1.

UVOD
Moral je skup nepisanih pravila i obiaja koji utvruju meuljudske odnose i
prosuuju ta je dobro, a ta zlo. Definie se kao oblik drutvene svesti, sistem obiaja,
navika, normi. Moral je relativan, jer nije isti u svim drutvenim grupama i istorijskim
periodima. Centralne vrednosti morala su: dobro, ispravno i pravedno.
Moral je nastao u ljudskom drutvu, jo u prvobitnoj zajednii. !okom svoje evoluije
ovek je, najpre, "iveo u malim grupama gde je bilo potrebno uskladiti svoje potrebe sa
potrebama drugih. #a osnovu iznala"enja reenja za to, formirana su pravila ljudskog
ponaanja i nastala je filozofska disiplina $ etika.
%judi "ive u razliitim drutvenim zajedniama koje se meusobno razlikuju
verskim, kulturnim, naionalnim, tradiionalnim kao i moralnim nainom "ivota ili
ponaanja. !a injenia se veoma esto istie kao dokaz kojim se osporava univerzalnost
moralnih vrednosti.
Meutim, iako moralne vrednosti imaju iskljuivo drutveni ili individualni karakter
time se ne mo"e osporiti njihova univerzalnost. &ve te razlike su samo odraz razliitog
duhovnog razvoja ljudi, to znai da ljudi s razliitim duhovnim razvojem imaju i razliite
moralne vrednosti.
'oto duhovni razvoj ljudi predstavlja aktivni, nikad zavreni proes, zbog toga
drutvene norme i pravila ponaanja unutar jednog sistema nikada nisu niti mogu biti
savrene.
Moral je objektivna drutvena pojava koja je odreena skupom pravila ili normi koja
reguliu ponaanje lanova jedne drutvene zajednie, ali i navikama ponaanja.
'roenjivanje morala ili moralni sud se donosi na osnovu postupaka, rasuivanja, ponaanja
ili uopte karaktera nekog oveka. ( skladu sa tim i sa slo"enom komunikaijom koja se
odvija u drutvu, ljudi formiraju svoje linosti, usmeravaju svoju motivaiju i delovanje,
vrednuju i sude i sebi i drugima.
)*+
,snovna karakteristika moralnih normi je njihova obaveznost, koja je dvostruka, to
znai da je moral obavezuju-i i drutveno .spolja/ i individualno .unutra/, za razliku od

3
pravne i obiajne obaveznosti koja je iskljuivo drutvena. !akoe, kao bitne karakteristike
morala, navode se i trenutanost, bezuslovnost, nametnutost i sl.
)*+
'o &igmundu 0rojdu je potpuno usvajanje moralnih normi koje jedno drutvo
propisuje praktino nedosti"no. 1bog nagonske, impulsivne strane ljudske prirode, ovek tek
delimino usvaja te norme, posebno one kojima se odreena ponaanja zabranjuju.
'rema tumaenjima 2ristovih uenja, 3moralnost je dobrota prema slabijima4. #ie
je definisao moralnost kao 3smelost jaih4, a 'laton kao 3stvaralaku harmoniju eline4.
5azliita drutva imala su u razliitim periodima razliite moralne vrednosti, mada se izmeu
njih esto mo"e povu-i zajedniki imenitelj. 'rema gledanju na razliitost vrednosti i
istorijski razvoj morala postoje moralni relativizam, moralni apsolutizam i moralni
univerzalizam.
2. TEORIJE O RAZVOJU MORALNOSTI
'rema tradiionalnom gleditu, opteprihva-enom sve do kraja 676 veka u 8vropi, ovek
se raao kao moralno bi-e, tj. moralne vrednosti .stavove i uverenja o tome ta je dobro a ta zlo, ta
treba, a ta ne treba initi i sl./, kao i ostale karakteristike linosti, davao je 9og, tako da su se ljudi
raali kao dobri ili zli, moralni ili nemoralni. &igmund 0rojd, psihijatar i jedan od najrevoluionarnijih
mislilaa svog vremena, tvrdio je upravo suprotno: dete se raa amoralno .dakle, ni moralno ni
nemoralno, ve- bez ikakvog odnosa prema moralnim normama/, a njegova moralnost razvija se u toku
ranog detinjstva, u neposrednoj vezi sa moralnim normama njegovih roditelja. 5azvoj moralnosti
0rojd je vezivao za razvoj jedne .od tri/ instane linosti : superega (nad-ja), koja se razvija
unoenjem moralnih vrednosti roditelja, oko etvrte ili pete godine "ivota. 'roes kojim dete unosi u
sebe .usvaja/ ove moralne vrednosti 0rojd je nazvao identifikacija .poistove-enje sa roditeljima, iz
straha od kazne : da ne bi bilo ka"njeno ili odbaeno od strane roditelja, dete usvaja njihove moralne
vrednosti i potuje norme koje oni postavljaju, do te mere da ih do"ivljava kao svoje sopstvene/.
;ritini period za usvajanje ovih moralnih vrednosti, tj. za identifikaiju i sam razvoj moralnosti, jesu
prvih nekoliko godina "ivota.
( tom periodu, zavisno od odnosa sa roditeljima, dete -e usvojiti njihove moralne norme .tj.
do-i -e do identifikaije/ ili ih ne-e usvojiti, i razvi-e se u linost bez moralnih vrednosti.
7z 0rojdove teorije proizilazi da -e razliiti aspekti detetovog .i kasnije odraslog/ moralnog
ponaanja biti konzistentni .u meusobnom skladu, dosledni/. <edna serija studija, izvedena jo
tridesetih godina .2artshorne i Ma=/, imala je za ilj upravo da ispita ovu pretpostavku. 2o-e li se,

