FRAKTALNA MEHANIKA

1
Seminarski rad X/2008

Zoran mati, 1157/08


Univerzalne fizike konstante i
njihova zakonitost

1. Uvod

Vekovima ljudi pokuavaju da razumeju prirodu.
Primeeno je da u njoj vlada odreeni red i poredak. Razvojem
nauke dolo se do zakona koji opisuju tu ureenost i
omoguavaju razumevanje pojava koje se deavaju u prirodi.
Fiziki zakoni predstavljaju povezanosti i nain na koji priroda
funkcionie iskazane, najee, pomou matematikih formula i
iskaza. U jednainama koje predstavljaju zakone prirode
figuriu veliine (koeficijenti) koji se nazivaju univerzalne
fizike konstante. Univerzalne su zato to predstavljaju
univerzalno svojstvo prirode i tano su odreene (konstantne)
vrednosti. Pomou ovih veliina definiu se prirodne jedinice.
Univerzalne fizike konstante su polazna osnova za
razumevanje zakona prirode i sistematizaciju ljudskih znanja o
prirodi (Koruga, 2008). To je zato to su utkane u zakone
prirode i predstavljaju princip dejstva u prirodi. Mogu da budu
odreene dimenzije, izraene pomou osnovnih mernih, jedinica
kao to je brzina svetlosti (

). ; a mogu biti bezdimenzione

veliine kao to je konstanta fine strukture , koja karakterie
jainu elektromagnetne interakcije. Dimenzione fizike
konstante zavise od izbora mernih jedinica u kojima se
izraavaju i teko mogu biti predviene teorijskim
razmatranjima dok su bezdimenzione fizike konstante
nezavisne i predstavljaju iste brojeve. Svi fiziki zakoni se
mogu izraziti pomou bezdimenzionih fizikih konstanti (istih
brojeva) procesom zvanim bezdimenziona analiza
(www.wikipedija.org ) ili analiza u sistemu apsolutnih jedinica.
U sistemu apsolutnih jedinica neke veliine imaju sledee
vrednosti:

...
( Koruga, 2007). Poredak fizikih konstanti od najvee
do najmanje dat je u tabeli 1. Kada se 1 sekund i 1 metar,
prestavljeni preko istih brojeva, dovedu u meusobni odnos
dobijaju se sledee vrednosti:

Iz gornjeg izraza se vidi da je u sistemu apsolutnih
jedinica brzina nano veliina, a njena reciprona vrednost
jednaka je brzini svetlosti u vakumu. Ove injenice ukazuju na
to da je ivot na planeti zemnji determinisan datim svojstom
brzine (videti Koruga, 2007). Slina analiza se moe sprovesti sa
fizikim konstantama.
"Ako drite ruku na usijanoj pei,
minuti vam izgledaju kao sati, a
ako ste sa lepom devojkom sati
vam izgledaju kao minuti"
A. Ajntajn


2



Broj Naziv Simbol Vrednost jedinica
Loshmidtova
konstanta
n
0
2.68676310
25

1. Avogadrov broj N
A
6.0221499(47) 10
23
mol
-1
Parces pc 3.0856780810
16
m
Spec. naelektrisanje
elektrona
M
e
-1.7588196210
11
C/kg
Astronomska
jedinica
AU 1.4605362110
11
m
2. Jozefova konstanta K
j
4.83597898(19) 10
14
H
z
V
-1
3. Brzina svetlosti u
vakumu
c 2.99792458 10
8
ms
-1
4. Ridbergova
konstanta
R
H
109.73731568549(83)
10
5


m
-1
Standardna
atmosvera
atm 1.01 32510
5
Pa
5. Faradejeva konstanta F 9.64853415(39) 10
4
Cmol
-1
Molarna zapremina
idealnog gasa
V
m
22.41410 L/mol
6. Osnovno stanje
vodonika
n/a 13.6057 eV
7. Molarna gasna
konstanta
R 8.314472(15) JK
-
1
mol
-1

