US - Privredno Pravo

Prof.
dr Ilija Babi
PRIVREDNO PRAVO
- Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje -
Beograd 2008.
PRIVREDNO PRAVO
- drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje -
Autor:
Prof. dr Ilija Babi
Recenzenti:
Prof. dr Slavko Cari
Prof. dr Mihailo Velimirovi
Izdava:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Beograd, Danijelova 32
Za izdavaa:
Prof. dr Milovan Stanii
Tehnika obrada:
Njegu Novak
Dizajn korica:
Aleksandar Mihajlovi
Godina izdanja:
2008.
Tira:
100 primeraka
tampa:
UGURA print, Beograd
www.cugura.co.yu
ISBN:
III
PREDGOVOR
Udbenik Privredno pravo prvenstveno je namenjen studentima osnovnih
studija na Fakultetu za nansijski menadment i osiguranje Univerziteta
Singidunum u Beogradu. U skladu sa nastavnim programom Fakulteta, stu-
denti posebno ne izuavaju Uvod u graansko pravo, Stvarno pravo i Obliga-
ciono pravo, a poznavanje niza instituta iz ovih grana prava, objedinjenih u
porodicu Graanskog prava, nuno je za izuavanje Privrednog prava. Stoga
sam najvanije institute iz ovih disciplina izdvojio, grupisao i izloio u prvom
delu udbenika (Osnovi imovinskog prava), a materiju Privrednog prava, u
uem smislu, u drugom delu udbenika (Privredno pravo).
Materija Privrednog prava u udbeniku sistematizovana je s obzirom na celo-
viti program nastave na Fakultetu. Shodno tome, ona ne obuhvata one delove
koji se detaljno izuavaju u okvirima drugih disciplina na Fakultetu, ili je tim
delovima posveeno manje prostora u udbeniku.
Ogranien brojem stranica, predvienih za ovaj udbenik, institute Privred-
nog prava sam uprostio i nisam ulazio u njihovu detaljnu analizu i teorijske
rasprave. Nastojao sam da studente upoznam sa opteprihvaenim i optim
institutima Privrednog prava zbog ega ova knjiga nema naune i teorijske
pretenzije.
Udbenik je usklaen sa zakonima i drugim propisima koji su bili na snazi do
septembra 2006. godine.
U Beogradu, septembra 2006. godine AUTOR
IV
V
SADR AJ
PREDGOVORI .................................................................... I
SADRAJ ........................................................................... III
SKRAENICE .....................................................................XIX
Prvi deo
OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
GLAVA PRVA
Uvod u imovinsko i privredno pravo ..........................................................3
Odeljak prvi
Pojam, predmet, metod i izvori imovinskog i privrednog prava
I. Izrazi privatno, graansko, civilno i imovinsko pravo ..........................3
II. Predmet imovinskog prava ...................................................................4
III. Pojam i predmet privrednog prava ......................................................4
IV. Metod imovinskog i privrednog prava. Naela regulisanja .................6
1. Autonomija volje .............................................................................6
2. Ravnopravnost strana ......................................................................6
3. Prenosivost (prometljivost) imovinskih prava .................................7
4. Imovinska sankcija (realna egzekucija)...........................................7
5. Zatita na privatni zahtev.................................................................7
6. Naelo dispozitivnosti normi ...........................................................7
7. Kombinacija naela i kumulacija .....................................................8
V. Izvori imovinskog i privrednog prava ..................................................8
1. Pojam izvora .....................................................................................8
2. Zakon ................................................................................................8
3. Primena pravnih pravila .................................................................. 9
4. Jedinstveno regulisanje pravnih poslova privrednog i
imovinskog prava ............................................................................ 10
5. Obiaji ............................................................................................. 10
5.1. Uopte ................................................................................... 10
5.2. Privredni obiaj - izvor privrednog prava .............................. 11
5.3. Uzanse ...................................................................................11
6. Opti uslovi poslovanja ....................................................................12
7. Sudska i arbitrana praksa ...............................................................12
8. Precedenti .........................................................................................12
VI
Odeljak drugi
Subjekti i objekti imovinskog iprivrednog odnosa
I. Subjekti imovinskog i privrednog odnosa ...........................................14
1. Pojam .............................................................................................14
2. Fizika lica ....................................................................................14
2.1. Pravna sposobnost zikih lica. Sticanje i prestanak .............14
2.2. Poslovna sposobnost zikih lica...........................................16
2.3. Deliktna sposobnost zikih lica ...........................................18
2.4. Elementi odredivanja zikih lica ..........................................18
3. Pravna lica .....................................................................................21
3.1. Pojam pravnog lica ................................................................21
3.2. Organizacije sa svojstvom pravnog lica .................................21
3.3. Pravno lice i njegovi osnivai i uesnici .................................22
3.4. Podele pravnih lica ................................................................. 22
3.5. Osnovna obeleja pravnog lica .............................................. 25
3.6. Identikovanje pravnog lica ................................................... 25
3.7. Pravna, poslovna i deliktna sposobnost pravnog lica ............. 26
II. Objekti imovinskog i privrednog odnosa ........................................... 27
Odeljak trei
Pravni poslovi
I. Pojam pravnog posla ........................................................................... 28
II. Podela pravnih poslova ....................................................................... 29
1. Jednostrani i dvostrani pravni poslovi ........................................... 29
2. Pravni poslovi meu ivima (inter vivos) i
pravni poslovi za sluaj smrti (mortis causa) ................................. 29
3. Teretni (onerozni) i dobroini (lukrativni) pravni poslovi .............. 29
4. Formalni i neformalni pravni poslovi ............................................ 29
5. Kauzalni i apstraktni pravni poslovi .............................................. 30
III. Sastojci pravnog posla ...................................................................... 30
IV. Zastupanje ......................................................................................... 31
1. Pojam i dejstvo .............................................................................. 31
2. Vrste zastupanja ............................................................................. 31
2.1.Zakonski zastupnik ................................................................. 32
2.2.Statutamo zastupnitvo ........................................................... 32
2.3.Zastupanje na osnovu akta dravnog organa .......................... 32
2.4.Zastupanje na osnovu izjave volje zastupanog
(punomostvo) ........................................................................ 33
V. Forma pravnih poslova ....................................................................... 36
VI. Nevaei pravni poslovi ................................................................... 37
1. Pojam ............................................................................................. 37
2. Nitavi pravni poslovi .................................................................... 37
3. Pojedini nitavi pravni poslovi ....................................................... 38
3.1.Zabranjeni pravni poslovi ....................................................... 38
VII
3.2.Fiktivni pravni poslovi ........................................................... 38
3.3.Zelenaki pravni posao (ugovor) ............................................ 39
3.4.Nemogunost ispunjenja pravnog posla .................................. 40
3.5.Krenje propisane ili ugovorene forme .................................... 40
3.6.Pravni poslovi lica koja su potpuno poslovno nesposobna.......40
3.7.Pravni poslovi neprotnog pravnog lica .................................. 41
4. Ruljivi pravni poslovi .................................................................... 41
4.1. Zabluda ...................................................................................42
4.2. Prevara ....................................................................................43
4.3. Prinuda ...................................................................................43
Odeljak etvrti
Sticanje imovinskih prava
1. Derivativno (izvedeno) sticanje .......................................................44
1.1.Translativan prenos (sukcesija) .................................................44
1.2.Konstitutivan prenos ................................................................45
2. Originamo sticanje ...........................................................................45
Odeljak peti
Vrste imovinskih prava
1. Apsolutna prava - stvarna, intelektualna i lina ................................45
2. Relativna (obligaciona) prava ...........................................................46
3. Imovinska i neimovinska prava .......................................................47
GLAVA DRUGA
Stvarno pravo ...................................................................................... 48
Odeljak prvi
Uvod
I. Pojam i naela stvarnog prava .............................................................48
1. Objektivno stvarno pravo i subjektivno stvarno pravo .....................48
2. Naela regulisanja stvarnog prava ...................................................48
II. Podela stvarnih prava ..........................................................................50
III. Podela stvari .......................................................................................50
1. Pojam ...............................................................................................50
2. Stvari u prometu (res in commercio) i
van prometa (res exstra commercium) .............................................51
3. Pokretne stvari (res mobiles) i nepokretne stvari (res immobiles) ...51
4. Individualno odredene stvari i stvari odreene po rodu ....................52
5. Zamenljive i nezamenljive stvari .....................................................52
6. Potrone i nepotrone stvari .............................................................52
7. Deljive i nedeljive stvari ................................................................... 52
8. Pripadak ........................................................................................... 53
9. Plodovi (fructus)............................................................................... 54
10. Novac i procena vrednosti stvari .................................................... 54
VIII
Odeljak drngi
Dravina
I. Pojam dravine. Detencija ................................................................... 55
II. Subjekti dravine ................................................................................. 55
III.Predmet dravine ................................................................................ 56
IV.Vrste dravine ...................................................................................... 56
1. Dravina stvari i dravina prava .......................................................56
2. Iskljuiva (individualna) dravina i sudravina ................................ 56
3. Zakonita i nezakonita dravina .........................................................57
4. Savesna i nesavesna dravina ...........................................................57
5.Prava (istinita) i manljiva (neistinita) dravina ................................58
6.Neposredna i posredna dravina ......................................................58
V. Pribavljanje i gubitak dravine ...........................................................59
VI. Zatita dravine ................................................................................59
Odeljak trei
Pravo svojine
I. Pojam prava svojine ............................................................................ 61
II.Sadrina prava svojine ......................................................................... 61
III. Obeleja prava svojine ...................................................................... 62
IV. Sticanje prava svojine ........................................................................ 62
1. Derivativno sticanje prava svojine .................................................. 62
1.1.Nain sticanja nepokretnih stvari ........................................... 63
1.2.Nain sticanja pokretnih stvari ............................................... 63
2. Pojedini vidovi originarnog sticanja prava svojine ........................ 65
2.1. Odraj .................................................................................... 65
2.2. Sticanje svojine od nevlasnika .............................................. 67
V. Zatita prava svojine ........................................................................... 68
1. Reivindikaciona tuba (actio rei vindicatio) .................................. 68
2. Publicijanska tuba (actio Publiciana)........................................... 68
3. Negatorna tuba (actio negatoria) - tuba zbog uznemiravanja ..... 69
VI. Susvojina (condominium) ................................................................. 70
1. Pojam ............................................................................................. 70
2. Prava suvlasnika u suvlasnikoj zajednici ..................................... 70
2.1.Prava suvlasnika u odnosu na celu stvar ................................. 70
2.2.Prava suvlasnika u odnosu na alikvotni deo stvari .................. 71
3. Prestanak suvlasnike zajednice ..................................................... 71
VII. Zajednika svojina ........................................................................... 72
1. Pojam i obeleja ............................................................................ 72
2. Oblici zajednike svojine .............................................................. 72
VIII. Etana svojina ................................................................................ 73
IX. Dravna svojina ................................................................................ 73
X. Drutvena svojina .............................................................................. 74
IX
Odeljak etvrti
Stvarna prava na tuoj stvari
I. Pojam i podela ..................................................................................... 74
II. Zalono pravo .................................................................................... 74
1. Pojam ............................................................................................... 74
2. Vrste zalonih prava ......................................................................... 75
2.1.Uopte ..................................................................................... 75
2.2.Zalono pravo na osnovu ugovora ......................................... 76
2.3.Sudsko zalono pravo ............................................................. 76
2.4.Zakonsko zalono pravo ......................................................... 77
III. Naela zalonog prava ....................................................................... 77
1. Uopte ............................................................................................ 77
2. Naelo akcesornosti ....................................................................... 77
3. Naelo ocijelnosti i njegovo ogranienje i iskljuenje ................. 78
4. Naelo specijalnosti ....................................................................... 79
5. Naelo nedeljivosti ........................................................................ 79
IV. Hipoteka (zalono pravo na nepokretnim stvarima) ............................ 80
1. Pojam ............................................................................................. 80
2. Naputanje naela ocijelnosti ....................................................... 80
3. Predmet hipoteke ........................................................................... 80
3.1.Pojam ...................................................................................... 80
3.2.Nepokretnosti koje mogu biti predmet hipoteke .....................81
3.3.Nepokretnosti koje ne mogu biti predmet hipoteke ...............85
4. Sticanje hipoteke ............................................................................ 85
4.1. Uopte ....................................................................................85
4.2. Ugovor o hipoteci ..................................................................85
4.3. Jednostrana hipoteka ............................................................. 86
5. Upis hipoteke ................................................................................. 87
6. Prava i obaveze vlasnika nepokretnosti ......................................... 88
7. Prava i obaveze poverioca ............................................................. 88
8. Izbor sredstva namirenja ................................................................ 89
9. Vansudski postupak namirenja ....................................................... 89
10.Namirenje kad je predmet hipoteke objekat u izgradnji ................. 90
11.Redosled namirenja ....................................................................... 91
11.1.Prestanak hipoteke ................................................................ 91
11.2.Odricanje od hipoteke ........................................................... 92
11.3.Konfuzija i konsolidacija. Propast nepokretnosti .................. 92
11.4.Prestanak hipoteke u optem interesu ................................... 92
11.5.Amortizacija ......................................................................... 93
11.6.Prodaja predmeta hipoteke radi namirenja ........................... 93
11.7.Centralna evidencija hipoteka ............................................... 93
X
V. Pravo zaloge na pokretnim stvarima .................................................. 94
1. Pojam .............................................................................................. 94
2. Predmet zaloge ............................................................................... 94
3. Runa zaloga (pignus) .................................................................... 95
3.1. Pojam ..................................................................................... 95
3.2. Ugovor o zalozi (contractus pigneraticius). Pojam i osobine . 95
3.3. Prava i obaveze strana iz ugovora o zalozi............................. 95
3.4. Prenoenje zalonog prava .................................................... 97
3.5. Prestanak zalonog prava ...................................................... 97
4. Registarsko zalono pravo (hipoteka na pokretnoj stvari) .............. 98
4.1.Pojam ...................................................................................... 98
4.2. Ugovor o zalozi ..................................................................... 99
4.3. Potraivanje koje se obezbeuje ............................................. 99
4.4. Dejstvo ugovora o zalozi ....................................................... 99
4.5. Namirenje na objektu zaloge .................................................. 100
4.6. Nain i redosled namirenja. Prestanak registarske zaloge ........ 101
GLAVA TREA
Osnovni pojmovi opteg dela obligacionog prava .............................102
Odeljak prvi
Uvod
I. Pojam i deoba obligacionog prava ...................................................... 102
II. Pojam obligaciongo odnosa ............................................................... 102
III. Izvori obligacija ................................................................................. 103
Odeljak drngi
Ugovor
I. Pojam, osobine i znaaj.......................................................................103
II. Podela ugovora.................................................................................104
III. Zakljuenje ugovora .......................................................................107
1. Saglasnost volja .............................................................................107
1.1.Ponuda ..................................................................................108
1.2.Prihvatanje ponude ...............................................................109
1.3.Trenutak zakljuenja ugovora ...............................................110
1.4.Predugovor ............................................................................110
2. Predmet ugovora ..........................................................................111
3. Osnov ugovora (kauza) ................................................................ 112
4. Mane (nedostaci) volje ................................................................. 112
5. Forma ugovora ............................................................................. 113
6. Pojaanje ugovora ........................................................................ 113
6.1.Kapara .................................................................................. 114
6.2.Ugovorna kazna .................................................................... 114
XI
6.3.Odustanica ............................................................................ 115
IV. Dvostrano obavezni ugovori ............................................................ 116
1. Raskidanje ugovora zbog neispunjenja ....................................... 117
2. Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti........ 118
Odeljak trei
Prouzrokovanje tete
I. Pojam tete ......................................................................................... 119
II. Vrste tete ......................................................................................... 120
III. Odgovornost po osnovu krivice ....................................................... 120
IV. Objektivna odgovornost
(odgovornost za tetu od opasne stvari ili opasne delatnosti) .......... 121
V. Odgovornost proizvoaa stvari s nedostatkom ............................... 122
VI.Naknada materijalne (imovinske) tete ........................................... 124
1. Pojam i vrste naknade .................................................................. 124
2. Obim naknade materijalne tete .................................................. 125
Odeljak etvrti
Dejstvo obaveza
I. Ispunjenje obaveza i posledica neispunjenja ...................................126
II. Zatezna kamata ................................................................................ 127
III. Ugovorna kamata ............................................................................. 128
IV. Pravo zadravanja (ius retentionis) .................................................. 128
1. Pojam. Nastanak .......................................................................... 128
2. Predmet i dejstvo prava zadravanja ........................................... 129
Odeljak peti
Razne vrste obaveza
I. Novane obligacije ............................................................................ 130
II. Deljive obligacije ............................................................................. 131
III. Nedeljive obligacije ........................................................................ 131
IV. Solidarne obligacije ......................................................................... 131
1. Solidarnost dunika (pasivna solidarna obligacija) ..................... 132
2. Solidarnost poverilaca (aktivna solidarna obligacija) ................. 133
Odeljak esti
Promena poverioca ili dunika
I. Ustupanje potraivanja (cesija) .........................................................134
II. Preuzimanje duga ............................................................................135
Odeljak sedmi
Prestanak obaveza (obligacija)
I. Pojam ................................................................................................. 136
II. Ispunjenje obligacije ........................................................................ 136
1. Pojam ........................................................................................... 136
2. Isplata sa subrogacijom. Predmet ispunjenja ............................... 137
3. Vreme i mesto ispunjenja ............................................................ 138
XII
4. Docnja ......................................................................................... .139
4.1.Docnja dunika ..................................................................... .139
4.2.Docnja poverioca .................................................................. .139
III. Prebijanje (kompenzacija) ............................................................... .140
IV. Otputanje duga ............................................................................... .142
V. Novacija ........................................................................................... .142
VI. Sjedinjenje (konfuzija) .................................................................... .143
VII. Nemogunost ispunjenja ............................................................... .144
VIII.Zastarelost potraivanja ................................................................ .144
1. Pojam ........................................................................................... 144
2. Poetak toka, nastupanje i dejstva zastarelosti ............................. 144
3. Opti i posebni rokovi zastarelosti .............................................. 145
4. Zastoj zastarevanja ...................................................................... 147
5. Prekid zastarevanja ...................................................................... 148
Drugi deo
PRIVREDNO PRAVO
GLAVA PRVA
Statusno pravo .................................................................................. .150
Odeljak prvi
Privredni subjekti
I. Pojam..................................................................................................150
II. Osnovna zajednika pravila o privrednim drutvima ..........................150
1. Pojam i obeleja .......................................................................... 150
2. Razvrstavanje privrednih drutava ............................................... 151
3. Sistem osnivanja privrednog drutva .......................................... 152
4. Osnivanje privrednog drutva ...................................................... 153
5. Imovina privrednog drutva. Odgovomost osnivaa i drugih lica 153
6. Odgovornost za tetu zbog zloupotrebe drutva........................... 156
7. Identitet privrednog drutva ................................................. .........156
7.1.Delatnost. ..................................................................... .........157
7.2.Sedite .......................................................................... .........158
7.3.Poslovno ime ............................................................... .........161
8. Registracija privrednog drutva .....................................................161
8.1.Pojam. Dejstvo registracije .......................................... .........162
8.2.Nadlenost organa uprave. Predmet registracije ....................162
8.3.Postupak registracije. ................................................... .........163
8.4.Nitavost registracije osnivanja .............................................164
9. Preduzimanje pravnih poslova. ............................................ .........164
9.1.Pravna i poslovna sposobnost privrednog drutva ................165
9.2.Zastupanje drutva .................................................................165
XIII
10.Odgovornost privrednog drutva za obaveze ................................166
11.Lica koja imaju dunost prema drutvu .........................................166
Odeljak drugi
Pravne forme privrednih drutva
I. Ortako drutvo ................................................................................... 167
1. Pojam. Osnivanje. Razgranienje ................................................... 167
2. Osnivaki akt i ugovor ortaka drutva ........................................... 168
3. Odnosi izmedu ortaka i ortaka sa ortakim drutvom ................... 168
3.1.Obaveza unoenja uloga. Raspolaganje udelom ...................... 168
3.2.Upravljanje ortakim drutvom (poslovodstvo) ...................... 169
3.3.Raspodela dobiti i snoenje gubitaka ...................................... 169
3.4.Odgovornost ortaka za obaveze drutva..................................170
3.5.Prestanak ortakog drutva i istupanje ortaka ......................... 170
II. Komanditno drutvo ........................................................................... 172
1. Pojam ............................................................................................. 172
2. Osnivanje komanditnog drutva..................................................... 172
2.1.Zakljuenje i izmena osnivakog ugovora ............................. 172
2.2. Ugovor ortaka drutva. Odnos osnivakog
ugovora i ugovora ortaka................................................................ 173
2.3.Registraciona prijava osnivanja komanditnog drutva ............ 173
3. Odnosi meu ortacima i izmeu ortaka i drutva ........................... 173
4. Odnosi komanditnog drutva i ortaka prema treim licima ......... 174
5. Promene u lanstvu i status drutva ............................................ 175
III. Drutvo s ogranienom odgovornou ............................................ 175
1. Pojam. Osnivai drutva .............................................................. 175
2. Osnivanje drutva ........................................................................ 176
2.1.Osnivaki akt ........................................................................ 177
2.2.Ugovor lanova drutva. Odnos osnivakog
akta i ugovora........................................................................ 177
2.3.Osnovne obaveze lanova - ulozi i osnovni kapital ............. 177
3. Udeli u drutvu ............................................................................ 178
3.1.Sticanje udela. Pravna priroda ............................................... 178
3.2.Knjiga udela. Znaaj upisa u knjigu udela ............................. 179
3.3.Prava po osnovu udela .......................................................... 179
3.4.Sopstveni ulozi drutva ......................................................... 179
4. Osnovna prava lanova drutva........ ........................................... 179
4.1.Pravo raspolaganja udelom .................................................. 179
4.2.Zalaganje udela od strane lana ............................................ 180
4.3.Pravo isplate dobiti ............................................................... 180
4.4.Organi drutva s ogranienom odgovornou ........................ 180
5. Prestanak svojstva lana drutva i drutva .................................... 182
XIV
IV. Akcionarsko drutvo ........................................................................182
1. Pojam ...........................................................................................182
2. Osnivanje akcionarskog drutva ..................................................183
3. Osnivaka skuptina otvorenog akcionarskog drutva .................183
4. Otvoreno i zatvoreno drutvo ......................................................184
5. Akcije i druge hartije od vrednosti ..............................................184
6. Dividende i druge isplate akcionarima .........................................185
7. Osnovni kapital drutva ...............................................................186
7.1.Vrste uloga i njihovo unoenje u drutvo ..............................186
7.2.Minimalni osnovni kapital ....................................................186
8. Organi akcionarskog drutva .......................................................186
8.1.Uopte ..................................................................................186
8.2.Skuptina akcionarskog drutva ...........................................187
8.3.Upravni odbor, izvrni odbor i direktor ................................ 188
8.4.Nadzorni odbor, interni revizor i odbor revizora .................. 188
8.5.Sekretar akcionarskog drutva .............................................. 189
9. Prestanak drutva ......................................................................... 190
V. Drutveno preduzee ....................................................................... 190
VI.Javno predzee ................................................................................. 191
Odeljak trei
Povezivanje i reorganizacija drutva. Privredne komore
I. Povezivanje drutava ......................................................................... 194
1. Pojam ........................................................................................... 194
2. Nain povezivanja drutava ......................................................... 194
3. Drutva povezana kapitalom.
Kontrolno i znaajno uee u kapitalu ...................................... 195
4. Drutva povezana ugovorom ....................................................... 195
II. Reorganizacija privrednog drutva ................................................... 196
1. Pojam ........................................................................................... 196
2. Statusne promene ......................................................................... 196
3. Promena pravne forme privrednih drutava ................................. 197
3.1.Pojam .......................................................................................... 197
3.2.Vrste promene pravne forme ........................................................ 198
III. Privredne komore ............................................................................ 198
1. Udruivanje u komore ................................................................... 198
1.1.Pojam .......................................................................................... 198
1.2.Sistem komora. Organi komore .................................................. 199
1.3. Delatnost komore ....................................................................... 200
Odeljak etvrti
Preduzetnici i zdruge
I. Preduzetnici ....................................................................................... 200
1. Pojam, registracija i obeleja ....................................................... 200
2. Prestanak preduzetnika ................................................................ 201
XV
II. Zadruge ............................................................................................ 202
1. Pojam. Principi poslovanja .......................................................... 202
2. Razgranienje .............................................................................. 202
3. Razvrstavanje zadruga ................................................................. 203
4. Osnivanje zadruga........................................................................204
5. Organi zadruge .............................................................................204
6. Imovina zadruge ..........................................................................205
Odeljak peti
Finansijske i osiguravajue orgcmizacije
I. Finansijske organizacije.....................................................................206
1. Uopte ..........................................................................................206
2. Banke ...........................................................................................206
2.1.Pojam banke ...............................................................................206
2.2.Vrste bankarskih poslova i podela banaka ...................................207
2.3.Poslovi koje banka moe obavljati .............................................. 207
2.4.Osnivanje i poslovanje banke .....................................................208
2.5.Organizacija i organi banke ......................................................... 210
3. Narodna banka Srbije .................................................................. 211
3.1.Pojam .......................................................................................... 211
3.2.OrganiNBS ................................................................................ 211
3.3.Ovlaenja u oblasti monetarne politike ...................................... 212
4. Berze ............................................................................................ 213
4.1.Pojam i osnivanje berzi. Uprava i akti berze .............................. 213
4.2.Delatnost berze. Zabranjeni poslovi ............................................. 214
4.3.Arbitraa berze ............................................................................215
4.4.Prestanak rada berze ....................................................................215
II. Drutva za osiguranje ....................................................................... 215
1. Pojam. Vrste organizacija............................................................. 215
2. Akcionarsko drutvo za osiguranje. Organi ................................. 215
3. Drutvo za uzajamno osiguranje ................................................. 216
4. Agencija za poslove pruanja drugih usluga u osiguranju ............. 216
Odeijak esti
Prestanak drutava i preduzetnika
I. Pojam i osnovi za prestanak .............................................................. 217
II. Likvidacija privrednog drutva ........................................................ 218
1. Pretpostavke ................................................................................. 218
2. Postupak. Likvidacioni upravnik ................................................. 218
3. Radnje likvidacionog upravnika ..................................................... 219
4. Isplate i okonanje likvidacije ..................................................... 220
III. Steajni postupak ............................................................................. 220
1. Pojam ............................................................................................ 220
2. Steaj ............................................................................................. 221
2.1.Pokretanje postupka steaja .................................................. 221
XVI
2.2.Organi postupka steaja i otvaranje steajnog postupka ....... 221
2.3.Pokretanje prethodnog steajnog postupka ............................ 222
2.4.Pokretanje steajnog postupka .............................................. 222
2.5. Pravne posledice pokretanja steajnog postupka
po steajnog dunika....................................................................... 223
2.6.Posledice pokretanja steajnog postupka na potraivanje ..... 224
2.7.Ostale vanije posledice pokretanja steajnog postupka ....... 224
2.8.Steajna masa. Utvrivanje potraivanja .............................. 225
2.9.Pobijanje pravnih poslova steajnog dunika................ 226
2.10.Unovenje i deoba steajne mase.
Zakljuenje steajnog postupka........................................ 226
3. Reorganizacija ...........................................................................227
IV. Prestanak preduzetnika ...............................................................227
GLAVA DRUGA
Industrijska svojina .......................................................................... 229
I. Pojam .................................................................................................229
II. Izvori ................................................................................................ 229
III. Podela ..............................................................................................230
1. Patentno pravo ...............................................................................230
1.1.Patent .................................................................................... 230
1.2.Know - how ........................................................................... 244
2. Pravo znakova razlikovanja ......................................................... 245
2.1.Pravo na ig .......................................................................... 245
2.2.Pravo na dizajn...................................................................... 253
2.3.Pravo na zatitu oznake geografskog porekla ....................... 260
GLAVA TREA
Ugovori u privredi ............................................................................ 268
I. Pojam ugovora u privredi .................................................................. 268
II. Osnovna obeleja ugovora u privredi ............................................... 269
III. Ugovor o prodaji u privredi ............................................................. 270
1. Pojam, osobine ............................................................................ 270
2. Sastojci ugovora .......................................................................... 271
3. Roba............................................................................................. 271
3.1.Uopte ................................................................................... 271
3.2.Rizik propasti ili oteenja robe ........................................... 272
4. Cena ............................................................................................. 272
5. Obaveze prodavca ....................................................................... 273
5.1.Isporuka robe kupcu .............................................................. 273
5.2.Odgovornost za nedostatke stvari ......................................... 276
XVII
6. Obaveze kupca ............................................................................... 281
6.1.Uopte ................................................................................... 281
6.2.Isplata cene ........................................................................... 281
6.3.Preuzimanje stvari ................................................................. 281
IV. Modaliteti ugovora o prodaji ........................................................... 282
1. Ugovor o prodaji po uzorku ili modelu ....................................... 282
2. Prodaja radi pokria ..................................................................... 283
3. Kupovina radi pokria ................................................................. 284
4. Prodaja sa zadravanjem prava svojine ....................................... 285
5. Prodaja sa specikacijom ............................................................. 285
6. Kupovina na probu ...................................................................... 286
V. Ugovor o komisionu .......................................................................... 287
1. Pojam i osobine ugovora ............................................................. 287
2. Vrste ugovora o komisionu ........................................................... 288
3. Samostalno istupanje komisionara ............................................... 289
4. Obaveze komisionara .................................................................. 289
4.1. Izvrenja naloga kako glasi .................................................. 289
4.2.Zakljuenje posla sa treim licem .......................................... 290
4.3.uvanje interesa komitenta ...................................................290
4.4.Saoptavanje komitentu imena saugovaraa ..........................291
4.5.Podnoenje izvetaja i polaganje rauna ................................291
5. Obaveze komitenta .......................................................................292
5.1.Omoguavanje komisionaru da izvri nalog .........................292
5.2.Plaanje naknade (provizije)..................................................292
5.3.Naknada uinjenih trokova .................................................293
5.4.Obezbeenje potraivanja komisionara prema komitentu ...293
5.5.Odnosi sa treim licima ........................................................294
VI. Ugovor o trgovinskom zastupanju (agenturi) ....................................295
1. Pojam i osobine ugovora ..............................................................295
2. Vrste trgovinskog zastupanja .......................................................296
3. Obaveze ugovornih strana ...........................................................297
3.1.Obaveze zastupnika ..............................................................297
3.2.Obaveze nalogodavca (ovlaenja zastupnika) ...................... 299
4. Prestanak ugovora .......................................................................... 301
VII. Ugovor o posredovanju ................................................................. 302
1. Pojam i obeleja .......................................................................... 302
2. Razgranienje .............................................................................. 302
3. Obaveze ugovornih strana ........................................................... 303
3.1.Obaveze posrednika .............................................................. 303
3.2.Obaveze nalogodavca ........................................................... 303
VIII. Ugovor o uskladitenju ................................................................. 304
1. Pojam i obeleja ugovora ............................................................ 304
2. Vrste skladita .............................................................................. 304
XVIII
3.1.Obaveze skladitara .............................................................. 305
3.2.Obaveze ostavodavca ............................................................ 307
IX. Ugovor o graenju ........................................................................... 309
1. Pojam ugovora. Bitni sastojci ....................................................... 390
2. Pravna priroda ............................................................................. 310
3. Zakljuenje ugovora .................................................................... 311
4.1.Obaveze izvoaa ................................................................. 312
4.2.Obaveze naruioca ............................................................... 314
4.3.Predaja izgraenog objekta naruiocu................................... 315
4.4.Odgovornost izvoaa radova za tetu .................................. 316
X. Ugovor o pediciji (otpremanju) ...................................................... 318
1. Pojam i osobine .............................................................................. 318
2. Obaveze ugovornih strana ............................................................. 320
2.1.Obaveze peditera ................................................................. 320
2.2.Obaveze nalogodavca ........................................................... 321
XI. Ugovor o prevozu stvari eleznicom ................................................ 323
1. Pojam i obeleja ugovora ............................................................... 323
2. Vrste ugovora ................................................................................. 323
3. Tovarni list ..................................................................................... 324
4. Obaveze ugovornih strana ............................................................. 325
4.1.Obaveze prevozioca ..............................................................325
4.2.Obaveze poiljaoca (ovlaenja prevozioca) ........................328
5. Ugovorna odgovornost prevozioca .................................................328
XII. Ugovor o prevozu stvari drumom ..................................................330
1. Pojam i obeleja ..........................................................................330
2. Obaveze prevozioca.....................................................................332
3. Ugovoma odgovornost prevozioca ..............................................334
4. Obaveze poiljaoca i primaoca ....................................................335
XIII.Ugovor o meovitom (kombinovanom) prevozu ...........................336
l. Pojam ...........................................................................................336
2. Pravna priroda .............................................................................337
3. Razgranienje ..............................................................................337
4. Osnovne obaveze iz ugovora ....................................................... 339
GLAVA ETVRTA
Hartije od vrednosti ....................................................................... 340
Odeljak prvi
Osnovna praviia o hartijama od vrednosti
I. Pojam ................................................................................................. 340
II. Izvori prava ...................................................................................... 341
III. Bitna obeleja hartija od vrednosti ................................................... 341
XIX
IV. Razgranienje izmeu hartija od vrednosti i drugih isprava ........... 342
V. Bitni sastojci hartija od vrednosti ..................................................... 343
VI. Pravna priroda hartija od vrednosti i nastanak obaveze ................... 344
VII.Podela hartija od vrednosti ............................................................. 345
VIII.Bitna obeleja hartija od vrednosti na donosioca,
na ime i po naredbi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346
1. Hartije od vrednosti na donosioca ............................................... 346
2. Hartije od vrednosti na ime .......................................................... 346
3. Hartije od vrednosti po naredbi ................................................... 347
Odeljak drugi
Pojedine hartije od vrednosti
I. Menica .............................................................................................. 348
1. Pojam i funkcije menice .............................................................. 348
2. Nastanak menice .......................................................................... 348
3. Izvori meninog prava ................................................................. 349
4. Pravna priroda menice ................................................................. 350
5. Menina naela ............................................................................ 351
6. Vrste menice ................................................................................ 352
7. Elementi menice .......................................................................... 353
7.1.Bitni elementi (sastojci) menice ............................................ 353
7.2.Nebitni (fakultativni) menini elementi - klauzule u menici . 354
8. Menine radnje ............................................................................... 355
8.1.Uopte ................................................................................... 355
8.2.Izdavanje menice ................................................................... 355
8.3.Umnoavanje i prepisi menice .............................................. 357
8.4.Prenos menice ....................................................................... 357
8.5.Avaliranje menice .................................................................358
8.6.Akceptiranje menice .............................................................359
9. Plaanje meninog iznosa ..............................................................360
10. Intervencija ..................................................................................361
11. Protest ...........................................................................................362
ll.l.Pojam .................................................................................362
11.2.Vrste protesta ......................................................................362
11.3.Postupak. Sadraj protestne isprave ....................................363
12.Notikacija ...................................................................................363
13.Regres ..........................................................................................364
14.Sudsko ostvarivanje prava iz menice i prigovori ...........................364
15.Zastarelost ....................................................................................365
16.Neosnovano obogaenje ..............................................................366
II. ek ...................................................................................................366
1. Pojam i uloga eka ......................................................................366
2. Istorijat. Izvori prava ...................................................................366
3. Bitni sastojci eka ........................................................................367
XX
4. Nebitni sastojci eka ....................................................................368
5. Nedozvoljene klauzule u eku ..................................................... 369
6. Vrste ekova.................................................................................369
7. ekovne radnje ............................................................................372
7.1.Izdavanje eka ......................................................................372
7.2.Prenos eka ........................................................................... 372
7.3.Avaliranje eka .....................................................................372
7.4.Isplata eka ...........................................................................373
7.5.Opozivanje eka ................................................................... 373
7.6. Regres zbog neisplate eka .................................................. 374
7.7.Tuba iz osnovnog odnosa .................................................... 374
7.8.Prestanak prava ..................................................................... 374
III. Skladinica ....................................................................................... 375
1. Pojam ........................................................................................... 375
2. Izdavanje ...................................................................................... 375
3. Sastojci i sadrina ........................................................................ 376
4. Prenoenje ................................................................................... 376
5. Protest. Regresni zahtev .............................................................. 377
IV. Legitimacione hartije i znaci ............................................................ 378
1. Legitimacioni znaci ...................................................................... 378
2. Legitimacione hartije ................................................................... 379
NAPOMENE ............................................................................................................ 381
XXI
SKRAENI CE
AD Akcionarsko drutvo
AGZ Opti austrijski graanski zakonik iz 1811
VPS Vii privredni sud
VSS Vrhovni sud Srbije
EIP Enciklopedija imovinskog prava i prava udruenog rada,
NIU Slubeni list SFRJ, Beograd, 1978
DOO Drutvo s ogranienom odgovornou
DP Drutveno preduzee
ZBDFO Zakon o bankama, Slubeni glasnik RS broj 107/2005
ZNBS Zakon o Narodnoj banci Srbije, Slubeni glasnik RS, br.
72/2003, 55/2004 i 85/2005 drugi zakon.
ZOGP Zakon o oznakama geografskog porekla,Slubeni list
SCG, broj 20/2006
ZZJ Zakon o zadrugama ,Slubeni list SRJ, br. 41/96 i 12/98;
Slubeni glasnik RS, br. 101/2005 i 34/2006
ZZP Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim
u registar, Slubeni glasnik RS, broj 57/2003
ZZS Zakon o zadrugama, Slubeni glasnik SRS, broj 57/89 i
Slubeni glasnik RS, br. 67/93, 46/95 i 101/2005 drugi
zakon.
ZIP Zakon o izvrnom postupku, Slubeni .glasnik RS, broj
125/2004
ZOVP Zakon o vanparninom postupku, Slubeni glasnik SRS, br.
25/82 i 48/88
ZO Zakon o igovima ,Slubeni list SCG, br. 61/2004 i
7/2005
ZOJP Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od
opteg interesa, Slubeni glasnik RS, broj 25/2000 i
25/2002
ZOK Zakon o koncesijama,Slubeni glasnik RS, broj
55/2003
ZOM Zakon o menici, Slubeni list FNRJ, broj 104/46,
Slubeni list SFRJ, br. 16/65, 54/70, 57/89 i Slubeni
list SRJ, broj 46/96
XXII
ZOO Zakon o obligacionim odnosima, Slubeni list SFRJ,
br. 29/78, 39/85, 46/85 i 57/89 i Slubeni list SRJ, broj
31/93
ZOPA Zakon o patentima, Slubeni glasnik RS, br. 32/2004 i
35/2004
ZOP RS Zakon o preduzeima Republike Srpske, Slubeni glasnik
RS, broj 24/98
ZOS Zakon o osiguranju, Slubeni glasnik RS, br. 55/2004,
70/2004, 61/2005 i 85/2005 drugi zakon.
ZOSPO Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa, Slubeni
list SFRJ, br.6/80 i 36/90 i Slubeni list SRJ, broj
29/96
ZSP Zakon o steajnom postupku Slubeni glasnik RS, broj
84/2004 i 85/2005 drugi zakon.
ZOT Zakon o trgovini, Slubeni list SRJ, br. 32/93, 50/93,
41/94, 22/96, 29/96, 37/2002
ZO Zakon o eku, Slubeni list FNRJ, broj 105/46, Slubeni
list SFRJ, broj 12/65, 50/71, 52/73 i Slubeni list SRJ,
broj 46/96
ZPZD Zakon o pravnoj zatiti dizajna, Slubeni glasnik RS,
broj 61/2004
ZPD Zakon o privrednim drutvima, Slubeni glasnik RS,
broj 125/2004
ZPN Zakon o prometu nepokretnosti ,Slubeni glasnik RS,
broj 42/98
ZPI Zakon o planiranju i izgradnji, Slubeni glasnik RS br.