4
dakle, isto dete u razliitim situaijama u kojima ima priliku da prekri neku moralnu normu, nesvesno
injenie da je posmatrano .dakle, kad odgovara pred sopstvenom save-u/ ponaati konzistentno
.dosledno/> ,va empirijska studija pokazala je da ne-e. ,vakav eksperimentalni nalaz, svakako, nije u
skladu sa 0rojdovom pretpostavkom da -e moralno ponaanje pojedina, budu-i da svi njegovi
postupi proizilaze iz iste strukture linosti, biti konzistentno u razliitim situaijama. ,va studija je,
takoe, pokazala da izmeu verbalnog izra"avanja moralnih vrednosti i stvarnog moralnog ponaanja
dee ne postoji nikakav odnos, ili da je ak negativan .dea koja su varala i lagala, verbalno su
osuivala varanje i laganje, dakle, krenje moralnih normi : isto, ili ak vie, nego dea koja su ove
norme i ?na delu? potovala/. ,vi nalazi, svakako, dovode u sumnju 0rojdove postavke o razvoju
moralnosti. 7pak, ovo je i do danas ostala najobuhvatnija i najrazraenija teorija u ovoj oblasti.
( okviru jednog drugaijeg pristupa razvoju uopte, 'ija"eovog pristupa, nastala je jedna
drugaija teorija o razvoju moralnosti. 7 sam 'ija"e je razvio neke ideje o nastanku moralnosti,
naglaavaju-i prelazak sa subjektivne na objektivnu moralnost, oko sedme godine .u skladu sa svojom
optom idejom o stadijumima, on je smatrao, i ispitivanjima dokazivao, da dete na preoperaionom
stupnju razvoja nije u stanju da jednu situaiju proenjuje objektivno, uzimaju-i u obzir i druge take
gledita osim svoje sopstvene, usled egoentrizma. ,tuda -e, na ovom stupnju, esto donositi
pogrene moralne sudove. !ek prevazila"enje egoentrizma stvara uslove za razvoj objektivne
moralnosti.
'iagetova teorija moralnog razvoja ima dva stadijuma, prvi je heteronomna moralnost,
a drugi je
autonomna moralnost. ,vaj prvi stadijum traje od @ do *A godine "ivota i dea koja su ovom
stadijumu vide pravila kao zadana od strane autoriteta, i posmatraju ih kao neto to
je nepromjenjivo. &tadijum autonomne moralnosti govori o tome da dea prestaju
posmatrati pravila kao neto nepromjenjivo i poinju ih smatrati drutveno dogovorenim
naelima koja se mogu mjenjati . 9erk, BAAC /.
'ored 'iageta, o moralnom razvoju je i govorio ;ohleberg koji je moralni razvoj
podelio na tri stadijuma s tim da svaki stadijum ukljuuje dva podstadijuma. 'rvi stadijum je
predkonvenionalni, i to je moral kontralisan izvana. Drugi stadijum je konvenionalni, i tu
pojedini jo uvijek smatraju da je va"no konformisati sa drutvenim pravilima, ali ne iz
vlastitog interesa. 7 tre-i stadijum je postkonvenionalni stadijum. 'ojedini u ovom
stadijumu definiraju moral u terminima apstraktnih naelo i vrednosti.