Druga radiaciona
konstanta
c
1
1.43876910
-2
mK
8. Konstanta fine
struktre
7.297352533(27) 10
-3
-
9. Konstanta Vinovog
zakona pomeranja
b 2.8977686(51) 10
-3
mK
10. magnetska konstanta
0
1.256637061.. 10
-6
N A
-2
11. Stefan-Bolcmanova
konstanta
5.670400(40) 10
-8
W m
-2

K
-4
12. Plankova masa m
p
2.1767(16) 10
-8
kg
13. Borov radijus a
0
0.5291772083(19) 10
-
10
m
14. Gravitaciona
konstanta
G 6. 673(10) 10
-11
m
3
kg
-1
s
-
2
15. Elektrina konstanta
0
8.8541871710
-12
Fm
-1
16. Komptonova talasna
duina

c
2.426310215(18) 10
-12
m
17. Hartijeva energija E
h
4.35974381(34) 10
-18
J
18. Elementarno
naelektrisanje
e 1.602176462(63) 10
-19
C
19. Bolcmanova
konstanta
k 1.380653(63) 10
-23
JK
-1
20. Borov magneton
b
9.27400899(37) 10
-24
JT
-1
21. Nuklearni magneton
n
5.05078317(20) 10
-27
JT
-1
22. Masa deuterona m
d
3.34358309(26) 10
-27
kg
23. Masa neutrona m
n
1.67492716(13) 10
-27
kg
24. Masa protona m
p
1.67262158(13) 10-
27
kg
25. Jedinica atomske
mase
m
u
1.66053873(13) 10
-27
kg
26. Tomsonova
konstanta

e
0.665245854 10
-28
m
2
27. Masa elektrona m
e
9.10938188(72) 10
-31
kg
28. Plankova konstanta h 6.62606876(52) 10
-34
Js
29. Dirakova konstanta 1.054571596(82) 10
-34
Js
30. Plankova duina l
p
1.6160(12) 10
-35
m
31. Plankovo vreme t
p
5.3906(40) 10
-44
s
Tabela 1: Univerzalne fizike konstante


3


Na primer, ako se konstante sa poetka tabele 1
Avogadrov broj i Jozefova konstanta dovedu u medjusobni
odnos dobiju se sledee vrednosti:

,
Isti red veliina se dobija i kada se u meusobni odnos
dovedu Plankova duina i Plankovo vreme, konstante sa kraja
tabele:

Slini rezultati se dobijaju i za ostale konstante iz tabele
kada se dovedu u meusobni odnos; uporeivanjem se dobijaju
mikro i nano veliine sa jedne strane i makroskopske sa druge.
Iz ove analize fizikih konstanti sledi da sile prirode imaju
sinergijsko dejstvo na materiju, pa stoga i na ivot. Verovatno su
njihove vrednosti bile odluujue pri nastanku ivota na zemnji i
univerzuma kakvog ga danas vidimo.
Osim sinergijskog dejstva sila prirode analiza fizikih
konstanti pokazuje da postoji zakonitost unutar fizikih
konstanti. Meusobni odnos 1. i 2. konstante priblino je isti
(bar istog reda..) meusobnom odnosu 31. i 30. konstante ; 3. i
4. sa 28 i 27 i tako redom. U tabeli 2 je prikazana ta zavisnost.
Jedan od zakljuaka je da postoji simetrija u zakonima fizike,
odnosno izmeu makroskopskih i mikroskopskih fizikih
konstanti. Kakav je efekat ove zakonitosti na izgled i svojstva
prirode i na ivot?! Moda to svojstvo doprinosi
ureenosti..Zakonitost nije ba najpravilnija. Mogue je da neke
fizike konstante nedostaju ili da su neke zalutale. Dodavanjem
novih fizikih konstanti i ta teko uoljiva zakonitost nestaje.
Mogue je da je zakljueno skroz promaeno, stoga
zakljuke u ovom delu uzeti sa rezervom!

... ...

... ...

... ...

Prema teoriji pulsiranja intermedijalnog polja postoji
devet jednaina koje povezuju univerzalne fizike konstante.
Mogu se dobiti osnovne veze najvanijih univerzalnih fizikih
konstanti, pri emu se jedna uvek moe izraziti preko druge:

4

1.

