Tehnika neurolokog pregleda

Autori:
Dr Jelena Vranje
Agota uzdi

Decembar 2011.
 Ispitivanje kranijalnih ivaca

N-I n.olfactorius
prohodnost nosnih hodnika (stisnuti jednu nozdrvu i traiti od pacijenta da die, zatim isto ponoviti s drugom;
prvo na prazno da bi se uverili da su prohodni, pa sa mirisima)
prepoznavanje mirisa (kvalitativne i kvantitativne karakteristike)
o prijatan miris ili ne
o osea jako, osrednje, slabo ili nikako
o da li prepoznaje miris
o podjednako osea na obe nozdrve
hyposmija (jednostrano snienje) ili anosmija - gubitak osetljivosti na mirise moe da bude posledica: razliitih
promena na sitastoj kosti, na modanicama, krvnim sudovima, TU samog ivca ili eonog renja mozga.
Samo ako su obuhvaene obe nozdrve, potrebno je konsultovati ORL da bi se iskljuila mogunost postojanja
lokalnih procesa u nosu.
hyperosmia (pojaan) - moe biti u fiziolokim stanjima (trudnoa, menstruacija), ali i kod onih koji pate od
migrene, u histeriara ili nekih psihotinih procesa.
parosmia (izopaenost ula mirisa) ili kakosmia (iznenadna pojava neprijatnog zadaha - miris lea, izgorele
gume) - posle povrede glave, naroito u predelu uncusa gyri hypocampi ili ako se radi o procesu u oblasti
nc.amygdalae odnosno medijalnog dela temporalnog renja; najee se radi o temporalnoj epilepsiji

N-II n.opticus
pregled otrine vida (sa 6 metara pacijentu pokazujemo prste)
o emetropno - normalan vid
o miopno - kratkovid
o hipermetropija ili hiperopija - dalekovidost tj.vidi udaljene predmete (!ne sme da se pobrka sa
prezbiopijom tj.starakom dalekovidou, kada osoba zbog smanjene elastinosti soiva nije u stanju ni
akomodacijom da koriguje svoj vid)
o amblyopia - otrina vida znaajno smanjena, ispitiva treba da obrati panju da li je: ronjaa zamuena -
staphyloma (beliasto ispupenje ronjae) ili leucoma (bela pega na ronjai); ili je zamueno soivo
(cataracta)
o amaurosis - slepilo
o achromatopsia - delimino ili potpuno slepilo za boje
irina vidnog polja (jednom rukom ispitaniku zatvorimo jedno oko, a drugom uvodimo prst u vidno polje -
konfrontacija i zahtevamo da im ugleda prst javi, isto ponovimo i za drugo oko; lake se uoava ako pokreemo
prst)
o lateralno 90-100, medijalno 50, gore 60, dole 70
o Oteanja optikog puta sa ispadima u vidnom polju:
fascikulus opticus potpuni ispad vidnog polja
hijazma: od dole npr.TU hipofize bitemporalna gornja heteronimna kvadrantanopsija
od gore npr.kraniofaringeom, TU poda III komore bitemp.donja hetero.kvadr.
cela po sredini bitemporalna heteronimna hemianopsija
s strane binazalna heteronimna hemianopsija
od hijazme do primarnog centra homonimna hemianopsija (leva i desna)
optika radijacija
donji deo tj.temporalni reanja homonimna sup.kvadrantanopsija
gornji tj.parijetalni ili okcipitalni homonimna inf.kvadrantanopsija

Page 1 of 26
 ono dno - za neurologiju su znaajne tri vrste promena
o neuritis (zapaljenje)
o atrophia (propadanje nervnih vlakana)
o stasis (otok tj.ispupenje papile u onu jabuicu)

Ako je papila bleda, sivobela ili njen izgles podsea na porculan, radi se o atrofiji. U MS-u prvo dolazi do
temporalnog bledila papile. Atrofiju mogu izazvati: metil-alkohol, olovo, anemije, eerne bolesti, pritisak na
ivac sa TU i aneurizmama. Sekundarna atrofija se razvija posle dugotrajnog povienog ICP.
Tokom staze papile su prvo hiperemine, nejasnih ivica, ukoliko staza raste papile postaju sve ispupenije, vene
jako proirene i izvijugane, a arterije uske. Uzroci: TU i apsces mozga, ali i akutni meningitis, encefalitis,
tromboza sinusa.
Foster Kenedijev sindrom - staza na jednom, a atrofija vidnog ivca na drugom oku.
Opstukcija a.centralis - papila je bleda i oteena, a arterije ekstremno tanke, vene su blede i kao u
podlogu utonule
Opstrukcija v.centralis - fundus je prekriven hemoragijama, a vene su jako proirene

Bulbomotori
N-III n.oculomotorius
N-IV n.trochlearis
N-V n.abducens
inspekcija rime oculi - da li su simetrine
o semiptoza (kapak je sputen do limbusa pupile)
o ptoza (kapak pokriva pupilu)
o Dalrympleov znak kod hipertireoidizma (Sy.je prenadraen i oni prorez je iri od obinog)
o Marcus-Gunnov fenomen- delimina uroena ptoza i to obino na jednom oku, bolesnik nije u stanju da
sam voljno podigne sputeni oni kapak, ali pri vakanju i otvaranju usta kapak se die sinhrono sa
otvaranjem usta

Page 2 of 26
 Ptozu treba razlikovati od spazma m.orbicularis oris, to je obino psihogeno uslovljeno, kada se
primeuje fino podrhtavanje gornjeg kapka (Rosenbachov znak), kao i od blefarospazma u sluaju
nadraenosti ronjae ili preosetljivosti na svetlost (fotofobija)
pokretljivost onih jabuica - ispitiva levom rukom fiksira bradu pacijentu (kada ispitujemo pokretljivost donjih
podii kapke navie)
ako doe do oteenja jednog ili vie miia pokretaa onih jabuica nastaje strabizam
o konvergentan (esophoria ili esotropia) - kada je ona jabuica okrenuta ka nosu
o divergentni (exophoria ili exotropia) - ona jabuica okrenuta u polje
o strabismus sursum vergens (jedna ona jabuica okrenuta navie) i strabismus deorsum vergens (jedna
okrenuta nanie)
o skew deviation (Hertwig-Magendie sy) - jedna ona jabuica je okrenuta navie, a druga nanie tj.ni jedna
ne fiksira predmet kako treba, a nastaje zbog oteenja u oblasti Silviusovog akvedukta
da li postoje diplopije (dvoslike) ili ne - pokaemo prst ili dva i pitamo koliko ih vidi i da li je pri pregledu
bulbusa video dve olovke
o monokularna diplopija (obostrana)
o pri pregldeu odvojiti 2 prsta 10ak cm i neka pacijent zatvori jedno oko, pitamo koji je prst nestao - kada
zatvori desno oko i nestane desni prst to je neukrtena diplopija, ako nestane levi onda je ukrtena
nistagmus - nehotine oscilacije ili podrhtavanje onih jabuica
o vrste: ritmiki (naizmenino brzim i sporim pokretima oiju, brz pokret je u pravcu pogleda, nakon ega
dolazi spor povratni pokret u suprotnom smeru od take fiksacije), pendularni (odlikuje se vie ili manje
pravilnim pokretima tamo-amo, otprilike jednakog opsega i brzine u odnosu na centralnu taku fiksacije)
o pravac:horizontalan, vertikalan, rotatoran ili meovit (one jabuice se trzaju u pravcu kretanja kazaljki
na satu ili u obrnutom smeru), retraktorni (ritmiko povlaenje one jabuice u onu duplju i vraanje u
preanji poloaj)
o brzina: spori
20/sek, srednji 20-50/sek, brzi
50/sek, fazni - brza komponenta bulbus u pravcu lezije +
spora komponenta)
o amplitudu i trajanje
pregled zenica
o reakcija zenice na svetlost, lampicu uvoditi u vidno polje, ne direktno upreti
o reakcija zenice na akomidaciju i konvergenciju (pribliavati olovku ka korenu nosa)
Hutchisonova zenica - iroka zenica koja ne reaguje ni na svetlost ni na akomodaciju
Arghyll-Robertsonova zenica - ne reaguje na svetlost, reaguje na akomodaciju i konvergenciju
Akomodacija ne postoji kod osoba kojima je stavljen atropin ili njegovi homologi u oi, pri trovanju
parasimpatikoliticima, kod bolesnika koji su prebolovali difteriku paralizu cilijarnog mehanizma i u obolelih od
encefalitisa.
Slabost ili izostanak konvergencije se moe videti u bolesnika koji su preleali akutni ili imaju hronini
encefalitis.

Page 3 of 26
A - paraliza m.rectus lateralis dex.
Desno oko se ne pokree na desnu stranu.
Horizontalna homonimna diplopija se pojaava prilikom
pogleda na desnu stranu.

B -paraliza m.rectus medialis dex.

Desno oko se ne pokree na levu stranu.
Horizontalna ukrtena doplopija se pojaava prilikom
pogleda na levu stranu.

C - paraliza m.rectus inferior dex.

Desno oko se ne pokree ka dole kada su oi okrenute
udesno.
Vertikalna diplopija se pojaava pri pogledu ka desno i
dole.

D - paraliza m.rectus superior dex.

Desno oko se ne pokree ka gore kada su oi okrenute
udesno.
Vertikalna diplopija se pojaava pri pogledu ka desno i
gore.

E - paraliza m.obliques superior dex.

Desno oko se ne pokree ka dole kada su oi okrenute
ulevo.
Vertikalna diplopija se pojaava pri pogledu ka levo i
dole.

F - paraliza m.obliques inferior dex.

Desno oko se ne pokree ka gore kada su oi okrenute
ulevo.
Vertikalna diplopija se pojaava pri pogledu ka levo i
gore.