47/2003 i 34/2006
ZPP Zakon o parninom postupku, Slubeni glasnik RS, broj
125/2004
ZRPS Zakon o registraciji privrednih subjekata, Slubeni glasnik
RS, br. 55/2004 i 61/2005
ZSO Zbirka sudskih odluka
ZTHV Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih nansijskih
instrumenata, Slubeni glasnik RS, broj 46/2006
ZUP Zakon o optem upravnom postupku, Slubeni list SRJ,
broj 33/97 i 31/2001
ZUPD Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju,
Slubeni list SRJ, broj 26/95)
XXIII
ZUP Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju
Slubeni list SRJ, broj 26/95
ISP Izbor sudske prakse
JP Javno preduzee
KD Komanditno drutvo
NBS Narodna banka Srbije
OD Ortako drutvo
OIZ Opti imovinski zakonik za Knjaevinu Crnu Goru iz
1888
OUZ Opte uzanse za promet robom, Slubeni list FNRJ, broj
15/54
PZ Porodini zakon, Slubeni glasnik RS, broj 18/2005
GZRF Graanski zakonik Ruske Federacije (prvi deo stupio na
snagu 1. januara 1995, a drugi deo 1. marta 1996)
ZRPS Zakon o registraciji privrednih subjekata, Slubeni glasnik
RS, broj 55/2004
ZTDH Zakon o trgovakim drutvima Hrvatske, Narodne no-
vine, broj 11/93
ZTDF Zakon o trgovakim drutvima Francuske od 24. jula
1966
IGZ Italijanski graanski zakonik iz 1942
JTZ Jednoobrazni trgovaki zakonik SAD iz 1962
NGZ Nemaki graanski zakonik iz 1896
NTZ Nemaki trgovaki zakonik iz 1897
TZKJ Trgovaki zakonik Kraljevine Jugoslavije iz 1937
SGZ Srpski graanski zakonik iz 1844
TZKS Trgovaki zakonik Kneevine Srbije iz 1860
TZF Trgovaki zakonik Francuske iz 1808
FGZ Francuski graanski zakonik iz 1804
HGZ Holandski graanski zakonik iz 1994
vZO vajcarski zakonik o obligacijama iz 1911
XXIV
1 I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
PRVI DEO
OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
2 PRIVREDNO PRAVO
Glava prva
UVOD U IMOVINSKO I
PRIVREDNO PRAVO
Odeljak prvi
POJAM, PREDMET, METOD I IZVORI
IMOVINSKOG I PRIVREDNOG PRAVA
I. IZRAZI PRIVATNO, GRAANSKO,
CIVILNO I IMOVINSKO PRAVO
Izraz privatno pravo je nastao prevodom latinskih rei ius privatum
(privatno pravo). Rimski pravnici su pravna pravila delili na ius publicum (javno
pravo) i ius privatum (privatno pravo)
1
s obzirom na interes koji se pravnom
normom titi.
2
Neto potpunija denicija istie da se javno pravo moe opi-
sati kao ono pravo, koje regulie odnose pojedinaca prema dravi kao vlasti,
i odnose pojedinih vlasti meu sobom, dok bi privatno pravo bilo ono, koje
regulie iskljuivo odnose izmeu samih pojedinaca, ili i pojedinaca i drave,
ali ne kao vlasti.
3
Ako bi se ova podela prihvatila najznaajniji deo privatnog
prava je graansko pravo (prema toj podeli u privatno pravo bi se, danas, pored
graanskog prava, uvrtavalo privredno pravo, intelektualno pravo, lino pravo,
saobraajno pravo, radno pravo itd),
4
to je neke pisce opredelilo da privatno
pravo izjednae sa graanskim,
5
iako je pojam privatno pravo iri od pojma
graansko pravo.
6
Naziv graansko pravo je nastao prevodom latinskih rei ius civile (one
su oznaavale pravo koje je rezervisano samo za rimske graane (cives), a ne
za strance (peregrine) tj. graane drugih tadanjih dravica (civitates).
7
Danas
graansko pravo, kao deo pravnog sistema, obuhvata: uvodni (opti) deo, stvarno
pravo, nasledno, porodino i obligaciono. U irem smislu ovaj izraz ima u vidu,
pored ovih delova, i novorazvijena prava privredno, intelektualno, radno i dr.
8
4 PRIVREDNO PRAVO
Imovinsko pravo (u objektivnom smislu) je skup pravnih pravila ko-
jima su regulisani odnosi pravnih subjekata povodom stvarnih, obligacionih i
naslednih prava, i pravni poloaji (statusi) pravnih subjekata (pravnih i zikih
lica). Izrazom imovinsko pravo se oznaava najznaajniji deo graanskog prava
koji regulie odnose koji nastaju prometom robe ili usluga na tritu, pri emu
se novac pojavljuje kao sredstvo plaanja. Ovaj pojam ne obuhvata privredno
pravo, koje se izdvojilo iz graanskog prava i formiralo posebnu naunu disci-
plinu.
9
U okviru predmeta Privredno prava izloiemo osnove imovinskog pra-
va. Za potrebe studenata Fakulteta za nansijski menadment i osiguranje iz
imovinskog prava izdvojeni su: opti (uvodni deo) imovinskog i privrednog
prava, stvarno pravo i opti deo obligacionog prava.
Izrazi imovinsko, graansko, privatno i civilno pravo se, neretko, upotre-
bljavaju kao sinonimi.
10
II. PREDMET IMOVINSKOG PRAVA
Predmet discipline imovinskog prava su odnosi koje ono ureuje. On je
raznorodan i obuhvata opti deo imovinskog prava, stvarno pravo, obliga-
ciono pravo i nasledno pravo.
11
Opti deo imovinskog prava sadri institute
iz posebnih delova imovinskog prava (stvarnog, obligacionog i naslednog)
koji su im zajedniki, kao to su: statusi pravnih subjekata, pravni poslovi tih
subjekata, njihovo zastupanje, vrste subjektivnih imovinskih prava, povreda
i zatita prava itd. Stvarno pravo je skup pravila kojim su ureeni odnosi
pravnih subjekata povodom stvarnih prava. Predmet discipline obligacionog
prava, je skup pravnih normi, kojim su regulisani obligacioni odnosi. Obliga-
cioni odnosi sadre imovinska prava i obaveze poverioca i dunika u prometu
robe i usluga. Predmet naslednog prava, je skup pravnih normi koje reguliu
imovinske odnose nastali posle smrti zikog lica. Izlaganja o institutima
naslednog prava nisu predviena programom Fakulteta te su izostavljena.
III. POJAM I PREDMET PRIVREDNOG PRAVA
Izraz privredno pravo moe oznaavati granu pravnog sistema ili
naunu disciplinu.
Privredno pravo (kao grana pravnog sistema) obuhvata vaea pravna
pravila kojima su regulisani statusi (poloaji) privrednih subjekata (pravnih i
zikih lica), i njihovi pravni poslovi koji imaju privredni karakter.
Privredno pravo (kao nauna disciplina) prouava i tumai pravna pravi-
la (kojima su regulisani statusi privrednih subjekata i drugih uesnika i nji-
hovi pravni poslovi) primenom vie naunih metoda izuavanja i tumaenja
vaeeg prava (de lege lata) pri emu predlae donoenje drukijih, prim-
erenijih reenja (de lege ferenda).
Naziv privredno pravo je, sve donedavno, bio opteusvojen u naoj
pravnoj literaturi.
12
On bi, po miljenju nekih autora, oznaavao da su subjekti
privrednog prava samo privredne organizacije (a ne i zika lica koja se pro-
fesionalno bave privrednom delatnou) i da je dirigovanje drave osnovno
obeleje statusa i poslova privrednih subjekata, dok je u trinim uslovima
osnovno obeleje autonomija volje ovih subjekata.
13
Termin trgovako pravo (usvojen u pravu prve Jugoslavije) prvenstve-
no bi imao u vidu status i staleko pravo trgovaca i njihove pravne poslove, a
ne i pravne poslove netrgovaca (to savremeni pravni sistemi ne prihvataju).
Izraz trgovinsko pravo bi ukazivao da su predmet njegovog regulisanja
samo trgovinski odnosi (promet robe), a ne i ostale privredne delatnosti, tako
da bi obuhvatalo samo ugovorne odnose.
14
Danas se sree i naziv poslovno pravo koje, po jednom miljenju,
pored pravnih normi o statusu privrednih subjekata i njihovih pravnih po-
slova, obuhvata npr. i materijalno pravne propise o steaju, nedoputenoj
konkurenciji, industrijskoj svojini, poslovima efektnih berzi, menici i eku,
drugim hartijama od vrednosti.
15
Po drugom miljenju poslovno pravo, osim
navedene materije, prouava pravo trita rada (pravni promet radne snage i
pravni reim radnih odnosa izmeu poslodavca i zaposlenih) i meunarodno
poslovno pravo (meunarodno privredno - pravno poslovanje i druge oblike
privrednog poslovanja sa inostranstvom).
16
Naziv privredno pravo je usvojen je i u nekim drugim pravnim sistemima
(kao npr. u Engleskoj pod nazivom commercial law ili mercantile law, u
Francuskoj droit commercial, u Italiji diritto commerciale, u Nemakoj
Handelsrcht, a u Rusiji hazjajstvenoje pravo), koja poivaju na razvi-
jenim slobodnim tritima, a ta grana prava po svom predmetu odgovara
privrednom pravu u SCG.
17
Naziv privredno pravo nije naputen ni u
savremenom jugoslovenskom pravu.
18
Predmet privrednog prava su pravila koja reguliu status (pravni
poloaj) privrednih subjekata i njihove pravne odnose. Prvi deo privrednog
prava se oznaava kao privredno statusno pravo, a drugo kao privredno
ugovorno pravo. U privredno statusno pravo se, prvenstveno, uvrtavaju
norme (preteno imperativnog karaktera) koje ureuju nastanak, oblike, bitna
6 PRIVREDNO PRAVO
obeleja, imovinu, organe i zastupanje privrednih subjekata, nadzor nad nji-
hovim radom, udruivanje i prestanak. Privredno ugovorno pravo obuhvata
norme (preteno dispozitivnog karaktera) koje reguliu odnose koje uspostav-
ljaju privredni subjekti, voeni autonomijom volje i to: ugovore u privredi,
izdavanje hartija od vrednosti i bankarske poslove.
IV. METOD IMOVINSKOG I PRIVREDNOG PRAVA.
NAELA REGULISANJA
Metod proistie iz naela koja su zastupljena u regulisanju imovinskog i
privrednog odnosa i statusa, prilikom njegovog nastanka, izmene i prestanka;
odreivanja uloge, ovlaenja i obaveza strana u odnosu i objekta tog odnosa;
sankcije zbog povrede prava i zatite prava.
19
Po svom znaaju istiu se naela: 1) autonomije volje, 2) ravnopravnosti
strana, 3) prenosivosti (prometljivost) imovinskih prava, 4) imovinska sank-
cija, 5) zatita na privatni zahtev i 6) dispozitivnosti normi.
1. Autonomija volje
Autonomija volje je mogunost subjekata prava da, po pravilu, po svojoj
volji urede svoje odnose te da slobodno odluuju o vrenju prava koja im pri-
padaju. Autonomija volje obuhvata: a) slobodu zasnivanja pravnih poslova i
b) slobodu vrenja prava.
Sloboda zasnivanja pravnih poslova podrazumeva slobodu subjekta: da
zasnuje ili ne zasnuje pravni posao; da bira stranu sa kojim e zasnovati taj
posao i da, eventualno, sa drugom stranom (ako se zakljuuje ugovor ili drugi
dvostrani pravni posao) odredi sadrinu pravnog posla. Sloboda vrenja prava
je ovlaenje subjekta da o vrenju ili nevrenju prava, nainu vrenja prava,
raspolaganju pravima i njihovoj zatiti, odluuje po svojoj volji. Autonomija
volje proizilazi iz injenice da su imovinskopravni odnosi preteno regulisani
dispozitivnim normama koje se primenjuju kad strane svoj odnos ne urede
po svojoj volji. Autonomija volje je ograniena prinudnim propisima, javnim
poretkom i dobrim obiajima.
2. Ravnopravnost strana
Ravnopravnost strana je princip po kome se svi uesnici imovinskog odno-
sa stavljaju u jednak poloaj. U tom odnosu volja jedne strane nije potinjena
volji druge. Fizika i pravna lica, kao uesnici imovinskog i privrednog odno-
sa, jednaki su u svim pravnim situacijama.
3. Prenosivost (prometljivost) imovinskih prava
Imovinska prava su, po pravilu, odvojena od linosti i mogu sluiti
drugome. Veina imovinskih prava su, stoga, po prirodi prenosiva. Voljom
njihovog imaoca ili na nain odreen zakonom ta prava se prenose sa jednog
na drugog pravnog subjekta.
Neka imovinska prava su neprenosiva. Tako je npr. plodouivanje (usus-
fructus), neprenosivo iako je imovinsko pravo, jer je vezano za linost (traje
do smrti plodouivaoca, ako pre toga nije prestalo na nain odreen ugov-
orom, odlukom suda ili zakonom). Neprenosivo je i zakonsko izdravanje
izmeu suprunikava, roditelja i dece i drugih srodnika, poto je zakonom
vezano za odreeno lice.
4. Imovinska sankcija (realna egzekucija)
Imovinska sankcija je graanska odgovornost subjekta za neispunjen-
je obaveze. Iako se naziva sankcija ona u graanskom pravu nema karak-
ter kazne kao to je to sluaj u krivinom i upravnom pravu. U savremenim
pravima nije predviena sankcija na linim dobrima dunika ni njegovoj imo-
vini. Imovinska sankcija se ispoljava u ekvivalentnosti inidbi - naelu ob-
ligacionog prava po kome se strane prilikom zakljuenja dvostranih ugovora
rukovode principom jednake vrednosti uzajamnih davanja. Imovinska sank-
cija se primenjuje i na dunika koji ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim
ispunjenjem.
5. Zatita na privatni zahtev
Iz naela autonomije volje proistie i naelo pruanja zatite na privat-
ni zahtev titulara tog prava. On moe, a ne mora da titi svoje ugroeno ili
povreeno pravo. Dravni organ, po pravilu, ne pokree postupak pred su-
dom po slubenoj dunosti (ex ofcio) nego po privatnom zahtevu imaoca
ugroenog ili povreenog prava (ex privato). Zahtev se, po pravilu, podnosi
sudu ali, za zatitu pojedinih subjektivnih prava, i organima uprave.
6. Naelo dispozitivnosti normi
Veina normi imovinskog prava su dispozitivnog karaktera. Subjekti
imovinskog odnosa ne moraju prihvatiti dispozitivna zakonska reenja. Strane
mogu svoj obligacioni odnos urediti drukije nego to je zakonom odreeno.
8 PRIVREDNO PRAVO
7. Kombinacija naela i kumulacija
Navedena naela stiu se kumulativno ili samo neki od njih u imovinsko-
pravnom odnosu, sa razliitim domaajima. Svako naelo ima izuzetke. Tako je
autonomija volje ograniena prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim
obiajima (lan 10. ZOO); ravnopravnost strana mogunou jedne, po pravilu,
ekonomski jae strane, da unapred pripremi tekst ugovora, naelu prenosivosti
suprotstavlja se neprenosivost ak i imovinskih prava, ako su vezana za linost
itd.
V. IZVORI IMOVINSKOG I PRIVREDNOG PRAVA
1. Pojam izvora
Izraz izvor prava najee se upotrebljava u dva osnovna znaenja.
20
Je-
dan ima u vidu snagu, uzrok koji stvara pravo, a drugi oblike u kojima se
pravo ispoljava. Prva pravna pojava se naziva materijalni izvor prava, a druga
formalni izvor prava.
Materijalni izvor prava je sutina prava, njen pravi izvor, a sa kauzalno
sociolokog gledita se ispituje koji socijalni inioci vre uticaj na zakono-
davca i druge autoritete ije odluke imaju obaveznu snagu.
21
Formalni izvor prava (oznaava se i kao objektivno pravo) odraava i
potvruje materijalni izvor prava kroz opte norme (pravne akte). Opte norme,
koje ureuju imovinske i privredne odnose, primenjuju se na sve odnose iste
vrste. One se ne iscrpljuju jednom primenom nego se potvruju,
22
za razliku od
pojedinane norme koja se primenjuje samo na konkretan sluaj nakon ega nje-
na vanost prestaje. Opta norma, sadrana u formalnom izvoru prava, donosi se
unapred za sve subjekte ime se obezbeuje ravnopravnost i pravna sigurnost.
Najvaniji izvor formalnog imovinskog i privrednog prava je zakon,
ali je znaajna i uloga nepisanih i pisanih obiaja, naroito uzansi. Ali, pod
odreenim pretpostavkama sudska praksa moe uticati na primenu formalnih
izvora prava. Izuzetno na imovinske odnose mogu se primeniti pravna pravila
iz zakonika prve Jugoslavije ija vanost je prestala.
2. Zakon
Zakon je najvaniji pisani izvor, a predstavlja sistematizovane pravne
norme koje reguliu imovinske i privredne odnose, donesen od najvie zako-
nodavne vlasti, najvii pravni akt, posle ustava.
Veina evropskih drava je donela graanske i trgovake zakonike koji
su regulisali imovinske i privredne odnose. Francuska je donela Graanski
zakonik - FGZ 1804 (Code civil), Trgovaki zakonik - FTZ 1807. god (Code de
commerce), Austrija Graanski zakonik - OAGZ 1811, a Trgovaki zakon - ATZ
1897; Srbija, pre nastanka prve Jugoslavije, Graanski zakonik - SGZ 1844, a
Trgovaki zakonik - STZ 1860; Crna Gora Imovinski zakonik - OIZ 1888. go-
dine, a Trgovaki zakonik - TZCG 1910; Nemaka Graanski zakonik - NGZ
1896, a Trgovaki zakon - NTZ 1897. godine. vajcarska je donela Graanski
zakonik - vGZ 1907 godine (stupio je na snagu 1. januara 1912. godine) ali i
poseban Zakonik o obligacijama - vZO od 30. 3. 1911. godine koji je jedin-
stveno regulisao imovinske i privredne odnose, Holandija Graanski zakonik
1994 (HGZ), Rusija Graanski zakonik - RGZ, prvi deo 1994. godine, a drugi
deo 1995. itd.
Najvaniji formalni izvor imovinskog i privrednog prava u naoj zemlji
su: Zakon o privrednim drutvima, Zakon o obligacionim odnosima (ZOO),
Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih nansijskih instrumenata, Zakon
o osnovama svojinskopravnih odnosa (ZOSPO), Zakon u vazdunoj plovidbi,
Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju, Zakon o ugovorima
o prevozu u drumskom saobraaju, Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi)
itd.
3. Primena pravnih pravila
Svi imovinski i privredni odnosi nisu regulisani pozitivnim propisima
(kao to je npr. ugovor o posluzi, poklonu, ortakluku itd). Pod odreenim
pretpostavkama na te odnose se mogu primeniti pravna pravila iz graanskih
odnosno trgovakih zakonika koji su vaili na podruju prve Jugoslavije
(SGZ, AGZ i OIZ), na osnovu ovlaenja iz Zakona o nevanosti pravnih
propisa donetih pre 6. 4. 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije.
23
Pravni propisi (zakoni, uredbe, naredbe, pravilnici i dr) koje su doneli
organi vlasti okupatora i njegovih pomagaa na podruju FNRJ, za vreme ne-
prijateljske okupacije, su proglaeni nepostojeim, dok su pravni propisi koji
su bili na snazi na dan 6. 4. 1941. godine izgubili pravnu snagu.
Pravna pravila mogu se primenjivati na odnose koji nisu ureeni vaeim
propisima, a nisu u suprotnosti sa Ustavom i ostalim pozitivnim propisima.
Odgovarajua pravna pravila mogu se primeniti i iz zakonika koji su vaili
na drugom podruju, ako je to pravno pravilo primerenije u pojedinom sluaju.
10 PRIVREDNO PRAVO
4. Jedinstveno regulisanje pravnih poslova
privrednog i imovinskog prava
Pre stupanja na snagu ZOO u Jugoslaviji su za privredno pravo vaili
jedni, a za graansko (imovinsko) pravo drugi izvori. Takva pravna situacija
postojala je jo od prve Jugoslavije, koja je bila rascepkana na vie pravnih
podruja.
Na teritoriji Srbije (izuzev Vojvodine) vaio je Srpski graanski zakonik
- SGZ od 1844, godine i Trgovaki zakonik od 1860. godine. Osnovni izvor
trgovakog prava u Crnoj Gori je bio Trgovaki zakon od 1910. godine, a
graanskog prava Opti imovinski zakonik - OIZ iz 1888. godine. Hrvatsko
- ugarski Trgovaki zakon od 1875. godine primenjivao se na trgovce u
Hrvatskoj, Slavoniji i Vojvodini, dok je graanskopravne odnose regulisao
OAGZ. Na ovim podrujima su graanski zakonici primenjivani kao opti,
ako drukije nije bilo propisano.
Do stupanja na snagu ZOO (stupio je na snagu 1.10.1978.) na pravne
poslove privrednog prava se, u vie pravnih situacija, primenjivala pravna
pravila iz pomenutih trgovakih zakonika.
24
Pravni poslovi privrednog i imov-
inskog prava su, u naem pravu, jednistveno regulisani. Odredbe ZOO koje se
odnose na ugovore primenjuju na sve vrste ugovora, osim ako za ugovore u
privredi nije izriito drukije odreeno.
5. Obiaji
5.1. UOPTE
Obiaji su opte norme i izvor imovinskog i privrednog prava koje nas-
taju dugotrajnim spontanim ponavljanjem ponaanja ljudi u ovoj oblasti.
25
Obiaj nije formalni izvor prava. Sudovi, naime, sude na osnovu ustava
i zakona i drugih optih akata. ZOO, meutim, obiajima daje znaaj izvora
imovinskog, a posebno privrednog prava. Takvo opredeljenje zakonodavca je
opravdano jer u ZOO preteu norme dispozitivnog karaktera. Primena obiaja
moe proizilaziti iz izriite odredbe zakona u tom pravcu, iz prirode posla ili
volje strana.
Ako su obiajna pravila u sukobu sa imperativnim (prinudnim) normama
ona ne mogu biti izvor prava. Tada e se imperativna norma primeniti bez
obzira na volju stranaka.
5.2. PRIVREDNI OBIAJ - IZVOR PRIVREDNOG PRAVA
Obiaji imaju sve vei znaaj za regulisanje privrednih odnosa.
26
Dovolj-
no je da obiaj postoji i da se primenjuje.
27
Danas se takvi obiaji lake do-
kazuju nego to je to ranije bio sluaj.
28
U privrednom pravu se ne zahteva
dugotrajno vrenje obiaja da bi se pouzdano utvrdilo da on postoji. Obiaji
u privredi se tako mogu dokazivati itanjem zbirki sudskih odluka i pravne
literature, a u krajnjem sluaju i sasluanjem vetaka.
29
Privredni obiaji se, prema podruju za koje vae (teritorijalni kriteri-
jum), mogu razvrstati na opte (primenjuju se na celu zemlju) i lokalne (re-
gionalne) koji su omeeni uim podrujem ili pojedinim mestom. Jau pravnu
snagu u odnosu na opti obiaj ima mesni obiaj jer se pretpostavlja da je on
poznat ugovornim stranama. Prema materiji koju ureuju obiaji mogu biti
horizontalni (vae za sve privredne grane) i obiaji struke - vertikalni (vae
za jednu privrednu granu ili deo te grane).
5.3. UZANSE
Uzanse privredni (trgovaki) obiaji koji su skupljeni, sistematizovani
i objavljeni od strane za to ovlaenog tela. Dele na opte i posebne (speci-
jalne). Opte uzanse vae za celokupnu oblast trgovinskih (privrednih) odno-
sa, a posebne samo za pojedine vrste trgovinskih poslova ili pojedinu granu.
Znaajne su Opte uzanse za promet robom, Luke uzanse i pojedine posebne
uzanse.
Opte uzanse za promet robom su poslovni obiaji koje je kodikovala
Glavna dravna arbitraa Jugoslavije,
30
a vaile su (i danas se mogu primen-
jivati) ne samo na kupovinu i prodaju robe nego i za ostale poslove prometa
robom. One su jedinstvene (vaile su na celom podruju druge Jugoslavije),
potpune i sadre opte institute koji su zajednike za sve grane prometa ro-
bom.
31
Biva Glavna dravna arbitraa je 1950. godine donela Luke uzanse
32

koje, takoe, imaju obeleja optih uzansi.
Posebne uzanse se ne primenjuju na sve obligacione odnose nego samo
na odreenu trgovnisku oblast, to se i oznaava u nazivu uzansi. Znaajne
su, tako, Posebne uzanse za trgovinu povrem, Posebne uzanse o graenju,
Posebne uzanse u prometu na malo itd.
Nakon stupanja na snagu ZOO uzanse gube na znaaju. Na obligacione
odnose primenjuju se uzanse ako su strane u obligacionom odnosu ugovorile
njihovu primenu ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu htele.
12 PRIVREDNO PRAVO
6. Opti uslovi poslovanja
Opti uslovi poslovanja su skup pravila, sadranih u ugovoru ili aktu izvan
njega, prethodno pripremljenih u pismenom obliku od jedne strane, koje su izvor
ovlaenja i obaveza za obe strane. Nazivaju se i formularni ugovori, ali i opti
uslovi poslovanja, jer predstavljaju uslove pod kojima neko drutvo posluje.
33
7. Sudska i arbitrana praksa
Sudsku praksu predstavljaju odluke sudova (presude, reenja) koje su
se, u istovrsnim sluajevima, ustalile tako da ih jedinstveno primenjuju svi
nadleni sudovi. U naem pravu sudska i arbitrana praksa nije formalni izvor
prava. Sudovi, naime, sude na osnovu ustava i zakona i drugih optih akata.
34

Sudsko tumaenje pravnih normi, na osnovu kojih je donesena pravnosnana
odluka, ne obavezuje sud da ubudue na isti nain tumai pravne propise niti
da donese takvu odluku u docnijem sporu. Ako je odluku doneo vii sud nii
sudovi taj stav u praksi najee prihvataju da ne bi, po pravnim lekovima,
odluka bila ukinuta. Ustavi i zakoni na posredan nain pridaju znaaj sud-
skoj praksi. Vrhovni sud utvruje naelne pravne stavove i naelna pravna
miljenja radi jedinstvene primene zakona i drugih propisa od strane sudova
u Republici.
8. Precedenti
Za razliku od principa da sudska praksa (formalnopravno) nije izvor prava,
karakteristinog za kontinentalno (evropsko) pravo u engleskom pravu i pravu
zemalja koje su se razvijale pod njegovim uticajem vai suprotno pravilo. Tako
je englesko pravo zasnovano na precedentima - na potovanju pravnih prin-
cipa koji se izvode iz sudskih odluka. Pravno pravilo koje je u pojedinanom
sluaju stvorio sudija i koje je primenio postaje, pod odreenim uslovima, izvor
prava i ono mora biti potovano od drugih engleskih sudija. Englesko comon
law, sistem nepisanog prava, u osnovi je sastavljen od skupa pravnih pravila
koje su stvorile engleske sudije prilikom presuivanja sluajeva koji su im bili
dati na reavanje.
35
Odluke koje donosi Dom lordova (vii sud) predstavljaju
obavezne precendente za sve engleske sudove, pa ak i za Dom lordova, a od-
luke koje donosi Apelacioni sud (Court of Appeal) obavezne su za sve sudove,
ukljuujui i sam Apelacioni sud, s izuzetkom Doma lordova. Nije relevantno
da li je sudska odluka objavljena u Zbirci sudskih odluka. Mogue je pozvati se
na bilo koju u arhivi suda sauvanu odluku (arhiva postoji od 12 veka u Public
Record Ofce, u Londonu).
36
Odluke koje donosi odeljenje Vrhovnog suda u
Londonu nisu obavezne ni za Dom lordova ni za Apelacioni sud. Osim toga,
odeljenje Vrhovnog suda nije vezano precedentima koji potiu od njih samih, a
posebno precedentima koji su usvojili druga odeljenja Vrhovnog suda. Odluka
Vrhovnog suda ima manju vanost i ne uzima se u obzir kao precedent, ako
je sudija koji je odluku doneo izriito traio da se njegova odluka ne smatra
precedanom.
37
Tipu precedentnog prava pripadaju, pored Engleske, SAD, Australija,
Novi Zeland, Kanada. Indija i Pakistan su prihvatile precedentno pravo, ali ne
primenjuju englesko nasledno i porodino pravo, nego islamsko i hinduistiko.
kotska i Severna Irska, iako su u sastavu Velike Britanije primenjuju kontinen-
talno, a ne precedentno pravo.
38
Naime, kotska je recipirala rimsko graansko
pravo i njegovu sistematizaciju zasnovala na Justinijanovim Institucijama.
39
14 PRIVREDNO PRAVO
Odeljak drugi
SUBJEKTI I OBJEKTI
IMOVINSKOG I PRIVREDNOG ODNOSA
I. SUBJEKTI IMOVINSKOG I PRIVREDNOG ODNOSA
1. Pojam
Subjekti (personae) imovinskog i privrednog odnosa su imaoci pravne
sposobnosti. Pravna sposobnost je mogunost subjekta da ima prava i obaveze
(pravo svojine, pravo zaloge, patentno pravo ili obligaciono pravo, odnosno
obavezu). Ova sposobnost se priznaje zikim licima i odreenim organizaci-
jama zikih lica koja se oznaavaju pravnim licima, da bi mogli uestovati
u pravnim poslovima. Druga bia nemaju pravnu sposobnost (nisu subjekti
prava) kao npr. ivotinje, ali se pojavljuju kao objekti imovinskog i privrednog
odnosa.
2. Fizika lica
2.1. PRAVNA SPOSOBNOST FIZIKIH LICA. STICANJE I PRESTANAK
Fiziko lice je svaki iv ovek, ljudsko bie, bez obzira na zdravstveno
stanje, pol i starost. Svako ziko lice smatra se pravnim subjektom. Shodno
tome savremena prava ne iskljuuju niti ograniavaju sticanje pravnog sub-
jektiviteta pojedinim kategorijama ljudi.
Pravnu sposobnost stie lice koje je ivo roeno, a prestaje smru.
40

Ona postoji izmeu dve ekstrema - roenja i smrti.
41
Trenutak roenja deteta
odreuje se prema pravilima medicinske nauke. Da bi novoroene postalo
ziko lice potrebno je da je nakon roenja davalo znake ivota (ne mora
se oglasiti plaom, kako su to u rimskom pravu zahtevali neki pravni pisci).
U sluaju da su navedene injenice sporne sud e ih utvrivati sasluanjem
vetaka medicinske struke i ostalim dokaznim sredstvima.
Pod odreenim uslovima specinu, ogranienu pravnu sposobnost ima
i zaetak. Naime, zaeto dete smatra se kao roeno ako je to u njegovom
interesu, a rodi se ivo. Fiziko lice nastaje ako je roeno, pokazuje znake
ivota, a potie od ene i mukarca, bez obzira na izgled i vitalitet (da li e
vrlo brzo umreti - npr. za nekoliko minuta).
Pravna sposobnost zikog lica prestaje njegovom faktinom (telesnom)
smru ili proglaenjem nestalog lica za umrlo.
Dejstvo faktike smrti ima i proglaenje nestalog lica za umrlo. Nestalo
je ono lice koje nije u svom prebivalitu zakonom odreeno vreme, a neiz-
vesno je gde se nalazi i da li je ivo ili mrtvo. Za umrlo se moe oglasiti lice:
a) o ijem ivotu za poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti, a od ijeg
je roenja proteklo sedamdeset godina; b) o ijem ivotu za poslednjih pet
godina nije bilo nikakvih vesti, a okolnosti pod kojima je nestalo ine vero-
vatnim da vie nije u ivotu; v) koje je nestalo u brodolomu, saobraajnoj
nesrei, poaru, poplavi, zemljotresu ili u kakvoj drugoj neposrednoj smrtnoj
opasnosti, a o ijem ivotu nije bilo nikakvih vesti za est meseci od dana
prestanka opasnosti i g) koje je nesalo u toku rata u vezi sa ratnim dogaajima,
a o ijem ivotu nije bilo nikakvih vesti za godinu dana od dana prestanka ne-
prijateljstava.
Predlog za proglaenje nestalog lica za umrlo podnosi se mesno
nadlenom optinskom sudu. O pokretanju ovog postupka sud objavljuje
oglase. Ako u postupku, posle izvoenja dokaza, utvrdi da su ispunjene pret-
postavke za proglaenje nestalog lica za umrlo, sud e doneti reenje kojim e
proglasiti da je to lice umrlo. U reenju e se oznaiti dan, a po mogunosti i
as, koji se smatra kao vreme smrti nestalog. Pravnosnano reenje dostavlja
se matiaru radi upisa u matinu knjigu umrlih, sudu nadlenom za voenje
ostavinskog postupka, organu starateljstva i organu koji vodi zemljinu ili
drugu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti, ako je lice proglaeno za um-
rlo imalo nepokretnosti.
Ako se lice proglaeno za umrlo lino javi sudu sud e, poto utvrdi
njegov identitet, bez daljeg postupka svoje reenje o proglaenju tog lica za
umrlo ukinuti. Ukoliko je sud, nakon donoenja reenja o proglaenju nesta-
log lica za umrlo, na bilo koji nain saznao da je nestalo lice ivo, on e po
slubenoj dunosti pokrenuti i sprovesti postupak radi ukidanja tog reenja.
Ali, moe biti neizvestan trenutak smrti dva ili vie lica (komorijenti - od
lat. commori - umreti zajedno s nekim) koja su bila u istoj smrtnoj opasnosti,
a ne zna se ko je je od njih ranije umrlo. U naem pravu se smatra da su ko-
morijenti umrli jednovremeno. Ipak, dozvoljeno je dokazivati da je jedno lice
umrlo ranije, a drugo kasnije. Zakon nije postavio nikakve pretpostavke.
16 PRIVREDNO PRAVO
2.2. POSLOVNA SPOSOBNOST FIZIKIH LICA
Poslovna sposobnost je mogunost zikog lica da samo svojom voljom
zasniva, menja i gasi prava i obaveze. Ona se ispoljava u mogunosti zikog
lica da zakljuuje, menja i gasi pravne poslove zbog ega se i oznaava kao
poslovna sposobnost.
42
Postojanje pravne sposobnosti je pretpostavka za
nastanak poslovne sposobnosti. Dok pravnu sposobnost ziko lice stie
roenjem, poslovnu sposobnost stie znatno kasnije. Pravna sposobnost ne
zavisi od sposobnosti za rasuivanje i volje zikog lica (i da li je ono pre-
duzima samostalno ili je zastupano), a za pravnu je relevantna upravo volja
jer imalac poslovne sposobnosti samostalno preduzima pravne radnje. Za raz-
liku od pravne sposobnosti obim poslovne sposobnosti je kod pojedinih ljudi,
zbog njihovog uzrasta i drugih, razliitih svojstava, nejednak.
Fiziko lice postaje punoletno kad navri 18 godina ivota, ako nad njim
nije produeno roditeljsko pravo ili nije lieno poslovne sposobnosti. Poslovnu
sposobnost dete moe stei i pre nego to dostigne punoletstvo pod zakonom
odreenim pretpostavkama (emancipacija). Zakonsku emancipaciju dozvol-
java sud u vanparninom postupku, maloletnom licu koje je navrilo 16 go-
dina ivota. To lice lino podnosi sudu predlog da mu se dozvoli zakljuenje
braka pre punoletstva. Sud moe dozvoliti sticanje potpune poslovne spo-
sobnosti tom licu ako su ispunjene sledee kumulativne pretpostavke: 1) da
je maloletno lice navrilo 16. godinu ivota, 2) da je postalo roditelj i 3) da
je dostiglo telesnu i duevnu zrelost potrebnu za samostalno staranje o sopst-
venoj linosti, pravima i interesima.
Emancipacija, naime, proizvodi isto dejstvo kao i punoletstvo tako da
pravnosnanou reenja o dozvoli zakljuenja braka prestaje roditeljsko
pravo. Na taj nain maloletnik, koji ima branu sposobnost, stie potpunu
poslovnu sposobnost koja se (npr. zbog nestupanja u brak ili razvodom braka
pre navrenja 18 godina ivota) docnije ne gubi.
Potpuna poslovna sposobnost traje do smrti zikog lica. Na obim te
sposobnosti ne utie npr. duboka starost i iznemoglost nekog lica, ali ako
je zbog toga ono nesposobno za normalno rasuivanje moe se, po odluci
vanparninog suda, delimino ili u potpunosti liiti poslovne sposobnosti.
Dete koje je navrilo 14 godina ivota (stariji maloletnik), a u Republici
Srpskoj, ako je navrilo 15 godina ivota, je ogranieno (delimino) poslovno
sposobno. Ogranieno poslovno sposobno je i lice koje je postalo punoletno
ali je delimino lieno poslovne sposobnosti (zbog bolesti ili smetnji u psiho
- zikom razvoju svojim postupcima neposredno ugroava sopstvena prava i
interese ili prava i interese drugih lica). Poslovna sposobnost tog lica je jednaka
poslovnoj sposobnosti starijeg maloletnika. Reenjem suda, u vanparninom
postupku, o deliminom lienju poslovne sposobnosti, odredie se pravni po-
slovi koje lice delimino lieno poslovne sposobnosti moe odnosno ne moe
samostalno preduzimati. Ogranieno je poslovno sposobno i punoletno dete
ako je nad njim produeno roditeljsko pravo (zbog bolesti ili smetnji u psiho
- zikom razvoju je nesposobno da se samo stara o sebi i o zatiti svojih
prava odnosno interesa ili ako svojim postupcima ugroava sopstvena prava i
interese), a reenjem suda je izjednaeno sa ogranieno poslovno sposobnim
licem.
Stariji maloletnik moe preduzimati (pored pravnih poslova koje moe
preduzimati bez odobrenja ili saglasnosti mlai maloletnik) sve ostale
pravne poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja. Raspolaganje
nepokretnim stvarima i pokretnim stvarima velike vrednosti, u ime i za raun
deteta, ne mogu punovano preduzeti ni roditelji, bez saglasnosti organa sta-
rateljstva.
Punovanu izjavu volje ogranieno poslovno sposobno lice moe dati
ako mu je zaljuivanje tih poslova zakonom dozvoljeno. Ostali pravni poslovi
tih lica, ako su zakljueni bez odobrenja zakonskog zastupnika ili staraoca
ruljivi su, ali mogu biti osnaeni njegovim naknadnim odobrenjem.
Dete koje je navrilo 15. godinu ivota moe preduzimati pravne poslove
kojima upravlja i raspolae svojom zaradom ili imovinom koju je steklo sop-
stvenom zaradom.
Fiziko lice koje nije navrilo 14 godina ivota (mlai maloletnik), a u
Republici Srpskoj, ako nije navrilo 15 godina ivota, je, naelno, potpuno
poslovno nesposobno. Mlai maloletnik, ipak, moe preduzimati pravne po-
slove kojima pribavlja iskljuivo prava, pravne poslove kojima ne stie ni
prava ni obaveze i pravne poslove malog znaaja. Potpuno je poslovno nes-
posobno i punoletno lica nad kojima je produeno roditeljsko pravo (koje je,
zbog bolesti ili smetnji u psiho - zikom razvoju, nesposobno da se samo
stara o sebi i o zatiti svojih prava odnosno interesa ili ako svojim postupcima
ugroava sopstvena prava i interese), pa je u reenju o produenju roditeljsk-
og prava izjednaeno sa maloletnikom mlaim od 14 godina (odnosno sa
maloletnikom mlaim od 15 godina u pravu Republike Srpske). Sud moe
potpuno liiti poslovne sposobnosti punoletno lice koje zbog bolesti ili smet-
nji u psiho - zikom razvoju nije sposobno za normalno rasuivanje te zbog
toga nije u stanju da se sama stara o sebi i zatiti svojih prava i interesa. U
tom sluaju ovo lice je potpuno poslovno nesposobno, tj. njegova poslovna
sposobnost jednaka je poslovnoj sposobnosti mlaeg maloletnika.
18 PRIVREDNO PRAVO
Pravni poslovi potpuno poslovno nesposobnog lica izvan kruga poslova
koje moe preduzimati (a to su poslovi kojima pribavlja iskljuivo prava - na
primer: primilo je stvar na poslugu, primilo je poklon; ili kojima ne stie ni
prava ni obaveze; ili su pravni poslovi malog znaaja - kupovina stvari manje
vrednosti na pijacama, u prodavnicama, karata za bioskop, autobus itd) su
nitavi.
Poslovno nesposobna lica zastupaju njihovi roditelji odnosno staraoci.
2.3. DELIKTNA SPOSOBNOST FIZIKIH LICA
Deliktna sposobnost je mogunost zikog lica da odgovara za prouz-
rokovanu tetu. Fiziko lice stie potpunu deliktnu sposobnost sa navrenih
etrnaest godina ivota. Do navrene sedme godine ivota ziko lice je ap-
solutno deliktno nesposobno. Za tetu koju bi prouzrokovalo dete do navrene
sedme godine ivota odgovaraju njihovi roditelji, bez obzira na to da li su
krivi ili ne (izuzev ako postoji osnov za iskljuenje od odgovornosti za tetu)
ili drugo lice kome je dete bilo povereno - npr. staraocu, koli ili drugoj usta-
novi. Maloletnik od navrene sedme do navrene etrnaeste godine ivota
ne odgovara za tetu, osim ako se dokae da je pri prouzrokovanju tete bio
sposoban za rasuivanje. Teret obaranja ove pretpostavke - dokazivanja da je
maloletnik bio sposoban za rasuivanje, snosi oteeno lice (faktika deliktna
sposobnost). Ako je deliktno sposobno lice tetu prouzrokovalo nastaje nje-
gova obaveza da tetu naknadi.
2.4. ELEMENTI ODREIVANJA FIZIKIH LICA
Fiziko lice se konkretizuje (odreuje) na osnovu elemenata koja su rele-
vantna za njegovu pravnu i poslovnu sposobnost. Konkretizacija pravnih sub-
jekata oznaava se i kao individaulizacija (individuatio).
44
Najvaniji elementi
odreivanja zikog lica su: ime, prebivalite i boravite i dravljanstvo.