2.

3.

;
5.

;
6.

;
7.

;
8.

;
9.

.

2. Gravitaciona konstanta G
Godine 1687. Isak Njutn je napisao delo Matematiki
osnovi prirodne filozofije i u njemu izloio zakone koji danas
predstavljaju osnovu klasine mehanke. Njutnovi zakoni su
univerzalni zakoni prirode formulisani na osnovu posmatranja i
eksperimenata. Ovim zakonima mogue je opisati kretanja
materijalnih tela. Osim toga Njutn je otkrio i zakon kojim se
objanjava gravitaciona interakcija. Prema ovom zakonu svako
telo privlai svako drugo silom srazmernom masi tih tela.
Intenzitet sile gravitacije opada sa poveavanjem rastojanja
izmeu tela. Zavisnost sile od masa tela i meusobnog rastojanja
otkrivena je empirijski.

U jednaini za silu gravitacije na slici 1 pojavljuje se
univerzalna gravitaciona konstanta. Njena vrednost se dobija
tako to se izraz za silu gravitacije izjednai sa izrazom za drugi
Njutnov zakon ( ) pri emu se ubrzanje a zamenjuje sa
ubrzanjem sile zemljine tee g (9,806 m/s). Ako se telo mase m
2

nalazi na povrini zemnje (mase

,
prenika

) sledi:

Univerzalna gravitaciona konstanta je sinergija ubrzanja
(spoljno dejstvo na masu) i specifine povrinske gustine (koju
ima masa na unutranjosti povrine koja je okruuje)...(Koruga,
2008). Povezuje silu sa leve strane sa veliinama sa desne
strane.
Njena najea interpretacija je sledea: Gravitaciona
konsanta brojno je jednaka sili kojom se privlae dva tela ije su

Slika 1: Sila gravitacije: ilustracija i
izraz (www.wikipedija.com)

5
mase po jedan kilogram, na rastojanju od jednog metra
(Ivanovi, 2000).

3. Brzina svetlosti c
Godine 1676. Danski astronom Olaf Remer otkrio je da
je brzina svetlosti konana vrednost. Posmatrajui obrtanje
Jupiterovih meseca oko jupitera Remer je uspeo da prorauna
brzinu svetlosti dosta neprecizno. Pre njega G. Galilej je imao
neuspeo pokuaj. 1926. g. Majkelson je izveo eksperiment
pomou kojeg je izraunao brzinu svetlosti sa malom grekom.
Danas se zna da je njena brzina u vakumu 299 792 500 m/s. U
drugim sredinama ima razliite vrednosti zavisno od elektrinih
i magnetnih svojstava sredine jer je svetlost jedan vid
elekromagnetnog zraenja. Brzinom svetlosti se prostiru samo
one estice koje nemaju masu u stanju mirovanja. Ovaj
zakljuak proishodi iz Ajntajnove Specijalne teorije
relativnosti. Prema ovoj teoriji brzina svetlosti je ista u svim
inercijalnim sistemima i to je maksimalna brzina kretanja u
univerzumu (Drugi postulat STR). Najznaajniji zakljuak STR
je ekvivalentnost energije i mase (maloj koliini mase odgovara
ogromna koliina energije) koja se iskazuje uvenom relacijom:

Posledica ovog zakona je da materijalna tela ne mogu
dostii brzinu svetlosti jer bi pri toj brzini masa tela bila
beskonana, pa bi bilo potrebno uloiti beskonano mnogo
energije za dostizanje te brzine (www.ad.loznica.com). Jedna od
prvih potvrda da je ova teorija zakon prirode dobijena je kada su
baene atomske bombe na Hiroimu i Nagasaki.
Brzina svetlosti je univerzalna fizika konstanta i predstavlja
jednu od najznaajnijih veliina u STR. S obzirom na to da se
sekund moe izmeriti preciznije od metra, brzina svetlosti je
iskoritena za precizniju definiciju metra: metar je rastojanje
koje svetlost pree u vakumu za vreme od 1/299 792 500
sekunda.