Page 4 of 26
Page 5 of 26
Page 6 of 26
N-V n.trigeminus
Sezitivna komponenta
ispitivanje osetljivosti na dodir - dodirivati vatom simetrino po licu i da kae da li osea dodir i kako
o hiperesetezija, hipestezija, anestezija
ispitivanje oseaja bola - ispitujemo tupom iglom, gledamo da li postoji simetrija, da li doivljava bol simetrino;
ako nije simetrian onda dodirujemo vatom i prevlaimo preko lica od zdrave strane ka bolesnoj
o hiperestezija, hipalgezija, analgezija
ispitivanje osetljivosti na temperaturu - epruvete sa toplom i hladnom vodom
o hipertermoestezija, hipotermalgezija, termoanestezija
Kornealni reflex - bolesni gleda na suprotnu str.i navie, dodirujemo vatom na granici ronjae i venjae, a kao
odgovor javlja se reflexno mirkanje (aff: n.trigeminus, centar: pons gde se nadraaj prenosi na nc.facialis, eff:
n.facijalis do m.orbicularis oculi). Pri oteenju bilo kog dela reflexnog luka, izostaje odgovor, to moe biti prvi
znak TU pontocerebelarnog ugla.
*Ako zatvori oba oka - ukrtanje grana facijalisa (kod paralize facijalisa nema reflexa na oduzetoj str.)
Konjunktivalni reflex - na isti nain, ali ima manju dg.vrednost

Motorna komponenta
miina snaga mastikatora - bolesnik stiska vilice dok ispitiva palpira jagodicama miie masetere i
temporalise sa obe str.procenjujui snagu njihove kontrakcije. Zakanjenje kontrakcije sa jedne str.znak je pareze.
Otvara usta i pokree vilicu levo-desno i napred-nazad da bi se procenila funkcionalna sposobnost pterigoidnih
miia
reflex masetera (mandibularni reflex) - ispitiva postavi kaiprst na sredinu brade pri emu bolesnik dri
poluotvorena usta i ekiem udara po prstu (ili se stavlja patula na donje sekutie i u uradi ekiem po sredini
patule).
o Normalno: trzanje vilice navie, odgovor je mali, a moe i da izostane ak i kod zdravih
o Patoloki:
odgovor izostaje ako postoji lezija u jedru n.trigeminusa ili u samom perifernom nervu
pojaan odgovor kod lezije iznad jedra naroito ako su obostrane ili ako je oteen piramidalni put
u obe hemisfere iznad jedra, kada je mogue izazvati i klonus donje vilice npr.kod pseudobulbarne
paralize. Pojaan reflex je odraz odsutnosti inhibitornih efekata
zigomatini reflex - modifikacija mandibularnog, moe se izazvati samo kod obostranog supranuklearnog
oteenja. Izvodi se tako to se lupne ekiem po jabuici lica, pri emu nastupa istostrano skretanje donje vilice.
reflex retrakcije glave - bolesnik treba lako da pogne glavu napred, kratak otar udar ekia po gornjoj usni
neposredno iznad nosa kod zdravih ne izaziva nikakvu reakciju, dok kod osoba sa obostranom supracervikalnom
lezijom piramidalnog puta dolazi do brzog reflexnog trzaja glavom unazad (najvie je izraen kod poodmalke
ALS i izraenih arteriosklerotinih encefalopatija)

N-VII n.facialis
Motorna komponenta
inspekcija lica - zapaanje asimetrije pri govoru, smehu, treptanju, nepostojanje normalnih nabora na licu ili jae
izraeni nabori
o gornja grana - kaemo da nabere elo, ako ne moe onda mu podiemo elo a on mora da se odupire.
Aplatirani nabori - nema nabora, ne podie
o zigomatina grana - zamuri, a ispitiva pokuava da podigne gornje one kapke. Ako postoji makar i
diskretna slabost m.orbicularis oculi jedne str.bolesnik nee moi da vrsto stisne i zatvori oko kao na
zdravoj str.
Bergara-Wartenbergov simptom - izostanak finih vibracija gornjeg onog kapka, kada bolesnik jako
stisne oi na str.oteenja n.facijalisa
o donja grana - treba da razvue usta i pokae zube, da napui usne, zvidi i naduva obraze, koje mi
pritiskamo i procenjujemo slabost
o platizma - treba jako da stisne i pokae zube, a pri tom da lako zabaci glavu unazad, zateui prednje
miie vrata; gledamo da li je simetrina, opipavamo rukom

Page 7 of 26
 Oteenje po centralnom tipu - kontralateralna pareza mi.in.od
donje grane. Dve osn.varijacije pri oteenju CMN:
o hotimini - pareza se javlja kada bolesnik razvue usta i
pokae zube ili kada maksimalno otvori usta, ali ako se
bolesnik nasmeje, zaplae ili ispolji ma kakvu emociju,
asimetrija se isezava, jer impulsi ne dolaze do kore velikog
mozga, ve iz bazalnih ganglija
o emocionalni - pareza se javlja pri govoru, smehu ili plau, a
isezava pri hotiminoj inervaciji; u ovim sluajevima
postoji lezija smetena duboko u modanoj masi (moda u
ekstrapiramidalnom sistemu, talamusu, hipotalamusu) Levi centralni facijalis

Oteenje po perifernom tipu - ipsilateralna mlitava oduzetost miia cele polovine lica. Na str.oteenja ivca
lice je glatko, bore i crte su zbrisani, obrva sputena, oko otvoreno sa mlitavim donjim onim kapkom,
nazolabijalna brazda je plia, a ugao usta sputen.
o oko je stalno otvoreno ak i pri spavanju - lagophtalmus
(zeje oko)
o hyperacusia - preosetljivost na niske tonove zbog ot.grane
facijalisa koji in.m.stapedius
Kod pareze ove pojave su blae izraene, moe da zatvori oko, ali
ne i protiv otpora ispitivainog prsta. Moe da bude prisutan Negrov
znak - izrazitije okretanje one jabuice u polje pri pogledu navie, a
uz to se i vie podie nego normalno zbog pojaane funkcije
m.rectusa sup. i m.obliquus inf. Desni periferni facijalis

Ispitivanje miotatskih reflexa koji su pojaani kod supranuklearnih lezija, pogotovo ako su obe hemisfere
zahvaene, a snieni ili se ne izazivaju kod nuklearnih ili perfiernih lezija
o Reflex m.orbicularis oculi (McCarthy) - ekiem udarimo po gabeli/ivici one duplje/zatezanjem
m.orbicularis oculi kaiprstom i palcem od spoljanjeg ugla onog proreza prema slepooici i udarom
ekiem po kaiprstu koji razvlai pomenuti mii, a odgovor je u brzom zatvaranju oka
o Reflex m.orbicularis oris - perkusijom ekiem iznad gornje usne, pri emu dolazi do podizanja i
protruzije gornje usne. Ovaj reflex se ne via kod zdravim sem kod dece u toku 1.god.ivota, ali je
pojaan kod lezije piramidalnog puta ili extrapiramidalnog sistema.
* Prilikom bilateralnih supranuklearnih lezija i difuznih oboljenja mozga ovaj reflex moe biti pojaan
tako da gornja i donja usna budu tonino ispupene - reflex puenja.

Senzorna komponenta
- ako je oteen n.facijalis u visini ili iznad mesta na kome se odvaja chorda tympani, bolesnik nee oseati ukus slanog
(vrh jezika), slatkog (gornja povrina) i kiselog (ivice) na str.zahvaenom lezijom.
- tri boice rastvora saharina, siretne kiseline i kuhinjske soli - isplazi jezik, vatu umoimo u rastvor i ispitujemo
pomenute delove jezika, pri tome ne sme da govori niti da uvlai jezik, kako rastvor ne bi preao na zdravu str. Da li osea
ukus ili ne? Koji ukus? Gradacija po emi? Posle svakog premazivanja jezika treba oprati istom vodom.
- hypogeusia (kod puenja, upotrebe nekih lekova, psihike depresije, starosti), ageusia, parageusia

N-VIII n.vestibulocochlearis
N.cochlearis s.acusticus
pacijent treba da nam okrene jedno uvo i da ponavlja ta mi govorimo, pvro apuemo (sibilans), a onda glasnije
(vox magna). Koristimo ototipe: poj, bol, roj, gol, sud, luk, vuk, nit, bit, sed, bled, aj, raj...
on zatvori oi i kae ta uje, prislonimo sat koji polako odmiemo sve dok ne izjavi da vie ne uje,
uporeujemo da li sluh podjednako ouvan sa obe str.
Schwabachov test - prislnoti bazu viljuke na mastoidni nastavak, kada kae da vie ne uje, prisloniti na svoj
mastoidni nastavak, ako se jo uje - skraena kotana sprovodljivost tj.postoji lezija ivca.
Ako je kotana sprovodljivost dua od vazdune (normalno je obrnuto) onda je u pitanju neka promena u
srednjem uvu ili u spoljanjem unom kanalu.

Page 8 of 26
 Rinneov test - meri se vazduna provodljivost - kada prestane da uje na mastoidnom nastavku, prineti mu
ispred uha i pitati da li uje, normalno treba jo neko vreme da uje. Ako se ne uje, onda postoji neka prepreka u
spolj.unom kanalu ili u srednjem uvu.
Weberov test -aktiviramo viljuku i stavimo na teme pacijenta
o kotana sprovodljivost neoteena - ue zvuk podjednako na oba uha
o konduktivna nagluvost - bolje uje na bolesno uvo
o senzorineuralna nagluvost - bolje uje na zdravoj str.