5
3. PIAGETOVA TEORIJA NASTANKA I RAZVOJA MORALA KOD DECE

'iaget je bio jedan od prvih psihologa koji su se bavili prouavanje moralnog razvoja
kod dee. !a svoja prouavanja dee bazirao je na posmatranju ponaanja dee za vreme dok
se ona bave razliitim aktivnostima, koji su povezani sa igrom. Da bi saznao ta dea znaju o
pojmovima kao to su 3pogreno4 , 3ispravno4, 3dobro4, 3loe4 itd. on je za vrijeme trajanja
igre postavljao razliita pitanja. Mo"e se re-i da prije 'iageta nije bilo govora o moralnom
razvoju dee, jer se uglavnom pisalo o moralnom ponaanju odraslih. Dko je i bilo sluajeva
gde se govorilo o moralnom razvoju dee, onda je glavni akenat bio na proesu
soijalizaije gdje su odrasli poduavali deu da razlikuju dobro od loeg, pogreno od
ispravnog, te bi na taj nain dea dostigla moralne standarde odraslih. #a osnovu ovoga,
mo"e se vidjeti da su u prvom planu bili odrasli i njihovo moralno ponaenje, te je 'iaget
poeo prouavati moralan razvoj dee.
,d posebnog interesa za njega bilo je to kako se dea razliitog uzrasta pridr"avaju i
potuju pravila u igri, ali i u "ivotu. Da bi dobio to pouzdanije
i korisnije informaije, on je kreirao hipotetike situaije koje su sadr"avale neku moralnu
dilemu, te je pitao deu razliitog uzrasta ta misli o likovima iz prie i njihovim postupima.
#akon analiziranja njihovih odgovora, 'iaget je uvidjeo da dea mlaeg uzrasta daju
drugaije odgovore za razliku od starije dee, te je zakljuio da oni imaju i razliito moralno
suenje. ,sim toga, uvidjeo je da se najmlaa dea u igri ne ponaaju skladno sa pojmovima
3pogreno4, 3ispravno4, 3dobro4 i 3loe4 ve- reaguju tako to tra"e posljedie za svoje
ponaanje . &tojakovi-, BAA@ / .
3.1. Heteronomn mor!no"t
( okviru ove teorije moralnog razvoja, kod 'iageta se spominju dva stadijuma. 'rvi
stadijum jeste heteronomna moralnost i prote"e se od pete do desete godine "ivota. 5e
heteronomno znai pod autoritetom drugoga tako da dea koja su u ovom stadijumu vide
pravila kao zadana od strane autoriteta, kao neto to ima trajno postojanje i
nepromjenljivo je. 'rilikom projenjivanja koliko je neko delo loe dea se usmjeravaju na
ishode a ne na nameru da se nekome naudi.
,vaj stadijum karakterie to to se ponaanje deteta odreuje prema vanjskom
autoritetu koji poiva na nagradama i kaznama.

