena;% <iva =ia
:npr.<ivotinje; ili pred7eti 6oje 6oristi7o :npr. alati;. !nomi%ka
a$azija% :op?ta; nesposo=nost nala<enja re>i% do 6oje dolazi 6ao
rezultat zadnjete7poralnih povreda% 7o<e se pos7atrati 6ao
?iri i dra7ati>niji pore7eaj istih 7ehaniza7a o=rade.
12
/rimer zadatka u testu koji je inicijalno kreirao 01ebb2 crte3 kaveza u kome su majmun,
njegove igrake i umetnika slika (odrediti ta tu ne pripada)
!!
deo
,oremeaji dugoro%nog pamenja javljaju se 6ao posledi8a
o?teenja hipo6a7pusa i pridru<enih 6orti6alnih o=lasti% 6ao ?to
su entorinalna i peririnalna 6ora. -ilateralne ozlede ovih
stru6tura dovode do amnezije% 6oja u svo7 najdra7ati>nije7
o=li6u predstavlja potpunu nesposo=nost da se upa7ti ili nau>i
i6a6av novi dogadjaj ili in9or7a8ija% praenu propor8ionalno
te?6i7 de9i8ito7 priseanja prethodnih dogadjaja#in9or7a8ija.
Unilateralne lezije% pa6% uzro6uju :prete<no; 7odalno
sepe8i9i>ne pore7eaje upa7ivanja Lver=alnogL :na pri7er%
te6sta@ leva he7is9era; ili Lne ver=alnogL :na pri7er% lo6a8ija u
prostoru@ desna; 7aterijala.
.zmene li%nosti i a$ektiviteta 6ao i izmene seksualnog
ponaanja se6vele su :=ilateralnih; ozleda te7poralnog pola%
odnosno% onih lezija 6oje pogaIaju stru6ture i neuralne 7re<e
a7igdaloidnog 6o7ple6sa :tj. a7igdalu i o6olnu 6oru u6lju>ujui
i hipo6a7pus;. Razvijanje oso=ina 6ao ?to su slonost a9e6tivni7
izlivi7a% pedanterija i 7inu8ioznost% strahovi% gu=ita6 se6sualnih
interesovanja ili nedovoljna sa7o6riti>nost 6oje su opisivane
6od su=je6ata sa dugogodi?njo77 netretirano7 te7poralno7
:Lpsiho7otorno7L; epilepsijo7% 6ao i pore7eaji do 6ojih dolazi
6od postrau7ats6og stresnog sindro7a 7ani9esta8ije su
razli>itih 9or7i dis9un68ije ovih neuralnih 7ehaniza7a.
FRONTALNI REANJ
)ezije pri7arne 7otorne 6ore :-A $% sli6a na sledeoj strani8i;%
zavisno od svoje lo6aliza8ije i opsega% dovode do gu=it6a snage i
9inoe izvodjenja po6reta u odreIeni7 delovi7a tela :pre7a distri=u8iji
7otornog Jho7un6ulusaE; do potpune paralize.
(zlede se6undarnog 7otornog 6orte6sa :-A / i H; uzro6uju%
generalno% te?6oe progra7iranja po6reta% 6ao i s7etnje us6ladjivanja
7i?inih sinergija neophodnih za njihovo Jglat6oE izvodjenje. Kineti>6a
ili 7elo6ineti>6a apra6sija% gu=ita6 9luentnosti i 9inoe u realiza8iji
7otorne a68ije% 6ao i de9i8it 7otornog progra7iranja% nesposo=nost da
se izvede utvrdjena se6ven8a jednostavnih po6reta% javljaju se 6ao
se6vele povreda lateralne aree / :tzv. pre7otorne 6ore;.
(?teenje 9rontalnih o>nih polja :-A H i HA; dovodi do te?6oa u
us7eravanju#us6laIivanju pogleda pre7a izvoru interesovanja#pa<nje.
)ezije levog 9rontalnog oper6ulu7a :-rod7anove aree $$% tzv.
-ro6aove zone; uzro6uju te?6oe progra7iranja :npr% zapo>injanja i
izvodjenja; jezi>6og is6aza% odnosno% pore7eaj poznat 6ao -ro6aova
a9azija
(6
.
13
/ogled$ na postupak realizacije verbalnog iskaza kroz prizmu ovog poreme4aja osvetljava
znaaj i ulogu mehanizama selekcije (automatizovanih) motornih programa u normalnoj
govornoj produkciji
!2
deo
U pre9rontalno7 :PF; 6orte6su se 7ogu razdvojiti =ar tri osnovne
9un68ionalno distin6tivne o=lasti: dorzolateralna% or=italna i 7edijalna.
Corzolateralni pre9rontalni :C)PF; 6orte6s zauzi7a veinu
spoljne strane pre9rontalnih o=lasti% u6lju>ujui uglavno7
lateralne strane -A 5.!2% 8elo6upne -A $0% $/ i gornje o=lasti
aree $4 :-A !2 i $0 se pre8iznije ozna>avaju i 6ao
ventrolateralne;.

(r=italna ili or=ito9rontalna o=last lo8irana je na prednje7 polu
9rontalnog re<nja :-A !! i !";% 7ada se u novijoj literaturi 6ao
9un68ionalno pose=na 8elina pone6ad izdvaja njegova
!"
deo
donja#unutra?nja o=last% pod nazivo7 ventro7edijalna zona
:donji deo -A $4 i sredi?nji delovi -A 5.!2;.
3edijalna o=last 9o6usirana je na anteriorni#prednji deo
8ingularnog pojasa 6oji o6ru<uje 6orpus 6alozu7 te se naziva
jo? i prednja 8ingularna% a o=uhvata -A 2$% 20 i "2.
)ezije pre9ronatalnih o=lasti predstavljaju osnovu za javljanje
ogro7nog =roja individualnih Asi7pto7aB% sasvi7 heterogenih utoli6o
?to pra6ti>no ne postoji do7en ljuds6og 7i?ljenja niti delovanja u
6o7e nisu zastupljeni. (vi si7pto7i su u neurologiji dugo
o=jedinjavani pod nazivo7 pre$rontalni sindrom% 7ada ne
podrazu7evajui da =i svi njegovi Azna8iB 7orali =iti prisutni 6od istog
ili sva6og pa8ijenta.
Najuop?tenije% ozlede dorzolateralnih PF o=lasti izazivaju pore7eaje
u do7enu 7i?ljenja i re?avanja pro=le7a% 7edijalnih M pa7enja%
pa<nje i 7otiva8ije% a or=italnih M a9e6tiviteta% so8ijalnog pona?anja i
li>nosti. (va6va podela ipa6% nije u potpunosti ta>na% =ar iz dva
razloga. Prvo% stoga ?to razli>ite aspe6te jedne psihi>6e 9un68ije 7ogu
regulisati razli>iti neuralni 7ehaniz7i@ na pri7er% i 7edijalne i
dorzolateralne lezije pogadjaju pa<nju% 7ada ne na isti na>in. Crugo%
?to je jo? va<nije% do=ar deo Azna6ovaB PF lezije predstavljaju u su?tini
identi>ne s7etnje 6ognitivne o=rade% sa7o 7ani9estovane u razli>iti7
do7eni7a pona?anja. Na pri7er% gu=ita6 sposo=nosti da se AzaustaviB
auto7ats6i odgovor#rea68ija u 6orist Aos7i?ljenogB 7o<e podjedna6o
=iti izvor ne6ih a9e6tivnih iz7ena :napadi =esa;% parado6salnog
hu7ora :gu=ita6 so8ijalne 6ontrole ver=aliza8ije;% dru?tveno
neprilagodjenog pona?anja :gu=ita6 so8ijalne inhi=i8ije;% gre?a6a u
rasudjivanju :i7pulsivni% neela=orirani odgovori; ili pore7eaja pa<nje
:distra6ti=ilnost;.
1=og ovoga% 7o<da je najjednostavnije pore7eaje 6oji nastaju 6ao
se6vele ozlede pre9rontalnih o=lasti gupisati u >etiri ?iro6e 6ategorija
6oje% sveu6upno% o=uhvataju 6o7pletno
:voljno#us7ereno#svrsishodno; pona?anje individue:
!. Pore7eaji inteligen8ije i 7i?ljenja
Pore7eaji inteligen8ije i 7i?ljenja 6od PF lezija o=uhvtataju gre?6e u
rasuIivanju i re?avanju pro=le7a% gu=ita6 sposo=nosti apstra68ije% 6ao
i nesposo=nost divergentnog 7i?ljenja.
/e$icit apstraktnog miljenja do7inantno je uzro6ovan
te?6oa7a odvajanja od Lneposredno datogL% od 6on6retnih
odli6a sti7ulusa. Na pri7er% upitan da protu7a>i poslovi8u
Agvo<dje se 6uje do6 je vrueB% pa8ijent sa dorzolateralno7 PF
ozledo7 tipi>no e odgovoriti da je njena poru6a da se hladno
gvo<Ie ne 7o<e 6ovati. Pos7atrajui sli6u na 6ojoj je
predstavljen ne6i dogadjaj% 7o<e navesti sva6i njen detalj%
o=i>no propor8ionalno njegovoj upadjivosti% a nesraz7erno
!$
deo
njegovo7 zna>aju% ali ni6a6o nee 7oi da s8enu o=jasni% da
6a<e o >e7u se radi.
Pose=an pore7eaj 6od levostranih dorzolateralnih PF lezija
predstavlja gubitak verbalne kontrole ponaanja pri 6o7e
su=je6t% ia6o potpuno sposo=an da ver=alizije ta>an odgovor na
zahtev% >a6 ga i spontano produ6ujui 6ad god je suo>en sa
pogre?6o7% nije u stanju da prilagodi svoju a68iju toj in9or7a8ijiF
Uzro8i gubitka divergentnog miljenja :sposo=nosti nala<enja
razli>itih re?enja za pro=le7@ na pri7er% za7isliti ?to vi?e
7oguih upotre=a ve?ali8e za odela; su vi?estru6i% u6lju>ujui:
tekoe $ormiranja strategija :pro=le7 da se planira
6a6o re?iti pro=le7@ da se odrede 6ora8i u postup6u
re?avanja
gubitak $luentnosti i $leksibilnosti miljenja :generalno:
tenden8ija vezivanja za jednu ideju% 7entalnu a6tivnost ili
to6 7isli;. Na pri7er% pa8ijent nije sposo=an da
AuporednoB prati dva niza podata6a :npr. slova i =rojeva;
naiz7eni>no se pre=a8ujui sa jednog na drugi :B2rail
Making testC)
U najizrazitijoj varijanti% ovo rezultira perseverativnou .
ne7oguno?u odvajanja od jedne 7isli% odgovora ili
o=ras8a.
!0
*er7in Bpersevera8ijaP je uveo Neisser% !H50.% da =i ozna>io Bneade6vatno ponavljanje ili
nastavljanje prethodnog odgovora na6on pro7ene zahteva zadat6aQ 6ara6teristi>no za
pre9rontalne lezije 7ozga.
Sandston i Al=ert% !5H0% predla6i7 6ara6teristi6a7a% pro8esi7a 6oje zahvataju i
neuroanato7iji:
&tuck0in0set perseveracije M neade6vatno odr<avanje trenutne 6ategorije ili
postav6e A6ognitivnog setaB :npr% strategije re?avanja pro=le7a M zavisno od
pro8esnih de9i8ita egze6utivnog 9un68ionisanja i neuroanato7s6i vezano za
pre9rontalne ozlede. Pri7er: na6on zadat6a ver=alne 9luentnosti u 6o7e tre=a
navesti ?to vi?e <ivotinja% u sledee7 zadat6u M navesti ?to vi?e re>i 6oje po>inju sa
S M pa8ijent nastavlja da na=raja <ivotinje
Dekurentne perseveracije M nevoljno ponavljane prethodnog odgovora na sledei
sti7ulus M zasnovano na a=nor7alnoj post.9a8ilita8iji 7nesti>6ih tragova i povezano
sa ozledo7 zadnjih delova leve he7is9ere :i a9azijo7;. Pri7er: u zadat6u
6on9ronta8ionog i7enovanja na6on ta>nog i7enovanja crveno, daje isti odgovor i za
drugu =oju% ili% na6on ta>nog i7enovanja <ivotinje pas% na sledei sti7ulus :sli6a
7a>6e; odgovara pa%ka
3ontinuirane perseveracije M neade6vatno produ<eno ponavljanje ne6og ponasanja
=ez pre6ida M rezultat de9i8ita 7otornog outputa i najtipi >nije za ozlede =azalnih
ganglija ili 9ronto6audalnih proje68ija. )urija je s7atrao da e9erentna persevera8ija
:njegov ter7in za 6ontinuiranu; odra<ava patolo?6u iner8iju po6reta ili gre?6u
zaustavljanja po6reta jedno7 zapo>etog% vezanu za naru?avanje integriteta
9rontalnih o=lasti. Pri7er: a6o tre=a da napi?e pisano slovo m% pa8ijent 7u dodaje
jo? ne6oli6o dodatnih EpetljiE

deo
2. Pore7eaji pa<nje
Pore7eaji pa<nje 6od PF povreda podrazu7evaju tekoe
usmeravanja panje% distraktibilnost% smetnje odravanja% 6ao i de$icit
deljenja panje U 6lasi>noj neurolo?6oj literaturi% =olesni6 sa PF
ozledo7 tipi>no se opisuje 6ao potpuno neresponsivan 6ada 7u se
le6ar o=raa% da =i iznenadno odgovorio na pitanje 6oje ovaj postavlja
pa8ijentu 6oji le<i u susednoj postelji :pro=le7 us7eravanja;.
Cistra6ti=ilnost je nesposo=nost da se inhi=ira odgovor#rea68ija
na ne=itnu in9or7a8iju@ na pri7er% u7esto usredsredjenosti na
zadata6% su=je6t reaguje na sva6i ?u7 ili vizuelni signal u
prostoriji u 6ojoj se nalazi@ vezuje se se% prvenstveno za
7edijalne PF lezije.
Ne7ogunost odr<avanja pa<nje :gubitak vigilnosti;% 6ao 6lini>6i
Lzna6L naziva se i imperzistentnou ili neistrajnou
Neposo=nost da se pa<nja LdeliL iz7edju dva to6a
signala#sadr<aja% 6ao i da se =rzo Lpre=a8ujeL sa jednog na
drugi tipi>ni su za ozlede dorzolateralnih PF o=lasti.
". Pore7eaji pa7enja
(snovni poremeaj pamenja 6od PF ozleda se naziva
$rontalnom amnezijom% 7ada ona ne predstavlja a7neziju u
pravo7 s7islu te re>i% ve% pre% te?6ou pa8ijenta da se seti
>ega tre=a da se setiF Na zada8i7a pa7enja ovaj pore7eaj
tipi>no razot6rivaju kon$abulacije :la<na seanja; i upadljiva
dis6repen8a iz7eIu spontane reprodu68ije i prepoznavanja
7aterijala 6oga je tre=alo upa7titi. Kara6teristi>an je za
povrede 7edijalne PF 6ore.
Pose=an o=li6 7nesti>6ih s7etnji% a tipi>an za PF lezije >ini
gubitak pamenja za vremeAvremenski redosled% na pri7er%
nesposo=nost da se pro8ene s6ora?njost ili u>estalost ne6og
dogaIaja. ,o? jednu spe8i9i>nost u ovo7 do7enu >ine tekoe
asocijativnog u%enja% pore6lo7 =lis6e de9i8tu apstra6tnog
7i?ljenja.
$. Pore7eaji a9e6tiviteta i 7otiva8ije
Kao osnovni pore7eaji a9e6tiviteta 6od PF lezija prvenstveno se
izdvajaju emocionalna ;zaravnjenost;, odsustvo kontrole besa i
!/
deo
socijalno neprilagoEeno ispoljavanje emocija. (va6va ispoljavanja su
u toj 7eri upadljiva da su u najranijoj istoriji pre9rontalnog pore7eaja
iz7ene a9e6tiviteta s7atrane za njegovo jezgro. *ipi>ni za
or=ito9rontalne ozlede.
.nertnost% adinamija% smanjenje spontanosti ponaanja do potpune
letargije ili otsustva reponsivnosti navode se 6ao poremeaji
motivacije 6od pre9rontalnih% tipi>no 7edijalnih povreda. Pri
najdra7ati>niji7 o=li8i7a ovih pore7eaja% pa8ijent 7o<e provoditi
dane =ez ijednog po6reta niti re>i% pasivno se prepu?tajui 7anipula8iji
onih 6oji =rinu o nje7u. Kod levostranih dorzolateralnih lezija 7o<e se
javiti pore7eaj 6oji se ograni>ava na jezi>6u produ68iju% te izgleda
6ao da je pa8ijent izgu=io 7otiv za govor.
&z7ene a9e6tiviteta% spontanosti% zna8i =ihejvioralne dezinhi=i8ije% 6ao
na pri7er rizi>no pona?anje ili 6r?enje so8ijalnih nor7i jezgro su
promena li%nosti 6oje se registruju% pre svega% 6od or=ito9rontalnih
ozleda. (ve iz7ene >ini jo? upadljiviji7 >injeni8a da je pa8ijent o=i>no
sasvi7 sposo=an da 6on8ipira i saop?ti 6a6o =i se tre=alo pona?ati u
isti7 ti7 situa8ija7a. -ihejvioralne iz7ene do 6ojih dolazi 6od PF
lezija >esto se 6on8ipiraju 6ao pro=le7 6ontrole pona?anja vezan za
sredinu% odnosno% 6ao pa8ijentov gubitak nezavisnosti od sredine.
!4
deo

TEMA 5. LATERALNA ASIMETRIJA MOZGA
POJAM FUNKCIONALNE ASIMETRIJA HEMISFERA
ISPITIVANJE I POKAZATELJI ASIMETRIJE
SPECIFINIH SISTEMA
ASIMETRIJA VIIH KOGNITIVNIH SISTEMA KROZ
KLINIKE PODATKE
STRUKTURNA ASIMETRIJA
TEORIJE LATERALIZOVANOSTI

POJAM FUNKCIONALNE ASIMETRIJA HEMISFERA
!H
deo
Nalazi 6o7ple6snih ispada slozenih 6ognitivnih 9un68ija . 6ao sto je
ne7ogunost produ68ije govora :-ro6aova a9azija; 6od lezija -A $$ u
levoj he7is9eri% ali ne i u desnoj . narastali su 6ao 6u7ulativna
eviden8ija da dve he7is9ere ne podrzavaju identi8ne 6ognitivne
pro8ese. Co sada ste pri7etili 7no?tvo slu>ajeva 6oji u6azuju na to da
se posledi8e <ari?nih ozleda iste lo6aliza8ije u7nogo7e razli6uju
zavisno od toga da li se nalaze u jednoj ili drugoj he7is9eri% ?to
sugeri?e da one i7aju druga>iju ulogu u regula8iji na?e 6ogni8ije.
(va6ve razli6e o=i>no ozna>ava7o ter7ini7a ($unkcionalna)
asimetrija hemis$era ili lateralna dominacija (za odreEenu $unkciju)
(#
&z
ovog drugog proizilaze 9raze :zati7 i ideje; 6ao ?to su one da je Lleva
he7is9era do7inantna za govorL ili Ldesna he7is9era do7inantna za
pa<njuL.
)ateralna asi7etrija he7is9era se oslanja na asi7etriju inputa
senzornih siste7a u 6orte6s :6ao i 7otornog siste7a u proizvodnji
po6reta; i% su?tinis6i% proizilazi iz nje% ali ova dva poj7a tre=a jasno
razli6ovati. Ca6le% pitanje 6oje in9or7a8ije#deo in9or7a8ija pristino pitanju LlateralizovanostiL vi?ih
6ognitivnih 9un68ija 6ao ?to su pra6sija% prostorna o=rada% pa<nja ili
jezi6.
ISPITIVANJE I POKAZATELJI ASIMETRIJE SPECIFINIH
SISTEMA
)o6alizovane ozlede spe8i9i>nih senzornih i 7otornih siste7a 6ore =ile
su najstariji po6azatelj asi7etrije 8ere=ralne 9un68ije. 3edju najstarije i
najpoznatije pri7ere spadaju% na pri7er% unilateralna o?teenja
po6retljivosti e6stre7iteta 6od 9o6alnih ozleda 7otorne 6ore
:he7iplegija; i ho7oni7na he7ianopsija 6od sele6tivnih ozleda leve ili
desne pri7arne vizulene o=lasti% 6oje su ponudile podat6e o
Eu6r?tenostiE u prije7u :i output.u; signala u 6oru ili iz nje% 6ao i o
lateralizovanosti u organiza8iji pri7arnih% proje68ionih o=lasti :setiti se
svih;. S o=ziro7 da govori7o o o=lasti7a 6oje su u dire6tno7
6onta6tu sa Espoljni7 sveto7E :pute7 >ula ili e9e6tora;% jasno je da je
u6r?tanje proje68ionih veza glavni >inila8 6oji odreIuje lateralne
posledi8e ozlede pri7arnih area jedne ili druge he7is9ere. Na pri7er%
ozleda jedne ili druge auditivne pri7arne o=lasti =la<e e re7etiti
razu7evanje slu>nog signala M o7etanje7 prije7a :do7inantno; iz
jednog ili drugog uha% a te6 a6o =i =ile zahvaene o=e% rezultat je
E6orti6alna gluvoaE :pogledati <ari?ne ozlede te7poralnog re<nja;. ,o?
jasniji pri7er su he7ianopsije vezane za unilateralnu ozledu -A!4
:odelja6 o 9o6alni7 lezija7a o68ipitalnog re<nja;. Ali% u nor7alnoj
o=radi 7odalno spe8i9i>ne in9or7a8ije :dogaIaj 6oji vezuje7o za
pro8ese integra8ije podata6a iz pri7arnih% odnosno% za se6undarne%
7odalno spe8i9i>ne i aso8ijativne regije;% 7i ve =ele<i7o% >a6 i u
odsustvu ozlede% razli6e u EuposlenostiE jedne ili druge he7is9ere%
14
esto korien izraz !"#$!%&'(!)'*" +#,%*-#$! ne znai nita drugo do
injenice da posedujemo dve hemisfere.
!5
deo
zavisno od vrste#tipa sti7ulusa. Sledi 6rata6 podsetni6 na u6r?tenost
spe8i9i>nih proje68ija% 6ao i s6i8e osnovnih po6azatelja asi7etrije u
6ognitivnoj o=radi spe8i9i>nih :senzornih i 7otornog; siste7a:
o AUC&*&2N& S&S*E3 :veina proje68ija iz levog ili desnog uha u
pri7arne auditivne o=lasti je u6r?tena% a te6 7anji deo in9or7a8ije
se prenosi ipsilateralno;. U nor7alnoj 6ognitivnoj o=radi: Coris
Ki7ura je po6azala da u slu>ajevi7a 6ada se u sva6o uho
istovre7eno prezentiraju razli>ite re>i% de?nja8i tipi>no
reprodu6uju sti7uluse registrovane desni7 uho7% odnosno% one
6oje Lo=radjujeL leva he7is9era. (va6va sti7ula8ija% nazvana test
dihoti%nog sluanja danas je u ?iro6oj upotre=i u pro8eni
lateralizovanosti jezi>6ih 9un68ija. &stovetna prednost desnog
uha#leve he7is9ere zapa<a se i 6od o=rade rit7i>6ih s6lopova 6oji
se ver=alno 6odiraju :npr. 6ada su sti7ulusi 3orzeovi zna8i;% do6
je u o=radi 7uzi6e do7inantna desna he7is9era.
o 2&1UE)N& S&S*E3 :poda8i sa spolja?njih polovina o=e retine se
proje6tuju ipsilateralno% a sa unutra?njih M u suprotnu he7is9eru.
Ne za=oraviti da je sli6a na retini izvrnuta;. (va6av siste7
u6r?tanja vizuelnih puteva o7oguava i unilateralnu prezenta8iju
vizuelnih sti7ulusa :u areu strijatu sa7o jedne he7is9ere;. 1=og
toga% 6ada se tahistos6ops6i sli6a prezentira levo ili desno od
ta>6e na 6ojoj je prethodno 9i6siran pogled% in9or7a8iju dire6tno u
8elini pri7a 6ontralateralna he7is9era
!0
. U ova6vi7 situa8ija7a%
prepoznavanje vizuelno prezentiranih re>i =r<e je 6ada su
us7erene u levu he7is9eru% do6 se li8a prepoznaju =r<e 6ada je
stu7ulus us7eren u desnu.
o S(3A*(SEN1(RN& S&S*E3 :u6r?ten;. Pri ta6tilnoj
dis6ri7ina8iji prostornih 6on9igura8ija% na pri7er% 6od
interpreta8ije -rajevog pis7a% leva ru6a de?nja6a superiorna je
nad desno7. &denti>na LprednostL desne he7is9ere u ta6tilnoj
o=radi vizuoprostornih sti7ulusa registruje se i 6ada% na pri7er%
su=je6t tre=a da prepozna nepoznat neo=i>an o=li6.
o 3(*(RN& S&S*E3 :u6r?ten;. Kod veine ljudi leva he7is9era je
do7inantna u organiza8iji po6reta% ?to se ispoljava 6roz pojavu
tzv. upotre=ne 6ao i gestualne lateralizovanosti. Kao i u slu>aju
e6stre7iteta% lateralizovani su i po6reti li8a. & ovde% 6ao 6od
senzornih siste7a% lateraliza8ija je zavisna od tipa in9or7a8ije
6oja se prosledjuje. Na pri7er% 6ada se% Eo6vir po o6virE%
analiziraju 9il7s6i sni78i govorne a6tivnosti% 7o<e se videti da se
desni ugao usana se prvi i vi?e otvara% do6 se suprotni o=raza8
pri7euje u genezi e7o8ionalnih izraza li8a :po6ret usana pri
s7ehu ili pla>u;.
U 8elini% ovi poda8i govore da se ve na nivou Ese6undarnihE o=lasti
registruje lateralna do7ina8ija#pre9eren8ija he7is9era u o=radi
15
Fvde je presudno trajanje prezentacije 1 kratka, od priblino GH
milisekundi, onemoguava sakadu tj skretanje pogleda sa ;$iksacione ta%ke;,
%ime se sa sigurnou obezbedjuje unilateralni trans$er stimulusa
2
deo
spoljnog inputa :leve za ver=alno i si7=ole% desne za never=alno i
6on9igura8ije;. Pri to7e% tre=a i7ati u vidu da je u vee7 delu ovih
situa8ija re> sa7o o EprednostiE a ne is6lju>evoj sposo=nosti jedne ili
druge he7is9ere. *a6oIe ne za=oraviti da je EpristupE ne6e regije
odreIeno7 podat6u 7ogu i indire6tno% pute7 6o7isuralnih veza.
ASIMETRIJA VIIH KOGNITIVNIH SISTEMA KROZ KLINIKE
PODATKE
Posledi8e 9o6alnih ozleda 7ulti7odalne aso8ijativne 6ore dalje
upotpunjavaju sli6u spe8ijalizovanosti he7is9era za odredjene do7ene
6ognitivne o=rade. (va asi7etrija se la6?e zapa<a 6od ozleda
posteriornih parijetalnih o=lasti% zone pre6lapanja parijatalne%
te7poralne i o68ipitalne 6ore 6ao i aso8ijativnih o=lasti te7poralnog
lo=usa% nego u slu>aju pre9rontalnog re<nja.
Na pri7er% lo6alizovane lezije zadnjih delova desnog parijetalnog
re<nja generalno dovode do:
. poremeaja panje :sindro7 jednostranog zane7arivanja;%
. ?iro6og spe6tra oteenja vizuoprostorne organizacije% =ilo u
s7islu o?teenja telesne she7e =ilo u s7islu dezorijenta8ije u
odnosu na LspoljniL prostor ili ne6i od vidova reprezenta8ije istog
:autotopagnozija% apra6sija o=la>enja% prostorna dezorijenta8ija%
nesposo=nost L>itanjaL 7apa% prostorna a6al6ulija;%
. pogrene interpretacije ;unutranjih; in$ormacija
:anozognozija;.
Analogne povrede leve he7is9ere uzro6uju:
. poremeaj manipulacije verbalnim i simboli%kim
reprezentacijama :ale6sija% a6al6ulija% odredjeni o=li8i a9azija;%
. razgradnju shema voljnog izvodjenja pokreta :apra6sija;%
. $inije poremeaje prostornih odnosa :agnozija prstiju%
dezorijenta8ija desno.levo;.
*a6odje% do6 ozlede desne he7is9ere uzro6uju te?6oe ili
ne7ogunost prepoznavanja li8a :prozopagnozija;% ozlede leve
dovode :na isto7 op?te7 planu vizuelne re6ogni8ije; do s7etnji u
prepoznavanju o=je6ata :vizuelna aso8ijativna agnozija; ili pisanog
te6sta :ale6sija;.
Raz7isliti: da li je 7ogue :i na 6oji na>in; 7edjuso=no povezati ove
7ani9esta8ijeR Uraditi isto sa poda8i7a iz ta=ele 6oja sledi. &z ova6ve
analize 7o<e7o za6lju>iti da nije ta>no da dve he7is9ere o=radjuju
razli>ite podat6e% ve iste na razli>ite na>ine.
:2e<=a: upotre=ite znanje o lateraliza8iji pore7eaja i prin8ip
aso8ija8ije da =iste za7islili 6oje pore7eaje je 7ogue% a 6oje
ne7ogue o>e6ivati pri ne6oj <ari?noj ozledi. Po6u?ajte da to uradite
za sva6u od 6orti6alnih regija 6oju poznajete.;
2!
deo

