CARINSKI POSTUPCI

U novom carinskom sistemu za razliku od dosadanjeg sistema predviena je

kategorija carinskih postupaka, odnosno svako carinsko dozvoljeno postupanje i
upotreba robe, gde uesnici u postupku stiu prava i obaveze u vezi sa robom
predstavljaju carinske postupke. U lanu 5. stav 1. taka 15. carinski postupak je
definisan kao pojam kao i njegove vrste, ali radi daljeg objanjavanja vrste postupka
emo sada nabrojati!
stavljanje robe u slobodan promet"
tranzit #spoljni i unutranji$"
carinsko skladitenje"
aktivno oplemenjivanje"
prerada pod carinskom kontrolom"
privremeni uvoz"
pasivno oplemenjivanje"
izvoz"
privremeni izvoz.
%adi sprovoenja ovih postupaka, za svaki postupak, osim stavljanja robe u slobodan
promet, potrebno je odobrenje nadle&nog carinskog organa #lan 111. stav 1.
'arinskog zakona$, to znai da deklarant radi sprovoenja postupaka predvienim
lan 11(. ovog zakona, mora podneti zahtev carinarnici za dobijanje odobrenja za
njegovo sprovoenje.
STAVLjANjE ROBE U SLOBODAN PROMET
)a bi se roba stavila u carinski postupak moraju biti ispunjeni odreeni uslovi koji su
bili poznati i u dosadanjem va&eem zakonu, odnosno da roba mora da bude
obuhvaena deklaracijom koju podnosi deklarant i da uz nju moraju biti prilo&ene
isprave za sprovoenje ovog postupka.
*vde treba naglasiti da se prvi put u 'arinskom zakonu predvia mogunost i
korienja drugaijih isprava, osim deklaracija, kao to su knjigovodstveni zapisi,
finansijska i materijalna evidencija koja se mora voditi na nain nalo&en od strane
carinskog organa.
+rvi put, ali ne odmah od poetka ,((-. godine, ve kasnije, koristie se elektronske
deklaracije, odnosno podaci iz deklaracija pripremljeni prema odreenim standardima
#carinski model podataka verzija 1 i verzija , .vetske carinske administracije$. *ni e
se razmenjivati elektronskim putem izmeu deklaranata i carinskih organa, uz
sprovoenje svih faza postupaka predvienih za prijem deklaracije.
*sim po svom obliku i medijumu, predviena je mogunost podnoenja deklaracija
na razliite naine, u razliito vreme i sa razliitom sadr&inom i to!
prethodna deklaracija"
redovna deklaracija"
nepotpuna deklaracija"
naknadna deklaracija"
rekapitulativna deklaracija.
/majui u vidu osnovnu tendeciju iz novog 'arinskog zakona, da se potenim
trgovcima omogui brzo, lako i efikasno sprovoenje carinskog postupka, uz najkrae
zadr&avanje robe pod carinskom kontrolom, ove deklaracije praktino predstavljaju
povlasticu koja omoguuje sprovoenje postupka na napred naveden nain i koje e
veoma pa&ljivo biti odobravana.
+rethodna deklaracija je deklaracija koja je podneta carinskom organu pre prispea
robe sa svim potrebnim podacima i svim potrebnim prilo&enim ispravama, s tim to
se mogu izvriti samo potrebne kontrole usklaenosti podataka kao i logike kontrole
putem raunara. *va deklaracija se ne mo&e primiti, jer nije ispunjen jedan od
glavnih uslova, a to je prisutnost robe, meutim predstavlja veliko ubrzanje postupka,
jer se po prispeu robe ne moraju vriti radnje koje su ve izvrene.
0epotpuna deklaracija je deklaracija koja ne sadr&i sve podatke o robi, potrebne za
sprovoenje carinskog postupka, ali sadr&i sve elemente potrebne za utvrivanje
carinskog duga i primenu spoljnotrgovinskih propisa koji se odnose na uvoz robe
#npr. deklarant nije pribavio odgovarajue uverenje o poreklu$. *va deklaracija se
mo&e primiti, s tim to je deklarant du&an da naknadno pribavi uverenje o poreklu i
kao takvo ga naznai u deklaraciji. 0akon odreenog roka, a na osnovu odobrenja
carinarnice podnosi se dopunska deklaracija sa svim potrebnim podacima uz koju se
prila&e nedostajue uverenje.