N.vestibularis s.staticus
Nistagmus - zbog draenja polukrunih kanala. Spora faza nistagmusa ukazuje na pravac kretanja endolimfe.
Pokretanje endolimfe moemo izazvati okretanjem pacijenta na Baranyevoj stolici ili ubrizgavanjem tople (50-
55C) odnosno hladne (18-25 C) vode u spoljanji uni kanal. Ovako izazvan nistagmus kod normalnih osoba ne
sme da traje due od 3 min.
Rombergova proba - pacijent stoji mirno, spojenih stopala, prvo otvorenih, zatim zatvorenih oiju
o ako je oteen vestibularis poee da se njie, naginje ili pada kao kip
o ako je oteen cerebellum pada kao slomljeni na stranu zahvaenu iteenjem
o ako je oteen duboki senzibilitet pada samo kada su mu zatvorene oi
Test mimopokazivanjabolesnik sa zatvorenim oima isprui ruke i kaiprste, ispitiva sedi ispred bolesnika i
stavi svoje ispruene kaiprste ispred bolesnikovih
o pri oteenju labirinta ruka na ot.str.skree u pravcu obolelog vestibularnog aparata
Babinski-Weilov test (kompasni hod) bolesnik treba da napravi sa
zatvorenim oima 3-4 koraka napred i da se vrati natrag ne okreui se i ne
otvarajui oi. Kretanje napred-nazad mora da se ponovi nekoliko puta
o kod lezije vestibularnog aparata pri kretanju napred bolesnik skree na
stranu oteenog labirinta, a pri hodu unazad na zdravu stranu (slika
zvezde)
Unterbergerov test ima istu vrednost kao i prethodni, ali je jednostavniji.
Bolesnik sa zatvorenim oima gazi u mestu, visoko podiui stopala od
podloge
o ako postoji lezija, odnosno hipotonija jednog labirinta, bolesnik e se okretati na stranu zahvaenu
oboljenjem
Mourov testbolesnik se nagne trupom napred pod uglom od 90, naslanjajui glavu na ake kojima se dri tap.
Bolesnik se kree u krug oko tapa prvo na desno, a potom na levo.
o pri oteenju vestibularnog aparata bolesnik se nespretno kree prema bolesnoj a znatno spretnije prema
zdravoj strani

N-IX n.glossopharyngeus
N-X n.vagus
Faringealni reflex draenje zadnjeg zida drela, pri emu se javlja pokret gaenja odnosno povraanja. Ukoliko
je reflexni put oteen, ovaj reflex e izostati. Funkcionalno izostajanje reflexa vidi se u histeriji.
Palatinarni ili uvularni reflexispituje se draenjem patulom lateralne ili
donje povrine uvule ili mekog nepca. Odgovor je istovremeno podizanje
mekog nepca i retrakcija resice. Pri oduzetosti jedne polovine mekog nepca,
pri draenju izrazitije je podizanje zdrave polovine.
Autonomna funkcija vagusa stimulacija se izvodi pritiskivanjem one
jabuice pri emu se javlja prolazna bradikardija

N-XI n.accessorius
- ispitivanje se svodi na ispitivanje funkcija m.sternocleidomastoideusa i m.trapeziusa, pri tome se obraa panja na njihov
oblik i reljef, a potom ih palpirati kad bolesnik sagne maksimalno glavu na grudi i maksimalno je okrene u levu ili desnu
stranu
- m.sternocleidomastoideus
kod jednostrane pareze slabost se moe otkriti pri rotaciji ako ispitiva postavi svoju ruku na bolesnikovu bradu sa
strane na koju okree glavu u pravcu otpora
pri potpunoj jednostr.paralizi bolesnik ne moe potiljak da zabaci prema strain oduzetog SCM, te je lice okrenuto
prema bolesnoj str. Oduzeti mi.je mlitav, te moe da se razvije kontraktura normalnog mi.na dr.str.
Page 9 of 26
 oba SCM se mogu da ispitaju ako bolesnik savije vrat prema napred, nasuprot otporu ispitivaeve ruke
postavljene ispod bolesnikove brade. Kod obostrane paralize spinalnog dela ivca smanjena je sposobnost
okretanja vrata i bolesnikova glava pada napred ili nazad, to zavisi koja su vlakna vie oteena.
- m.trapezius funkcija se ispituje tako to se naredi da bolesnik slegne ramenima, a potom da ih podie nasuprot otporu
ispitivaevih ruku, mi.snaga se uporeuje sa obe str. Obe se mogu istovremeno ispitati kad bolesnik zabaci glavu
nasuprot otporu.
kod jednostr. paralize, rame ne moe da podigne niti zabaci, a ruka ne moe da se podigne iznad horizontale
oba oduzeta, bolesnik nije u stanju da voljno zabaci glavu unazad, ve mu glava pada napred

N-XII n.hypoglossus
Oduzetost jezika moe biti usled: supranuklearne lezije - ote.kore ili nervnih vl.koji
povezuju precentralnu vijugu i jezgra n.hypoglossusa, nuklearne lezije - ote.samih jezgri
u produenoj modini, infranuklearne lezije - ote.perifernog ivca na svom putu od jezgra
do efektora miia.
Ispitivanje:
posmatramo jezik u miru - da li ima fascikulacija ili tremora
ispitivanje pokretljivosti - desno/levo, gore/dole, napred/nazad
procena slabosti jezika - stavimo prste na obraz i kaemo mu da gura jezikom

Pregled glave

- Veliina glave retko predstavlja predmet neurolokog pregleda izuzev u deijoj neurologiji
makrocefalus - moe biti uzrokovan makrencefalijom
mikrocefalus - mikrencefalijom, lobanja je mala u odnosu na lice, koje je normalne veliine
veoma velika lobanja, koja je u kontrastu sa malim licem vidi se kod dece sa hidrocefalusom
- Oblik glave
kod kraniostenoze dolazi do preranog sraenja pojedinih sutura te se glava ne razvija pravilno ve u pravcu
sutura koja jo nije srasla, tako da glava moe biti izduena u antero-posteriornom pravcu (dolichocephalia) ili na
gore (turicephalia) ili levo-desno (brachicephalia)
- Abnormalni poloaj glave pored tortikolisa vidi se i kod tumora u zadnjoj lobanjskoj jami, prolapsa cervikalnog diskusa.
- Palpacijom moemo otkriti eventualne defekte kostiju lobanje, posle traume ili operacije, tumefakte na glavi, zadebljalu
i bolnu a.temporalis kod temporalnog arteritisa, osetljivost Valleixovih taaka, napete miie glave i vrata kod tenzione
glavobolje.
- Perkusijom lobanje kod dece moemo otkriti povean intrakranijalni pritisak po pojavi specifinog zvuka koji se naziva
zvuk naprslog lonca

Pregled vrata

- Isprekcija
kratak vrat i nizak rub kosmatog dela vidi se kod Klippel-Failove malformacije
tanak (labudov) vrat vidi se kod distrofine miotonije
inklinacija glave na jendu stranu kod tortikolisa koji predstavlja segmentnu distrofiju, kod ovog tortikolisa
nalazimo hipertrofian m.SCM na strani suprotnoj od pravca koji gleda lice bolesnika
Kod pravog tortikolisa m.SCM je skraen a kosti glave su deformisane
stalna inklinacija glave na jednu stranu moe se videti kod tumora u zadnjoj lobanjskoj jami
akutno nastala laternalna inklinacija glave praena bolovima vidi se i kod protruzije cervikalnog diska
- Palpacijom proveravamo da li ima preosteljivosti spinalnih nastavaka i paravertebralne muskulature
- Tonus vratne muskulature se ispituje tako to bolesnik sedi, levom rukom se obuhvataju miii vrata a desnom koja se
postavlja na teme bolesnika glava pokree napred-nazad, levo-desno i rotira levo-desno

Page 10 of 26
- Meningealni znaci - osim kode meningitisa, pozitivni su i kod SAH
1. ukoen vrat
2. gornji Brudinski - bolesnik lei na leima sa ispruenim nogama i rukama pored tela, ispitiva jednu ruku stavlja
na grudi bolesnika a drugu ispod glave na potiljak, zatim se lagano glava bolesnika podie i brada pribliava
grudnom kou. Pozitivan znak se sastoji iz dve komponente: iz otpora vratne muskulature na savijanje i iz fleksije
nogu u kolenima
3. donji Brudinski - bolesnik lei na leima, a ispitiva savija jednu bolesnikovu nogu u kolenu i kuku, snano je
pritiskajui prema trbuhu, pozitivan odgovor je savijanje druge noge u kolenu
4. Kernigov test - bolesnik lei na leima, ispitiva savija jednu bolesnikovu nogu u kuku dok mu je u kolenu
ispruena. Pozitivan test je ako bolesnik nevoljno savije nogu u kolenu. To isto se moe izvesti sa dve noge
istovremeno. Bolesnik ne moe da sedi u postelji sa ispruenim nogama.
5. Vujiev test - bolesnik lei na leima sa ispruenim i lako abdukovanim esktremitetima. Ruke se postavljaju u
supinaciju, a noge u spoljnu rotaciju. Pri savijanju glave, kao kod Brudinskijevog testa osim savijanja nogu u
kolenima dolazi i do pronacije aka i unutranje rotacije stopala.

Ispitivanje trupa

Koni trbuni reflexi

- receptori u koi, a efektori su miii
- gubitak ovih reflexa nema naroitu lokalizacijsku vrednost, ali zato moe da bude jedan od prvih znakova lezije
piramidalnog sistema (kod diseminovanih afekcija, apoplexije, tumora)
- esto se ne mogu izazvati i pored ouvanosti reflexnog luka - u gojaznih osoba, kod kojih se mi.kontrakcije ne mogu
uoiti zbog debelog sloja masnog tk; kod osoba sa mlitavim trbunim zidom (naglo smrale osobe); trbunih zid iz raznih
razloga zategnut (zapaljenski procesi u trbunoj duplji, meteorizam)

Izvoenje:
- najbolje je da se koa drai za vreme ekspiracije
1. epigastrini reflex - od donjeg pola sternum odn.donje ivice rebarnog luka prema pupku pri emu dolazi do
kontrakcije gornjih trbunih miia to se manifestuje uvlaenjem trbuha (in.interkostalni nn.od Th5-Th7)
2. gornji trbuni - lagano povlaenje tupim predmetom od spolja put unutra (od rebarnog luka), pri emu treba da
doe do kontrakcije miia trbunog zida na strani draenja, to se vidi kao skretanje lineje albe i umbilikusa
prema stimulisanom podruju (in.Th8-Th9)
3. srednji trbuni - na isti nain, samo u visini pupka (in.Th10)
4. donji trbuni - na isti nain, 3 prsta ispod pupka (in.Th11-Th12)

*Kada su KTR snieni ili ugaeni, duboki mini trbuni reflexi su pojaani (disocijacija reflexa kod oteenja
piramidalnog puta). DMTR se izazivaju ekiem na mestu pripoja m.rectus abdominisa na rebarni luk, pri emu se javlja
kontrakcija i pomeranje umbilikusa.
*KTR su odsutni u anesteziji, dubokom snu, komi i jakim emocijama. Ne mogu se izazvati kod dece do 6.meseca tj.sve
dok je prisutan reflex babinskog.
*KTR su pojaani kod oboljenja extrapiramidalnog sistema, naroito ako je lezija u meumozgu, gde je centar za
inhibiciju povrnih reflexa, i kod neurotiara.