STRUKTURNA ASIMETRIJA: ANA*(3SKE RA1)&KE &13EC,U
SE3&SFERA
Poznavanje veze 8ere=ralne 9un68ije i stru6ture% 6ao i >injeni8e da
he7is9ere daju razli>it doprinos na?i7 7entalni7 sposo=nosti7a%
sugeri?e po7iso da =i ove razli6e 7orale =iti podr<ane i ne6i7
razli6a7a u sa7oj stru6turi t6iva he7is9era. Ca li su leva i desna
he7is9era veli6og 7ozga potpuno iste% 6ao odraz u ogledaluR
Ca dve he7is9ere veli6og 7ozga nisu u potpunosti identi>ne pri7etio
je ve +ra8iolet :+ratiolet; !H/% 6ada je registrovao da vijuge leve i
desne sazrevaju razli>ito7 =rzino7% odnosno% da leva he7is9era% u
to7 s7islu% sazreva =r<e. &a6o je 6raje7 devetnaestog ve6a vi?e
anato7a opisivalo razli6e iz7edju gradje leve i desne 6ore% to7e nije
posveivana vea pa<nja sve do sredine ?ezdesetih godina
dvadesetog ve6a 6ada su +e?vind i )evi86i :+es8hTind i )evits6U;% a
za nji7a i drugi autori ponudili =ogat 7aterijal na te7u distin6tivne
anato7s6e stru6ture he7is9era. (ve razli6e o=uhvataju i njihovu
7a6ros6ops6u :glo=alni izgled he7is9era; i 7i6ros6ops6u gradju
:6ara6teristi6e elija i veza; i 7ogu se sa<eti 6roz ne6oli6o osnovnih
stav6i:
(p?ti izgled he7is9era nije isti: 9rontalni pol je ?iri sa desne
strane% do6 je o68ipitalni ?iri levo@ donji parijetalni lo=us ta6odje
je vei levo. U prin8ipu% desna he7is9era je isturena vi?e
napred% a leva vi?e nazad. Kada se he7is9ere pos7atraju u
prese6u% lateralne 6o7ore u desnoj he7is9eri su izdu<enijeg
o=li6a.
*e7poralni re<njevi leve i desne he7is9ere se =itno razli6uju:
temporalna ravan :o=last u zadnje7 gornje7 delu te7poralne
6ore ti6 ispod Silvijeve =razde; 6od /0.5O ljudi vea je
levostrano@ isto ta6o% u levoj he7is9eri je Ielova vijuga vea i
22
deo
izrazitija Sa desne strane% ona je znatno 7anja% a nije reda6 ni
slu>aj da u desnoj he7is9eri postoje i dve Se?love vijuge
u7esto sa7o jedne.
Str7ina sa7e Silvijeve =razde izra<enija je u desnoj he7is9eri.
(vo >ini da o=last parijeto.te7poralne 6ore iza Silvijeve =razde
desnostrano =ude =itno vea nego sa leve strane.
Cesna he7is9era je ne?to vea i te<a nego leva% ?to =i 7oglo
poti8ati odatle ?to su proje68ije 6oje o=ez=edjuju
intrahe7is9erne veze unutar ove polovine 6ore du<e
:propor8ionalno vea 7asa =azirana na prisutvu relativno dugih
a6sona elija i 7asi njihovih 7ijelins6ih o7ota>a;. Suprotno
to7e% leva he7is9era poseduje vei =roj elija% 6oje i7aju
sraz7erno razgranatije 6rat6e intraregionalne veze nego elije
desne he7is9ere.
(dredjene :do sada vi?e ispitivane; lo6alne o=lasti leve i desne
he7is9ere nisu identi>no gradjene. Na pri7er% 9rontalni
oper6ulu7 u 6o7e je s7e?tena tzv. -ro6aova zona
:tradi8ionalni L8entarL za govornu produ68iju; u desnoj he7is9eri
je vei na povr?ins6o7 delu 6ore% do6 je u levoj vei onaj deo
6oji je sa6riven unutar sul6usa. (va distin68ija je praena ve
spo7enuti7 razli6a7a u gradji i organiza8iji lo6alnih elijs6ih
veza 6oje ostvaruju pira7idni neuroni oper6ulu7a :pogledati
slajd sa predavanja;
Cistri=u8ija trans7itera nije ista
Razli6e u gradji he7is9era praene su anato7s6o7
lateralizovano?u i drugih delova 7ozga. Na pri7er% tala7us je
ta6odje asi7etri>an: do6 je njegovo lateralno posteriorno jedro
:proje6tuje ti6 iza te7poralne ravni; vee sa leve strane%
geniculatus medialis :proje6tuje pri7arni spe8i9i>ni auditivni
input u Se?lovu vijugu; je vei desno.
2"
NEK& PR(-)E3& 2E1AN& 1A AS&3E*R&,U SE3&SFERA
Vta je 9un68ija lateralne do7ina8ije#9un68ionalne asi7etrije he7is9eraR
Evo ne6ih pretpostav6i:
. Ca slu6e 9un68ije
. Ca o=ez=eIuje JslivanjeE in9or7a8ija u jedan 6o7andni 8entar
:e9i6asnija a68ija nego 6ada se vi?e E8entaraE E=oreE za do7ina8iju ;
Vta 6o7pli6uje generaliza8ije 6ada je u pitanju asi7etrija 7ozgaR
. Asi7etrija postoji i 6od <ivotinja
. Asi7etrija je relativna :postoje razli6e po polu% individualne% itd.;
. (da6le =i 7ogla poti8ati inverzna lateralna do7ina8ijaR
deo
TEORIJE LATERALIZOVANOSTI
(d W&W ve6a M -ro8a% 3.CaX% )ennen=erg:
leva he7is9era je Jna7enjenaE govornoj 9un68iji
K%,.$! :sredina /tih;:
leva he7is9era je Jna7enjenaE 6ontroli voljne 7otorne
a6tivnosti@ govor se razvio iz gesta
S#,& /S#,,#* 0 !5/H:
): 9un68ioni?e 6ao s6up 9o6alizovanih o=lasti
C: 9un68ioni?e vi?e 6roz J7asovnu a68ijuE svih o=lasti
N#1#* !54$:
leva he7is9era je Janaliti>arE% desna . Jsinteti>arE
E-$') % S!$23#) /E-$') 4 S#$5#)"0 !5H2:
)eva he7is9era je pose=no pogodna za o=radu
sti7ulusa 9ine rezolu8ije :npr: dis6ri7ina8ija ele7enata
6rat6og trajanja% se6ven8iranje;% a desna M gru=ljih :otud%
na pri7er% njena prednost u o=radi prostornih
6on9igura8ija% a ne ele7enata;
G'21#$5 % K'*"! /G'21#$5 4 C'*"!0 % !5H!:
Na 6o7=ina8iji podata6a o stru6turni7 i 9un68ionalni7
razli6a7a iz7eIu he7is9era generi?u >etiri pretpostav6e
6oje su68esivno slede sva6a iz prethodne:
!. )eva he7is9era poseduje o=i7nije neuralne
reprezenta8ije u 7odalno spe8i9i>ni7 o=lasti7a tri
pri7arne senzorne 6ore. Stru6turno adaptirana za
o=radu pojedina>nog 7odaliteta% pose=nih 7otornih
o=raza8a i intraregionalnu integra8iju.
2. Cesna he7is9era i7a o=i7nije aso8ijativne zone u
6oji7a se pre6lapaju senzorni 7odaliteti. Stru6turno je
prilagodjena o=radi 7ultiplih 7odaliteta i
intraregionalnoj integra8iji.
". Cesna he7is9era i7a vei 6apa8itet za podr<avanje
in9or7a8ione 6o7ple6snosti z=og svojih
interregionalnih veza% do6 je leva prilagodjena o=radi
uni7odalnih si7ulusa.
$. Cesna he7is9era je pogodnija za o=radu novih
in9or7a8ija% do6 je leva e9i6asnija u o=radi podata6a
6oji poseduju prethodno usvojene 6odove :npr. jezi6;
2$
deo
TEMA 6. NERVNE OSNOVE
KOGNITIVNE ORGANIZACIJE
VIZUELNE I VIZUOPROSTORNE
SPOSOBNOSTI
PRAKSIJA
PANJA
JEZIK
PAMENJE
EGZEKUTIVNE FUNKCIJE
20
deo
VIZUELNE I VIZUOPROSTORNE SPOSOBNOSTI
2izuelne sposo=nosti >ove6a su zasnovane na 7ono7 siste7u
o=rade spoljnih podata6a% dugo razvijano7 to6o7 evolu8ije. Na
osnovu% u su?tini jednostavnog% dvodi7enzionalnog odraza spoljnog
sveta na retini osetljivoj na svetlost% ljuds6i vizuelni siste7 u stanju je
da 6onstrui?e sve podat6e 6oji su 7u potre=ni za vidjenje pred7eta u
prostoru% u6lju>ujui opa<anje 6retanja ili trodi7enzionalnosti spoljnog
sveta :du=ine;% prepoznavanje o=je6ata >a6 i 6ada je njihova sli6a
is6rivljena ili deli7i>na% sposo=nosti 6ao ?to su 7entalna rota8ija ili
vizuelna i7agina8ija% i 7noge druge. E9i6asnost ove o=rade se
odra<ava ne sa7o 6roz svoju slo<enost% ve i 6roz izuzetnu =rzinu.
Uloga vizuelnog siste7a je% pre svega% da =ude organizator opa<ene
sli6e. Pre7a 6lasi>noj teoriji% ova organiza8ija se odvija na dva
osnovna nivoa. Uloga prvog% Bni<egP nivoa vizuelne o=rade =ila =i da
po>etni signal% pretstavljen prvenstveno intenziteto7 a6tiva8ije
pojedinih ele7enata retinalne 7re<e% seg7entira u upotre=ljivu
reprezenta8iju sli6e% pri >e7u se o=ez=edjuju in9or7a8ije 6oje se ti>u
njenog o=li6a% =oje% du=ine ili 6retanja. J2i?i7 nivoo7E vizuelne o=rade
se% pre7a 6alsi>noj teoriji% ova6o trans9or7isani7 ele7enti7a sli6e
nadogradjuje tu7a>enje i zna>enje. Kroz pro8ese vi?eg nivoa% Q6ru<na
zelena stru6tura% la6o i nepravilno treperava% ograni>ena u odnosu na
svetlozelenu o=last o6o nje i nadovezana na s7edji 8ilindri>ni i
uspravni o=li6Q% postaje sli6a drveta na travnja6u :Stillings i sar% !550;.
Na 6ognitivno7 planu% jedno o=ja?njenje 9un68ionisanja ni<eg nivoa
o=rade je =io 3arov 6on8ept pri7alnog 8rte<a :originalno: primal
sketch@ 3arr% !54/% !5H2;. Pre7a njegovoj teoriji% postoji vei =roj
ranih vizuelnih 6anala% 7edjuso=no odvojenih i ograni>enih
sopstveni7 6apa8iteti7a% od 6ojih sva6i o=radjuje pojedine delove
opa<enog pre7a sopstvenoj s6ali intenziteta% dajui% u 6o7=ina8iji%
ta>nu interpreta8iju 9izi>6og sveta
!/
.
Na vi?e7 nivou o=rade% jedna od osnovnih pretpostav6i 7ogunosti
tu7a>enja sti7ulusa je da siste7 7ora posedovati sopstveno
s6ladi?te u dugoro>noj 7e7oriji% 6ao i da je ono u intera68iji sa drugi7
delovi7a se7anti>6e 7re<e i 6ognitivni7 siste7o7 u 8elini. (va6va
glo=alna stru6tura o7oguava na7 da prepozna7o prethodno vidjene
o=je6te i lo6a8ije% da ih i7enuje7o% 6ategori?e7o nove o=je6te%
odredi7o njihova 7esta u prostoru% 6ao i da 7entalno 7anipuli?e7o
per8ipirano7 ili za7i?ljeno7 sli6o7.
Cvostru6a diso8ija8ija prepoznavanja i lo6alizovanja vizuelnih o=je6ata
2izuelni siste7 nije jedinstven i sastoji se od dva glo=alna
9un68ionalno sasvi7 razli>ita podsiste7a. ,edan od njih je zadu<en za
identi9i6a8iju i 6ategoriza8iju o=je6ata i naj>e?e se ozna>ava 6ao BtaP
16
Jporediti ovu ideju sa dananjim znanjima o domen speci$i%nim mreama
4sekundarnih5 vizuelnih oblasti
2/
deo
siste7. Crugi% nazvan BgdeP siste7o7% o=radjuje onu 6o7ponentu
in9or7a8ije 6oja se ti>e 7esta gde se odredjeni pred7et ili povr?ina
nalaze u vizuelno7 polju. Sipotezu o postojanju dva paralelna siste7a
vizuelne% odnosno vizuoprostorne o=rade prvi su postavili Ungerlajder
i 3i?6in :Ungerleider i 3ish6in; !5H2 godine% da =i 6asnije ova ideja
=ila podr<ana veli6i7 =roje7 i anato7s6ih i =ihejvioralnih potvrda.
Na nivou 6orte6sa% B?taP siste7 je lo8iran u donji7 o=lasti7a
te7poralnih regiona% a BgdeP siste7 . u parijetalni7@ s o=ziro7 na
prava8 proje68ija iz o68ipitalnih o=lasti% oni se ta6odje ozna>avaju i
6ao BventralniP :B?taP; i BdorzalniP :BgdeP; vizuelni siste7.
S7atra se da je 9un68ionalna logi6a njihovog razdvajanja verovatno
=azirana na prirodno7 razli6ovanju identi9i6a8ije o=je6ta i njegove
pozi8ije. Pos7atrano sa aspe6ta e9i6asnosti% a s o=ziro7 na pra6ti>no
neograni>en =roj 7oguih uglova pos7atranja ili udaljenosti onoga ?to
se pos7atra% jedinstven 7ehaniza7 6ontrole i reprezenta8ije o=e
6o7ponente in9or7a8ije =io =i% a6o ne ne7ogu% onda veo7a
nee9i6asan.
*re=a i7ati u vidu da pos7atranje dorzalnog siste7a is6lju>ivo 6ao
Jpod6o7ponenteE vizuelnog i7a izvesne nedostat6e. Co=ar pri7er za
pro=le7 predstavljaju urodjeno slepi su=je6ti 6oji i pored otsustva
vizuelne in9or7a8ije razvijaju ade6vatnu sposo=nost da prepoznaju
7esta i veli>ine o=je6ata% 6ao i da prilagode svoje a68ije o=je6tivno7
prostoru. U to7 6onte6stu% 6asnija shvatanja idu u prav8u de9inisanja
BdorzalnogP 6ao dela slo<enijeg seta siste7a zadu<enih za :vizuelnu;
6ontrolu a68ije :+oodgale i 3ilner% !55!;.
(snove organiza8ije vizuelnog siste7a
Siste7 vizuelne i vizuoprostorne o=rade organizovan je A. topogra9s6i%
-. hijerarhijs6i i '. paralelno.
A. re8eptori u retini% njihove izlazne elije 6ao i neuroni pri7arnog
vizuelnog 6orte6sa u $iuri calacarini i7aju istovetnu
topogra9s6u organiza8iju 6oja istovre7eno odgovara
organiza8iji spoljne in9or7a8ije.
-. po>ev?i od ni<ih stadiju7a o=rade :od retine pre7a ganglijs6i7
elija7a% nucleus geniculatus lateralis, pri7arno7 vizuelno7
6orte6su% se6undarno7 6orte6su% itd.;% sva6a 6asnija
6o7ponenta siste7a o=ez=edjuje 7u in9or7a8iju 6oja je
pouzdanija i sa vi?e zna>enja u odnosu na prethodnu.
'. 8ere=ralni vizuelni siste7 organizovan je 6roz vi?e paralelnih
puteva za o=radu signala.
&n9or7a8ije o o=li6u% =oji ili po6retu% 6ao i =ino6ularni disparitet%
odvojeno se o=radjuju u razdvojeni7 uporedni7 6anali7a. 2! elije
pri7arnog vizuelnog 6orte6sa i7aju paralelne proje68ije u vi?e
6ategorija elija Bdrugog redaP% od 6ojih ne6e o=radjuju signale vezane
za 6onture i du=inu :2" i 2"a u arei !H;% ne6e . signale vezane za =oje
i 9or7e povezane sa =ojo7 :2$;% a ne6e . signale vezane za sa7
24
deo
po6ret :20 na o68ipitalno.parijetalnoj grani8i;. Pri7arni 6orte6s i 22
elije aree !H verovatno i7aju ulogu razdvajanja i us7eravanja inputa,
>i7e se posti<e da odredjene in9or7a8ije stignu u odredjene delove
aso8ijativnog 6orte6sa. *a6odje% 6ao ?to sva6a Jta>6aE pri7arnog
vizuelnog 6orte6sa i7a paralelan i nezavisan izlaz u ne6oli6o razli>itih
o=lasti se6undarnog% se6undarne zone i7aju paralelne $eed0$orvard i
$eed0back proje68ije pre7a parijetalno7 i in9erote7poralno7
aso8ijativno7 6orte6su% ali i pre7a elija7a Bistog redaP% elija7a
pri7arne o=lasti% 6ao i ni<i7 8ere=ralni7 stru6tura7a. Na taj na>in%
in9or7a8ija se istovre7eno i Bpro>i?avaP i integri?e. Kara6teristi>an
pri7er predstavlja odredjivanje =oja iz 6ontrasta ili sen>enja pre6o
lateralnih veza elija 2$% a 6oja o7oguava da hro7ats6a per8ep8ija
=ude zavisna od op?te 6on9igura8ije vizuelnog polja :na pri7er% dva
ista o=je6ta M ne6a su to dve iste vo6e ispod drveta M 6ada je jedan u
sen8i a drugi nije% per8ipira7o 6ao o=je6te iste =oje 7ada na7 sa7a
sli6a na retini Jporu>ujeE ne?to sasvi7 drugo;.
Postojanje dve paralelne odvojene proje68ije u o6viru vizuelnog
siste7a zapo>inje ve na nivou prije7a in9or7a8ije% oda6le se dva
razli>ita tipa ganglijs6ih elija :veli6e B3P elije i 7ale BPP elije;
proje6tuju u razli>ite slojeve lateralnog geni6ulatnog jedra
:7agno8elularni i parvo8elularni sloj;. Uporedna o=rada se zadr<ava i
6roz razli>ite puteve signala u neuroni7a vizuelnog 6orte6sa :npr% 2!.
20;. B+deP i B?taP siste7 se razdvajaju na nivou vizuelnog 6orte6sa
proje68ija7a u odvojene o=lasti aso8ijativne 6ore . in9ero.te7poralnu
ili parijetalnu.
Posteriorni asosijativni 6orte6s leve i desne he7is9ere i7aju% sa svoje
strane% razli>ite uloge u o=radi vizuelne i vizuoprostorne in9or7a8ije.
Pretpostavlja se da su 9un68ionalne razli6e iz7edju he7is9era
zasnovane na njihovoj anato7s6oj razli>itosti% a da se ispoljavaju
prvenstveno pre7a to7e na 6oji na>in jedna ili druga o=radjuju
in9or7a8iju. Pre7a 6lasi>ni7 6on8epti7a% leva je de9inisana 6ao
QanalizatorQ in9or7a8ija sa 9un68ijo7 da vizuelni podata6 razdeljuje u
ele7ente tipa =roja i du<ina linija% veli>ine ili s7era uglova i sl. Cesna
se ozna>ava 6ao Qsinteti>arQ% po?to o=radjuje iste sti7uluse 6ao 8eline
u odredjeno7 prostorno7 odnosu :Ne=es% !54$@ SperrU% !54;. U
novije vre7e% ove razli6e se postavljaju u 6onte6st razli>ite
6o7petentnosti he7is9era u o=radi signala razli>ite prostorne gustine
:npr. E9ron% !5H2@ Shul7an i Gilson% !5H4;. Klini>6i poda8i
nagla?avaju 6valitativne aspe6te ova6vih razli6a: uloga levostranih
o=lasti je izrazitija 6od prepoznavanja o=je6ata% vizuelne i7agina8ije ili
prostorne organiza8ije po6reta% a desnostranih u postavljanju op?tih
prostornih 6oordinata i us7eravanju pa<nje u prostoru.
(p?ti 9un68ionalni o=raza8 siste7a vizuoprostorne o=rade odra<ava
se% ta6o% i 6roz neuropsiholo?6e e9e6te lo6alizovanih#lateralizovanih
lezija. Kada je u pitanju sposo=nost prostorne reprezenta8ije o=je6ta%
na pri7er% ona 7o<e =iti 6o7pro7itovana i o?teenje7 levih i
o?teenje7 desnih parijetalnih o=lasti% ali se de9i8it ispoljava na
razli>it na>in:
2H
deo
E9e6ti desnostranih povreda su znatno dra7ati>niji% po?to
ugro<avaju op?tu 6on9igura8iju vizuelne in9or7a8ije i dovode do
opse<nog re7eenja regula8ije najslo<enijih vidova pona?anja
u gestualno7% 7anipulativno7 i vizuelno7 prostoru. (vo
o=uhvata pore7eaje 6ao ?to su prostorna dezorijenta8ija%
ne7ogunost prepoznavanja li6ova ili apra6sija o=la>enja.
Analogne s7etnje vezane za naru?ene 9un68ije leve he7is9ere%
=ile =i dezorijenta8ija desno.levo% :deli7i>no; agnozija prstiju ili
o6rnjene sposo=nosti ra>unanja i razu7evanja :sinta6si>6ih;
rela8ionih odnosa
!4
. 2izuelne agnozije :ne7ogunost
prepoznavanja o=je6ata;% gu=ita6 sposo=nosti vizuelne
i7agina8ije :u6lju>ujui i gu=ita6 snova; ili apra6sije% 6oji su
znatno >e?e 6od levostranih posteriornih :o68ipitalnih% parijeto.
o68ipitalnih i te7poro.o68ipitalnih ili .parijetalnih; lezija%
u6lju>uju% na razli>ite na>ine% o?teenje dugoro>nog vizuelnog
pa7enja :Farah% !5H0; za reprezenta8ije zasnovane na 7anjoj
prostornoj s6ali nego ?to je to slu>aj sa sindro7i7a istih o=lasti
desne he7is9ere
!H
.
PRAKSIJA
Poja7 pra6sije% 6ao Jsposo=nosti voljnog izvodjenja slo<enih 7otornih
a68ija sa odredjeni7 8ilje7 ili na7ero7E% se6undarno je izni6ao iz
6on8epta apra6sije :6ao Boteenja sposo=nosti voljnog izvodjenja...P;.
Po?to je apra6sija de9inisana 6ao pore7eaj vi?ih 7otornih 9un68ija
6oji nije posledi8a pareze% ata6sije% a9azije niti de7en8ije :Freund%
!552;% analogno to7e% pra6sija se de9ini?e 6ao onaj aspe6t voljne
slo<ene 7otorne a6tivnosti 6oji nije zavisan od integriteta ele7entarnih
7otornih 9un68ija% 6ao ni per8eptivnih :Ce Renzi% !5H/;. (vi7 se vi?i
6ognitivni aspe6t 9un68ije Jo=avljanja radnjiE razdvaja od njenih
a9erentnih i e9e6tornih 6o7ponenti na vrlo arte9i8ijelan na>in% ?to je
oduve6 predstavljalo i op?ti pro=le7 u hijerarhijs6i7 6on8ep8ija7a
8ere=ralnih ili 6ognitivnih siste7a. Celo7 z=og ovoga% a delo7 i z=og
6o7ple6snosti organiza8ije pra6sije% ni jedan od do sada postavljenih
6on8epata pra6sije nije ponudio 6oherentno o=jasnjenje ni za voljnu
a6tivnost 6ao ta6vu% ni za 9eno7enolos6o =ogatstvo i razli>itost
ispoljavanja apra6sija
!5
.
17
to se ti%e ovih poslednjih, 9urija je jasno iskazao njihovu povezanost sa
vizuoprostornom organizacijom povezavi ih kroz koncept C$unkcija
kvaziprostorne sintezeK
18
Ne treba gubiti iz vida da u $ormiranju veine ovih smetnji odredjenu ulogu
ima i remeenje CvezaK izmedju vizuelnihAvizuo0prostornih i jezi%kih
reprezentacija sveta
19
3ao dodatni problem, %itava ova obalast obiluje nekonzistentnom
terminologijom (isti $enomeni se nazivaju razli%itim imenima i obrnuto) kao i
nehomogenim klasi$ikacijama pojedinih aspekata $unkcije ili poremeaja
Jzeti u obzir pri %itanju dopunske literature
25
deo
For7e ispoljavanja apra6sije
(snovni o=li8i apra6sija su:
./L!M.FN! (./L!2FDN!) !,D!3&.<! se odli6uje
nesposo=no?u pa8ijenta da organizuje i izvede 6o7ple6snu a68iju
:pose=no se6ven8u pojedina>nih a68ija iz B6o7ple6saP;% upr6os
o>uvano7 izvodjenju ili i7ita8iji pojedina>nih po6reta@ pore7eaj
te?6o o7eta pa8ijentove sva6odnevne a6tivnosti.
./LFMF2FDN! !,D!3&.<! postaje vidljiva te6 6ada se od
pa8ijenta trae?ljanju; na ver=alni nalog ili i7ita8ijo7% ?to
on nije u stanju da u>ini@ suprotno idea8ioni7 apra6sija7a% ovde se
isti postupa6 =ez pro=le7a 7o<e izvesti u o6viru auto7atizovanih
sva6odnevnih a6tivnosti.
ML9F3.NL2.N3! !,D!3&.<! :jo? i: dinami%ka apraksija,
kineti%ka apraksija;% podrazu7eva sporost% nespretnost ili
neade6vatnost u izvodjenju poznatih ali i novih a68ija% a 6oja
o=uhvata de6o7pozi8iju i vre7ens6u dezorganiza8iju sa7ih
po6reta 6ao i 7i?inih sinergija na 6oji7a se oni zasnivaju.
(=uhvata & te?6oe izvodjenja serija% se6ven8i razli>itih po6reta.
-azirana na opisanoj 9eno7enologiji% prva teorija pra6sije% )ip7anova
:)iep7ann; iz !50% postulira postojanje dva osnovna Jele7entaE u
produ68iji voljnog po6reta. ,ednu 6o7ponentu predstavlja pose=no
s6ladi?te 7otornih progra7a 6oje sadrine
vi?i 6orti6alni siste7i 6oji 6ontroli?u 7otorni izlaz.
Pos7atrano 6roz pore7eaj% o?teenje prve 6o7ponente dovodi do
ideatorne apra6sije% druge do 6ineti>6e% a veze iz7edju njih . do
ideo7otorne. Njihovu neuro=iolo?6u osnovu sa>injavale =i tri relativno
udaljene 6orti6alne regije: posteriorni aso8ijativni 6orte6s leve ili o=e
he7is9ere :ideatorna J6o7ponentaE;% pre7otorni i pre9ronatalni 6orte6s
:6ineti>6a;% 6ao i proje68ije 6oje ih povezuju :ideo7otorna;.
+e?vind :+eshTind; je pro?irio )ip7anov dis6one68ioni 7odel
pre8izniji7 anato7s6i7 de9inisanje7 =azi>nih stru6tura i 7ehaniza7a
apra6sija. Analizirao je spe8i9i>ne 6onte6ste a6tiviranja B6inestets6ih
engra7aP i raz7atrao% 6roz 7ogune diso8ija8ije iz7edju njih% veze
pra6si>6ih siste7a sa siste7i7a vizuelne analize ili ver=alnog
razu7evanja :+eshTind% !540;. +e?vind je pos7atrao apra6sije
prvenstveno 6ao pore7eaje rela8ije sti7ulus.rea68ija i razli>ite 9or7e
apra6sija odredjivao pre7a 7odalnoj spe8i9i>nosti% s7atrajui ove
6ara6teristi6e zna>ajniji7 za 6lini>6u analizu nego ?to =i =ilo pre8izno i
rigidno 6lasi9i6ovanje u odredjene tipove.
R!7('8 /% 2!)!*0 2',%)!)")'5 ,'2#! . '18!9)8!(!)8. !:$!;*%8!:
20
Ieilman (Iailman) ovo kasnije naziva Cvizuo0kinestetskim engramimaK
(Ieilman > Dothi, (*)G)
"
deo
L%:,!)'(! :'*#2)8! (#$&%8! "';! ;')"$'#
!;<%8# /1=>?0. For7ula po6reta se 6reira u zadnji7 8ere=ralni7 regija7a :na sli8i
6orespondira te7poro.parijetalno.o68ipitalno7 spoju; sa predo7ina8ijo7 u levoj
he7is9eri ve u ovo7 stadiju7u% te prenosi unapred pre7a senzo7otorni7
o=lasti7a. Krugovi ozna>avaju lo6aliza8iju tri glavna o=li6a apra6sija: posteriorna
lezija one7ogu>ava 9or7iranje ideje#9or7ule po6reta i izaziva idea8ionu apra6siju%
ideo7otorna :lezije parijetalne 6ore; rezultira iz pre6ida veze J9or7uleE i JizvoIa>aE
a68ije. )ezija senzo7otornih o=lasti =i 7ogla izazvati 6o7=ina8iju desnostrane
he7ipareze i levostrane apra6sije% ili% a6o ne6o7pletna% uni?titi 7otorne engra7e
do=ro nau>enih rutins6ih a68ija za 6oje je )ip7an verovao da su us6ladi?tene u ovoj
o=lasti% izazivajui 7elo6ineti>6u apra6siju.
G#9(%)2 /1=@50 je po7erio po>eta6 to6a iz
P*( spoja 6a 2erni6eovoj o=lasti :zadnji deo gornje te7poralne vijuge; i Ju7etnuoE
pre7otornu 6oru 6ao JrelejE na putu 6a 7otornoj 6ori. (zlede donjeg dela parijetalnog
re<nja izazivaju apra6siju 6ada pogaIaju 9as8i8ulus ar8uatus lo8iran ispod parijetalne
6ore.