1ko roba ocarinjena na osnovu knjigovodstvenih zapisa ili finansijske, ili druge
dokumentacije, a radi se o uvozu iste vrste robe od strane istog uvoznika, odnosno
korisnika, nakon odreenog perioda, podnosi se rekapitulativna deklaracija, kojom se
obuhvataju sprovedena carinjenja u prethodnom periodu.
2ada je u pitanju pregled robe i dokumentacije dolo je do najveih izmena u novom
'arinskom zakonu. 'arinskom organu je data mogunost da odlui da li e vriti
pregled predate dokumentacije ili izvriti fiziki pregled robe #lan 35. 'arinskog
zakona$. *vde e doi do primene mehanizma selektivnog pregleda, to jest na
osnovu odreenih kriterijuma koji e biti razvijeni vrie se izbor #selekcija$ carinskih
deklaracija, kod kojih e biti vren ili pregled prilo&ene dokumentacije, ili fiziki
pregled robe ili jedno i drugo.
+oiljke koje nisu pregledane ili i pregledane poiljke mogu biti predmet naknadne
kontrole na nain propisan lanom 1(5. 'arinskog zakona. +redmet naknadne
kontrole su robne, knjigovodstvene, finansijske i druge isprave, s tim to se mo&e
izvriti i ponovni pregled robe. 4a razliku od roka od , godine za naknadnu kontrolu
predvienu u dosadanjem 'arinskom zakonu u novom zakonu je predvien rok od 5
godina i to od momenta prihvatanja deklaracije.

0ovi 'arinski zakon takoe predvia institut jedinstvene carinske stope kao mere
pojednostavljenja postupka, odnosno ako se roba svrstava u vie tarifnih oznaka, a
svrstavanje robe i obrada deklaracije mo&e prouzrokovati trokove nesrazmerene
obraunatoj carini, mo&e se dozvoliti da se cela poiljka carini i da&bine obraunaju
na osnovu svrstavanja u tarifnu oznaku one robe ija je stopa carine najvia.
%oba stavljena u slobodan promet, nakon plaanja svih propisanih da&bina stie
status domae robe, koji mo&e izgubiti samo pod uslovima navedenim u lanu 1(3.
'arinskog zakona.
.a robom stavljenom u slobodan promet mo&e se slobodno raspolagati, osim ako za
nju nije plaena carina, ili je plaena po povoljnijoj stopi, pa se onda nalazi pod
carinskim nadzorom sve dok ne prestanu uslovi zbog kojih je priznata neka
povlastica, odnosno kada se izveze, uniti, ili kad carinski organ dozvoli njenu
upotrebu u druge svrhe, a ne u one svrhe zbog kojih je odreena neka povlastica, u
kom sluaju se moraju platiti sve propisane da&bine.
2. POSEBNI POSTUPCI
0ovi 'arinski zakon potpuno drugaije postavlja odreena postupanja sa robom, koja
su do sada smatrana i kao faze carinskog nadzora ili kao razliiti spoljnotrgovinski
poslovi u okviru postupka carinjenja.
U novom 'arinskom zakonu predvieni su u lanovima 11(.5167., posebni carinski
postupci koji carinski organ odobrava pod propisanim uslovima i koji se moraju
zavriti na propisani nain pre zapoinjanja novog carinskog postupka kao posebni
postupci novi 'arinski zakon u lanu 11(. predvia sledee postupke!
tranzit"
carinsko skladitenje"
aktivno oplemenjivanje"
pasivno oplemenjivanje"
prerada pod carinskom kontrolom"
privremeni uvoz.
U daljem izlaganju bie obraen svaki od posebnih postupaka. 0jihova zajednika
karakteristika je da su to carinski dozvoljeni postupci, a ne vrste carinjenja ili faze
carinskog nadzora, kako je bilo predvieno u dosadanjem zakonodavstvu.
+osebno treba imati u vidu, kao zajedniki uslov za ove postupke da se oni mogu
voditi samo na osnovu odobrenja carinskog organa #l.111. 'arinskog zakona$, koje
mora da sadr&i uslove propisane za njegovu primenu. 8lada mo&e propisati uslove za
sprovoenje ovih postupaka.