2.4.1. Lino ime
Lino ime je naziv fizikog lica na osnovu koga se ono blie konkreti-
zuje. Pravo na lino ime je lino, neimovinsko i subjektivno. Naelno,
lino ime je neprenosivo. Izuzetno, imalac linog imena moe i uz na-
knadu dati pristanak za upotrebu svog linog imena ili dela imena u
doputene svrhe. Za upotrebu prezimena potreban je pristanak i drugih
lica na koje se imaoevo prezime odnosi (suprunik, dete, roditelj i dr.)
ako bi upotrebom bilo povreeno pravo tih lica.
Lino ime se stie upisom u matine knjige roenih i deluje pre-
ma treim licima. Lino ime se sastoji od imena i prezimena. Ime ili
prezime moe imati vie rei. Lice ije ime ili prezime, odnosno ime
i prezime, sadri vie od tri rei duno je da se u pravnom saobraaju
slui skraenim linim imenom. Odluka o skraenom linom imenu
saoptava se matiaru koji vodi matinu knjigu roenih za imaoca prava
na lino ime i konstatuje u matinoj knjizi roenih. Svako fiziko lice je
duno da se slui svojim linim imenom .
Lino ime deteta odreuju roditelji. Roditelji imaju pravo da se ime
deteta upie u matinu knjigu roenih i na maternjem jeziku i pismu
jednog ili oba roditelja. Roditelji imaju pravo da slobodno izaberu ime
deteta, ali ne mogu odrediti pogrdno ime, ime kojim se vrea moral ili
ime koje je u suprotnosti sa obiajima ili shvatanjima sredine. Organ
starateljstva odreuje ime deteta: ako roditelji nisu ivi; ako roditelji
nisu poznati; ako roditelji u zakonom odreenom roku nisu odredili ime
detetu; ako roditelji ne mogu da postignu sporazum o imenu deteta; ako
su roditelji odredili pogrdno ime, ime kojim se vrea moral ili ime koje
je u suprotnosti sa obiajima i shvatanjima sredine.
Prezime deteta se odreuje prema prezimenu jednog ili oba roditel-
ja. Roditelji ne mogu zajednikoj deci odrediti razliita prezimena. Or-
gan starateljstva odreuje prezime deteta: ako roditelji nisu ivi; ako
roditelji nisu poznati; ako roditelji ne mogu da postignu sporazum o
prezimenu deteta.
Suprunici se mogu prilikom zakljuenja braka sporazumeti da
svaki od njih: 1) zadri svoje prezime; 2) umesto svog uzme prezime
drugog suprunika; 3) svom prezimenu doda prezime drugog suprunika
odnosno prezimenu drugog suprunika doda svoje prezime. U roku od
60 dana od dana prestanka braka, suprunik koji je prilikom zakljuenja
braka promenio prezime, moe uzeti prezime koje je ranije ima pre
sklapanja braka.
Fiziko lice koje je navrilo 15. godinu ivota i sposobno je za
rasuivanje ima pravo da promeni lino ime. Dete koje je navrilo 10.
godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje ima pravo na davanje
saglasnosti sa promenom linog imena. Nema pravo na promenu linog
imena: 1 lice protiv koga se vodi krivini postupak za delo za koje se goni
po slubenoj dunosti; 2. lice koje je osueno za krivino delo za koje se
goni po slubenoj dunosti dok kazna nije izvrena odnosno dok traju
pravne posledice osude; 3. lice koje promenom linog imena namerava
20 PRIVREDNO PRAVO
da izbegne neku svoju obavezu; 4. lice koje namerava da promeni ime
u pogrdno ime, ime kojim se vrea moral ili ime koje je u suprotnosti sa
obiajima i shvatanjima sredine.
2.4.2. Dravljanstvo
Dravljanstvo je javnopravni odnos izmeu suverene drave i pojedin-
ca na osnovu koga on ima prema dravi odreene obaveze ali mu postaju
dostupna sva prava predviena za graanina te drave bez obzira gde se na-
lazi. Pravni odnos dravljanstva moe postojati izmeu zikog lica i uni-
tarne drave ili sloene drave. Fizika lica koja nisu domai dravljani su
ili stranci (imaju dravljanstvo druge drave) ili apatridi (apatridi nemaju
dravljanstvo nijedne postojee drave) ili bipatridi (ako imaju dravljanstvo
dve drave istovremeno).
Dravljanstvo Republike Srbije stie se: 1) poreklom; 2) roenjem na
teritoriji Republike Srbije; 3) prijemom; 4) po meunarodnim ugovorima.
Dravljanstvo je relevantno za sticanje i vrenje odreenih imovinskih i
privrednih prava. Strana zika i pravna lica mogu sticati pravo svojine na
pokretnim stvarima kao i domaa lica. Ona mogu, ako obavljaju delatnost u
Srbiji, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na nepokretnostima
na teritoriji Srbije koje su im neophodne za obavljanje te delatnosti. Strano
ziko lice koje ne obavlja delatnost moe, pod uslovima uzajamnosti, sticati
pravo svojine na stanu i stambenoj zgradi kao i dravljanin Srbije.
2.4.3. Prebivalite i boravite
Prebivalite je mesto u koje se odreeno lice nastani (corpus) da u njemu
stalno ivi (animus). Fiziko lice moe imati jedno prebivalite - mesto za
koje je vezano (tu stanuje ili obavlja svoju privrednu delatnost). Tako je za
suenje opte mesno nadlean sud na ijem podruju tueni ima prebivalite,
novane obaveze se prvenstveno ispunjavaju u mestu u kome poverilac imao
sedite odnosno prebivalite itd.
Boravite je mesto u kome se jedno lice privremeno zadrava, bez namere
da tu trajno ostane. Boravite postaje relevantno kada strana u obligacionom
odnosu nema prebivalite. Naime, ako tueni nema prebivalite ni u Srbiji niti
u kojoj drugoj dravi, opte mesno nadlean je sud na ijem podruju tueni
ima boravite. Novane obaveze se ispunjavaju u mestu u kome poverilac
ima sedite odnosno prebivalite, a u nedostatku prebivalita boravite.
3. Pravna lica
3.1. POJAM PRAVNOG LICA
Pravno lice je organizacija kojoj pravni propisi daju sposobnost da bude
subjekat prava i ima poslovnu sposobnost. Nuni uslov za nastanak pravnog
lica nije postojanje kolektiva ljudi, vie ljudi ili skupova linosti kako
to istiu pojedini pravni pisci.
45
Naime, moe postojati pravno lice sa samo
jednim lanom (jednolano pravno lice - npr. preduzee sa jednim vlasnikom)
ako predstavlja organizaciju.
Pravno lice je tvorevina pravnog poretka, isto kao i ziko lice.
46
Ova
organizacija proizvodi pravni znaaj samo kao celina koja se razlikuje od
lanova koji je ine. Stvarna je jer postoji kao i ovek odnosno ziko lice
iako i pravno i ziko lice poivaju na pravnoj apstrakciji,
47
koja vai za
bilo kog oveka odnosno bilo koju organizaciju kojoj pravo priznaje status
pravnog lica. U naem pravu ziko lice postaje subjekat prava roenjem,
dok pravno lice kao organizacija nastaje ispunjenjem vie pretpostavki.
Svako pravno lice je jedna organizacija, ali nemaju sve organizacije svo-
jstvo pravnog lica. Da bi odreena organizacija bila pravno lice potrebno je
da su ostvarene odreene pretpostavke.
3.2. ORGANIZACIJE SA SVOJSTVOM PRAVNOG LICA
Svaki ovek je od roenja do smrti ziko lice - subjekat prava. Nasuprot
tome nema svaka organizacija svojstvo pravnog lica. Status pravnog lica stiu
organizacije koje: a) imaju imovinu; b) nisu zabranjene i v) pravni sistem im
priznaje da mogu biti imaoci prava i obaveza.
Postojanje imovine je neodvojivo od pravnog subjektiviteta. Pravni sub-
jekat je samo onaj koji moe imati prava i obaveze i odgovarati svojom imo-
vinom za preuzete obaveze.
Svojstvo pravnog lica mogu imati samo one organizacije koje nisu
zabranjene imperativnim propisima. Shodno tome nisu dozvoljena udruenja
majaa za vrenje krivinih dela; politike stranke koje imaju za cilj otce-
pljenje dela Srbije itd.
Pravno lice je ono koje pravni sistem izriito prizna.
48
Vrsta i broj or-
ganizacija koje mogu stei svojstvo pravnog lica odreuje se imperativnim
propisima poimenino - numerus clausus.
22 PRIVREDNO PRAVO
3.3. PRAVNO LICE I NJEGOVI OSNIVAI I UESNICI
Pravno lice je razdvojeno i samostalno u odnosu na svoje osnivae i
uesnike. Tako je privredno drutvo nezavisno od osnivaa i lanova u svome
radu, odgovornosti za obaveze i prestanku. Prava i obaveze drutva nisu pra-
va i obaveze njegovih osnivaa i uesnika. Za dug drutva ne odgovaraju
osnivai ni zaposleni nego drutvo svojom imovinom i svojim poverioci-
ma. Pravni poslovi koje preduzmu zika lica kao organi drutva (direktor,
lanovi upravnog odbora, prokuristi, punomonici) proizvode dejstva prema
drutvu koga zastupaju, a ne prema tim licima. U sluaju spora kao stranka
u postupku ne pojavljuje se osniva ili uesnik u svoje ime nego drutvo
(nezavisno od toga da li ga zastupa osniva ili uesnik). U javnim registri-
ma vode se prava i obaveze na ime pravnog lica a ne osnivaa ili uesnika.
Ime, dravljanstvo i sedite pravnog lica ne odreuje se prema tim atributima
osnivaa ili uesnika.
Pravno lice je samostalan subjekat ne samo prema treim licima nego i
prema uesnicima. Radnik stupa u radni odnos sa pravnim licem i sa njime
zakljuuje ugovor o radu, a ne sa ostalim radnicima.
Od principa razdvojenosti i samostalnosti pravnih lica od njihovih
osnivaa i uesnika u nekim sluajevima postoje zakonom odreeni izuzeci.
Tako, lan ortakog drutva koje je insolventno odgovara za obaveze drutva
i sopstvenom imovinom solidarno i neogranieno, a na takav nain odgovara
i komplementar u komanditnom drutvu.
3.4. PODELE PRAVNIH LICA
Pravna lica se mogu podeliti po nekoliko kriterijuma. S obzirom na
pravnu prirodu pravna lica se mogu razvrstati na udruenja (korporacije) i
ustanove. Ako je kriterijum podele cilj koji pravna lica ele postii tada se
mogu deliti na protna ili neprotna, dok se s obzirom na oblik svojine mogu
uvrstiti u jednosvojinska ili meovita.
3.4.1. Udruenja i ustanove
Udruenje je organizacija odreenog broja zikih lica - lanova koji
ga ine, osnovana radi postizanja dozvoljenog cilja. Izmeu udruenja kao
celine i pojedinih njegovih lanova postoji naroita linopravna veza i, po
pravilu, bez odreenog broja lanova pravno lice ne nastaje. Udruenje de-
luje u skladu sa ciljevima koje mu postave lanovi. lanovi udruenja taj cilj
mogu promeniti ili doneti odluku da udruenje prestane postojati.
Ustanova je, za razliku od udruenja, manje vezana za zika lica i post-
oji nezavisno od njih. Ona nema lanove u svom sastavu nego uesnike (zapo-
slene) koji ostvaruju cilj koji je postavio osniva. Ali ni osniva ni uesnici ne
mogu svojom voljom uticati na promenu cilja ili prestanak ustanove. Ustano-
va deluje u interesu korisnika.
49
Postavljene ciljeve uesnici ustanove ostvar-
uju iz imovine koja je za to nepovratno namenjena, a suprotno tome uesnici
udruenja postiu individualne ciljeve koristei se imovinom udruenja.
3.4.1.1. Ustanove
Ustanove se mogu podeliti na: zadubine i druge ustanove.
Zadubina je pravno lice koje se zasniva na imovini koju je osniva odre-
dio da slui postizanju unapred odreenih optekorisnih ciljeva (npr. pomagan-
ju stvaralatva i ostvarivanja humanitarnih ciljeva). Pojam zadubine (u irem
smislu) obuhvata: zadubinu u uem smislu, fondaciju i fond.
50
Svim oblicima
zadubine zajedniko je to se sredstva mogu koristiti iskljuivo u svrhe i na
nain koje je odredio osniva (tj. za postizanje bilo kojeg optekorisnog cilja)
te imaju svojstvo pravnog lica i mogunost raspolaganja pravima i sredstvima
i mogu biti imaoci pokretnih i nepokretnih stvari. Zadubina (u uem smislu),
fondacija i fond upisuju se u registar zadubina, fondacija i fondova i mogu
ostvarivati ciljeve po upisu u registar.
Druge ustanove imaju vei znaaj kao npr: dravne: radio televizije, in-
stituti, biblioteke, bolnice, muzeji, fakulteti, od kojih veina stie prihode na-
platom pretplate, ulaznica, participacija itd. Suprotno tome, zadubina, fon-
dacija i fond osnivaju se radi pomaganja stvaralatva i ostvarivanja humani-
tarnih i drugih drutveno korisnih ciljeva i svoje usluge ne naplauju.
3.4.1.2. Udruenja
Udruenje je organizacija sainjena od odreenog broja lanova koji
svojim pravilima odreuju nain njenog rada. Istiu se podele udruenja: 1.
s obzirom na povezanost izmeu lanova udruenja meusobno i lanova i
udruenja (ona se po ovom kriterijumu dele na korporacije i lina udruenja);
2. broju lanova (s obzirom na broj lanova udruenja su jednolana ili
vielana) i 3) s obzirom na cilj delatnosti.
3.4.1.3. Korporacije i lina udruenja
Udruenja se mogu razvrstati na korporacije i lina udruenja.
Korporacija je organizacija dva ili vie zikih lica koji nisu meusobno
a ni sa udruenjem vrsto lino vezani, to se odreuje osnivakim aktom i
statutom korporacije. Stoga smrt zikog lica ili njegovo istupanje iz udruenja
nema za posledicu prestanak udruenja. Promenom lanova ne menja se iden-
24 PRIVREDNO PRAVO
titet korporacije. Odnosi lanova korporacije ureuju se osnivakim aktom.
lan upravnog odbora, kao organa upravljanja korporacije moe biti i lice
koje nije njen lan, a naziv korporacije ne mora sadrati ime svog lana.
Korporacije su: drutvo s ogranienom odgovornou, akcionarsko
drutvo, javno (dravno) preduzee, politike stranke, udruenja graana,
optine, sindikati, komore, zadruge, ali i verske zajednice.
Lino udruenje (udruenje s obzirom na svojstva linosti - intuitu
personae) se odlikuje vrstom linom vezom izmeu lanova meusobno
i udruenja i njegovih lanova. Poslovno ime udruenja nastaje na osnovu
ugovora (saglasnosti) svih zikih lica koja ga osnivaju. Ugovorom se ureju
pravni odnosi izmeu lanova, a pravo na upravljanje udruenjem imaju
svi lanovi drutva. Za donoenje punovane odluke udruenja, po pravi-
lu, neophodna je jednoglasnost. Svaki lan ili najmanje jedan lan linog
udruenja solidarno odgovara i svojom imovinom za obaveze udruenja. Ot-
kaz, iskljuenje lana drutva ili smrt mogu biti razlozi za prestanak linog
udruenja.
Lina udruenja su: ortako drutvo i komanditno drutvo.
3.4.1.4. Vielana i jednolana udruenja
Vielano udruenje ima najmanje dva lana (ortako i komanditno
drutvo osnivaju dva ili vie zikih i/ ili pravnih lica). Tako, udruenje uopte
moe osnovati najmanje 10 graana; zemljoradniku zadrugu, potroaku
zadrugu, zanatsku zadrzugu, zdravstvenu zadrugu i omladinsku i studentsku
zadrugu moe osnovati najmanje deset zemljoradnika, stambenu zadrugu naj-
manje 30 zikih lica itd. Zakon, nekada ograniava broj lanova udruenja.
Tako, drutvo s ogranienom odgovornou moe imati najvie 50 lanova.
Danas su najznaajnija vielana udruenja.
Jednolano udruenje se sastoji od jednog lana koji je jedini imalac pra-
va i obaveza drutva. Drutvo s ogranienom odgovornou moe osnovati i
jedan osniva (ziko ili pravno lice). Pojedina udruenja ne moe osnovati
jedan osniva kao npr. ortako drutvo i komanditno drutvo (koje mora imati
najmanje dva lana od kojih je jedan komplemantar a drugi komanditor) ili
zadrugu.
3.4.1.5. Protna i neprotna pravna lica
Protno pravno lice obavlja delatnost radi sticanja dobiti (prota). Delat-
nost pravnog lica se moe ispoljavati u proizvodnji i prometu robe i vrenju
usluga na tritu u osiguranju, bankarskim poslovima ali i u neprivrednim
delatnostima (kulturi, obrazovanju, zdravstvenoj zatiti, zikoj kulturi) kao
to su: privatni muzeji; privatne kole; privatne bolnice: sportske kole itd)
ako se ona prvenstveno obavlja sa ciljem sticanja dobiti.
Neprotno pravno lice prvenstveno obavlja delatnost radi postizanja
nekih drugih ciljeva, a ne dobiti. Tako su neprotna pravna lica dravni:
kliniki centri, gradske bolnice, radio i televizija, narodni muzej, fakulteti
itd. I u oblasti privredne delatnosti mogu se osnovati neprotna pravna lica
kao npr. potroake zadruge, stambene zadruge. Da li je pravno lice protno
ili neprotno utvruje se na osnovu njegove pretene (jedne ili vie) registro-
vane delatnosti koju stalno vri.
3.5. OSNOVNA OBELEJA PRAVNOG LICA
Organizacija ima svojstvo pravnog lica samo ako ima sledea osnovna
obeleja: 1) da je ureena pravilima (prvenstveno osnivakim aktom); 2) da
ima organe (koji ga zastupaju); 3) da tei ostvarenju dozvoljenog cilja (na-
vedenom u optem aktu); 4) da ima imovinu (namenjenu ostvarenju postav-
ljenog cilja); 5) da se moe identikovati u pravnom prometu (da ima naziv,
dravljanstvo i sedite) i 6) da je postalo subjekt prava (steklo pravnu, po-
slovnu i deliktnu sposobnost).
3.6. IDENTIFIKOVANJE PRAVNOG LICA
Identitet pravnog lica odreuju ime, dravljanstvo i sedite pravnog
lica.
3.6.1. Ime
Ime neprotnog pravnog lica je naziv, dok protna pravna lica (npr.
privredna drutva) imaju poslovno ime (poslovno ime je naziv pod kojim
privredna drutva posluju). Na osnovu imena slina pravna lica se razlikuju
meusobno i vri njihova klasikacija. Iz imena pravnog lica utvruje se,
naime, da li ono predstavlja ustanovu ili udruenje, a u okviru te podele da li
je to npr. privredno drutvo, kojom delatnou se bavi (npr. ortako drutvo,
komanditno drutvo - u oblasti ugostiteljstva ili trgovine itd).
Osnivaki akt pravnog lica i statut (ako je propisima predvien) obavez-
no sadri ime pravnog lica. Pravno lice je u obavezi da u pravnom prometu
koristi ime, ali ima pravo i da titi svoje ime. Poslovno ime ili naziv pravnog
lica se upisuju u registar.
26 PRIVREDNO PRAVO
3.6.2. Sedite
Sedite pravnog lica je mesto za koje se pretpostavlja da se u njemu
pravno lice nalazi; mesto u kome pravno lice obavlja delatnost ili odakle se
upravlja pravnim licem. Sedite pravnog lica se upisuje u registar i moe se
promeniti odlukom organa odreenog osnivakim aktom. Deo pravnog lica
koji ima odreena ovlaenja u pravnom prometu nema posebno sedite (nije
posebno pravno lice).
3.6.3. Dravljanstvo
Dravljanstvo pravnog lica je njegova veza sa dravom. Takva veza (pri-
padnost odreenoj dravi) se, po pravilu, utvruje na osnovu sedita pravnog
lica, ali i po drugim kriterijumima (npr. ueu stranog kapitala). Strana prav-
na lica ne mogu sticati sva imovinska prava kao i domaa pravna lica.
3.7. PRAVNA, POSLOVNA I DELIKTNA SPOSOBNOST PRAVNOG LICA
Pravna sposobnost je mogunost pravnog lica da ima prava i obaveze.
Pravna sposobnost pravnog lica razlikuje se od pravne sposobnosti zikog
lica. Pravno lice ne moe biti imalac prava i obaveza koja su vezana za priro-
du zikog lica, zbog ega se njegova pravna sposobnost moe oznaiti kao
posebna (specijalna), u odnosu na optu (generalnu) sposobnost.
51
Ostala
imovinska prava i obaveze pravno lice, u naelu, moe sticati.
Od injenice da li su pravna lica protna ili neprotna zavisi i irina
kruga pravne sposobnosti. Pravna sposobnost protnih pravnih lica je ira od
pravne sposobnosti neprotnih pravnih lica. Delatnost neprotnog pravnog
lica odreena je ciljem radi koga je ono osnovano.
Poslovna sposobnost je sposobnost pravnog lica da izjavama volje
svojih organa (zikih lica), koje dejstvuju prema tom licu zasniva,
menja i gasi prava i obaveze - tj. pravne poslove. Poslovna sposobnost
pravnog lica je odreena pravnom sposobnou pravnog lica. Ono moe
preduzimati pravne poslove iz sfere svoje delatnosti pomou koje ost-
varuje cilj radi koga je osnovano. Pravni posao preduzet izvan te sfere
nije punovaan. Naime, pravno lice moe zakljuivati ugovore u pravnom
prometu u okviru svoje pravne sposobnosti. Ako ugovor nije zakljuen
u tim okvirima on nema pravno dejstvo. Ovo pravilo prvenstveno vai
za neprotna pravna lica (ustanove: npr. dravne fakultete, narodne bib-
lioteke i muzeje, zadubine, fondacije i fondove).
Privredno drutvo moe da zakljuuje ugovore i obavlja druge poslove
prometa robe i usluga samo u okviru delatnosti upisanih u registar. Bez upisa u
Registar, ono moe da obavlja i druge delatnosti koje slue delatnosti upisanoj
u Registar, koje se uobiajeno obavljaju uz te delatnosti, u manjem obimu ili
privremeno. Ako drutvo, suprotno tome, ipak zakljui pravni posao, on je
punovaan izuzev ako je tree lice znalo ili moralo znati za prekoraenje, a
pravno lice e se kazniti za privredni prestup.
Deliktna sposobnost je sposobnost pravnog lica da odgovara za prouz-
rokovanu tetu. Pravno lice je sposobno da odgovara i bez krivice - za tetu
od opasne stvari ili opasne delatnosti (objektivna odgovornost), a i po osnovu
krivice (subjektivna odgovornost).
Pravno lice odgovara za tetu koju prouzrokuju njegovi organi, odnosno
zaposleni, u radu ili u vezi sa radom pravnog lica (a ne privatno). Na osnovu
krivice tih zikih lica za prouzrokovanu tetu utvruje se krivica pravnog
lice i njegova odgovornost za tetu. Takoe, pretpostavke odgovornosti za
tetu od opasne stvari ili opasne delatnosti utvruje se s obzirom na postu-
panje organa, zaposlednih ili uesnika u pravnom licu.
II. OBJEKTI IMOVINSKOG I PRIVREDNOG ODNOSA
Objekti imovinskog i privrednog odnosa su stvari, radnje, lina prava
i intelektualna prava. Povodom tih objekata subjekti stupaju u imovinske i
privredne odnose.
Stvar je materijalni deo prirode u ljudskoj vlasti na kome postoji subjek-
tivno imovinsko pravo.
52
Odreenje stvari podrazumeva da materijalni deo
prirode mora ispunjavati zike i pravne pretpostavke. Fizika pretpostavka
znai da deo prirode moe biti u vlasti (kontroli) oveka. Stoga nebeska tela
nisu u vlasti oveka i ne predstavljaju stvar u imovinskopravnom smislu. Stvar
nije ni slobodni vazduh (ali, ako je komprimiran postaje stvar), elektricitet u
prirodi (npr. loptasta munja), okeani itd.
Objekat imovinskopravnog odnosa moe biti stvar koja postoji u vreme
zasnivanja pravnog posla ili e, izvesno, nastati u budunosti (npr. predmet
prodaje je roba koja e se tek proizvesti) ako se na tom delu materijalne
prirode, pod vlau oveka, moe stei stvarno pravo ili neko drugo subjek-
tivno imovinsko pravo. Najee je stvar istovremeno i roba, ali to ne mora
biti uvek sluaj (tako se kao objekat pravnog posla moe pojaviti dijamant
naen u zemlji, zemljina estica u koju nije uloen nikakav rad).
28 PRIVREDNO PRAVO
Radnje su aktivna ili neaktivna ljudska ponaanja na koja je dunik
obavezan poveriocu na osnovu nekog obligacionog odnosa. Mogu se sastojati
u davanju, injenju, neinjenju ili trpljenju.
Lina prava (prava linosti) su prava imaonika na linim dobrima, kao
to su: pravo na ivot, zdravlje, slobodu, ast, ugled, telesni, duhovni i moral-
ni integritet, identitet, privatnost, ime, lik, glas. Lina dobra su nerazdvojno
povezana sa zikim licem (ovekom) ili pravnim licem (pravna lica mogu,
takoe, imati odreena lina dobra - ast, ugled, identitet, privatnost, ali ne
i ona koja su svojstvena zikom licu - pravo na zdravlje, slobodu, lik, glas
itd).
Lina prava se jednim delom tite imovinskim pravom (zatiena su i
ostalim granama prava) i to samo ako se mogu izraziti u imovinskom vidu,
nezavisno od okolnosti da li je tetnik obavezan da isplati odreenu novanu
satisfakciju ili je mogua naturalna naknada.
Intelektualna prava su tvorevine ljudskog uma koje za svoj predmet
imaju autorska prava, pronalazaka prava, pravo na uzorak, model, ig,
oznaku porekla proizvoda, znak kvaliteta itd. Za razliku od linih prava in-
telektualna prava se kroz tvorevine (dela) objektiviziraju. Ova prava, pored
moralne komponente (npr. pravo na objavljivanje dela, na priznavanje da
je autor, pronalaza) ukljuuju u sebi i imovinskopravnu komponentu (npr.
iskoriavanje dela ili pronalaska).
Odeljak trei
PRAVNI POSLOVI
I. POJAM PRAVNOG POSLA
Pravni posao je izjava volje koja sama ili u vezi sa drugim injenicama izaziva
nastanak, promenu ili prestanak nekog dozvoljenog imovinskopravnog odnosa.
Volja za nastanak, promenu ili prestanak pravnog posla moe se izjaviti
usmeno izgovorenim ili napisanim reima, uobiajenim znacima ili drugim
ponaanjem iz koga se sa sigurnou moe zakljuiti da ona postoji. Izjava
volje mora, osim toga, da bude uinjena slobodno i ozbiljno.
53
II. PODELA PRAVNIH POSLOVA
Pravni poslovi se mogu podeliti na: jednostrane i dvostrane, meu ivima i za
sluaj smrti, teretne i dobroine, formalne i neformalne, kauzalne i apstraktne.
1. Jednostrani i dvostrani pravni poslovi
Podela na jednostrane i dvostrane pravne poslove izvrena je s obzirom
na injenicu da li proizvode dejstvo izjavom volje jedne ili obe strane. Ako
je za pravni posao dovoljna volja samo jedne strane on je jednostran (npr.
ponuda za zakljuenje ugovora; sainjavanje testamenta).
Ukoliko pravni poslovi nastaju saglasnim izjavama volje dve strane
(od kojih je jedna poverilac a druga dunik) to su dvostrani pravni poslovi
(ugovori). U dvostranom pravnom poslu jedna strana se obavezuje drugoj na
odreeno davanje, injenje, neinjenje ili trpljenje.
Ugovori se mogu podeliti na dvostrano obavezne i jednostrano obavezne.
Dvostrano obavezni ugovor stvara istovremeno kod svake strane uzajamna
prava i obaveze, a jednostrano obavezni obaveze samo na jednoj strani.
2. Pravni poslovi meu ivima (inter vivos) i
pravni poslovi za sluaj smrti (mortis causa)
Kod pravnih poslova meu ivima pravno dejstvo posla nastupa za vreme
ivota strana. To su najrasprostranjeniji pravni poslovi kao to su: prodaja, razmena,
zakup, zajam, posredovanje, punomostvo. Nasuprot tome, dejstvo pravnih poslova
za sluaj smrti nastupa tek smru strane koja je preduzela pravni posao (testament,
poklon za sluaj smrti).
30 PRIVREDNO PRAVO
3. Teretni (onerozni) i dobroini (lukrativni) pravni poslovi
Pravni posao je teretan ako za ono to ini jedna strana druga strana daje
protivinidbu (npr. prodaja, razmena, zakup). Kod dobroinog pravnog posla
strana koja neto prima drugoj strani ne daje nikakvu naknadu (npr. posluga,
poklon, zajam bez kamate).
4. Formalni i neformalni pravni poslovi
Pravni posao je formalan ako se zasniva u formi predvienoj zakonom ili
voljom strana (u pisanoj formi, pred svedocima, u formi isprave overene pred
dravnim organom).
54
Neispunjenje predviene forme izaziva odreene po-
sledice. Pravni posao je nitav, ako je forma bitan uslov njegove punovanosti,
dok je punovaan ako je za njegov nastanak odreena dokazna forma koja nije
potovana, ali se postojanje pravnog posla moe dokazivati samo formom u
kojoj ga je trebalo preduzeti.
Pravni posao je neformalan ako se moe zasnovati na bilo koji nain:
reima, uobiajenim znacima, ili drugim ponaanjem iz koga se sa sigurnou
moe zakljuiti o njenom postojanju.
5. Kauzalni i apstraktni pravni poslovi
Kauzalni pravni poslovi su oni kod kojih je izraen osnov i sadrina
obaveze jedne ili obe strane - (vidljivo je da se jedna strana obavezuje po os-
novu ugovora o poklonu - da na drugu prenese pravo svojine pokretne stvari
ili da se obe strane obavezuju u ugovoru o prodaji nepokretnosti).
Apstraktni pravni poslovi su oni kod kojih osnov obaveze nije izraen
tako da nije poznato da li se obavezuje samo jedna strana ili obe i kak-
va je sadrina te obaveze (iz menice proizilazi da menini dunik dugu-
je meninom poveriocu odreeni novani iznos ali nije izraen osnov te
obaveze i da li je druga strana u obavezi da ispuni odreene prestacije).
Apstraktni pravni poslovi su punovani jer se pretpostavlja da obaveza ima
osnov iako nije izraen. Pravni posao je nitav ako nema osnova ili je osnov
nedoputen. Osnov je nedoputen ako je protivan prinudnim propisima, ja-
vnom poretku ili dobrim obiajima.
III. SASTOJCI PRAVNOG POSLA
Voene autonomijom volje strane su slobodne, u granicam prinudnih
propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da zakljue bilo koji pravni posao sa
razliitim sastojcima. Sastojci svakog pravnog posla se mogu svrstati u bitne,
prirodne i sporedne.
Bitni sastojci pravnog posla (essentialia negotii)
55
su osnovni sastojci
pravnog posla bez kojih on ne moe punovano nastati (nazivaju se, stoga, i
nuni sastojci). Pravilo je da strane svojom voljom ne mogu punovano men-
jati niti izostavljati pojedine objektivno bitne sastojke pravnog posla.
Prirodni sastojci pravnog posla (naturalia negotii)
56
je nebitni sas-
tojak pravnog posla koji mu je svojstven, tako da ga nije nuno unapred
predviati.
Sporedni sastojci pravnog posla (accidentalia negotii)
57
sluajni sasto-
jci pravnog posla koje strane predviaju svojom voljom (kao to su: uslov,
rok, nalog). Za nastanak pravnog posla pravni propisi ne zahtevaju posto-
janje sluajnih sastojaka i oni se nikad ne podrazumevaju. Sluajni sastojci
pravnog posla su punovani ako su mogui i doputeni (nisu protivni prinud-
nim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima).
IV. ZASTUPANJE
1. Pojam i dejstvo
Pravni posao nastaje izjavom volje pravnog subjekta. Pravni subjekt
nekada ne moe sam preduzeti pravni posao zbog pravnih ili faktikih smet-
nji. Institutom zastupanja omoguava se svim licima koja pravni posao ne
mogu lino preduzeti, da to uine preko zastupnika.
Pojedini pravni poslovi se ne mogu preduzimati putem zastupnika. Tako,
zastupnik ne moe sainiti testament, podneti predlog radi davanje dozvole
za stupanje u brak lica starijeg od 16 godina. Oba budua suprunika ne
mogu zakljuiti brak preko zastupnika (moe samo jedan i to u opravdanom
sluaju) itd.
Zastupanje je preduzimanje pravnih poslova u ime i za raun zastupanog
zikog ili pravnog lica, na osnovu ovlaenja za zastupanje. Lice koje pre-
duzima pravne poslove je zastupnik, a lice u ije ime i za iji raun se pos-
ao preduzima je zastupani (vlastodavac). Pored zastupnika i zastupanog u
pravnom poslu se pojavljuje i tree lice sa kojim zastupnik zasniva pravni
posao u ime i za raun zastupanog.
32 PRIVREDNO PRAVO
Zastupanje deluje tako da pravni posao koji preduzeme zastupnik u ime
zastupanog lica i u granicama svojih ovlanjja obavezuju neposredno zastu-
panog i drugu ugovornu stranu.
Zastupnik izjavljuje sopstvenu volju koja, zajedno sa voljom treeg lica,
zasniva pravni posao. Mora postojati namera zastupanog i druge ugovorne
strane da se posao preduzima u ime i za raun zastupanog.
2. Vrste zastupanja
Ovlaenje za zastupanje se zasniva na: 1. zakonu, 2. optem aktu pravnog
lica (statutarno zastupnitvo), 3. aktu nadlenog organa ili na 4. izjavi volje
zastupanog (punomoje).
2.1. ZAKONSKI ZASTUPNIK
Zakonski zastupnik je ziko lice koje je zakonom ovlaeno da pre-
duzima pravne radnje u ime i za raun zastupanog.
Direktno na osnovu zakona maloletnu decu zastupaju roditelji. Zastu-
panje dece u svim pravnim poslovima i njihovo predstavljanje pred dravnim
organima je zakonska dunost i pravo roditelja. Zastupanje deteta traje dok
ono ne stekne poslovnu sposobnost. Roditelji, po pravilu, ne mogu zastupati
dete u pravnim radnjama koje su vezane strogo za linost maloletnika (npr.
podneti predlog za zakljuenje braka pre punoletstva; priznati oinstvo; sa-
glasiti se s priznanjem oinstva; sainiti testament).
Na osnovu zakona privredno drutvo, po pravilu, zastupa direktor.
Osnivakim aktom, odnosno statutom drutva moe se odrediti da, pored
direktora, drutvo zastupaju i druga lica. Tim aktima moe se ograniiti
ovlaenje zastupnika na zakljuivanje odreenih ugovora ili na vrenje
drugih pravnih radnji, a moe se odrediti da zastupnik zakljuuje ugovore i
vri druge pravne radnje samo uz saglasnost organa upravljanja. Ovlaenja
zastupnika drutva, odnosno ogranienja njegovih ovlaenja i prestanak
prava zastupanja upisuju se u Registar.
2.2. STATUTARNO ZASTUPNITVO
Statutarno zastupnitvo je ovlaenje za zastupanje koje nastaje na osnovu
statuta odnosno drugog akta pravnog lica.
58
Ovlaenje statutarnog zastupni-
ka moe se ograniiti statutom drutva, i upisati u Registar, na zakljuivanje
odreenih ugovora ili na vrenje drugih pravnih radnji, a moe se odrediti da
statutarni zastupnik zakljuuje ugovore i vri druge pravne radnje samo uz
saglasnost organa upravljanja. Statutarni zastupnik u odnosu na pravno lice
koje zastupa duan je da se pridrava ovlaenja odreenih statutom i odlu-
kom nadlenog organa pravnog lica.
2.3. ZASTUPANJE NA OSNOVU AKTA DRAVNOG ORGANA
Sud ili organ uprave je u nekim pravnim situacijama zakonom ovlaen
da stranci odredi zastupanika odnosno da postavi staraoca (na primer: privre-
menog zastupanika, staraoca maloletniku itd.).
2.4. ZASTUPANJE NA OSNOVU IZJAVE VOLJE ZASTUPANOG
(PUNOMOSTVO)
2.4.1. Uopte
Punomostvo je ugovor izmeu vlastodavca i punomonika kojim se
punomonik obavezuje da uz naknadu ili besplatno, u ime (i za raun) vlas-
todavca, preduzima odreene pravne poslove, tako da oni neposredno obav-
ezuju vlastodavca i drugu ugovornu stranu. Punomonik moe biti ziko
ili pravno lice.
Ako je za neki ugovor ili koji drugi pravni posao zakonom propisana
forma ista forma vai i za punomoje za zakljuenje ugovora, odnosno za
preduzimanje tog posla. Meutim, ugovor o punomostvu se, i kada nije za-
konom propisana forma za pravni posao, najee zakljuuje u pisanoj formi
radi toga to se ovom formom isprave, koju punomonik predaje treem licu,
najpogodnije dokazuje svojstvo punomonika.
Prema obimu ovlaenja punomostvo se deli na opte (generalno),
posebno (specijalno), poslovno punomoje i punomoje trgovakom putniku.
Punomonik kome je dato opte punomoje ovlaen je preduzimati iri
obim poslova u ime i za raun vlastodavca koji se odnose na redovno po-
slovanje, ali bez mogunosti da preduzme akte raspolaganja (otuenja) stvari
iz imovinske mase.
Posebno punomoje je ue od opteg i obuhvata samo tano odreene
pravne poslove odnosno vrstu poslova koje moe preduzimati punomonik u
ime i za raun vlastodavca, a odnose se na raspolaganje imovinskom masom
vlastodavca. Tako je za preuzimanje meninih obaveza, zakljuenje ugovora
o poravnanju, o izbranom sudu i za odricanje nekog prava bez naknade neo-
phodno posebno punomoje.
34 PRIVREDNO PRAVO
Ugovor koji neko lice zakljui kao punomonik u ime i za raun drugog,
bez njegovog ovlaenja, obavezuje neovlaeno zastupanog samo ako on
ugovor naknadno odobri. Vlastodavac i punomonik su ovlaeni da izriito
ili preutno odrede obim i trajanje punomoja. Trajanje punomoja se moe
vezati za izvrenje odreenog posla navedenog u posebnom punomoju ili
poslova koji se odnose na redovno poslovanje.
Vlastodavac moe jednostranom izjavom volje, bez posebne forme su-
ziti ili opozvati punomoje ak i ako se ugovorom odrekao tog prava.
Ugovor o punomostvu prestaje i: 1. prestankom pravnog lica kao
punomonika, ako zakonom nije drukije odreeno; 2. smru punomonika;
3. smru zikog lica odnosno prestankom pravnog lica, kao vlastodavca,
osim ako se zapoeti posao ne moe prekinuti bez tete po pravne sledbe-
nike ili ako punomoje vai i za sluaj smrti davaoca, bilo po njegovoj volji,
bilo s obzirom na prirodu posla. Ugovor o punomostvu se gasi i prestankom
poslovne sposobnosti vlastodavca koji ne bi punovano mogao zakljuiti
ugovor o punomostvu sa punomonikom ili kada, u toku trajanja ugovora o
punomostvu, punomonik postane poslovno potpuno nesposoban.
2.4.2. Posebni oblici voljnog zastupanja
2.4.2.1. Prokura
Prokura je punomoje kojim privredno drutvo ovlauje jedno ili vie
lica za zakljuivanje pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnou drutva.
Prokura je najire ovlaenje za sklapanje svih pravnih poslova iz oblasti
delatnosti privrednog drutva, ali ne sadri ovlaenje za zakljuenje koje
se odnosi na otuenje i optereenje nepokretnosti. Ona se ne moe dati za
odreeno vreme niti se ovlaenja iz prokure mogu ograniiti ili vezati za
odreene uslove. Ako je navedeno ovlaenje iz prokure ogranieno to nema
dejstvo prema treim licima.
Zakonski zastupnik privrednog drutva obavestie Registar o izdavanju
prokure. Prilikom registracije prokurista deponuje svoj potpis, sa oznakom
koja oznaava njegovo svojstvo.
Ukoliko u prokuri nije izriito navedno da je data za ogranak, smatra se
da je prokura data za celo privredno drutvo.
Prokura se moe dati jednom licu ili veem broju lica. Ona moe biti
pojedinana ili zajednika. Pojedinana prokura se daje jednom licu ili veem
broju lica. Ako je prokura data veem broju lica kao pojedinana, svaki
prokurista ima sva zastupnika ovlaenja iz prokure. Zajednika prokura
moe se dati dvojici ili veem broju lica zajedno. U tom sluaju, pravni posao
je punovaan samo ako postoji saglasna izjava volje svih prokurista, a izjave
volje treih lica i njihove pravne radnje koje se uine prema jednom prokuris-
ti, smatra se da su uinjene prema svim prokuristima.
Prokura se daje u pisanom obliku, neprensiva je i upisuje u Registar.