H!%,!)'(! #!1'$!<%8! L%:,!)'('5 %
G#9(%)2'('5 ,'2#! /:$%1.1==?0. Sail7an :Seil7an; nije s7atrao da parijetalne
ozlede dovode do dis6one68ije% ve da uni?tavaju sa7e J9or7ule po6retaE. Po nje7u%
one su us6ladi?tene u o=lasti angularne i supra7arginalne vijuge% oda6le se prenose
pre7a 7otornoj 6ori pute7 pre7otornog 6orte6sa. Kada se gestovi izvode na
ver=alni nalog J9or7ulaE se a6tivira iz 2erni6eove o=lasti% a pri i7ita8iji M iz vizuelnih
o=lasti. P3Y pre7otorna 6ora@ 3Y7otorna@ S3+Y supra7arginalna vijuga@ A+Y
angularna vijuga@ GY2erni6eova o=last@ 22AY vizelna aso8ijativna 6ora@ 2AY
pri7arna vizuelna area.
"!
deo
&stra<ivanja su po6azala izuzetno =ogatu 9eno7enologiju apra6sija%
ot6rivajui% na pri7er% diso8ija8ije iz7edju te?6oa izvodjenja
pojedina>nih po6reta i se6ven8e a68ija% novih i poznatih po6reta%
reprezentatvnih :6oji i7aju zna>enje; i nereprezentativnih% onih
vezanih za she7u sopstvenog tela i onih 6oji se odnose na upotre=u
o=je6ata% po6reta spe8i9i>nih za razli>ite delove tela% itd. :npr. 'ar7on%
+es8hTind% )urija% Ki7ura% Ce Renzi;. Vta vi?e% navode se i 7odalno
spe8i9i>ni o=li8i apra6sija 6oje nije la6o podvesti ni pod jednu od
prethodnih 6ategorija% ve se pre 7o<e rei da predstavljaju pose=ne
pri7ere naru?avanja senzorno 6ontrolisanog 7otornog pona?anja. U
ove =i spadali% na pri7er% taktilna apraksija :ne7ogunost 7anuelnog
ta6tilnog ispitivanja pred7eta 6od pa8ijenata sa astereognozijo7;%
vizuomotorna apraksija :ne7ogunost ade6vatne orijenta8ije o>iju 6a
8ilju 6od povreda vizuelnih aso8ijativnih o=lasti; ili apraksija govora
6od lezija posteriorne govorne zone :Freund;.
Ne6i autori s7atraju da ter7in pra6sija tre=a ograni>iti sa7o na o=last
gesta sa na7ero7 :u ove spada% napri7er% de Renzi;% ali% pos7atrano
na ovaj na>in% 7oglo =i se postaviti pitanje 6oli6o su 6ineti>6e
apra6sije zaista apra6sije. -ogatstvo 9or7i apra6ti>6ih s7etnji
sugeri?e vei =roj distin6tivnih she7a organiza8ije ve usvojenih
po6reta% 6ao i% verovatno% vei =roj siste7a u o6viru 6ojih su ove
us6ladi?tene. Kroz novu priz7u postavlja se i pitanje raznoli6ih
7ehaniza7a nastan6a odredjenih tipova apra6sije% u s7islu toga da
ne6i o=uhvataju o?teenja prethodno 9i6siranih she7a po6reta% a ne6i
podrazu7evaju pro=le7 a6tiva8ije% 9le6si=ilne pri7ene ili u>enja i
organiza8ije novih she7a. U ovo7 6onte6stu% 7nogi pore7eaji
6lasi9i6ovani 6ao ideatorna ili ideo7otorna apra6sija =i 7ogli
predstavljati sasvi7 heterogene 9eno7ene. (va6vi pro=le7i% ta6odje%
>ine i osnovu na 6ojoj pra6si>6i pore7eaji u detinjstvu i apra6sije
odraslih predstavljaju sasvi7 razli>ite entitete.
Relevantne 8ere=ralne stru6ture
Cve o=lasti e6strapita7idalnog siste7a 7ogle =i i7ati pose=nu ulogu
u podr<avanju izvodjenja a68ija: 8ere=elu7 i =azalne ganglije.
'ere=elarne stru6ture i7aju vi?estru6u ulogu za 6ognitivno
9un68ionisanje: do6 je 6lasi>no s7atran prvenstveno 8entro7 za
senzornu regula8iju voljnih po6reta% danas se spe8i9i6uje njegova
pose=na uloga u 7otorno7 i prostorno7 u>enju% izvodjenju serijs6ih
po6reta% dete68iji gre?a6a 6od ne7otornog u>enja 6ao i% glo=alnije% u
7odula8iji vi?ih 6ognitivnih 9un68ija. -azalne ganglije% pose=no
striatu7% ta6odje prevazilaze ulogu pu6og 6ontrolora auto7ats6ih
7otornih a68ija. U>enje pro8edura% ne sa7o 7otornih ve i 7entalnih
a68ija% us7eravanje pa<nje ili odredjivanje i odr<avanje radne
7e7orije sa7o su ne6i od pro8esa 6oji u6lju>uju u>e?e striatu7a.
Ne6i od novijih 9un68ionalnih 7odela spe8i9i6uju =azalne ganglije 6ao
6riti>ne u 6o7para8iji i 6ontroli in9or7a8ija iz anteriornih i posteriornih
siste7a pa<nje% sa pretpostav6o7 da =i one 7ogle 9un68ionisati 6ao
a7pli9i6ator J8iljnihE signala u anteriorno7 siste7u supri7irajui
6o7petitivne nesele6tovane i7pulse :,a86son i Soughton% !550;.
"2
deo
Sa7 7otorni JoutputE 6ontroli?u pri7arne o=lasti 9rontalnog re<nja% a
njegova J9inoaE =iva dodatno regulisana sprego7 ovih o=lasti sa
so7atosenzorni7 area7a posteriorne 6ore :setiti se a$erentne
pareze;.
Se6undarne 7otorne o=lasti reguli?u 7otorni output% o=ez=edjuju8i
9luentnost izvedenih po6reta.
,os 9inije 6o7ponente 7otorne 6ontrole su do7inantno odredjene
7ehaniz7i7a 9rontalnog 6orte6sa% na pri7er% 6oordinirana altera8ija
po6reta o=e ru6e% ili sposo=nost =rze supresije auto7ats6og 7otornog
odgovora u 6orist planiranog.
She7e a68ije 6oje se vezuju za sa7o u>enje novih radnji i one vezane
za she7e nau>enih po6reta najverovatnije i7aju razli>ite 9un68ije i
odvojeno se s6ladi?te u 8ere=ralni7 stru6tura7a. Kod prvih dolazi do
postupnog razvoja operativnosti sa7ih a68ija 6oja =i se 7ogla =azirati
najpre na razvoju i sazrevanju spe8i9i>nih 6orti6o.strijatnih veza
2!
.
U>enje7 sve =ogatiji B6inestets6i engra7iP po6reta ili odredjenih
gestova 7ogli =i =iti 7apirani u lo6alni7 7re<a7a posteriornog
aso8ijativnog 6orte6sa% delo7 6ao 7odalno spe8i9i>ni% ali i 6ao u
potpunosti nespe8i9i>ni% 6ao reprezenta8ije zna>enja po6reta#gesta u
o6viru op?te se7anti>6e 7re<e. N.-. U prin8ipu% nalazi lezionih studija
po6azuju ispade ideo7otornog tipa 6oje dale6o prevazilaze grani8e
postavljene ponuIeni7 teorijs6o7 7odeli7a.

PANJA
Kada analizira7o pa<nju 6ao 6ognitivnu 9un68iju% nailazi7o na tri op?ta
i 7edjuso=no povezana pitanja% vezana za: A. 6on8ept sele6tivnosti%
-. ideju ograni>enog 6apa8iteta% i '. pro=le7 JnivoaE na 6o7e :ili
6oji7a; 9un68ioni?u njeni 6ontrolni 7ehaniz7i. Sva tri su istovre7eno
tradi8ionalna i a6tuelno otvorena. &storijs6i pos7atrano% sele6tivnost je
6ao J6lju>nu re>E u odredjivanju pa<nje postavio jo? u W&W ve6u 2ilije7
C<e7s :Gillia7 ,a7es;
22
. Sipotezu o 8entralno7 6ognitivno7
pro8esoru ograni>enog 6apa8iteta i paznji 6ao J9iltruE spoljnog inputa
>ija je svrha da za?titi J8entralni pro8esorE uveo je -roud=ent
:-road=ent; !50H. Pitanja vezana za JnivoE na 6o7e se ova6vo
J9iltriranjeE odvija
2"
do7inirala su 6ognitivno7 psihologijo7 6roz 8elu
drugu polovinu WW ve6a.
21
Npr :oldman0Daki app (*)O, =azalne ganglije>kognicija
22
C&vako zna ta je panja 2o je kada svest obuhvati, u jasnoj i ivoj $ormi,
jedan od naizgled nekoliko simultano moguih objekata ili tokova misli
'okalizacija i koncentracija svesti su njena sutina Fna podrazumeva
povla%enje od jednih stvari u cilju e$ikasnijeg bavljenja drugima i predstavlja
stanje koje je u stvarnoj opoziciji prema kon$uznom, pomuenom,
rasutomPK (?<ames, ()*H)
23
J ovakva spadaju, na primer, pitanja da li se ovakvo $iltriranje uklju%uje
4rano5 ili 4kasno5 u tokove kognitivne obrade, ili da li se odvija 4automatski5 ili
4voljno5
""
deo
A. Pro=le7 6od ideje sele6tivnosti je ?to doti>e osnovni dualiza7
pa<nje 6ao sposo=nosti. Crugi7 re>i7a% Jpa<njaE% zavisno od
situa8ije% 7ora da JispuniE dve sasvi7 suprotne 9un68ije. (na
7ora =iti dovoljno ?iro6a M 6a6o =i o=uhvatila sve signale
:spoljne ili unutra?nje; 6oji su poten8ijalno zna>ajni za individuu%
i istovre7eno =iti dovoljno us6a . da =i o=ez=edila e6ono7i>nu i
svrsishodnu o=radu podata6a :ovo ta6odje odgovara na?i7
za7isli7a Jauto7ats6eE i JvoljneE pa<nje;. Po7isao da =i o=e
9un68ije 7ogao o=ez=edjivati jedinstven 7ehaniza7 ne deluje
verovatno.
-. Kon8ept Jograni>enog 6apa8itetaE :sadr<aja svesnogR
6apa8iteta radne 7e7orijeR; nadovezuje se na prethodni
pro=le7. A6o pa<nja 7ora da ispuni razli>ite uloge :po>ev?i od
opsega i sele6tivnosti; to nu<no pretpostavlja i vi?e razli>itih
9un68ionalnih 7ehaniza7a% od 6ojih sa7o ne6i 7o<e#7ogu
i7ati u>e?e u Jza?titi 8entralnog pro8esoraE :6roz tzv. pro8es
Jalo6a8ije resursaE% 6a6o to nazivaju 6ognitivisti;. U 9rag7enta8iji
pa<nje 7o<e se ii i dalje% po?to i ono ?to naziva7o pojedini7
J6ara6teristi6a7aE pa<nje 7ogu =iti heterogene 9un68ije. (vo =i
se 7oglo odnositi% na pri7er% na 9le6si=ilnost :sposo=nost =rzog
i 9un68ionalnog pre=a8ivanja pa<nje iz7edju dva razli>ita
B6analaP% oso=ina sti7ulusa ili zahteva zadat6a;% deljenje
:sposo=nost istovre7enog 9o6usiranja#praenja dva sti7ulusa
istovre7eno; ili vigilnost :sposo=nost prolongiranog odr<avanja
pa<nje;.
'. 1a pitanja vezana za JnivoE o=rade podata6a na 6o7e se pa<nja
JodigravaE% naj=olji pristup je o=ez=edjen 6roz neuro9iziolo?6e
studije% 6oje su 6roz 7erenje evo8iranih poten8ijala :ERP;%
ponudile uvid u vre7ens6i aspe6t pro8esa vezanih za pa<nju M
po6azale su 6ada% u to7 s7islu% na 6o7 nivou o=rade%
relevantne pro7ene 7ogu =iti registrovane. Nalazi ERP
istra<ivanja su u6azali da u 6ontroli pa<nje ne postoje ni
peri9erni ni 8entralni 9iltri ulaznih in9or7a8ija 6oji =i 9un68ionisali
na prin8ipu Bsve ili ni?taP% odnosno% da se Jpa<njaE ne odigrava u
sa7o jedno7 6ora6u. &a6o 7ini7alne u odnosu na potonje%
odredjene pro7ene registuju se veo7a rano% ve !0.H 7se8
na6on prezenta8ije sti7ulusa :ve pra6ti>no na nivou sa7og
re8eptora;. Na Ju6lju>ivanje vi?ih stru6turaE u6azuju dalje
pro7ene :o6o !.!2 7se8 od sti7ula8ije Ja6tivirajuE se
thala7us i pri7arne 6ore;% a registruje se i 7no?tvo 6asnih
6o7ponenti ERP signala :do $ 7se8 na6on sti7ulusa; 6oje u
razli>iti7 6onte6sti7a 6oreliraju sa paznjo7.
Relevantne 8ere=ralne stru6ture
U regula8iji pa<nje prepoznaje7o u>e?8e sasvi7 heterogenih
7o<danih stru6tura:
"$
deo
RE*&KU)ARNA F(R3A'&,A. Ni<i delovi reti6ularne 9or7a8ije
6ontroli?u toni%ki arousal% vezan za dnevna variranja =udnosti i
a6tivnosti% 6ao i za regula8iju praga intenziteta 6oji sti7ulus
7ora posedovati da =i =io registrovan. U 6onte6stu pa<nje%
toni>6i arousal =i u>estvovao u regula8iji pred.sele6tivnih 9aza
pro8esa% ali je =itan i za odr<avanje vigilnosti u 8elini. 2i?i delovi
reti6ularnog siste7a o7oguavaju $azi%ki arousal
24
6oji
predstavlja sposo=nost siste7a da reaguje na relevantan signal
vi?estru6i7 poveanje7 osetljivoti i =rzine o=rade. Kroz ovaj
pro8es gornji delovi reti6ularnog siste7a u>estvuju u =azi>noj
sele68iji in9or7a8ija 6oje e o6upirati 8entar BsvesnogP.
)('US '(ERU)EUS% 6ao 8entralna ta>6a 8ere=ralnog
noradrenergi>nog siste7a i7a =itnu ulogu u 6ontroli pa<nje% iz7edju
ostalog u dis6ri7ina8iji signala i supresiji distra6ti=ilnosti .(pse<nost
proje68ija 8eruleusa i ?iro6a 8ere=ralna distri=u8ija noradrenalina
govore za dosta nespe8i9i>an nivo njegovih regulativnih 9un68ija.
Pretpostavlja se da =i one 7ogle =iti ostvarene 6roz njegovu
neuro7odulatornu ulogu :7enjaje osetljivosti neurona na druge
trans7itere;% ?to =i o7oguilo :6roz variranje nivoa 7odula8ije;
9a8ilita8iju odredjenih aspe6ata in9or7a8ije uz paralelno zane7arivanje
ne6ih drugih.
*A)A3US. Na nivou tala7usa odvijaju se ne6i od najzna>ajnijih
pro8esa 9iltriranja spoljnih in9or7a8ija vezanih za sele6tivnu pa<nju.
(vde =i pose=no zna>ajnu ulogu 7ogle i7ati elije tala7i>6og
reti6ularnog jedra >ija a6tivnost je regulisana i iz prav8a reti6ularne
9or7a8ije 7ezen8e9alona i iz prav8a 9rontalnog 6orte6sa i 7edijalnog
tala7usa. S7atra se da pro8esi sele6tivne pa<nje% na ovo7 nivou%
zavise od dva =itna uslova. Prvo% reti6ularna 9or7a8ija 7ora
o=ez=edjivati dovoljno viso6 arousal da =i se o7oguio prolaz
in9or7a8ija7a 6roz tala7i>6e 9iltre. Crugo% 7ora postojati 7ehaniza7
6oji =i o7oguio 7odula8iju 9iltera
20
u s7islu :7odalno spe8i9i>nog;
sele6tivnog poja>avanja ili s7anjenja propusnosti sva6og od njih.
:Pi8ton;.
'()&'U)& SUPER&(R +ornji 6oli6uli% tradi8ionalni Bre9le6sni 8entarP
zadu<en za orijenta8iju o>iju pre7a izvoru interesovanja i7a =itnu
9a8ilitirajuu ulogu u pre7e?tanju :Bshi$tP; pa<nje% i njegovo o?teenje
dovodi do oz=iljnih de9i8ita u 7o=ilnosti pa<nje. 3edjuti7% lezije gornjih
6oli6ula dovode i do pore7eaja sele6tivnosti pa<nje u s7islu
povi?ene distra6ti=ilnosti% ru?ei ti7e o?tru grani8u iz7edju
Bunutra?njihP i Bspolja?njihP
2/
6o7ponenti pa<nje. +ornji 6oli6uli
24
,ojam identi%an konceptu orijenta8ione rea68ije &okolova
25
Fvu ulogu bi mogao imati mediotalami%ko0$rontalnokortikalni sistem
26
2ermini se odnose na