6

( takvoj situaiji dete se orjentie na jedan aspekt stvarnosti, obino kolika je teta
koju je ono napravilo, dok pri tome zanemaruju sve druge okolnosti koje su dovele do toga.
,vakvo stanje ostaje prisutno sve do C godine "ivota i u ovom periodu dominira prisilna
moralnost . &tojakovi-, BAA@ / .
( ovom periodu, dea poinju slediti pravila koja za njih imaju objektivnu realnost, pa
se ova faza naziva fazom moralnog realizma. Dva bitna elementa su objektivna odgovornost i
bezuslovna pravda. ,bjektivna odgovornost jeste injenia da dea svoje moralne proene
temelje na objektivnim poslediama nekog postupka, dok bezuslovna pravda predstavlja
pretpostavku da nakon svakog krenja pravila sledi kazna.
3.2 A#tonomn mor!no"t
#akon ovog stadijuma javlja se stadij autonomnog moralnog suenja ili autonomna
moralnost, u ovom sluaju ponaanje deeteta je sve vie voeno internalizovanim prinipima i
idealima.,vaj stadij javlja se izmeu E i ** godine kada moralno suenje dee postaje vie
autonomno i samoreguliraju-e. 1a razliku od predhodnog stadijuma, u ovom dea uviaju da
su pravila koja reguliu odnose meu ljudima stvar dogovora i da se pri tome mogu mjenjati.
!akoe, mjenja se gledite autoriteta, jer dete na ovom uzrastu vie ne smatra da je neki
spoljanji autoritet i poslunost tom autoritetu uvek ispravno. ,vaj stepen autonomne
moralnosti u kognitivnom razvoju se poredi sa stepenom operaionog miljenja. !akva
djea u svom miljenju i ponaanju pokazuju deentraiju i fleksibilnost, uzimaju-i u obzir
vie aspekata situaije kako bi doneli zakljuak. ;ada se govori o moralnom suenju, ne
uzimaju u obrzir samo drutvena pravila i norme, ve- motive koji stoje u osnovi nekog
ponaanja, ali i zahtjeve situaije .
'rilikom stvaranja i mjenjanja pravila starija djea koriste standard pravednosti koji
se naziva idealnim reiproitetom. 'okazuju jednaku brigu za dobrobit drugih kao to to ine
za sebe. 'iage je smatrao da je za ovaj napredak u moralnom prosuivanju zaslu"an napredak
u sposobnosti zauzimanja perspektive koja je posledia kognitivnog razvoja i prilika da se
stupa u interakiju sa vrnjaima . 9erk, BAAC /.

7
1a ovaj stadijum 'iaget smatra da je od velike va"nosti interakija sa vrnjaima.
#esporazumi i konflikti sa drugom deom i njihovo reavanje poma"e detetu da sagleda i
perspektivu drugih. (pravo zbog toga dete na ovom stadiju ima vie razumevanja i postaje
spremnije za saradnju u smislu pridr"avanja pravila i pak nihovog mjenjanja
$. KOHLE%ERGOVA TEORIJA MORALNOG RAZVOJA
'ored 'iageta, moralnim razvojem se bavio i ;ohleberg koji je bio zainteresovan
za 'iagetova istra"ivanja, i koristio je istu metodologiju istra"ivanja moralnog razvoja. ,n je
takoe koristio hipotetike situaije koje su u sebi sadr"avale neku moralnu dilemu. ;ao
indikator moralnog razvoja uziman je nivo kritikog suenja i rezonavanja, da se rijei ta
moralna dilema. Mo"e se re-i da je ;ohleberg proirio 'iagetovu teoriju, jer je u svoje
istra"ivanje ukljuio deu, adolesente, delikvenete i mlae odrasle. Da bi doao do svoje
teorije moralnog razvoja, on je poao od 'iagetovih postavki o kognitvnom razvoju. &utinu
teorije ine tri stadijuma, odnoso tri razine. !i stadijumi ukljuuju kvalitativne razlike u
nainima miljenja, odnosno kognitivnim strukturama, a svaka od tih struktura ini zasebnu
jelinu. &utina ispitivanja je da se od ispitanika sazna ta -e lik u prii preuzeti kad je suoen
sa konfliktnim moralnim normama, a pokuava se saznati i razlozi zbog kojih ispitanik
opradava odluke lika prie.
'rema ;ohlbergu .*EFE/, razvoj moralnog rasuivanja ima tri faze, a to su
pretkonvencionalna, konvencionalna i postkonvencionalna faza.
$.1. Pret&on'en()on!n *+ mor!no, r+'o-
'retkonvenionalnu fazu obilje"ava egoentrino i hedonistiko rasuivanje. 'onaanje
dee u ovoj fazi je upravljeno potovanjem autoriteta odraslih i strahom od kazne. Da li je
neki in dobar ili lo dea projenjuju na osnovi vidljivih fizikih
'redkonvenionalni nivo je najni"i nivo moralnog suenja. 'ravila se posmatraju kao
eksterna, a sve to je loe vezuje se samo uz postupak, a ne uz motive osobe. Dea smatraju
da je ispravno slediti pravila, jer u suprotnom sledi kazna. <avlja se kod dee ispod E
godina, a mogu-e ga zapaziti i kod nekih odraslih delikvenata . &tojakovi-, BAA@ / .