Prokurista potpisuje privredno drutvo svojim punim imenom, sa jasnom
naznakom svog svojstva koje proizilazi iz prokure sa oznakom pp.
Privredno drutvo moe opozvati prokuru u svako doba. Privredno drutvo
se ne moe odrei mogunosti da opozove prokuru. Ako je prokura opozvana,
prokurista moe prema privrednom drutvu ostvarivati prava koja proizlaze iz
ugovora na kome je izdavanje prokure zasnovano. Zakonski zastupnik privred-
nog drutva (po pravilu, direktor) izvetava registar o opozivu prokure.
Prokura ne prestaje smru ili prestanka jedinog lana ili akcionara drutva
koje je dalo prokuru.
2.4.2.2. Punomonik po zaposlenju
Punomonik po zaposlenju je lice koje se smatra ovlaeno na preduzi-
manje pravnih radnji, u ime i za raun vlastodavca, samom injenicom to za
njega faktiki vri odreene radne dunosti i poslove iz kojih, po redovnom
toku stvari, proizilazi i ovlaenje za zakljuenje, a eventualno, i ispunjen-
je odreenih ugovora. Tako, prodavci u prodavnicama, lica na poslovima
alterske slube u poti, banci i sl. ovlaena su, samim tim, na zakljuenje i
ispunjenje tih ugovora. Ovlaenja punomonika po zaposlenju zasnivaju se
na izraenoj volji vlastodavca i predstavlja specian oblik voljnog ili ugov-
ornog zastupanja.
2.4.2.3. Ovlaenje trgovinskog putnika
Ugovorom o punomostvu (voljno zastupanje) vlastodavac moe ovlas-
titi trgovinskog putnika da ga zastupa. Trgovinski putnik najee preduzi-
ma pravne poslove u ime i za raun vlastodavca van njegovog sedita. Ako
ovlaaenja trgovinskog putnika ne proizilaze jasno iz ovlaenja, odnosno
punomoja smatra se da trgovinski putnik nije ovlaen da zakljuuje ugov-
ore, nego samo da prikuplja porudbine.
Ali i kada je trgovinski putnik ovlaen da prodaje robu nije ovlaen
da naplati cenu, kao ni da prodaje na kredit. Trgovinski putnik je ovlaen
da za vlastodavca prima reklamacije zbog nedostatka robe i ostale izjave u
vezi sa izvrenjem ugovora zakljuenog njegovim posredovanjem, kao i da u
ime vlastodavca preduzima potrebne mere za ouvanje njegovih prava iz tog
ugovora. Ukoliko je, u sluaju neizvesnosti u pogledu sadrine ovlaenja ili
36 PRIVREDNO PRAVO
protivno ovlaenju, trgovinski putnik zakljuio ugovor on e ostati na snazi
ako ga vlastodavac naknadno odobri.
2.4.2.4. Poslovno punomoje
Poslovno punomoje je oblik voljnog zastupanja kojim preduzee, drugo
pravno lice ili preduzetnik ovlauju punomonika da preduzima pravne po-
slove, uobiajene u vrenju njihove poslovne delatnosti. Za razliku od obinog
punomostva koje, po pravilu, prestaje smru vlastodavca poslovna punomo
ne prestaje smru preduzetnika, ni kad on bude lien poslovne sposobnosti.
Ovlaenje poslovnog punomonika se ne upisiuje u Registar, za razli-
ku od prokure i kada ovu punomo daje pravno lice. Odredbe o poslovnom
punomoju se shodno primenjuju i na poslovno punomoje preduzetnika.
Obim ovlaenja poslovnog punomonika ogranieno je registrovanom po-
slovnom delatnou preduzea, drugog pravnog lica, odnosno preduzetnika.
Ako poslovno punomoje nije ogranieno pretpostavlja se da ono odgovara
optem punomoju.
V. FORMA PRAVNIH POSLOVA
Pravni posao nastaje izjavljivanjem volje. Unutranja volja ne proizvodi
pravna dejstva. U naem pravu prihvaen je princip neformalnosti ugovora
- pravilo da se za zasnivanje pravnog posla ne zahteva odreena forma.
Ukoliko je za zakljuenje nekog pravnog posla zakonom ili ugovorom
strana predviena forma on je formalan. Pravni poslovi se najee zakljuuju
u pismenoj formi. Nekada pismena forma nije dovoljna nego je potrebno
uee odreenog broja svedoka, overa od strane dravnog organa i sl.
Pisana forma ugovora (predviena zakonom ili voljom strana) je ispunje-
na ako je sadrina pravnog posla izraena pisanim reina - tj. kada je sainjena
isprava o pravnom poslu. Pravni posao je zakljuen kad ispravu potpiu sva
lica koja se njim obavezuju. Jedan broj pravnih poslova moe se punovano
zakljuiti samo u pismenoj formi. Tako, ugovor o prodaji nepokretnih stvari
mora biti zakljuen u pismenoj formi, pod pretnjom nitavosti, u pismenoj
formi moraju biti zakljueni i ugovor o prodaji sa obronim otplatama cene;
ugovor o graenju; ugovor o licenci; ugovor o trgovinskom zastupanju; o
alotmanu; o jemstvu; o kreditu itd.
59
Zahtev zakona da pravni posao bude zakljuen u odreenoj formi (zakon-
ska forma) vai i za sve docnije izmene ili dopune pravnog posla. Punovane
docnije usmene dopune o sporednim takama o kojima u formalnom pravnom
poslu nije nita reeno ukoliko to nije protivno cilju radi koga je forma pro-
pisana. Takoe, punovane su i docnije usmene pogodbe kojima se smanjuju
ili olakavaju obaveze jedne ili druge strane, ako je posebna forma propisana
samo u interesu ugovornih strana.
Kada je voljom strana odreena ugovorena forma tada ugovor ili drugi
pravni posao moe biti raskinut, dopunjen ili na drugi nain izmenjen i nefor-
malnim sporazumom.
Pismena forma pravnog posla se predvia sa ciljem da, prvenstveno,
zatiti ugovorne strane, ali i u javnom interesu.
VI. NEVAEI PRAVNI POSLOVI
1. Pojam
Nevaei su oni pravni poslovi koji ne prozvode punovanost zbog toga
to im nedostaje neka od pretpostavki odreenih zakonom. Da bi pravni posao
proizvodio dejstva potrebno je kumulativno ostvarenje sledeih pretpostavki:
poslovna sposobnost subjekta; slobodna, ozbiljna i saglasna izjava volje;
mogu, doputen i odreen odnosno odrediv predmet obaveze; doputen os-
nov i zakonom ili voljom strana predviena forma pravnog posla (kao uslov
njegove punovanosti).
Nevaei ugovori su: nitavi i ruljivi.
2. Nitavi pravni poslovi
Nitavi pravni poslovi povreuju opte interese. Oni ne proizvode
punovana pravna dejstva. Nitavi su: pravni poslovi protivni prinudnim pro-
pisima, javnom poretku ili dobrim obiajima (lan 103. st. 1. ZOO). Prinudni
(kogentni) propisi najee su sadrani u zakonu ali mogu biti odreeni i
podzakonskim aktom (uredba, naredba, reenje itd.). Ovi propisi sadre nor-
mu koja zabranjuje odreeno ponaanje. Prinudni propisi mogu biti sadrani
u propisima graanskog, trgovinskog, krivinog ili upravnog prava. Kao
graanskopravna posledica krenja propisane zabrane ponaanja moe biti
propisana samo nitavost pravnog posla istovremeno i nitavost i kazna ili
samo kazna.
Nitavi su pravni poslovi kojima nedostaje forma koja je bitan uslov
njihove punovanosti (pravni posao koji nije zakljuen u propisanoj formi ili
38 PRIVREDNO PRAVO
nije zakljuen u ugovorenoj formi) itd.
Javni poredak je sistem propisa koji obuhvataju osnovne principe o
ureenju zemlje koje su strane u graanskopravnom odnosu dune potovati.
Pored prinudnih propisa javni poredak obuhvata i odgovarajua moralna pravi-
la ponaanja ustanovljena s ciljem zatite javnih interesa i onemoguavanja
neovlaene upotrebe sile.
Dobri obiaji su nepisana ili pisana (trgovinske uzanse) pravila ponaanja
koja su nastala dugotrajnim ponavljanjem istih ponaanja. Samo povreda do-
brih obiaja ima za posledicu nitavost pravnog posla a ne i povreda loih
(zlih) obiaja.
Pravni posao zakljuen protivno prinudnim propisima, javnom poretku i
dobrim obiajima je nitav (apsolutna nitavost) u celosti ili delimino. Uko-
liko je zakljuenje pravnog posla zabranjeno samo jednoj strani, on e ostati
na snazi ako u zakonu nije to drugo predvieno za odreeni sluaj, a strana
koja je povredila zakonsku zabranu snosie odgovarajue posledice (lan
103. st. 2. ZOO).
3. Pojedini nitavi pravni poslovi
3.1. Zabranjeni pravni poslovi
Krenje brojnih zabrana propisanih najee zakonom ima za posledicu
nitavost pravnog posla. Nitavi su, na primer, ugovori: o nasleivanju, o
buduem nasledstvu ili legatu, o sadrini testamenta. Porodini zakon je pro-
pisao da je nitav brak ako su ga sklopila dva lica istog pola, ako izjave volje
suprunika nisu bile potvrdne ili ako brak nije sklopljen pred matiarem;
ako brak nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice ivota suprunika; ako
je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog suprunika; ako ga je
sklopilo lice nesposobno za rasuivanje, ako su ga sklopili meusobno krvni,
adoptivni ili tazbinski srodnici izmeu kojih nije dozvoljeno sklapanje braka
i ako su ga meusobno sklopili staratelj i tienik.
3.2. Fiktivni pravni poslovi
Fiktivni pravni posao
1
je onaj koji se predstavlja treima, a u stvarnos-
ti nije zasnovan jer ga strane ne ele (svesna nepodudarnost izmeu izjav-
ljene volje i prave volje ugovornih strana). Fiktivni pravni posao je nitav
nezavisno od motiva koji je pokrenuo strane da o njemu postignu saglasnost
1 Lat. ctus, part. od ngo - izmiljen, laan, pretvoran.
(brak nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice ivota suprunika, niti je ona
kasnije uspostavljena ve su zakljuenjem braka suprunici eleli da prikriju
neki drugi pravni posao, prodavac ktivno kupcu prodaje neku stvar da bi
mu javno preduzee izdalo u zakup stan koga bi kasnije otkupio itd.). Fik-
tivni pravni posao se razlikuje od simulovanog pravnog posla. Simulovan
pravni posao se, takoe, zasniva prividno ali prikriva neki drugi posao (dis-
imulovani). Prvi, prividni (simulovani posao) je nitav, a drugi, disimulovani
je punovaan ako su ispunjene pretpostavke za njegovu punovanost (strane
prividno zakljue ugovor o prodaji, a u stvarnosti su zakljuile ugovor o pok-
lonu sa ciljem da izbegnu plaanje veeg poreza na promet nepokretnosti
predvienog za ugovor o prodaji). U pravnoj literaturi se istie da u oba
sluaja postoji simulovani pravni posao (ugovor) - simulacija. Simulacija je
apsolutna ako je zakljuen prividni pravni posao radi zaobilaenja propisa,
prevare treih lica ili zbog kakvog drugog cilja, a relativna ako se prividnim
pravnim poslom prikriva neki drugi pravni posao.
3.3. Zelenaki pravni posao (ugovor )
Zelenaki pravni posao (ugovor) u kome jedna strana, koristei se stan-
jem nude ili tekim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljim
iskustvom, lakomislenou ili zavisnou, ugovori za sebe ili za nekog treeg
korist koja je u oiglednoj nesrazmeri sa onim to je on drugoj strani dao ili
uinio, ili se obavezao dati ili uiniti (st. 1. l. 141. ZOO).
Zelenaki pravni posao (ugovor) slian je prekomernom oteenju. Oba
se primjenjuju na dvostrano teretne ugovore sa ciljem zatite jednake vred-
nosti davanja, a prepoznaju se prvenstveno po oiglednoj nesrazmeri uza-
jamnih davanja. Za postojanje prekomernog oteenja neophodno je da je,
u odreenim ugovorima, oteena strana u zabludi ili da je prevarena. Kod
zelenakih ugovora, pored oigledne nesrazmere uzajamnih davanja (objek-
tivni element) u svakom sluaju nuna je namera jedne ugovorne strane (sub-
jektivni elemenat) koja se realizuje u iskoriavanju odreenih okolnosti koje
su se stekle kod druge ugovorne strane. Zbog prekomernog oteenja ugovor
je ruljiv za vreme od jedne godine od njegovog zakljuenja dok je zelenaki
ugovor protivzakonit i nitav, te se na njega shodno primenjuju odredbe ZOO
koje reguliu nitavost.
Ugovor je zelenaki kada: 1. ugovorne strane zakljue dvostrano obavez-
ni ugovor, 2. postoji oigledna nesrazmera uzajamnih prestacija i 3. oigledna
nesrazmera je prouzrokovana namerom i radnjama nesavesne ugovorne
strane (zelenaa). Nedoputene radnje zelenaa sastoje se u korienju stanja
40 PRIVREDNO PRAVO
nude ili tekog materijalnog stanja i nedovoljnog iskustva ili lakomislenosti
ili zavisnosti druge ugovorne strane koje za posledicu imaju ugovaranje za
zelenaa ili nekog treeg oigledne nesrazmerne koristi.
Oteena ugovorne strana moe od suda zahtevati u roku od 5 godina
od zakljuenja ugovora smanjenje obaveze na pravian iznos (koji e biti u
srazmeri sa prestacijom druge ugovorne strane). Sud e zahtevu udovoljiti
ako je to mogue i u tom sluaju ugovor s odgovarajuim izmenama ostaje na
snazi (st. 4. i 5. l. 141. ZOO). Zelenaki ugovor je apsolutno nitav tako da
se ni nakon isteka roka od 5 godina ne moe konvalidirati, poto se pravo na
isticanje nitavosti ne gasi.
3.4. Nemogunost ispunjenja pravnog posla
Nemogunost ispunjenja je neispunjenje pravnog posla od strane dunika
zbog postojanja odreenih, relevantnih okolnosti. Nemogunost ispunjenja
utie na sudbinu pravnog posla od njegovog nastanka, za vreme dok traje
sve dok ne prestane. Pravni posao moe punovano nastati ako ima, pored
ostalog, i mogu predmet. Ako je predmet obaveze nemogu pravni posao je
nitav (lan 47. ZOO).
Ukoliko pravni posao niko ne moe izvriti postoji objektivna
nemogunost, a kada je ne mnoe ispuniti jedna strana, ali moe neko drugo
lice, nemogunost je subjektivna. Nemogunost relevantna prilikom nastan-
ka pravnog posla naziva se inicijalnom, poetnom nemogunou. Kada je
nemogunost nastupila nakon zasnivanja pravnog posla naziva se naknadna
nemogunost. Nemogunost moe biti potpuna i delimina. Dunik odgovara
i za deliminu ili potpunu nemogunost ispunjenja (koja je nastala nakon
zasnivanja obaveze) i ako tu nemogunost nije skrivio, ako je nastupila posle
njegovog dolaska u docnju, za koju odgovara (lan 262. stav 4. ZOO).
3.5. Krenje propisane ili ugovorene forme
Pravilo je da se volja za nastanak pravnog posla moe izaviti reima,
uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem - naelo konsensualizma i da
preduizimanje pravnog posla ne podlee nikakvoj formi, osim ako je zako-
nom drukije odreeno. U odreenim sluajevima zakon propisuje formu
(zakonska forma) koja je bitan uslov punovanosti pravnog posla - forma ad
solemnitatem. Ugovorne strane se mogu sporazumeti da posebna forma bude
uslov punovanosti njihovog ugovora (ugovorena forma).
Pravni posao koji nije preduzet u zakonom propisanoj formi je nitav,
ukoliko iz cilja propisa kojim je odreena forma ne proizilazi to drugo.
Takoe, nitav je i ugovor koji nije zakljuen u ugovorenoj formi, ako su
strane punovanost ugovora uslovile posebnom formom.
3.6. Pravni poslovi lica koja su potpuno poslovno nesposobna
Dete koje nije navrilo 14. godina ivota (mlai maloletnik) je potpuno
poslovno nesposobno. Ono ipak moe preduzimati pravne poslove kojima
pribavlja iskljuivo prava, pravne poslove kojima ne stie ni prava ni obaveze
i pravne poslove malog znaaja (lan 64. stav 1. PZ). Pravni poslovi mlaeg
maloletnika izvan ovog, dozvoljenog kruga pravnih poslova, su nitavi.
Potpuno su poslovno nesposobna i punoletna lica koja su potpuno liena
poslovne sopsobnosti. Naime, njihova poslovna sposobnost jednaka je po-
slovnoj sposobnosti mlaeg maloletnika (lan 146. ZOO). Shodno tome,
pravni poslovi lica potpuno lienog poslovne sposobnosti, izvan poslova ko-
jima ono pribavlja iskljuivo prava, kojima ne stie ni prava ni obaveze ili
koji su malog znaaja, su nitavi.
3.7. Pravni poslovi neprotnog pravnog lica
Pravilo je da pravno lice u pravnom prometu moe preduzimati pravne
poslove u okviru svoje pravne sposobnosti. Pravni posao neprotnog pravnog
lica, preduzet izvan tog okvira, je nitav . Savesna strana, u tom sluaju, moe
zahtevati naknadu tete koju je pretrpela usled zakljuenja ugovora koji je
nitav.
Suprotno ovom reenju pravni poslovi protnog pravnog lica - zastupni-
ka privrednog drutva, izvan delatnosti drutva navedenih u osnivakom aktu,
punovani su i obavezuju drutvo. Ove obaveze drutvo se moe osloboditi
ako dokae da je tree lice znalo ili je prema okolnostim sluaja moglo znati
da su ti poslovi izvan te delatnosti.
3. Ruljivi pravni poslovi
Ruljivi su oni pravni poslovi ijim zakljuenjem su povreeni
pojedinani interesi te proizvode pravno dejstvo, ali mogu biti poniteni u
odreenom roku na zahtev strane u ijem je interesu ustanovljena nitavost.
Ruljiv (relativno nitav) je pravni posao: 1) koga je zakljuila ogranieno
poslovno sposobna strana, 2) kad je pri njegovom zakljuenju bilo mana
u pogledu volje strana, 3) kao i kad je to zakonom ili drugim propisom
odreeno. Za razliku od nitavih pravnih poslova koji se ponitavaju ex tunc
(od momenta njihovog nastanka) sporazumom strana moe se odrediti da
ponitenje ruljivog pravnog posla deluje ex nunc.
42 PRIVREDNO PRAVO
Ruljivost moe isticati samo zainteresovana strana. Odluka suda kojom
se izrie ponitenje ruljivog pravnog posla ima konstitutivno dejstvo za raz-
liku od odluke suda o nitvosti pravnog posla koja ima deklarativno dejstvo.
Zahtev za ponitenje ruljivog pravnog posla moe se podii samo u roku od
jedne godine dana od saznanja za razlog ruljivosti, odnosno od prestanka
prinude. To pravo u svakom sluaju prestaje istekom roka od tri godine od
dana zakljuenja pravnog posla. Ako u tom roku nije zahtevano ponitenje
pravni posao je punovaan od trenutka kada je zakljuen. Ponitenje pravnog
posla moe zahtevati strana u ijem je interesu ruljivost ustanovljena - npr.
strana koja je pravni posao zakljuila pod prinudom ili u zabludi.
Ako je to bilo ispunjeno, u ruljivom pravnom poslu, izvrie se
vraanje, a ako to nije mogue, ili ako se priroda onog to je ispunjeno pro-
tivi vraanju, dae se odgovarajua naknada u novcu prema cenama u vreme
vraanja, odnosno donoenja sudske odluke.
Kada je ruljiv pravni posao zakljuen od strane ogranieno poslovno
sposobnog lica njegov saugovora, u sluaju ponitenja ruljivog posla,
moe zahtevati vraanje samo onog dela ispunjenja koji se nalazi u imovini
ogranieno poslovno sposobnog lica, ili je upotrebljen u njegovu korist, kao i
onog to je namerno uniteno ili otueno.
Kada je pravni posao zakljuen pod uticajem pretnje, odnosno prinude
prinueni ima pravo na naknadu tete od lica koje je pretnju odnosno prinudu
upotrebilo.
Pravni poslovi su najee ruljivi zbog mana volje: zablude, prevare,
prinude ili prekomernog oteenja. Pravni posao veeg znaaja je, osim toga,
ruljiv kad ga je zakljuila strana ogranieno poslovno sposobna.
3.1. ZABLUDA
Zabluda je netano saznanje i predstava o nekoj injenici relevantnoj
za punovanost imovinskog odnosa. Zabludu mogu prouzrokovati razne
okolnosti kao to su: neobrazovanost, nepoznavanje stanja stvari u prome-
tu, neodlona potreba za sticanjem neke stvari, navike, ukorenjeni obiaj i
moralna shvatanja odreene sredine.
Zabluda nastaje u svesti lica koje samostalno formira netanu pred-
stavu. Ali, ako jedna strana izaziva kod druge strane zabludu ili je odrava
u zabludi u nameri da je time navede na zasnivanje obligacionog odnosa,
postoji prevara. Posledice prevare su tee jer prevarena strana moe zahte-
vati ponitenje ugovora, odnosno drugog pravnog posla i kada zabluda,
kvalikovana kao prevara, nije bitna.
Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa ko-
jim se zakljuuje ugovor ako se zakljuuje s obzirom na to lice, kao i na okol-
nosti koje se po obiajima u prometu ili po nameri strana smatraju odlunim,
a strana koja je u zabludi ne bi inae zakljuila ugovor takve sadrine.
Strana koja je bila u bitnoj zabludi moe zbog toga zahtevati ponitenje
ugovora, odnosno drugog pravnog posla, izuzev ako pri zakljuenju ugov-
ora nije postupila s panjom koja se u prometu zahteva. Ona je ovlaena
da zahteva ponitenje pravnog posla u subjektivnom roku od jedne godine
od saznanja za razlog ruljivosti, a u objektivnom roku od 3 godine od
zakljuenja ugovora.
3.2. PREVARA
Prevara je namerno izazvana ili odravana zabluda kod jedne strane da
bi izjavila odreenu volju (za nastanak, izmenu ili prestanak nekog pravnog
posla). Prevara, po pravilu, potie od jedne strane u ugovoru bilo da je ona na-
merno izazvala zabludu ili je odrava u zabludi. Prevaru moe uiniti i tree
lice izazivanjem zablude ili odravanjem u zabludi obe ili samo jedne strane
da bi ih naveo na zakljuenje ugovora.
Pravo zahtevati ponitenje ruljivog ugovora prestaje istekom roka od
jedne godine od saznanja za razlog ruljivosti, a to pravo u svakom sluaju
prestaje istekom roka od tri godine od dana zakljuenja ugovora.
3.3. PRINUDA
Prinuda je zabranjena (protivpravna) sila koja se jednoj strani stavlja
u izgled ili se na njoj neposredno primenjuje da bi izjavila odreenu volju.
Prinuda moe imati dva oblika: pretnju i ziku prinudu.
Fizika prinuda (vis absoluta) je protivpravna zika sila kojom se jed-
no lice prisiljava da izjavi odreenu volju za nastanak, izmenu ili prestanak
nekog pravnog posla. Ona se, kao ozbiljno i protivpravno zlo, preduzima na
samoj linosti strane, da bi pod tim uticajem izjavila odreenu volju.
Drugi vid prinude se ispoljava u pretnji (psihika, moralna prinuda - vis
compulsiva). Za razliku od zike sile koja se realizuje na linosti ugovorne
strane u vreme davanja izjave, pretnja je zlo koje se stavlja u izgled (ostvaruje
se izazivanjem opravdanog straha). Psihika pretnja postoji ako je strana u
obligacionom odnosu ili neko trei nedoputenom pretnjom izazvao opravda-
ni strah kod druge strane koji je odluujue uticao na volju (da se npr. zakljui
ugovor). Strah je opravdan ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnou
44 PRIVREDNO PRAVO
ugroen ivot, telo ili drugo znaajno dobro ugovorne strane ili treeg lica.
Ponitenje ugovora zakljuenog usled prinude moe zahtevati ugovorna
strana u ijem je interesu ruljivost ustanovljena. Pravo zahtevati ponitenje
ruljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za ra-
zlog ruljivosti (subjektivni rok), odnosno od prestanka prinude, a u svakom
sluaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zakljuenja ugovora (ob-
jek
Odeljak etvrti
STICANJE IMOVINSKIH PRAVA
Sticanje imovinskih prava je prelazak subjektivnog imovinskog prava u
imovinu subjekta prava (imaonika). Postoji vie podela osnova sticanja imov-
inskog prava. U savremenoj pravnoj literaturi rasprostranjena je podela svih
osnova sticanja imovinskih prava na derivativne i originarne.
60
1. Derivativno (izvedeno) sticanje
Ako sticalac subjektivno imovinsko pravo izvodi iz prava prethodnika (u
istom ili manjem obimu) postoji derivativno sticanje. Prenosilac ne moe na
sticaoca preneti vie prava od onog kojeg ima. Nije punovaan, stoga, ugovor
kojim jedno lice (koje nije vlasnik stvari) drugome poklanja knjigu na kojoj
nema pravo svojine (knjigu je npr. dobio na poslugu od Narodne biblioteke).
Prenosilac je lice koje prenosi neko subjektivno pravo - pravni prethod-
nik ili auctor, a sticalac tog prava oznaava se kao pravni sledbenik ili suc-
cessor.
1.1. TRANSLATIVAN PRENOS (SUKCESIJA)
Prethodnik moe na sticaoca preneti pravo u celini koje ima (npr. ugovo-
rom o prodaji preneo mu pravo svojine na odreenoj katastarskoj parceli,
zajedno sa pripacima). U tom sluaju postoji translativan prenos subjektivnih
prava. Translativan prenos se oznaava i kao sukcesija. Sukcesija moe biti
singularna i univerzalna. U singularnoj sukcesiji prethodnik na pravnog sled-
benika prenosi jedno ili vie tano odreenih (individualnih) prava (i obave-
za), ali tako da sledbenik ne stie sva prava (i obaveze) prethodnika - prethod-
nik pokloni sticaocu jednu ovcu ili mu proda automobil.
Univezalna sukcesija predstavlja prelazak svih prava i obaveza sa pre-
thodnika na sledbenika na osnovu jednog akta. Sledbenik postaje imalac imov-
inskopravne celine u kojoj prava i obaveze nisu individualno odreeni nego
na opti nain. Univerzalni sukcesor je naslednik koji nasleuje zaostavtinu
ili njen idealni deo ali tako da ulazi u sva prava i obaveze koja su ostaviocu
pripadala u trenutku njegove smrti. Suprotno tome, singularni sukcesor je
legatar kome je zavetalac ostavio jedno ili vie stvari ili prava.
1.2. KONSTITUTIVAN PRENOS
Ako pravni prethodnik na pravnog sledbenika ne prenosi svoje pravo
u celini nego delimino, odnosno u uem obimu nastaje konstitutivan pre-
nos (npr. pravni prethodnik ugovorom u korist sticaoca konstituie pravo
slubenosti na zemljinoj parceli koja ostaje i dalje u njegovoj svojini). U ovoj
situaciji sledbenik je istovremeno i singularni sukcesor koji samo delimino
ulazi u prava prethodnika.
2. Originarno sticanje
Originarno sticanje postoji ako pravni sledbenik svoje pravo ne izvodi iz
prava prethodnika nego iz injenica odreenih zakonom.
61
Tako, lice kome je,
na osnovu ugovora o prodaji, predata pokretna stvar od strane prodavca koji
nije bio vlasnik ne moe postati vlasnik na osnovu tog ugovora. Ali, ako je
zakoniti i savesni dralac stvari, stie pravo svojine na tu stvar odrajem pro-
tekom tri godine. U ovom sluaju sticalac postaje vlasnik na osnovu injenica
odreenih zakonom (odraja i kvaliteta dravine).
46 PRIVREDNO PRAVO
Odeljak peti
VRSTE IMOVINSKIH PRAVA
Brojna subjektivna imovinska prava teorija klasikuje na razliite
naine. Najvanija podela imovinskih prava je na apsolutna i relativna. Ona
je izvrena s obzirom na dejstvo subjektivnog prava i njihov objekat.
1. Apsolutna prava - stvarna, intelektualna i lina
Apsolutna su ona prava iji imalac (titular) ima neposrednu pravnu vlast
nad dobrima koja su predmet tog prava. Iz obog obeleja proizilaze i druga:
apsolutna prava deluju prema svim treim licima (erga omnes); trea lica (koja
nisu unapred odreena) nisu ovlaena da bez dozvole titulara koriste dobro,
u suprotnom se smatra da je povreeno apsolutno pravo i nastaje zahtev za
sudsku zatitu; apsolutna prava nisu podlona zastarelosti; itd.
Stvarna prava za svoj objekat imaju stvari. Imalac stvarnog prava ima
pravnu vlast na stvari. Najznaajnije stvarno pravo je pravo svojine. Pravo
svojine sadri najvii stepen dranja, korienja i raspolaganja stvari, u grani-
cama zakona. Stvarna prava su: slubenost, zaloga, pravo graenja, a po sh-
vatanju nekih pravnih pisaca - zakup i posluga.
62
Intelektualna prava su ona koja iji je predmet tvorevina ljudskog uma.
Ona obuhvataju: autorsko pravo, pravo industrijske svojine (pronalazako
pravo: patent, tehniko unapreenje, know-how i pravo znakova razlikovanja:
uzorke i modele, robne i uslune igove i geografske oznake porekla proiz-
voda).
Bitno obeleje intelektualnih prava, kao i ostalih apsolutnih prava, je da
deluju prema svima (erga omnes).
Lina prava su subjektivna prava neodvojiva od linosti njegovog ima-
oca (pravo na ivot, ziki i psihiki integritet, slobodu, ast, ugled, ime lik,
glas, privatnost, dostojanstvo). U pravnoj knjievnosti se, opravdano, tvrdi da
bi najadekvatniji bio naziv prava na linim dobrima, jer su objekti ovih prava
lina dobra koja pripadaju i onome ko nije linost (zaeto a neroeno dete), a
njihovi titulari su, osim zikih i pravna lica iako nisu linosti.
63
Neprikosnovenost ivota, nepovredivost zikog i psihikog integriteta
oveka, njegove privatnosti, dostojanstva i, uopte, linih prava, jemi Povelja
o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama (l. 11 - 15), Ustav
RCG (l. 20 - 24) i Ustav RS (l. 14 - 20). Titulari linih prava su, uglavnom,
zika lica ali i pravna lica (npr. poslovni ugled, rma preduzea itd).
Ako je lino dobro ugroeno ili povreeno titular ga moe zatititi
podnoenjem tube (zahteva).
Predmet izlaganja, ovog udbenika, shodno nastavnom planu nisu lina
prava. Ona su predmet izuavanja Graanskog prava.
2. Relativna (obligaciona) prava
Relativna prava nastaju i deluju izmeu tano odreenih lica (inter par-
tes, za razliku od apsolutnih koja deluju erga omnes). Ovlaenja i obaveze
tih lica su unapred odreene. Ako ovlaenja i obaveze nisu odreene ili
odredive, pravni posao je nitav.
64
Titular relativnog (obligacionog prava)
je od dunika ovlaen zahtevati odreeno davanje, injenje, neinjenje ili
trpljenje, ali nema neposrednu pravnu vlast na stvari ili drugom dobru kao
kod apsolutnih prava.
U obligacionom odnosu ono to je ovlaenje za jednu stranu to je obave-
za za drugu, tako da izmeu ovlaenja i obaveze postoji odnos korelacije, to
nije osobina apsolutnih prava. Kada dunik te obaveze izvri obligacija (rela-
tivno) pravo prestaje.
Za razliku od stvarnih prava obligaciona prava zastarevaju - tj. protekom
vremena prestaje zahtev za prinudno ostvarenje obligacionog prava.
Apsolutna prava su, uglavnom, ureena imperativnim propisima koji
odreuju njihov naziv i sadrinu (numerus clausus) tako da ih strane ne mogu
menjati svojom voljom. U obligacionom pravu vai suprotno pravilo - da su
strane u obligacionom odnosu slobodne, u granicama prinudnih propisa, ja-
vnog poretka i dobrih obliaja, da svoje odnose urede po svojoj volji.
3. Imovinska i neimovinska prava
Imovinska su ona prava iji su predmeti iskazani u novanom iznosu, ili
se mogu izraziti u novanoj protivvrednosti. Imovinsko je, prema tome, pravo
zajmodavca da zahteva od zajmoprimca vraanje odreenog iznosa novca
ili prodavca da od kupca zahteva isplatu prodajne cene, odnosno kupca da
zahteva od prodavca predaju stvari odnosno prenoenje prodatog prava.
Neimovinska prava nisu iskazana u novanom iznosu i ne mogu se
(tano) izraziti u novanoj protivrednosti. Lina prava (prava linosti) su
neimovinska prava jer za predmet imaju lina dobra kao to je pravo na ivot,
ast, ugled, zdravlje, telesni integritet, slobodu, lik, glas itd. Ali, ako su ta
prava povreena moe nastati imovinska i neimovinska teta. Za ovu tetu,
koja se ne moe precizno izraziti u novcu, sud e dosuditi pravinu novanu
naknadu.
48 PRIVREDNO PRAVO
Glava druga
STVARNO PRAVO
Odeljak prvi
UVOD
I. POJAM I NAELA STVARNOG PRAVA
1. Objektivno stvarno pravo i subjektivno stvarno pravo
Objektivno stvarno pravo je skup pravnih normi graanskog prava
(izraenih u zakonu ili drugom optem aktu) koje reguliu odnose izmeu
ljudi, povodom stvari - subjektivna stvarna prava, sa ciljem da se odredi kome
ta prava pripadaju. Stvarno pravo u objektivnom smislu je deo imovinskog
(i graanskog) prava na koje se primenjuju opta naela ove porodice prava.
Norme objektivnog prava odreuju opte pretpostavke pod kojima pravni
subjekti stiu ili gube subjektivno pravo na nekoj stvari.
65
Kao deo imovinskog (graanskog) prava, nauka Stvanog prava uslov-
ljena je postojanjem grane stvarnog prava (objektivno stvarno pravo).
Subjektivno stvarno pravo je imovinsko (graansko) pravo koje svog
imaoca ovlauje na neposrednu pravnu vlast na odreenim stvarima. Pred-
met subjektivnog stvarnog prava je stvar neposredno.
2. Naela regulisanja stvarnog prava
Stvarna prava se odlikuju i samosvojnim naelima koja ih izdvajaju od
ostalih imovinskopravnih (graanskopravnih) odnosa. To su: naelo privat-
nopravne vlasti na stvari, naelo ogranienosti broja stvarnih prava, naelo
specijalnosti (odreenosti) stvarnih prava i naelo publiciteta.
1) Naelo privatnopravne vlasti na stvari izraava se u izjednaenosti
subjekata u meusobnim pravnim odnosima, na osnovu subjektivnih stvarnih
prava. Kada je u ulozi privatnopravnog subjekta drava je izjednaena s os-
talim pravnim subjektima i na nju se primenjuju pravila stvarnog prava.
66
Vlast koja se vri na stvari je trajne prirode. Stvarnopravni odnos po
pravilu stvara trajno stanje koje se ne iscrpljuje (ne prestaje) vrenjem, nego
se time potvruje.
Vlast na stvari je neposredna. Imaocu stvarnog prava stvar pripada
neposredno, a ne posredstvom drugog subjekta (na primer da od drugog lica
zahteva da mu stvar preda).
67
Apsolutno dejstvo pravne vlasti. Subjektivna stvarna prava su apsolutnog kara-
ktera jer deluju prema svima (erga omnes), odnosno protiv svih (contra omnes).
Sva trea lica su duna potovati subjektivna stvarna prava. Imalac stvarnog pra-
va ovlaen je da zahtev za njegovu zatitu podnese protiv bilo kog treeg lica
koje vrea to pravo. Apsolutno dejstvo stvarnog prava izraava se, prvenstveno, u
mogunosti titulara da istie pravo sledovanja i pravo prvenstva. Pravo prvenstva
je odlika stvarnog prava da ima veu snagu u konkurenciji sa obligacionim pravom
ili stvarnim pravom koje je kasnije nastalo, a pravo sledovanja je ovlaenje titu-
lara stvarnog prava da od bilo kog treeg lica kod koga se njegova stvar nae, trai
vraanje te stvari.
2) Naelo ogranienja stvarnih prava. Broj i vrste stvarnih prava odreuje
zakonodavac (pravilo numerus clausus) imeprativnim propisima. Ovi propisi
odreuju i sadrinu stvarnih prava. Strane nisu ovlaene da svojom voljom
oblikuju nove vrste stvarnih prava,
68
i mogu prenositi ugovorom samo ona
stvarna prava koja zakon dozvoljava.
3) Naelo odreenosti (specijalnosti) stvarnih prava. Stvarna prava se,
po pravilu, konstituiu na individualno odreenim stvarima,
69
a izuzetno na
pravima (npr. na potraivanjima).
4) Naelo publiciteta stvarnih prava. Apsolutno dejstvo stvarnih prava
prema treim obavezuje njihove imaoce da prenos tih prava na drugog sub-
jekta, odnosno izmenu stvarnopravnog odnosa izvre na odgovarajui, vidljiv
odnosno saznajan nain. Publicitet stvarnih prava na pokretnim stvarima iz-
vodi se iz dravine (faktike vlasti) koja je vidljiva i uobiajena za odreeno
stvarno pravo. Fukciju publiciteta za stvarna prava na nepokretnim stvarima
imaju javne knjige ili druga odgovarajua formalnost odreena zakonom.
50 PRIVREDNO PRAVO
II. PODELA STVARNIH PRAVA
Najznaajniji oblici stvarnih prava su: 1. pravo svojine, 2. pravo
slubenosti, 3. pravo stvarnog tereta 4. pravo zaloge i 5. pravo graenja. Pra-
vo svojine predstavlja najviu vlast na stvari. Ta vlast obuhvata najvii stepen
dranja, korienja i raspolaganja stvari, u granicama zakona. Zakon moe
nametnuti vlasniku stvari odreena ogranienja (javnopravne prirode: npr. da
stvar na odreeni nain koristi, da vlasnik trpi odreena ogranienja usled
postavljanja podzemnih kablova, stubova, ili privatnopravne prirode: npr. da
ne isputa tetne imisije).
Pravo slubenosti je stvarno pravo na tuoj stvari koje ovlauje titulara
da na odreeni nain koristi tuu stvar ili ga ovlauje da od vlasnika zahteva
da svoju stvar ne koristi onako kako bi mogao.
Stvarni (realni) teret je, takoe, stvarno pravo na tuoj stvari. Titular
ovog prava je ovlaen da od bilo kog vlasnika optereene nepokretnosti
zahteva odreene prestacije (npr. isporuku odreene koliine poljoprivrednih
proizvoda, svake godine). U naem pravu jedno lice moe stei stvarni teret
na osnovu ugovora: npr. ugovora o doivotnom izdravanju ili ugovora o
prodaji (na osnovu koga prodavac za sebe zadri pravo da od kupca zahteva
da mu svake godine isporui odreenu koliinu penice ili drva iseenih u
prodatoj umi itd).
Pravo zaloge je stvarno pravo na tuoj stvari koje ovlauje njenog ima-
oca da zaloenu (pokretnu ili nepokretnu) stvar izloi prodaji, a zatim iz ost-
varene vrednosti naplati svoj dug, pre ostalih poverilaca.
Pravo graenja je pravo nekog lica da na tuem zemljitu izgradi ob-
jekat, a zatim odreeno vreme bude njen vlasnik (50, 80, 99 godina) posle
ega bi objekat postao svojina vlasnika zemljita. U naem pravu se pravo
graenja stie na neizgraenom graevinskom zemljitu koje moe biti u
dravnoj svojini ili privatnoj svojini.
III. PODELA STVARI
1. Pojam
Stvari se dele s obzirom na njihova relevantna pravna obeleja. Klasi-
kacija stvari je vana jer se na svim stvarima ne mogu zasnovati identina pra-
va. Ako pripadaju istoj skupini stvari se na isti nain stiu i prenose pravnim
poslovima, a istovrsna je i sadrina ovlaenja njegovog titulara.
2. Stvari u prometu (res in commercio) i
van prometa (res exstra commercium)
Stvari u prometu su one koje mogu biti objekat imovinskog odnosa (tako
se npr. pravo svojine na stvari, koje pripada jednom licu, moe prodajom, pre-
neti na drugoga; ili se stvar moe dati na poslugu, u zakup). Roba je stvar koja
je uvek u prometu.
Stvari van prometa ne mogu biti objekti subjektivnog stvarnog prava
(dobra u optoj upotrebi: putevi, vode, luke) na kojima svi subjekti imaju
pravo opte upotrebe.
70
Dobra u optoj upotrebi su u dravnoj svojini.