razlikovanje nevidljive (skrivene, unutranje) panje
(covert attention) 1 to podrazumeva samu sposobnost menjanja $okusa
panje, od vidljive (spoljanje) panje (overt attention) 1 koja se odnosi na
bihejvioralne mani$estacije panje, kao to su skretanje o%iju ili glave ka
izvoru drai "e eksperimentalna istraivanja psihologa -.- veka pokazala
su da ove komponente mogu $unkcionisati i nezavisno
"0
deo
9un68ioni?u u =lis6oj intera68iji sa 6ontrolni7 stru6tura7a
pre9ronatalnih o=lasti pre6o 9rontalnih o>nih polja
24
% pretpostavljeni7
8entro7 7otorne#a6tiva8ione 7re<e siste7a za 6ontrolu pa<nje.
PAR&,E*A)N& RE+&(N& K(R*EKSA Klasi>ni dis6ognitivni 9eno7en
6oji se prvenstveno vezuje za ozlede desnih parijetalnih o=lasti
predstavljaju tes6oe registrovanja in9or7a8ija ili >a6 potpuno
ignorisanje 6ontralateralne polovine prostora% pojava poznata pod
nazivo7 jednostrano zane7arivanje :unilateralni negle6t;. Kasniji
e6speri7entalni rad je po6azao da su elije dorzalnog dela donjeg
parijetalnog regiona sele6tivno osetljive u situa8ija7a 6oje a6tiviraju
pa<nju i da poseduju spe8i9i>ne veze sa drugi7 o=lasti7a 6oje
u>estvuju u 6ontroli pa<nje :u6lju>ujui 7ulti7odalni aso8ijativni
6orte6s% 8ingulu7% tala7us% l.8oeruleus i hipo6a7pus;% >i7e =i
pretstavljale jedinstvenu zonu 6onvergen8ije za pro8ese
sele6tivne pa<nje :3esula7% !5H!;.
PREFR(N*A)N& RE+&(N& U>e?e pre9rontalnih regiona u 6ontroli
pa<nje veri9i6ovano je =rojni7 nalazi7a te?6oa 6on8entra8ije%
te?6oa sele68ije% distra6ti=ilnosti ili ne9le6si=ilnosti pa<nje% naro>ito
6od lo6alizovanih lezija dorzolateralnih pre9rontalnih o=lasti% ali i
ventro7edijalnih PF area :prvenstveno distra6ti=ilnost;. *e?6oe su
vee 6od odr<avanja pa<nje na unutra?nji7 7entalni7
reprezenta8ija7a i 6od zahtevnije 6ontrole 6ognitivnih opera8ija% tj.
propor8ionalno 6o7ple6snosti zahteva. Kod 9rontalnih lezija >esto
nedostaje ade6vatan odgovor na 6riti>nu ili 8iljnu dra<% o=i>no uporedo
sa izrazito7 tenden8ijo7 6a reagovanju na sti7uluse 6oji su
irelevantni za a6tuelno pona?anje ili njegov 6onte6st. Cesnostrane
9rontalne lezije ta6odje 7ogu dovesti do 9eno7ena zane7arivanja%
7ada najpre u s7islu nedostat6a a6tivnosti u prav8u 6ontralateralnog
prostora.
-A1A)NE +AN+)&,E Uloga B$eed$or@ardP 6orti6ostrijatnih petlji sve
>e?e se izdvaja 6ao 7ehaniza7 6oji o7oguava pretra<ivanje i
sele68iju odgovarajuih Bs6lopova a6tiva8ijeP. ,ednu od njihovih
spe8i9i>nih 9un68ija =i 7oglo predstavljati us7eravanje :u s7islu
voljnog rasporedjivanja
2H
; pa<nje. 3ogua osnova ova6vog
7ehaniz7a su 6onvergentne proje68ije 6oje i posteriorni#parijetalni i
pre9rontalni siste7 za 6ontrolu pa<nje ?alju u striatu7% 6ao i trans.
striatne petlje 9rontalnog 6orte6sa
25
. Kao spe8i9i>na o=last
6onvergen8ije 6audatus =i 7ogao i7ati ulogu BadapteraP ade6vatnosti
odgovora :a6tiva8ije% us7eravanja; u s6ladu sa spoljni7 zahtevo7 :u
odnosu na target ili na distra6tor;% ?to je u s6ladu sa nalazi7a PE*
studija 6oje 6od pore7eaja pa<nje registruju 6audalnu dis9un68iju.
27
'rontalna oQna polja nalaze se u kori kaudalnog dela srednje $rontalne
vijuge, na samoj granici prema premotornom korteksu
28
4alokacija resursa5
29
2ermin: koje prolaze kroz striatum J pitanju su kortiko0strijatne projekcije
iz anteriornog sistema koje se, preko paliduma i talamusa vraaju u oblast iz
koje poti%u
"/
deo
CESNA SE3&SFERA & 6od zdravih su=je6ata desna he7is9era je
a6tivnija i e9i6asnija u 6ontroli pa<nje. Na pri7er% ispitivanja
regionalnog proto6a 6rvi :r'-F; i 7eta=oli>6e studije govore u prilog
povezanosti pa<nje i desne he7is9ere@ evo8irani odgovori na vizuelnu i
so7atosenzornu sti7ula8iju i7aju veu a7plitudu u desnoj he7is9eri@
jednostavno vre7e reagovanja na ipsilateralne vizuelne sti7uluse
6rae je za odgovore levo7 ru6o7. Kod pa8ijenata sa lezijo7 6orpus
6alozu7a :tzvCsplit0brainK su=je6ti; per9or7ansa desne he7is9ere na
zada8i7a vigilnosti superiorna je u odnosu na per9or7ansu leve.
Pa8ijenti sa levostrani7 lezija7a po6azuju 7anje usporenje
rea68ionog vre7ena nego pa8ijenti sa desnostrani7.
3esula7 :!5H!; o=ja?njava ovu povezanost pretpostav6o7 da je u
desnoj he7is9eri vi?e sinapti>6og prostora posveeno regula8iji
pa<nje% ta6o da zadata6 6oji u stvari a6tivira o=e he7is9ere izaziva
intenzivniju a6tivost desne. Vul7an i 2ilson :Shul7an i Gilson% !5H4;%
sli>no 6ao i Pozner i Petersen :Posner i Petersen% !55; postavljaju
o=ja?njenje u 6onte6st spe8ijalizovanosti jedne ili druge he7is9ere za
o=radu sti7ulusa vee ili 7anje prostorne 9re6ven8ije ili BgustineP: ia6o
=i o=e he7is9ere posedovale neuralne 7ehaniza7e neophodne za
opera8ije pa<nje :pre svega za 9o6usiranje i 6ontralateralno
po7eranje;% sva6a od njih =i =ila spe8ijalizovana pre7a nivou detalja
na 6oje se pa<nja us7erava. Na taj na>in% levostrana lezija% 6oja
o?teuje 7ehaniza7e za o=radu detalja Bviso6e gustineP ret6o i te?6o
7o<e dovesti do opse<nijeg pore7eaja 9o6usiranja ili Bshi9tP.a pa<nje
:u odnosu na u6upno polje sti7ula8ije;% do6 =i upravo suprotno va<ilo
za desnostranu.
Korti6alna 7re<a za 6ontrolu pa<nje
M!$*# M#*.!, :!5H!% !55!; izdvaja tri 6orti6alne o=lasti 6ao jezgro
siste7a za 6ontrolu pa<nje: dorzolateralnu posteriornu 6oru%
dorzolateralnu pre7otorno.pre9rontalnu 6oru i 8ingularnu vijugu
"
.
(snovu za 7odel dala su anato7s6a istra<ivanja 7edjuso=nih veza
iz7edju ovih o=lasti% 6ao i analiza negle6t 9eno7ena. Crugi7 re>i7a%
3esula7 je za ove stru6ture vezao diso8ija8ije iz7edju tri razli>ita
na>ina ispoljavanja sindro7a zane7arivanja% da =i iz njih izveo i
osnovne 7ehaniz7e 6ontrole pa<nje.
Prva 6o7ponenta zane7arivanja je per8eptivna% shvaena u s7islu da
senzorne in9or7a8ije iz Bzane7arenogP polja 7ogu i7aju s7anjeni
uti8aj na svest% naro>ito uz prisustvo inter9erirajuih in9or7a8ija iz
druge polovine sti7ulusnog polja@ rezultat su senzorna e6stin68ija i
te?6oe unutra?njeg#s6rivenog :covert; po7eranja 9o6usa pa<nje.
(va6va sli6a zane7arivanja jevlja se 6od posteriornih lezija.
30
,ostojanje bogatih veza izmedju posteriornog parijetalnog regiona i oblasti
lateralnog i medijalnog $rontalnog korteksa, konzistentni sklopovi
poremeaja kod lokalizovanih lezija ovih oblasti, kao i nalazi pri registrovanju
cerebralne aktivacije idu u prilog ovoj tezi
"4
deo
Crugu% 7otornu 6o7ponentu% sa>injavaju s7etnje dire6tnog
orijentisanja pa<nje :overt attention; u prav8u zane7arene strane :na
pri7er% postoji de9i8it pretra<iva>6e a68ije o>iju% glave ili e6stre7iteta;.
(va6av negle6t 7ogu je 6od desnostranih anteriornih ozleda
:pre7otorne 6ore ili C)PF';.
*rea je 7otiva8iona 6o7ponenta 6oja podrazu7eva ne6u vrstu
Bo=ezvredjivanjaP 6ontralateralnog prostora M 6ada je ona o?teena%
pa8ijent se pona?a 6ao da ni?ta zna>ajno ne 7o<e o>e6ivati sa te
strane sveta :ozlede prednjeg 8ingulu7a;.
Kroz ova6av pristup% 3esula7 gradi 7odel po 6o7e siste7 za
6ontrolu pa<nje 9un68ioni?e 6roz ?iro6o distri=uiranu 6orti6alnu 7reit 6oordinantni siste7 za 7apiranje in9or7a8ija. Posteriorna
parijetalna 6o7ponenta :9o6usirana na donji parijetalni lo=ulus;
o=ez=edjuje senzornu reprezenta8iju% 9rontalna :9o6usirana na
9rontalna vizuelna polja; . 7apu distri=u8ije a6tivnosti vezanih za
orijenta8iju i pretrazivanje% a 8ingularna . 7apu za pridavanje vrednosti
prostorni7 6oordinata7a. +ornji 6oli6uli su naj=li<e vezani za 9rontalnu
7otornu 6o7ponentu% do6 su pulvinar i striatu7 povezani sa sve tri.
Proje68ije 7o<danog sta=la i tala7i>6ih 6o7ponenti reti6ularnog
siste7a doprinose sva6oj od tri 6orti6alne 7re<e% o=ez=edjujuZi
7odi9i6a8iju nivoa a6tiva8ije sva6e od tri glo=alne 6orti6alne o=lasti
:3esula7% !5H!% !55;.
,edan od >esto 6ori?enih 7odela pa<nje je ponudio M!8; P'&)#$
:ela=ora8ija pri=l. od !54.2;% 6oji je deli u tri 9un68ionalne 8eline:
!. -udnost M pro8es neophodan za o=ez=eIivanje pa<nje u odnosu na
sredinu% 7oduliran noradrenalino7 i podr<avan 9rontalni7 i
parijetalni7 siste7i7a desne he7is9ere@ 2. (rijenta8iju M us7eravanje
pa<nje na spe8i9i>an sti7ulus% podr<avanu 9un68ionalni7 7re<a7a
>ije su jezgro pulvinar tala7usa i desna zadnjeparijetalna 6ora@ ".
Egze6utivnu pa<nju 6oja je 6ru8ijalna u situa8ija7a 6on9li6ta iz7eIu
signala% Jlo8iranuE u prednjoj 8ingularnoj 6ori.
JEZIK
AFA1&,E & )&N+2&S*&KA
Razdvajanje razu7evanja i produ68ije :tzv. re8eptivnog i e6spresivnog
govora; nasleIe je 6lasi>ne 6lini>6e neuropsihologije i zasnovano na
dve osnovne 9or7e ispoljavanja a9azi>nog pore7eaja% odnosno% na
dvostru6oj diso8ija8iji iz7edju pore7eaja razu7evanja :re8eptivne
a9azije; i pro=le7a izra<avanja ili produ68ije :e6spresivne a9azije;.
Sagledavanje u6upne govorne organiza8ije 6roz se7iologiju ste>enih
jezi>6ih pore7eaja ipa6 je 6o7ple6sniji zadata6% po veini
nezadovoljavajue razre?en i danas. U prin8ipu% 6lini>ari 6oji se =ave
a9azijo7 rutins6i 6lasi9i6uju pa8ijente pre7a >etiri veli6e jezi>6e
sposo=nosti 6oje se 7ogu javiti 6ao 7eIuso=no diso8irane pri ozledi%
od 6ojih sva6a podrazu7eva slo<eni >in sastavljen od veli6og =roja
6ora6a u o=radi% zasnovanih na ?iro6o distri=uiran7 nervni7
"H
deo
7re<a7a. U pitanju su: razu7evanje% produ68ija% repeti8ija
:ponavljanje; i i7enovanje :Dno7ina8ijaJ;.