4. Plankova konstanta
Godine 1900-te nemaki naunik Maks Plank izloio je
teoriju zraenja crnog tela. Crno telo potpuno apsorbuje upadno
zraenje svih talasnih duina. Toplotno zraenje je emitovanje
elektromagnetnih talasa od strane tela na raun svoje unutranje
energije. Na osnovu klasinih zakona statistike fizike i
termodinamike nije se moglo doi do valjanog izraza za
spektralnu emisionu mo. Rejli-Dinsov zakon slagao se sa
eksperimentalnim rezultatima samo u oblasti veih talasnih
duina. Spektralna emisiona mo u oblasti malih talasnih duina
(ultraljubiasto podruje) neogrenieno je rasla prema ovom
zakonu, to je nazvano ultraljubiastom katastrofom.

Slika 2: Ilustracija I postulata
STR: svako kretanje je relativno
(www.ad.loznica.com)

Slika 4: Plankov (puna linija) i Rejli-
Dinsov zakon (isprekidana linija)
zraenja crnog tela


Slika 3: potvrda formule E = mc
2

6
Kako bi doao do krive koja e se slagati sa
eksperimentalnim rezultatima Plank uvodi nove hipoteze kojima
tvrdi da se energija emituje (apsorbuje) diskontinualno u vidu
kvanata, i da je energija kvanta srazmerna frekvenciji
oscilovanja (zraenja): . Uz pomo ove dve hipoteze dolazi
do zakona zraenja crnog tela:

(ii, 2002).
Gde su: c-brzina svetlosti u vakumu, k-bolcmanova
konstanta, h-plankova konstanta.
Do konstante h Plank je doao merenjem apsorbovane
energije fotonskog fluksa na razliite povrine u istom intervalu
vremena.Raunskim putem je doao do rezultata da postoji
konstantna veliina koju svi rezultati merenja sadre bez ostatka
(Vaskovi, 1997). Fitovanjem eksperimentalnih rezultata u
gornju jednainu Plank je uspeo da izrauna tu konstantu h, koja
je kasnije po njemu dobila ime:

Uvrtavanjem ove konstante u Plankovu hipotezu za
energiju ( ) dobija se jednaina koja je bila polazna
jednaina Ajntajnu za fotonsku hipotezu i de Brolju za hipotezu
univerzalnosti talasno-korpuskularnog dualizma. U de Broljevoj
hipotezi Plankova konstanta predstavlja vezu izmeu talasnih
svojstava i estinih svojstava materije:

Ove hipoteze oznaile su dolazak nove naune teorije,
kvantne mehanike. Plankovom konstantom se odreuje da li je
odreeni sistem, pojava, veliina u domenu klasine ili kvantne
mehanike ili izmeu..Ako je dejstvo sistema ( manje
od 10
-34
, sistem je kvantni; za vrednosti vee od 10
-30
sistem se
tretira kao klasini; a za vrednosti izmeu 10
-30
i 10
-34
sistem je
klasino-kvantni (DNK) i domen je prouavanja nove teorije,
fraktalne mehanike (Koruga). Hajzembergovo naelo
neodreenosti je jedan od kljunih principa kvantne mehanike.
Prema naelu neodreenosti nije mogue istovremeno odrediti
poloaj i brzinu estice,odnosno to se tanije pokuava meriti
poloaj estice, manje tano se moe izmeriti brzina (Hoking,
2006b). Veliina pomou koje se formulie relacija
neodreenosti je Plankova konstanta:

Proizvod neodreenosti koliine kretanja i neodreenosti
koordinate ne moe da bude manji od Plankove konstante. Isto
vai za vreme i energiju:
, (Sproull, 1963)




Slika 5: Natpis na
nadgrobnoj ploi Maksa
Planka: U ovoj kui
predavao je Maks Plank,
pronalaza elementarnog
kvanta dejstva h, od 1889 do
1928. g.