Stvari mogu biti ograniene u prometu. To su stvari koje bi mogle biti
objekat imovinskih odnosa kao i stvari u prometu ali se iz raznih razloga nji-
hov promet ograniava. Tako, vatreno oruje mogu nositi lica sa administra-
tivnom dozvolom, odreeni lekovi se mogu pribaviti samo na lekarski recept.
Promet drogom, naoruanjem i vojnom opremom dozvoljava se pojedinim
pravnim subjektima.
3. Pokretne stvari (res mobiles) i
nepokretne stvari (res immobiles)
Pokretne stvari su one iji se poloaj u prostoru moe promeniti, a da se
time ne povredi njihova bitna osobina.
Nepokretne stvari su one iji se poloaj u prostoru ne moe promeniti a da
se na taj nain ne povredi njihova bitna osobina. U nepokretne stvari se, prven-
stveno, uvrtava zemljite. Nepokretnou se smatra i sve to je sa zemljitem
trajno vezano: zgrade, stanovi kao posebni delovi zgrade, bunari, bazeni itd.
Smatraju se nepokretnostima i pokretne stvari u funkciji neke dru-
ge nepokretnosti - nepokretnosti po nameni. Nepokretnost po nameni je
ona pokretna stvar koja ispunjava sledee pretpostavke: a) da je u funkciji
nepokretnosti, b) da je tu funkciju odredio vlasnik nepokretnosti i v) da je
vlasnik nepokretnosti istovremeno vlasnik pokretne stvari koji joj je odre-
dio takvu funkciju.
71
Podela stvari na pokretne i nepokretne vana je zbog
razliitog pravnog reima koji se primenjuje na ove stvari npr. prilikom njiho-
vog sticanja ili uloge u pravnim poslovima (stvarna prava na nepokretnostima
upisuju se u zemljine knjige, a na pokretnim ne upisuju, zalono pravo na
nepokretnostima je hipoteka, a na pokretnim stvarima zaloga - runa zaloga
itd).
52 PRIVREDNO PRAVO
4. Individualno odreene stvari i stvari odreene po rodu
Po rodu su odreene one pokretne stvari koje se u pravnom prometu
odreuju po nekoj mernoj jedinici (kilogramu, litru, dunom metru, novanim
apoenima itd). U ove stvari svrstava se novac, serijski proizvedene maine,
nametaj, itarice, brano, eer, alkoholni i bezalkoholni napici itd.
Individualno odreena stvar je stvar odreena pojedinano (konkretno) bilo
zato to je jedina takve vrste, neponovljiva ili su joj takvo svojstvo dale strane
u zakljuenom pravnom poslu (npr. slika poznatog slikara, pisai sto izraen
prema odreenom projektu, odreena zemljina parcela, stan, kua).
Kada se odreena koliina stvari izdvoji iz roda ona se individualizira
i tako postaje individualno odreena (npr. iz gomile jabuka izabrao sam
odreenu koliinu, u prodavnici sam isprobao i izdvojio mantil radi kupo-
vine).
5. Zamenljive i nezamenljive stvari
Zamenljive stvari su one umesto kojih se, prilikom ispunjenja obaveze,
moe predati druga stvar istih karakteristika. Nezamenljiva stvar ne moe
biti zamenjena drugom. Stvari odreene po rodu su zamenljive, dok je
nezamenljiva stvar individaualno odreena. Ali, individualno odreena
stvar moe biti zamenljiva i nezamenljiva. Tako je kamion individualno
odreena stvar (ima registarske tablice, broj asije i motora) ali je zamen-
ljiv jer se proizvodi serijski, te se poveriocu moe prodati drugi kamion
iste marke, nosivosti i godine proizvodnje.
6. Potrone i nepotrone stvari
Potrone stvari su one koje se jednom upotrebom potroe (unitavaju) ili
se njihova supstanca bitno smanji ili su namenjene otuenju. Potrone stvari
su npr: prehrambeni proizvodi, gorivo za pogon motornih vozila, industrijsko
ulje, ugalj, elektrina energija, novac.
Nepotrone stvari se mogu upotrebljavati vie puta ili neogranien broj puta
a da im se time bitno ne narui supstanca (npr. zemljite, kua, automobil).
7. Deljive i nedeljive stvari
Deljive stvari su one koje se mogu deliti na vie istovrsnih delova, pri
emu se njihova supstanca ostaje ista, a manji delovi imaju srazmerno manju
vrednost u odnosu na celinu (npr. vagon penice, kontejner eera, odreena
koliina novca).
Nedeljive stvari su one kod kojih bi se deobom unitila njihova supstanca
ili bi se nesrazmerno umanjila vrednost delova dobijenih deobom (npr. iva
ivotinja, dijamant, umetnika slika).
Mogua je zika, geometrijska i civilna deoba stvari. Fizika deoba
je mehanika podela stvari na sitnije delove. Primenjuje se na pokretnim
stvarima. Kod nepokretnih stvari delovi se ne mogu odvojiti ziki nego
samo markirati linijama.
Geometrijskom deobom deli se zemljite linijama na vie parcela.
Zgrade se, u naem pravu, mogu podeliti horiznotalno i vertikalno.
Civilna deoba je deoba po vrednosti, ako zika deoba nije mogua.
Tako, ako se ne moe podeliti dijamant, iva ivotinja, stan ili nametaj te
stvari e se izloiti prodaji, a zatim e se podeliti iznos novca ostvaren pro-
dajom.
Podela stvari na deljive i nedeljive naroito je u stvarnom pravu znaajna
za suvlasnitvo i zajedniku svojinu.
8. Pripadak
Pripadak je sporedna i samostalna stvar koja olakava ili omoguava
korienje glavne stvari.
Svojstvo pripatka moe imati samo ziki samostalna stvar, a ne i ona
koja je izgubila svoju samostalnost i nalazi se u zikoj vezi sa celom stvari.
Tako su tokovi automobila njegov sastavni deo, dok je rezervni toak pri-
padak automobila; sastavni deo su i brisai vetrobran stakla, a alat pripadak
automobila.
72
Samo ona sporedna stvar koja trajno slui glavnoj stvari je pripadak, a ne
ako se samo privremeno koristi. Stoga nije pripadak televizora koji je u svo-
jini zakupca satelitska antena koju je instalirao zakupodavac i vlasnik stana
poto zakupni odnos traje odreeno vreme.
Pripadak namenjen iskoriavanju nepokretnosti postaje i sam nepokret-
na stvar po nameni (npr. poljoprivredni alat, stoka i maine namenjene obradi
zemljita, hrana za stoku, seme).
Pripadak nastaje voljom vlasnika glavne stvari, a takoe, njegovom
voljom to svojstvo gubi i postaje samostalna stvar. Ali, svojstvo pripatka ne
moe ni po volji vlasnika dobiti bilo koja stvar, nego samo ona za koju je
u pravnom prometu uobiajeno da predstavlja pripadak. Tako, ako bi vlas-
nik kue i automobila proglasio da je automobil pripadak kue iako se to u
pravnom prometu ne smatra pripatkom.
54 PRIVREDNO PRAVO
9. Plodovi (fructus)
Plodovi su prihodi koje nastaju od neke stvari. Oni se najee javljaju
periodino, namenjeni su za odvajanje i ne iscrpljuju supstancu stvari koja ih
daje.
Najznaajnija je podela plodova na prirodne, industrijske i civilne.
Prirodni plodovi organski proizilaze iz neke stvari, ne umanjuju njenu
supstancu, a nastaju bez ulaganja ljudskog rada (npr. divlje kupine, jagode, sa-
moniklo jestivo bilje, trava koja nije posejana). U prirodne se ubrajaju i plodovi
stvari ija se supstanca odvajanjem plodova umanjuje kao to je rudno blago
(organske ili neorganske mineralne sirovine: npr. ugalj i uljni kriljci, nafta,
gas, kamena so, pesak).
Industrijski plodovi nastaju ulaganjem ljudskog rada i uz pomo prirode
(npr. kulture voa i povra) i razlikuju se od industrijskih proizvoda. Pojam
industrijskih proizvoda, meutim, nije jednoglasno prihvaen.
73
Civilni plodovi ne proizilaze sami iz stvari nego iz nekog pravnog odno-
sa. Ispoljavaju se u novanom vidu, a izuzetno u vidu drugih stvari odreenih
po rodu.
74
Vlasnik stana moe izdati stan u zakup ili novac dati na tednju.
Zakupnina i kamata koju ostvaruje iz ugovora o zakupu stana ili ugovora o
ulogu na tednju predstavljaju civile plodove.
Sve dok se ne odvoji plod je sastavni deo stvari i u svojini je vlasnika
te stvari.
75
Takvi, visei plodovi (fructus pendentes) dele pravnu sudbinu
glavne stvari.
10. Novac i procena vrednosti stvari
Novac je telesna stvar koja ima funkciju opteg merila vrednosti robe i
usluga na tritu i sredstva plaanja.
76
U novanom obliku izraava se vrednost neke stvari (cena). Ali, sve stvari
se ne mogu proceniti. Procenjive su one stvari ija se vrednost moe odrediti
uporeivanjem sa drugim stvarima u prometu. Stvari ija se vrednost ne moe
odrediti nikakvim uporeivanjem sa drugim stvarima u prometu su neprocen-
jive.
Cena procenjive stvari moe biti obina (redovna) i afekciona.
Redovna cena (pretium comune) je normalna cena koja vai na tritu.
Utvruje se po objektivnom kriterijumu.
Afekciona cena (pretium affectionis ili pretium extraordinarium) je vred-
nost odreene stvari za vlasnika zbog njegove naklonosti koju ima prema toj
stvari tj. neimovinska moralna vrednost za vlasnika (npr. posebno draga foto-
graja, pismo, originalni i jedini primerak porodinog lma na video traci,
medalja osvojena na sportskom takmienju).
U pravnim poslovima vai, po pravilu, redovna cena dok se afekciona
vrednost uzima u obzir samo kod odreenih vidova naknade tete. Pravilo je
da se ne moe traiti ponitenje ugovora zbog oigledne nesrazmere uzajam-
nih davanja i kada je za stvar data cena iz osobite naklonosti.
77
Kada je stvar
unitena ili oteena krivinim delom sa umiljajem sud moe odrediti visinu
naknade prema afekcionoj vrednosti.
Odeljak drugi
DRAVINA
I. POJAM DRAVINE. DETENCIJA.
Dravina (possessio) je pravno zatiena faktika vlast (corpus posses-
sionis) nekog lica na stvari. Faktika vlast na stvari je nezavisna od posto-
janja imovinskog prava na stvar i ona se razlikuje od pravne vlasti koju ima
titular subjektivnog prava.
78
Stoga dravinu ima i zakupac i ostavoprimac, ali
i lopov koji je stvar ukrao.
Dravina se razlikuje od slinog odnosa - detencije. I u odnosu detencije
vidljiva je injenica faktike vlasti na stvari, ali se ona voljno dri za drugoga.
Naime, lice koje po osnovu radnog ili slinog odnosa, ili u domainstvu vri
faktiku vlast na stvari za drugo lice, a duno je da postupa po uputstvima
ovog drugog lica, nema dravinu. Dravinsku zatitu u navedenim situaci-
jama ima drugo lice, a ne detentor.
II. SUBJEKTI DRAVINE
Subjekti dravine mogu biti zika i pravna lica. U ime i za raun pravnog
lica dravinu stiu, vre i tite njegovi organi. Pravna i zika lica mogu biti
subjekti dravine na onoj stvari na kojoj mogu imati pravo svojine ili neko
drugo stvarno ili obligaciono pravo.
79
Dravinu moe stei i poslovno nes-
posobno ziko lice, ako je u konkretnom sluaju, s obzirom na vrstu stvari
sposobno da na osnovu svoje odluke stekne faktiku vlast na stvari.
56 PRIVREDNO PRAVO
III. PREDMET DRAVINE
Predmet dravine mogu biti stvari na kojima se moe stei pravo svojine
(stvari u prometu) i druga stvarna prava. Stvari van prometa ne mogu biti
predmet dravine.
80
Zatita dobara u optoj upotrebi je poverena u nadlenost
organima uprave i ne ostvaruje se na nain predvien za zatitu dravine.
Mogua je dravina na onim javnim dobrima, koja se nalaze pod poseb-
nim upravnim reimom, tako da mogu biti u graanskopravnom prometu kao
to su knjige u javnim (dravnim) bibliotekama.
81
Predmet dravine su individualno odreene i sadanje stvari ali i imovinska
prava (iskljuen je npr. posed branog prava, linih prava, naslednog prava).
IV. VRSTE DRAVINE
1. Dravina stvari i dravina prava
Dravina stvari po sadrini odgovara pravu svojine. Dravinu stvari ima
zakupoprimac, ostavoprimac, ali i lice koje je ukralo stvar. Dravinu stvari
ima lice koje na njoj vri faktiku vlast. Dravina stvari ne prestaje kada je
dralac spreen da vri faktiku vlast nezavisno od svoje volje (npr. usled
snene lavine i nabujalih potoka dralac ne moe koristiti svoju vikendicu).
Dravinu prava ima lice koje ga faktiki vri i predstavlja jednu vrstu
vlasti na stvari koja je ua od dravine stvari. Ova dravina odgovara nekom
drugom stvarnom pravu (na primer.: stvarnoj slubenosti, linoj slubenosti)
bez obzira da li lice koje vri dravinu prava ima osnov za to (tako je dralac
prava slubenosti i onaj ko nema pravo slubenosti ali je faktiki vri).
2. Iskljuiva (individualna) dravina i sudravina
Zavisno od broja lica koja vre faktiku vlast na istoj stvari postoji
iskljuiva (individualna) dravina i sudravina.
Iskljuiva dravina je ona koju vri jedno (ziko ili pravno) lice tako
da iz dravine stvari ili prava iskljuuje sva druga lica. Postoji iskljuiva
dravina kada jedno lice ima dravinu kue, stana, automobila, ali i dela kue
ili stana ili realno izdvojenog dela jedne katastarske parcele zemljita (dok na
drugom, realno izdvojenom delu iskljuivu dravinu ima drugo lice).
Sudravina postoji kad vie lica vri faktiku vlast na istoj stvari ili
pravu. Svaki od sudralaca u tom sluaju vri samostalnu faktiku vlast na
celoj stvari, ali je ogranien vrenjem faktike vlasti od drugih sudralaca.
82

Faktiku vlast na stvari sudraoci mogu vriti na razliite naine: istovre-
meno, naizmenino ili je mogu predati treem da je koristi. Sudravina prava
postoji kada vie lica kao suvlasnici ili zajedniki vlasnici povlasnog dobra
koriste pravo stvarne slubenosti puta koji se nalazi na poslunom dobru.
3. Zakonita i nezakonita dravina
S obzirom na osnov i nain sticanja dravine i postojanje odreenih sub-
jektivnih momenata na strani dralaca, dravina se moe podeliti na zakonitu
i nezakonitu, savesnu i nesavesnu i pravu i manljivu.
Zakonita dravina se zasniva na punovanom pravnom osnovu za stican-
je stvarnog prava. Za sticanje ove dravine potreban je, naime, isti osnov kao
i za sticanje prava svojine ili stvarnog prava slubenosti: pravni poslovi (npr.
prodaja, razmena, poklon, zavetanje, legat, nasledstvo), odluke dravnih or-
gana (suda ili organa uprave) ili druge injenice predviene zakonom. Za-
konita je, shodno tome, dravina stvari koja je steena ugovorom o prodaji od
lica koje nije njen vlasnik.
Nezakonita dravina nije zasnovana na punovanom pravnom osn-
ovu za sticanje stvarnog prava. Nezakoniti dralac je npr. lopov, kupac iz
ponitenog ugovora o prodaji, lice za koga je u sudskom postupku utvreno
da nema svojstvo naslednika. Nezavisno od okolnosti da li je dravina za-
konita ili nezakonita ona uiva zatitu. Ovaj kvalitet dravine je relevantan
prilikom sticanja prava svojine odrajem. Kada je savestan dralac i zakoniti
dralac rokovi za odraj su krai.
4. Savesna i nesavesna dravina
Na osnovu postojanja odreenih subjektivnih momenata na strani
dralaca, dravina se moe podeliti na savesnu i nesavesnu.
Savesni dralac je onaj koji osnovano smatra da ima punovaan pravni
osnov za dravinu stvarnog prava. On je u dobroj veri ali u zabludi - ne zna ili
ne moe znati da nije imalac prava iju sadrinu vri (npr. dranjem stvari).
Savestan je npr. dralac koji je kupio stvar od lica koje nije vlasnik stvari
opravdano verujui (kao dobar domain ili dobar privrednik) da je kupuje od
vlasnika i da je na taj nain i on posto vlasnik stvari. Savesnost dravine se
pretpostavlja. Lice koje istie da je neija dravina nesavesna mora to i doka-
zati. Dravina prestaje biti savesna im dralac sazna ili bi trebalo da sazna, s
obzirom na okolnosti, da stvar nije njegova.
83
58 PRIVREDNO PRAVO
Nesavestan dralac je onaj koji zna ili bi morao znati da nema punovaan
pravni osnov za dravinu stvari ili prava koju vri. Tako je nesavestan dralac
prava slubenosti puta lice koje bez ikakvog osnova koristi put ili kupac koji
zna da je stvar kupio od nevlasnika.
Savesnost ili nesavesnot pravnog lica ceni se prema savesnosti ili
nesavesnosti organa koji ih zastupaju.
Savesna dravina moe, meutim, biti zakonita i nezakonita. Tako je
savesna i zakonita dravina kupca koji je od nevlasnika, za koga nije znao da
je stvar npr. ukrao, kupio stvar. Nezakonita a savesna je dravina lica koje je
kupilo stvar od prodavca kome je potpuno oduzeta poslovna sposobnost ili
ako je ugovor, iz nekog drugog razloga, docnije poniten.
Naslednik postaje savestan dralac od trenutka otvaranja naslea i u
sluaju kada je ostavilac bio nesavestan dralac, a naslednik to nije znao niti
je mogao znati.
5. Prava (istinita) i manljiva (neistinita) dravina
Prava dravina je steena na pravno doputen nain. Manljiva dravina
je steena na nedoputen nain - silom (vi), prevarom - potajno (clam) ili
zloupotrebom poverenja - na izmoljen nain (modo praecario). I dralac
koji je dravinu stekao silom, potajno ili zloupotrebom poverenja ima pravo
na dravinsku zatitu, osim prema licu od koga je na takav nain doao do
dravine.
6. Neposredna i posredna dravina
Neposrednu dravinu na stvari ima lice koje neposredno vri faktiku
vlast na stvari.
Posrednu dravinu ima lice koje faktiku vlast na stvari vri preko
drugog lica (a ne neposredno), kome je po osnovu plodouivanja, ugovora
o korienju stana, zakupa, uvanja, posluge ili drugog pravnog posla dalo
stvar u neposrednu dravinu.
Sve dok vlasnik stvari vri na njoj faktiku vlast on je neposredni dralac.
Ali, ako na osnovu ugovora o zakupu stvar preda u zakup ili na osnovu ugov-
ora o ostavi na uvanje neposredni dralac postae zakupoprimac i ostavopri-
mac dok posredni dralac (koji ne vri faktiku vlast na stvari) postaje vlasnik
stvari. U ovim situacijama postoje dve dravine na istoj stvari ali se obe mogu
sudskim putem zatititi.
V. PRIBAVLJANJE I GUBITAK DRAVINE
Dravinu, kao faktiku vlast na stvari, mogue je stei i izgubiti na
razliite naine.
Dravina se moe pribaviti neposredno i posredno.
Dravina stvari i prava je pribavljena neposredno ako se zauzmu stvari
i prava koja nikome ne pripadaju i nisu ni u ijoj dravini. Takva dravina je
uvek samovlasna i ne izvodi se iz dravine prethodnika.
Dravina se pribavlja posredno sticanjem faktike vlasti na stvari (odnos-
no vrenjem prava) koje imaju vlasnika (titulara prava) odnosno draoca.
Posredno sticanje moe biti samovlasno (bez volje prethodnika), suprotno
njegovoj volji ili se zasnivati na volji prethodnika.
Dravina na pokretnim i nepokretnim stvarima se stie na razliite
naine. Dravina na pokretnoj stvari stie se predajom. Sticanje dravine
na nepokretnostima (npr. zemljitu, zgradama, stanovima) zavisi od vrste
nepokretnosti i konkretne situacije. Tako se stanovi, zgrade i poslovne
prostorije najee prenose u dravinu sticaoca ispranjenjem i predajom
kljueva, a zemljite tako da se sticalac dovede u priliku da pone vriti rad-
nje koje se smatraju kao faktika vlast na stvari.
Dravina prava stie se vrenjem sadrine odreenog prava.
Dravina se gubi kad dralac prestane da vri faktiku vlast na stvari.
Dravina se ne gubi ako je dralac privremeno spreen da vri faktiku vlast
nezavisno od svoje volje - zbog, odrona zemljita na umskom putu dralac
je onemoguen vie meseci da ide u svoju vikendicu itd.
Dravina prava prestaje odricanjem draoca ili zbog nemogunosti
vrenja prava.
84
VI. ZATITA DRAVINE
Iako dravina nije subjektivno pravo svaki dralac stvari i prava ima pra-
vo na zatitu od uznemiravanja ili oduzimanja dravine. Smetanje dravine,
moe biti uinjeno uznemiravanjem ili oduzimanjem dravine.
Dravina se moe tititi korienjem samopomoi (vansudski) ili sud-
skim putem.
Samopomo je vid dozvoljene samoodbrane (nune odbrane) koju pre-
duzima dralac da odbije smetanje dravine. Samopomo je dozvoljena samo
u sluajevima odreenim zakonom. Nedozvoljeno preduzetom samopomoi
ini se krivino delo samovlaa.
60 PRIVREDNO PRAVO
Samopomo je dozvoljena: 1. kad neposredno preti opasnost povrede
prava; 2. ako je takva zatita nuna i 3. ukoliko nain otklanjanja povrede
prava odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost. Ove pretpostavke doz-
voljene samopomoi moraju biti kumulativno ostvarene. Onaj ko je upotrebio
dozvoljenu samopomo i time prouzrokovalo tetu licu koje je izazvalo potre-
bu samopomoi, nije duno naknaditi je.
Sudska zatita se ostvaruje podnoenjem tube zbog uznemiravanja ili
tube zbog oduzimanja poseda. Tuba zbog uznemiravanja, odnosno oduzi-
manja dravine moe se podneti u roku od 30 dana od dana saznanja za
smetanje i uinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od dana nastalog
smetanja. Rok od 30 dana je subjektivni rok jer tee od saznanja za smetanje
dravine i uinioca, a rok od godinu dana od smetanja dravine je objekti-
van s obzirom da se rauna od dana nastalog smetanja poseda. Subjektivni
rok tee samo u okviru objektivnog roka.
Svojstvo tuioca ima poslednji mirni dralac a ulogu tuenog onaj ko je
izvrio smetanje (uznemiravanje ili oduzimanje dravine) ili u ijem interesu
je ono izvreno. Pravilo je da se u dravinskom sporu ne raspravljaju prav-
na ve faktika pitanja. Naime, sud prua zatitu prema poslednjem stanju
dravine i nastalom smetanju, pri emu nije od uticaja pravo na dravinu,
pravni osnov dravine i savesnost draoca. Stoga je tubu ovlaen podneti
i dralac koji je dravinu stekao silom, potajno ili zloupotrebom poverenja,
osim prema licu od koga je na takav nain doao do dravine.
Dravinsku zatitu ima i posredni dralac prema neposrednom koji prelazi
granice svoje neposredne dravine (npr. zakupoprimac, suprotno ugovoru o
zakupu, zakupljeni stan pretvara u poslovnu prostoriju ili ga izdaje u podza-
kup). Svaki sudralac moe protiv treih lica podnositi tubu radi smetanja
dravine (uznemiravanja ili oduzimanja dravine), ali i protiv sudraoca koji
mu je oduzeo dravinu. Takoe, sudralac uiva zatitu protiv sudraoca koji
ga uznemirava u dravini tj. onemoguava u dotadanjem nainu vrenja
faktike vlasti na stvari koja je u njihovoj dravini - npr. sudralac stana ugra-
di bravu na ormaru koga zakljuava i tako onemoguava drugog sudraoca
da ga ubudue koristi.
Odeljak trei
PRAVO SVOJINE
I. POJAM PRAVA SVOJINE
Pravo svojine (dominium, proprietas) je subjektivno stvarno pravo iz
koga proizilazi najvia pravna i faktika vlast na stvari. Vlasnik ima pravo
da svoju stvar dri, da je koristi i da njome raspolae u granicama odreenim
zakonom. Titulari prava svojine mogu biti zika i pravna lica i nazivaju se
vlasnici ili sopstvenici.
II. SADRINA PRAVA SVOJINE
Vlasnik stvari je ovlaen da stvar: dri, koristi i njome raspolae u grani-
cama odreenim zakonom.
Ovlaenje dranja (ius possidendi) omoguava vlasniku da ima faktiku
vlast na stvari - dravinu koja se, takoe, moe tititi. Ovo ovlaenje moe
imati i lice koje nije vlasnik.
Ovlaenje korienja je upotrebljavanje stvari u skladu sa potrebama
vlasnika odnosno radi ubiranje plodova koje stvar daje. Pravo korienja,
takoe, moe imati lice koje nije vlasnik stvari (na osnovu ugovora o posluzi,
zakupu, plodouivanju).
Ovlaenje raspolaganja (ius disponendi) obuhvata dve mogunosti vlas-
nika: da stvarju faktiki i pravno rapolae. Faktiko raspolaganje se ispoljava
u preduzimanju materijalnih akata koji utiu na supstancu stvari
85
ali tako da se
povodom stvari ne zasniva neki pravni odnos
86
kao to je popravljanje stvari da
bi ispravno funkcionisala (npr. bicikla), rekonstrukcija stvari (npr. stare oteene
zgrade) promena namene (stan je preureen u poslovne prostorije) i delimina
ili potpuna potronja stvari (npr. stabla su iseena za loenje, seno dato stoci za
ishranu).
Pravno raspolaganje je mogunost vlasnika da zakljuuje razne pravne
poslove koji za predmet imaju stvar. Tako, na osnovu ugovora o prodaji ili raz-
meni vlasnik moe na drugo lice preneti pravo svojine na celoj stvari tako da
on prestaje biti vlasnik. Vlasnik moe preneti ovlaenje dranja i korienja
stvari na drugo lice bez prenoenja prava svojine (npr. kod ugovora o zakupu,
plodouivanju, posluzi). Pravo raspolaganja ima samo vlasnik stvari.
62 PRIVREDNO PRAVO
III. OBELEJA PRAVA SVOJINE
Pravo svojine je apsolutno (dispozitivno), jedinstveno, jednovrsno, reka-
dentno, nezavisno i nezastarivo.
Apsolutnost prava svojine znai da ona deluje prema svima (egra omnes).
Pravo svojine je jedinstveno jer je vezano za jednog subjekta. Kada na
istoj stvari pravo svojine ima vie lica (susvojina ili zajednika svojina) svi
suvlasnici ili zajedniari se smatraju kao jedno lice jer svi zajedno imaju isto
pravo svojine koje bi pripadalo i samo jednom vlasniku iste stvari. Izmeu su-
vlasnika ili zajedniara pravo svojine se ne deli po sadraju, nego po obimu,
zbog toga to je sadraj jedinstven.
Pravo svojine je jednovrsno i ne moe se, po ovlaenjima deliti izmeu
razliitih subjekata kao to je to bilo u feudalizmu.
Rekadentnost prava svojine (ius recadentiae) znai da pravo svojine
dobija ponovo puni obim kad prestanu njena ogranienja (npr. stvar je bila
data na poslugu, u zakup, na njoj je konstituisana hipoteka, runa zaloga ili
ustanovljeno plodouivanje, slubenost). Ova osobina se naziva i elastinost
prava svojine.
Nezavisnost prava svojine je obeleje ovog prava da vlasnik samostalno
ostvaruje svoja ovlaenja jer se sadraj prava svojine odreuje neposredno
u zakonu.
87

Pravo svojine ne moe zastareti bez obzira to vlasnik ne vri svoja
ovlaenja. Pravo svojine, izuzetno, moe prestati zbog nevrenja od strane
vlasnika pod pretpostavkama da na strani treeg postoje zakonom odreene
okolnosti za sticanje prava svojine odrajem ili od nevlasnika (za pokretne
stvari).
IV. STICANJE PRAVA SVOJINE
Svi naini stacanja subjektivnih prava, a prvenstveno prava svojine,
prema vladajuoj doktrini, mogu se podeliti na originarne i derivativne. Za-
koni ne prave takvu podelu. lan 20. ZOSPO propisuje da se pravo svojine
stie po samom zakonu, na osnovu pravnog posla, nasleivanjem i odlukom
dravnog organa, na nain i pod uslovima odreenim zakonom.
1. Derivativno sticanje prava svojine
Ako sticalac pravo svojine izvodi iz prava prethodnika (u istom ili man-
jem obimu) postoji derivativno sticanje. Pravo svojine na ovaj nain moe se
stee ako su ostvarene sledee pretpostavke: da je prethodnik vlasnik stvari,
da postoji punovaan pravni osnov (iustus titulus) za sticanje i da je izvren
odgovarajui nain sticanja (modus acquirendi).
Pravni osnov (iustus titulus) je pravni posao na osnovu koga prenosilac
svojom voljom na sticaoca prenosi pravo svojine na nekoj stvari. Najei
pravni posao kojim se prenosi svojina je ugovor (dvostrani pravni posao) ali
to moe biti i jednostrani pravni posao - testament, lagat, javno obeanje na-
grade. Relevantan je onaj pravni posao koji ima za predmet prenoenje prava
svojine na sticaoca kao to je ugovor o prodaji, ugovor o poklonu, ugovor o
razmeni (trampi). Zasnivanjem pravnog posla koji ima za predmet prenos
prava svojine budui sticalac ne stie pravo svojine na stvar nego obligaciono
pravo - ovlaenje da u predvieno vreme i na odreenom mestu zahteva
predaju stvari. Tek kada je stvar predata sticaocu - nain sticanja, on postaje
njen vlasnik.
Sticalac postaje vlasnik stvari kada mu je ona predata na odgovarajui
nain. Naini sticanja nepokretnih i pokretnih stvari se, meutim, razlikuju.
1.1. NAIN STICANJA NEPOKRETNIH STVARI
Za sticanje prava svojine na nepokretnim stvarima, pored postojanja
punovanog ugovora (koji mora biti zakljuen u pismenoj formi i overen u
sudu)
88
potreban je i odgovarajui nain sticanja. Predaja nepokretnih stvari u
dravinu sticaoca nije dovoljan i relevantan nain predaje kao to je to sluaj
kod pokretnih stvari. Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnost
stie se upisom u javni registar.
1.2. NAIN STICANJA POKRETNIH STVARI
Na osnovu punovanog pravnog posla pravo svojine na pokretnu stvar
stie se predajom stvari u dravinu sticaoca. Predaja pokretne stvar zavisi od
vrste stvari, dogovora strana i prirode posla. Predaja pokretnih stvari smatra
se izvrenom i kada iz konkretnih okolnosti proizilazi da je izvrena predaja
stvari.
1.2.1. Fizika predaja
Odreene, manje stvari se mogu predati iz ruke u ruku (npr. kupovina
voa ili povra na pijaci, robe u prodavnicama). Takava predaja pokretnih
stvari naziva se zika ili prava predaja (traditio vera). Fizika predaja postoji
i kada se stvar ne uzima iz ruke u ruku (npr. zbog toga to je kabasta) nego
se na pribavioca prenosi faktika vlast na stvari (prenosilac je dovezao i is-
tovario seno na mesto koje je sticalac oznaio - gde e seno npr. sadeti ili je
penica dovezena pred silos sticaoca gde e biti uskladitena).
64 PRIVREDNO PRAVO
U sluaju kad je prema ugovoru potrebno da se izvri prevoz stvari, a
ugovorom nije odreeno mesto ispunjenja, predaja je izvrena uruenjem
stvari prevoziocu ili licu koje organizuje otpremu.
Predaja je relevantna samo ako je uinjena sa namerom da na sticaoca
prenese pravo svojine.
1.2.2. Simbolina predaja
Neke stvari se ne mogu predati iz ruke u ruku (npr. teret u utrobi broda)
ili su udaljene od ugovornih strana (prodavac prodaje robu koja se prevozi
eleznicom ili avionom) ili bi bilo neracionalno da se vri zika predaja (npr.
vie hiljada boca ljivovice). U tim situacijama vri se simbolina predaja.
Predaja takve pokretne stvari smatra se izvrenom i predajom isprave na os-
novu koje sticalac moe raspolagati tom stvari kao to je predaja skladinice,
tovarnog lista, kao i uruenjem nekog dela stvari ili ureaja na osnovu koje
sticalac moe stupiti u dravinu stvari (npr. predajom kljueva od skladita,
tale)
89
ili izdvajanjem ili drugim oznaavanjem stvari koje znai predaju
stvari.
1.2.3. Fiktivna predaja
U odreenim sluajevima pravo svojine se ne stie u momentu predaje
stvari nego u trenutku zakljuenja pravnog posla. Fizika predaja je tada
suvina, ona se ngira.
Predaja kratkom rukom (traditio brevi manu). Ova predaja pokretnih
stvari postoji u sluaju kada se stvar nalazi u dravini sticaoca po nekom
pravnom osnovu (npr. stvar dri na osnovu ugovora o ostavi, zakupu ili de-
pozitu). Pravo svojine te stvari sticalac stie u trenutku zakljuenja pravnog
posla sa vlasnikom stvari na osnovu koga se stie pravo svojine (npr. ugovora
o poklonu, razmeni ili prodaji).
Prenos prava svojine na sticaoca dok stvar ostaje u dravini prenosioca
(constitutum possessorium). Ova predaja je suprotna predaji kratkom rukom.
Vlasnik prenosi pravo svojine na sticaoca u trenutku zakljuenja pravnog po-
sla sa njim, a stvar mu ne predaje u dravinu. Stvar ostaje i dalje u dravini
prenosioca (koji nije vie vlasnik) npr. po osnovu ugovora o ostavi, ugovora
o zakupu, ugovora o posluzi.
Prenos prava svojine na stvari koja se ne nalazi u rukama vlasnika nego
treeg lica (cessio vindicationis). Pravo svojine na pokretnu stvar koju dri tree
lice prelazi na sticaoca u trenutku zakljuenja pravnog posla kojim mu je preno-
silac preneo pravo da zahteva povraaj te stvari.
90
Tree lice ima pravo da prema
novom vlasniku istakne sve prigovore koje je imao prema ranijem vlasniku.
1.2.4. Predaja stvari bez prenosa prava svojine
(pactum reservati dominii)
U ugovoru o prodaji prodavac pokretne stvari se moe obavezati da preda
stvar kupcu odmah nakon zakljuenja ugovora uz zadravanje prava svojine, sve
dok kupac ne isplati cenu u potpunosti (pactum reservati dominii). Zadravanje
prava svojine predvia se posebnom odredbom ugovora o prodaji. Prodajom i pre-
dajom stvari kupac stie ovlaenje da je koristi i dri, a ne da i njome raspolae.
Rizik sluajne propasti ili oteenja stvari snosi kupac od asa kada mu je stvar
predata iako na njega nije preneseno pravo svojine. Ukoliko kupac ne plati cenu
koja je dospela prodavac je ovlaen da zahteva njenu isplatu prinudnim putem ili
raskid ugovora.
2. Pojedini vidovi originarnog sticanja prava svojine
Originarno sticanje postoji ako pravni sledbenik svoje pravo ne izvo-
di iz prava prethodnika nego iz injenica odreenih zakonom. Navodimo
najznaajnije vidove originarnog sticanja prava svojine.
2.1. ODRAJ
Odraj (usucapio) je dravina stvari koja traje odreeno vreme i na osn-
ovu koje se stie pravo svojine.
91
Na osnovu odraja originarno se stie pravo
svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima. Sticalac svoje pravo ne moe
izvoditi iz prava prethodnika jer je njegova faktika (i ekonomska) vlast u
suprotnosti sa pravom svojine koju ima prethodnik. Samo ona dravina koja
ima zakonom odreene kvalitete je osnov za sticanje prava svojine.
Odraj se razlikuje od zastarelosti iako u obe situacije pravna dejstva
nastaju zbog nevrenja prava. Zastarelost se primenjuje na obligacine odnose
(relativna prava), a odraj na stvarna prava. Poveriocu je dunik poznat zbog
ega moe spreiti zastarelost (npr. podizanjem tube), dok vlasnik stvari
esto ne zna kod koga se njegova stvar nalazi (npr. stvar koju je izgubio nalo
je drugo lice, stvar mu je ukradena, a zatim prodata). Odraj je ustanovljen
preteno u drutvenom interesu - da se postigne izvesnost u pravnom prome-
tu.
Svako ziko ili pravno lice moe stei pravo svojine odrajem. On
proizvodi dejstva samo ako ima odreene kvalitete i traje zakonom odreeno
vreme. Dravina mora predstavljati stvarnu faktiku vlast na stvari i trajati
svo vreme koje je zakonom odreeno kao rok odraja.
Zavisno od kvalikovanosti (kvaliteta) dravine odraj moe biti redo-
van i vanredan.
66 PRIVREDNO PRAVO
2.1.1. Redovan odraj
Redovan odraj postoji kada je dravina savesna i zakonita, a traje i za-
konom odreeno vreme. Ovo je kvalikovani odraj i zbog toga traje krae
vreme od vanrednog.
Savestan i zakoniti dralac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svo-
jine, stie pravo svojine na tu stvar odrajem protekom tri godine, a savestan
i zakoniti dralac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stie
pravo svojine na tu stvar odrajem protekom 10 godina.
Vreme potrebno za odraj poinje tei onog dana kada je dralac stupio u
dravinu stvari, a zavrava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za
odraj. U vreme potrebno za odraj uraunava se i vreme za koje su prethod-
nici sadanjeg draoca drali stvar kao savesni i zakoniti draoci..
2.1.2. Vanredni odraj
Vanredni odraj je sticanje prava svojine na osnovu savesnog odraja koji je
trajao zakonom odreeno vreme. Ovaj odraj je, prema tome, manje kvalikovan
od redovnog (ne zahteva se da je dravina i zakonita kao kod redovnog odraja)
zbog ega su rokovi za odraj dui.
Savesni dralac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stie
pravo svojine na tu stvar odrajem protekom 10 godina, a savestan dralac
nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na tu
stvar odrajem protekom 20 godina.
U vreme potrebno za odraj uraunava se i vreme za koje su prethod-
nici sadanjeg draoca drali stvar kao savesni draoci ili i savesni i zakoniti
draoci. Ovo uraunavanje (priraunavanje) vremena odraja prethodnika na-
ziva se akcesija (accessio temporis).
92
Naslednik postaje savestan dralac od trenutka otvaranja naslea i u
sluaju kada je ostavilac bio nesavestan dralac, a naslednik to nije znao niti
je mogao znati.
2.1.3. Raunanje vremena. Prekid i zastoj odraja.
Vreme potrebno za odraj poinje tei onog dana kada je dralac stupio
u dravinu stvari, a zavrava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog
za odraj. Vreme odraja naslednika poinje tei od dana otvaranja naslea
(naslee se otvara smru ostavioca, a isto dejstvo ima i proglaenje za um-
rlo.
Na prekid, odnosno zastoj odraja shodno se primenjuju odredbe o
prekidu, odnosno zastoju zastarelosti potraivanja. Prekid izaziva jedna a za-
stoj druga dejstva. Posle prekida odraja rok za odraj poinje tei iznova,
a vreme koje je proteklo pre prekida ne rauna se u zakonom odreeni rok
odraja. Ako odraj nije mogao poeti tei zbog zastoja - zakonom odreenog
uzroka, on poinje tei kad taj uzrok prestane. Kada je odraj poeo tei pre
nego to je nastao zastoj, on nastavlja da tee kad prestane uzrok zastoja, a
vreme koje je isteklo pre nastanka zastoja rauna se u zakonom odreeni rok
odraja.
2.2. STICANJE SVOJINE OD NEVLASNIKA
Sticanje prava svojine od nevlasnika predstavlja odstupanje od pravila
da prenosilac drugome ne moe ustupiti vie prava nego to sam ima. Kada to
pravilo ne bi dozvoljavalo izuzetke pravni promet bi bio nesiguran i otean,
a princip savesnosti i potenja ozbiljno doveden u iskuenje, jer bi sticalac
stvari u svakom sluaju morao da utvruje da li je prenosilac zaista vlasnik
stvari.
Pravo svojine se direktno moe stei od nevlasnika ako su ostvarene
odreene opte i posebne pretpostavke. Opte pretpostavke su: 1. da je sticalac
savestan (koji ne zna ili prema okolnostima nije morao znati da stvar koju
stie nije svojina prenosioca), 2. da je stvar pokretna i 3. da je pravni posao na
osnovu koga je prenesena stvar na sticaoca teretan (uz naknadu - npr. pro-
daja, razmena, ugovor o delu, a ne npr. ugovor o poklonu, posluzi) i 4. da je
stvar predata sticaocu. Pored ovih pretpostavki koje se moraju kumulativno
stei potrebno je da se ostvari i jedna od sledeih posebnih pretpostavki: 1.
da je stvar pribavljena od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja
u promet takve stvari (npr. kona tana kupljena u prodavnici tani, iako je
ukradena); 2. da je stvar pribavljena od nevlasnika kome je vlasnik predao
stvar u dravinu na osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje
prava svojine (npr. na osnovu ugovora o ostavi ostavoprimac se obavezao
ostavodavcu sauvati nakit ali ga proda; poslugoprimac je prodao knjigu
koju je dobio na poslugu) ili 3. da je stvar kupljena na javnoj prodaji.