8
'ostoje dva stepena moralne orjentaije i motivaije moralnog ponaanja:
*. orjentaija prema poslunosti i ka"njavanju
B. naivni instrumentalni hedonizam
'rvi stepen kazna i pokornost je taj u kojem se ispravno i pogreno temelje na ideji da su
dobre stvari ugoodne i nagrauju-e, dok su loe stvari neugodne i ka"njavaju-e. Mo"e se
primjetiti egoentrinost deteta, jer nije sposobno prepoznati da drugi ljudi takoe imaju
svoje interese i prava.
( drugom stadijumu se govori o tome da je ispravno i pogreno predstavlja
pokoravanje pravilima samo u sluaju da takvo ponaanje poma"e interesima pojedina.
Mo"e se primetiti napredak u odnosu na predhodni stadijum jer se prepoznaju interesi drugih
ljudi, ali jo uvek ispravno i pogreno nije priznato, tano sa obrzirom na injeniu da ono to
je ispravno za jednu osobu, mo"e biti pogreno za drugu osobu.
$.2. Kon'en()on!n *+ mor!no, r+'o-
;onvenionalnu fazu oblee"ava manja koliina egoentrine orjentaije, dok je
vie zastupljena soioentrina orijentaija. ( ovom razvija se konformiranje s va"e-im
drutvenim pravilima, ulogama i oekivanjima u"e grupe. (glavnom se nastoji potovati
ono to potuje ve-a grupa ljudi te zadr"ati i opravdati postoje-e drutvene
strukture . %akovi-$ Grgin, BAA@/.
#a konvenionalnoj razini, pojedini smatraju da je va"no da se konformiu sa drutvenim
pravilima, ali ne iz vlastitog interesa. ,ni veruju kako odr"anje trenutnog drutvenog sistema
osigurava pozitivne odnose i drutveni poredak . 9erk, BAAC /.
,va faza takor podrazumeva dva stepena:
H. orjentaija na biti dobar deak : dobra devojia
I. orijentaija prema odr"avanju autoriteta i reda u drutvu
#a tre-em stadijumu rasuivanje ispravnog i pogrenog temelji se na oekivanjima drugih
koja vode do zadobivanja njihova odobravanja. ( ovom stadijumu dea ue pravila i ue
ponaati se onako kako drugi oekuju da se ponaaju .