9ice kome je odobreno sprovoenje neko od ovih postupaka, koje zakon poznaje kao
nosioca odobrenja, du&no je da se pridr&ava uslova iz dobijenog odobrenja i da
polo&i odgovarajue obezbeenje za plaanje carinskog duga, koji bi mogao nastati u
vezi sa robom stavljenom u neki od ovih postupaka.

0ovi carinski dozvoljeni postupak naveden u l. 6:. i 11(. 'arinskog zakona, mo&e
zapoeti samo ako se okona prethodno dozvoljeni carinski postupak. ;o znai npr.
da se postupak prerade pod carinskim nadzorom mo&e zapoeti samo ako se okona
postupak carinskog skladitenja. +ostupak se smatra okonanim kad se odobri novi
carinski dozvoljeni postupak za robu koja je bila predmet prethodnog postupka ili koja
je dobijena preradom, odnosno oplemenjivanjem, i kada se podnoenjem nove
isprave razdu&i deklaracija, podneta za prethodni postupak.
TRANZIT
'arinski zakon u l. 116. definie tranzit kao kretanje robe pod carinskim nadzorom ili
carinskom kontrolom izmeu dva mesta unutar carinskog podruja i to strane robe
koja nije nacionalizovana i domae robe namenjene izvozu.
+ostupak tranzita poinje prijavljivanjem robe ulaznoj graninoj carinarnici ili
carinarnici gde je roba prethodno prijavljena, a zavrava se predajom robe i
propisanih isprava odredinoj carinarnici.
)eklarant koji je podneo tranzitnu deklaraciju odgovoran je za predaju robe
odredinoj carinarnici u nepromenjenom stanju i du&an je da polo&i obezbeenje za
plaanje carinskog duga, koji mo&e biti pojedinano #za jedan carinski postupak$ ili
generalno #za vie tranzitnih postupaka$ uz odobrenje direktora. *bezbeenje se ne
pola&e u sluaju prevoza robe potom, u vazdunom ili &eleznikom saobraaju i
prevozom cevovodom ili dalekovodom.
)omaa roba nakon izvoznog carinjenja se pod carinskim nadzorom i carinskom
kontrolom zajedno sa propisanim ispravama upuuje izvoznoj carinarnici radi izvoza
u inostranstvo.
)omaa roba se mo&e uputiti pod carinskim nadzorom izmeu dva mesta na
domaoj teritoriji preko stranog podruja u okviru tranzitnog postupka.
CARINSKO SKLADITENjE
'arinsko skladitenje je poseban carinski dozvoljeni postupak, radi smetaja robe u
carinsko skladite.
'arinski organ odobrava smetaj robe u carinsko skladite nakon ega se podnosi
deklaracija za smetaj robe.
4a razliku od dosadanjeg zakonodavstva, novi 'arinski zakon propisuje dve vrste
carinskih skladita < javna i privatna. =avno carinsko skladite je skladite u kome
dr&alac carinskog skladita pru&a usluge skladitenja za svoju ili tuu robu, dok je
privatno carinsko skladite skladite u kome dr&alac skladita mo&e da dr&i samo
svoju robu.
+ri tome, zakon pravi razliku izmeu dr&aoca skladita i korisnika skladita, s time to
je korisnik skladita lice koje je du&no da stavi robu u postupak carinskog skladitenja
ili lice na kome su preneta ta prava.
)r&alac carinskog skladita je du&an da vodi evidenciju o robi smetenoj u carinsko
skladite i odgovoran je za ispunjavanje svih uslova propisanih 'arinskim zakonom i
drugim propisima.
4a razliku od dosadanjeg propisa, novi 'arinski zakon dozvoljava da se u carinskom
skladitu, sem skladitenja i uvanja robe sprovodi postupak aktivnog oplemenjivanja
ili postupak prerade pod carinskim nadzorom u skladu sa uslovima propisanim za ove
postupke.
)a bi neki od ovih postupaka zapoeo, prethodno se mora okonati postupak
carinskog skladitenja bez obzira to roba ostaje u carinskom skladitu.