7
Plankova konstanta je univerzalna fizika konstanta, ije
je znaenje zapisano na spomen ploi Maksu Planku: U ovoj
kui predavao je Maks Plank, pronalaza elementarnog kvanta
dejstva h, od 1889 do 1928. Godine. (www.wikipedija.com)


5. Hablova konstanta H
Oko 1930.g. ameriki astronom Edvin Habl otkrio je da
se univerzum iri. Do ovog otkria Habl je doao prilikom
prouavanja spektra svetlosti udaljenih zvezda. Primetio je da se
spektralne linije galaksija pomeraju prema crvenom delu
spektra. To znai da dolazi do promene frekvencije i talasne
duine svetlosti koja dolazi od zvezda. Objanjenje ovog
fenomena daje Doplerov efekat: do promene frekvencije i
talasne duine dolazi prilikom kretanja izvora talasa u odnosu na
prijemnik. Na osnovu toga Habl je izveo zakon irenja
univerzuma:

,

gde je: -brzina odmicanja izvora svetlosti, -promena
talasne duine, -brzina svetlosti.
Brzina udaljavanja galaksija na osnovu crvenog pomaka
je:
,

gde je H-Hablova konstanta, R-udaljenost galaksija
Kombinovanjem ove dve jednaine dobija se vrednost
Hablove konstante:

(Vaskovi, 1997)

injenica da se univerzum iri dovela je do pretpostavke da su
se u jednom trenutku u prolosti galaksije nalazile blizu jedna
druge, odnosno da se sva materija nalazila na veoma malom
delu prostora. Iz toga je proizila teorija velikog praska. Hablova
konstanta predstavlja koeficijent kojim se univerzum iri. Prema
mnogim predvianjima zahvaljujui tolikoj vrednosti Hablove
konstante univerzum e se iriti beskonano. Da je ta vrednost
manja za veoma mali iznos u jednom trenutku bi sila gravitacije
nadjaala inercijalnu silu irenja i dolo bi do velkog saimanja.
Ipak postoji i miljenje da je Hablov zakon irenja univerzuma
nauna zabluda. To je zbog toga to je uoen isti crveni pomak
kod galaksija koje se nalaze u bilo kom pravcu u odnosu na
zemlju. Galaksije se, znai, radijalno udaljuju u odnosu na
zemlju. Ovo bi moglo da znai da se veliki prasak odigrao u
sunevom sistemu (Vaskovi, 1997). Demant tome je
Penrouzovo objanjenje da se univerzum ravnomerno iri i da u
svakoj njegovoj taki to irenje izgleda isto. Situacija se moe
uporediti sa duvanjem balona ako se zamisli da su take na


Slika 6: Ilustracija irenja
univerzuma

8
povrini balona galaksije. Prilikom duvanja balona od bilo koje
take balona e se ostale take ravnomerno udaljavati (Penrouz,
2004). Da li se takvo neto zaista deava i pri irenju
univerzuma? Potvrda teorije velikog praska je otkrie
pozadinskog zraenja. Jedna od tvrdnji Hablovog zakona je da
je brzina udaljavanja galaksija proporcionalna udaljenosti
galaksija. Posredstvom ovog zakona utvreno je da postoje
galaksije koje se udaljavaju od zemlje brzinom od 100 000 km/s.
To znai da veoma brzo mogu dostii brzinu svetlosti i stii u
beskonanost. S obzirom da se galaksije ubrzano kreu postavlja
se pitanje: koja je sila odgovorna za to ubrzavanje?
6. Sistematizacija fizike pomou univerzalnih
fizikih konstanti

Britanski matematiar i fiziar Roder Penrouz, napravio
je sistematizaciju fizike na osnovu univerzalnih fizikih
konstanti G, c i h. Na slici 7 prikazana je ta sistematizacija:





























Galilejevska
fizika

Njutnovska
fizika
Specijalna
teorija
relativnosti
Opta
teorija
relativnosti
Kvantna
mehanika
Fraktalna
mehanika
Integralna
fizika
Kvantna
teorija polja
G

h
G
h

h
G
Slika 7: Odnos razliitih fizikih teorija (Koruga, 2008)