+lavni tipovi 6orti6alnih a9azija uz tipi>no o>e6ivane lo6aliza8ije lezija 6oje ih
izazivaju :levo su ne9luentne% desno 9or7e sa 9luentni7 govoro7;@ sa N ozna>eno
odsustvo% a sa [ o>uvanost 9un68ije :9luentnosti% razu7evanja% repeti8ije; 6od sva6og
tipa.
)ingvisti% pa6% 6oriste para7etre 6oji se uveli6o razli6uju od 6lini>6ih
:J=oXE na sledeoj strani8i;% 6ategori?ui jezi>6u 9un68iju pre7a
Jnivoi7aE organiza8ije reprezenta8ija :9onolo?6i% 7or9olo?6i% et8.;.
\injeni8a da ni 6lini>6i% ni :jo? vi?eF; lingvisti>6i Jele7entiE jezi6a ne
po6azuju dovoljno nedvos7islene neuroanato7s6e 6orelate
6o7pli6uje istra<ivanje odnosa 7ozga i govora. Sva6i a9azi>ni
pa8ijent 7o<e ispoljiti pore7eaj 6oji zahvata vi?e nivoa lingvisti>6ih
reprezenta8ija. Klini>6i% izolovano javljanje ne6og :tipiziranog; o=li6a
pore7eaja pre izuzeta6 nego pravilo :podele a9azija pre odra<avaju
glo=alne tenden8ije u stru6tuiranju ili ispoljavanju s7etnji nego ?to
odredjuje njegove grani8e;. (vo se% ponovo% o=ja?njava slo<eno?u%
isprepletano?u i ?iro6o7 rasprostranjeno?u 7re<a 6oje pdr<avaju
govornu 9un68iju% te na?a Jsli6aE jezi>6e organiza8ije jo? uve6 podsea
na 7ozai6 u 6o7e je potre=no ispuniti previ?e polja.
NEUR(PS&S()(VKA E2&CEN'&,A K(R*&KA)N&S (SN(2A
,E1&KA UKRA*K(
Ca su govor i jezi>6e sposo=nosti =azirane na 9un68ionisanju leve
he7is9ere% predstavlja jedno od najstarijih znanja u neuropsihologiji.
&pa6% desna he7is9era podr<ava izvesne ver=alne sposo=nosti% ali
gru=o i u s6ro7nije7 opsegu% te ovu 9un68iju uglavno7 nor7alno
po6riva superiorna lingvisti>6a 6o7petentnost leve.
Cesna he7is9era i7a ulogu u regulisanju prozodije :=oje i tonaliteta
ver=alnog is6aza;% 7o<e da o7ogui gru=u dis6ri7ina8iju zna>enja
poznatijih% u>estalih re>i :split0brain istra<ivanja; ili eventualno% da
"5
deo
o=ez=edi dodatni paralelni 6anal o=rade in9or7a8ija pri7ljenih pri
>itanju. Ne6i nalazi govore da desna he7is9era i7a izrazitiju ulogu 6od
u>enja novog jezi6a% 6ao i pri usvajanju govora u detinjstvu.
Pretpostavlja se da desna he7is9era :uz nor7alni razvoj 9un68ije;
ne7a 7ogunost o=rade gra7ati>6ih rela8ija.
Q'entarP za govornu produ68iju :-ro6aova zona; po pravilu je lo8iran u
levoj he7is9eri% 7ada lateralizovanost govora 7o<e =iti i o=nuta
:desnostrana u o6o !.0 O de?nja6a i 6od o6o !0.20 O leva6a; ili
=ilateralna :uglavno7 6od leva6a% u /.2O% a po ne6i7 pro8ena7a
>a6 i u /O slu>ajeva;. Co6 sa7a jezi>6a produ68ija ili% na pri7er%
9one7s6a dis6ri7ina8ija% predstavljaju izrazito lateralizovane jezi>6e
9un68ije% ne6e druge :na pri7er% >itanje% pisanje% razu7evanje Bni<eg
nivoaQ ili prozodija; znatno >e?e su reprezentovane u desnoj
he7is9eri ili =ilateralno. U literaturi se ova pojava >esto ozna>ava 6ao
QdislateralizovanostQ ili B7ozai>nostP jezi>6ih 9un68ija% u s7islu da
odnos u>e?a jedne ili druge he7is9ere u regula8iji razli>itih
6o7ponenti 9un68ije 7o<e varirati u zavisnosti od razli>itih 9a6tora :na
pri7er% od nasledja% pola% prisustva 7o<danog o?teenja to6o7
razvoja i sl;.
Posteriorne o=lasti leve he7is9ere i7aju do7inantnu ulogu u prije7u%
organiza8iji ali i s6ladi?tenju B6odovaP ver=alnih poru6a% do6 su prednje
:anteriorne; pri7arno zadu<ene za organiza8iju ver=alne produ68ije.
A6usti>6i re8eptors6i siste7 u unutra?nje7 uhu% pre6o tala7i>6og
$
P'2*#")%;: L%)5(%*"%A;% )%('% !)!%&# 8#&%;!
F(N()(VK& N&2( podrazu7eva osnovni pro8es de6odiranja ver=alnog signala% 6ao i
proizvodjenja poru6e. Pri7arni 6anal za ulaz poru6e u 8entralni jezi>6i pro8esor je auditivni% do6 je
izlaz prvenstveno oralni. Fonolo?6a stru6tura odredjenog jezi6a :na>in na 6oji se pojedini glasovi
9or7iraju u re>i; viso6o je organizovana i deter7inisana pravili7a 6oja odredjuju% na pri7er%
7ogune 6o7=ina8ije glasova% njihov redosled% 7ogunost njihovog razli6ovanja ili produ68ije i sl.
N&2( +RA3A*&KE o=uhvata 7or9ologiju :set pravila 6oja reguli?u stvaranje slo<enih re>i i 9raza% u
le6si>6e ili gra7ati>6e svrhe; i sinta6su :s6up pravila 6oji7a se de9ini?u rela8ioni odnosi . oni 6oji7a
se re>i i drugi 7or9e7i organizuju u re>eni8u s7islenu u odredjeno7 jezi6u;. Razli>iti jezi8i i7aju
sopstvena pravila% i 7edjuso=no se razli6uju po to7e u 6ojoj 7eri se oslanjaju na 7or9ologiju ili
sinta6su u izra<avanju osnovnih zna>enja is6aza
SE3AN*&\K& N&2( o=uhvata zna>enja pojedina>nih re>i :leksi%ka semantika; ali i zna>enja
slo<enih poru6a izra<enih 6roz 6o7=ina8ije re>i :relaciona ili propoziciona semantika;. *er7ino7
leksikon ozna>ava se u6upni 9ond individualnih re>i us6ladi?tenih i 7edjuso=no povezanih u slo<ene
7re<e Se7anti6a viso6o 6orelira sa% ?ire shvaeni7% poj7ovni7 sposo=nosti7a: uzaja7ni odnos
govora i 7i?ljenja izdvaja se% >a6% 6ao jedan od najprovo6ativnijih pro=le7a psihologije dvadesetog
ve6a. Canas se >ini da je 7edjuso=na uslovljenost govora i 6ogni8ije =ar dvos7erna i da se njihov
odnos 7o<e 7enjati to6o7 <ivota :naro>ito to6o7 razvoja;. Na pri7er% pre7a tzv. Q6orela8ionoj
hipoteziQ pretpostavlja se da u rano7 razvoju poj7ovno prethodi jezi>6o7 i da se Qre>i 7apiraju u
idejeQ da =i 6asnije to6o7 razvoja rela8ione se7anti>6e she7e postale pri7arni nosila8 najslo<enijih
nivoa zna>enja po7ou 6ojih ljudi 7anipuli?u ideja7a% pa ti7e u7nogo7e odradjivale 7i?ljenje.
PRA+3A*SK& :PRA+3A*&>K&; N&2( se odnosi na ulogu govora 6ao sredstva 6o7uni6a8ije% gde se
jezi6 pos7atra prvenstveno 6roz svoju 9un68iju u postizanju so8ijalnih 8iljeva. &a6o ova o=last ne
poseduje jasan re9erentni o6vir i o=uhvata heterogeni set 6on8epata i istra<ivanja% 7o<e predstavljati
validnu i perspe6tivnu osnovu za pristup pro=le7i7a 6ao ?to su 6o7uni6a8ione distorzije 6od
spe8i9i>nih o=oljenja :npr 2eorija uma K autiza7;
deo
nucleus geniculatus medialis proje6tuje se u Se>slovu vijugu srednjeg
te7poralnog 6orte6sa :pri7arni auditivni 6orte6s;% pri >e7u zadr<ava
topogra9s6u organiza8iju pre7a visini tons6ih 9re6ven8ija. Co6 je
te7poralni 6orte6s desne he7is9ere spe8ijalizovan za prije7 i
dis6ri7ina8iju 7anje stru6tuiranih prirodnih tonova i ?u7ova%
te7poralni 6orte6s leve pogodniji je za o=radu ver=alnih signala
"!
.
Po?to je siste7 za uno?enje a6usti>6og signala u6r?ten% desno uho
po6azuje superiornost nad levi7 u prije7u 9one7a% a izvesna
sele6tivnost registruje se i na nivou sa7ih re8eptora.
Unutar 6orte6sa se odvija dalja organiza8ija a6usti>6e ver=alne
in9or7a8ije u prav8u 8entralnog jezi>6og pro8esora% 6roz splet
paralelnih veza i proje68ija. Se6undarne :auditivne; o=lasti
te7poralnog 6orte6sa i7aju predo7inantnu ulogu u 9onolo?6oj
dis6ri7ina8iji% da =i udaljenije elije aso8ijativnih o=lasti preuzele
organiza8iju le6si>6ih 6odova.
Kasnije to6o7 razvoja% iz prav8a o68ipitalnog vizuelnog 6orte6sa
razvija se i vizuelni put prije7a ver=alne in9or7a8ije% 6oji
o=ez=edjuje#organizuje sposo=nost razu7evanja pro>itanog% po>ev?i
od 7ogunosti dis6ri7ina8ije gra9e7a :slova;.
Pos7atrano 6roz pitanje stru6tuiranja se7anti>6e 7re<e :i najgru=lje
pos7atrano;% pri7arno s6ladi?te le6se7a :6odova re>i; najpre je
aso8ijativni te7poralni 6orte6s :(je7ann% !552;. (=last pre7a
o68ipitalno7 6orte6su relevantna je za vizuelnu 6o7ponentu o=rade
re>i% do6 parijetalni 6orte6s podr<ava 7ehaniz7e za razu7evanje
najslo<enijih ver=alnih i si7=oli>6ih odnosa. Na ovaj na>in% glo=alna
6on9igura8ija 6orte6sa >ini o=last u6r?tanja te7poralnih% parijetalnih i
o68ipitalnih proje68ija leve he7is9ere 6lju>no7 u organiza8iji
re8eptivnog govora.
-ro6aova o=last u pre7otornoj o=lasti levog 9rontalnog regiona
predstavlja stru6turu spe8i9i>nu za vrstu% 6riti>nu u organiza8iji
ver=alne produ68ije. Fun68ioni?e u >vrstoj sprezi :7ultiple i paralelne
proje68ije; sa pre7otorni7 o=lasti7a 6oje ga o6ru<uju% su=6orti6alni7
stru6tura7a 6oje 6ontroli?u 7otorni output% pre9rontalni7 o=lasti7a
zadu<eni7 za vi?e 6ontrolne pro8ese% 6ao i sa posteriorni7
aso8ijativni7 o=lasti7a :sa 6oji7a ga povezuje 9as8i8ulus ar8uatus;.
Na ovaj na>in 9or7ira se vi?e spe8i9i>nih podsiste7a 6oji na razli>ite
na>ine reguli?u ver=alnu e6spresiju. Fun68ija ovih siste7a se 7o<e
pos7atrati i 6roz razli>ite nivoe slo<enosti organiza8ije e6spresivnog
govora% po>ev?i od 6ontrole ele7entarnih sposo=nosti da se produ6uje
ade6vatni 9one7 ili grupa 9one7a% pre6o o=ez=edjivanja nor7alne
9luentnosti govora i sinta6se govornog is6aza% sve do najslo<enijih
nivoa 9le6si=ilne i 6on8eptualno 6o7petentne pri7ene govora u
so8ijalno7 6onte6stu ili pri re?avanju pro=le7a.
31
.straivanja su pokazala da je leva hemis$era zaista sposobnija od desne u
disiminaciji tonova kratkog trajanja, sli%ne $rekvencije, sa manjim
medjustimulusnim razmakom . sl 1 te je . ova karakteristika moe %initi
4prigodnijom5 za jezi%ku obradu
$!
deo
AFA1&,E% CE*A),N&,E
*ipi>ne s7etnje 6od jezi>6og pore7eaja 6oji rezultira iz 7o<dane
ozlede su:
Para9azije
Para9azije predstavljaju nesposo=nost da se upotre=i ta>na#potre=na
re> u govoru% ve se one za7enjuju drugi7a na ta6av na>in da govor
postaje nerazu7ljiv. Para9azije naziva7o 9onolo?6i7 6ada su 8iljnoj
re>i sli>ne po zvu>nosti% a se7anti>6i7 6ada su joj sli>ne po zna>enju
:pripadaju isto7 se7anti>6o7 polju;. Feno7en se >esto s7atra
odrazo7 s7etnji prizivanja re>i iz 7entalnog le6si6ona :nala<enja re>i;
u 6o7=ina8iji nerazu7evanje7 gre?a6a sopstvenog outputa, 7ada
7o<e i7ati 6o7ple6sniju#raznovrnu osnovu Najte<e 9or7e
para9azi>ne produ68ije naziva7o J<argono7E% odnosno% J<argon
a9azijo7E. Sinta6sa i prozodija u J<argonuE su tipi>no o>uvane.
Ne9luentnost
Kod ne9luentnih a9azija ispoljava se >itav spe6tar nedostata6a glat6og i
la6og govornog outputa% u7esto >ega se vidi evidentni napor pri
produ68iji re>eni8e ili >a6 izolovanih re>i. Kod svih ne9luentnih
a9azi>ara =rzina produ68ije je sni<ena% a u6upni =roj re>i s7anjen.
*e?6oe repeti8ije
Pose=ne te?6oe ponavljanja izgovorenog tipi>ne su za ozlede
perisilvijans6ih o=lasti leve he7is9ere% odnosno% za one 6oje povreIuju
duge veze iz7eIu Jre8eptivnihE i Je6spresivnihE 6orti6alnih area% 6oje se
prostiru ti6 ispod angularne vijuge :$asciculus arcuatus;. Crugi7
re>i7a% pro=le7 repeti8ije 6ara6teristi>an je odraz s7etnji
6o7uni6a8ije iz7eIu o=lasti zadu<enih za razu7evanje i onih
zadu<enih za produ68iju govora. Suprotno to7e% 6od trans6orti6alnih
9or7i a9azije% po pretpostav8i zasnovanih na izola8iji jezi>6ih o=lasti od
drugih area 6ore% repeti8ija je >a6 9a8ilitirana i 7o<e rezultirati
eholalijo7 :ponavljanje re>enog% >a6 =ez znanja pa8ijenta da to
uop?te i >ini;
Agra7atiza7
$2
deo
(vi7 ter7ino7 se% jo? od !5. ve6a% naziva govorni output ne6ih
ne9luentnih a9azi>ara :tipi>no za pore7eaj -ro6a tipa; gde su u
ote<anoj produ68iji tipi>no zadr<ane re>i 6oje su nosio8i zna>enja% a
izostavljene 9un68ionalne re>i 6ao prilozi% predlozi% veze% 6ao i
gra7ati>6i 7or9e7i :npr.% in9le6sioni a9i6si;@ ova6ve o7isije tipi>no
dovode do preterano pojednostavljene Jre>eni8eE% a z=og u6upnog
utis6a 9eno7en se naziva Jtelegra$ski govor5 Kara7aza i 'uri9
:'ara7azza i 1uri99; su prvi :!54/; pro?irili ter7in agramatizam na
pro=le7e gra7ati>6og razu7evanja 6od ne6ih tipova a9azija 6od 6ojih
je% na prvi pogled% razu7evanje o>uvano. Uzro8i i priroda ovih s7etnji i
danas su zna>ajna te7a u a9aziologiji i psiholingvisti8i. *e<ina
a9azi>6og pore7eaja o=i>no 6orelira sa 6oli>ino7 ova6vih s7etnji.
Ano7ija
*e?6oe nala<enja re>i :pretra<ivanja 7entalnog le6siona; 7ogu
nastati 6ao rezultat ozleda razli>ite lo6aliza8ije% ne neophodno u
doninantnoj he7is9eri. Suprotno telegra9s6o7 govoru% u govoru
ano7i>6ih pa8ijenata nedostaju nosio8i zna>enja u re>eni8i do6 je
sinta6si>6a stru6tura o>uvana :4dodaj mi ono tamo5;. *ipi>an govor
pa8ijenta sa ano7i>6i7 s7etnja7a o=iluje cirkumlokacijama 1
zao=ila<enji7a i o=ja?njenji7a 8iljnog poj7a :JPma ono to se vrti u
onomeP5;. *ipi>an zadata6 za ispitivanje ano7ije je zadata6
6on9ronta8ionog i7enovanja.
Pore7eaji >itanja i pisanja
Ne6e a9azije pogaIaju i pisani jezi6% 7ada pro=le7i >itanja i pisanja ne
7oraju neophodno pratiti pore7eaj us7enog govora ili =iti
podjedna6o naru?eni. Kod ne6ih tipova a9azije >esto je prisutna
dis9un68ija svih zajedno% varirajui sa7o po stepenu intenziteta.
$"
T%: !-!&%8#
L';!%&!<%8! '&#2#
P$'2.;<%8! R!&.,#(!)8
#
R#:#"%<%8! I,#)'(!)8
#
-ro6aova leva 9rontalna 6ora
ispred =aze 7otornog
6orte6sa
ne9luentna relativno (K lo?a lo?e
+lo=alna prednje i zadnje jezi86e
o=lasti
ne9luentna lo?e lo?a lo?e
*rans6orti6aln
a 7otorna
o=lasti iznad -ro6aove ne9luentna relativno (K (K lo?e
*rans6orti6aln
a 7e?ana
veli6e% ispred i ispod
perisilvijans6ih o=lasti
:ispred i ispod teritorije
S'A];
ne9luentna lo?e (K lo?e
2erni6eova zadnji delovi gornje i
srednje te7poralne
vijuge i
te7poroparijetalni ugao
(K lo?e lo?a lo?e
Kondu6tivna *P ugao :iznad i ispod
zadnjeg 6raja Silvijeve
=razde;
(K (K lo?a relat.lo?e
*rans6orti6aln
a senzorna
&za 2erni6eove o=lasti
o6o grani8a o68ipitalne
6ore
(K relativno lo?e (K lo?e
Ano7i>6a 7a gde u 6ori%
verovatnije levo
(K (K (K lo?e
*S'AYsrednja 8ere=ralna arterija
deo
PAMENJE
PA3ÊN,E U PS&S()(+&,&
"2
Na?e pa7enje . 6ao 7entalna sposo=nost da sa>uva7o is6ustva i
podat6e . na7etalo se 6ao izuzetna te7a u psihologiji od 6a6o ona
postoji. -ez pa7enja% 7i ne =is7o =ili sposo=ni da 9un68ioni?e7o u
svetu 6oji nas o6ru<uje@ ?ta vi?e% ne =is7o ni 7ogli =iti ono ?to o se=i
7isli7o da jes7o
""
.
Pa7enje je oduve6 shvatano 6ao siste7 6oji sadrina 6oji7a se ovi pro8esi 7ogu
odvijati% 6ao i raznoli6osti Aza=ele<enihP sadr<aja :na?e navi6e% znanja%
ve?tine ili li>ni do<ivljaji podjedna6o odra<avaju postojanje AtragovaP
prethodnih is6ustava;% ta6oIe se pretpostavljalo i da nije u pitanju
jedinstven siste7% ve ne6oli6o razli>itih% od 6ojih =i sva6i 7ogao
posedovati druga>ije% se=i svojstvene% 7ehaniz7e o=rade.
Po6u?aji da se odgovori na pitanja vezana za prirodu i pro8ese 6oji
odli6uju ove siste7e doveli su do 9or7iranja =ogate literature o
pa7enju% 6ao i do izdvajanja psihologije pa7enja 6ao pose=ne
o=lasti psihologije% naro>ito onog njenog dela 6oji se odnosi na
32
,roverite sve sto ste do sada ucili o pamcenju iz Fpste psihologije
33
,o mnogima, pamenje %ini samu sr naeg doivljaja identiteta kao i
razumevanja sveta 9ep primer nalazimo u govoru nema%kog psihologa i
$iziologa Lvalda Ieringa (Ieringova iluzija, Cnaknadne slikeK) jo davne
()OH: CP.zgleda, tako, da pamenju dugujemo sve to imamo ili jesmo+
nae ideje i pojmovi su njegov rad, a naa svakodnevna percepcija,
miljenje i kretanje poti%u iz tog izvora ,amenje sabira bezbrojne
$enomene naeg postojanja u jedinstvenu celinu+ i kao to bi se naa tela
raspala na atome da ih ne povezuje privla%na snaga materije, tako bi se i
naa svest raspar%ala na bezbrojne $ragmente da smo i jednu sekundu iveli
bez povezujue i integrativne moi pamenjaC (prema: &chacter,(**6)
$$
deo
6ognitivnu o=radu
"$
. Na ovo7 7estu e7o se us7eriti na onaj deo
ove pro=le7ati6e 6o7e se :i; danas pridaje vei zna>aj% odnosno na
pitanja 6oja su o=li6ovala :?to i dalje >ine; a6tuelna viIenja i
istra<ivanja pa7enja
"0
:
Ka6o dolazi do =ele<enja in9or7a8ijaR Ca li ovaj tip o=rade
podrazu7ava vi?e razli>itih pro8esaR Ca li je sva6i od ovih
pro8esa vezan za spe8i9i>nan na>in s6ladi?tenja podata6aR
Canas je op?te prihvaeno da postoje :=ar; tri pose=na
7nesti>6a s6ladi?ta: *#)&'$)'B ;$!";'$'A)' /':#$!"%()'0 %
2.5'$'A)'% 6oja se 7eIuso=no razli6uju po 7ehaniz7i7a
=ele<enja 6ao i trajanju@ op?ta za7isao je da in9or7a8ija% pri
6odiranju% prolazi su68esivno 6roz sva6o od njih.
Senzorno :neposredno ili >ulno; pa7enje vezuje se za
per8ep8iju tj. najranije 9aze 6ognitivne o=rade% 7odalno je
spe8i9i>no :i6oni>6o% ehoi>6o...; i 7eri se se6unda7a.
Krat6oro>na :operativna; 7e7orija M i7a za 9un68iju
privre7eno s6ladi?tenje 7aterijala 6oji je u dato7 7o7entu
pred7et pa<nje . Apreuzi7aP deo podata6a iz senzorne
7e7orije% i7a ograni>en 6apa8itet :poznata 3ilerova tvrdnja o
A4_#.2 ele7entaP u s6ladi?tu;% traje do o6o 2ta6 se6undi
:u6oli6o se Apresli?avanje7P ne odr<ava;@ iz 6rat6oro>ne% deo
podata6a se prosleIuje dalje u dugoro>no s6ladi?te.
Co6 je ranije 6rat6oro>no pa7enje pos7atrano 6ao jedinstven
entitet% danas se s7atra da je u pitanju 6o7pozitan 7ehaniza7%
>e7u e7o se detaljnije vratiti do8nije.
(d 6raja ?ezdesetih godina pro?log ve6a veino7 se s7atra da
su operativna i dugoro>na 7e7orija jasno razgrani>ene . 7eIu
e7pirijs6i7 argu7enti7a za ovu tvrdnju najpoznatiji je e9e6at
pozi8ije u nizu :Ae9e6at po>et6aP vs. Ae9e6at 6rajaP; M ali se
to6o7 poslednjih de8enija ovo gledi?te sve >e?e dovodi u
pitanje :89. Kosti% 2/;.
Ca li je dugoro>no pa7enje jedinstvenoR
Kao ?to s7o napo7enuli na po>et6u ovog odelj6a% diverzitet
7ehaniza7a u>enja 6ao i 7oguih sadr<aja nau>enog ne
sugeri?e da =i to =ilo verovatno. +eneralno je prihvaena
podela po 6ojoj postoje dve ?iro6e 6ategorije u o6viru
dugoro>ne 7e7orije: #;*:%<%")' i %,:%<%")' pa7enje.
34
&etiti se de$ kognicije, obrade podataka, kognitivnog pristupa u psihologiji
35
,rikaz koji sledi $okusiran je, istovremeno, i na ona pitanja %ijem su
reavanju neuropsiholoka istraivanja, odnosno, neurokognitivisti%ki
pristup dali najprepoznatljiviji doprinos ,oto je ovde ponuEen u ekstremno
saetom obliku, studentu se 5snano preporu%uje5 detaljniji pregled
psiholoke literature, pre svega poglavlja o pamenju u knjizi B3ognitivna
psihologijaC !leksandra 3ostia (Ravod za udbenike, 7HHS)
$0
deo
( e6spli8itno7 :2#;!$!"%()',; pa7enju govori7o 6ada je
re> o svesno7 po=uIivanju poj7ova i in9or7a8ija razli>ite vrste%
6ao ?to je slu>aj 6ada se prisea7o ne6og do<ivljaja ili
podata6a o ne6o7 pred7etu.
( i7pli8itno7 :)#2#;!$!"%()',; . 6ada taj svesni aspe6t nije
su?tins6i odraz u>enja% tipi>no% 6ada pri7enjuje7o o=raza8
pona?anja 6oji je rezultat prethodnog is6ustva :zato je
:$'<#2.$!)' &)!)8# C 6ao s6up opera8ija neophodnih za
izvoIenje odreIene a6tivnosti M Aprototips6iP pri7er i7pli8itne
7e7orije;.
E6spli8itno i i7pli8itno pa7enje se razli6uju i po =rojni7
drugi7 odli6a7a: prvo s7atra7o 9le6si=ilni7% dostupni7
razli>iti7 siste7i7a za produ68iju odgovora% prilagoIeno7
=r<e7 u>enju% pone6ad >a6 i sa7o iz jednog po6u?aja% do6 za
drugo va<i sve suprotno. 3eIuti7% ova6va podela je vi?e
zasnivana na des6rip8iji no ?to je e6splanatorna% a 7noge od
distin6tivnih odli6a je la6o dovesti u pitanje. Pored toga%
nedostaje dovoljna saglasnost o6o poten8ijalnih 7ehaniza7a
i7pli8itne 7e7orije :6ojihR Koli6o njihR;. Na pri7er% pre7a
jedno7 od novijih 7odela i7pli8itno pa7enje o=uhvata sa7o
dva pose=na supsiste7a: per8eptivnih reprezenta8ija i
pro8eduralne 7e7orije :S>a8ter i sar% 2;.
1a razli6u od nesuglasi8a o6o ho7ogenosti i7pli8itnog
pa7enja% de6larativno pa7enje se tipi>no pos7atra 6roz
podelu na #:%&'2%A;' i *#,!)"%A;'. (va distin68ija% 6oju je
predlo<io *alving !542% podrazu7eva razli6ovanje siste7a u
6o7e se =ele<e na?a li>na is6ustva :epizodi>6i; od drugog 6oji
registruje na?a znanja :se7anti>6i;. 3eIu 7nogi7 odli6a7a
6oje ih razdvajaju% *alving je pose=no naglasio vezanost
epizodi>6og pa7enja za vre7ens6e i prostorne 6oordinate
:gde#6adaR;. (6o prirode osnovnih 6ara6teristi6a jednog ili
drugog siste7a i danas se vode 7nogo=rojne de=ate% iz 6ojih
izdvaja7o ne6oli6o pitanja: da li su njihovi 7ehaniz7i
s6ladi?tenja i prizivanja zaista razli>itiR Ca li je epizodi>6i siste7
sa7o deo se7anti>6ogR Ca li sva nova u>enja pripadaju
siste7u epizodi>6e 7e7orije i da li se :i 6a6o; reorganizujuR Ca