AKTIVNO OPLEMENjIVANjE
1ktivno oplemenjivanje je vrsta carinskog postupka i treba ga posmatrati odvojeno od
ostalih sluajeva privremenog uvoza.

*snovna karateristika aktivnog oplemenjivanja je da se radi o procesu vrenja radnji
nad uvezenom robom koje menjaju njen prvobitan izgled, odnosno kakvou, s tim to
novi 'arinski zakon definie te radnje kao obradu #ukljuujui monta&u, sklapanje i
ugradnju$, opravku ukljuujui i njenu restauraciju da ue u njeno prvobitno stanje i
upotrebu odreene robe koja ne ulazi u dobijeni proizvod, ali koja olakava
proizvodnju dobijenih proizvoda, ak i kada je u celini ili delimino iskoriena u
proizvodnji.
0ovi 'arinski zakon daje mogunost upotrebe, uz odobrenje carinskog organa,
ekvivalentne robe, to znai robe sa domaim statusom, iste vrste, iste kakvoe i istih
ostalih svojstava kao i uvezena roba. ;o znai da se odreena roba mo&e koristiti u
procesu oplemenjivanja umesto uvezene robe, radi postizanja boljih ekonomskih
efekata #blagovremeno ispunjavanje ugovora, upotreba robe ugovorenog kvaliteta,
itd.$, a nad uvezenom robom se mora sprovesti odgovarajui carinski postupak radi
putanja u slobodan promet.
+oto se radi o robi sa ekonomskim efektom, carinski organ mo&e odobriti proces
oplemenjivanja, pri emu se za uvezenu robu ne plaa carina, niti podle&e merama
komercijalne politike, a namenjena je ponovnom izvozu u obliku dobijenih proizvoda
#sistem odlaganja$. *vo znai da uvezena roba podle&e plaanju carine, s tim to se
carina ne naplauje ako se ispuni uslov iz dobijenog odobrenja, to jest u odobrenom
roku se dobijeni proizvodi izvezu u inostranstvu.
'arinski organ takoe mo&e odobriti da se uvezena roba stavi u slobodan promet uz
plaanje carine, s tim to se nakon dobijenog proizvoda mo&e odobriti povraaj
carinskog duga #sistem povraaja$.
2ao i ostali postupci sa ekonomskim efektom, za postupak aktivnog oplemenjivanja
mora se pribaviti odobrenje carinskog organa, s tim to vie nije odreen zakonski
rok za sprovoenje postupka oplemenjivanja, ve carinski organ, nakon upoznavanja
sa procesom proizvodnje, ugovorenim uslovima, i ostalim, bitnim injenicama, sam
odreuje rok za izvoz dobijenih proizvoda.
+rilikom davanja odobrenja, carinski organ odreuje normativ, a u odreenim
sluajevima mo&e odrediti i standardne normative.
%oba uvezena radi aktivnog oplemenjivanja mo&e se staviti u slobodan promet #raniji
termin! definitivno ocariniti$ s tim to je nosilac odobrenja du&an da plati
kompezatornu kamatu za period od dana prihvatanja deklaracije za postupak
aktivnog oplemenjivanja do dana stavljanja robe u slobodan promet. .topu
kompezatorne kamate utvruje 8lada.
)obijeni proizvodi i roba u nepromenjenom stanju se moraju ponovo izvesti.
>eutim, zakon dozvoljava da se dobijeni proizvodi i roba u nepromenjenom stanju
mogu smestiti u slobodnu zonu, da se stave u postupak carinskog skladitenja ili da
se stavi u slobodan promet. .tavljanje robe u slobodan promet se mo&e dozvoliti
samo ako nosilac odobrenja doka&e da nije u stanju da robu stavi u drugo carinsko
postupanje za koje ne bi bilo potrebno plaanje uvoznih da&bina.
)obijeni proizvodi koji se stavljaju u slobodan promet podle&u primeni povoljnijih
carinskih stopa, zbog upotrebe u posebne svrhe #humanitarne, naune itd.$, ako je
takav tretman predvien za identinu uvoznu robu ili se mogu osloboditi od plaanja
carine po propisima predvienim za uvoz identine robe.