9

Sa slike se vidi da se iz Galilejeve fizike razvila
dananja fizika. Tri fizike teorije su proistekle iz te poetne
Galilejeve fizike. Svaku od njih odreuje jedna univerzalna
fizika konstanta. Poslednjih godina radi se na objedinjavanju
svih fizikih teorija. Tri ralanjene teorije, proistekle iz
Galilejeve fizike, sintetiu se meusobno i daju nove fizike
teorije. Tako fuzijom Specijalne teorije relativnosti i kvantne
mehanike dobija se kvantna teorija polja. U ovoj teoriji se tvrdi
da broj estica bilo koje vrste ne mora da bude konstantan.
Svaka estica ima svoju antiesticu. Pri susretu estice i njene
antiestice dolazi do njihovog potiranja uz oslobaanje energije.
Par estica-antiestica moe da nastane iz iste energije.
Kvantna elektrodinamika (teorija elektrona i fotona) daje veoma
precizna predvianja i predstavlja najbolju kvantnu teoriju polja.
Sjedinjavanjem kvantne mehanike i opte relativnosti nastaje
kvantna gravitacija. Fiziki efekti kvantne gravitacije su vani
jedino na veoma maloj skali veliina poznatoj kao Plankova
duina (10
-35
m). (Penrouz, 2004). Univerzalne fizike konstante
G i h odreuju zakone nove teorije, fraktalne mehanike.
Postavlja se pitanje: kako je spojena Plankova konstanta h
(konstanta kvantnog karaktera) sa njutnovskom mehanikom, a
gravitaciona konstanta G (konstanta klasinog karaktera) sa
kvantnom mehanikom? Uglavnom, fraktalna mehanika trebalo
bi da objasni fenomen ivota (Koruga, 2007).

7. Objedinjenje fizike
Cilj dananje teorijske fizike je objedinjavanje svih
fizikih teorija u jednu teoriju. Ajntajn je zadnjih godina svog
ivota bio u potrazi za objedinjenom teorijom. Nije doao do
ove jedinstvene teorije verovatno zato to nije prihvatio kvantnu
mehaniku, i zato to se u njegovo vreme malo znalo o
nuklearnim silama. Danas je oveanstvo dosta blie
ostvarivanju Ajntajnovog sna o objedinjenju fizike. Sa slike 4
se vidi da se objedinjujua fizika dobija spajanjem kvantne
teorije polja, opte teorije relativnosti i fraktalne mehanike. Na
koji nain se mogu objediniti teorija relativnosti, teorija
gravitacije i teorije koje opisuju jaku, slabu i elektromagnetnu
interakciju?

Odgovor na ovo pitanje moda e dati teorija struna.
Prema ovoj teoriji najmanji gradivni elementi prirode nisu
kvarkovi, ve male vibrirajue strune. One su toliko male da se
verovatno nikada ne mogu videti, jer bi za dokazivanje
njihovog postojanja trebalo napraviti akcelerator estica veliine
sunevog sistema. Zbog toga to se valjanost ove teorije ne
moe proveriti pitanje je da li je teorija struna nauna teorija ili
filozofija (videti Hoking. 2006a, 2006b, BBC-jevu seriju
Elegant universe). Prema Vaskoviu (Vaskovi, 1997) teorija
pulsiranja intermedijalnog polja je teorija pomou koje je

Slika 8: Ilustracija etiri sile prirode
(www.ad.loznica)

10
mogue objediniti sve zakone u jedan u kojem bi postojala jedna
univerzalna fizika konstanta (u kojoj bi bile objedinjene sve
ostale).

