Paul Celan Saimanje

Sproveden
na polje
s nevarljivim znakom:
Trava, razmaknuta pisanjem. Kamenje, belo,
sa senkama stabljiica:
Ne itaj vie gledaj!
Ne gledaj vie otidi!
Otii, tvoj as
nema brade, ti si
kod kude si. Jedan toak se, polako,
kotrlja iz sebe samog, bice se
veru,
veru po crnkastom polju, nodi
ne trebaju zvezde, nigde
ne pitaju za tebe.
Nigde
Ne pitaju za tebe
Mesto gde su leali ima
ime nema ga.
Nisu onde leali. Neto je
lealo izmeu njih. Oni
nisu prozirali.
Nisu videli, ne,
govorili su
o reima. Nijedna se
ne probudi,
san naie na njih.
Naie, naie. Nigde
ne pitaju
Ja sam to, ja,
ja leah izmeu vas,
otvoreno,
ujno, kuckajudi vam, va dah je
sluao ja sam
to jo, pa vi
spavate.
Jo sam
Godine.
Godine, godine, jedan prst
Pipa nanie i navie, pipa
Unaokolo:
avovi, opipljivi, ovde se
irom razjapilo, ovde je
opet zaraslo ko je
to pokrio?
Pokrio ko?
Dola je, dola.
Dola je jedna re, dola,
Dola kroz nod,
htela da svetli, da svetli.
Pepeo.
Pepeo, pepeo.
Nod.
Nod-i-nod. Otii
Oku, vlanome.
Otii
oku,
vlanome
Orkani.
Orkani, odvajkad,
vejavica estica, a ono drugo,
ti
to zna,
itali smo u knjizi, bilo je
miljenje.
Bilo je, bilo
miljenje. Kako smo se
uhvatili
uhvatili
ovim
rukama?
Stajalo je i pisano da.
Gde? Mi smo
Stavili dutanje preko toga,
Otrovom podojeno, veliko,
zeleno,
dutanje, akin list, o tome je
visila jedna misao na biljke
zelena, jest,
visila, jest,
pod potuljenim
nebom.
Na, jest,
Biljke.
Jeste.
Orkani, vejavica
estica, ostalo je
vremena, ostalo,
da pokuamo s kamenom on je
bio gostoljubiv, on
nije upadao u re. Kako nam je
dobro bilo:
Zrnast,
zrnast i vlaknast. Peteljast,
gust;
grozdast i mlazast; bubreast,
pljosnat i
grudvast; rastresit, raz-
granat on, ono
ne upadae u re, ono je
govorilo,
rado govorilo suvim oima
pre no to ih je zatvorilo.
Govorilo, govorilo.
Bilo, bilo.
Mi
nismo poputali, stajali smo
u sredini,
zdanje od pora, i
ono naie.
Prie nam, kroz nas
proe, krpedi
nevidljivo, krpedi
poslednju membranu,
i
svet, hiljadostruki kristal,
nastreljavao je, nastreljavao.
Nastreljavao.
Onda
Nodi, razluene. Krugovi,
zeleni ili plavi, crveni
kvadrati: svet
ulae u svoju sr
u igru s novim
asovima. Krugovi,
crveni ili crni, svetli
kvadrati, nikakva
senka od leta,
nikakav
topografski sto, nikakva
dua od dima da se die
i ukljuuje u igru.
Die i
ukljuuje
U sutonski as sova, kraj
okamenele ogubalosti,
kraj
naih uteklih aka, u
najnovijoj odbaenosti,
iznad
bedema za hvatanje metaka
pored zatrpanog zida:
vidljivi,
ponovo:
lebovi,
horovi, tadanji,
psalmi. O, o-
sana.
Dakle,
jo stoje hramovi. Jedna
zvezda
zacelo jo ima svetlosti.
Nita,
nita nije izgubljeno.
O -
sana.
U sutonski as sova, ovde,
razgovori, od dana sivi,
tragova podzemnih voda.
( od dana sivi,
tragova
podzemnih voda
Sproveden
na polje
sa
nevarljivim
tragom:
Trava.
Trava,
razmaknuta pisanjem.)