li je :i za?to; epizodi>6o pa7enje podlo<nije pro7ena7a nego
se7anti>6oR & ta6o dalje...
& jedno sasvi7 druga>ije viIenje osnovnih ele7enata
de6larativnog pa7enja ta6oIe je privu6lo veli6u pa<nju
istra<iva>a u 6ognitivnoj psihologiji: 6on8ept po 6o7e
dugoro>na 7e7orija sadr6i 7aterijal :reprezenta8ije re>i; i vizuelne
predstave@ u6rat6o M da se razli6uju (#$1!)' i )#(#$1!)'
pa7enje :Paivio% !5H/;. (va6va podela =i na drugi na>in
7ogla re9razirati distin68iju iz7edju se7anti>6e i epizodi>6e
7e7orije :89. Kosti% 2/;. &pa6% pored zastupni6a ova6vog
$/
deo
pristupa :Bteorija dvostru6og 6odaP;% nije 7anji ni =roj onih 6oji
stoje na suprotnoj pozi8iji :npr. Pilissinova Bteorija jednostru6og
6odaP@ ibid;
Ka6o se 6odiraju nove in9or7a8ijeR
Ka6av je odnos iz7eIu 6odiranja i 6asnijeg prizivanja
podata6aR
&deja da je pro8es upa7ivanja novih in9or7a8ija povezan i
odreIen stru6turo7 prethodnih znanja dovela je ranih
seda7desetih do 9or7iranja uti8ajne teorije nivoa obrade Krej6a
i )o6harta% pre7a 6ojoj se 6odiranje odvija na razli>ite na>ine u
zavisnosti od 6ognitivnog nivoa na 6o7e se vr?i o=rada. &a6o se
osnovna teza autora . da e Adu=ljiP nivoi o=rade dovesti do
6valitetnijeg 7nesti>6og traga nego ApliiP . e6speri7entalno
7ogla do6azati% 6asnija istra<ivanja su po6azala viso6i uti8aj
izjedna>enosti uslova pod 6oji7a se odvija u>enje odnosno
prizivanje na rezultate ova6vih e6speri7enata% ?to je une6oli6o
us7erilo pa<nju na povezanost sa7ih 7ehaniza7a 6odiranja i
prizivanja#po=uIivanja.
,edan od prava8a za istra<ivanje ove veze ponudio je i *alving
6ada je po6azao da 6onte6stualna in9or7a8ija uti>e na
za=oravljanje% odnosno% da je sposo=nost prizivanja vea 6ada
6onte6st odgovara ono7e pri u>enju :tj% 6ada odgovara
6onte6stualno7 podat6u us6ladi?teno7 u pa7enju;.
Ka6o su 7nesti>6i AtragoviP
organizovani u dugotrajno7 s6ladi?tuR
(vo pitanje% e6vivalentno pitanju organiza8ije na?ih 7entalnih
reprezenta8ija% izuzetno je zna>ajna te7a u 6ognitivnoj
psihologiji% te otud i =ogatstvo predlo<enih teorija. (d ranih
seda7desetih godina veli6i uti8aj su i7ali 7odeli hijerarhijs6i
organizovanih 7re<a poj7ova :*#,!)"%A;# ,$#3#; 6oji su%
pored ideje o na>inu na 6oji su poj7ovi 7edjuso=no povezani
:podreIeni o6o nadreIenih; ponudili i tezu o A?ireoj a6tiva8ijiP
pri prizivanju#po=uIivanju reprezenta8ija :npr% da je polo<aj
poj7a u 7re6e
povezanosti sa ostali7 poj7ovi7a;. (va pretpostav6a je
postala osnova za 6asnije 7odele :npr. 'ollins i )o9tus% !540@
model iree aktivacije; i onda 6ada je teza o hijerarhijs6oj
organiza8iji poj7ova izgu=ila na snazi.
U odnosu na prethodne postav6e M 6oje 6ognitivnu arhite6turu
=aziraju na se7anti>6i7 veza7a iz7eIu reprezenta8ija M
sasvi7 pose=nu 6ategoriju >ine 7odeli 6oji u 9o6us sadr<aja
na?e dugoro>ne 7e7orije postavljaju pro8eduralno znanje :o
to7e 6a6o se o=avljaju opera8ije i a68ije; 6oji7 se poj7ovi
9le6si=ilno 7ogu vezivati u poten8ijalno =es6ona>an =roj
zna>enjs6ih jedini8a :propozicije;@ 7eIu ovi7a je najpoznatiji
$4
deo
Andersonov A'*] 7odel :!5H0;. Anderson nudi 6o7pozitni 7odel
9o6usiran na intera68iju de6larativne% pro8eduralne i radne 7e7orije
:ovo7 intera68ijo7 se 9or7ira propozi8ija% 6ao Anaj7anja jedini8a
znanja 6oju je 7oguno veri9i6ovatiB;. (snovna ideja 7odela je da se
sadr<aj dugoro>nog pa7enja ne 7o<e svesti na pu6e odnose
iz7eIu poj7ova.
*rei pristup% za>et jo? "tih godina WW ve6a% 9avorizuje
organiza8iju poj7ova% situa8ija i a68ija u ?ire 8eline znanja% 6oje
se nazivaju eme Ve7e su de9inisane 6ao une6oli6o di9uzne
jedini8e% integrisani 6o7adi znanja us6ladi?teni u na?oj
dugoro>noj 7e7oriji% prostorno i#ili vre7ens6i organizovane
stru6ture 6oje se 9or7iraju na osnovu prethodnih is6ustava.
3ogu =iti spe8i9i>nije ili op?tije% jedne =iti AugraIeneP u druge%
ne6e u6lju>uju i redosled :opera8ija ili dogaIaja; i 6lju>ne su za
9or7iranje na?ih o>e6ivanja u odreIeni7 situa8ija7a. U odnosu
na prethodna% ova6vo viIenje% iz7eIu ostalog% nagla?ava
zna>aj :vre7ens6o#prostornog; 6onte6sta u organiza8iji
dugoro>nog pa7enja.
+)(-A)NA A3NE1&,A
A6o je osnova neuropsiholo?6og pristupa istra<ivanje posledi8a
sele6tivnog 9un68ionalnog o?teenja% onda je globalna amnezija
odli>an pri7er za zapo>injanje analize sposo=nosti pa7enja.
+lo=alna a7nezija je te<a6 sele6tivni pore7eaj sposo=nosti da se
upa7te nova is6ustva ili >injeni8e 6oji se% generalno% javlja =ez i6a6vih
drugih te?6oa 7entalnog 9un68ionisanja. Pa8ijenti sa glo=alno7
a7nezijo7 7ogu postizati odli>ne rezultate na testovi7a inteligen8ije%
jezi>6ih ili gnosti>6ih sposo=nosti@ upr6os to7e% nji7a je ne7ogue :ili
s6oro ne7ogue; da upa7te uo=i>ajena sva6odnevna z=ivanja. Na
testovi7a pa7enja ovi pa8ijenti ispoljavaju izrazite s7etnje 6oje nisu
7odalno spe8i9i>ne :na pri7er% podjedna6o su lo?i i sa ver=alni7 i sa
vizuelni7 7aterijalo7;% a 6oje uporedno pogaIaju njihovu sposo=nost
prepoznavanja% 6ao i 7ogunost priseanja podata6a 6oje su
po6u?avali da upa7te. Pone6ad% njihove te?6oe da se sete li>nih
is6ustava 7ogu dosezati vi?e ili 7anje dale6o u pro?lost% 7ada su
ranija :starija; is6ustva po pravilu po?teIena. U neuropsihijatriji% u
situa8ija7a 6ada su po>eta6 =olesti ili vre7e ozleIivanja poznati%
anterogradnom amnezijom se nazivaju s7etnje upa7ivanja
dogaIaja#in9or7a8ija na6on tog 7o7enta% a retrogradnom amnezijom
pro=le7i priseanja za prethodna is6ustva.
Postoji ne6oli6o Aprototips6ihP situa8ija :=olesti ili ozleda; 6oje uzro6uju
glo=alnu a7neziju. ,edna od njih se >esto nalazila 6ao rezultat
=ilateralnih hirur?6ih interven8ija 6oji7a su odstranjivani prednji delovi
$H
deo
te7poralnih o=lasti 6od pa8ijenata 6oji su =olovali od te?6ih nele>ivih
o=li6a epilepsije sa <ari?te7 u te7poralno7 re<nju: po pravilu% ova6ve
interven8ije su zahvatale te7pralne polove% ne ret6o u6lju>ujui
hipo6a7pus% vei ili 7anji deo o6olne regije% 6ao i a7igdaloidno jedro.
*e?6a glo=alna a7nezija javlja se i 6ao rezultat o=ostranih lezija
srednjih te7poralnih o=lasti 6oje nastaju 6od en8e9alita uzro6ovanog
herpes si7ple6s viruso7% 6ao i onih 6oje su 7ogue 6od vas6ularnih
o=oljenja :6ada su o=uhvaene i srednja i zadnja 7o<dana arterija;.
3o<da poznatije% glo=alna a7nezija je osnovna odli6a 3orsakovljeveg
sindroma% =olesti 6oja nastaje 6ao posledi8a hroni>nog al6oholiz7a%
6od 6oje% 6ao rezultat dugogodi?nje 7eta=oli>6e insu9i8ijen8ije% dolazi
do gu=it6a neurona u 7edijalno7 tala7usu i 7a7ilarni7 teli7a.
2as6ularne ozlede 6oje =ilateralno pogaIaju 7edijalni tala7us ta6oIe
prepoznaje7o 6ao uzro6 a7nezi>6ih s7etnji.
Klini>6i nalazi 6oji izdvajaju hipo6a7puse i#ili stru6ture
7a7otala7i>6og puta :i jedne i druge li7=i>6e stru6ture A,apecovog
krugaK; 6ao neophodan ali i dovoljan preduslov za nastana6 glo=alne
a7nezije potvrIeni su i dalje pre8izirani e6speri7entalni7 nalazi7a.
UporeIivanje7 s7etnji 6oje nastaju iz ozleIivanja hipo6a7pusa%
o6olnih o=lasti i#ili a7igdale% za6lju>eno je da se najte<i o=la8i
pore7eaja javljaju 6od lezija 6oje o=uhvataju i hipo6a7puse i
pridru<ene aree srednjeg :7edijalnog; tala7usa% do6 izolovana
povreda a7igdaloidnog jedra ne dovodi do a7nezije. 3eIu a6sijalni7
stru6tura7a dien8e9alona sele6tivne ozlede 7a7ilarnih tela i7aju
propor8ionalno te<e posledi8e na pa7enje nego ograni>ene lezije
srednjeg tala7usa.
&a6o dra7ati>ne% s7etnje pa7enja 6od glo=ane a7nezije ipa6 ne
o=uhvataju podjedna6o sve njegove aspe6te% ?to pa<ljivo7 >itao8u
verovatno nije pro7a6lo ni pri uvodno7 opisu sindro7a. (=li6e
pa7enja 6oji ostaju po?teIeni ovde izdvaja7o detaljnije:
G'1!)! !,)#&%8! )# :'5!D! ;$!";'$'A)' :!,E#)8#.
(so=e 6oje =oluju od te?6ih 9or7i a7nezije >esto sasvi7
nor7alno reprodu6uju in9or7a8ije 6oje su neposredno pri7ili.
Na pri7er% ve 'angvil :1angTill; !5$/. pri7euje da se njihova
sposo=nost na zada8i7a ponavljanja re>eni8a 7o<e porediti sa
uspe?no?u zdravih su=je6ata. (d sredine ?ezdesetih godina
zapo>inje izvoIenje veeg =roja studija u 6oji7a se 6oriste
9or7alni testovi 6rat6oro>ne 7e7orije :npr% Cra8h7an i Ar=it%
!5//@ -addeleU i Garrington% !54% !54$;: rezultati
nedvos7isleno po6azuju nor7alan opseg i trajanje 6rat6otrajne
7e7orije% =ez o=zira na 7aterijal sa 6oji7 su do=ijeni poda8i
:re>i% =rojevi% =es7isleni slogovi% prostorne lo6a8ije% vizuelne
9or7e i sl.;.
&a6o je deo istra<ivanja po6azao i da pa8ijenti sa a7nezijo7
ipa6 >ine vi?e gre?a6a na ova6vi7 testovi7a no ?to se
nor7alno o>e6uje :npr% 'er7a6 i -utters% !542;% diso8ija8ija
iz7eIu s6oro nor7alnog 6rat6otrajnog pa7enja i :gotovo;
$5
deo
potpune nesposo=nosti dugotrajnog zadr<avanja in9or7a8ija
ostaje upadljiva.
I,:%<%")' :!,E#)8# ;'2 !,)#&%8# 8# :'":.)' 'A.(!)'.
&a6o prve indi8ije po?teIenosti i7pli8itne 7e7orije 6od glo=alne
a7nezije nalazi7o ve u najraniji7 =ele?6a7a o ovo7
pore7eaju% prvi siste7ats6i pristup ovoj sposo=nosti verovatno
predstavlja serija istra<ivanja 3ilnerove 6oja je po6azala da je
pa8ijent sa oz=iljno7 a7nezijo7
"/
zadr<ao spos=nost da
ovlada novi7 7otorni7 ve?tina7a . na pri7er% da nau>i da
olov6o7 prati oivi>enu putanju gledajui u ogledalo a ne
dire6tno u svoj 8rte< :3ilner% !5/2% !5/0;. Kasnije je ova6va
sposo=nost 7otornog u>enja repli8irana jo? 7nogo puta na
razli>iti7 zada8i7a% do6 je uporedno rasla eviden8ija da
su=je6ti sa o?teenji7a strijatu7a M na pri7er% oni 6oji =oluju od
Par6insonove ili Santingtonove =olesti M po6azuju dija7etralno
suprotan o=raza8 pore7eaja: njihove s7etnje se ispoljavaju
na pro=a7a pro8eduralnog u>enja% do6 je pa7enje za
sva6odnevna is6ustva i upa7ivanje novih >injeni8a uredno.
(va6va dvostru6a diso8ija8ija iz7eIu 7nesti>6ih sposo=nosti
pa8ijenata sa a7nezijo7 i onih sa ozleda7a =azalnih ganglija%
pro?irena je e6speri7enti7a 9o6usirani7 na ovladavanje novi7
postup8i7a re?avanja pro=le7a
"4
nedvos7isleno je potvrIena
=rojni7 studija7a.
,o? jedna 9or7a i7pli8itnog pa7enja je opse<no istra<ivana
6od a7nezi>nih pa8ijenata: primovanje. E9e6at pri7ovanja%
generalno% sadr<an je u 9a8ilitirano7 :u=rzano7% po=olj?ano7;
izvoIenju zadat6a 6oji zahteva 6ognitivnu o=radu :npr%
priseanje% prepoznavanje% odreIeni vid produ68ije; na6on
izlaganja Apro=nogP sti7ulusa 6oji je na ne6i na>in
6onte6stualno povezan sa oni7 6oji je 8ilj zadat6a
"H
. (va6av
e9e6at se do=ija 6ada% na pri7er% u zadat6u prepoznavanja
poznatih li8a su=je6tu ponudi7o i7e i ini8ijal prezi7ena 8iljne
oso=e M ?to =itno po=olj?ava uspe?nost na testu :89. Al=ert i
sar% !540; ili se pred zadata6 dopune re>eni8e prezentira lista
36
,acijent poznat u literaturi pod inicijalima IM razvio je klini%ku sliku
duboke globalne amnezije nakon to su mu, tretmanom epilepsije,
operativno odstranjena oba temporalna pola (lezija zahvatala oko ) cm tkiva
gledano od pola unazad, a lateralno ograni%ena temporalnim rogom),
uklju%ujui prednje 7A6 hipokampusa, hipokampalnu vijugu, unkus i amigdalu
(c$ Lllis i Toung, (*)S)
37
J%enje novih postupaka kojima se savladava odredjena situacija 1 na
primer, kako optimalno reiti neki problem 1 %esto se naziva 6ognitivni7
pro8eduralni7 u>enje7, za razliku od sticanja motornih vetina o kojima se
obi%no govori kao o jednostavno7 :7otorno7; pro8eduralno7 u>enju
38
J opisanom slu%aju govorimo o e9e6tu 9a8ilita8ije, mada je moguno i
inhi=itorno pri7ovanje 0 kada prethodni stimulus ometa izvrenje zadatka J
okviru ove dve iroke kategorije $enomena primovanja, razlikuju se brojne
speci$i%ne $orme, na primer asocijativno, semanti%ko, perceptivno,
strategijsko primovanje itd
0
deo
re>i :su=je6t e verovatnije produ6ovati re> sa liste ne6o =ilu
6oju drugu 6oja =i podjedna6o odgovarala 6onte6stu;. Navedeni
pri7eri podrazu7evaju semanti%ko primovanje M e9e6at 6oji je%
pre7a =ogatoj 6lini>6oj eviden8iji% odsutan 6od ozleda 6oje
?iro6o zahvataju posteriorne aso8ijativne o=lasti neo6orte6sa.
&pa6% i 6od najte<ih glo=alnih a7nezija% sposo=nost pri7ovanja
je o>uvana% ?to su po6azale =rojne studije izvoIene od
seda7desetih godina i 6asnije :jedno od prvih izveli su 3arslen.
2ilson i *oj=er !540% upravo 6oristiv?i zadata6 sa li8i7a;.
I!;' '"#3!(!F')#,'5.E!(! .:!,E%(!)8# )'(%+ :'2!"!;! %
2'5!D!8!B ;!' % :$%&%(!)8# ')%+ ;'8! *. .:!,E#)! $#!"%()'
*;'$' . '2)'*. )! ($#,# )!*"!);! '&#2#B !),#)&%8! :'
:$!(%. )# '1.+(!"! 2!()! *#E!)8! )%"% /*"!$'0 *#,!)"%A;'
&)!)8#. Na ovo7 7estu pri7euje7o jednu povezanost
:upa7ivanja i priseanja; i jednu diso8ija8iju :iz7edju
priseanja za s6ore i davne dogadjaje;. 1a po>eta6% vidi7o da
glo=alna a7nezija o=uhvata i u>enje i evo6a8iju ve
upa7enog. (va tvrdnja% ia6o sporna u raniji7 9aza7a
izu>avanja a7nezije :>inilo se da pa8ijenti% ia6o uve6 o7etene
sposo=nosti u>enja% od slu>aja do slu>aja variraju pre7a
stupnju retrogradne an7ezije do njenog potpunog odsustva;%
potvrIena je sa po>et8i7a te7eljnijeg ispitivanja 9eno7ena M
u6rat6o% po6azano je da je povezanost anterogradne i
retrogradne a7nezije pravilo i da se razli6uju sa7o pre7a
intenzitetu ispoljenog pore7eaja% utoli6o ?to je prva uve6
nagla?enija. Crugi7 re>i7a% 7oglo =i se za6lju>iti da se opseg i
intenzitet retrogradne a7nezije 7enjaju u 9un68iji o=i7a i te<ine
anterogradne :Al=ert i sar% !545@ 1ola.3organ i sar% !5H/@
Sùire i sar% !5H5;. Kao ?to je ve re>eno% u o=a slu>aja%
s7etnje se relativno podjedna6o ispoljavaju i u zada8i7a
:slo=odnog; priseanja% 6ao i u oni7a 6oji zahtevaju
prepoznavanje :na;u>enog :Sirst i sar% !5H/@ Sùire i sar%
!55";.
Calje% govori7o o e9e6tu vremenskog gradijenta u prizivanju
in9or7a8ija 6oje su =ile upa7ene pre nastan6a a7nezije. &deja
nije nova: *eodor Ri=o :Ri=ault; je prvi% jo? dale6e !HH2% na
osnovu nalaza u veli6oj seriji a7nezi>nih pa8ijenata da su s6ora
seanja vulnera=ilnija nego davna% postavio svoj poznati Bzakon
regresijeK. *eza je la6o potvrIivana sa pra6ti>no sva6o7 novo7
6lini>6o7 pro8eno7 li>nih seanja a7nezi>ara. &pa6% te6 od
po>et6a seda7desetih godina pro?log ve6a pristupa se
siste7ati>no7 istra<ivanju ove pojave . prvenstveno pri7eno7
pose=nih tehni6a 6oji7a se% o=i>no po de6ada7a% ispituje u
6ojoj 7eri pa8ijenti 7ogu prizvati ili prepoznati slavna
li8a#dogaIaje vezane za odreIeni period . te za6lju>uje da ove
te?6oe nisu ograni>ene sa7o na auto=iogra9s6o pa7enje
:Sanders i Garrington% !54!@ Al=ert i sar% !545@ Sùire i 'ohen%
!5H2@ i drugi;
0!
deo
NEUR(PS&S()(VK& 3(CE) PA3ÊN,A
Vta 7o<e7o za6lju>iti iz neuropsiholo?6ih studija a7nezije i drugih
=olesti#ozleda 6oje re7ete pa7enjeR 1a po>eta6% da dve grupe
stru6tura 6oje je Pape8 jo? davno izdvojio 6ao ele7ente li7=i>6og
siste7a . u 6ori% hipo6a7pus i o6olne o=lasti% a u dien8e9alonu%
stru6ture 7a7otala7i>6ih veza M i7aju 6lju>nu ulogu u pa7enju
dogaIaja i podata6a. (va uloga ograni>ena je na do7en
de6larativnog#e6spli8itnog u>enja M iste stru6ture ne u>estvuju u
i7pli8itno7 upa7ivanju% ve ono =iva pore7eeno dugde lo8irani7
ozleda7a. *a6oIe% vidi7o i da su i srednjete7poralne i a6sijalne
stru6ture 7eIu7ozga% sva6e za se=e% neophodne za sti8anje novih
de6larativnih znanja M =ez =ilo 6og od njih% de6larativno pa7enje =iva
oz=iljno o7eteno. \injeni8a da su 6od povreda ovih stru6tura
podjedna6o ote<ani i priseanje i prepoznavanje 7aterijala 6oji tre=a
upa7titi govori da ova6ve lezije uzro6uju te7eljni pro=le7 6odiranja
podata6a u siste7 dugoro>nog :de6larativnog; pa7enja.
Calje% relativno o>uvana 6rat6otrajna 7e7orija 6od glo=alne a7nezije
u6azuje da ove stru6ture% 6oje 6ontroli?u 6odiranje novih AzapisaP u
de6larativnoj 7e7oriji% nisu presudne za odr<avanje in9or7a8ija u
6rat6oro>no7 s6ladi?tu podata6a :o to7e 6oje jesu% =i>e re>i 6asnije;.
Sledee% zna7o da iste lezije 6oje o7etaju u>enje u o6viru
de6larativnog siste7a% dovode i do s7etnji prizivanja ranije nau>enih%
po odreIenoj pravilnosti: pogoIena su s6ora?nja ne i davna seanja%
do6 je intenzitet te?6oa priseanja u 9un68iji izra<enosti pro=le7a
6odiranja. \i7e 7o<e7o o=jasniti vre7ens6i gradijent u s7etnja7a
priseanja 6od glo=alne a7nezijeR
,edna 7ogunost =i =ila da 7nesti>6i tragovi% generalno% sa
vre7eno7 postaju sve Asna<nijiP% ?to nije u s6adu sa >injeni8o7 da
postoji i za=oravljanje. Cruga M da su stru6ture vezane za a7neziju
neophodne za prizivanje odreIenih 6o7ponenti seanja 6oje su
relativno 6rat6otrajne i prisutne 6od s6orih ali ne i davnih seanja@
7eIuti7% pro9il a7nezi>6ih s7etnji u razli>iti7 uslovi7a ispitivanja ne
u6azuje nedvos7isleno na ta6vu 7ogunost. Postoji i trea op8ija: da
poda8i% to6o7 izvesnog vre7ena na6on u>enja prolaze 6roz odreIen
pro8es reorganiza8ije ili 6onsolida8ije 6oja ih >ini relativno nezavisni7
od hipo6a7palno.dien8e9alnog siste7a za po=uIivanje upa7enog.
1na7o da je prizivanje in9or7a8ija 7ogue i drugi7 pute7 M to na7
govori e9e6at se7anti>6og pri7ovanja. Ca li to zna>i da poseduje7o
:=ar; dva razli>ita 7ehaniz7a po=uIivanja seanjaR
(vu pretpostav6u po6u?ali su da provere 1ola.3organ i S6vajer
u jedno7 od svojih e6speri7enata sa 7a6a6i 7aj7uni7a :1ola.
3organ i Sìure% !55;. (ni su grupu od osa7naest 7a6a6a
u>ili zadat6u dis6ri7ina8ije o=je6ata do6 sva6i od njih nije
po6azao da ga je savladao% da =i 6asnije na jedanaest od njih
izvr?ili =ilateralnu a=la8iju hipo6a7pusa i pridru<enih o=lasti%
izazivajui glo=alnu a7neziju. (pera8ije su vr?ene u razli>iti7
periodi7a na6on u>enja% sa pretpostav6o7 da =i% a6o ove
o=lasti i7aju sa7o privre7enu ulogu u po=uIivanju i a6o
02
deo
postoji alternativni 7ehaniza7 prizivanja 6oji se na6nadno
a6tivira% <ivotinje 6od 6ojih je pro?lo vi?e vre7ena od 7o7enta
u>enja 7orale =iti uspe?nije od onih 6od 6ojih je ovaj period =io
6rai. Rezultati su nedvos7isleno u6azali na postupni pro8es
reorganiza8ije u pa7enju :ilustra8ija u 7aterijalu sa
predavanja;. Autori su za6lju>ili da je hipo6a7palna 9or7a8ija
neophodna za odr<avanje seanja to6o7 relativno 6rat6og
perioda% ali da sa vre7eno7 6oje prolazi od u>enja ovu ulogu
preuzi7a drugi% sata=ilniji i trajniji siste7% lo8iran najverovatnije
u neo6orte6su.
& 6ona>no% videli s7o da odreIene ozlede posteriorne 6ore zaista i
dovode do gu=it6a 7ogunosti da novoprido?la in9or7a8ija po=udi
ne6o od starih znanja% ?to ina>e pri7euje7o i 6roz e9e6at pri7ovanja.
&z prethodnog poglavlja zna7o da lezije zadnje 6ore% u zavisnosti od
svog opsega i lo6aliza8ije% dovode do trajnog A=risanjaP veeg ili
7anjeg o=i7a ranije usvojenih podata6a i znanja. 1aista% e9e6at
pri7ovanja nije povezan sa a7nezijo7 ali jeste sa agnozijo7@ z=og
toga je de9i8it najopse<niji 6od 7asivnih povreda 6oje ?iro6o zahvataju
aso8ijativne o=lasti zadnje 6ore% 6ao ?to je to slu>aj 6od de7en8ija.
Crugi7 re>i7a% ova6va sli6a sna<no govori i prilog dugotrajnog
s6adi?ta podata6a u posteriorno7% prvenstveno aso8ijativno7
6orte6su.
U 8elini% nalazi neuropsiholo?6ih istra<ivanja govore da pa7enje
predstavlja vi?edi7enzionalni 6ognitivni siste7 slo<ene organiza8ije%
6oji u6lju>uje ne6oli6o sasvi7 razli>itih pro8esa 6odiranja% po=uIivanja
i s6ladi?tenja. Sva6i od pro8esa anga<uje pose=ne 8ere=ralne siste7e
:podsiste7i pa7enja; 6oji relativno nezavisno podr<avaju
9un68ionisanje njegovih pojedinih 6o7ponenti. Neuropsiholo?6i 7odel
9un68ije M po 6o7e 6o7ponente 7eIuso=no razdvaja posedovanje
pose=nih neuro=iolo?6ih 7ehaniza7a . prezentiran je na dijagra7u% a
pose=no analizirane 6o7ponente pre7a dihoto7ija7a postavljeni7 u
6ognitivnoj psihologiji
0"
PAMENJE
DEKLARATIVNO
ili
EKSPLICITNO
NEDEKLARATIVNO
ili
IMPLICITNO
ili
PROCEDURALNO
EPIZODIKO SEMANTIKO
PROCEDURALNO
(UENJE
VETINA)
USLOVLJAVANJE
EMOCIONALNO
UENJE
STICANJE
NAVIKA
PRIMOVANJE
deo