8. Antropiko naelo
Naunici poput Ajntajna, prouavajui prirodne zakone
i posmatrajui beskonani prostor koji nas okruuje, zakljuili
su da je univerzum u kome se nalazimo ravnomeran i
jednoobrazan. Zato je to tako? Odgovor na ovo pitanje daje
antropiko naelo: Vaseljenu vidimo onakvu kakva jeste zato
to postojimo. Antropiko naelo formulisao je astrofiziar
Brendon Karter 1973.g. u svom predavanju povodom 500
godina od roenja Kopernika (www.wikipedija.com). Postoje
dve verzije antropikog naela: slabo i jako. Slabo antropiko
naelo govori o tome da se veliki prasak odigrao pre oko 14
milijardi godina zbog toga to je to vreme koje je potrebno da
proe da bi nastao inteligentan ivot. To je vreme za koje su
nastali svi hemijski elementi iz eksplozija prvih generacija
zvezda, obrazovala se druga generacija zvezda (kod nekih
planete) i evolucija od jednostavnih organizama do bia koja
postavljaju pitanja sutine. Jako antropiko naelo tvrdi da
postoje drugi univerzumi, ili drugaije oblasti ovog univerzuma,
ali da su samo u ovom naem poetni uslovi bili tako podeeni
da su se prolaskom vremena stvorili uslovi za nastanak
inteligentnog ivota. Dakle odgovor jakog antropikog naela je
da je vaseljena takva kakvu je vidimo jer da nije tako mi ne
bismo ni postojali.

U zakonima fizike postoji veliki broj fizikih konstanti
koje su tano odreene vrednosti. Ispostavlja se da su vrednosti
ovih konstanti fino podeene da omogue razvoj ivota. Na
primer, da je vrednost elementarnog naelektrisanja malo
drugaija ne bi dolo do eksplozija supernova i oslobaana
gradivnih elemenata ivota u vasionu. Ili, da razlika masa
protona i neutrona nije priblino jednaka masi elektrona ne bi se
dobilo oko 200 stabilnih nukleotida koji grade elemente i
predstavljaju osnovu hemije i biologije. Takoe, da je vrednost
kosmoloke konstante bila drugaija na poetku ne bi uote ni
dolo do formiranja zvezda i galaksija itd. Praktino, fizike
konstante su tako podeene da bi odstupanje bilo koje od tih
vrednosti dovelo do potpuno drugaijeg univerzuma i verovatno
nemogunosti nastanka inteligentnog ivota. Da li je to samo
srean splet okolnosti? S. Hoking poredi taj zakljuak sa
situacijom u kojoj bi se naao opor majmuna koji udaraju u
dirke pisaih maina. Veina otkucanog bila bi obino smee, ali
pukim sluajem jedan bi napisao ekspirov sonet! (Hoking,
2006a,2006b) Osim fizikih konstanti i drugi parametri na
planeti zemlji su tako natelovani. Magnetno polje planete
zemlje je takvih svojstava da omoguava opstanak ivota (titi
iva bia na Zemlji od kosmikog zraenja); udaljenost od

11
sunca, vreme obrtanja oko sopstvene ose, i oko sunca, raljef
planete, poloaj meseca i temperatura mrnjenja i gustina vode i
dr. su parametri koji omoguavaju optimalne uslove za ivot.
Dimenzionalnost univerzuma (tri ravne dimenzije
prostora, i ostale zakrivljene) u kome se nalazimo takoe
je bitan faktor za ivot. Kada bi univerzum imao dve
ravne dimenzije prostora umesto tri, ne bi bilo mogue
postojanje sloenih organizama. U sluaju veeg broja
ravnih dimenzija dolo bi do gubljenja energije u tim
dodatnim dimenzijama, pa na primer, gravitaciona sila ne
bi opadala sa kvadratom rastojanja to ne bi dovelo do
stvaranja sunevog sistema u kome se planete kreu po
stabilnim putanjama. Teko je porei injenicu da je
Sunev sistem tako ureen da omoguava nastanak i
odravanje ivota na planeti zemlji. Moglo bi se slino
rei i za galaksiju u kojoj se nalazi. Ali ako bismo verovali
antropikom naelu nije ba lako nai dobar razlog za
postojanje drugih galaksija. Da li je ceo na univerzum
sklopljen na takav nain samo zbog ivota na zemlji?