Raniji vlasnik je ovlaen da od savesnog sticaoca zahteva da mu stvar
vrati uz naknadu po prometnoj (trinoj) ceni, ali samo ako ta stvar ima za
njega poseban znaaj (npr. oev sat, majin nakit, zlatna medalja osvojenu na
dravnom prvenstvu u rukometu) i ako je zahtev podnesen pre isteka jedne
godine od sticanja prava svojine od nevlasnika na tu stvar.
68 PRIVREDNO PRAVO
V. ZATITA PRAVA SVOJINE
Pravo svojine je subjektivno apsolutno imovinsko pravo. Svako lice je
duno da se uzdrava od povrede prava svojine drugog lica. Ali, pravo svojine
moe biti povreeno oduzimanjem stvari vlasniku ili smetanjem tog prava. U
tim situacijama nastaje zahtev vlasnika za zatitu prava svojine - ovlaenje
na podnoenje svojinske (petitorne) tube.
Vlasnik kome je oduzeta individualno odreena stvar je ovlaen na
podnoenje reivindikacione tube (actio rei vindicatio). Zakoniti i savesni
dralac stvari (tj. lice ija je dravina podobna za redovan odraj) je, takoe,
ovlaen na podnoenje svojinske tube u sluaju oduzimanja stvari - publici-
janska tuba (actio Publiciana). Ako tree lice neosnovano uznemirava vlas-
nika ili pretpostavnjenog vlasnika (na drugi nain a ne oduzimanjem stvari)
oni mogu podneti negatornu tubu (actio negatoria).
1. Reivindikaciona tuba (actio rei vindicatio)
Reivindikacionu tubu moe podneti vlasnik individualno odreene stvari
koji je prestao biti njen dralac protiv draoca stvari. Tuilac mora dokazati
da na stvari iji povraaj trai ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u
faktikoj vlasti tuenog. Pravo na podnoenje ove tube ne zastareva.
Ako su nepokretnosti upisane u zemljinom registru ili je izdata tapi-
ja, pravo svojine na njima se dokazuje izvodom iz zemljinog registra ili
podnoenjem tapije. Ukoliko tuilac nije upisan u zemljini registar ili u tapiji
tada se, najee, poziva na odraj (vanredni ili redovni), kada mora dokazati
postojanje injenica iz kojih proizilazi da je odrajem postao vlasnik stvari.
Tuilac moe zahtevati vraanje samo individualno odreene stvari (spe-
cies), one iji identitet moe dokazati.Tubom tuilac zahteva od tuenog
vraanje stvari te mora dokazati da je stvar u faktikoj vlasti tuenog. Ako
je tubeni zahtev usvojen tueni se obavezuje da stvar vrati nazad tuiocu.
Savestan dralac predaje stvar vlasniku sa plodovima koji jo nisu ubrani. Su-
protno tome nesavestan dralac duan je predati vlasniku stvari sve plodove,
naknaditi vrednost ubranih plodova koje je potroio, otuio ili unitio, kao i
vrednost plodova koje je propustio da ubere.
2. Publicijanska tuba (actio Publiciana)
Ovu tubu je, u rimskom pravu, uveo pretor Publicijus po kome je i dobi-
la ime. Publicijanskom tubom kvalikovani dralac stvari zahteva vraanje
stvari od draoca kod koga se nalazi bez pravnog osnova ili po slabijem
pravnom osnovu.
93
Ovom tubom se zahteva vraanje individualno odreene
stvari od draoca stvari. Publicijanska tuba je svojinska tuba i ne zastareva.
Da bi tuilac uspeo sa reivindikacionom tubom mora dokazati da je vlasnik
stvari (to je nekada vrlo teko), a ako je podneo publicijansku tubu dovoljno
je da dokae da ima jai pravni osnov za dravinu stvari.
Tuilac je lice koje je pribavilo individualno odreenu stvar po pravnom
osnovu (tj. na osnovu pravnog posla) i na zakonit nain, a nije znalo i nije
moglo znati da nije postalo vlasnik (savestan dralac), pa je dravinu stvari
izgubio. Tueni je lice u ijoj dravini se ta stvar nalazi. Tuilac mora dokazati
da je individualno odreenu stvar stekao po punovanom pravnom osnovu i na
zakonit nain. Ovom tubom, tuilac dokazuje jae pravo na dravinu. Tuba
e biti osnovana ako je tueni (sadanji dralac) nesavestan ili je savestan ali je
stvar stekao bez punovanog pravnog osnova ili po slabijem pravnom osnovu.
3. Negatorna tuba (actio negatoria) -
tuba zbog uznemiravanja
Negatorna tuba je svojinska tuba vlasnika - draoca protiv svakog ko
ga uznemirava na drugi nain a ne oduzimanjem stvari. Formula ove tube
je u rimskom pravu bila sastavljena negativno zbog ega se smatra da je po
njoj i dobila ime.
94
Negatornu tubu podie vlasnik - dralac kada mu dravina stvari nije
oduzeta ali je ometen u vrenju ovlaenja na stvar. Ova tuba je slina tubi
zbog smetanja dravine tako da vlasnik dralac moe podneti ili dravinsku
tubu ili negatornu tubu. Prednost negatorne tube je to ne zastareva za ra-
zliku od dravinske koja se mora podneti u relativno krtkom roku.
Negatorna tuba se moe podii ako su ostvarene sledee pretpostavke:
1. da jedno lice uznemirava vlasnika ili draoca (pretpostavljenog vlasnika)
stvari (istiui da ima neko pravo kojim ograniava prava vlasnika - draoca:
npr. tvrdi da ima pravo slubenosti i zbog toga prelazi preko zemljita ili sa
njegove stvari potiu imisije kao to su: buka, jaka svetlost, a, zagaena
voda koje smetaju vlasniku - draocu; 2. da je uznemiravanje neosnovano tj.
protivpravno (negatorna tuba se ne moe osnovano podneti kada je vlasnik
obavezan da trpi uticaje drugih lica na svoju stvar
95
i 3. da uznemiravanje
vlasnika - draoca postoji i u vreme podnoenja tube.
Tuilac je dralac strvari. On prethodno mora dokazati da je vlasnik
stvari ili pretpostavljeni vlasnik. On ne mora dokazivati pravni osnov sticanja
stvari a ni nain njenog sticanja, nego samo dravinu, pri emu se savesnost
dravine pretpostavlja.
96
Da bi tubeni zahtev bio usvojen tuilac, osim toga,
mora dokazati da ga tueni neosnovano (protivpravno) uznemirava.
70 PRIVREDNO PRAVO
VI. SUSVOJINA (CONDOMINIUM)
1. Pojam
Susvojina je pravo svojine dva ili vie lica na istoj ziki nepodeljen-
oj stvari, iji su delovi odreeni idealno (alikvotno).
97
Deo suvlasnika se
oznaava najee u razlomcima (1/2, 1/3, 1/4) a moe biti izraen i u pro-
centima (33%, 50%) ili u decimalnim brojevima (1,22, 3,33). Svi suvlas-
nici zajedno imaju ono pravo svojine koje odgovara pravu svojine jednog
iskljuivog vlasnika (ako postoje etiri suvlasnika iji su delovi jednaki - npr.
svaki od njih je idealni vlasnik sa 1/4, sabrani razlomci daju rezultat 1/1). Kod
susvojine nije podeljena stvar ve pravo izmeu dva ili vie lica. Ali pravo
nije podeljeno izdvajanjem svojinskih ovlaenja ve po obimu.
98
Poto je
stvar ziki nepodeljena pravo susvojine prema alikvotnim delovima prostire
se na celu stvar.
2. Prava suvlasnika u suvlasnikoj zajednici
Prava suvlasnika se mogu prostirati na celu stvar ili samo na njemu
pripadajui idealni deo.
2.1. PRAVA SUVLASNIKA U ODNOSU NA CELU STVAR
Pravo svojine izmeu suvlasnika je podeljeno po obimu, a ne po sadrini
tj. prema pojedinim ovlaenjima (npr. da je jedan ovlaen da stvar dri a
drugi da njome raspolae).
99
Suvlasnik ima pravo da stvar dri i da se njome
koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povreujui
prava ostalih suvlasnika.
Svaki suvlasnik je ovlaen na sudravinu alikvotnog dela stvari. Suvlas-
nici na razliite naine mogu urediti vrenje dravine: da jedan od suvlasnika
vri faktiku vlast na stvari; da je vre naizmenino i da je vre istovremeno
(zajedniki).
Suvlasnici imaju pravo da zajedniki upravljaju stvarju. Oni mogu
poveriti stvar na upravljanje jednom ili nekolicini suvlasnika ili treem licu.
Sa stvari se moe upravljati redovno i vanredno. Redovno upravljanje stvarju
je npr. popravke oteenih cevi, izmena polomljenih crepova na krovu, po-
pravka oluka na kui itd. Vanredno upravljanje stvarju je ono upravljanje koje
prelazi okvir redovnog kao npr. otuenje cele stvari, promena namene stvari,
izdavanje cele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na celoj stvari itd.
Za preduzimanje poslova redovnog upravljanja stvarju potrebna je sa-
glasnost suvlasnika iji delovi zajedno ine vie od polovine vrednosti stvari.
Ako se o tome ne postigne saglasnost, a preduzimanje posla je neophodno
za redovno odravanje stvari, o tome odluuje sud. Posao koji prelazi ok-
vir redovnog upravljanja punovano se moe preduzeti samo ako postoji
saglasnost svih suvlasnika. Trokove korienja, upravljanja i odravanja
stvari i ostale terete koji se odnose na celu stvar snose suvlasnici srazmerno
veliini svojih delova.
100
2.2. PRAVA SUVLASNIKA U ODNOSU NA ALIKVOTNI DEO STVARI
Suvlasnik moe raspolagati svojim alikvotnim delom stvari bez sa-
glasnosti ostalih suvlasnika. Shodno tome suvlasnik moe svoj deo prodati,
razmeniti, pokloniti bez dozvole ili odobrenja ostalih suvlasnika. U sluaju
prodaje suvlasnikog dela ostali suvlasnici imaju pravo pree kupovine
samo ako je to odreeno zakonom. Suvlasnik nepokretnosti, koji namerava
da proda svoj suvlasniki deo, duan da ga prethodno ponudi na prodaju os-
talim suvlasnicima. U sluaju smrti suvlasnika njegov idealni deo se prenosi
na njegove univerzalne i singularne sukcesore. Takoe, idealni deo moe
biti optereen hipotekom i na njemu se moe ustanoviti pravo plodouivanja
ili upotrebe i realni tereti.
3. Prestanak suvlasnike zajednice
Trajanje suvlasnike zajednice zavisi od volje suvlasnika. Suvlasnik,
bez obzira na veliinu svog dela, ima pravo da u svako vreme zahteva
deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na tetu drugih su-
vlasnika (npr. deobu zemljita za vreme etve ili deobu kue za vreme
njene izgradnje), ako zakonom nije drukije odreeno. Deobom stvari
suvlasnitvo prestaje, a na realno izdvojenim delovima svaki od suvlas-
nika postaje iskljuivi vlasnik stvari.
Pravo ne deobu ne zastareva. O nainu deobe odluuju suvlasnici spora-
zumno (jednoglasno). Oni mogu stvar ziki podeliti (naturalna ili zika
deoba) tako da svako od njih dobije deo stvari ili je prodati a iznos cene
podeliti srazmerno veliini suvlasnikog dela (civilna deoba). U sluaju da
suvlasnici ne mogu postii sporazum, o nainu deobe odluuje sud. Sud e
odrediti ziku deobu stvari ako je to mogue. Ako je zika deoba nemogua
ili je mogua samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari sud e odluiti da se
deoba izvri prodajom stvari - sudska javna prodaja.
72 PRIVREDNO PRAVO
VII. ZAJEDNIKA SVOJINA
1. Pojam i obeleja
Zajednika svojina je pravo svojine dva ili vie lica na nepodeljenoj stvari
kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred odreeni. Deo zajedniara u
nepodeljenoj stvari nije odreen po obimu ni realno ni po alikvotnim de-
lovima tako da on (za razliku od suvlasnika, iji deo je odreen alikvotno)
ne moe raspolagati svojim stvarnim pravom. Zajedniari samo zajedno
mogu raspolagati sa stvari (npr. prodati je, kostituisati na njoj zalono pravo,
slubenost). Zatitu zajednike svojine, meutim, moe isticati bilo ko od
zajedniara prema treim licima (vlasnike i dravinske tube).
Deobu zajednike stvari moe zahtevati bilo koji zajedniar. Ona se sas-
toji u odreivanju alikvotnog dela svakog zajedniara na stvari, kada prestaje
zajednika svojina i nastaje susvojina.
2. Oblici zajednike svojine
U trenutku smrti ostavioca zaostavtina prelazi na njegove naslednike.
Ako su predmet zaostavtine i stvari (ili samo stvari) naslednici od tog
trenutka stiu na njima zajedniku svojinu. Ona postoji do deobe odnosno
donoenja reenja o nasleivanju jer se u njemu odreuje suvlasniki deo
svakog naslednika.
Zajednika svojina postoji (sve dok se ne donese reenje o nasleivanju
odnosno izvri deoba) izmeu svih naslednika (zakonskih i testamentarnih)
nezavisno od veliine naslednog dela.
Stvari koju su suprunici stekli radom u toku trajanja brane zajednice
su njihova zajednika svojina. Svojim delom u nepodeljenoj zajednikoj imo-
vini ne moe suprunik ni raspolagati, niti ga moe opteretiti pravnim poslom
meu ivima. Zajednikom imovinom suprunici u toku braka upravljaju i
raspolau zajedniki i sporazumno. Oni mogu ugovoriti da upravljanje i ra-
spolaganje celokupnom zajednikom imovinom ili njenim delovima, vri je-
dan od njih. Suprunici mogu u svako doba (za vreme braka i nakon njegovog
prestanka) sporazumno izvriti deobu zajednike imovine. U sluaju spora o
udelu suprunika u sticanju zajednike svojine odluuje sud, vodei rauna
prvenstveno o njihovom doprinosu, ali i o drugim okolnostima.
Kada su lanovi porodine zajednice radom stekli stvari u toku tra-
janja porodine zajednice nastaje zajednika svojina. Imovina steena
radom mukarca i ene u vanbranoj zajednici jeste njihova zajednika
imovina. Na imovinske odnose vanbranih drugova shodno se primenjuju
odredbe PZ o zajednikoj imovini suprunika.
VIII. ETANA SVOJINA
Etana svojina je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji ili garai
kao posebnom delu zgrade iji titular ima i stvarna prava na zajednikim de-
lovima zgrade i graevinskoj parceli na kome je zgrada podignuta. Svojina
na posebnom delu zgrade moe biti susvojina ili zajednika svojina.
Etana svojina se stie i prestaje po osnovama i na nain koji vae za
sticanje i prestanak svojine na nepokretnostima. Etani vlasnik ima pravo na
posebnom delu zgrade, na zajednikim delovima zgrade ili zemljitu.
Delovi zgrade koji slue zgradi kao celini ili samo posebnim njenim de-
lovima su zajednika nedeljiva svojina svih vlasnika posebnih delova, odnos-
no vlasnika ijim posebnim delovima slue.
Vlasnici posebnih delova zgrade duni su uestvovati u trokovima
odravanja zajednikih delova zgrade
101
srazmerno vrednosti njihovih posebnih
delova prema ukupnoj vrednosti cele zgrade, a ako zajedniki delovi slue samo
nekim posebnim delovima zgrade - srazmerno vrednosti njihovih posebnih de-
lova prema ukupnoj vrednosti onog dela zgrade u kome se ti posebni delovi na-
laze.
102
Titular posebnog dela zgrade ima pravo na upravljanje tom zgradom.
Vlasnik posebnog dela zgrade vri o svom troku opravke u cilju odravanja
svog posebnog dela zgrade u ispravnom stanju.
IX. DRAVNA SVOJINA
Dravna svojina je najvia pravna i faktika vlast drave na stvarima.
Titulari ove svojine je Republika Srbija. Upravljanje i korienje dravnom
svojinom je ureeno zakonima, a vri se u ime i za raun drave
103
tako da se
kao krajnji titular dravne svojine pojavljuje drava Republika Srbija. Svoji-
na je dravna i kad jedinice lokalne samouprave koriste dravnu imovinu.
104
Predmet dravne svojine su stvari na kojima drava ima pravo svo-
jine - najviu pravnu i faktiku vlast na njima. To su prirodna bogatstva,
nepokretnosti i druga sredstva koja koriste Republika Srbija, organi i
organizacije tih drava i jedinice lokalne samouprave kao i organizacije
koje obavljaju javnu slubu.
74 PRIVREDNO PRAVO
X. DRUTVENA SVOJINA
Drutvena svojina je najvia pravna vlast na stvarima koju imaju
drutvena pravna lica. Titulari drutvene svojine svedeni su, uglavnom,
na drutvena preduzea i ustanove u oblasti kulture i obrazovanja dok
su u drugoj Jugoslaviji predmet drutvene svojine inili objekti koji su
prema sada vaeim propisima u dravnoj svojini ili u privatnoj svojini.
Postojea drutvena (ali i dravna) preduzea se mogu privatizovati tako
da promene vlasnitvo na osnovu jednog od modela privatizacije.
105
Odeljak etvrti
STVARNA PRAVA NA TUOJ STVARI
I. POJAM I PODELA
Pored stvarnih prava na sopstvenoj stvari (pravo svojine, susvojine,
zajednike svojine i etane svojine) postoje i stvarna prava na tuoj stvari.
Titulari stvarnih prava na tuoj stvari imaju ua ovlaenja na toj stvari od
njenog vlasnika zbog ega se ova prava nazivaju i sektorska prava. Stvarna
prava na tuoj stvari optereuju pravo svojine i ovlauju njihovog titulara da
tuu stvar koristi za odreene potrebe. U stvarna prava na tuoj stvari uvrtava
se pravo slubenosti, zalono pravo, pravo graenja, realni tereti i susedska
prava. Za potrebe studenata ovog fakulteta izloeno je zalono pravo.
II. ZALONO PRAVO
1. Pojam
Zalono pravo je stvarno pravo poverioca na tuoj stvari ili pravu
(dunika ili treeg lica). Ono je realna garancija (stvarnopravno obezbeenje)
poveriocu da e se, pre ostalih, obinih poverilaca, naplatiti iz vrednosti
zaloenih stvari ili prava, ako mu dunik ne ispuni obavezu u vreme dospe-
losti.
Da bi nastalo zalono pravo mora prethodno ili istovremeno postojati
obligacioni ugovor ili drugi osnov za to (nareenje zakona, odluka suda).
Obligacioni ugovor ili drugi osnov je glavno pravo, a zalono pravo sporedno
(akcesorno) i, uglavnom, deli sudbinu glavnog prava od nastanka, promene i
prestanka.
Titular zalonog prava je zaloni poverilac, a stvar koja je zaloena
oznaava se zaloga (zalog).
Zaloni poverilac stie zalono pravo i zadrava potraivanje prema
duniku, sve dok mu to potraivanje dunik ne ispuni ili ono ne prestane na
drugi nain. Ukoliko dunik ne ispuni potraivanje u roku zaloni poverilac
je ovlaen da se naplati iz vrednosti zaloene stvari ili prava. On se ne mora
naplatiti iz vrednosti zaloene stvari ili prava, ali u tom sluaju ima poloaj
obinog (hirografernog) poverioca (onog koji svoje potraivanje prema
duniku nije obezbedio pravom zaloge).
Zaloni poverilac je lice koje stie zalono pravo i ovlaenje da se
namiri iz vrednosti zaloene stvari. On je istovremeno i poverilac u obliga-
cionom odnosu.
Zalonopravni odnos ima dve faze: fazu obezbeenja i fazu namirenja.
Faza obezbeenja nastaje ustanovljenjem zaloge i postoji dok trenutka dospea
obezbeenog potraivanja. Faza namirenja nastaje ako je potraivanje dospe-
lo za izvrenje ali nije ispunjeno. U ovoj fazi zaloni poverilac je ovlaen da
realizuje zalono pravo putem suda (naelo ocijelnosti).
106
2. Vrste zalonih prava
2.1. UOPTE
Ako je kriterijum razvrstavanja zalonog prava priroda objekta (pred-
meta) zalono pravo se deli na zalono pravo na pokretnim stvarima (runa
zaloga - pignus), na nepokretnim stvarima (hipoteka - hypoteca) i pravima.
Ako je pravo kao objekat zalonopravnog odnosa upisano u javni registar
postoji hipoteka (u uem smislu oznaava samo zalogu na nepokretnostima,
a u irem smislu obuhvata i mobilijarnu hipoteku - registarsko zalono pravo
na pokretnim stvarima), a ako nije upisano - runa zaloga.
107
S obzirom na nain nastanka pravo zaloge se razvrstava na zalogu koja
nastaje: na osnovu ugovora; sudske odluke i zakona.
76 PRIVREDNO PRAVO
2.2. ZALONO PRAVO NA OSNOVU UGOVORA
Runa zaloga na pokretnoj stvari nastaje najee na osnovu ugovora
kojim se zalogodavac obavezuje da preda odreenu pokretnu stvar na ko-
joj postoji pravo svojine, zalonom poveriocu da bi se pre ostalih poverilaca
mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraivanje ne bude isplaeno o
dospelosti. Nain sticanja rune zaloge je predaja te stvari zalogoprimcu.
Registarsko zalono pravo (zalono pravo na pokretnim stvarima up-
isanim u registar), takoe, nastaje na osnovu ugovora o zalozi. Tim ugovo-
rom obavezuje se zalogodavac prema poveriocu da mu prui obezbeenje
za njegovo potraivanje, tako to e se poverioevo pravo na stvari za-
logodavca upisati u registar zalonog prava (lan 2. Zakona o zalonom
pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ZZP
108
). Poverilac stie
zalono pravo upisom u Registar zaloge, a predmet zalonog prava i dalje
ostaje u dravini dunika ili treeg lica. Na osnovu pravnog posla (pravni
osnov - iustus titulus) hipoteka se stie upisom u javnu knjigu ili na drugi
odgovarajui nain odreen zakonom.
2.3. SUDSKO ZALONO PRAVO
Sudsko zalono pravo moe biti prinudno ili sporazumno.
Prinudno sudsko zalono pravo na pokretnim stvarima poverilac stie
popisom stvari u postupku izvrenja, a ne predajom stvari kao kod rune za-
loge ili upisom u Registar zaloge za registarsku zalogu. Kad je popis izvren
u korist vie poverilaca, red prvenstva zalonog prava steenog popisom ili
zabelekom u zapisniku o popisu odreuje se prema danu kad je predlog za
izvrenje primljen u sudu, a ako su predlozi za izvrenje primljeni istog dana,
njihova zalona prava imaju isti red prvenstva.
Sporazumno sudsko zalono pravo na nepokretnim i pokretnim stvari-
ma zasniva se ugovorom stranaka da zalonim pravom obezbede odreeno
potraivanje. Ugovor stranaka u zapisnik unosi sud. Zapisnik o sporazumu
strana o zasnivanju hipoteke ili rune zaloge ima snagu sudskog poravnan-
ja. Sudsko poravnanje se po pravnim dejstvima izjednaava sa pravosnano
presuenom stvari.
Poverilac moe podneti nadlenom optinskom sudu predlog za izvrenje,
na osnovu sporazuma strana o postojanju novanog potraivanja, koji ima snagu
sudskog poravnanja. Sud moe odrediti izvrenje samo na osnovu izvrne is-
prave.
2.4. ZAKONSKO ZALONO PRAVO
Zakonsko zalono pravo stie se u trenutku kad su ispunjene pretpostavke
odreene zakonom. Shodno tome zakonsko zalono pravo na pokretnim
stvarima moe nastati bez predaje stvari u dravinu zalonom poveriocu i bez
upisa u Registar zaloge, a na nepokretnim stvarima bez upisa zalonog prava
u zemljini registar.
Zakonsko zalono pravo znaajno je za ugovore u privredi. Tako, za-
konsko zalono pravo ima: komisionar na stvarima koje su predmet ugov-
ora o komisionu dok se te stvari nalaze kod njega, trgovinski zastupnik radi
obezbeenja naplate svojih dospelih potraivanja nastalih u vezi sa ugovorom
na svotama koje je naplatio za nalogodavca itd.
III. NAELA ZALONOG PRAVA
1. Uopte
Neka naela su zajednika za runu zalogu, hipoteku i registarsku (mo-
bilijarnu) hipoteku. To su: naelo akcesornosti, naelo ocijelnosti, naelo
specijalnosti i naelo nedeljivosti. Naela deluju jednovremeno a imaju
razliiti domaaj zavisno od vrste zalonog prava.
2. Naelo akcesornosti
Naelo akcesornosti je obeleje zalonog prava da je sporedno (akcesor-
no) i zavisno od postojanja potraivanja poverioca kao samostalnog (glavnog)
prava - accessorium sequitur principali.
Postojanje i punovanost potraivanja kao glavnog prava direktno utie
na sudbinu zalonog prava. Samo ako je nastalo glavno potraivanje (oblig-
acija) moe, istovremeno s njim ili docnije, dok glavno potraivanje jo traje,
nastati i akcesorno potraivanje. Zalono pravo moe prestati i pre prestanka
glavnog potraivanja, ali ne i kasnije.
109
Ako je potraivanje poverioca nas-
talo iz nitavog ugovora nitavo je i zalono pravo. Ukoliko je potraivanje
poverioca nastalo iz ruljivog ugovora, punovanost zalonog prava zavisi
od okolnosti da li je ruljiv ugovor poniten u zakonom odreenom roku.
110

Ponitenje glavnog potraivanja obezbeenog zalogom dovodi do prestanka
zaloge kao akcesornog prava.
Suprotno naelu akcesornosti, zalono pravo se moe dati za obavezu
koja jo nije nastala (budua obaveza), obavezu ije je trajanje neizvesno i
oroenu obavezu.
78 PRIVREDNO PRAVO
Zalono pravo za buduu i uslovnu obavezu gasi se ako glavno potraivanje
ne nastane. Ako je potraivanje poverioca prestalo na bilo koji nain, prestaje
i zalono pravo i ne moe trajati due od glavnog potraivanja. Kad prestane
potraivanje ije je ispunjenje bilo obezbeeno zalogom, poverilac je duan
vratiti zaloenu stvar zalogodavcu osnosno brie se zalono pravo iz Registra
zaloge, na zahtev zalonog poverioca, dunika ili zalogodavca, kad to nije
isto lice. Zaloga se moe dati za zastarelo potraivanje i u tom sluaju proiz-
vodi dejstvo odricanja od zastarelosti.
3. Naelo ocijelnosti i njegovo ogranienje i iskljuenje
Naelo ocijelnosti je pravilo da se zaloni poverilac, kome zaloni
dunik nije o roku platio dug, moe naplatiti iz vrednosti zaloene stvari u
sudskom postupku. Zakon o hipoteci je iskljuio naelo ocijelnosti. Naime,
ako dunik ne plati dug o dospelosti, hipotekarni poverilac iz verodostojne
odnosno izvrne isprave (koje moraju imati zakonom odreenu sadrinu)
moe se namiriti vansudskim putem.
Naelo ocijelnosti se, meutim, primenjuje na runu zalogu i zalogu
na pokretnim stvarima koja nastaje upisom u registar. Odstupanje od naela
ocijelnosti za pokretne stvari predvieno je za ugovore u privredi. Poverilac
je, naime, ovlaen da, kad dunik o dospelosti ne namiri potraivanje, pris-
tupi prodaji zaloene stvari na javnoj prodaji, a da se prethodno ne obraa
sudu.
U zalonom pravu, kad su zaloene pokretne stvari ili prava, zabranjene
su u ugovoru o zalozi klauzule kojima bi se iskljuilo naelo ocijelnosti
(tzv. lex commissoria). Nitava odredba ugovora o zalozi pokretne stvari da
e zaloena stvar prei u svojinu poveriocu ako njegovo potraivanje ne bude
namireno o dospelosti, kao i odredba da e u tom sluaju poverilac moi, po
unapred odreenoj ceni, prodati zaloenu stvar ili je zadrati za sebe. Ali, ako
je u zalogu data stvar ija je cena propisana ugovarai se mogu sporazumeti
da e poverilac moi prodati zaloenu stvar po propisanoj ceni ili je po toj
ceni zadrati za sebe.
Naelo ocijelnosti iskljueno je Zakonom o hipoteci. Naime, ako dunik
ne isplati dug o dospelosti, hipotekarni poverilac iz verodostojne ili izvrne
isprave pokree i vodi vansudski postupak namirenja (v. l. 29 - 38. Zakona o
hipoteci).Naelo ocijelnosti
4. Naelo specijalnosti
Naelom specijalnosti (odreenosti) obeleava se svojstvo zalonog
prava da se njime obezbeuje odreeno potraivanje (tano navedeni iznos)
jednog poverioca i da moe nastati na stvari koja je odreena (a ne na svim
stvarima zalonog dunika).
Naelo specijalnosti podrazumeva i odreenost stvari i prava koje su
predmet zalonog prava. Sutina zalonog prava i jeste u izuzimanju zaloene
stvari iz sudbine preostale imovine dunika. Zalono pravo ne moe nastati na
celokupnoj imovini dunika ili uopteno odreenom delu imovine dunika.
Ono obezbeuje potraivanje nezavisno od injenice kako je ono nastalo i
kakav ima predmet. Iako se zaloga najee konstituie radi obezbeenja
novanih obligacija mogue je da se zalogom obezbede i nenovane obaveze
bez obzira na njihovu sadrinu: davanje, injenje, neinjenje ili trpljenje.
111
5. Naelo nedeljivosti
Naelo nedeljivosti je obeleje zalonog prava da zaloena stvar ili pravo
kao celina obezbeuje potraivanje kao celinu. Prema tome, zalono pravo je
nedeljivo s obzirom na potraivanje koje obezbeuje i s obzirom na predmet
zaloge bez obzira to su potraivanje i predmet zaloge ziki deljivi. Nedelji-
vost zalonog prava usvojena je u interesu obe ugovorne strane.
112
Potraivanje
zalonog poverioca obezbeeno je zalogom kao celina. Obezbeenje glavnog
potraivanja prostire se i na sporedna potraivanja. Smanjenje potraivanja
nema za posledicu smanjenje predmeta zaloge. Zaloena stvar, naime, u celini
obezbeuje potraivanje poverioca do potpunog namirenja tog potraivanja
bez obzira na kasniju podelu stvari. Od naela nedeljivosti postoje odstupanja.
Zaloena stvar se moe prodati i pre nego to je potraivanje dospelo. Tako,
kad se zaloena stvar kvari ili kad gubi vrednost te postoji opasnost da post-
ane nedovoljna za obezbeenje poverioevog potraivanja, sud moe na zahtev
zalogoprimca ili zalogodavca, a po sasluanju druge strane, odluiti da stvar
proda na javnoj prodaji, ili po berzanskoj ili trinoj ceni ako je ima, i da se
cena ili dovoljan deo cene poloi kod suda radi obezbeenjea zalogoprimevog
potraivanja.
80 PRIVREDNO PRAVO
IV. HIPOTEKA
(ZALONO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA)
1. POJAM
Hipoteka
113
je zalono pravo na nepokretnim stvarima koje ostaju u
dravini zalonog dunika. Ako hipotekarni dunik ni ispuni svoju obave-
zu po dospelosti, hipotekarni poverilac moe namiriti svoje potraivanje iz
vrednosti zaloene nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku
(obini, hirograferni poverioci), kao i pre poverilaca koji su hipoteku na njoj
stekli posle njega, bez obzira na promenu vlasnika optereene nepokretnos-
ti.
114
Za razliku od rune zaloge kod koje se objekat zaloge (pokretna stvar)
predaje u dravinu zalogoprimcu zaloena nepokretnost ostaje u dravini
zalonog dunika to mu omoguava korienje stvari. Iako zaloni poverilac
nema neposrednu pravnu vlast na stvari, hipoteka je stvarno pravo.
115
Imalac hipoteke ima apsolutno pravo koje deluje erga omnes.
2. NAPUTANJE NAELA OFICIJELNOSTI
Zakon o hipoteci naputa do sada vladajue naelo - naelo ocijelnosti
po kome se zaloni poverilac, kome zaloni dunik nije o roku platio dug,
mogao naplatiti iz vrednosti zaloene stvari u sudskom postupku. Osnovni
nain namirenja hipotekarnog poverioca je vansudski, ali Zakon ne iskljuuje
sudsko namirenje hipotekarnog poverioca.
3. PREDMET HIPOTEKE
3.1. Pojam
Predmet hipoteke su nepokretnosti. Najznaajnija nepokretnost je
zemljite. Nepokretnosti su i pokretne stvari koje su trajno spojene sa
zemljitem: graenjem objekta, njegovom rekonstrukcijom, dogradnjom,
adaptacijom ili sanacijom,
2
sejanjem i saenjem. Svojstvo nepokretnosti
imaju i odreene pokretne stvari koji slue nepokretnosti. Sve nepokretnosti,
meutim, ne mogu biti optereene hipotekom.
2 Vidi denicije pojmova: objekta, graenja, rekonstrukcije, dogradnje, adaptacije i sanacije
u lanu 2. ta. 22 - 29. Zakona o planiranju i izgradnji.
3.2. Nepokretnosti koje mogu biti predmet hipoteke
3.2.1. Uopte
Hipotekom se, po pravilu, mogu opteretiti nepokretnosti koje su u prome-
tu. Zakon o hipoteci predvia da i neke stvari koje nisu u prometu mogu biti
predmet hipoteke. Predmet hipoteke mogu biti: 1) nepokretna stvar (pravo
svojine na zemljitu, graevinskom objektu i sl.); 2) deo nepokretne stvari,
u skladu sa odlukom o deobi; 3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari; 4)
poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje
sadri pravo raspolaganja (stan, poslovne prostorije, garaa, garano mesto i
dr.); 5) pravo na zemljitu koje sadri ovlaenje slobodnog pravnog raspo-
laganja, a naroito pravo graenja, pravo pree gradnje, ili raspolaganja u
dravnoj, odnosno drutvenoj svojini; 6) objekat u izgradnji, kao i poseban
deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaa, i dr.), bez obzira da
li je ve izgraen, pod uslovom da je izdato pravnosnano odobrenje za grad-
nju u skladu sa zakonom kojim se ureuje izgradnja objekata..
Dozvoljeno je zasnovati hipoteku na nepokretnim stvarima u drutvenoj
svojini na kojima pravo raspolaganja ima jedno drutveno pravno lice u korist
drugog drutvenog pravnog lica. Mogu se hipotekarno zalagati i nepokret-
nosti u drutvenoj svojini, koje su u prometu, radi obezbeenja novanog
potraivanja, bez ogranienja. Izmeu javnih preduzea, koja za osnovicu
imaju dravnu svojinu u prometu, dozvoljeno je danas zasnivati hipoteku na
nepokretnosti u dravnoj svojini.
3.2.2. Hipoteka na zemljinoknjinom telu, na zemljitu u
susvojini, zajednikoj svojini ili etanoj svojini
Nije punovano optereenje hipotekom samo dela stvari, bez prethodne
deobe cepanja i izdvajanja iz zemljinoknjinog tela realnog dela koji e
biti predmet hipoteke.
Zemljinoknjino telo obuhvata jednu ili vie zemljinoknjinih parce-
la sa trajnim objektima koji se na njima. Jedno zemljinoknjino telo moe
obuhvatati samo zemljita koja se nalaze u istoj katastarskoj optini i up-
isuje se u poseban zemljino knjini uloak. Da bi se hipotekom opteretila
jedna ili vie zemljinoknjinih parcela, ali ne sve iz zemljinoknjinog tela,
moraju se prethodno izdvojiti iz zemljinoknjinog tela (na osnovu ugovora
o deobi ili odluke suda o deobi) i upisati u novi zemljino knjini uloak.
Realni deo nepokretnosti moe se opteretiti samo ako se taj deo realno ot-
82 PRIVREDNO PRAVO
cepi od postojeeg zemljinoknjinog tela i formira nova katastarska parcela.
Nova parcela e se upisati u novi zemljinoknjini uloak i inie posebno
zemljinoknjino telo.
Hipoteka moe nastati i na suvlasnikom idealno odreenom delu
nepokretnosti. Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini
vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih suvlasnika, osim ako
se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna
saglasnost svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajednikoj svojini zasniva se samo
na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedniara (suprunici
konstituiu hipoteku na zajednikom stanu, naslednici u naslednikoj zajed-
nici, pre donoenja pravosnanog reenja o nasleivanju, hipotekom opterete
zemljite i porodinu kuu itd.).
Prilikom namirenja hipoteke ostali suvlasnici odnosno zajedniari imaju
pravo pree kupovine. Hipoteka se moe ustanoviti i na stanu ili poslovnoj
prostoriji koja je poseban deo zgrade.
3.2.3. Simultana (zajednika) hipoteka
Za obezbeenje jednog potraivanja hipoteka moe da optereti vie
nepokretnosti bez obzira da li pripadaju istom ili razliitim vlasnicima. U tom
sluaju poverilac moe potraivanje da naplati po svom savesnom izboru iz
vrednosti jedne ili vie nepokretnosti.
Simulatana hipoteka se najee zasniva ako jedna nepokretnost ima
manju vrednost od potraivanja poverioca, ali i iz drugih razloga (nepokretnost
u vreme zasnivanja hipoteke ima veu vrednost od potraivanja poverioca, ali
vrednost nepokretnosti pada ili poverilac zahteva dodatno obezbeenje itd.).
U zemljinim registrima, kod zajednike hipoteke, jedan zemljinoknjini
uloak se oznaava kao glavni, a ostali zemljino knjini uloci kao sporedni.
Hipotekarni poverilac se moe namiriti iz bilo kog zemljino knjinog tela,
iz vie njih ili svih, bez obzira da li je ono upisano u glavni ili sporedni
zemljino knjini uloak.
3.2.4. Prenoenje hipoteke (nadhipoteka i podhipoteka)
3.2.4.1. Cesija i nadhipoteka
Pravo potraivanja prema duniku hipotekovani poverilac moe ustupiti
treem licu - cesija. Sa potraivanjem prelazi na tree lice (prijemnika) i hipo-
teka kao sporedno pravo. Tree lice (prijemnik) stie hipoteku tek kad se ona
upie u zemljini registar (zemljine knjige ili katastar nepokretnosti). Nitav
je ugovor o prenosu hipoteke bez istovremenog prenoenja potraivanja kao
glavnog prava jer je protivan imperativnim propisima. Za prenos potraivanja
nije potreban pristanak dunika, ali je hipotekarni poverilac duan obavestiti
dunika o izvrenom ustupanju. Poverioevo potraivanje sa hipotekom (i
ostalim sporednim pravima) prelazi po samom zakonu na lice koje ispuni
obavezu umesto poverioca, ako ono ima u tome neki pravni interes (zakon-
ska subrogacija)
Hipoteka je sporeno (akcesorno pravo) zavisno od sudbine potraivanja
koje obezbeuje. Ona se, naime, moe preneti na drugog samo zajedno sa
prenosom potraivanja koje je tom hipotekom obezbeeno. Tada nastaje hipo-
teka na hipoteci (nadhipoteka). Naime, potraivanje obezbeeno hipotekom
moe se zaloiti na osnovu ugovora izmeu hipotekrnog poverioca i nadhipo-
tekarnog poverioca. Ugovor se zakljuuje u pisanoj formi, sa potpisima over-
enim u sudu, odnosno od drugog zakonom ovlaenog organa. Sadri izriitu
i bezuslovnu izjavu poverioca da se nadhipotekarni poverilac moe upisati u
tom svojstvu u registar nepokretnosti (clausula intabulandi).
Nadhipoteka se konano stie kao i hipoteka - upisom u zemljini registar.
Ona proizvodi pravno dejstvo prema treim licima od dana upisa u registar
nepokretnosti. Nezavisno od upisa u registar nepokretnosti ugovor izmeu
hipotekarnog poverioca i nadhipotekarnog poverioca proizvodi pravno dejst-
vo prema duniku od dana kada mu stigne pismeno obavetenje o zalaganju
potraivanja, od kada dunik obavezu moe ispuniti samo prema nathipotek-
arnom poveriocu ili po njegovom pismenom nalogu.
3.2.4.2. Preuzimanje duga
Dug prema hipotekarnom poveriocu moe da se prenese ugovorom o
preuzimanju duga obezbeenog hipotekom izmeu vlasnika i pribavioca
predmeta hipoteke, odnosno ugovorom izmeu vlasnika, pribavioca predmeta
hipoteke i dunika ako vlasnik nije hipotekarni dunik. Ugovor o preuziman-
ju duga zakljuuje se prilikom otuenja predmeta hipoteke, u vidu posebnog
ugovora ili u vidu odredbe, odnosno dela ugovora o otuenju predmeta hipo-
teke. On proizvodi pravna dejstva ako poverilac da svoj pristanak na preuzi-
manje u pisanom obliku .