Ce6larativno pa7enje se zasniva na 9un68iji onih o=lasti 6oje su
o?teene 6od a7nezija . sredi?njih stru6tura te7poralnih regiona
:hipo6a7pus i pridru<ene o=lasti; i a6sijalnih stru6tura dien8e9alona
:7a7ilarna tela% tala7us i njihove veze;% ali i neo6orte6sa. U osnovi%
uno?enje% 6onsolida8ija i jedan od 7ehaniza7a prizivanja podata6a se
vezuju za sredi?nji te7poro.dien8e9alni siste7% do6 neo6orte6s i7a
ulogu u s6ladi?tenju% ali i organiza8iji dugoro>no upa7enog.
&7pli8itno pa7enje je veo7a ?iro6a 6ategorija zasnovana na logi8i
is6lju>ivanja: sve vrste u>enja i pa7enja 6oje ne pripadaju 6ategoriji
de6larativnog% ozna>avaju se 6ao nede6larativno ili implicitno
pa7enje. (va 6ategorija o=uhvata veo7a raznoli6u grupu pojava%
6ao ?to su u>enje ve?tina% uslovljavanje i sti8anje navi6a% ha=itua8ija ili
pri7ovanje. *a6o heterogeno% nede6larativno pa7enje je =azirano na
razli>iti7 anato7s6i7 stru6tura7a i veza7a% zavisno od toga ?ta se
u>i :Sùire% !5H4@ -utters i saradni8i% !55;. Na pri7er% za ne6e vrste
pro8eduralnog pa7enja izuzetan zna>aj i7a strijatu7% ali i
8ere=elarni putevi i veze% a7igdaloidno jedro najverovatnije i7a
pose=nu ulogu 6od uslovljavanja e7o8ionalnih odgovora% a za
se7anti>6o pri7ovanje je 6riti>an integritet neo6orte6sa :Pa86ard i
saradni8i% !5H5@ *ho7pson% !5HH@ )e CouX i saradni8i% !5HH@ Seindel i
saradni8i% !5H5;.
Podela na epizodi>6o i se7anti>6o pa7enje 7ogla =i i7ati s7isla
pos7atrana iz ugla postupne reorganiza8ije upa7enog 7aterijala% ali
i razli>ite vezanosti za vre7ens6o.prostorni 6onte6st upa7ivanja :u
vezi sa EFF;. Vto se prvog ugla ti>e% seti7o se i da je *alving% u prvoj
verziji svoje teorije iz !542% s7atrao da je sva6o novo u>enje M
epizodi>6o.
EP&1(C&\K( PA3ÊN,E se 6on8ipira naj>e?e 6roz pro8ese sa7og
upa7ivanja% odnosno u>enja. 1a ove pro8ese 8entralne 7ehaniz7e
o=ez=eIuju hipo6a7palne i dien8e9alne stru6ture 7ozga% ali i
pridru<ene 7re<e or=ito9rontalnih i prednjih te7poralnih o=lasti
:3ish6in% !5H2@ Sùire% !552;. Ca =i odredjen podata6% pri7ljen i
integrisan 6roz neo6orte6s% 7ogao postati Q6onsolidovanP dugoro>ni
7nesti>6i trag% on pre6o parahipo6a7palnog i peririnalnog 6orte6sa
sti<e u entorinalni 6orte6s i hipo6a7pus% ovde a6tivirajui spe8i9i>ne
pro8ese 6oji e o=ez=editi podr?6u 6onsolida8iji. Calji put a6tiva8ije ide
pre7a dien8e9alnoj regiji :pre6o 9orni6sa% 7a7ilarnih jedara% 7a7ilo.
tala7i>6og puta;% a odatle pre7a 9rontalni7 regioni7a% pre svega
ventro7edijalni7 o=lasti7a 6oje :zajedno sa 7edijalni7 stru6tura7a
te7poralnih regiona; i7aju 6lju>nu ulogu u pro8esi7a organiza8ije
onoga ?to se upa7uje. &sti siste7 neophodan je i za podr?6u pro8esu
prizivanja upa7enog podat6a% 7ada e 6od dugotrajno us6ladi?tenih
podata6a% pro8ese a6tiva8ije u veli6oj 7eri preuzeti sa7e
neo6orti6alne stru6ture :Sùire et al% !552;. Pos7atrano iz ovog ugla%
0$
deo
sva6o novo u>enje pripadae siste7u epizodi>6og pa7enja =ez
o=zira na 6ategoriju podat6a 6oji po6riva% ta6o o=uhvatajui i li>na
is6ustva i nova QsaznanjaQ.
SE3AN*&\K( PA3ÊN,E. Savre7ena istra<ivanja u6azuju da
siste7 7edijalnih te7poralnih i dien8e9alnih stru6tura% ia6o nu<an za
dugoro>no usvajanje novog podat6a% najverovatnije i7a% =ar za deo
podata6a% sa7o privre7enu ulogu u odr<avanju upa7enog% do6 je
postupno ne preuz7u stru6ture neo6orte6sa :Sùire i saradni8i% !552;.
1=og toga% do6 epizodi>6o pa7enje sagledava7o 6roz sa7 pro8es
B6odiranjaP% se7anti>6o pa7enje 6on8ipra7o 6roz s6ladi?tenje
upa7enog. Neuro=iolo?6i supstrat s6ladi?ta in9or7a8ija pretstavljaju
neurons6e 7re<e posteriornog 6orte6sa% lo6alne 6ao i glo=alne.
)o6alne 7re<e podr<avaju reprezenta8ije spe8i9i>nih sadr<aja% na
pri7er% zna>enja odredjenog po6reta ili re>i% do6 se 6roz glo=alnu
7re6i siste7%
istovre7eno postajui nezavisna od te7poro.dien8e9alnog siste7a. U
ovo7 6onte6stu% spe8i9i>ni 6ognitivni pore7eaji 6oji rezultiraju iz
6orti6alnih ozleda% 6ao% na pri7er% a9azije% apra6sije ili vizuo.prostorna
dezorijenta8ija% 7ogu se pos7atrati 6ao sele6tivni ispadi spe8i9i>nihza
do7en se7anti>6ih 7re<a% do6 =i glo=alno i nedi9eren8irano
propadanje 8ele 7re<e =ilo sinoni7 za de7en8iju. 3etode
se7anti>6og pri7ovanja% odnosno 9eno7eni dire6tne a6tiva8ije
se7anti>6e 7re<e spoljni7 sti7uluso7% predstavljaju spe8i9i>ne
e6speri7entalne paradig7e za ispitivanje se7anti>6og pa7enja u
6oji7a je is6lju>ena epizodi>6a 6o7ponenta. (vo po6azuju i 6lini>6i
poda8i: na pri7er% pri7ovanje je 7oguno 6od a7nezija% ali ne i 6od
de7en8ija :-utters et al.% !55;.
Pose=an zna>aj u raz7atranju 9un68ija de6larativnog pa7enja . =ez
o=zira da li se govori o pa7enju za >injeni8e ili za dogadjaje . i7a
analiza 7ehaniza7a 6roz 6oje se odredjena in9or7a8ija B6onsolidujeP
u odnosu na one 6roz 6oje se BprizivaP. (vo se odnosi na razli6ovanje
pro8esa u>enja i pro8esa priseanja% odnosno% na pitanje da li oni
predstavljaju su?tins6i druga>ije 9eno7ene. Pretpostav6a o diso8ija8iji
iz7edju ova dva =azirana je pre svega na nalazi7a pa8ijenata sa
Bpravi7P a7nezija7a 6od 6ojih% do6 je nesposo=nost u>enja s6oro
potpuna% postoji vre7ens6i gradijent u sposo=nosti priseanja . drugi7
re>i7a% ovde postoji diso8ija8ija iz7edju stepena anterogradne i
retrogradne a7nezije. Nalazi istra<ivanja uglavno7 u6azuju da postoji
propor8ionalnost iz7edju opsega lezije u te7poro.dien8e9alno7
siste7u i o=a tipa 7nesti>6ih s7etnji% a ta6odje i relativna sta=ilnost
o=a tipa de9i8ita% ?to =i govorilo za u>e?e istih stru6tura i u u>enju i u
priseanju. ata onda o=ez=edjuje prizivanje davnih seanja 6od
a7nezijaR
,edna 6lasi>na pretpostav6a je da u sadr<aju upa7enog 7ogu
postojati izvesne 6ara6teristi6e 6oje su nesta=ilne i privre7ene% ?to =i%
po pravilu% s6ora?nji 7nesti>6i trag >inilo vulnera=ilniji7 na ozledu
nego davni% =ez o=zira na 7ehaniza7 6oji7 se on priziva% ali ovo ne
7o<e da o=jasni vre7ens6i gradijent u priseanju davno us6ladi?tenih
in9or7a8ija. &sti pro=le7 postoji i a6o pretpostavi7o da postoji
00
deo
o?teenje ne6og pose=nog 7ehaniz7a prizivanja% jer =i ta6vo dovelo
do podjedna6ih te?6oa 6od svih davnih dogadjaja. Po?to ovo nije
slu>aj to zna>i da se to6o7 vre7ena odvija ne6i dodatni i postupni
pro8es 6onsolida8ije upa7enog. Relevantne stru6ture te7poralnih
o=lasti i dien8e9alona% najpre hipo6a7pus% 7ogle =i i7ati izvesnu
ulogu u ova6voj trans9or7a8iji :u intera68iji sa neo6orti6alni7
stru6tura7a;% ali 9inalni rezultat te reorganiza8ije 7o<e =iti i 7ogunost
prizivanja in9or7a8ije =ez njihovog a6tiviranja. Nalazi da je 6od veo7a
izra<enih retrogradnih a7nezija 7oguno =itno po=olj?ati per9or7ansu
6ada se zada8i zadaju u 9or7i se7anti>6og testa :npr. 6roz zadata6
dopunjavanja deli7i>no prezentirane in9or7a8ije;% 6ao i upe?nost
pa8ijenata sa a7nezija7a na pro=a7a se7anti>6og pri7ovanja% u
s6ladu su sa ova6vo7 pretpostav6o7 :Garrington i 38'arthU% !5HH@
Saist i sar% !55;.
&a6o ova6ve teze nalazi7o u opisi7a se7anti>6og pa7enja% ovo ne
zna>i da se ova6vi pro8esi ne odvijaju i na nivou pa7enja za
dogadjaje. &pa6% 6od ovih drugih% alternativni 7ehaniz7i prizivanja
in9or7a8ija 7ogli =i =iti ne?to druga>iji. Na pri7er% seanje na
odredjeni dogadjaj 7o<e =iti a6tivirano vre7ens6i7% prostorni7 ili
e7o8ionalni7 6onte6sto7 odredjene situa8ije. Cruga>ije pos7atrano%
7o<e se rei da na isti na>in 6ao ?to su u>enje i priseanje svih
relativno novih sadr<aja izvesno podr<ani neuralni7 siste7i7a
de6larativnog pa7enja% priseanje davnih 7o<e pripadati :i; ne6o7
od siste7a nede6larativnog.
KRA*K(R(\N( PA3ÊN,E & RACNA 3E3(R&,A
U odnosu na prethodne 6o7ponente 7nesti>6ih 9un68ija% 6rat6oro>no
pa7enje predstavlja izdvojen% 7ada ne i nezavisan pro8es. Kao ?to
s7o govorili% 6rat6oro>no pa7enje je 9eno7en da se i =ez trajnog%
dugoro>nog us6ladi?tenja% odnosno =ez 6onsolida8ije podat6a u
siste7 de6larativnog pa7enja% podata6 7o<e% to6o7 ograni>enog
perioda% zadr<ati u svesti.
Poj7ovi 6rat6oro>nog i dugoro>nog pa7enja nastali su 6ao rezultat
e6speri7enata 6ognitivista ?ezdesetih godina% 6oji su po6azali da se
7aterijal 6oji se u>i provodi 6roz =ar dva razli>ita s6ladi?ta podata6a.
,edan od prvih do6aza predstavljao je e6speri7ent upa7ivanja du<e
liste re>i% 6oji je po6azao da ajte7i 6oje su=je6ti pa7te sa po>et6a i
6raja liste zavise od razli>itih >inila8a :Ae9e6at po>et6aB i Ae9e6at 6rajaB;%
odnosno% da su =azirani na razli>iti7 7ehaniz7i7a u>enja :)o9tus i
)o9tus% !54/;. QKrat6oro>naQ 6o7ponenta :re>i sa 6raja liste; po6azala
se 6ao vre7ens6i =itno ograni>ena i zavisna od =rzine prezenta8ije
liste% a Qdugoro>naQ :re>i sa po>et6a; 6ao odreIena prvenstveno
se7anti>6i7 9a6tori7a :u>estalost re>i% logi>6a povezanost ajte7a i
sl.;.
Pre7a 6lasi>no7 6on8eptu 6rat6oro>nog pa7enja% njega de9ini?u dva
osnovna 9a6tora% njegov opseg i trajanje. (pseg je odreIen 6oli>ino7
0/
deo
podata6a 6oje 6rat6oro>no pa7enje zadr<ava% tipi>no% 4 2
ele7enata :na pr.% re>i% =rojeva% 9igura; nezavisno od na>ina prije7a
in9or7a8ije :3iller% !50/;. A6o se ne a6tiviraju 7ehaniz7i dugoro>nog
upa7ivanja% tragovi zadr<anog gu=e se to6o7 ne6oli6o% najdalje
na6on !0.2 se6undi :Peterson i Peterson% !505;% 7ada se ovaj
period 7o<e produ<iti pro8eso7 presli?avanja.
Kasnija istra<ivanja su po6azala da opseg 6ra6oro>nog pa7enja i te
6a6o zavisi od na>ina prije7a 6ao i 7odaliteta in9or7a8ije% te da
6rat6oro>no pa7enje te?6o 7o<e =iti jedinstven entitet. Najzna>ajniji
do6az za ovo =ile su% ponovo% neuropsiholo?6e studije 6oje su
po6azale 7odalno i sadr<ajno spe8i9i>ne de9i8ite 6rat6oro>nog
upa7ivanja 6od pa8ijenata sa <ari?ni7 8ere=ralni7 o?teenji7a% na
pri7er% pojava te?6oa u zadr<avanju sa7o audio.ver=alnog ali ne i
vizuelnog 7aterijala% ili% sa7o za slova ali ne i za =rojeve% a u
zavisnosti od lo6aliza8ije lezije :generalno% posteriorne 7odalno
spe8i9i>ne o=lasti;.
Kao rezultat ova6vih nalaza% 6on8ept 6rat6oro>nog pa7enja ustupio
je 7esto 6on8eptu vi?e6o7ponentne $!2)# ,#,'$%8# :-addeleU i
Sit8h% !54$@ -addeleU% !5H/;.
Pre7a -edlijevo7 :-addeleU; 7odelu% radna 7e7orija se sastoji od
jednog sredi?njeg siste7a :centralni izvrilac) i vi?e podreIenih
7odalno spe8i9i>nih :pod;siste7a. -edli je izdvojio dva% od 6ojih je
jedan odgovoran za o=radu ver=alnih podata6a :naziva se
artikulatorna ili $onoloka petlja;% a drugi za o=radu vizuoprostornih
:vizuoprostorna matrica% u originalu Qvisuo0spatial schretchpadQ;.
Kasnija istra<ivanja vezana za 6on8ept 9onolo?6e petlje po6azala su
da =i se ona sa7a 7ogla sastojati od =ar dva heterogena ele7enta%
9onolo?6og s6ladi?ta i arti6ulatornih 6ontrolnih pro8esa% od 6ojih =i prvi
predstavljao pasivni% a drugi a6tivni ele7ent.
Analogno 6ognitivno7 7odelu% neuro9iziolo?6i 7ehaniz7i 6oji =i
o7oguavali odr<avanje podat6a u radnoj 7e7oriji podrazu7evali =i
privre7enu ele6trohe7ijs6u a6tiva8iju pose=nih 8ere=ralnih puteva i
sinapti>6ih veza% odnosno% 7odalno spe8i9i>nih lo6alnih 7re<a u
o=lasti7a 6ore na7enjeni7 auditivnoj :se6undarne auditivne o=lasti
leve he7isphere; ili vizuelnoj :*( =ilateralno; o=radi :6ao Bs6ladi?taP
9onolo?6e i vizuo.prostorne petlje;% 6ao i a6tiva8iju% verovatno
nespe8i9i8hnih :ovo je i dalje pod zna6o7 pitanja; 7re<a
dorzolateralne pre9rontalne 6ore :-edlijev B8entralni izvr?ila8;.
EGZEKUTIVNE FUNKCIJE
E+1EKU*&2NE FUNK'&,E & PREFR(N*A)N& RENAN,
04
deo
1a razli6u od pa7enja% pa<nje% govora ili vizuoprostornih 9un68ija%
prvo=itno 6on8ipiranih . i ti7e integrisanih . 6ao pose=nih psiholo?6ih
sposo=nosti% 6ontrolne 9un68ije 6ognitivnog siste7a dugo su
odredjivane svoji7 neuro=iolo?6i7 supstrato7 . per9ronatalni7
regioni7a 7ozga
"5
. (vi7 je 9or7iran neujedna>en prin8ip 6lasi9i6a8ije
6ognitivnih siste7a u o6viru 6oga su =rojni seg7enti B9rontalnihP
6ontrolnih 9un68ija ugradjeni u pojedina>ne 6on8epte razli>itih
sposo=nosti% ia6o su?tins6i ne pretstavljaju 7edjuso=no nezavisne
9un68ionalne jedini8e. )ista pojedina>nih sposo=nosti 6oje ovo po6riva
je izuzetno opse<na i 7o<e o=uhvatati:
or<avanje pa<nje i 7etalnih pro8esa%
9le6si=ilnost :pa<nje i 7entalnih pro8esa;%
vre7ens6u 6ontrolu :se6ven8iranje; 7entalnih pro8esa i
pona?anja%
a6tiva8iju ade6vatnih i inhi=i8iju neade6vatnih odgovora%
divergentno 7i?ljenje%
re?avanje pro=le7a%
sposo=nost planiranja%
sposo=nost auto6ore68ije%
hu7or%
op?tu =ihejvioralnu 6ontrolu%
6ontrolu so8ijalnog pona?anja%
6ontrolu 7otiva8ije...
(va lista =i 7ogla =iti i du<a% ali 6ao ?to je zajedni>6i ter7in B6ontrolaP
pre?iro6a odredni8a% pojedina>ni entiteti su Jpreus6iE% naro>ito stoga
?to 7nogi od njih dele zajedni>6e odli6e.
*er7in Begze6utivne 9un68ijeP se od devedestih sve u>estalije
pojavljuje u literaturi 6ao za7ena za nazive B9rontalneP ili B6ontrolneP
9un68ije% ali u osnovi ne predstavlja =itno =ogatiji e6splanatorni
6on8ept. &pa6% poseduje =ar dve =itne 6onota8ije u odnosu na
prethodno 6ori?ene. Prva je da naizgled razli>ite 9un68ije 6ao% na
pri7er% odr<avanje pa<nje% divergentno 7i?ljenje ili 6o7ple6snu
ver=alnu arit7eti6u 7o<e7o pos7atrati i u o6viru istog glo=alnog
6ognitivnog su=.siste7a. Cruga . da 6ontrola 7entalnih a68ija i7a
srodnu osnovnu stru6turu 6ontroli 7otornih% ?to je istovre7eno jasnije
u6azalo na zna>ajnu ulogu pridru<enih sup6orti6alnih stru6tura u svi7
regula8ioni7 pro8esi7a.
U)(+A PREFR(N*A)NE K(RE U K(N*R()& & RE+U)A'&,&
P(NAVAN,A
,edan od prvih i sva6a6o najpoznatiji slu>aj ta6ozvanog L9rontalnog
sindro7aL opisao je a7eri>6i le6ar Sarlou sredino7 devetnaestog
39
3ao takve, bile su poznat $enomen u neurologiji, ali ne i prepoznate kao
poseban psiholoski konstukt
0H
deo
ve6a. Pineas +ejd<% 7ladi <elezni>6i radni6% pre<iveo je e6sploziju u
6ojoj je gvozdena ?ip6a pro?la 6roz prednji deo njegove glave. Pre7a
njegovo7 izve?taju% +ejd<% 6oji je pre nesree s7atran je inteligentni7
i =istri7% =io je do=ar i o7iljen drug% energi>an i uporan u poslu% posle
povrede% ia6o se =rzo oporavio i nije po6azivao :o>e6ivana; o?teenja
7otori6e% gnosti>6ih 9un68ija% govora ni inteligen8ije% postao je Ldrugi
>ove6L: nepouzdan% neodgovoran i nesposo=an da se u6lopi u zahteve
sredine% naro>ito 6ada se to suprotstavljalo njegovi7 <elja7a. Pre7a
o6olini se odnosio sa zapanjujuo7 gru=o?u% postao prost u govoru i
a6tivnosti7a% >esto zapadao u napade ljutnje i =esa. -rzo je ostao i
=ez prijatelja i =ez posla% a preostalih trinaest godina <ivota proveo
=ez stalnog 7esta =orav6a% vodjen nestalni7 a6tivnosti7a us7ereni7
ne6i7 uve6 novi7 ideja7a 6oje =i o=i>no =ile za=oravljene >i7 =i ih
izre6ao. Se7 epilepsije 6oja se ta6odje razvila na6on povrede% drugih
zna6ova 8ere=ralne ozlede nije =ilo.
Kanije su sledili su =rojni nalazi du=o6ih iz7ena pona?anja 6od oso=a
sa o?teenje7 pre9rontalnog re<nja% 6oje su o=uhvatale e7o8ionalnu%
7otiva8ionu% ali i 6ognitivnu s9eru pona?anja. Najvi?e su opisivani:
s6lonost =izarni7 ?ala7a :Avitzen8sutzB% Ahu7or pod ve?ali7aB%
7orija;%
e7o8ionalna ravnodu?nost%
pro7ene 6oje su varirale od du=o6e apatije do eu9ori>nog
pona?anja%
potpuna nezainteresovanost za o6olinu%
odsustvo responsivnosti u so8ijalnoj 6o7uni6a8iji uz
parado6salno Ao6idanjeB rea68ija na irelevantne drain ne reaguje na pitanja
le6ara% da =i u sledee7 7o7entu po>eo da odgovara na
pitanja 6oja ovaj postavlja drugo7 pa8ijentu;...
U intele6tualnoj s9eri naj>e?e su =ele<eni:
pro=le7i apstrahovanja =itnog%
gu=ita6 sposo=nosti re?avanja pro=le7a%
pro=le7i odr<avanja pa<nje%
perseverativnost a68ija i 7i?ljenja...
Pitanje intele6tualnih iz7ena predstavljalo je pose=nu enig7u za
istra<iva>e% po?to su pa8ijenti >esto% i pored evidentnih ispada u
rasudjivanju i odlu>ivanju u sva6odnevno7 <ivotu% na 9or7alni7
testovi7a inteligen8ije postizali nor7alan% pone6ad i veo7a viso6
6vo8ijent inteligen8ije.
Relativno srodne pro7ene 6a 8ilju us7erenog pona?anja registrovane
su i 6od <ivotinja% ?to su po6azale ve rane e6speri7entalne studije
-ehtjereva i Fran8a: na6on pre9rontalnih lezija psi su gu=ili
interesovanje za gospodara% sele6tivnost za hranu% a o=ras8e
svrhovitog pona?anja :npr% potragu za hrano7; za7enjivali =es8iljni7
05
deo
repetitivni7 auto7atiz7i7a. Kasnija istra<ivanja sa vi?i7 pri7ati7a
ta6odje su po6azivala dra7ati>ne ispade so8ijalne intera68ije% 6ao i
inteligentnog pona?anja.
&a6o je zna>aj pre9rontalnih o=lasti u 6ontroli pona?anja prepoznat
odavno% =ilo je te?6o o=jasniti osnovu ova6o drasti>nih =ihejvioralnih
iz7ena. Sarlou je pona?anje svog pa8ijenta jednostavno interpretirao
6ao Lpore7eaj ravnote<e intele6tualnih i ani7alnih tenden8ijaL@ sli>no
nje7u% Sal?ted je pre9rontalne o=lasti nazvao Lnajvi?i7 organo7
8iviliza8ijeL. U potrazi za L8entralni7 de9i8ito7L 6od pre9rontalne ozlede%
6raje7 devetnaestog ve6a 9o6us je =io postavljen na pro=le7
regula8ije 6o7ple6snih e7o8ija :naro>ito e7o8ionalnih 6on9li6ata;% da
=i se 6asnije% naro>ito na6on radova +old?tajna :+oldstein% !5$$;
sposo=nost apstra6nog 7i?ljenja i 6ategoriza8ije po>eli izdvajati 6ao
6lju>na 9un68ija ovog dela 7ozga.
3nogo pre8iznije% -ehtjerev je% ve !54% zapisao da Lgu=ita6
su68esivnih tragova i ne7ogunost pro8ene njihovog zna>ajaL dovode
do pore7eaja Lpsihoregulatorne a6tivnostiL i pretpostavio da je
osnovna 9un68ija pre9rontalnih o=lasti da o7ogui evalua8iju spoljnih
dogadjaja i svrhoviti iz=or ade6vatnog :7otornog; odgovora u s6ladu
sa rezultati7a ova6ve evalua8ije :)urija% !5H;. Pri=ra7 je% !505%
ovo7e dodao i nesposo=nost evalua8ije posledi8a sopstvene a68ije% a
!5/H izdvojio regulativnu ulogu =ogatih 9ronto.li7=i>6ih veza% iz >ega
se 9or7ulisala hipoteza o pre9rontalno7 6orte6su 6ao 7odulatoru
a6tivnosti li7=i>6og siste7a :Nauta% !54!;.
&a6o je literatura 6oja se odnosi na o?teenja pre9rontalnih o=lasti
verovatno naj=ogatija u neuropsihologiji% )urija je =io prvi 6oji je
sa>inio siste7ati>niju analizu ovih 9eno7ena% najdetaljnije onih 6oji se
registruju u do7enu 6ogni8ije:
. iner8iju i perseverativnost u izvodjenju slo<enih
7entalnih i 7otornih a68ija%
. distra6ti=ilnost i ne7ogunost odr<avanja 7entalnog
to6a ili odredjenog pona?anja%
. te?6oe povezivanja 6lju>nih ele7enta i haoti>nost
vizuelnog preta<ivanja%
. pore7eaje pa7enja zasnovane na nesposo=nosti da
se% ia6o upa7ena% prizove 8iljna in9or7a8ija%
. te?6oe da se generi?u L6ora8iL u re?avanju po=le7a%
6ao i
. ne7ogunost odr<avanja pa<nje ili interpreta8ije
sinta6si>6ih rela8ionih odnosa
$
%
40
,acijenti za ozledama levih /9,' oblasti %esto imaju problem da razumeju
zahtev zadatka prezentiranog slozenim verbalnim izkazom (na primer, u
zadatku kao to je: 5!ko je () knjiga podeljeno izmedju dve police, a na
jednoj ima dva puta vie knjiga nego na drugoj, koliko je knjiga na jednoj a
koliko na drugoj polici85 pacijent se 5lepi5 za re%i kao to su 5()5, 5podeljeno5 ili
5dva puta5, te odgovara *, 6S ili sl) 9urija je ovo nazvao de$icitom 5verbalne
/
deo
6ao i analogne 9eno7ene 6oji se registruju na ?ire7 =ihejvioralno7
planu% )urija je podveo pod >etiri osnovne 9un68ije pre9rontalnih
o=lasti% 6oje je odredio 6ao sposo=nosti organizacije, zapo%injanja,
usmeravanja, odravanja, kontrole i zaustavljanja sveu6upne voljne
a6tivnosti individue.
)er7it :)ESer7itte; je iz razli>itih pro8esa i o=li6a pore7eaja izdvojio
jedinstvenu zajedni>6u nit 6oja povezuje najva<nije pre9rontalne
6ognitivne uloge 6ao ?to su odr<avanje i 6ontrola pa<nje% otpornost
pre7a distra68iji ili sposo=nost unutra?njeg vodjenja 7entalne
a6tivnosti uop?te. +u=ita6 ovih sposo=nosti on je o=jedinio 6roz
6on8ept sindroma zavisnosti od sredine i o=jasnio sla=ljenje7 ili
gu=it6o7 =ihejvioralne autono7ije su=je6ta% u7esto 6oje osnovnu
6ontrolnu 9un68iju preuzi7aju spoljni sti7ulusi :)ESer7itte% !5HH;. U
s6ladu sa ovi7% on je pretpostavio da =i patologija 9rontalnih regiona
7ogla odra<avati gu=ita6 njihove inhi=itorne 9un68ije uz paralelnu
hipera6tivnost parijetalnih regiona.
3esula7 je ovo pro?irio tezo7 o re8ipro>noj inhi=i8iji ove dve o=lasti
$!
.
Pre7a ovoj tezi% pre9rontalne lezije 7ogu o?tetiti ne sa7o
integrativni pristup sredini :?to rezultira distra6ti=ilno?u i
6on6retno?u;% ve 7ogu ta6odje ote<ati pristup intrapsihi>6i7
pro8esi7a neophodni7 za uvidjanje% predvidjanje ili apstra68iju.
Suprotno to7e% lezije parijetalne 7re<e dovele =i do povla>enja od
spoljnih in9or7a8ija :sindro7 zane7arivanja; i do intenzivnog
oslanjanja na intrapsihi>6e podat6e% >a6 i 6ada su oni u suprotnosti sa
spoljno7 realno?u 6ao ?to je to slu>aj 6od anozognozije :3esula7%
!5H/;.
Fuster pre9rontalne 9un68ije sa<i7a 6roz 6on8ept vremenske
organizacije ponaanja :Fuster% !5H5;. Kon8ept podrazu7eva 6lju>nu
ulogu pre9ronatalnog 6orte6sa u integra8iji senzornih in9or7a8ija i
7otronih a68ija u nove% 6o7ple6sne i svrhovite o=li6e pona?anja. Po
Fusteru% vre7ens6a organiza8ija pona?anja zasniva se na tri odvojene
6ognitivne 9un68ije 6oje su pod 6ontrolo7 pre9rontalnih 7ehaniza7a.
Prva je je retrospe6tivna 9un68ija 6oju o=ez=edjuje 6rat6oro>na
odnosno radna 7e7orija% druga . prospe6tivna 9un68ija Bpreparatornog
setaP 6oja o7oguava planiranje#progra7iranje =udue a68ije
:se6ven8iranje;% a trea . supresija spoljnih i unutra?njih inter9erentnih
uti8aja :u6lju>ujui i 7nesti>6e; 6oji =i 7ogli o7etati organiza8iju
=ihejvioralnog >ina :inhi=i8ija;.
FUNK'&(NA)NA (R+AN&1A'&,A PREFR(N*A)NE K(RE
aritmetike5
41
&am koncept nije nov, na primer, /eni0=raun i Nejmbers (/ennU0=ro@n i
Mhambers) su ga jo (*G) koristili u objanjenju $rontalnog re$leksa
hvatanja i parijetalne reakcije izbegavanja+ ipak, ovde je postavljen u novom
i kompleksnijem kontekstu
/!
deo
U pre9rontalno7 6orte6su se 7ogu razdvojiti =ar tri osnovne
9un68ionalno distin6tivne o=lasti: dorzolateralna% or=italna i
7edijalna.
Corzolateralni pre9rontalni 6orte6s zauzi7a veinu
spoljne strane pre9rontalnih o=lasti% u6lju>ujui uglavno7
lateralne strane -A 5.!2% 8elo6upne -A $0% $/ i gornje o=lasti
aree $4 :-A !2 i $0 se pre8iznije ozna>avaju i 6ao
ventrolateralne;.
(r=italna ili or=ito9rontalna o=last lo8irana je na
prednje7 polu 9rontalnog re<nja :-A !! i !";% 7ada se u novijoj
literaturi 6ao 9un68ionalno pose=na 8elina pone6ad izdvaja
njegova donja#unutra?nja o=last% pod nazivo7 ventro7edijalna
zona :donji deo -A $4 i sredi?nji delovi -A 5.!2;.
3edijalna o=last 9o6usirana je na anteriorni deo
8ingularnog pojasa 6oji o6ru<uje 6orpus 6alozu7 te se naziva
jo? i prednja 8ingularna% a o=uhvata -A 2$% 20 i "2 :+a<aniga%
!554@ 3iller i Asaad% 22;.
Pos7atrane zajedno% ove o=lasti i7aju re8ipro>ne veze sa pra6ti>no
svi7 senzorni7 siste7i7a% sa 6orti6alni7 i su=6orti6alni7
stru6tura7a 7otornog siste7a% 6ao i sa stru6tura7a li7=i>6og
siste7a i 7ezen8e9alona relevantni7 za pa7enje i e7o8ije.
Sva6a od ovih o=lasti poseduje delo7 jedinstven s6lop veza sa
ostali7 delovi7a 7ozga% ali se ove veze u7nogo7e i pre6lapaju%
a sve tri su sna<no 7edjuso=no povezane. Na pri7er% i or=italne
i 7edijalne o=lasti =lis6o su povezane sa li7=i>6i7 siste7o7 i
dien8e9alono7 i o=a se u6lju>uju u 9un68ionalne 7re<e
7nesti>6og siste7a% ali na done6le razli>it na>in ?to doprinosi
njihovo7 9un68ionalno7 poten8ijalu :3ish6in i Appenzeller%
!5H4;. &a6o ova6va organiza8ija govori za odredjen stepen
Jregionaliza8ijeE i relativne razdvojenosti jednog =roja
spe8ijalizovanih pre9rontalnih pro8esa#7ehaniza7a% =ogate veze
iz7edju razli>itih delova ovih 8ere=ralnih o=lasti nu<no
rezultiraju 7e?anje7 svih 6ategorija in9or7a8ija@ ova6o viso6 nivo
integra8ije i prirodno je o>e6ivati za o=last zadu<enu za
Jor6estra8ijuE svih 6o7ple6snih o=li6a pona?anja.
(d svih ovih o=lasti% 9ilogenets6i naj7ladji deo pre9rontalne 6ore%
dorzolateralni 6orte6s% verovatno i7a najheterogeniju i
naj6o7ple6sniju prirodu. (va o=last i7a =ogate re8ipro>ne
proje68ije sa posteriorni7 aso8ijativni7 o=lasti7a 6oje integri?u
vizuelne% so7estets6e i auditivne podat6e i 6oje 7ogu =iti nosio8
ne sa7o 7ulti7odalnih in9or7a8ija% ve i onih 6oji su rezultat
o=rade spoljnih sti7ulusa.
/2
deo
Uzaja7na povezanost lateralnih sa or=italni7 o=lasti7a 7ogla =i
o=ez=edjivati anato7s6u vezu za 7edija8iju dve vrste podata6a:
unutra?njih pro8esa 7oduliranih or=italni7 :npr e7o8ije i
pa7enje; i e6sternih :7oduliranih lateralni7;. )ateralne
9rontalne o=lasti i7aju ulogu u regula8iji 6on8eptualne i
vre7ens6e organiza8ije% pra6si>6e a6tivnosti% 6ontroli pa<nje 6ao
i o=radi 6o7ple6snih zahteva. Predstavljaju i najizrazitije
lateralizovanu o=last u o6viru 9rontalnog 6orte6sa% ?to se ne
odra<ava sa7o 6roz spe8i9i>no u>e?e u organiza8iji govornog
output.a ve i pri us7eravanju pa<nje ili organiza8iji 7odalno.
spe8i9i>nih in9or7a8ija
Spe8i9i>ne proje68ije PF 6ore:
/"
deo
3EC&,A)NE (-)AS*&% naro>ito njihov zadnji deo% i7aju
sraz7erno naj=ogatije veze sa stru6tura7a 6oje se s7atraju
relevantni7 za pa7enje% pri7ajui veinu proje68ija iz
entorinalne i peririnalne 6ore% hipo6a7pusa% i li7=i>6ih jedara
tala7usa. Suprotno dorzolateralni7 i or=italni7 o=lasti7a%
7edijalne pri7aju znatno 7anji u6upni input iz senzornih delova
6orte6sa% 7ada je u ovo7 delu pre9rontalne 6ore lo8iran
sraz7erno najvei =roj neurona 6oji pri7aju in9or7a8ije iz
auditivnog siste7a% najpre onih :viso6o integrisanih; iz
aso8ijativnih prednjih te7poralnih o=lasti. Pored naro>ito
zna>ajne uloge u pa7enju% izdvaja se njihova 9un68ija u
6ognitivni7 pro8esi7a 6oji u6lju>uju 6on9li6tne tenden8ije
:inhi=i8ija distra6tora;% 6ao i verovatna uloga u razli6ovanju
sredins6ih sti7ulusa od njihovih unutra?njih reperezenta8ija
:-ar=as i sar% 22@ 3iller i Asaad% 22;.
(R-&*A)NE (-)AS*& ta6odje pri7aju proje68ije iz
entorinalnog i peririnalnog 6orte6sa 6ao i hipotala7usa% ali u
znatno 7anje7 o=i7u nego 7edijalne% ali u7esto toga
poseduju intenzivne dvos7erne veze sa a7igdalo7 :a7igdala
proje6tuje i u 6audalne 7edijalne o=lasti% ali sraz7erno sla=ije;.
(va6ve proje68ije =i i7 7ogle o7oguiti pose=nu ulogu u
J7apiranjuE unutra?njih in9or7a8ija 6ao ?to su 7otiva8ija i
oseanja. (r=ito9rontale o=lasti stovre7eno poseduju i
sraz7erno naj=ogatiji input iz senzornih o=lasti% ?to ih%
paralelno sa prethodno7 9un68ijo7% 7o<e >initi spe8i9i>ni7
Jintegratoro7E in9or7a8ija iz spoljne sredine. Kao pose=na
6ara6teristi6a or=ito9rontalnih neurona izdvaja se njihovo
a6tiviranje se na sti7uluse 6oji sadr<e predi68iju =udue
nagrade :i=id.;.
C(R1()A*ERA)NE (-)AS*& pri7aju relativno detaljne
in9or7a8ije iz ranih stadiju7a vizuelne i auditivne o=rade% a
ta6odje su intenzivno re8ipro>no povezane sa drugi7
6orti6alni7 o=lasti7a 6oje su i sa7e Jsedi?teE 7ulti7odalne
6onvergen8ije .na pri7er% sa prednjete7poralni7 o=lasti7a >iji
neuroni 6odiraju =i7odalne i tri7odalne :auditivne% vizuelene i
so7atosenzorne; in9or7a8ije% ?to =i 7oglo =iti 6lju>no u
interpreta8iji sredins6ih uslova u 6onte6stu pripre7e za a68iju.
Re8ipro>ne veze sa donjo7 te7poralno7 6oro7 7ogle =i
podr<avati a6tivnu sele68iju i 6o7para8iju in9or7a8ija 6oji7a
7anipuli?e 6rat6oro>no pa7enje. 'eo dorzolateralni 6orte6s a
naro>ito -A $/ povezani su sa 7otorni7 o=lasti7a% u6lju>ujui
pre7otorni 6orte6s% suple7entarnu 7otornu areu% 8ere=elu7 i
gornje 6oli6ule ?to jasno izdvaja njihovu ulogu u 6ontroli a68ija.
/$
deo
FR(N*A)N(.SUPK(R*&KA)NE PE*),E. Frontalni 6orte6s
9un68ioni?e u tesno7 spregu sa sup6orti6alni7 stru6tura7a%
>i7e se o=ja?njava sli>nost =ihejvioralnih pro7ena 6oje
rezultiraju iz 9rontalnih lezija i onih do 6oje dovode ozlede drugih
anato7s6ih o=lasti. +eneralno se izdvaja pet ova6vih siste7a%
nazvanih Jpetlja7aE po?to o=ez=edjuju povratno 6ru<enje
in9or7a8ije od i do anteriorne 6ore: dva su 7otorna
:o6ulo7otorna petlja 6oja zapo>inje od -A H i 7otorna% 6oja
zapo>inje iz suple7entarne 7otorne o=lasti;% a tri pre9rontalna:
sa>injavaju ih dorzolateralna% or=ito9rontalna i prednja 8ingularna
petlja
42
:AleXander i sar.!55;. Sve petlje u6lju>uju iste =azi>ne
anato7s6e stru6ture :=azalne ganglije
43
i tala7us ; ali su
proje68ije sva6e od njih uglavno7 razdvojene od ostalih. Sva6a
od petlji i7a =ar dva paralelna puta proje68ije :dire6tni i
indire6tni;% a sve stru6ture o=uhvaene petljo7 pri7aju
in9or7a8ije i iz drugih 8ere=ralnih o=lasti% 9un68ionalno povezenih
sa spe8i9i>no7 petljo7 6a 6ojoj se proje6tuju :'u77ings% !55";.
(va6va Jhijerarhijs6aE organiza8ija 7ehaniza7a na 6oji7a se
zasnivaju regulativni pro8esi generalno i7 o=ez=edjuje vei =roj
Jstepeni slo=odeE i Joslo=adjaE resurse 8entralnih egze6utivnih
pro8esora u s7islu u 6o7e su to pretpostavili Nor7an i Velis
:supervizors6i sUste7 pa<nje;. (rganiza8ija ovih neuralnih
7re<a% 6ao i neuropsiholo?6i nalazi 6oji se vezuju za sva6u od
njih istovre7eno na7 i ola6?avaju da prepozna7o 9un68iju
razli>itih pre9rontalnih o=lasti. U to7 s7islu% prednje 8ingularne
o=lasti 9or7iraju 7re<u relevantnu za autoregulativne pro8ese%
ini8ijativu i 7otiva8iju% 6ao i pro8ese 6ognitivne 6ontrole 6ao ?to
su odr<avanje pa<nje% 6on8entra8ija ili integra8ija 6o7ple6snih
in9or7a8ija@ or=ito9rontalne M 7reestvuje u
=ihejvioralnoj 6ontroli vezanoj za so8ijalne situa8ije% ali i u oni7
6o7ponenta7a pona?anja 6oje je )er7it nazvao Bnezavisno?u
od sredineP@ a dorzolateralne M 7re<u 6oja podr<ava egze6utivne
9un68ije i progra7iranje :7entalnih i 7otornih; a68ija individue
:Ca7asio% !5H0@ +rattan i Eslinger% !55!@ 38Pherson i
'u77ings% 22;.