Reflex m.cremastera
- povlaenjem tupe igle po koi unutranje str.butine odozdo prema navie, odgovor je kontrakcija m.cremastera sa
homolateralnim podizanjem testisa (in.L1-L2)
- ne moe se izazvati kod onih koji imaju hidrocelu ili varikocelu, ili boluju od orhitisa ili epididimitisa
- ne treba zameniti sa skrotalnim reflexom koji se manifestuje sporim crvuljastim kontrakcijama tunicae dartos, a nastaje
draenjem skrotuma ili perineuma!

Page 11 of 26
Kimeni stub
- inspekcija: razni deformiteti (kifoza, skolioza, lordoza), poremeaji u razvoju; obim pokreta tj.aktivna flexija i extenzija,
torzija ili savijanje na stranu. Odrediti 2 take na ki.stubu i narediti pacijentu da se savije napred ali bez savijanja u
kolenima - treba da doe do razmicanja taaka.
- palpacija: spazam paravertebralne musculature
- perkusija: moe da ukae na tanu lokalizaciju bola
- Lokalna kifoza je esto posledica zapaljenskih procesa u kimenim prljenovima sa konsekutivnim razaranjem
prljenskih tela i spontanim frakturama, usled ega se javlja grba (gibbus) kao kod tuberkuloznog spondilitisa ili malignih
procesa (osteoklastinih metastaza). Moe da se razvije i posle traume kime.
- Usled degeneracije intervertebralnih diskusa i osteoporoze, razvija se staraka kifoza, koja moe dovesti do potpune
ukoenosti kimenog stuba.
- Kod progresivne mi.distrofije se via izraena lumbalna lordoza zbog slabosti mm.erectores trunci, a pri poliomijelitisu
i siringomijeliji skolioza.

Ispitivanje udova
Oblik i veliina miia
- Inspekcija: da li postoji asimetrija miia ili grupe miia
- Palpacija: zdravi miii elastini, pri miotoniji i hipertrofiji tvrdi, pri pseudohipertrofiji gumasti, atrofini i degenerisani
mi.su meki, ali mogu biti i tvrdi, to se deava ako je mi.tkivo zamenjeno fibroznim
- Merenje obima ekstremiteta: za uporeivanje leve i desne str.kao orijentacione take slue anatomska ispupenja
(acromion, olecranon, gornja ivica patellae, unutranji ili spoljanji maleolus)

Pokretljivosti
- aka - stisne pesnicu, isprui i rairi prste, ponovo ih pribliava jedan drugom
- Ruje - dorzalna flexija ake, pa palmarna flexija, ulnarna i radijalna devijacija
- Lakat - flexija i extenzija podlaktice u odnosu na nadlakticu; pronacija i supinacija
- Rame - abdukcija (odvoenje nadlaktice od grudnog koa u vodoravan poloaj), adukcija (prebacivanje ake na suprotno
rame), flexija (ispruiti ruku i dizati iznad glave), extenzija (zabacivanje ispruenih ruku nazad), ext.rotacija (savije u
laktu, podlaktica u supinaciji, pa se tada podlaktica maximalno okrene u polje), int.rotacija (ruka se savije u laktu sa
podlakticom nadole i pozadi kao da hoe da dohvati zadnji dep na pantalonama na suprotnoj str)
- Donji extremiteti - savija, isprui i iri prste, dorzalno i plantarno flektira stopalo, rotira u polje odn.unutra
- Koleno - potkolenica se savija to je vie mogue prema butini, a potom da se isprui
- Kuk - flexija (savijanje butine prema trbuhu), extenzija (polaganje bolesnika na suproti bok i povlaenje butine unazad),
adukcija (povlaenje noge unutra), abdukcija (u polje), ext.i int.rotacija (uvrtanjem stopala u polje i unutra pri opruenoj
nozi)

Page 12 of 26
Miina snaga
Ruke
flexori prstiju - ispitiva svoje kaiprste i srednje prste postavi u bolesnikove dlanove i zahteva da stisne pesnice, prema
jaini se procenjuje da li je snaga ovih mi.ouvana ili oslabljena; ako ispitiva sa lakoom moe da izvue svoje prste iz
bolesnikovih stisnutih aka, snaga flexora je oslabljena znaajno
m.felexor digitorum prof. (n.medianus i n.ulnaris) - savija distalne falange 2.-5.prsta, a ispitiva pokuava da ih oprui
m.flexor digitorum sublimis (n.medianus) - savija srednje falange, ispitivanje na isti nain
mm.interossei et lumbricales (n.medianus I-II, n.ulnaris III-IV) - prsti savijeni u proximalnim falangama, a ispitiva pokuava da ih
ispravi protiv otpora bolesnika
extenzori prstiju - aka treba da bude u pronaciji, a zglob ruja stabilizovan; prsti bolesnika treba da budu isprueni a
ispitiva pokuava protiv otpora pritiskom na metakarpofalangealne zglobove da ih volarno savije
abduktori - bolesnik dri prste ispruene i rairene, a ispitiva hvatajui sa strane dva susedna prsta pri vrhovima, svojim
palcem i kaiprstom pokuava da bolesnikove priljubi jedan uz drugi; prema otporu procenjujemo snagu
aduktori - bolesnik isprui i rairi prste, a ispitiva postavi svoje kaiprste sa unut.str.pri vrhovima bolesnikovih prstiju kada
bolesnik protiv otpora pokuava da priblii jedan prst drugom
extenzor palca - ispravi palac, a ispitiva pokuava da mu savije prvo distalnu pa prox.falangu
flexor palce - bolesnik savije palac, a ispitiva protiv njegove snage pokuava da mu ispravi palac
abduktor palca - dlan okrene navie, ispitiva postavi olovku u ugao koji palac zaklapa sa dlanom i zahteva da bolesnik
imobilizira palac, a on pokuava da bolesnikov palac savije prema olovci u dist.i prox.zglobu
aduktor palca - isprui sve prste, pri emu palac zauzima poloaj od 90 u odnosu na ostale prste, ispitiva postavi svoj
kaiprst na unut.ivicu palca bolesnika i zahteva da ovaj privede palac ostalim prstima
flexori ake bolesnik okrene aku u supinaciju, stegne pesnicu i savije je prema podlaktici, ispitiva pokuava da isprui
bolesnikovu aku, pri emu se vide jako napete tetive ovih miia
extenzori ake bolesnik savije ruku u laktu, a potom dozalno savije stisnutu pesnicu, ispitiva jendom rukom pritiskuje na
savijenu bolesnikovu podlakticu, a drugom obuhvata bolesnikovu pesnicu, pokuavajui da je savije prema volarno
biceps bolesnik vrsto semiflektira ruku u laktnom zglobu, ispitiva hvata svojom desnom akom bolesnikovu podlakticu
iznad ruja, pokuavajui da ispravi bolesnikovu ruku
triceps bolesnik svoju nadlakticu dovede u horiontalni poloaj i nepotpuno flektira svoju podlakticu, ispitiva svojom
desnom akom obuhvata donju treinu bolesnikove podlaktice i pokuava da je savije prema nadlaktici, emu se bolesnik
opire
m.deltoideus bolesnik isprui ruku i odmakne od tela, ispitiva stavi aku na m.deltoideus, a drugu na bolesnikovu
podlakticu, gurajui je prema telu bolesnika, bolesnik tei da protiv otpora ispitivaeve ruke podigne svoju nadlakticu u
horizontaan poloaj, pri emu se mogu sasvim dobro opipati konture napetog deltoideusa
m.supraspinatus bolesnik abducira nadlakticu u horizontalan poloaj i pokua da je ponovo privede telu, protiv otpora
ispitivaeve ruke postavljene na donju i unutranju str.bolesnikove nadlaktice
m.serratus anterior bolesnik postavi dlan ispruene ruke na zid i gura u njega, ispitiva opipa zategnutost miia izmeu
kime i unutranje ivice lopatice

Noge
flexori butine i bedra (m.psoas major et minor i m.iliacus) bolesnik savije nogu u kuku i kolenu, ispitiva podvlai svoju
ruku pod potkolenicu bolesnika tako da akom obuhvati butinu bolesnika odmah iznad kolena, a potom pokuava da ispravi
savijenu nogu, emu se bolesnik opire
extenzori butine (m.glutealis) bolesnik lei potrbuke podiui butinu od postelje, ispitiva svojom rukom pritiskuje
butinu iznad potkolene jame i pri tom procenjuje kolika je snaga glutealnih miia
abdukcija butine (mm.gluteus medius et minimus, m.prifotmis, satorius i tensor fasciae latae) bolesnik lei sa ispruenim
nogama i pokuava da pomeri nogu u stranu protiv otpora ispitivaa
adukcija butine (mm.adductor longus, brevis et magnus, mm.gracilis et pectineus) - bolesnik lei sa ispruenim nogama i
pokuava da sastavi noge protiv otpora ispitivaevih ruku, koje su stavljene s unutranje strane
fleksori potkolenice (mm.biceps femoris, popliteus, semimembranosus i semitendinosus) bolesnik lei potrbuke, s
jednom nogom savijenom u kolenu, a ispitiva hvata bolesnikovu savijenu potkolenicu preko Ahilove tetive i pokuava da je
obori prema postelji, emu bolesnik opire
ekstenzor potkolenice (m.quadriceps femoris) bolesnik lei na leima s ispruenim nogama, ispitiva podvue svoju jednu
ruku ispod jedne bolesnikove noge, oslanjajui sa akom na koleno druge noge; drugom rukom pritiskuje ispruenu i od
postelje podignutu nogu kao polugu, teei da je savije u kolenu
plantarna fleksija stopala bolesnik lei na leima i gura ispitivaevu aku, postavljenu na tabanu ispod prstiju
bolesnikovog stopala
dorzifleksija stopala bolesnik stoji na petama odiui to je mogue vise vrhove stopala od podloge protiv opora
ispitivaeve ake, postavljane na dorzalnu stranu stopala (Dr.nain: bolesnik lei, stopalo se to je mogue vise dorzalno
flektira, a ispitiva hvatajui bolesnikovo stopalo iznad prstiju pokuava da ga savije prema plantarno)