0ovi 'arinski zakon predvia novinu u odnosu na dosadanji postupak privremenog
uvoza radi oplemenjivanja, a to je da se dobijeni proizvodi ili roba u nepromenjenom
stanju delimino ili u celini mogu privremeno izvoziti radi daljeg oplemenjivanja u
inostranstvu na osnovu odobrenja carinskog organa uz primenu uslova predvienih
za oplemenjivanje izvan carinskog podruja. +rilikom vraanja iz inostranstva, u
sluaju da nastane carinski dug, carina se naplauje po stopama predvienim za
uvoz takve robe odnosno bez plaanja carine ako je predvien preferencijalan
tretman, ili se da&bine obraunavaju na nain predvien za vraanje i dobijanje
proizvoda u sluaju pasivnog oplemenjivanja.
2ao to smo napred naveli, roba se mo&e staviti u postupak aktivnog oplemenjivanja
i uz primenu sistema povraaja. *vo znai, da u momentu uvoza robe, koja e se
staviti u postupak aktivnog oplemenjivanja, obraunavaju se uvozne da&bine i nastaje
carinski dug, koji se naplauje stavljanjem takve robe u slobodan promet, ali se mo&e
ostvariti povraaj plaenih da&bina izvozom dobijenih proizvoda pod uslovima i u roku
datim odobrenjem carinskog organa. +ovraaj se mo&e izvriti najkasnije u roku od
godinu dana od momenta nastanka carinskog duga.
.matrae se da su ispunjeni uslovi za povraaj plaenog carinskog duga, ako je roba
izvezena, stavljena u tranzitni postupak, postupak carinskog skladitenja, postupak
privremenog uvoza ili smetena u slobodnu zonu.
PRERADA POD CARINSKOM KONTROLOM
+rerada pod carinskom kontrolom je potpuno nov institut koji do sada nae carinsko
zakonodavstvo nije poznavalo i koje praktino predstavlja nain podsticanja domae
proizvodnje i usmeravanje ka uvozu sirovina, reprodukcionog materijala,
polufabrikata itd., a ne gotovih proizvoda u onim sluajevima kada domaa
preraivaka industrija mo&e pru&iti odgovarajui kvalitet kako tr&ite tra&i, ne
ograniavajui pri tom mogunost uvoza i gotovih proizvoda.
+rerada pod carinskom kontrolom predstavlja carinski dozvoljeni postupak, u okviru
koga se uvozi strana roba, prerauje, obrauje i dorauje itd., i nakon toga stavlja u
slobodan promet uz plaanje carine po stopama predvienim za dobijene proizvode.
*vaj carinski postupak se mo&e pod odreenim uslovima kombinovati sa drugim
carinski dozvoljenim postupcima kao to je, carinsko skladitenje pri emu treba biti
izuzetno pa&ljiv i odobravati ovakve zahteve veoma restriktivno.

+ostupak prerade pod carinskom kontrolom sprovodi se na osnovu odobrenja
carinskog organa po postupku predvienim za aktivno oplemenjivanje, s time to se
carinska kontrola kao institut mora shvatiti na pravilan nain, a to je da se roba nalazi
pod carinskom kontrolom na osnovu isprava uz mogunost njene fizike kontrole kad
god carinski organ to smatra za shodno, i ona se mo&e premetati bez odobrenja
carinskog organa samo na osnovu obavetavanja. 1ko u postupku prerade pod
carinskom kontrolom nastane carinski dug, njegov iznos utvruju prema propisima
koji su va&ili u vreme prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u ovaj postupak.
0akon okonanja postupka prerade robe pod carinskom kontrolom, roba se stavlja u
slobodan promet na osnovu deklaracije za stavljanje robe u ovaj postupak.
PRIVREMENI UVOZ
+rivremeni uvoz kao carinski dozvoljeni postupak se potpuno odvojeno regulie od
aktivnog oplemenjivanja i treba ga razlikovati tako to se radi o carinski odobrenom
postupku u okviru koga se strana roba koristi u zemlji uz obavezu ponovnog izvoza u
neizmenjenom stanju, osim zbog uobiajenog smanjenja vrednosti zbog njene
upotrebe.
0a robu koja se privremeno uvozi ne plaa se carina ili se plaa po sni&enoj stopi i na
nju se ne primenjuju mere komercijalne politike #spoljnotrgovinska ogranienja$, osim
ako posebnim propisima nije drugaije regulisano.