9
Dea potuju pravila jer ona znae drutveni sklad, a ta se "elja vezuje za bliske osobne veze,
jer pojedini "ele da zadr"e naklonost i odobravanje prijatelja i rodbine. !o mogu posti-i
ukoliko budu lojalna, povjerljiva, draga i osoba koja je uvijek spremna da pomogne.
( etvrtom stadijumu pojedina uzima u obrzir perspektivu drutvenih zakona. ( ovom
stadijumu moralni izbori ne zavise o bliskim odnosima sa drugima. 'ravila se trebaju
primjenjivati na sve i svaki pojedina se mora pridr"avati.
!akoe, osobe u ovom stadijumu veruju kako se zakoni ne smiju kriti ni po koju enu jer su
od velike va"nosti za elokupni drutveni poredak .
'ojam ispravnog vezuje se za zakon i red onakvi kakvi postoje u drutvu u to vrijeme. 5azlika
u ovim stadijumima jeste to u etvrtom stadijumu postoji pove-ana drutvena perspektiva. !o
znai da je ispravno ponaati se onako kako drugi oekuju od vas, ali i da je ispravno
pridr"avati se zakona i reda .
$.3. Po"t&on'en()on!n *+ mor!no, r+'o-
'ostkonvenionalna faza obel"ena je moralno-u utemeljenoj na potovanju
moralnih naela koja imaju optu va"nost a ne na individualnim potrebama osobe. Dea u tom
periodu shvataju da pravila i norme mogu biti promjenjeni ako ne slu"e dobrobiti ljudi, ali
takoe razumeju uzajamnost u odnosima utemeljenu na pravilima i normama koje
osiguravaju pravednost u odnosima i dobrobit .
;ada se govori o postkonevenionalnom nivou va"no je re-i da je on prisutan samo
kod nekih pojedinaa koji su imali izuzetno razvijen moralni razvoj. ,vdje se smatra da je
krenje zakona opravdano kad zakon ne titi ljudska prava. 5azlozi da se neto smatra
ispravnim su
odreeni gleditem da su ljudi "ivje-i u drutvu pristali da potuju prava drugih, ali i
pristajanje uz moralna naela koja se smatraju moralno valjanim . &tojakovi-, BAA@ / .
7 ova faza ukljuuje dva stepena moralnog rasuivanja:
@. orijentaija na prihvatanjje drutvenih ugovora i na individualna prava
F. orijentaija prema univerzalnim etikim naelima

10
'eti stadijum tie se priznanja osoba da su moralna pravila i zakoni pokuaji
unapreenja dugorone dobrobiti za zajedniu. !a pravila i vrijednosti prihvataju se samo ako
se smatraju pravednima.
( petom stadijumu pojedini za zakone i pravila gledaju kao na instrumente za unapreenje
ljudskih potreba. ;ada su zakoni u skladu sa individualnim pravima i interesom ve-ine svako
ih se pridr"ava zbog orjentaije prema drutvenom ugovoru . 9erk, BAAC /.
F. ovaj nivo univerzalnih naela je poslednja i najvii nivo moralnog razvoja. #a ovom
stepenu osoba se obavezuje prema naelima humanog ponaanja, a ne zakonima i pravilima
izvedenim iz bilo kojeg drutva. !o znai da -e ljudi povremeno odstupiti od pravila svoga
drutva ukoliko smatraju da ona naruavaju osnovna naela.
(niverzalna naela ukljuuju jednakost ljudskih prava i potovanje, dostojanstva svih ljudi.
5azlozi sleenja tih naela temelje se na linoj odlui pojedina, a ne spoljanjim pritisima
. &tojakovi-, BAA@ / .
&vaki od ovih est podstadijuma moralnog rasuivanja ;ohlberg nije striktno vezivao
za odreenu doba. !o znai da unutar svake dobne skupine osobe mogu biti na razliitom
nivou moralnog razvoja to dalje mo"e znaiti da su pojedine osobe naprednije dok druge
nazaduju . %akovi-$ Grgin, BAA@/.
Dolazi se do pribli"nog odreenja da se predkonvenionano javlja u detinstvu, a
konvenionalno u adoleseniji. ;ohleberg smatra da ve-ina ljudi ostaje na konevenionalnoj
razini moralnog rasuivanja to se posebno odnosi na etvrti stadijum. &amo mali dio ljudi
pree na peti stadijum, a veoma su rijetki oni koji su dostigli esti stadijum. !akoe se ka"e da
mo"e postojat mogu-nost da neki pojedini nikada ne preu dalje od drugog stadijuma.
9itno je napomenuti da osoba ne mo"e preskoiti jedan od stadijuma kako bi dola do vieg
stadijuma moralnog rasuivanja.