Page 13 of 26
Miini tonus
- bitno je da se bolesnik potpuno relaxira
- ispitiva uhvati bolesnikovu ruku prox.i dist.od jednog zgloba, pa pasivno pokree dist.deo; prvo u jednom pravcu, zatim
u svim pravcima
- Test padanja ruke - ako bolesnik dri pasivno oputene ruke pored sebe, a ispitiva ih naglo podigne pa pusti,
hipotonina odn.atonina ruka e odmah pasti, dok e se druga zadrati u novom poloaju
Modifikacija: bolesnik lei na leima sa relaksiranim udovima, ispitiva obuhvati bolesnikovu butinu i kad se
uverio da se maximalno opustio, naglo trgne prema navie
o atonija - distalni deo potkolenice se nee podizati od podloge, a bolesnikovo stopalo e samo promeniti
mesto na postelji
o hipertonija - potkolenica e se podii od postelje i krae vreme biti ispruena, kao da je neto ometa da se
savije, kao da postoji opruga u potkolenoj jami koja spreava sputanje potkolenice, a tek potom se
lagano sputa na postelju
- Test tresenja ramena - ispitiva stane iza bolesnika, uhvati ga za rame i brzo potrese napred-nazad
extrapiramidalna hipertonija - obim pokreta zahvaene ruke je smanjen
cerebelarna hipotonija - obim pokreta vei nego na zdravoj ruci
- Test klaenja nogu - bolesnik sedi na stolu tako da mu potkolenice slobodno vise, uhvatimo mu stopala, podignemo
potkolenice do horizontale pa ih naglo pustimo, nastupie klaenje sa progresivnim smanjivanjem amplituda pokreta, tako
da e se klaenje zaustaviti posle 6-7 oscilacija
hipotonija - obim pokreta i vreme trajanja oscilacija bie produeno
ekstrapiramidalna rigidnost - vreme klaenja nogu je skraeno
spastiki povien tonus - vreme klaenja je skraeno, a pored toga je izmenjen i kvalitet pokreta (prema napred je
opseniji nego prema natrag i esto ima karakter cikcak linije)

Refleksi
Pre nego to se perkusionim ekiem udari na odgovarajue mesto za izazivanje odgovarajueg refleksa, ispitiva treba da
opipa tetivu miia.

Na rukama
Refleks m.brachioradialisa - ispitiva jednom rukom obuhvati pacijentove obe ake i savije pod uglom od 45, a
ugao izmeu podlaktice i nadlaktice iznosi 90, opipa stiloidni nastavak i udari ekiem iznad tog mesta; ako lei,
bolesniku stavimo ruke na stomak sve ovo isto radimo, odgovor: trzaj podlaktice prema nadlaktici.
Ako je pojaan refleks osim fleksije ake, imamo i fleksiju prstiju
Refleks m.bisepsa brachii - levim palcem se palpira tetiva bicepsa i zatim se perkutuje ekiem po palcu, ako
lei onda je nadlaktica na podlozi, a podlaktica i aka na trbuhu, odgovor: podlaktica ide ka nadlaktici
Refleks m.tricepsa brachii - napipa se tetiva kod olekranona i zatim se perkutuje ekiem, odgovor: laka
ekstenzija podlaktice
Pri oteenju sedmog vratnog segmenta umesto ekstenzije podlaktice javie se fleksija (poto je C6 zajedniki za
fleksore i ekstenzore, u ovakvim sluajevima fleksori su u prevazi) - inverzni ili paradoksalni refleks tricepsa

Page 14 of 26
 Skapulohumeralni reflex (ispituje se samo ako postoji sumnja da je oteen C4-C5) ekiem se udari po vertebralnoj ivici lopatice,
odgovor: elevacija skapule uz istovremenu adukciju i spoljanju rotaciju humerusa
Refleks m.deltoideusa (C5-C6) ekiem po inserciji u predelu srednje treine humerusa sa spoljanje strane nadlakta, odgovor:
abdukcija nadlaktice
Refleks m.pectoralisa majora - bolesnikova nadlaktica se postavi u meupoloaj izmeu abdukcije i adukcije, a ispitiva postavi prst
preko tetive pektoralnog miia na mestu njene insercije na humerus i zatim udari perkusionim ekiem po prstu, odgovor: adukcija i laka
unutranja rotacija ruke
Pronatorni refleks - podlaktice treba da budu u semifleksiji a ake u polupronaciji, udarom perkusionim ekiem po kapitulumu ulne
dobijamo odgovor: lak trzaj podlaktice i pronaciju ake
Znaajan je u ranoj dg.lezije piramidalnog puta, jer blago pojaanje jednog od ovih reflksa moe da bude prvi znak oteenja
kortikospinalnog puta.
Refleks fleksora ake - bolesnik okrene svoje podlaktice i ake u poloaj supinacije, a pri tom lako flektira prste, ispitiva udari
perkusionim ekiem bilo po poprenom karpalnom ligamentu ili po tetivama flaksora ake, odgovor: brza fleksija ake i prstiju
Nije stalan refleks kod zdravih osoba, a jako je pojaan kod bolesnika sa oteenjem piramidalnog puta esto do klosnua.
Refleks fleksora prstiju ake - u bolesnika sa oteenjem piramidalnog puta mogu se izazvati refleksi fleksora prstiju, koji su u stvari jako
pivieni normalni refleksi teko uoljivi kod zdravih osoba. Izvoenje: bolesnik okrene dlanove navie sa semiflektiranim prstima i postavi
ake sa dorzumom na kolena, ispitiva postavi svoj kaiprst i srednji prst na volarnu stranu semiflektiranih bolesnikovih prstiju i udari
ekiem po svojim prstima, odgovor na istezanje fleksora osetie se, a i videti, jer e sva etiri bolesnikova prsta napraviti trzaj u smislu
fleksije.
Mayerov refleks osnovne falange - dolazi do tonike kontrakcije zbog promena samog miinog tonusa, od vee vanosti prisustvo nego
izostanak ovog refleksa, koji se normalno ne nalazi kod dece mlae od dve godine, kao i ako postoji oteenje piramidalnog puta. Izaziva
se pritiskom na bazalnu falangu drugog, treeg ili etvrtog prsta na bolesnikovoj aci, pri emu se javlja nehotian pokret palca i to
ekstenzija bazalne i fleksija distalne falange, uz opoziciju karpalne kosti.
Lerijev refleks - i ovaj refleks je tonian, izvodi se tako to ispitiva jednom svojom rukom uhvati ospruenu omlitavljenu ruku bolesnika
u visini donje treine podlaktice, a drugom rukom hvata i naglo savija bolesnikovu aku u zglobu ruja prema podlaktici, odgovor:
kontrakcija m.bicepsa i m.brachioradialisa, te e se ruka savijati u laktu.

Na nogama
Patelarni refleks (refleks m.quadricepsa) - perkusionim ekiem se udari po tetivi koja povezuje patelu sa
tibijom, odgovor: istezanje m.quadricepsa femoris. Kontrakcija moe biti neznatnog intenziteta, zbog ega je
potrebno jednom rukom palpirati mii pri izvoenju refleksa, ugao izmeu potkolenica i butina treba da bude
neto vei od 90.
Ako ispitiva eli da uporedi intenzitet kontrakcije
miia na levoj i desnoj butini, on treba da rairi prste
tako da palac lei na jednom, a ostali prsti na drugom
m.quadricepsu.
Ako bolesnik lei, njegove noge treba da budu lako
flektirane u kukovima i kolenima, ispod kolena se
podmetne jastuk ili ispitiva svoju nedominantnu ruku
podvue ispod bolesnikovih kolena, stopala treba
tabanima da dodiruju postelju.
Ugaen patelarni refleks naziva se Westphalovim
znakom. Odsustvo ili snienje ovog refleksa susree se u
stanjima koma, narkoze, polineuritisa, tabesa dorzalisa i
tekih toksemija.
Pojaan patelarni refleks pratilac je lezije piramidalnog
puta, izuzev u fazi cerebralne diashizije, odn.modanog oka.
Ahilov refleks - vie naina:
o ako je bolensik pokretan, klei na stolici tako da mu stopala slobodno vise, ispitiva udara perkusionim
ekiem po Ahilovoj tetivi, odgovor: trzaj stopala u smeru plantarne fleksije
o leei poloaj - ispitiva jednu bolesnikovu nogu lako flektira u kolenu i kuku, a butinu abducira da bi
poloio potkolenicu savijene noge na donju treinu potkolenice ispruene noge. Jednom svojom akom
ispitiva blago potiskuje stopalo u pravcu dorzalne fleksije, da bi zategao Ahilovu tetivu.
Da bi se uporedio ovaj refleks na obe noge, kod leeih bolesnika potrebno je da lei potrbuke sa savijenim
nogama u kolenima, ispitiva jednom svojom akom lako flektira bolesnikova stopala prema dorzalno i udari
perkusionim ekiem.
Refleks miia tabana (Rossolimo) - pacijent lei na leima, ispitiva kratko udara ekiem ili srednjim prstom
ake po jagodicama 2. i 3.prsta, normalno nem aodgovora, ali pri poveanoj miinoj razdraljivosti javlja se brza
plantarna fleksija svih prstiju.

Page 15 of 26
 Plantarni refleks - tupim predmetom se prevlai po
tabanu od pete prema prstima, normalno e uslediti
plantarna fleksija prstiju. Ovaj refleks se javlja posle
prve godine ivota. Moe da bude izmenjen u smislu
inverzije, toninog refleksa i znaka Babinskog.