2ao i kod ostalih posebnih postupaka, privremeni uvoz se mo&e obaviti samo na
osnovu podnetog zahteva i dobijenog odobrenja od strane carinskog organa, s tim
to se privremeni uvoz mo&e odobriti samo ako je mogue utvrditi istovetnost
uvezene robe.
0ovi 'arinski zakon ne propisuje rok za privremeni uvoz, ve ostavlja carinskom
organu da u odobrenju sam utvrdi ovaj rok, polazei od ugovorenih uslova i
ispunjavanja svrhe privremenog uvoza.
4a razliku od dosadanjeg obraunavanja carinskih da&bina, u novom 'arinskom
zakonu je propisano, da se uvozne da&bine plaaju u visini od 7? od iznosa uvoznih
da&bina koje bi se platile da je roba stavljena u slobodan promet, i to od dana
prihvatanja deklaracije za privremeni uvoz za svaki mesec dokle taj privremeni uvoz
traje.
1ko se privremeno uvezena roba stavi u slobodan promet, a plaen je ukupan iznos
uvoznih da&bina smatrae se da je izmiren carinski dug, a u sluaju da nije naplaen
ukupan iznos, carinski organ naplauje razliku do ukupnog iznosa.
2ao i kod aktivnog oplemenjivanja, 'arinski zakon propisuje, da ako privremeno
uvezena roba stavi u slobodan promet, nosilac odobrenja je du&an da plati
kompezatornu kamatu na iznos utvren carinskog duga i to od momenta prihvatanja
deklaracije za privremeni uvoz do stavljanja robe u slobodan promet.
PASIVNO OPLEMENjIVANjE
+asivno oplemenjivanje je carinski postupak, u kome se roba privremeno izvozi iz
carinskog podruja, radi oplemenjivanja u inostranstvo. +roizvodi dobijeni u postupku
pasivnog oplemenjivanja se mogu staviti u slobodan promet sa potpunim ili
deliminim osloboenjem od uvoznih da&bina. *vde treba imati u vidu da se na robu
koja se privremeno izvozi radi pasivnog oplemenjivanja primenjuju mere komercijalne
politike i druga spoljnotrgovinska ogranienja. *pta karakteristika svih posebnih
carinskih postupaka va&i i u ovom sluaju, odnosno na osnovu podnetog zahteva
carinski organ izdaje odobrenje za pasivno oplemenjivanje.
+asivno oplemenjivanje se mora odobriti i izvriti ponovni uvoz dobijenih proizvoda u
roku koji odobri carinski organ, s time to se ovaj rok mo&e izuzetno produ&iti, ali ne
du&e od 1, meseci od dana izvoza.
/znos uvoznih da&bina se utvruje tako to se od iznosa uvoznih da&bina obraunatih
za dobijeni proizvod koji se stavljaju u slobodan promet odbije iznos uvoznih da&bina
koje bi bile obraunate istog dana za privremeno izvezenu robu, ako bi se ona
uvozila iz dr&ave u kojoj je obavljeno oplemenjivanje i to po propisima koji va&e na
dan prihvatanja deklaracije za pasivno oplemenjivanje.
U okviru postupka pasivnog oplemenjivanja zakon predvia posebni institut pasivnog
oplemenjivanja uz upotrebu sistema standardne zamene, to praktino znai da se u
postupku pasivnog oplemenjivanja dobijeni proizvod mo&e zameniti za uvozni
proizvod koji se mora svrstavati u istu tarifnu oznaku, biti istog kvaliteta i imati iste
tehnike karakteristike kao i dobijeni proizvod.
*vaj posebni institut carinski organ mo&e odobriti, ako se radi o popravci domae
robe u inostranstvu, pa se utvrdi da se takva roba ne mo&e opraviti. +ri tome radi
potrebe ubrzanja postupka i omoguavanja nesmetanih privrednih tokova, carinski
organ mo&e odobriti da se proizvod za zamenu uveze pre privremenog izvoza robe.
+ri tome nije dozvoljen privremeni izvoz radi pasivnog oplemenjivanja nove robe, ve
ona mora pre toga biti koriena, a i proizvod za zamenu takoe mora biti korien.