9. Zakljuak
Univerzalne fizike konstante su klju za
razumevanje zakona prirode. Zakoni prirode koji su do
sad otkriveni ne omoguavaju nam da na osnovu njih
predvidimo vrednosti konstanti. Teorija objedinjenja bi
trebalo da omogui takvo neto. Ako shvatimo ulogu
konstanti u prirodnim zakonima i ako se doe do teorije
objedinjenja moi emo da razumemo sve pojave u
univerzumu, pa i ivot. Meusobne veze fundamentalnih
fizikih konstanti otkrivaju svu lepotu i sklad prirode, kao i
dubok uvid u mikrostrukturu materije.. (Vaskovic, 1997).
Antropikim naelom je pokazano da se pomou univerzalnih
fizikih konstanti moe doi do sutine ivota. U prilog
antropikom naelu ide i injenica da su mnogi oblici u prirodi
ureeni po zlatnom preseku. Ureenost po zlatnom preseku daje
najharmoninije odnose u prirodi, pa se smatra formulom lepote.
Posmatrajui lepotu ivota, predela (pejzaa) na planeti zemlji
ne moe se porei da je priroda jedno veliko umetniko delo.
Kada se sve ovo uzme u obzir moe se izvui malo slobodniji
zakljuak da ceo univerzum zbog nas postoji.. Jer kakva je svrha
umetnikog dela ako nema ko da pojmi njegovu lepotu i da joj
se divi?!

10. Literatura

[1] www.en.wikipedia.org/wiki/Dimensionless physical constant
[2] Koruga. , Teslina hipotetika brzina: fenomen ivota i
sinergija klasino/kvantno (Tesla vizije, delo, ivot), Mainski
fakultet, Beograd, 2007
Pogledajte sunce kad jutrom
izlazi i kad veerom zalazi i pomislite, rad
koga ono pokazuje toliku svoju lepotu, ako
ne radi vas? Pogledajte ovu nau
neumornu Pepeljugu, kako se svaki dan
trudi, da u odreeno vreme okrene suncu
onu stranu, na kojoj su vae njive i va
dom, vaa deca i vi sami, i pomislite, rad
koga se ona svaki dan tako revnosno trudi,
ako ne radi vas. Pogledajte more i gore i
livade, u kojima ive bezbrojna jata,
bezbrojne povorke, i bezbrojna stada, i
pomislite, rad koga su njihovi ivoti, ako
ne radi vaeg. Vazduh i svetlost i voda i
minerali rad koga su ako ne rad vas?
Sama zemlja sa svim svojim plodovima,
rad koga je ako ne rad vas?
Kad to vidite i o tome promislite,
tad promislite jo i o ovome. Rad koga ste
vi, ako ne rad dostojanstva planete, na
kojoj ste? Rad koga su oi vae, ako ne rad
lepote sunca, i ui vae ako ne rad muzike
neba i zemlje? Rad ega su ruke i noge
vae, ako ne rad drame, koju niste vi
ustrojili? Rad ega je vae ivo telo, ako
ne rad poezije prirodne, i mrtvo, ako ne
rad pira onih, za koje ste vi veliki kao
zemlja za vas?
Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi
(lit.: [15])


12
[3] Vaskovi. Radmilo, Meusobne veze fundamentalnih
fizikih konstanti i struktura atoma i atomskog jezgra,
Vaskovi.V, 1997
[4] www.en.wikipedia.org/wiki/Gravitational constant
[5] Penrouz. R, Carev novi um, Informatika a.d, 2004
[6] Koruga. , Uvod u fraktalnu mehaniku (hendaut), 2008
[7] Ivanovi. D, Fizika, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 2000
[8] www.ad.loznica.com
[9] www.en.wikipedia.org/wiki/Speed of light in vacuum
[10] ii. O, Fizika 2, Mainski fakultet, Beograd, 2002
[11] Hoking, S, Kratka povest vremena, Alnari d.o.o, drugo
izdanje, 2006a
[12] Sproull. R, Modern physics, second edition, Yohn Wiley &
Sons, 1963
[13] www.en.wikipedia.org/wiki/Planck%27s constant
[14] Hoking. S, Kosmos u orahovoj ljusci, Laguna, 2006b
[15] Sv. Vladika Nikolaj, Iznad greha i smrti (12. Propoved o
vrlini, str. 241), IPK Evro, Beograd, osmo izdanje, 2003.