11
.. RAZVOJ MORALNOSTI KOD PRED/KOLSKE DECE
( ovom dobu prevladava egoentrina faza razvoja moralnosti. 4DobroJ je ono to se ne
ka"njava. 'oslunost se osniva na strahu od ka"njavanja. Dea jo nemaju unutranji ose-aj
moralnosti i savesti : njihovo ponaanje usmeravaju nagrada i kazna. ( poetku ovog
razdoblja va"an je strah od kazne jer utie na razvoj jednostavnog oblika savesti. Dea ne
razumeju smisao dobra i zla. #a primer, budu-i da dete ne razume pojam namere, ono -e
smatrati da je sluajno razbijanje @ aa ve-i prestup nego namerno razbijanje jedne ae. 7ako
je deije miljenje ogranieno : konkretno i egoentrino, kod dee mlae od F godina
nalazimo mnoga obele"ja miljenja koje omogu-uju razvoj savjesti. Dea izmeu H. i @.
godine razumeju osnovna moralna pravila: ne sme se lagati, krasti, prekriti obe-anje. ,na
mogu i tano objasniti zato se neto ne sme, ali takvo znanje jo nije savest, jer dea tog
uzrasta ne shvataju da su ta pravila obavezna i za njih. #epotovanje moralnih pravila ne-e u
njima izazvati ose-aj sramote ili teko-a, a potovanje ose-aj ponosa.
#jih nije briga kako se ose-aju ostali uesnii u nekoj situaiji. Dea tog uzrasta
razlikuju prestupe po te"ini i smatraju da kazna mora biti odmerena prema te"ini prestupa.
,na ve- tada znaju da je prekraj soijalnih .pristojnost, urednost, isto-a/ manji i manje
ka"njiv prestup nego prekraj moralnih pravila .laganje, krenje obe-anja/.
Dea izmeu H. i @. godine razlikuju moralno .suzdr"avanje od tue ili primena nekog
moralnog pravila/ od prosoijalnog ponaanja .pomaganje u nevolji ili deljenje igraaka s
drugima/.
7ako su dea te dobi sposobna prepoznati kad su drugi ljudi veseli ili "alosni, ne razumeju
emoionalne posledie dobrog ili loeg ina. ,na oekuju da -e lopov biti 4veseoJ ako mu
kraa uspe, a 4"alostanJ ako mu ne uspe. 'rema tome, ona se ne mogu navesti na moralno
ponaanje ili da upravljaju svojim ponaanjem oekivanjem dobrih ili loih ose-aja nakon
uinjenog dobrog ili loeg dela.
Dea tog uzrasta postupno razvijaju savest sve boljim razumevanjem tuih emoionalnih
reakija na svoje postupke. ,na vrlo rano pokazuju osetljivost za potrebe drugih i spremnost
da zanemare svoje interese u korist tuih interesa. 1ato mo"emo upu-ivanjem na tue ose-aje
i pozivanjem dee da zamisle kako se ose-aju oni prema kojima su bila zla ili dobra sagraditi
most koji poma"e u razvoju savesti i dok je znanje i iskustvo jo na poetnom stepeniku.