+ri tome naglaavamo da se u sluaju standardne zamene roba mora privremeno
izvesti najkasnije u roku od , meseca, od momenta prihvatanja deklaracije za
stavljanje u slobodan promet proizvoda za zamenu.
2ad se radi o prethodnom uvozu proizvoda za zamenu, radi utvrivanja carinskog
duga primenjuje se isti mehanizam kao i u ostalim sluajevima pasivnog
oplemenjivanja, s time to se iznos koji se odbija utvruje na osnovu elemenata za
obraun koji za privremeno izvezenu robu va&e na dan prihvatanja deklaracije kojom
se roba stavlja u postupak pasivnog oplemenjivanja.
IZVOZ
2ao glavna novina u novom 'arinskom zakonu, predvieno je davanje odobrenja od
strane carinskog organa za iznoenje robe iz carinskog podruja. *vo znai da se
domaa roba stavlja u postupak izvoza nakon izdatog odobrenja, s tim to ovaj
postupak ne va&i za pasivno oplemenjivanje ili tranzit domae robe od jednog mesta
na domaem podruju do drugog mesta na domaem podruju preko strane teritorije.
;akoe je i novina da se izvozna deklaracija mo&e podneti carinskom organu ne
samo prema mestu gde se roba nalazi ili pakuje, ve i prema seditu ili prebivalitu
izvoznika.
.tavljanje robe u postupak izvoza stvara obavezu izvozniku da robu izveze iz
carinskog podruja u stanju u kakvom je bila u momentu prihvatanja izvozne
deklaracije.
3. DRUGI OBLICI CARINSKOG DOZVOLjENOG POSTUPANjA
SLOBODNE ZONE
0ovim 'arinskim zakonom je takoe predvieno da se osnivanje slobodnih zona,
upravljanje u njima i obavljanje privrednih aktivnosti u slobodnim zonama utvruje
posebnim zakonom. 'arinskim zakonom se samo precizira koje su dozvoljene
aktivnosti sa stranom robom koja se smeta u slobodnu zonu. *ve aktivnosti su!
stavljanje u slobodan promet robe prethodno smetene u slobodnu zonu, njeno
podvrgavanje uobiajnom rukovanju, aktivno oplemenjivanje, proizvodnja pod
carinskom kontrolom, ustupanje u korist dr&ave i unitenje pod carinskom kontrolom.
'arinski zakon takoe predvia da carinski organ mo&e, imajui u vidu konkretne
okolnosti vezane za odreenu slobodnu zonu, da prilagodi mere carinske kontrole i
carinskog nadzora ovim okolnostima.
)o eventualnog donoenja novog 4akona o slobodnim zonama, treba imati u vidu
odredbe va&eeg zakona koji regulie ovu materiju.
PONOVNI IZVOZ, UNITENjE I USTUPANjE ROBE
.trana roba u skladu sa odredbama novog 'arinskog zakona, mo&e se ponovo
izvesti u carinsko podruje #npr. posle carinskog skladitenja, aktivnog
oplemenjivanja i privremenog uvoza$, unititi ili ustupiti u korist dr&ave. +onovni izvoz
i unitenje strane robe mogu se sprovesti samo na osnovu odobrenja carinskog
organa, pri emu ne mogu nastati nikakvi trokovi na teret dr&ave.
*tpad i ostaci nastali unitenjem robe stavljaju se u carinski dozvoljeno postupanje u
skladu sa carinskim propisima.
POSEBNE ODREDBE KOJE SE PRIMENjUJU NA SAOBRAAJ NA DUNAVU
+lovidba )unavom je regulisana )unavskom 2onvencijom iz 13-3. godine, a
'arinski zakon u lanu 13(. bli&e odreuje carinski postupak na brodovima koji dolazi
iz inostranstva, u tom smislu da moraju da se zaustave i prijave ulaznoj carinarnici.
4apovednik broda je du&an da ulaznoj carinarnici podnese carinski dokument uz koji
se prila&e spisak brodske posade, spisak putnika i njihovog prtljaga, spisak
namernica koje se nalaze na brodu i brodske prevozne isprave.
*vde posebno treba imati u vidu odredbe koje se odnose na ovlaenje carinskih
slu&benika u vezi sa pregledom brodova i robe koju oni prevoze