84 PRIVREDNO PRAVO
3.2.4.3. Podhipoteka
Jedna nepokretnost se moe opteretiti hipotekama radi obezbeenja dva
ili vie potraivanja razliitih hipotekarnih poverilaca (podhipoteka). Kad na
istoj nepokretnosti postoji vie hipoteka, redosled hipoteka odreuje se prema
trenutku njihovog nastajanja (prema danu, asu i minutu, raunajui od mo-
menta prve upisane hipoteke) ako zakonom nije drukije odreeno. Shodno
tome, ako prestane da postoji hipoteka koja je prva nastala, na njeno mesto
dolazi druga hipoteka (ona koja je, posle prve, upisana u zemljini registar)
itd.
3.2.5. Domaaj hipoteke
Hipoteka se odnosi na celu nepokretnost na sve njene sastavne delove,
prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je ugovo-
rom o hipoteci drukije odreeno. Prirodni plodovi nastaju bez ulaganja ljud-
skog rada i ako su postojali u vreme nastanka hipoteke onu su sastavni deo
nepokretnosti i dele njegovu pravnu sudbinu. Hipoteka se odnosi i na indus-
trijske plodove (nastaju ulaganjem ljudskog rada) ako su postojali u vreme
nastanka hipoteke. Civilni plodovi (proizilaze iz nekog pravnog odnosa kao
to su kamata, zakupnina itd) koji bi kasnije nastali nisu sastavni deo pred-
meta hipoteke.
Hipoteka obuhvata i pripatke nepokretnosti ako su odreeni ugovorom
o hipoteci, ali ne i stvari u svojini treih lica. Pripaci nepokretnosti koji su
stekli to svojstvo posle nastanka hipoteke nisu predmet hipoteke. Naime, ne
pretpostavlja se da je dunik od momenta nastanka hipoteke imao nameru da
optereti i docnije pripatke jer oni nisu obuhvaeni ugovorom. Docnije nas-
tali pripaci su predmet hipoteke samo ako su strane to predvidele ugovorom.
Ukoliko strane to nisu predvidele ugovorom, vlasnik moe izdvojiti pripa-
dak tako da on postane samostalna stvar. Nepokretnosti po nameni (to su po
prirodi pokretne stvari u funkciji nepokretnosti) su sastavni deo samostalne
nepokretnosti, dele njenu pravnu sudbinu i konstituisana hipoteka na samo-
stalnu nepokretnost prostire se i na njih.
Poboljanja i poveanja vrednosti nepokretnosti do kojih je dolo posle
zasnivanja hipoteke, takoe, ine predmet hipoteke.
Brodovi i vazduhoplovi, iako po prirodi pokretne stvari, u stvarnom pra-
vu se smatraju nepokretnostima i na njima se moe konstituisati hipoteka.
3.3. Nepokretnosti koje ne mogu biti predmet hipoteke
Predmet zalonog prava ne mogu biti nepokretnosti koje nisu u prometu.
One se u izvrnom sudskom postupku ne mogu unoviti. Predmet izvrenja, a
ni hipoteke ne mogu biti objekti za potrebe odbrane, dravne i javne bezbed-
nosti. Ne moe biti predmet izvrenja, a ni hipoteke, poljoprivredno zemljite
zemljoradnika u povrini do 10 ari, izuzev kad je novano potraivanje
obezbeeno ugovornim zalonim pravom na nepokretnostima (hipotekom).
Pravo stvarne slubenosti ne moe biti predmet hipoteke. Nije u prometu
pravo plodouivanja (ususfructus) kao lina slubenost, jer je strogo line
prirode. Titular prava line slubenosti, stoga, ne moe nepokretnosti koje
koristi opteretiti hipotekom ne samo zbog prirode linih slubenosti nego i
zbog toga to nije vlasnik nepokretnosti koje koristi.
4. STICANJE HIPOTEKE
4.1. Uopte
Hipoteka je stvarno pravo na nepokretnosti i stie se upisom u zemljini
registar (modus acquirendi) ako za to postoji odgovarajui pravni osnov (ius-
tus titulus).
Pravni osnovi nastanka hipoteke su: ugovor ili sudsko poravnanje (ugov-
orna hipoteka); 2) zalona izjava (jednostrana hipoteka); 3) zakon (zakonska
hipoteka); 4) sudska odluka (sudska hipoteka). Pravila o ugovornoj hipoteci
shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako
je zakonom drukije propisano (lan 8. Zakona o hipoteci).
4.2. Ugovor o hipoteci
4.2.1. Uopte
U najiroj primeni je ugovorna hipoteka. Ugovor o hipoteci je ugovor
izmeu vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje, ako dug ne bude isplaen o dospelosti, da poverilac naplati svoje
obezbeeno potraivanje iz vrednosti te nepokretnosti, na nain propisan za-
konom.
86 PRIVREDNO PRAVO
Ugovor o hipoteci moe da zakljui vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo
raspolaganja, kao i investitor i kupac objekta u izgradnji ili posebnog dela
objekta u izgradnji.
4.2.2. Forma i bitni sastojci ugovora
Ugovor o hipoteci zakljuuje se u pismenoj formi, sa potpisima over-
enim u sudu ili kod drugog zakonom ovlaenog organa za overu potpisa na
aktima o prometu nepokretnosti (l. 9. i 10. Zakona o hipoteci). On moe da
bude samostalan ili deo ugovora koji ureuje potraivanje (ugovora o zajmu,
kreditu, prodaji s obronim otplatama cene i dr.) u vidu jedne ili vie odredaba
tih ugovora ili predstavljati docniji sporazum poverioca i dunika. Docniji
ugovor o hipoteci moe biti u sastavu nekog drugog ugovora. Kad je drugi
ugovor nitav vae odredbe o zalozi ako one nisu zahvaene nitavou.
Ugovor o hipoteci proizvodi dejstva ako sadri obavezne bitne sastojke
propisane Zakonom o hipoteci.
4.2.3. Lex commissoria i naknadni ugovor
Lex commissoria
3
oznaava odredbu u ugovoru o zalozi (o hipoteci) ko-
jom zaloni poverilac ugovara za sebe pravo da e, u sluaju neisplate duga
o dospelosti, svoje potraivanje namiriti sticanjem prava svojine na zaloenu
stvar ili da e tada poverilac po unapred odreenoj ceni moi prodati stvar,
zadrati je za sebe, ubirati sa nje plodove ili je iskoriavati na drugi nain.
Zakon o hipoteci predvia naknadno ugovaranje lex commissorie
izmeu hipotekarnog poverioca i vlasnika nepokretnosti, ali tek po dospe-
losti obezbeenog potraivanja. Vlasnik nepokretnosti ne mora biti dunik
(ako je vlasnik nepokretnosti, kao tree lice, pristalno da se njegova nepokret-
nost optereti hipotekom). U tom sluaju e poverilac bez odlaganja obavestiti
dunika o naknadnom ugovoru. Naknadni ugovor moe se zakljuiti samo
posle dospelosti obezbeenog potraivanja u pisanoj formi, sa potpisima
overenim u sudu, odnosno od strane drugog zakonom ovlaenog organa.
Ovim ugovorom se moe ugovoriti: 1) delimini ili potpuni prenos prava
svojine, odnosno drugog stvarnog prava na predmetu hipoteke, na poveri-
oca, umesto ispunjenja duga; i 2) svaki drugi posao kojim se postie brisanje
hipoteke sa nepokretnosti.
4.3. Jednostrana hipoteka
Jednostrana hipoteka nastaje na osnovu zalone izjave. Zalona izjava je
3 Lat. lex - zakon, sporazum i commissorius, od commito - predati, prepustiti, poveriti s
pouzdanjem v. Mirko Divkovi, Latinsko hrvatski rjenik, reprint izdanja iz 1900. god,
Zagreb, 1980, str. 209).
isprava sainjena od strane vlasnika, kojom se on jednostrano obavezuje, uko-
liko dug ne bude isplaen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeeno
potraivanje iz vrednosti te nepokretnosti, na nain propisan zakonom.
Zalona izjava se, kao i ugovor, sainjava u pisanoj formi, sa potpisima
overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlaenog organa za overu pot-
pisa na aktima o prometu nepokretnosti. Ona mora, osim toga, da sadri i
obavezne bitne sastojke propisane za ugovor o hipoteci.
5. Upis hipoteke
Upis u zemljini registar je kauzalan jer se zasniva na ugovoru o hipoteci,
jednostranoj hipoteci, nareenju zakona ili odluci suda (pravila o ugovornoj
hipoteci se shodno primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku,
osim ako je zakonom drukije propisano). Hipoteka ne moe nastati neza-
visno od tih osnova - apstraktno.
Upis hipoteke je konano sticanje prava.
Ugovor o hipoteci, jednostrana hipoteka i odluka suda je osnov za
uknjibu hipoteke u korist hipotekarnog poverioca samo ako sadre clausulu
intabulandi - odredbu kojom se dunik odnosno vlasnik nepokretnosti obave-
zuje da e dopustiti upis hipotekarnog prava u zemljini registar u korist hipo-
tekarnog poverioca. Tako, ako je upis hipoteke u zemljini registar izvren
na osnovu nitavog ugovora ili jednostrane hipoteke ili ruljivog ugovora
(jednostrane hipoteke) koji je u zakonom odreenom roku poniten, on ne
proizvodi pravna dejstva.
Ugovorna hipoteka e se upisati u registar nepokretnosti na zahtev: vlas-
nika nepokretnosti, dunika ili poverioca.
Upis ugovorne hipoteke objekta u izgradnji, kao i posebnog dela ob-
jekta u izgradnji vri se na sledei nain: 1) na zemljitu na kojem se objekat
gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u registar
nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgraenom objektu, odnosno poseb-
nom delu zgrade, po slubenoj dunosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni
deo objekta u izgradnji, i hipotekarni poverilac kupca moe da zahteva upis
hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po upisu
objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgraenom objektu,
odnosno posebnom delu zgrade, po slubenoj dunosti.
88 PRIVREDNO PRAVO
Rizik eventualnog ruenja nepropisno sagraenog objekta, na kome je
upisana hipoteka, snose vlasnik nepokretnosti, dunik i poverilac, u skladu sa
njihovim unutranjim odnosima.
Hipoteka se redovno stie u upisom u zemljini registar (zemljine knjige
ili katastar nepokretnosti), a u tapijskom sistemu intabulacijom. Na taj nain
se publikuje da je odreena nepokretnost optereena hipotekom, pa trea lica
ne mogu osnovano isticati da im ta injenica nije bila poznata.
4
Hipoteka se
ne moe stei prostom predajom nepokretnosti u dravinu poverioca.
U tapijskom sistemu nain sticanja (modus acquirendi) zalonog prava
na nepokretnosti je intabulacija.
6. Prava i obaveze vlasnika nepokretnosti
Vlasnik i posle nastanka hipoteke ima pravo da: 1) dri predmet hipo-
teke; 2) upotrebljava predmet hipoteke prema uobiajenoj nameni; 3) pribira
prirodne ili civilne plodove koje predmet hipoteke daje; 4) otui predmet
hipoteke i prenese pravo na pribavioca, u kom sluaju se ne menja nita u
dunikovoj obavezi i u obezbeenom potraivanju (lan 16. Zakona o hipo-
teci).
Vlasnik nepokretnosti je u obavezi da: 1) ziki ne menja predmet hipo-
teke (pregraivanje, dogradnja, ruenje, spajanje, deoba, i dr.) bez pismene
saglasnosti poverioca, koju poverilac nee odbiti da izda bez opravdanog
razloga; 2) uva i odrava predmet hipoteke kao dobar domain, odnosno
dobar privrednik, da ne bi svojim postupcima ili propustima umanjio vred-
nost nepokretnosti; 3) osigura predmet hipoteke od svih uobiajenih rizika
pre zakljuenja ugovora o hipoteci.
Poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, ukljuujui i ulazak u
nepokretnost bez obzira ko se u njoj nalazi (vlasnik, zakupac i dr.), radi kon-
trole odravanja ili iz drugih opravdanih razloga, ako je hipoteka zasnovana
na osnovu ugovora o hipoteci, odnosno zalone izjave.
Vlasnik, zakupac i svaki drugi neposredni dralac nepokretnosti duan je
da sarauje sa poveriocem u postupku prodaje, a naroito da omogui pristup
predmetu hipoteke (ulazak u stan i sl.), ako je hipoteka zasnovana na osnovu
ugovora o hipoteci, odnosno zalone izjave.
7. Prava i obaveze poverioca
4 U pravnoj literaturi se navodi da su Grci hipotekovana polja obeleavali malim stubo-
vima sa natpisom, a predstavljao je opomenu na obaveze prema poveriocu - Pavlovi, .,
op. cit., strana 6.
Poverilac ima pravo da zahteva da mu dunik prui dodatno obezbeenje
slinog stepena sigurnosti ako: 1) je zbog ponaanja, odnosno radnji vlasnika,
odnosno neposrednog draoca, vrednost predmeta hipoteke smanjena; ili 2)
zbog radnji koje vlasnik namerava da preduzme preti opasnost od smanjenja
vrednosti predmeta hipoteke. Ako je zbog ponaanja (radnji) vlasnika, odnos-
no neposrednog draoca (na primer: zakupca) vrednost predmeta hipoteke
smanjena, a dunik ne prui dodatno obezbeenje, poverilac ima pravo da
zahteva naplatu celog potraivanja iz vrednosti nepokretnosti bez odlaganja.
8. Izbor sredstva namirenja
Pravo poverioca na hipoteku ne ograniava ga da se obavezno namiri
na predmetu hipoteke. Ovo svoje pravo on moe a ne mora koristiti. Ako
poverilac namirenje zahteva na preostaloj imovini zalonog dunika imae
isti poloaj kao obini (hirograferni) poverioci, zbog ega postoji rizik da
svoje potraivanje ne naplati. Zaloni poverilac e se stoga, najee, opre-
deliti za namirenje na hipotekovanoj nepokretnosti.
Zakon o hipoteci hipotekarni poverilac moe da zahteva da svoje do-
spelo potraivanje namiri: 1) najpre iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti,
a zatim iz ostale imovine dunika; 2) istovremeno iz vrednosti hipotekovane
nepokretnosti i iz dunikove imovine; ili 3) najpre iz dunikove imovine, pa
tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti.
9. Vansudski postupak namirenja
Ako dunik ne isplati dug o dospelosti hipotekarni poverilac moe da
namiri svoje potraivanje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, bez obzira
u ijoj svojini ili dravini se ona nalazi u tom trenutku. Postupak namirenja
sprovodi se u skladu sa Zakonom o hipoteci, Zakonom o izvrnom postupku
- ZIP
5
, kao i zakonom koji ureuje prinudnu naplatu poreskih potraivanja na
nepokretnostima.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga
proizilazi.
Ako dunik ne isplati dug o dospelosti, hipotekarni poverilac iz ugovora
o hipoteci odnosno zalone izjave (koji imaju svojstvo izvrne isprave prema
lanu 15. stav 3. Zakona o hipoteci), poslae opomenu u pismenoj formi is-
5 Slubeni glasnik RS, broj 125/2004.
90 PRIVREDNO PRAVO
tovremeno duniku i vlasniku predmeta hipoteke (ako su razliita lica), ime
se pokree postupak vansudskog namirenja.
Ukoliko u roku od 30 dana od dana prijema prve opomene dunik ne
isplati dug, poverilac e duniku i vlasniku nepokretnosti uputiti opomenu
o prodaji nepokretnosti koja sadri elemente odreene lanom 30. Zakona o
hipoteci.
Poverilac e istovremeno poslati registru nepokretnosti zahtev da se
izvri zabeleba hipotekarne prodaje u korist poverioca.
Ako dunik ne isplati dug do dana pravosnanosti reenja o zabelebi
hipotekarne prodaje, a od dana izdavanja tog reenja proe rok od 30 dana,
poverilac na osnovu reenja moe pristupiti prodaji hipotekovane nepokret-
nosti putem aukcije ili neposredne pogodbe.
Pre pristupanja prodaji poverilac je duan da utvrdi orijentacionu trinu
vrednost nepokretnosti angaovanjem ovlaenog sudskog vetaka.
Poverilac moe sam organizovati aukcijsku prodaju nepokretnosti ili je
moe poveriti licu koje se time profesionalno bavi. Javni oglas o odravanju
aukcijske prodaje mora sadravati propisane elemente i biti na vidan nain
objavljen u dnevnom listu koji se prodaje u regionu u kome se nalazi hipo-
tekovana nepokretnost i to najmanje 45 dana pre zakazane prodaje.
Poetna cena na aukciji ne moe biti nia od 75% procenjene vrednosti.
Ako prva aukcija ne uspe, poetna cena na drugoj aukciji ne moe biti nia
od 60% od procenjene vrednosti. Poverilac i vlasnik, odnosno dunik mogu,
prilikom organizovanja aukcijske prodaje postii drugaiji sporazum.
Poverilac moe dati sopstvenu ponudu na aukciji.
Poverilac, na osnovu pravnosnanog reenja o zabelebi hipotekarne
prodaje, a po isteku roka od 30 dana od dana izdavanja reenja, moe u svoje
ime prodati nepokretnost neposrednom pogodbom, po ceni koja je priblina
trinoj. Trina cena je uobiajena cena koja se moe postii prodajom te
nepokretnosti u dobroj veri, u vreme hipotekarne prodaje. Poverilac moe
prodavati nepokretnost samostalno ili uz angaovanje advokata, odnosno
agencije za promet nepokretnosti.
10. Namirenje kad je predmet hipoteke objekat u izgradnji
Posebna pravila su odreena za namirenje hipoteke na objektu u izgrad-
nji. Prodaja radi namirenja vri se ustupanjem prava gradnje utvrenog
pravnosnanim odobrenjem za gradnju, uz naknadu, i prodajom stvari koje
su ugraene u objekat u izgradnji. lan 39. stav 2. Zakona o hipoteci prop-
isuje da: Organ koji je izdao odobrenje za gradnju, na zahtev kupca objekta
u izgradnji, izdae bez odlaganja kupcu istovetno odobrenje za gradnju na
njegovo ime i ponititi staro odobrenje za gradnju, a stav 3. istog zakona da:
U tom sluaju kupac po samom zakonu stupa u sva prava i obaveze prodavca
po osnovu odobrenja i pre izdavanja odobrenja kupcu.
Odredbe lana 39. stav 2. Zakona o hipoteci predviaju poseban sluaj
nitavosti reenja koji se ne uklapa u nitavost predvienu l. 257. i 258. ZUP
- a, a u suprotnosti je sa pravilima vanparninog odnosno izvrnog postupka,
to e u praksi izazvati nejasnoe.
11. Redosled namirenja
Kad je jedan predmet hipoteke zaloen nekolicini hipotekarnih poveri-
laca, redosled po kome se isplauju njihova potraivanja iz cene dobijene
prodajom predmeta hipoteke odreuje se prema danu, asu i minutu nastaja-
nja hipoteke (tzv. astronomsko raunanje vremena), raunajui od momenta
prve upisane hipoteke.
Poverilac e, u roku od sedam dana od dana naplate prodajne cene
nepokretnosti, sledeim redom namiriti: 1) trokove prodaje, ukljuujui
trokove i honorare treih lica;
2) potraivanje hipotekarnog poverioca; 3) potraivanje hipotekarnog
poverioca nieg reda ili drugog poverioca sa jednakim redom obezbeenja;
4) preostali iznos pripada duniku (lan 41. Zakona o hipoteci).
Ako je predmet hipoteke u steajnom postupku, poverilac ima razluno
pravo zasebnog namirenja iz vrednosti nepokretnosti.
11.1. Prestanak hipoteke
Hipoteka kao sporeno pravo deli sudbinu glavnog potraivanja. Shodno
tome, pravilo je da prestanak glavnog potraivanja povlai i prestanak hipo-
teke. Prestanak hipoteke ne nastupa trenutkom prestanka glavnog potraivanja
nego tek kad je ona ispisana iz zemljinog registra.
Potraivanje obezbeeno hipotekom moe prestati ispunjenjem (tj. kad
hipotekarni dunik plati potraivanje obezbeeno hipotekom), kompen-
zacijom otputanjem duga prenovom, nemogunou ispunjenja, ili smru
dunika ili poverioca ako je ugovor zakljuen zbog linih osobina obe ugov-
orne strane ili dunika. Protekom vremena zastarelosti hipoteka ne prestaje.
Hipotekarni poverilac, ije je potraivanje zastarelo, a obezbeeno je hipo-
92 PRIVREDNO PRAVO
tekom, moe namiriti samo iz optereene stvari ako je njegovo pravo upisano
u javnoj knjizi. Zastarela potraivanja kamata i drugih povremenih davanja
ne mogu se, meutim, namiriti ni iz optereene stvari .
Ako je hipoteka bila zasnovana radi obezbeenja uslovnog potraivanja
ili potraivanja koje traje do odreenog roka, neispunjenje uslova ili protek
roka dovodi do prestanka hipoteke.
11.2. Odricanje od hipoteke
Hipoteka moe prestati i nezavisno od postojanja (prestanka) glavnog
potraivanja. U sluaju da se hipotekarni poverilac odrekne hipoteke to ne
znai i odricanje od prava da trai ispunjenje glavnog potraivanja (lan 345.
ZOO). Prema odredbama lana 51. Zakona o hipoteci odricanje hipotekarnog
poverioca od hipoteke je jednostrana izjava volje poverioca. Ona mora biti
izraena u pisanom obliku sa potpisom poverioca koji je overen u sudu ili kod
kog drugog organa ovlaenog zakono. Na osnovu jednostrane izjave volje
poverioca o odricanju od hipoteke vlasnik moe zahtevati ispis hipoteke. Ako
je vlasnik podneo zahtev za ispis iz hipoteke saglasio se odricanjem od hipo-
teke i od tog momenta nastaje ugovor o odricanju od hipoteke.
11.3. Konfuzija i konsolidacija. Propast nepokretnosti
Konfuzija nastaje ako se u istom licu stekne svojstvo hipotekarnog pove-
rioca i hipotekarnog dunika.
Konsolidacija nastupa u kad se u istom licu sjedini svojstvo hipotekar-
nog poverioca i vlasnika hipotekovane nepokretnosti.
Hipoteka prestaje i potpunom propau nepokretnosti optereene
hipotekom (kua sruena u zemljotresu; klizite je unitilo hipotekovanu
nepokretnost). Ukoliko hipotekovana nepokretnost bude obnovljena (npr. na
temeljima sruene kue sagraena je nova) hipoteka se ponovo uspostavlja i
ponovni upis hipoteke vri se po samom zakonu. Hipoteka se svodi na preo-
stali deo ako predmet delimino propadne, a ispravka upisa vri se po samom
zakonu.
Pojedini pravni pisci smatraju da, ako se npr. za hipotekovanu sruenu
kuu dobije osigurana suma, nastaje po samom zakonu runa zaloga na
toj sumi. Sama predaja iznosa novca, meutim, ne stvara runu zalogu.
Na taj nain se ne moe konvertovati hipoteka u runu zalogu ako o tome
nije zakljuen novi, akcesorni ugovor o runoj zalozi za obezbeenje istog
potraivanja.
11.4. Prestanak hipoteke u optem interesu
Hipoteka prestaje i kad, na osnovu odluke dravnog organa, u optem
interesu (eksproprijacija i sl.), pravo vlasnika na predmetu hipoteke pree
na tree lice (novi vlasnik). Ispis hipoteke se vri na zahtev novog vlasnik
nepokretnosti.
11.5. Amortizacija
Hipoteka prestaje na osnovu pravosnane sudske odluke kojom se
utvruje amortizacija, u skladu sa zakonom, na predlog vlasnika, suvlasnika ili
titulara zajednike svojine, ako: je: a) proteklo dvadeset godina od dospelosti
obezbeenog potraivanja (stare hipoteke), b) upisani hipotekarni poverilac
vie ne postoji ili se ne moe pronai, ni njegovi naslednici (univerzalni suk-
cesori), ni lica koja su docnije upisana kao prijemnici (cesionari) potraivanja
obezbeenog hipotekom; c) za proteklo vreme upisani hipotekarni poverilac
nije zahtevao, niti primio isplatu ni glavnog potraivanja ni kamate niti je to
zahtevalo bilo koje ovlaeno lice upisano u registar nepokretnosti.
11.6. Prodaja predmeta hipoteke radi namirenja
Hipoteka prestaje i kad je izvrena prodaja predmeta hipoteke sa ciljem
da se hipotekarni poverilac namiri iz dobijene prodajne cene. .
11.7. Centralna evidencija hipoteka
Centralna evidencija hipoteka je centralna jedinstvena elektronska javna
baza podataka u koju se unose hipoteke upisane u nadleni registar nepokret-
nosti, radi pretraivanja i prikupljanja informacija o hipotekama.
Centralnu evidenciju hipoteka vodi Republiki geodetski zavod - kata-
star nepokretnosti, u skladu sa zakonom.
Katastar nepokretnosti, po slubenoj dunosti, obavlja: 1) unos hipoteka
upisanih u nadleni registar nepokretnosti; 2) unos drugih podataka o hipo-
tekama upisanim u nadleni registar nepokretnosti; 3) unos svake promene ili
brisanje navedenih podataka, koje su izvrene u nadlenom registru nepokret-
nosti.
Centralna evidencija hipoteka zasniva se na naelu javnosti (dostupna je
svim licima, bez ogranienja, radi pretraivanja ili prikupljanja informacija,
u svakom trenutku u okviru radnog vremena katastra nepokretnosti ili, putem
94 PRIVREDNO PRAVO
Interneta, i van radnog vremena, bez naknade).
V. PRAVO ZALOGE NA POKRETNIM STVARIMA
1. Pojam
Pravo zaloge na pokretnim stvarima je, takoe, stvarno pravo na tuoj
pokretnoj stvari. Najvei znaaj u pravnom ivotu ima zalono pravo koje
nastaje na osnovu ugovora. Ugovorno zalono pravo ima dve podvrste - runu
zalogu i hipoteku na pokretnoj stvari.
2. Predmet zaloge
Predmet zaloge moe biti bilo koja individualno odreena stvar na kojoj
postoji pravo svojine, a koja je u prometu. Predmet zalonog prava moe biti
i zbir pokretnih stvari kao to je roba u odreenom skladitu, ili prodavnici,
inventar koji slui za obavljanje privredne delatnosti i slino.
Stvari koje su izuzete iz prometa kao to su prirodna bogatstva i dobra u
optoj upotrebi
133
ne mogu biti predmet zalonog prava.
Predmet zaloge na pokretnoj stvari moe biti suvlasniki udeo stvari ili
zbira pokretnih stvari ili bilo koji idealni deo imovinskih prava.
Po pravilu, predmet rune zaloge je nepotrona stvar. Zaloiti se mogu
samo stvari koje imaju imovinsku vrednost pa se mogu unoviti. Tako, pred-
met zaloge ne mogu biti ni stvari koje imaju iskljuivo afekcionu vrednost za
vlasnika kao to su: lina pisma, isprave o identitetu itd.
134
Stvari van prometa ili u ogranienom prometu (ako to iskljuuje njihovo
unovenje po pravilima zalonog prava), ne mogu biti predmet zaloge jer se
ne mogu unoviti. Ne mogu se unoviti pokretne stvari koje se, po pravili-
ma izvrnog postupka, ne mogu izloiti prodaji zbog toga to su izuzete od
izvrenja ili ako je na tim stvarima ogranieno izvrenje.
135
Zalono pravo na pokretnoj stvari obuhvata sve pripatke i prirataje
te stvari, kao i plodove ako nisu odvojeni. Strane mogu ugovoriti posebno
zalono pravo na plodovima koji su odvojeni.
Predmet zaloge na pokretnoj stvari mogu biti postojee ili budue
pokretne stvari i prava sa kojima zalogodavac moe slobodno raspolagati to
je ve istaknuto u izlaganju o naelu akcesornosti.
Intelektualna svojina moe biti objekat registarskog zalonog prava,
s tim to se zaloga na tim pravima upisuje u registar zavoda nadlenog za
intelektualnu svojinu, i to: registar igova, registar patenata, registar mod-
ela, registar uzoraka i registar geografskih oznaka porekla (lan 14. stav 3.
ZZP).
136
Takoe, predmet zaloge moe biti pravo potraivanja zalogodavca
prema duniku i druga imovinska prava.
3. Runa zaloga (pignus)
3.1. POJAM
Zalono pravo na pokretnoj stvari najee se zasniva na osnovu ugov-
ora. Ugovor o zalozi pokretne stvari je ugovor kojim se dunik ili neko trei
(zalogodavac) obavezuje poveriocu (zalogoprimcu) da mu preda odreenu
pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine, da bi se pre ostalih poverilaca
mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraivanje ne bude isplaeno o
dospelosti, a poverilac se obavezuje da primeljenu stvar uva i po prestanku
svog potraivanja vrati neoteenu zalogodavcu.
Runa zaloga (pignus) se stie predajom pokretne stvari u dravinu pove-
rioca i postoji sve dok je poverilac njen dralac
3.2. UGOVOR O ZALOZI (CONTRACTUS PIGNERATICIUS).
POJAM I OSOBINE.
Ugovor o zalozi moe biti zakljuen istovremeno kad i glavni ugovor
(ugovor o kreditu, ugovor o zajmu, ugovor o prodaji s obronim otpaltama
cene) ili posle zakljuenja glavnog ugovora. Najee je ugovor o zalozi reg-
ulisan sa jednom ili vie odredaba glavnog ugovora.
Ugovorom o zalozi obavezuje se dunik ili neko tree lice (zalogodavac)
poveriocu (zalogoprimcu) da mu preda neku pokretnu stvar na kojoj postoji
neko pravo svojine, da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene
vrednosti, ako mu potraivanje ne bude isplaeno o dospelosti, a poverilac
se obavezuje da primljenu stvar uva i po prestanku svog potraivanja vrati
neoteenu zalogodavcu.
Ugovor o zalozi je akcesoran i neformalan.
Zaloga se moe dati za buduu, kao i za uslovnu obavezu. Zalogodavac
moe zakljuiti punovaan ugovor o zalozi ako ima sposobnost za raspolag-
anje stvarima koje daje u zalogu.
3.3. PRAVA I OBAVEZE STRANA IZ UGOVORA O ZALOZI
3.3.1. Prava i obaveze zalogodavca
96 PRIVREDNO PRAVO
Zalogodavac stie zalono pravo tek kada mu stvar koja je predmet
ugovora bude predata na nain predvien za predaju te stvari.
Ako je stvar ve zaloena drugome zalono pravo na toj stvari nastaje kad
zalogodavac obavesti poverioca kod koga se stvar nalazi o zakljuenju ugov-
ora o zalozi sa drugim poveriocem i naloi mu da po naplati svog potraivanja
stvar preda novom poveriocu (drugom zalogodavcu).
3.3.2.Prava i obaveze zalogoprimca
Osnovna obaveza zalogoprimca je da stvar koja mu je predata uva sa
panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina. Shodno tome, zal-
ogoprimac je duan preduzeti sve pravne i faktike radnje nune za ouvanje
svojstava i vrednosti stvari. Zalogoprimac koji nije postupao sa panjom do-
brog privrednika odnosno dobrog domaina odgovara za tetu koja je zbog
toga nastala na stvari.
Zaloni poverilac, po pravilu, nije ovlaen koristiti (upotrebljavati)
predmet zaloge niti je moe dati drugome na upotrebu (na primer, ugovorom
o posluzi, ugovorom o zakupu) ili zalogu (podzaloga). Poverilac i dunik
mogu ugovorom o zalozi predvideti da je zalogodavac ovlaen upotrebljava-
ti (koristiti) stvar, s obzirom da je pravilo o uzdravanju od upotrebe zaloene
stvari, dispozitivno. Neovlaeno upotrebljavanje zaloene stvari pootrava
zalogoprimevu odgovornost za tetu.
Zalogoprimac, po pravilu, ima neposrednu dravinu na stvari. Dravina
zalogoprimca je, meutim, nesamostalna jer zaloni dunik ima ovlaenje na
samostalnu i posrednu dravinu stvari.
137
Zaloni poverilac ne mora, meutim,
imati iskljuivu dravinu stvari koja je predmet zaloge. Zalogodavac moe
predati kao predmet zaloge suvlasniki deo stvari na kojoj zaloni poverilac
(zalogoprimac) stie sudravinu. Jedna stvar se moe vie puta zaloiti i u tom
sluaju samo prvi zalogoprimac ima neposrednu dravinu stvari, a ostali zal-
ogoprimci imaju posrednu dravinu. Zalogoprimac moe izgubiti neposrednu
dravinu, a zadrati posrednu, posredstvom nekog treeg lica. Naime, sud
moe odluiti, po zahtevu zalogodavca, da se zaloena stvar oduzme od za-
logoprimca i preda nekom treem licu da je dri za njega, ako zalogoprimac
postupa prema zaloenoj stvari protivno ugovoru i zakonu. Ako je dug nami-
ren zalogoprimac je u obavezi da stvar odmah vrati zalogodavcu.
Dravina predmeta zaloga obezbeuje poverioca da e se, u sluaju da
dunik dug ne plati u vreme dospelosti, naplatiti iz zaloene stvari.
Zalogoprimac je ovlaen da zahteva od zalogodavca drugu odgovarajuu
zalogu ako se pokae da zaloena stvar ima neki materijalni ili pravni
nedostatak, i da ne predstavlja dovoljno obezbeenje naplate potraivanja.
Zalogoprimac je ovlaen da se naplati iz vrednosti zaloenih stvari ako
dunik (zalogodavac) ne plati dug o dospelosti. U toj situaciji poverilac moe
zahtevati od suda odluku da se stvar proda na javnoj prodaji, ili po tekuoj
ceni, kad stvar ima berzansku ili trinu cenu. Kod ugovora o privredi poveri-
lac nije duan da se obraa sudu nego moe, pod odreenim uslovima, pristu-
piti prodaji zaloene stvari na javnoj prodaji.
Iz cene postignute prodajom zaloene stvari zalogoprimac ima pravo da
se naplati pre ostalih poverilaca i to: potraivanje, dunu kamatu, trokove
uinjene za ouvanje zaloene stvari, kao i trokove oko ostvarenja naplate
potraivanja. Ovo pravo prestaje prestankom njegove dravine, a ponovo
nastaje vraanjem dravine stvari.
3.4. PRENOENJE ZALONOG PRAVA
Zalono pravo je akcesorno i ne moe se samo, bez potraivanje iz samo-
stalnog ugovora, prenositi na tree lice. Ako je zaloni poverilac ugovorom o
ustupanju na treeg (prijemnika, novog poverioca) preneo svoje potraivanje
(cesija), sa potraivanjem prelaze na prijemnika sporedna prava ukljuujui
i zalogu. Na osnovu ugovoru o cesiji prijemnik (novi poverilac) stie prema
zalogodavcu (duniku) ista prava koja je ustupilac imao prema duniku do
ustupanja, a prestaje zualono pravo zalogoprimca. Ukoliko dunik ne plati
dug novom poveriocu u vreme dospelosti, prijemnik (novi zaloni poverilac)
moe zahtevati da se namiri iz vrednosti zaloene stvari.
Zalogoprimac nema pravo da zaloenu stvar preda dalje u zalogu (podz-
alogu), radi obezbeenja plaanja svog duga. Ako to uini bez dozvole za-
logodavca odgovara i za sluajnu propast ili oteenje stvari koja bi se do-
godila tom prilikom. Ukoliko je zalogodavac dozvolio zalonom poveriocu
da zaloenu stvar preda dalje u podzalogu, radi obezbeenja plaanja svog
duga, poverilac zalogoprimca (podzalogoprimac) stie na stvari neposrednu
dravinu. Zalogodavac je u obavezi da svoj dug isplati podzalogoprimcu. Ako
takva obaveza zalogodavca ne bi postojala moglo bi de desiti da zalogopri-
mac (kasnije, podzalogodavac) ne plati dug podzalogoprimcu, i da zbog toga
on ne vrati stvar podzalogdavcu.
138
3.5. PRESTANAK ZALONOG PRAVA
Zalono pravo prestaje apsolutno ako vie ne pripada ni jednom sub-
jektu, a relativno ako prestane za dotadanjeg imaoca ali pree na drugog
imaoca zalonog prava.
139
Zalono pravo prestaje kad zaloni poverilac
98 PRIVREDNO PRAVO
izgubi dravinu stvari.
Prestanak (samostalnog) ugovora ima za posledicu prestanak zalonog
prava. Ovo je najei nain prestanka zalonog prava. Potraivanje mora pr-
estati u potpunosti, ukljuujui i sporedna potraivanja (kamate, trokove itd).
Zalono pravo prestaje propau predmeta zaloge.
Vraanje zaloge zalogodavcu kojom je bilo obezbeeno ispunjenje
obaveze, ne znai poverioevo odricanje od prava da trai njeno ispunjenje.
Vraanjem zaloge zalogodavcu ne prestaje glavno potraivanje. Poverilac se,
meutim, vie ne moe naplatiti iz vrednosti zaloene stvari nego namirenje
moe zahtevati, kao hirograferni poverilac, na celokupnoj imovini dunika
koja nije izuzeta od izvrenja.
Zalono pravo prestaje ako uslov nije ispunjen i protekom odreenog
roka.
Zaloga prestaje i konsolidacijom - ako zalogoprimac postane vlasnik
zaloene stvari (na primer, nasleivanjem), a na predmetu zaloge ne postoje
zalona prava treih lica.
140
Zalono pravo prestaje u sluaju kad je prestalo postojati pravno lice
(izgubilo je pravnu sposobnost) iza koga nema univerzalnog sukcesora.
4. Registarsko zalono pravo
(hipoteka na pokretnoj stvari)
4.1. POJAM
Registarsko zalono pravo (hipoteka na pokretnoj stvari, mobilijarna
hipoteka) je pravo zaloge na pokretnim stvarima koja nastaje bez predaje
predmeta zaloge u dravinu zalonog poverioca (on nema pravo na dravinu
predmeta zaloge),
141
samim upisom zalonog prava u registar zaloge. Na isti
nain nastaje i zaloga na pravu potraivanja i drugim imovinskim pravima (na
primer, pravu intelektualne svojine). Nain sticanja zalonog prava (modus
acquirendi) na pokretnim stvarima i pravima je, prema tome, upis u registar
zaloge, poput sticanja hipoteke (koja za predmet ima nepokretne stvari). Za
razliku od rune zaloge, kod koje se publicitet postie predajom pokretne
stvari poveriocu, zalono pravo i publicitet na pokretnim stvarima ne postie
se predajom stvari poveriocu, nego upisom u registar zaloge, dok dravinu i
dalje zadrava dunik. Stvar (pravo) dunik i dalje ima u dravini pa je moe
koristiti i njome raspolagati. Korienje i raspolaganje stvari omoguava
duniku da stie prihode iz poslovanja i na taj nain povea izglede da uredno
otplati kredit.
142
Registar zaloge je elektronski registar zalonih prava pravnih i zikih
lica koga vodi organ uprave.
143
Vodi se u skladu sa naelima jedinstvenos-
ti, dostupnosti i javnosti. Registar zaloge je jedinstvena elektronska baza
podataka za teritoriju Republike Srbije. U centralnoj bazi podataka uvaju
se svi uneti podaci. Podaci iz Registra zaloge su javni i svako ima pravo
da zahtev pristup podacima upisanim u Registar zaloge, bez dokazivanja
pravnog interesa.
4.2. UGOVOR O ZALOZI
Zalono pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar zasniva se
na osnovu ugovora, a stie upisom u registar zaloge, osim ako nije drukije
odreeno zakonom. Da li e ovaj ugovor zakljuiti odluuju strane voene
autonomijom volje. Ugovor o zalozi zakljuuju zalogodavac i zalogoprimac.
Zalogodavac moe biti i tree lice koje prua obezbeenje za tui dug.
Ugovor o zalozi nastaje ako su strane postigle saglasnost: o objektu
zalonog prava, o potraivanju koje se obezbeuje zalonim pravom i da e
se pravo zalonog poverioca upisati u registar zalonog prava (bitni sastojci
ugovora). Ugovor mora biti zakljuen u pisanoj formi koja je odreena kao
bitan uslov njegove punovanosti.
4.3. POTRAIVANJE KOJE SE OBEZBEUJE.
Registarskom zalogom moe se obezbediti novano potraivanje u
domaoj ili stranoj valuti. Novano potraivanje obuhvata iznos glavnog
potraivanja, dunu kamatu i trokove, a moe biti budue i uslovno.
4.4. DEJSTVO UGOVORA O ZALOZI
Zakljuenjem ugovora o zalozi izmeu zalogodavca i zalogoprimca nas-
taju ovlaenja i obaveze. Zalogodavac je u obavezi da uva objekat zalonog
prava sa panjom dobrog domaina, odnosno dobrog privrednika i, shodno
tome, odrava predmet zalonog prava u ispravnom stanju i vri potrebne
opravke na njemu. Ugovorom o zalozi moe se predvideti i obaveza zalogo-
davca da osigura predmet zalonog prava.