12
..1 Poten()-!n) 0ro1!em) # r+'o-# mor!no"t) 0re23&o!"&e 2e(e
,snovni problemi posledia su detetove teko-e u uspostavljanju samokontrole:
uenje odlaganja zadovoljstva, vlastitog interesa i davanje prednosti drugome ote"ano je jer
dete jo ne ose-a zadovoljstvo samo sobom i ponos kao zamenu za izgubljenu prednost. ;od
deteta nije razvijen pojam vremena, budu-nosti, koji je najva"niji u shva-anju odgode. 1ato,
devojii tog uzrasta malo znae molbe da lutku posudi prijateljii, uz obe-anje da -e je ona
dobiti kasnije. <o joj manje znae uveravanja da je dobra devojia i da mo"e biti ponosna
to nije sebina. 'osledie nemogu-nosti deteta da razume nameru bi-e ne"eljene reakije.
!akvo dete ne-e razumeti izvinjenje kad ga netko sluajno udari i jednako -e agresivno
reagovati na sluajni i namerni udara.
'ovremene naizgled okrutne i nepotene reakije dee tog uzrasta moraju se
posmatrati kao posledie njihova nerazumevanja zla i nerazvijene savesti. 'ostupno
izgraivanje njihove savesti mora se osnovati na u"ivljavanju u tue ose-aje.
..2 Zn4- ro2)te!- # r+'o-# mor!no"t) 2e(e
1a moralni razvoj deteta od velikog je znaaja odnos roditelj dete, odnosno koliko
roditelji poma"u da ono prosuuje o dobrom i loem ponaanju. Dko je soijalno ponaanje
deteta pra-eno zadovoljstvom, onda -e se ono ponavljati i s vremenom pretvoriti u naviku.
(tiaj roditelja i ostalih lanova porodie na deji moralni razvoj je najpresudniji faktor.
'orodia je model za ponaanje deteta, koji dete oponaa.
;roz porodinu disiplinu dete ui da se ponaa na nain koji je pozitivan i po"eljan. &a
moralnim obrazovanjem treba otpoeti ve- u najranijoj mladosti. Dete ne smemo u svemu
zadovoljiti. D"on %ok je bio svestan da se posledie ranog dejeg vaspitanja ose-aju kroz
itav "ivot. ,d vrste odnosa koji postoji izmeu roditelja i deteta zavisi i utiaj roditeljske
disipline na moralni razvoj. 5oditelji -e vie utiati na dete i njegovo moralno ponaanje ako
u porodii postoje dobri odnosi.
7 mala dea imaju ose-aj krivie ako ne posluaju pravila koja su postavili roditelji. (
suprotnom, ako su odnosi izmeu roditelja i deteta nepovoljni, promeni-e se odnos deteta
prema ravom ponaanju, to -e imati za poslediu be"anje deteta od kole, nepotenje, a na

13
starijem uzrastu ispoljava-e se u vidu mladalake delikvenije. #epo"eljan je bilo kakav
pritisak na deu u obliku prinude i zabrane. K'reterane zabrane, otre kazne, odbijanje
razgovora na ravnoj nozi, uskra-ivanje objanjenja sve to skupa zaustavlja razvoj i ostavlja
deu u stanju u kojem jesu.L .9. 'opovi-/
'o"eljno je da zahtevi i naredbe ne budu pra-eni otrinom, kako bi se kod dee moglo
razvijati miljenje o sopstvenim postupima i o postupima drugih.
..3 Zn4- ),re # r+'o-# mor!no"t) 2e(e
4#i u jednoj drugoj "ivotnoj situaiji dea nemaju tako znaajnu ulogu u donoenju
pravila i njihovom doslednom pridr"avanju, kao u igri 3 .Milar/ 5ukovoeni pravilima, igrai
su spremni da se odreknu svojih trenutnih "elja u korist uloga koje su prihvatili. 7gra
istovremeno ostvaruje dve funkije: s jedne strane svoju ulogu, a sa druge kontrolie svoje
ponaanje. !a funkija se raa upravo u igri, zbog ega je nazivaju 3kola voljnog ponaanja4
1
;roz igru dea razvijaju samokontrolu, ue se da dele, uoavaju smisao
organizovanog ponaanja u zajednii, to praktino prenose i na "ivotne situaije.
37gra predstavlja kolu morala, ali ne morala u predstavi, ve- morala u akiji.4
2
*,B
D. 9. 8ljkonjin, 'sihologija deje igre .*ECI/,9eograd
5. ZAKLJU6AK

14

7z prethodno izlo"enog o moralnom razvoju,utvrdili smo da predkolska dea shvataju
ta je dobro a ta ne, i da predstavu dobrom i loem povezuju sa pojmovima dobar,lo i
nevaljao.!ako dete postaje svesno pravila,postaje pristupanije moralnoj poui,ui da prima i
izvrava zadatke,ojaava volju i drutveni karakter.
D sve to daje preduslov za razvoj moralnih ose-anja drugarstva,prijateljstva i odgovornosti.
Dea u ovom dobu moralno se razvijaju veoma sporo i postepeno i shodno tome potrebno je
zadovoljavati se malim zahtevima, i ne smeju se gomilati zahtevi i kad ve- neto zahtevamo
od njih, da od tih zahteva ne odstupamo.

15