Nenormalnosti miinih refleksa

- U zavisnoti od msta i opsenosti lezije miini refleksi mogu
biti samo snieni (hiporefleksija), ugaeni (arefleksija) i
pojaani (hiperrefleksija)
Refleks Babinskog - najkonstantniji pratilac oteenja
piramidalnog puta. Sastoji se od dorzalne fleksije palca i
lepezastog irenja ostalih prstiju.
Ako su istovremeno oteene bazalne ganglije i
piramidalni put, ovaj refleks se ne dobija.
Modifikacije:
Oppenheimov refleks - bolensik lei na leima,
a ispitiva palcem svoje ruke jako pritisne
prednju ivicu tibije, klizei odozgo prema
skonom zglobu, ako postoji oteenje
piramidalnog puta, odgovor je isti
Gordonov znak - izvodi se pritiskom na miie
potkolenice
Schafferov znak - izaziva se pritiskom na
Ahilovu tetivu

Ispitivanje motorne funkcije

*Hughlings Jackson hijerarhija motornih centara mnogi se danas ne slau s ovom klasifikacijom
1. spinomuskularni sistem obuhvata elije prednjih rogova kimene modine i njihove homologe u jezgrima
modanog stabla, koji omoguavaju najelementarnije pokrete delova tela
2. bazalne ganglije i motorni centri kore cerebruma za izvoenje mnogo kompleksnijih pokreta
3. prefrontalni reanj tu se raaju inicijative i ideje za smiljen odn.hotimian pokret

Ekstrapiramidalni sistem
- funkcije pojedinih delova ovog sistema
strijatum kontrolie grube voljne pokrete za koje nije potrebno ulagati posebne napore panje
palidum osigurava osn.mi.tonus za voljne pokrete
suptalamika jedra izazivaju ritmike pokrete ukljuujui hodanje
nc.ruber predstavlja relejno mesto izmeu cerebellum i kore velikog mozga te posredno uestvuje u koordinaciji
i regulaciji pokreta
supstancija nigra glavni kontrolni centar gama-sistema u modanom stablu
- neuroloki pozitivni znaci koji se mogu javiti kod oteenja ovog sistema se dele na
1. hiperkinetike (nema posebnih testova, pokreti se lako uoavaju)
a. horeiki pokreti brzi, neritmiki i nehotimini
b. atetozni spori, crvuljasti, nehotimini i mogu da budu posledica istovremenog grenja ekstenzora i
fleksora, abduktora i aduktora
c. balistiki zahvataju proksimalne delove udova to daje sliku grubog bacakanja ekstremiteta
2. hipokinetike
a. rigidnost povien tonus svih miia, koji onemoguavaju izvoenje brzih pokreta, zbog ega se javlja
akinezija

Page 16 of 26
- Test padanja glave bolesnik lei na leima, oputenih miia i zatvorenih oiju, ispitiva podvue aku pod njegov
potiljak i polako podie, kada se uveri da ne zatee miie vrata, on puta glavu da slobodno padne na podlogu, kod
zdravih pada slobodno, a kod lezije EPS pada sporo (ovaj test je negativan pri oteenju piramidalnog puta)
- Diskretni znaciznak suavanja rime okuli pri ispitivanju pokretljivosti bulbusa ispitiva gleda da li se rime okuli
suavaju kada okree oi maksimalno udesno ili ulevo, normalno irina rima je simetrina. Znak supercilije kod
nekih bolesnika moe se primetiti podizanje obrve na strani prema kojoj su krenute one jabuice, kao posledica tonike
kontrakcije eonih miia.
- Test sa knjigom normalno pri hodu ovek mae rukama, od dijagnostikog je znaaja ako se primeti da su ekskurzije
klaenja jedne ruke vee, a druge manje. Smanjene ekskurzije automatskih pokreta ruke pri hodu su posledica izostanka
centralnih impulse za automatske pokrete, koji dolaze iz prvobitnih motornih centara (pallidum). Bolesniku se da nalog da
hoda, pri tome ne sme da ima nita u rukama. Ako ispitiva eli da se uveri u to da je izostanak automatskih pokreta jedne
ruke posledica lezije EPS, on moe izvriti inhibiciju zdrave strane na taj nain to e dati bolesniku da nosi neki predmet.
U ovakvim sluajevima dolazi do aktiviranja ugaenih automatskih pokreta na bolensoj strani.
- Frontalni ploaj aka u stavu mirno kod oveka su dlanovi okrenuti prema spolj.str.butina, tako da ravan u odnosu
na frontalnu ravan iznosi 45. Pri oteenju EPS usled prevlasti abduktora i pronatora dlanovi su okrenuti unazad tj.ravan
dlanova postaje paralelna frontalnoj ravni.
- Rastojanje izmeu rairenih prstiju aka normalno su jednaka. Ako je rastojanje izmeu dva prsta malo ili su skoro
potpuno spojena to je znak lezije EPS.
- Ako bolesnik dri ruke ispruene i zatvori oi, pa pesnice imaju sklonost da skrenu put unutra i nadole, to je isto tako
znak oteenja EPS.
- Ako se bolesniku da nalog da isprui ruke i da stisne pesnice, normalno dolazi do lake dorzalne fleksije pesnica, u nekim
sluajevima dorzalna fleksija izostaje, a u nekim sluajevima umesto nje dolazi do volarne fleksije (isto spada u diskretne
znake). Isti je sluaj ako tonus mi.sa radijalne ili ulnarne str.nije podjednak, to e imati za posledicu skretanje pesnice na
str.mi.koji su u prevazi - radijalna ili unlarna devijacija pesnica.
- Micrographia u poetku pisanja slova su normalne veliine, pa postaju sve sitnija i sitnija.

Piramidalni sistem
- Piramidalni znak ukazuje iskljuivo na oteenje centralnog neurona, a ni u kom sluaju prenadraenost
kortikospinalnog puta.
Patelarni klonus (serija ritmikih pokreta aice u pravcu gore-dole) bolesnik lei na leima ispruenih nogu,
ispitiva palcem i kaiprstom jedne svoje ake dobro fiksira gornju ivicu patele, a zatim naglo i odseeno potisne
aicu prema potkolenici, trdudei se da je zadri u tom poloaju.
Ako je oteen piramidalni put, javie se ritmiki trzaji m.quadricepsa femorisa, to se vidi kao pokreti aice
Klonus stopala (serija ritmikih naizmeninik pokreta fleksije i ekstenzije stopala pri naglom istezanju m.tricepsa
surae) ispitiva svojom levom akom pridrava bolesnikovu potkolenicu, savijajui mu nogu u kolenu, a
desnom uhvati vrh stopala i napravi brzi dorzifleksioni trzaj
Pravi klonus je neiscrpan tj.postojae dok god deluje sila koja istee odgovarajui mii i uvek je ritmian.
Pseudoklonus se odlikuje manjim brojem pokreta, koji nisu pravilni ni ritmini i brzo se iscrpljuju (sree se kod
osoba sa povienim dubokim miinim refleksima)
Test pronacije ake bolesnik isprui ruke napred sa dlanovima okrenutim navie ili nanie, na str.oteenja,
pored tendencije sputanja ruke, zapazie se i postepeno okretanje ake iz poloaja supinacije u poloaj pronacije
tj.dlan e se okretati prema unutra ako je bio okrenut navie ili u polje ako je bio dlan okrenut nanie.
*Sklonost ka sputanju ruke je izrazitija kada se na ispruene bolesnikove ruke deluje kakvom silom ispitiva
poduhvati i pridrava bolesnikove podlaktice i ake tako da one ugodno lee na ispitivaevim podlakticama, ako
ispitiva naglo izvue svoje ruke tako da bolesnikove ostanu bez oslonca, paretina ruka spustie se za nekoliko
cm u odnosu na zdravu ruku.
Zdruen pokret palca jedan od vrlo ranih znakova oteenja piramidalnog puta ispitiva uhvati vrsto zglob
ruja bolesnikove ruke iji je dlan okrenut navie, bolesniku se naloi da savije prste izuzev palca, svojom
drugom rukom sa isto tako savijenim prstima ispitiva zakai polusavijene bolesnikove prste i zahteva od
bolesnika da vue svom snagom.
Ako postoji i najblaa spastika oduzetost ake, polako e se savijati palace prema dlanu, to se ne vide kod
zdravih osoba.
Barreov test bolesnik legne potrbuke, savije noge u kolenima, tako da potkolenice slobodno lebde u vazduhu,
na oboleloj str.potkolenica e poeti polako da se sputa prema postelji
Mingazzinijev test bolesnik treba da lei na leima i da podigne noge sa savijenim kolenima pod uglom od 90,
potkolenica obolele noge bre e poeti da se sputa prema podlozi
Page 17 of 26
 Ispitivanje cerebeluma
Odravanje ravnotee
- da li bolesnik moe da se podigne u uspravan stav, kao i da li moe bez tue pomoi da stoji i hoda
Rombergov test
stoji u stavu mirno tako da stopala budu tesno priljubljena jedno uz drugo, odmah e se videti da on to nije u
stanju, bolesnik e poeti da se ljulja i to dosta grubo i ako ga ispitiva ne pridrava, pae
pozitivan Romberg se via i pri oteenju vestibularnih aparata, kao i zadnjih funikula kimene modine
lezija zadnjih funikula moi e da odri ravnoteu samo kad dri oi otvorene

Koordinacija pokreta
- cerebelarna ataksija se moe ispoljavati kao hipermetrija (pokreti poveanih amplitude), hipometrija (smanjenih obima
pokreta), dizmetrija (nesposobnost tanog odmeravanja rastojanja, brzine i amplitude pokreta)

Proba prst-nos - ruka i prst su isprueni, a pacijent treba da dodirne vrh nosa prvo otvorenih pa zatvorenih oiju
hipometrija prst zavrava pre nosa
hipermetrija prebacuje ciljm prst zavrava iza nosa

Test zaustavljanja ruku bolesniku se daje nalog da podigne ruke iznad glave i da ih dri u uspravnom poloaju, potom
se zahteva od njega da ruke naglo spusti u vodoravan poloaj tj.da ih dri u poloaju ispruenom ispred sebe. Na
str.obolele hemisfere cerebeluma ruka se zaustavlja u nioj ravni.

Test hiperpronacije dri napred ispruene ruke sa dlanovima okrenutim navie, a ispitiva zahteva da brzo okrene
podlaktice i dlanove nanie, na oboleloj str.pronacija ake e biti znatno izrazitija

Test crtanja linija ispitiva nacrta dve uspravne linije i zamoli bolesnika da ih vodoravnom crtom spoji, kod oteenja
cerebeluma linija nije vodoravna nego pri svakom pokuaju ide ispod kraja druge crte i biva dua nego to treba

Test peta-koleno lei na leima i treba petom jedne noge da dodirne koleno druge ispruene noge prvo otvorenih, a
potom i zatvorenih oiju. Poremeena koordinacija postaje ubedljivija ako se zahteva od bolesnika da petom klizi od
kolena prednjom ivicom potkolenice prema stopalu. Kod zdravih osoba peta e klizati po pravoj liniji, a kod osoba ija je
koordinacija poremeena u cikcak liniji.