SUPER2&1(RSK& S&S*E3 PANN,E
Naj?ire prihvaen 6ognitivni 7odel organiza8ije PF 6ontrolnih
7ehaniza7a predstavlja 7odel supervizors6og siste7a pa<nje% 6oga
je u neuropsihologiju uveo *i7 Velis :Shalli8e;. -avei se pitanje7
6a6o ljuds6i 8entralni 6ognitivni pro8esor% po de9ini8iji ograni>enog
42
5oviji neuroanatomski podaci ukazuju da je ovakva podela sasvim gruba i da se u okviru
svake od ovih #petlji$ mo3e izdvojiti ve4i broju distinktivnih, mada srodnih, subsistema
43
/refrontalne oblasti su jedini deo kore ( osim premotorne) koje, preko talamusa, primaju
input iz bazalnih ganglija /oto projekcije kroz bazalne ganglije imaju ulogu u vie
kognitivnih procesa, ukljuuju4i sekvencijalno planiranje i monitoring ponaanja, smatra se
da one bitno doprinose egzekutivnoj funkciji prefrontalne kore
/0
deo
6apa8iteta
$$
uspeva da o=radi i 6anali?e ogro7no =ogatstvo
senzornih is6ustava i adaptivnih =ihejvioralnih o=raza8a% Velis je sa
Nor7ano7 razvio 7odel supervizors6og siste7a 6ao 7ehaniz7a >ija
=i 9un68ija upravo =ila e6ono7i>no i 9le6si=ilno 6ori?enje relativno
li7itiranih e9e6tornih i 6ognitivnih resursa 6oji7a raspola<e7o
:Shalli8e% !5H2% !5H5@ Nor7an i Shalli8e% !5H/;.
3odel podrazu7eva dvostepenu 6ontrolu izvr?enja :i 7otornih i
7entalnih; a68ija. Po osnovnoj pretpostav8i 7odela% 6ognitivni siste7
sadrenih% viso6o.spe8ijalizovanih rutins6ih
7entalnih i 7otornih a68ija
$0
% a izvr?enje =ilo 6og ele7enta iz ovog
seta 7o<e =iti 6ontrolisano na dva na>ina% odnosno% na dva nivoa. Na
ele7entarnije7% ni<e7 nivou 6ontrole
$/
% a6tiva8ija odredjene she7e ili
produ68ije =i =ila dire6tno ini8irana ili senzorni7 inputo7% ili drugi7%
prethodno ve a6tivirani7 she7a7a. (va6av 6ontrolni 7ehaniza7 se
u6lju>uje auto7ats6i i regulisan je prin8ipi7a Bja>eg o6ida>aP% 6ao i
7edjuso=no inhi=itorni7 odnosi7a iz7edju sa7ih she7a :npr%
a6tiva8ija jedne inhi=ira a6tiva8iju druge;. Auto7ats6i a6tivirana
:7entalna ili 7otorna; a68ija se odvija ta>no pre7a prethodno
nau>enoj ili utvrdjenoj pro8eduri z=og >ega je ne9le6si=ilna :=ez
dodatnog prilagodjavanja a6tuelnoj situa8iji;% ali i sraz7erno =rza.
(vaj 7ehaniza7 je pod 6ontrolo7 drugog% vi?eg 7ehaniz7a% siste7a
nazvanog supervizorski sistem panje :B&upervisorU !ttentional
&UstemP ili S.A.S.;. Supervizors6i siste7 se a6tivira u situa8ija7a za
6oje ni jedna od rutins6ih she7a ne poseduje zadovoljavajui ili
ade6vatan odgovor. Njegova prvenstvena uloga je u 7odula8iji . a ne
za7eni . she7a 6oje e =iti izvedene. (va6o 7oduliran odgovor je
9le6si=ilan% adaptivan% ali z=og toga i sraz7erno sporiji. Pri to7e%
u6upan stepen a6tiva8ije supervizors6og siste7a propor8ionalan je
B6oli>iniP 7odula8ione interven8ije potre=ne za postizanje :<eljenog;
8ilja.
44
J najuem smislu, onako kako to postavljaju kognitivnosti, ovo
podrazumeva ograni%eni kapacitet panje+ u nekom optijem smislu, odnosi
se na ograni%eni broj elemenata kojima, u odredjenom trenutku, moemo
svesno manipulisati
45
3ao alternativne nazive za ovakve rutine razli%iti autori koriste jo i
termine sheme, sheme akcije, procedure ili produkcije
46
Velis ovaj nivo kontrole naziva Ccontention schedulingK 0 priblino, moe
imati zna%enje Crasporedjivanje nadmetanjemK J domaoj literaturi
prevedeno kao 5dodeljivanje prioriteta5 (u: ! =edli: 9judsko pamenje
RJN&, =eograd, 7HH#, prevod /9alovi)
//
deo
Sa7 7odel nudi uspe?na re?enja na razli>ite 6ategorije pro=le7a:
Prvo% do=ro o=ja?njava ne6e 9eno7ene vezane za na?e
sva6odnevno pona?anje% na pri7er 6ada zauzetost pa<nje
:supervizors6og siste7a; na jednoj strani rezultira ta6ozvani7
Bgre?6a7a zaro=ljavanjaP :capture errors; na drugoj% ili u
situa8ija7a 6ada odredjeni sti7ulus ili a6tivnost poslu<e 6ao
Bo6ida>P za ini8iranje ne6e rutins6e% auto7ats6e pro8edure
sasvi7 nepri7erene situa8iji
$4
.
Crugo% u6lapa se u o=ja?njenja 7nogih dis6ognitivnih 9eno7ena
6oji prate pre9rontalne lezije. U to7 s7islu% de9i8it vigilnosti%
distra6ti=ilnost% persevera8ije ili sni<ena 9le6si=ilnost 7ogli =i da
se o=jasne odsustvo7 ili sla=o?u vi?eg nivoa 6ontrole nad
rutins6o7 ini8ija8ijo7 i odvijanje7 produ68ija.
3odel je 6o7pati=ilan sa 6ognitivnisti>6i7 6on8epti7a
ograni>enog 6apa8iteta pa<nje% 6oji =i% iz ugla egze6utivnih
9un68ija% 7ogao =iti de9inisan i 6ao li7itirani 6apa8itet
e6ze6utivne 6ontrole.
Kona>no% u6lapa se u nalaze povi?enog optereenja
J8entralnog pro8esoraE u uslovi7a povi?ene slo<enosti zahteva%
odlaganja% deljenja ili 9le6si=ilnog 6o7=inovanja a68ija% ?to
tipi>no rezultira produ<enje7 vre7ena rea68ije 6ao i
poveanjanje7 verovatnoe gre?6e.
Sve ove 6ara6teristi6e dovele su do toga da je supervizors6i siste7
=rzo postao ?iro6o prihvaen 6ao 5#)#$!)% ,'2# :$#-$')"!)%+
'2)'*)' #5&#;."%()%+ -.);<%8!. Najpoznatiji pri7er nalazi7o u
-edlijevo7 7odelu radne 7e7orije% gde je ideja supervizors6og
siste7a preuzeta dire6tno i is6ori?ena 6ao e6splanatorni 6on8ept za
A8entralni izvr?io8B.
47
,rimere ovakvih 4odgovora5 svakodnevno primeujemo kroz greke u
vonji do kojih dolazi kada joj posveujemo premalo panje ili u
neprijatnim situacijama koje rezultiraju iz automatske primene tipi%nih
konverzacionih $raza neprilagodjenih sadrajima koje sagovornik nudi
/4
deo
U 6orist Velisovog 7odela govori i to ?to se za pre9rontalni 6orte6s
teV6o nalazi uloga u izvodjenju jednostavnih% auto7ats6ih o=li6a
pona?anja. (ni 7ogu =iti urodjeni :6ao ?to je auto7ats6a orijenta8ija
pre7a zvu6u ili po6retu; ili postepeno organizovani 6roz is6ustve :npr.
>itanje;. Nedvos7islena senzorna in9or7a8ija u poznatoj situa8iji
sposo=na je da auto7ats6i izazove :nau>eni; pridru<eni odgovor@ na
ovoj op8iji 7o<e se zasnivati ?iro6 opseg i Jvi?ihE instru7entalnih
9un68ija% na pri7er% ve8 spo7enuta sposo=nost >itanja. Ali% ova6va
pona?anja su ne9le6si=ilna i potre=no i7 je 7nogo vre7ena da se
razviju M uglavno7 na7 je potre=no 7nogo is6ustva pre no ?to e7o
=iti sposo=ni da ih auto7ats6i izvodi7o.
Suprotno ovo7e% pre9rontalni 6orte6s i egze6utivne 9un68ije postaju
zna>ajni te6 onda 6ada na7 je potre=na 9le6si=ilnost% pro7ena
odgovora#a68ije pri7erena situa8iji% tipi>no 6ada ta situa8ija zahteva
=rzo postavljanje novih 8iljeva i adapta8iju pona?anja. Crugi7 re8i7a%
vaznost i7 daje >injeni8a da ono ?to tipi>no >ini7o . 6ontinuirano
us6ladjivanje senzornog inputa% 7isaonih pro8esa i =ihejvioralnih
odgovora . zahteva 6o7ple6sno i stalno pro7enjivo J7apiranjeE svih
ovih ele7enata. U situa8ija7a 6oje su nove% ranije uspostavljeni
o=ras8i nisu u stanju da o=ez=ede ade6vatan odgovor% ve se
7ora7o osloniti na unutra?nje reprezenta8ije =itnih 6ara6teristi6a
situa8ije na osnovu 6ojih e7o izdvojiti uslove i a68ije 6oji e na7
o=ez=editi postizanje 8ilja.
Cistin68ija iz7edju Jauto7ats6ihE i JadaptiranihE odgovora 6oju
uspostavlja Velisov i Nor7anov 7odel% 6ona>no% o=ja?njava i
Jparado6salnoE odsustvo testovnih po6azatelja intele6tualnog
o?teenja na tradi8ionalni7 7erni7 instru7enti7a% 6oji% po pravilu%
zahtevaju pri7enu davno usvojenih znanja i ve?tina pre7a jasno
de9inisani7 i e6spli8itni7 pravili7a 9or7ulisanja odgovora. *e6 u
sasvi7 druga>ije postavljeni7 zada8i7a M na pri7er u oni7a 6oji
pro=le7 postavljaju u 7anje poznate o6vire% 6oji ne nude strategije za
re?avanje ve ih su=je6t 7ora sa7 ot6riti% ili oni7a 6oji zahtevaju
stalno prilagodjavanje strategije pro7enljivi7 i novi7 zahtevi7a M
pa8ijenti sa pre9rontalni7 lezija7a ispoljavaju svoje te?6oe u puno7
o=i7u.
-A1&\NE E+1EKU*&2NE FUNK'&,E
&zraz Jegze6utivne 9un68ijeE 6oristi se 6ao zajedni>6i ter7in za
ozna>avanje svih onih sposo=nosti na 6oji7a se zasniva ka cilju
usmereno ponaanje Uop?teno% egze6utivne 9un68ije o=uhvataju vei
=roj 6o7ple6snih sposo=nosti% zastupljenih u razli>iti7 6ognitivni7
do7eni7a i 7odeliteti7a% a 6oje se ispoljavaju u svi7 aspe6ti7a
pona?anja :)eza6% !550;.
&a6o sa7 )urija nije 6oristio ter7in Jegze6utivne 9un68ijeE% na>in na 6oji
je odredio 9un68ije pre9rontalnog re<nja :6ao sposo=nosti organiza8ije%
us7eravanja% odr<avanja i 6ontrole pona?anja; u su?tini predstavlja
jezgro 6asnijih de9ini8ija ovih sposo=nosti. Pre8iznije% regulativne
/H
deo
9un68ije pre9rontalnog 6orte6sa on je sa<eo 6roz >etiri osnovna
ele7enta:
planiranje :7otornih i 7etalnih; a68ija@
ini8ija8iju :zapo>injanje; a6tivnosti@
veri9i6a8iju :proveru; zapo>ete a68ije@
inhi=i8iju neade6vatnih a68ija.
&a6o ni danas ne postoji apsolutna saglasnost u izdvajanju najva<nijih
su=.6o7ponenti egze6utivnih 9un68ija% naj>e?e su% 6ao i 6od )urije%
o=uhvaeni sele68ija 8ilja% planiranje% inhi=i8ija irelevantnih i7pulsa i
odgovora% 7onitornig i regula8ija a6tivnosti% 6ao i evalua8ija rezultata
a68ije :Stuss i -enson% !5H/@ )eza6% !550@ -addeleU% !55/;.
Pone6ad se voljna 6ontrola pa<nje% radna 7e7orija i vre7ens6a
organiza8ija pona?anja izdvajaju 6ao pose=ne 6o7ponente
egze6utivnih 9un68ija
$H
. Ne6e od ovih 6o7poneti 7ogle =i =iti sr< svih
ostalih% odnosno% =iti =azi>ne u s7islu da su neophodna pre7isa za
realiza8iju drugih egze6utivnih 9un68ija: ta6vi7 se prvenstveno
s7atraju radna memorija% inhibicija i vremensko kodiranje
RACNA 3E3(R&,A se% 6ao ?to je to postavio -edli :poglavlje o
pa7enju;% 7o<e pos7atrati 6ao 7ulti6o7ponentni siste7 >ija je
9un68ija privre7eno s6ladi?tenje :npr% J9onolo?6a petljaE; i 7anipula8ija
:J8entralni egze6utivniE 7ehaniza7; in9or7a8ija7a. (va6av siste7%
naro>ito njegova egze6utivna 6o7ponenta% s7atraju se preduslovo7
za planiranje% sele68iju i regula8iju a68ija% po?to sve one zavise od
sposo=nosti da se in9or7a8ija a6tivno odr<ava u radnoj 7e7oriji.
&stra<ivanja sa PE* i 93R& su podr<ala ova6vu 6on8ep8iju radne
7e7orije% 6ao i povezanost njene egze6utivne 6o7ponente sa
pre9rontalni7 6orte6so7 :ATh i sar% !55/@ S7ith i ,onides% !555;.
Pre7a ova6vi7 studija7a% zada8i 6oji su us7ereni is6lju>ivo na
a6tiviranje s6ladi?ta :na pri7er% jednostavno prepoznavanje jednog od
prethodno prezentiranog seta slova; dovode do a6tiva8ije prvenstveno
levih zadnjih parijetalnih o=lasti :-A $;% pre7otorne zone i
48
3oncepti egzekutivnih $unkcija, radne memorije i panje de$inisani su kao
multidimenzionalni konstrukti koji se sastoje od vie uih $unkcija, ali
speci$ikacija ovih uih $unkcija nije uvek dovoljno jasna, tim pre to se one
umnogome preklapaju &ub0komponente panje, kao to su regulacija
arousal0a i vigilnosti, selektivno $okusiranje panje, odravanje, pomeranje ili
deljenje panje podjednako upuuju na egzekutivne $unkcije, kao i na
$unkcije radne memorije Na primer, inhibicija irelevantnih odgovora
(egzekutivna $unkcija) implicitno je sadrana u direktivnosti i selektivnosti
mentalnih procesa koji su osnova voljne panje, kao to se i $leksibilnost
podrazumeva u pomeranju ili deljenju panje 3ao to se supervizorski
sistem panje Normana i Velisa u sutini odnosi na programiranje, regulaciju
i veri$ikaciju akcija 0 po de$iniciji egzekutivne $unkcije, takvo konceptualno
preklapanje karakteristi%no je i za druge teorije voljne panje &li%no je i sa
radnom memorijom: onako kako je de$inie =edli, ona podrazumeva izmedju
ostalih, i jednu komponentu koja je egzekutivna $unkcija (4central
eWecutive5)+ prema drugima, DM je,kao pojava, egzekutivnii $enomen
/5
deo
suple7entarnog 7otornog 6orte6sa :-A /; i -ro6aove zone :-A $$; .
prvih 6ao sa7og s6ladi?ta% a ostalih 6ao 6o7ponenti dodatno
a6tiviranih Jpresli?avanje7E su=je6ata to6o7 pripre7e odgovora. *e6
6ada zadata6 pored >istog odr<avanja in9or7a8ije Ja6tivno7E zahteva i
odredjen stepen 7anipula8ije in9or7a8ijo7% pojavljuje se i dodatni
o=raza8 a6tiva8ije u dorzolateralnim pre$rontalnim oblastima
bilateralno. Sli>ne rezultate po6azuju i neuropsiholo?6e studije radne
7e7orije 6od pa8ijenata sa pre9rontalni7 lezija7a 6oji ne7aju ni6a6ve
te?6oe sa zada8i7a JopsegaE upa7ivanja% ali po6azuju jasne de9i8ite
6ada zadata6 zahteva i dodatnu o=radu upa7ene in9or7a8ije :do=ar
pregled u: CEEspositio i Postle% 2;.
1ada8i radne 7e7orije sa razli>iti7 7aterijalo7 . na pri7er% oni 6oji se
odnose na radnu 7e7oriju za prostorne lo6aliza8ije ili o=je6te M daju
sasvi7 druga>ije o=ras8e 8ere=ralne a6tiva8ije nego zada8i ver=alne
radne 7e7orije. (vo se ne odnosi sa7o na :o>e6ivanu; lo6aliza8iju
s6ladi?ta% nego i na egze6utivne 6o7ponente pro8esa. Prostorni
zadata6% na pri7er% a6tivira viso6o postavljene o=lasti dorzolateralnog
pre9rontalnog 6orte6sa% do6 je 6od zadat6a sa o=je6ti7a 9o6us
a6tiva8ije ne?to nine postav6e o jedinstveno7 8entralno7 egze6utivno7
7ehaniz7u 6oji =i Jopslu<ivaoE razli>ita 7odalno spe8i9i>na s6ladi?ta.
Suprotno to7e% radnu 7e7oriju verovatno sa>injava vei =roj razli>itih
siste7a% na pri7er za ver=alne% prostorne% vizuelne ali i druge
in9or7a8ije.
&NS&-&'&,A =i ta6odje 7ogla predstavljati =azi>ni egze6utivni
7ehaniza7% najpre u s7islu da je neophodna za neo7etano
odr<avanje odredjenog J7entalnog setaE. &pa6% pre7a noviji7
shvatanji7a% verovatno nije u pitanju jedinstven 7ehaniza7. Na
pri7er% -ar6li s7atra da u osnovi =ihejvioralne inhi=i8ije stoje :=ar; tri
7edjuso=no povezana egze6utivna inhi=itorna pro8esa: inhi=i8ija
predo7inantnog odgovora% zaustavljanje zapo>etog odgovora i
6ontrola inter9eren8ije :-ar6leU% !554;. &stra<ivanja sa PE* i 93R& =ar
par8ijalno podr<avaju ova6vu tezu% =udui da zada8i 6oji zahtevaju
razli>ite vrste inhi=itornih pro8esa dovode do druga>ijih s6lopova
8ere=ralne a6tiva8ije. Na pri7er% Strupov test
$5
i sli>ni zada8i 6oji
uvode ne6u vrstu 6on9li6ta iz7edju poten8ijalnih odgovora :i inhi=i8iju%
verovatno% ve zapo>etog odgovora; a6tiviraju prednje cingularne
oblasti i dorzolateralni pre$rontalni korteks :Pardo i sar% !55@ -ush i
sar% !55/;% do6 se inhi=i8ija predo7inantnog odgovora 7o<e pre
vezati za ventrolateralni pre$rontalni korteks :-A 0$; :,onides i sar%
!55H@ CEEsposito i sar% !555;. &stra<ivanja sa su=je6ti7a 6oji i7aju
spe8i9i>ne s7etnje 6ontrole inter9eren8ije siste7ats6i u6azuju na
povezanost ove 9un68ije sa prednji7 8ingularni7 o=lasti7a
49
J &trupovom testu zadatak se sastoji u imenovanju boja kojima su
napisane re%i koje ozna%avaju druge boje 3on$likt nastaje potrebom za
inhibicijom automatizovanog odgovora (pro%itano) u korist realizacije
osmiljenog (imenovanje boje) ,acijenti sa /9,' ozledama ga tipi%no
reavaju sa izrazitim tekoama
4
deo
2RE3ENSK( K(C&RAN,E in9or7a8ije u 6rat6oro>noj 7e7oriji je
9o6usirano 6ao izolovan egze6utivni 7ehaniza7 na6on serije studija
7ontreals6e neuropsiholo?6e ?6ole 6oje su po6azale da pa8ijenti sa
pre9rontalni7 lezija7a ispoljavaju niz te?6oa pri sudjenju o to7e
6oli6o s6oro je registrovana odredjena in9or7a8ija. Sa7o prisustvo
ova6vih s7etnji ipa6 nije =ilo dovoljno za tvrdnju da je u pitanju
distin6tivan 6ognitivni 7ehaniza7: na pri7er% ova6vi sudovi =i =ili
ta6odje 7ogui 6ada =i reprezenta8ije u 6rat6oro>noj 7e7oriji na
odredjen na>in J=ledeleE to6o7 perioda odlaganja% ili =i se 7ogli
zasnivati na ne6o7 druga>ije7 7ehaniz7u% na pri7er% na
:7edjuso=no7; aso8ijativno7 povezivanju reprezenta8ija.
E6speri7enti dizajnirani ta6o da e6spli8itno zahtevaju vre7ens6o
6odiranje% u6azuju da je najverovatnije zaista u pitanju spe8i9i>an
7ehaniza7. Na pri7er% Vi7a7ura i saradni8i su 6oristili tehni6u
upa7ivanja liste re>i sa zahtevo7 su=je6ti7a da reprodu6uju ini8ijalni
raspored re>i u zadat6u prepoznavanja sa si7ultano prezentirani7
8iljni7 i novi7 sti7ulusi7a. 1=og du<ine liste :!0 re>i;% 6ao i z=og
perioda odlaganja iz7edju prezenta8ije i odgovora% sudjenje na
osnovu ja>ine JtragaE u 6rat6oro>noj 7e7oriji ili aso8ijativno
povezivanje sti7ulusa u ova6vo7 zadat6u =ilo =i pra6ti>no ne7ogue.
Pa8ijenti sa 9rontalni7 lezija7a =ili su veo7a neuspe?ni na ovo7
zadat6u% ia6o su =ez pro=le7a 7ogli da odgovore na alternativni
zahtev 6oji se odnosio sa7o na prepoznavanje prezentiranih re>i
:Shi7a7ura i sar% !55;. Sli>no dizajnirani zada8i u PE* i 93R&
studija7a rutins6i po6azuju sele6tivnu a6tiva8iju dorzolateralnog
pre$rontalnog korteksa :'ollette i sar% !555@ Gildgru=er i sar% !555;.

4!

3uvoduneuropsihologiju2 Fasper2013 14

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

3uvoduneuropsihologiju2 Fasper2013 14

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

N.Krsti: Uvod u neuropsihologiju za studente FASPER 2!"#!

You might also like