Dijadohokineza
- bolesnik sa semiflektiranim rukama u laktovima treba brzo da izvodi pokrete
supinacije i pronacije aka
- ako potoji oteenje, pokreti e biti usporeni
- bolesnik treba da se osloni proksimalnim delovima dlanova o sto i brzo da lupka
prstima o podlogu, ako su pokreti jedne ake sporiji, radi se o hipodijadohokinezi, a
ako su jako usporeni i nespretni o adijadohokinezi

Baranyev test
- ispitiva sedi naspram bolesnika, prua svoju ruku sa ispruenim kaiprstom prema bolesniku i zahteva da pokree ruke
gore-dole, levo-desno (pokret kao krst), pri emu se linije seku u taki koju predstavlja ispitivaev prst
- bolesnikova ruka e promaiti i udaljiti se od cilja u smislu oteene hemisfere cerebeluma

Fenomen odbijanja
- poremeaj koee funkcije antagonista ogleda se u Gordon-Holmesovom fenomenu odbijanja
- bolesnik dri ruku savijenu pod pravim uglom u zglobu lakta ispred svojih grudi, a ispitiva pokuava da bolesnikovu
ruku ispravi, hvatajui je iznad zgloba ruja i poteui je u suprotnom pravcu. Kad ispitiva oseti da bolesnik snano vue
svoju podlakticu prema svome grudnom kou, naglo pusti. Zbog nesposobnosit brze relaksacije flexora i brze kontrakcije
antagonista extenzora, bolesnik e se udariti pesnicom u grudi, iako mu je unapred skrenuta panja da to ne rtreba da se
dogodi

Page 18 of 26
 Ipitivanje rukopisa
- bolesniku kaemo da napie reenicu -
makrografija (velika i nepravilna slova),
mikrografija (mala slova, kod Parkinskonizma)

Proba govora
- na vrh brda vrba mrda, prva srpska brdska
ariljerska brigada, prvo srpsko parobrodsko
drutvo
- dizartrija - moe da bude odvojeno na slogove ili
sliven govor

Dimic-Vujieva proba (proba koenja)

- dve ruke usmerene su jedna ka drugoj sa
ispruenim kaiprstima, traimo da naglo priblii
prste ali da se ne dodirnu
- intencioni tremor - kada se prsti priblie dolazi
do drhtanja prstiju gore-dole

Ispitivanje sinergije pokreta

- sinergija je sposobnost izvoenja kompleksinh pokreta, to je mogue samo ako su funkcije cerebeluma ouvane
- asinergija - gubitak te sposobnosti
- u stojeem stavu - ispitiva stavi ruke oko pacijenta kao kada ga pridrava ali ga ne dodiruje, traimo da se savije unazad
koliko god moe: normalno (savija kolena), patologija (ne savija)
- leei stav - bolesnik lei na leima razmaknutih nogu, sa prekrtenim rukama na prsima te pokua da se uspravi u
sedei poloaj, ako su mu dovoljno snani trbuni miii, zadak izvrava lako bez napora. Meutim, kod osobe sa
oteenjem cerebeluma pri pokuaju da sedne primetie se da ulae vidan napor te e ispruene noge podizati visoko od
postelje ili e se okretati trupom na jednu pa na drugu str.da bi se oslonio na lakat i potpomogao pri uspravljanju. Na
str.lezije po pravilu noga e se vie podizati nego na zdravoj str. umesto da podie trup, bolensik podie noge.

Test kaiprst-nos i peta-koleno

- u simptome izmenjene priguivake sposobnosti cerebeluma
spada i bradyteleokinesia
- pri probi kaiprst-nos, kao da odjednom prestane priliv
impulsa da se dovri zapoeti pokret, ruka se zaustavi pred
ciljem da bi se najzad, uz intencioni tremor pokret usporeno
nastavio i zavrio.

Nistagmus i devijacija oiju

- u sluaju lezije jedne hemisfere malog mozga one jabuice
su blago okrenute prema zdravoj strani
- ukoliko je u pitanju tumor pontocerebelarnog ugla nistagmus
je grublji pri okretanju oiju na stranu lezije, a finiji i bri
prema zdravoj str.

Prepoznavanje teine
- bolesniku se stave istovremeno u obe ake predmeti iste veliine i oblika, a razliite teine, treba da proceni koji je
predmet laki, a koji tei
- nesposobnost da diferencira teinu predmeta - abarognezija

* Ataksian hod - zbog oteenja hemisfera pada na obolelu str.

Page 19 of 26
 Ispitivanje senzibiliteta
Povrni senzibilitet
I - Osetljivost za dodir
1) Povrinski dodir - bolesnik treba da zatvori oi, osetljivost se ispituje vatom, pipiriem ili lakim dodirom
simetrino na licu, ruci, nozi, telu i treba da kae da li osea podjednako
Ako pone da osea promenu kvaliteta dodira, onda vuemo liniju od mesta gde osea prema mestu gde osea
drugaije ili ne osea.
anestezija - gubitak oseaja
hipoestezija - smanjenje oseaja
2) Grublji dodir - ispituje se glavom iode, bolensik treba da odgovori tupo im oseti dodir
3) Taktilna lokalizacija - bolesnik poto oseti dodir, rukom treba da pokae mesto gde je dodirnut, sve vreme mora
da dri zatvorene oi
4) Taktilna diskriminacija (razlikovanje da su dve take istovremeno dodirnute) - ispituje se ako postoji sumnja na
oteenje senzitivne kore Weberovim estarom, prvo na zdravoj strani tela, a potom se uporeuje sa bolesnom
Na dlanovima prag iznosti 1cm, na stopalima 3cm, na leima 6-7cm.
Kod supkortikalnih oteenja odgovori su ispravni ukoliko su kraci estara razmaknuti neto vie nego normalno,
dok pri kortikalnim oteenjima postoji tendencija da se brkaju jedan ili dva istovremena dodira, bez obzira na to
koliko su vrhovi estara jedan od drugog udaljeni.

II - Osetljivost na bol
- izvodi se pomou igle, koa se boce iglom, a bolesnik treba da napravi raziku izmeu bola i dodira, kad oseti bol, treba
odamh da kae, ispitujemo obostrano, a treba da uporedi da li osea isti intenzitet drai na obe strane
osetljivost za bol sniena - hipalgezija
potpuna neosetljivost na bol - analgezija
preosetljivost na bolne stimuluse - hiperalgezija
- u patolokim sluajevima doivljavenje bola moe da zakasni, u ovakvim sluajevima bolni nadraaji su sprovoeni samo tankim C-
vlaknima (tabes dorzalis) i zbog toga je bol dugotrajan i neprijatan
- u drugim sluajevima ima tendenciju da se iri ili zrai od mesta draenja kada je neophodno da bolesnik objasni i tano lokalizuje
gde sve osea bol
- pri oteenjima PNS-a (periferni nerv u regeneraciji) i CNS-a (oteenja talamusa) minimalne drai mogu da izazovu intenzivan bol,
to je poznato kao hiperpatija

III - Osetljivost na toplo i hladno

- ispitivanje se vri pomou staklenih epruveta napunjenih toplom i hladnom vodom, bolesniku su oi zatvorene, a
ispitiva dodiruje as jednom, as drugom epruvetom, bolesnik treba da kae da li osea toplo/hladno ili samo dodir
- ugaena osetljivost za termike drai via se kod siringomijelije i hematomijelije, kao i kod centralne gliomatoze i
tumora oko centralnog kimenog kanala

- Nenormalan oseaj u odsustvu specifine drai u vidu trnjenja, bridenja, arenja, peckanja, iganja - paresthesia
- Pogrena interpretacija taktilnih i bolnih stimulacija, koje se oseaju kao peenje ili golicanje - dysesthesia
- Bolesnici nisu u stanju da tano lokalizuju mesto stimulacije, ve senzacije doivljavaju na udaljenim mestima -
allesthesia ili synesthesia
- Ako bolesnici lokalizuju mesto draenja na suprotnoj strani tela (najee se via kod histerije) - allochiria

Duboki senzibilitet
- oseaj poloaja i pokreta naziva se kinesthesia
- oseaj zategnutosti miia je myesthesia

Oseaj poloaja i pokreta

Fenomen imitacije bolesnik zamuri, onda njegovu ruku ili nogu postavimo u neki poloaj, a on mora to da
imitira
Poremeaji oseaja poloaja nogu - od bolesnika se trai da sa sastavljenim stopalima stoji mirno, a uz to da
muri da bi se iskljuili ulni utisci vida ako je osetljivost za poloaj oteen, on nee moi da odri ravnoteu.
Page 20 of 26
 Poremeaji oseaja poloaja na rukama bolesnik isprui ruke unapred, a pri tome dri zatvorene oi na strani
oteenja dubokog senzibiliteta ruka e se sputati ili podizati, a prsti se nevoljno kretati, svega toga bolesnik nije
svestan (pseudoathetosis)
Ispitiva uhvati placem i kaiprstom jedan prst bolesnika (sa strane, ne preko nokta i jagodice prstiju) i pomera u
nekom pravcu (napred/nazad/levo/desno), a on mora da kae u kom je pravcu pomeren prst

Oseaj vibracije (pallesthesia)

stopalo zvune viljuke postavljamo na mesta kotanih prominencija i pitamo ta osea (zujanje ili dodir)
* Kod siringomijelije moe biti ouvana osetljivost poloaja uz ugaenu palesteziju.
* Intenzitet percepcije vibracija smanjuje se sa strou, naroito na donjim ekstremitetima.
* Oteenje vibracije se nalazi i pri oteenju mozga, naroito talamusa.

Testiranje dubokog bola i pritiska (grub dodir)

Ispituje se stiskanjem miia, odn.tetiva, pritiskom na ivac na mestima na kojima je blizu koe ili pritiskom na
testis ili one jabuice, bolesnik treba da kae da li osea
Veoma je znaajan test kod oboljenja perifernih nerava, tabesa dorzalisa i oboljenja miia.
Bolesnici sa tabesom dorzalisom imaju poveanu toleranciju na pritisak Ahilova tetiva je neosetljiva na pritisak
(Abadieov znak), kao i n.ulnaris (zank Biernackog)

Kortikalni senzibilitet
Ispitivanje senzitivne nepanje istovremeno se drae identina mesta na obe strane tela iglama, vatom ili
jagodicama prstiju, pri tome on muri; bolesnik e stimulacije oseati samo na jednoj strani, a na drugoj nee
(suprotnoj od oteenja parijetalnog renja)
Stereognozija (prepoznavanje oblika predmeta dodirivanjem) bolesniku koji dri zatvorene oi, se stavi u aku
bilo koji predmet (klju, olovka, dugme), pri tom zahteva da ga bolesnik opipa i imenuje
Ako nije u stanju astereognozija ili taktilna agnozija
Barognozija (prepoznavanje teine predmeta) ispitivanje se vri istovremenim stavljanjem predmeta iste
veliine, oblika i teine u obe ake, bolesnik treba da proceni koji je predmet laki a koji tei.
Nesposobnost je baragnosis - ako se u oboleli ekstremitet stavljaju predmeti razliite teine, bolesnik nee biti u
stanju da zapazi razliku.
Grafestezija (sposobnost prepoznavanja na koi napisanih slova i brojeva) tupom iglom se ispisuju slova ili
brojevi po bolesnikovoj koi pri emu on dri zatvorene oi i govori koje je slovo ispitiva napisao
Prostorna diskriminacija (raspoznavanje dve take) sposobnost da se istovremeno bockanje sa dve igle osea
kao dve drai. Izvodi se pomou Weberovog ili obinog estara.
Rastojanje je najmanje na jeziku (1mm), pa na jagodicama prstiju (2-4mm), dlanu (8-12mm), leima (preko 20-
30mm)
Autotopagnozija (gubitak moi identifikacije i orijentacije na telu ili odnosa pojedinih delova tela) bolesnik nije u stanju
da imenuje pojedine prste, kako na svojoj tako ni na tuoj aci (agnozija prstiju Gerstmann). Tei poremeaj, obino
prolaznog karaktera posle akutnih vaskularnih oboljenja mozga, kada bolesnici ne mogu da prepoznaju koja im je leva, a
koja desna ruka ili polovina tela anosognosia.

Oteenje perifernih ivaca

Plexus cervicalis (C1-C4)
- oteenje: slabost ili oduzetost, sa atrofijom m.scalenus mediusa, m.levatora scapulae, dijafragme
- nadraenost: okcipitalna neuralgija (ispoljava se jakim bolnim napadima, lokalizovanim na povrini koe potiljka i vrata,
ali nikad u unutraljosti lobanjske duplje, bolovi se pojaavaju pri smejanju, kijanju, kalju, pokretima glave), gr
dijafragme

Plexus brachialis (C5-Th1)

N.thoracicus longus (C5-C7)
oteenje: nemogunost podizanja ruke u stranu, a kada se ruka isprui napred, unutranja ivica lopatice odvaja se
od grudnog koa i tri unazad kao krilce (scapula alata) zbog oduzetosti m.serratusa iji je zadatak da fiksira
lopaticu uz grudni ko
Page 21 of 26
N.axillaris (C5-C6)
oteenje: bolesnik nije u stanju da podigne ruku
lateralno u horizontalni poloaj
najee je povreen frakturom ili dislokacijom glave
humerusa ili direktnim padom na rame

N.musculocutaneus
oteenje: nemogunost flexije podlaktice i istovremene
supinacije ake
ako se bolesniku da nalog da isprui ruke napred i
okrene dlanove nagore, on nee biti u stanju da to uradi
sa rukom na kojoj je oteen pomenuti ivac, dok je ne
savije u laktnom zglobu, pa i tada ne potpuno
paraliza ovog ivca kelnerska ruka
via se posle trauma vrata i ekstenzije gornjeg dela
brahijalnog pleksusa, a kod starijih i kod rupture druge
tetive m.bicepsa

N.radialis
ako se bolesniku da nalog da isprui ruke i okrene
dlanove napred kao da gura neki predmet, on nee moi
da digne aku sa oteenim ivcem visea aka
povreda nastaje zbog pritiska u pazuhu, pri iaenju
ramenog zgloba, frakturi humerusa ili radijusa,
posekotini
ako je n.radialis oduzet, gase se reflexi m.tricepsa i m.brachioradijalisa

N.medianus
postoje mnogi testovi:
o bolesniku se da pare papira da ga uhvati sa palcem i kaiprstom obe ake i da papir zadri, bolesniku e
se lako izvui papir iz prstiju bolesne ake, jer ne moe da flektira distalnu falangu palca
o posmatramo veliinu ugla izmeu maksimalno rairenog palca i kaiprsta, koji mora da bude 90 ili neto
vei, dok je prilikom oteenja nerva uvek manji
o grebanje vrhom kaiprsta po stolu kad se na sto osloni aka bolesnik ne moe da flektira distalnu
falangu kaiprsta, pa e umesto grebanja samo lupkati jagodiicom kaiprsta o sto
o test mlina ako se od bolesnika zatrai da zavue prste jedne ake izmeu prstiju druge ake i da
okree palce jedan oko drugog na oduzetos str.palac e mirovati

N.ulnaris
bolesniku se da da dri perkusioni eki izmeu palca i kaiprsta, poto je adukcija palca oslabljena, bolesnik
eki nee moi da dri uhvaen za kraj drke u horizontalnom poloaju, ve e padati u vertikalan poloaj
posmatranje kako bolesnik stee pesnicu nee moi da stisne u pesnicu mali i domali prst

Page 22 of 26
 Fromentov test bolesnik izmeu palca i kaiprsta obeju aka uhvati papir, zateui ga, pri tome umesto adukcije
palca nastaje plexija falange palca

Plexus lumbalis
N.femoralis
prilikom visokih lezija: ne moe da savije butinu prema trbuhu, a potkolenicu ne moe da oprui, reflex
m.quadricepsa je snien ili ugaen
niska oteenja: ne dovode do paralize m.psoasa, te je mogua flexija butine prema trbuhu, kao i podizanje trupa
iz leeeg u sedei poloaj, ali zbog oduzetosti m.quadricepa bolesnik je u hodu nestabilan i ne moe da se penje
uz stepenice

N.obturatorius
povreda dovodi do slabosti adukcije i spoljanje rotacije butine
kod starih osoba moe da doe do tzv.opturatorske hernije, koja se manifestuje pored pomenute miine slabosti
jo i bolovima sa unut.str.butine i kolena Howship-Rombergov sindrom

Plexus sacralis
N.ischiadicus
bolesnik ne moe da savija potkolenicu zbog prevlasta m.quadricepsa pa pomera nogu unapred
kod oteenja L4 i L5 bol ide iz lumbalnog dela, unutranjim delom i zavrava se na malom prstu, a kod oteenja
L5 i S1 bol zavrava u palcu
ispitujemo Lazarevievim manevarom

N.tibialis
ne moe da izvri plantarnu flexiju prstiju, ugaen Ahilov reflex i nema plantarni reflex
nije u stanju da stoji na prstima
kod starih paraliza usled prevlasti extenzora stopala bolesnik gazi samo petom sa uzdignutim stopalom od
podloge

N.peroneus
nemogunost podizanja prednjeg dela stopala od podloge, te bolesnik ne moe dorzalno da flektira stopalo, ovo
dovodi do karakteristinog hoda, koji je mogu samo ako bolesnik visoko podie potkolenicu da ne bi vrhovima
prstiju zapinjao o podlogu
ako se od bolesnika zatrai da hoda na petama, on to nee biti u stanju, jer e na str.oteenja n.peroneusa stopalo
biti kao prilepljeno za podlogu zbog oduzetosti miia prednje loe potkolenice
istovremeno testiranje ouvanosti mi.koje in.n.tibialis i n.peroneus bolesnik sedi na stopalima oslonjenim na
pod, treba da naizmenino podie stopala od podloge, oslanjajui as na prste, as na pete; nemogunost
podizanja stopala pri opiranju na pete znak je oteenosti funkcije extenzora stopala (n.peroneusa), nemogunost
podizanja stopala pri opiranju na prste je znak lezije n.tibialisa

Page 23 of 26
 Sindrom epikonusa (L4, L5, S1, S2)
oduzetost miia in.od oba
ischiadicusa, ugaen Ahilov reflex i
gubitak senzibiliteta za sve kvaliteta u
in.podruju ischiadicusa

Sindrom konusa (S3, S4, S5)

oteenje ovog dela kimene modine
karakterie se gubitkom senzibiliteta
sedalnog predela i unut.str.butine u
vidu jahaih akira, nemogunost
defekacije, mikcije i seksualnih
funkcija

Cauda equina arei i probadajui

bolovi poinju u krstima i kreu
nanie u obe noge za razliku od
ishijadikusa, plus bolovi u ano-
genitalnom predelu

Probe zamorljivosti

- Test zamaranja kapaka - od bolesnika se trai da gleda u prst ispitivaa koji dri na oko 45 iznad horizontale oiju
bolesnika, posle kraeg vremena kapci se lagano sputaju
- Zamaranje govorne muskulature se postie ako bolesnik glasno broji. Posle 30 do 50 bolensik izgovara brojeve
nedovoljno razumljivo - dizartrino, anartrija je prestanak govora. Ukoliko se zamor odn.dizartrija ne javi do 100 test
treba prekinuti
- Testiranje drugih miia - ramene muskulatrue (treba da podie ruke iznad glave) ili muskulature karlinog pojasa
(une i ustane vie puta)
- Test kod jednostrane ptoze - ako svojim palcem ispitiva podigne sputeni kapak, doi e do nevoljnog sputanja drugog
kapka, koji nije bio sputen
- Prostigminski test - posle registrovanja stanja zahvaenih miia (npr.padanje kapka posle 2 min ili dizartrija kod
brojanja do 30), aplikuje se 2-3 ampule Prostigmina sa jednom ampulom Atropina i.m. Stanje zahvaenih miia se prati
naredna dva sata i registruje da li dolazi do povlaenja slabosti i u kojoj meri.

Page 24 of 26
 Literatura

1. Nikoli M. Propedevtika i tehnika neurolokog pregleda. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1980.

2. Levi Z. Neuroloka propedevtika i dijagnostika. Papiruss Beograd, 1997.
3. Mumenthaler M, Mattle H, Taub E. Fundamentals of Neurology: An illustrated guide. Thieme Stuttgart - New
York, 2006.
4. Rohkamm R. Color atlas of Neurology. Thieme Stuttgart - New York, 2004.
5. Ropper A, Brown R. Adams and Victors Principles of Neurology, 8th Edition. McGraw Hill, 2005

Page 25 of 26