Zalogodavac i posle upisa u registar zaloge ima pravo da dri objekat
zalonog prava, upotrebljava ga prema njegovoj uobiajenoj nameni i pri-
bira plodove ako objekat zalonog prava daje plodove. Zalogodavac gubi
dravinu, ako ne ispuni obavezu prema zalonom poveriocu.
4.4.1. Ovlaenje zalogodavca da raspolae objektom zaloge
Zalogodavac je ovlaen da objekat zalonog prava izda u zakup ili ga na
100 PRIVREDNO PRAVO
osnovu drugog ugovora preda na upotrebu i pribiranje plodova treim licima.
On moe otuiti objekat zalonog prava i preneti na njemu pravo svojine na
tree lice. Pribavilac stie pravo svojine optereeno upisanim zalonim pra-
vom. Ukoliko zalogodavac objekat zalonog prava prodaje u okviru svoje re-
dovne delatnosti, kupac stie pravo svojine bez tereta. Zalogodavac je duan
da, bez odlaganja, podnese zahtev radi upisa zalonog prava u registar zaloge
na teret novog vlasnika.
4.4.2. Dejstvo upisa u registar
Zaloni poverilac stie zalono pravo, po pravilu, upisom u registar za-
loge. Upis zalonog prava mogu zahtevati poverilac ili zalogodavac. Ako upis
zahteva poverilac potrebna je izriita pismena izjava zalogodavca da pristaje
da poverilac upie zalono pravo u registar zaloge. Poverilac koji je stekao
zalono pravo upisom u registar postaje zaloni poverilac. Od tog momenta on
se moe naplatiti iz vrednosti objekta zalonog prava pre ostalih poverilaca,
ako mu njegovo potraivanje ne bude isplaeno o dospelosti. Zalono pravo
poverioca deluje i prema treem licu koje je predmet zalonog prava pribavilo
od zalogodavca, kao i docnijim pribaviocima objekta zalonog prava (l. 5, 6.
i 15. ZZP).
4.5. NAMIRENJE NA OBJEKTU ZALOGE
Ako dunik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti, zaloni poverilac
stie dravinu po samom zakonu i pravo da iz vrednosti objekta zalonog
prava namiri svoje glavno potraivanje, dunu kamatu i trokove oko ostva-
renja naplate potraivanja. Postupak namirenja poinje kad zaloni poverilac
dostavi obavetenje preporuenim pismom duniku i zalogodavcu, kad to nije
isto lice, na adresu upisanu u Registar zaloge. Zaloni poverilac je duan
da zatrai da se u Registar zaloge upie da je zapoeo postupak namirenja.
Od dana dostavljanja obavetenja zalonog poverioca duniku i zalogodavcu
(kad to nije isto lice), zaloni poverilac stie pravo da objekat zalonog prava
uzme u dravinu i da se namiri iz vrednosti objekta zalonog prava.
Zaloni poverilac moe sudu podneti zahtev za donoenje reenja
o oduzimanju objekta zalonog prava od zalogodavca ili lica u ijoj se
dravini predmet zalonog prava nalazi i predaju tog predmeta zalonom
poveriocu u dravinu.
Ukoliko zalogodavac ima svojstvo pravnog lica ili zikog lica koje
se profesionalno bavi trgovinskom delatnou (trgovinsko drutvo, banka,
ustanova, preduzetnik itd.) ugovorom o zalozi moe se predvideti da zaloni
poverilac ima pravo da objekat zalonog prava proda na vansudskoj javnoj
prodaji, ako njegovo potraivanje ne bude namireno o dospelosti. U sluaju
da predmet zalonog prava nema trinu ili berzansku cenu, zaloni poveri-
lac ga moe prodati na nain na koji bi to uinio razuman i paljiv ovek,
uvajui interese dunika i zalogodavca, kad to nije isto lice.
Ako je zalogodavac ziko lice, koje ugovor o zalozi zakljui izvan ok-
vira trgovinske delatnosti, ugovorom o zalozi se ne moe unapred predvideti
da e objekat zalonog prava prei u svojinu zalonog poverioca ili da ga
poverilac moe prodati po unapred odreenoj ceni ili zadrati za sebe, ako
njegovo potraivanje nije namireno o dospelosti.
4.6. NAIN I REDOSLED NAMIRENJA.
PRESTANAK REGISTARSKE ZALOGE.
Posle upisa poetka namirenja u Registar zaloge zaloni poverilac moe
zahtevati sudsku prodaju - tj. da sud donese odluku da se objekat zalonog
prava proda na javnoj prodaji ili po tekuoj ceni, kad stvar ima trinu ili ber-
zansku cenu. Zaloni poverilac moe pristupiti vansudskoj javnoj prodaji ako
je takav nain predvien ugovorom o zalozi.
Zaloni poverilac ima pravo da iz cene postignute prodajom objekta
zalonog prava naplati svoje potraivanje pre ostalih poverilaca zalogodav-
ca. Ako je jedan objekat zalonog prava, putem upisa u Registar zaloge,
zaloen nekolicini poverilaca, red po kome se isplauju njihova potraivanja
iz vrednosti tog objekta, odreuju se prema trenutku upisa njihovih zalonih
prava u Registar zaloge.
Red prvenstva izmeu registarskog zalonog prava i zaloge (koja
nastaje predjom zaloene stvari u dravinu poveriocu) odreuje se prema
vremenu nastanka.
Zalono pravo prestaje brisanjem upisanog zalonog prava iz Registra
zaloge. Registarska zaloga se brie ako je: prestalo potraivanja koje ona
obezbeuje, propau stvari koja je objekat zaloge, prodajom objekta zalonog
prava, protekom roka, konfuzijom, konsolidacijom i odricanjem poverioca od
zalonog prava.
144
102 PRIVREDNO PRAVO
Glava trea
OSNOVNI POJMOVI OPTEG DELA
OBLIGACIONOG PRAVA
Odeljak prvi
UVOD
I. POJAM I DEOBA OBLIGACIONOG PRAVA
Obligaciono pravo je sistem pravnih normi kojima su regulisani obliga-
cioni odnosi (objektivno obligaciono pravo), odnosno nauna disciplina koja
prouava veze izmeu pravnih normi obligacionog prava.
Izraz obligaciono pravo ima koren u latinskoj rei obligo koja znai
privezati, obvezati, vezati, zaduiti.
145
Obligaciono pravo oznaava se i kao
obvezno pravo, trabeno pravo i dugovinsko pravo. Ovi izrazi su si-
nonimi i imaju u vidu iste pravne odnose. Iz objektivnog obligacionog prava
subjekti prava izvode subjektivno obligaciono pravo.
146
Obligaciono pravo se deli na opte i posebno obligaciono pravo. Posebni
deo obligacionog prava odreuje pojedine obligacione odnose (najznaajniji su
ugovori). Pravila posebnog dela obligacionog prava primenjuju se samo na od-
nose koje ona ureuje (pravila o prodaji se, u naelu, ne mogu primeniti na odnos
nastao zakljuenjem ugovora o poklonu, ali se na oba ugovora primenjuju poje-
dina pravila o ugovorima uopte sadrana u optem delu obligacionog prava).
II. POJAM OBLIGACIONGO ODNOSA
Obligacioni odnos je obligacija zasnovana izmeu poverioca i dunika
koja ovlauje poverioca da zahteva od dunika izvrenje obaveze, a obave-
zuje dunika da tu obavezu ispuni. Poverilac i dunik su strane u tom odnosu.
One su dune da izvre svoju obaveze i odgovorne su za njihovo ispunjenje.
III. IZVORI OBLIGACIJA
Izvori obligacija su relevantne injenice ili skupine injenica za koje ob-
jektivno pravo vezuje nastanak obligacionog odnosa. Ako se te injenice ili
skupine injenica steknu nastaje (izvire) obligacija. Izvor obligacija se razli-
kuje od izvora obligacionog prava u formalnom smislu - skupa pravnih normi
kojima su regulisane obligacije, objektivno pravo (najvaniji formalni izvori
prava su pisani - zakoni i podzakonski akti).
Pravne injenice (npr. izjava volje, prouzrokovanje tete, pravno neos-
novano obogaenje) se objedinjuju u celine (grupe, skupine) koje se odlikuju
zajednikim obelejima i na njih se primenjuju ista osnovna pravila.
147
ZOO u izvore obligacija ubraja: ugovor (l. 26 - 153); prouzrokovanje
tete (l. 154 - 209); sticanje bez osnova (l. 210 - 219); poslovodstvo bez
naloga (l. 220 - 225) i jednostrane izjave volje (javno obeanje nagrade i
izdavanje hartija od vrednosti l. 229 - 261), ali to mogu biti i neke druge
injenice.
Odeljak drugi
UGOVOR
I. POJAM, OSOBINE I ZNAAJ
Ugovor je saglasna izjava volje dva ili vie lica imovinskog karaktera,
radi zasnivanja, izmene ili prestanka obligacionog odnosa.
148
Ugovor uvek
predstavlja dvostrani pravni posao. Suprotno tome, u jednostranom pravnom
poslu postoji izjava volje samo jedne strane koja proizvodi obligaciona de-
jstva (npr. javno obeanje nagrade i izdavanje hartije od vrednosti).
Ugovor se, po pravilu, zasniva na naelima autonomije volje i konsensu-
alizma. Autonomija volje je mogunost da se zakljui ili ne zakljui ugovor,
da se izabere strana sa kojom e se ugovor zakljuiti te da se, u granicama
prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, on uredi po njihovoj volji.
Naelo konsensualizma izraava se u mogunosti strana da ugovor, u principu,
zakljue prostom saglasnou volja. Naime, zakljuenje ugovora ne podlee
nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukije odreeno, a volja za zakljuenje
ugovora se moe izjaviti reima, uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem
iz koga se sa sigurnou moe zakljuiti o njenom postojanju.
149
104 PRIVREDNO PRAVO
II. PODELA UGOVORA
Sloboda ugovaranja omoguava stranama zakljuivanje mnotva razliitih
ugovora - i onih koji nisu predvieni dispozitivnim zakonskim odredbama.
Pravna literatura klasikuje ugovore u grupe po odreenim kriterijumima.
Ova podela ima i praktini znaaj poto se posebna pravila u pogledu prava i
obaveza ugovornih strana primenjuju samo na odreenu grupu ugovora.
Prema odnosu prava i obaveza ugovori se dele na: jednostrano obavezne
i dvostrano obavezne, teretne i dobroine te na komutativne i aleatorne. Jed-
nostrano obavezni ugovori stvaraju jednu ili vie obaveza samo za jednu
ugovornu stranu. Obaveze nisu uzajamne nego jedna strana u ugovoru stie
prava (poverilac), a druga obaveze (dunik). Jednostrano obavezni ugovori
su npr.: ugovor o jemstvu, ugovor o poklonu,
150
ostava u kojoj nije ugovorena
naknada za ostavoprimca. I jednostrano obavezni ugovori su dvostrani pravni
poslovi poto su potrebne izjave volje obe ugovorne strane za njihovo zas-
nivanje.
Dvostrano obavezni ugovori stvaraju uzajamne obaveze tako da obe
ugovorne strane stiu i prava i obaveze. Tako se u ugovoru o prodaji obav-
ezuje prodavac da preda stvar koju prodaje kupcu da na njoj stekne pravo svo-
jine, a kupac se obavezuje da plati cenu. U zasnivanju dvostrano obaveznih
ugovora strane polaze od naela jednake vrednosti davanja, dok u jednostrano
obaveznom ugovoru samo jedna strana je dunik, a druga poverilac.
U teretnom ugovoru (oneroznom, ugovoru s naknadom) ugovorna strana
za prestaciju koju prima daje odgovarajuu naknadu. U dobroinom ugovoru
(lukrativni, besplatni, bez naknade) jedna ugovorna strana ne daje nikakvu
naknadu za prestacije koje prima od druge ugovorne strane. Svi dvostrano
obavezni ugovori su istovremeno i teretni, ali svaki jednostrano obavezni
ugovor nije besteretan. Ugovor o posluzi i ostavi bez naknade su, takoe,
dobroini dok su ugovori: o delu, o prodaji, o razmeni, zakupu itd. teretni.
Ako je u trenutku zakljuenja ugovora izvestan odnos i visina obaveza
i prava odnosno obaveze jedne strane u dobroinom ugovoru, ugovor je ko-
mutativan. U kategoriju komutativnih ugovora svrstava se najvei broj teret-
nih ugovora (ugovor o prodaji, zameni, delu, zakupu, zajmu s kamatom itd.).
U aleatornim ugovorima u trenutku zakljuenja za obe ili jednu ugovornu
stranu nisu poznata prava i obaveze, njihov odnos ili visina, nego to zavisi
od neke neizvesne okolnosti. Ugovorna strana iz aleatornog ugovora ne moe
uspeno zahtevati ponitenje ugovora i u sluaju da iz takvog ugovora ne ost-
vari oekivanu prestaciju, poto su se strane unapred sporazumele na nejednak
odnos prestacija ili da jedna strana iz ugovora ne dobije nita, a druga sve to
je predmet ugovora.
S obzirom na formu zakljuenja ugovori se dele na formalne i neformalne.
U formalnim ugovorima relevantna je volja za zakljuenje ugovora samo ako je
izraena u formi propisanoj zakonom ili predvienoj voljom ugovornih strana.
Saglasnost o bitnim elementima ugovora mora biti izraena u odreenoj formi.
Neformalni ili konsensualni ugovori zakljuuju se prostom saglasnou
volja. Ugovor je zakljuen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sas-
tojcima ugovora.
Prema duini trajanja prestacije ugovori se dele na ugovore sa trenut-
nim izvrenjem i ugovore sa trajnim izvrenjem obaveza. Ugovori sa trenut-
nim izvrenjem obaveza se izvravaju u jednom trenutku, poto se obaveze iz
ugovora sastoje iz jednog (po pravilu, nedeljivog) akta injenja, neinjenja ili
proputanja. To su npr: prodaja za gotovo, ugovor o razmeni ako se istovre-
meno izvravaju. Ugovori sa trajnim prestacijama se izvravaju u vremenu
(roku) sa vie akata injenja, neinjenja ili proputanja. Ugovori o zakupu, o
osiguranju, itd, su, po prirodi stvari, ugovori kod kojih se zasnovane obaveze
mogu izvriti samo u odreenom vremenskom periodu. Brojni su ugovori
sa trajnim izvrenjem obaveza, koji se izvravaju u odreenom vremenskom
periodu, ponavljanjem prestacija (npr. plaanje zakupnine u ugovoru o za-
kupu) i prestaju tek sa ispunjenjem poslednje prestacije.
S obzirom na sadraj i nain zakljuenja ugovori se mogu grupisati na:
ugovore sa sporazumno odreenom sadrinom i ugovore po pristupu; kolek-
tivne i individualne ugovore i generalne i specijalne (posebne). U ugovorima
sa sporazumno odreenom sadrinom ugovorne strane svojom voljom, nakon
prethodnog pregovaranja o bitnim elementima ugovora, sporazumno odreuju
sadrinu ugovora i kada je on imenovan i ureen propisima. U ugovorima po
pristupu jedna ugovorna strana ili tree lice unapred odreuje sadrinu ugovora
i on ne nastaje nakon prethodnog pregovaranja o bitnim elementima ugovora, a
druga strana moe samo pristupiti tako uinjenoj ponudi ili od nje odustati.
Kolektivni ugovor jedna ili obe ugovorne strane zakljuuju u ime i za
raun lica koja sainjavaju odreenu grupu (asocijaciju, kolektiv, preduzee,
drutvo). Ugovor ne vee samo ugovorne strane nego i pripadnike grupe koju je
reprezentovala ugovorna strana i nezavisno da li su oni uestvovali i bili pred-
stavljeni u vreme zakljuenja ugovora. U praksi se zakljuuju i kolektivni ugov-
ori o osiguranju ivota, o osiguranju poljoprivrednih proizvoda kooperanata
izmeu poljoprivredne zadruge i osiguravajueg fonda, a takav karakter ima
i prinudno poravnanje poverilaca poto on proizvodi dejstvo za sve poverioce
istog dunika i one koji su glasali protiv poravnanja, ali su ostali u manjini.
106 PRIVREDNO PRAVO
Individaualni ugovor zakljuuju dve ugovorne strane neposredno (bez
obzira da li su pravna ili zika lica) i dejstvo ugovora se protee na njih, a
ne na trea lica koja nisu uestvovala u njegovom zakljuenju. Kolektivnim
ugovorom se odreuje sadrina buduih individualnih ugovora, pa je ova
podela znaajna kod ocene dejstva i punovanosti ugovora. Naime, odredbe
individualnog ugovora ne mogu biti u suprotnosti sa kolektivnim ugovorom
koji ima snagu propisa.
151
Generalni (optim, okvirnim) ugovorom ugovorne strane ureuju samo
opte obaveze iz ugovora. Prestacije iz glavnog ugovora, koji je najee tra-
jan, prostiru se na svo vreme trajanja obligacionog odnosa izmeu stranaka.
Specijalnim (individualnim, posebnim) ugovorom se konkretizuju (preciziraju)
prava i obaveze ugovornih strana. Specijalni ugovor ne moe biti u suprotnosti
sa generalnim ugovorom. Najee se zakljuuje generalni ugovor o graenju
objekta, ako izgradnja traje due vremena (npr. nekoliko godina) i moe se os-
tvariti u odreenim fazama, a specijalnim ugovorom se odreuju radovi koji e
se izvesti u kraem vremenskom periodu (od 6 meseci ili jednu godinu).
Na osnovu karaktera prestacije ugovori se mogu podeliti na proste (jed-
nostavne) i sloene (meovite). Prosti (jednostavni) ugovori sastoje se od el-
emenata karakteristinih za sadrinu samo jednog ugovora (npr. o posluzi,
delu, prodaji, zakupu). Sloeni (meoviti) ugovori se sastoje od vie razliitih
prostih ugovora koji zajedno ine jednu celinu, jedan novi ugovor (npr. ugov-
or o ugostiteljskim uslugama).
Prema obavezi da se zakljui drugi ugovor ugovori se mogu podeliti na
preliminarne ugovore (predugovore) i glavne ugovore. Predugovor (prelimi-
narni ugovor) je ugovor kojim se jedna ili obe strane obavezuju da zakljue
drugi, glavni ugovor. Glavni ugovor je drugi ugovor na ije su se zakljuenje
obavezale strane u predugovoru. Propisi o formi glavnog ugovora vae i za
predugovor ako je propisana forma uslov punovanosti ugovora.
Kada je kriterijum podele zakonsko regulisanje ugovori se mogu kla-
sikovati na imenovane i neimenovane. Imenovani ugovori su esti u praksi
zbog ega je odreena njihova pravna priroda i bitna sadrina imperativnim
ili dispozitivnim odredbama zakona. Veliki broj imenovanih ugovora regulie
ZOO (prodaja, razmena, zajam, zakup, itd.) ali i drugi zakonski tekstovi.
Tako je imenovan ugovor o doivotnom izdravanju (regulisan Zakonom
o nasleivanju), ugovor o autorskom delu itd. Neimenovani su ugovori ija
sadrina nije unapred odreena u zakonima kao tipina i imenovana. Oni nisu
esti u prometu, a imaju sadrinu i prirodu kakvu odrede ugovorne strane u
granicama svoje autonomije volja. Kada neimenovani ugovori postanu ei
zakonodavac ih, po pravilu, regulie i oni postanu imenovani ugovori. Za
punovanost imenovanog ugovora nije neophodno da strane reguliu sve od-
nose. Dovoljno je da se saglase sa bitnim elementima ugovora, i na njega se
primenjuju odgovarajue dispozitivne ili imperativne zakonske odredbe.
153
Prema zavisnosti jednog ugovora od drugog ugovori se mogu grupisati
na samostalne i akcesorne. Samostalni ugovori nastaju i proizvode dejstva
nezavisno od drugog ugovora. U praksi takvi ugovori dominiraju (npr. pro-
daja, zakup, ostava). Akcesorni ugovori zavise od nastanka, dejstva i pres-
tanka samostalnog ugovora. Bez prethodnog nastanka samostalnog ugovora
ne moe nastati ni akcesorni ugovor (stoga je npr. ugovor o ugovornoj ka-
zni, jemstvu i hipoteci zavisan od prethodnog nastanka nekog samostalnog
ugovora). Prestankom samostalnog prestaje i akcesorni ugovor (ako se ugasi
obaveza glavnog dunika gasi se i obaveza jemca itd).
III. ZAKLJUENJE UGOVORA
Zakljuenje ugovora je procedura postizanja saglasnosti volja strana da
bi nastao ugovor. Obligacioni ugovor kojim se zasniva, menja ili prestaje
obligacioni odnos, nastaje i proizvodi dejstva ukoliko su ostvarene opte pret-
postavke u pogledu saglasnosti volja, predmeta, pravne sposobnosti i osnova,
te posebne pretpostavke u odnosu na formu ugovora, uslova i davanja saglas-
nosti za zakljuenje ugovora.
154
1. Saglasnost volja
Saglasnost volja je prvi i najvaniji sastojak ugovora. Ugovor moe nas-
tati samo o onome o emu se se ugovorne strane sloile (usaglasile). Sadrina
ugovora je odreena voljom strana, a eventualno dispozitivnim zakonskim
odredbama. Saglasnost volja postoji samo kada su izjave volje ugovornih
strana punovane, a ne kada sadre nedostatke. Ne postoji saglasnost volja i
ugovor ne moe punovano nastati kad strane veruju da su saglasne, a u stvari
meu njima postoji nesporazum o prirodi ugovora ili o osnovu ili o predmetu
obaveze (lan 63. ZOO).
Ugovor je dvostrani pravni posao i da bi punovano nastao nuno je
uee volje i jedne i druge strane. Njihove volje, iako motivisane sopstvenim
interesima, proizvode dejstvo samo ako su uzajamne i podudarne. Da bi sa-
glasnost tih volja nastala, a na taj nain i ugovor, volje moraju biti ujedinjene
i usklaene. Najei nain postizanja saglasnosti volja se odigrava putem
ponude i njenog prihvatanja.
155
108 PRIVREDNO PRAVO
1.1. PONUDA
Ponuda je jednostrana i ozbiljna izjava volje jednog lica, koja sadri
sve bitne sastojke ugovora, upuena drugom licu da bi se njenim prihvatan-
jem mogao zakljuiti ugovor (lan 32. stav 1. ZOO). Predlog za zakljuenje
ugovora (ponuda) proizvodi dejstvo ukoliko sadri bitne sastojke ugovora
koga ponudilac namerava zakljuiti, bez obzira to je taj ugovor netano
oznaen.
156
Ne predstavlja ponudu izjava koja nije jasna odnosno kad sadri rezerve
u pogledu bitnih sastojaka ugovora. Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i dru-
gih obavetenja, kao i oglasi uinjeni putem tampe, letaka, radija, televizije
ili na koji drugi nain, ne predstavljaju ponudu za zakljuenje ugovora, nego
samo poziv da se uini ponuda pod objavljenim uslovima. Pravilo je da ponuda
mora biti ozbiljna i upuena odreenom licu. Znaaj ponude ima i predlog za
zakljuenje ugovora uinjen neodreenom broju lica koji sadri bitne sastojke
ugovora ijem je zakljuenju namenjen, ukoliko drukije ne proizilazi iz okol-
nosti sluaja. Izlaganje robe sa oznaenjem cene smatra se kao ponuda ukoliko
drukije ne proizilazi iz okolnosti sluaja ili obiaja. Ponuda se moe uiniti
prisutnom ili odsutnom licu, nekim od posrednih ili neposrednih naina izjav-
ljivanja volje i u bilo kojoj formi. Izuzetno, ponuda za zakljuenje ugovora za
koga zakon zahteva posebnu formu obavezuje ponudioca samo ako je uinjena
u toj formi.
Najvanije dejstvo ponude je da, ako bude prihvaena, zasnuje ugovor.
Ponuda uinjena i pre nego to je prihvaena, proizvodi dejstvo u odreenom
vremenskom periodu. Ponudilac je vezan ponudom izuzev ako je svoju obav-
ezu da odri ponudu iskljuio, ili ako to iskljuenje proizilazi iz okolnosti po-
sla. Ponudilac koji je vezan ponudom ne moe je opozvati. Izuzetno, ponuda
se moe opozvati samo ako je ponueni primio opoziv pre prijema ponude ili
istovremeno sa njom.
Kada je ponuda saoptena prisutnom licu, a u njoj nije odreen rok za
prihvatanje, smatra se odbijenom ako nije odmah prihvaena. Prisutno je lice
koje se nalazi u istoj prostoriji i takvoj blizini da moe skoro istovremeno,
odnosno naizmenino uiniti ponudu i izjaviti da je prihvata. Ponuda uinjena
telefonom, telefaksom, elektronskom potom ili slinim sredstvima komu-
niciranja koja uspostavljaju, uglavnom, istovremenu vezu izmeu ugovornih
strana, smatra se kao ponuda prisutnom licu. Ukoliko je u ponudi odreen rok
za njeno prihvatanje, bez obzira to su ugovorne strane prisutne ili se smatraju
prisutnim, ponuda obavezuje ponudioca do isteka tog roka.
157
Ako je ponudi-
lac u pismu ili telegramu odredio rok za prihvatanje, smatrae se da je taj rok
poeo tei od datuma oznaenog u pismu, odnosno od dana kada je telegram
predat poti. U sluaju da pismo nije datirano, rok za prihvatanje ponude tee
od dana kada je pismo predato poti.
Ponuda uinjena odsutnom licu, u kojoj nije odreen rok za prihvatanje,
vezuje ponudioca za vreme redovno potrebno da ponuda stigne ponuenome,
da je ovaj razmotri, o njoj odlui i da odgovor o prihvatanju stigne ponudio-
cu.
158
Ako je prihvatanje ponude uinjeno sa zadocnjenjem taj akt se smatra
kao nova ponuda od strane ponuenog.
1.2. PRIHVATANJE PONUDE
Prihvatanje ponude je izjava volje kojom se jedna strana saglaava sa
primljenom ponudom, a na osnovu koje nastaje ugovor. Znaaj prihvatan-
ja ponude ima samo izjava ponuenog koja je saglasna ponudi i ukoliko je
uinjena u roku odreenom za njen prihvat. Prihvatanje ponude proizvodi
dejstvo ako je uinjeno slobodno i ozbiljno od strane lica sposobnog za
zakljuenje tog ugovora, odnosno njegovog zastupnika. Relevantna je ako po
sadrini odgovara ponudi u pogledu bitnih sastojaka ugovora, poto ugovorne
strane sporedne sastojke ugovora mogu odrediti docnije, nakon zakljuenja
ugovora, a ako o njima sami ne postignu saglasnost, uredie ih sud.
Ako ponueni izjavi da prihvata ponudu, ali pod uslovom, rezervom i sl. i is-
tovremeno predloi da se ona u neemu izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu
odbio i da je sa svoje strane uinio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu.
Izjava o prihvatanju ponude moe se uiniti izriito (aktivnim ponaanjem),
reima napisanim ili izgovorenim ili odgovarajuim gestovima, konkludentnim
radnjama ili preutno, ali tako da po sadrini odgovara ponudi. Prihvatanje po-
nude ne mora biti izraeno u formi. Kad zakon propisuje posebnu formu ona obav-
ezuje ponuenog da je uini u toj formi. Ponueni moe aktivnim ponaanjem
izjaviti da prihvata ili ne prihvata uinjenu ponudu, ali ponueni moe i utati.
Pravilo je da utanje ponuenog ne znai prihvatanje ponude.
159
Ako bi ponueni
bio duan na svaku ponudu odgovoriti to bi ga s obzirom na mogui broj po-
nudilaca, esto izloilo visokim trokovima. Stoga nemaju dejstva odredbe u
ponudi da se utanje ponuenog ili neko drugo njegovo proputanje (npr. ako
ne odbije ponudu u odreenom roku, ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi
ugovor ne vrati u odreenom roku i sl.) smatra kao prihvatanje.
Izuzetno, pasivno ponaanje ponekad ima znaaj prihvatanja ponude.
Tako, kada je ponueni u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu
odreene robe, smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na tu robu,
ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio.
110 PRIVREDNO PRAVO
Lice koje se ponudilo drugom da izvrava njegove naloge za obavljanje
odreenih poslova, kao i lice u iju poslovnu delatnost spada vrenje takvih
naloga (npr. advokat) duno je da izvri dobijeni nalog ako ga nije odmah
odbilo. Ako takav nalog nije odbijen smatra se da je ugovor zakljuen u tre-
nutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponuenom.
Ponuda za zakljuenje ugovora obavezuje ponudioca do odreenog roka.
Zadocnelo prihvatanje nema dejstvo zakljuenja ugovora, nego se smatra kao
nova ponuda od strane ponuenog.
Izjava o prihvatanju ponude proizvodi dejstvo nastanka ugovora.
1.3. TRENUTAK ZAKLJUENJA UGOVORA
Trenutak zakljuenja ugovora je momenat u kome se smatra da su se strane
saglasile o bitnim sastojcima ugovora. Jedan ugovara, po pravilu, upuuje
drugom predlog za zakljuenje ugovora (ponudu). Ponuda mora sadrati sve bitne
sastojke ugovora tako da bi se njenim prihvatanjem mogao zakljuiti ugovor.
Ako je ponuda uinjena prisutnom licu ponueni je duan da se o ponudi
izjasni odmah ili u roku navedenom u ponudi. U sluaju da je ponuda i prih-
vatanje ponude uinjeno izmeu odsutnih lica ugovor je zakljuen u trenutku
kada je ponudilac primio izjavu ponuenog da prihvata ponudu.
Trenutak zakljuenja ugovora odreuje i mesto zakljuenja ugovora
izmeu odsutnih lica. Smatra se da je ugovor zakljuen u mestu u kome je
ponudilac imao svoje sedite, odnosno prebivalite u trenutku kada je uinio
ponudu. Kada ugovor zakljuuju ziki neposredno prisutna lica on nastaje u
mestu u kome su stranke postigle saglasnost volja.
1.4. PREDUGOVOR
Predugovor je ugovor kojim strane preuzimaju obavezu da e docnije
zakljuiti glavni ugovor, sa odreenim bitnim elementima. Ugovor o predu-
govoru obavezuje ako sadri bitne sastojke ugovora koje strane docnije ele
zakljuiti. Propisana forma glavnog ugovora vai i za predugovor, ako je pro-
pisana forma uslov punovanosti ugovora. Saglasnost o bitnim sastojcima
ugovora koji e docnije biti zakljuen je dovoljna da ugovor punovano nas-
tane. Strana koja u ostavljenom roku nije zakljuila glavni ugovor kri predu-
govor.
Osnovni nain prestanka obaveza iz predugovora je zakljuenje glavnog
ugovora, dobrovoljno ili po odluci suda. Obaveza na zakljuenje glavnog
ugovora moe prestati i protekom prekluzivnog roka od est meseci. Naime,
zakljuenje glavnog ugovora moe se zahtevati u roku od est meseci od isteka
roka predvienog za njegovo zakljuenje, a ako taj rok nije predvien, onda
od dana kad je prema prirodi posla i okolnostima ugovor trebalo da bude
zakljuen.
Predugovor prestaje i kada se, sve do roka predvienog za zakljuenje
glavnog ugovora, okolnosti od njegovog zakljuenja toliko izmene da ne bi
bio zakljuen da su takve okolnosti postojale u to vreme.
2. Predmet ugovora
Predmet ugovora su akti davanja, injenja, neinjenja ili trpljenja
(prestacije) koje jedna strana duguje drugoj, ono na ta se dunik obavezao
poveriocu. Zakljuenjem ugovora nastaje obligacioni odnos iji neposredni
predmet su navedene prestacije koje su i posredni predmet ugovora. Predmet
ugovora moe biti akt predaje stvari (dare), injenje (facere), neinjenje (non
facere) ili trpljenje (pati).
Izraz davanje (dare) oznaava obavezu dunika da poveriocu preda neku
stvar, ne samo sa ciljem prenoenja prava svojine - nego npr. davanja stvari na
upotrebu na osnovu ugovora o posluzi (u rimskom pravu izraz dare je oznaavo
samo prenoenje prava svojine ili slubenosti na poverioca). injenje (facere)
oznaava akte injenja, faktike ili pravne radnje dunika (u ugovoru o delu:
izrada ili opravka neke stvari). Neinjenje (non facere) je uzdravanje od
odreene radnje koju bi dunik, da nije zakljuio ugovor, mogao preduzimati
(npr. susedi se obaveu da nijedan od njih nee saditi ni sejati visoke kulture
uz meu kako time ne bi zaklanjali vidik ili pravili senke).
Iz ugovora moe proistei vie obaveza, a svaka obaveza ima posebna
predmet. Ugovor o delu ima za predmet obavljanje odreenog posla (iz-
rada ili opravka neke stvari ili izvrenje nekog zikog ili intelektualnog
rada i sl.), i plaanje naknade, a ugovor o prodaji predaju stvari i ispla-
tu cene. Jednostrano - obavezni ugovor (npr. ugovor o poklonu) ima za
predmet samo jednu obavezu - predaju poklonjene stvari. Predmet je bitna
pretpostavka postojanja svakog ugovora. Kada ne postoji predmet ugov-
or ne nastaje. Predmet punovanog ugovora mora biti mogu, doputen i
odreen odnosno odrediv. Ako je predmet obaveze nemogu, nedoputen,
neodreen ili neodrediv ugovor je nitav.
112 PRIVREDNO PRAVO
3. Osnov ugovora (kauza)
Osnov ugovora (kauza) je neposredni pravni cilj obavezivanja strane u
ugovoru. On je, sa gledita jedne strane, isti u istoj vrsti ugovora. U ugovoru
o prodaji neposredni pravni cilj obavezivanja kupca je sticanje prava svojine
na stvari, a prodavca na novcu. Za dobroine ugovore relevantna je namera
(motiv) da druga strana dobije neku korist, odnosno poklon (intentio liberalis,
animus donandi).
Svaka ugovorna obaveza mora imati doputen osnov. Osnov obaveze je
bitan uslov postojanja svakog ugovora i predstavlja razlog i cilj obavezivan-
ja jedne strane u ugovoru. Ugovor je nitav ako osnov (kauza) ne postoji.
Izuzetno, obaveza moe postojati i kad kauza nije vidljiva, jer se njeno posto-
janje pretpostavlja (apstraktni pravni poslovi).
U dvostrano-obaveznim ugovorima jedna ugovorna strana se obavezuje da
ispuni svoju obavezu u oekivanju ispunjenja obaveze druge strane. Razlog i cilj
obavezivanja prodavca u ugovoru o prodaji je sticanje svojine na odreenoj sumi
novca, a kupca prava svojine na kupljenoj stvari. Pravilo je da na punovanost
dvostrano - obaveznih ugovora ne utiu pobude zbog kojih je ugovor zakljuen.
Osnov (kauza) obaveza je bitan uslov punovanosti i dobroinih ugovora,
ali ima drukiju sadrinu. Osnov obavezivanja npr. poklonodavca je motiv-
isan namerom da poklonoprimcu prenese neko imovinsko pravo bez naknade
(animus donandi). Motiv je sastavni deo osnova dobroinog ugovora. Kada
je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovoraa da zakljui
ugovor i ako je to drugi ugovara znao ili morao znati, ugovor je nitav.
Osnov mora biti doputen. On je nedoputen ako je protivan prinudnim
propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima. Ugovor u kome ne postoji
osnov ili je nedoputen je nitav. Tako je bez osnova obavezivanje prodav-
ca da preda kupcu individualno odreenu stvar koja je u vreme zakljuenja
ugovora potpuno unitena i takav ugovor je bez dejstva.
4. Mane (nedostaci) volje
Mane (nedostaci) volje su nesaglasnost izjavljene i unutranje volje,
nedostatak volje, iako su spoljne, izjavljene volje podudarne.
160
Stvarna volja
se razlikuje od izjavljene ili uopte ne postoji volja za zasnivanje pravnog
posla.
161
Volja ima mane ako je izjavljena pod uticajem prinude, zablude ili pret-
nje. Ponitenje ugovora zbog mana volje moe zahtevati samo lice u ijem
je interesu ruljivost ustanovljena, u subjektivnom roku od jedne godine od
saznanja za razlog ruljivosti, odnosno od prestanka prinude, a u objektivnom
roku od tri godine od zakljuenja ugovora.
5. Forma ugovora
Za punovaan nastanak nekih ugovora strane moraju izjaviti volju u
odreenoj formi. Forma nije uslov nastanka svih ugovora. Naprotiv, pravilo
je da zakljuenje ugovora ne podlee nikakvoj formi, osim ako je zakonom
drukije odreeno. Volja za zakljuenje ugovora se, shodno ovom principu,
moe izjaviti reima, uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem iz koga se
sa sigurnou moe zakljuiti njeno postojanje.
Ugovor je formalan ako su strane po zakonu ili sporazumu obavezne
izjavu volje dati u odreenoj formi.
162
Na formu ugovora primenjuju se pravila izloena u temi Forma
pravnog posla.
6. Pojaanje ugovora
Ugovor se moe pojaati ugovaranjem primene odreenih pravnih
instituta kojima se obezbeuje izvrenje obaveze dunika u skladu sa
ugovorom. Strane su u ugovoru dune ispuniti svoju obavezu i odgovorne
su za njeno ispunjenje.
Dunik nekada ne ispunjava svoju obavezu, zadocni sa njenim ispun-
jenjem ili ugovor povredi na neki drugi nain. Poverilac u toj situaciji moe
zahtevati raskid ugovora (osim ako raskid ne nastaje po samom zakonu) ili
izvrenje ugovora. Zatitu svojih prava poverilac tada mora potraiti u suds-
kom postupku. Ali, i kada je donesena pravnosnana i izvrna sudska odluka
poverilac moe biti insolventan, tako da se ugovor ne moe izvriti ni prinud-
nim putem. Da bi se obezbedilo izvrenje ugovora strane predviaju stvarna i
lina sredstva obezbeenja (pojaanja) ugovora, polaganje avansa, proirenje
ugovorne odgovornosti, odricanje od prava na isticanje odreenih prigovora
ili ugovaranjem da e dva ili vie lica biti solidarni dunici itd.
Stvarna sredstva obezbeenja kao to su: hipoteka, zaloga, kaucija ili
kapara, ovlauju poverioca da stekne odreena stvarna prava na stvarima
dunika ili treeg lica ukoliko dunik ne ispuni svoju obavezu u zakonom
predvienom roku.
Lina sredstva obezbeenja (npr. jemstvo, ugovorna kazna, odustanica)
ovlauju poverioca, ako dunik ne ispuni obavezu, da od dunika ili treeg
lica zahteva ispunjenje te obaveze, odreenog novanog iznosa ili neke druge
materijalne koristi.
163
U pravnom ivotu se, pored hipoteke i zaloge na pokretnoj stvari, esto
ugovaraju kapara, ugovorna kazna i odustanica.
114 PRIVREDNO PRAVO
6.1. KAPARA
Kapara je akcesorni ugovor kojim se dunik obavezuje poveriocu da mu
kao znak da je zakljuen ugovor, i sa ciljem stvarnog obezbeenja ispunjen-
ja obaveze, preda iznos novca ili izvesnu koliinu drugih zamenljivih stvari
(odreenih po rodu).
164
Ugovor se smatra zakljuenim kad je kapara data, ako
nije to drugo ugovoreno. Shodno tome strane se mogu sporazumeti da je ugovor
zakljuen u momentu kada su ugovorne strane postigle saglasnost o bitnim sas-
tojcima ugovora ili u nekom trenutku koji sledi posle davanja kapare. Ugovor
o kapari je akcesoran i deli sudbinu glavnog. Stoga, ako nije punovaan glavni
ugovor ni ugovor o kapari nije punovaan. Ako je glavni ugovor formalan u
toj formi mora biti postignuta i saglasnost o kapari, a predmet kapare predat
poveriocu. Samo sporazum o kapari bez predaje iznosa kapare (s obzirom da
je to realan sporazum) je predugovor kojim jedna strana preuzima obavezu da
docnije zakljui drugi (glavni) ugovor. Punovaan je i usmeni ugovor o kapari
(iako je glavni ugovor formalan), ako je kasnije ispunjen (tj. kapara predata) i
tako konvalidiran.
Samostalni ugovor se smatra zakljuenim kada je kapara data ako nije
to drugo ugovoreno. U sluaju ispunjenja ugovora, kapara se mora vratiti ili
uraunati u ispunjenje obaveze.
Kada je za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu, dru-
ga strana ima pravo izbora: 1. zahtevati ispunjenje ugovora, ukoliko je to jo
mogue ili 2. traiti naknadu tete, a kaparu uraunati u naknadu ili je vratiti ili
3. zadovoljiti se primljenom kaparom. Ako je za neizvrenje ugovora odgovorna
strana koja je primila kaparu druga strana po svom izboru moe: 1. zahtevati
izvrenje ugovora, ako je to jo mogue ili 2. traiti naknadu tete i vraanje
kapare ili 3. traiti vraanje udvojene kapare. U oba sluaja, kad druga strana
zahteva izvrenje ugovora, ima pravo i na naknadu tete koju trpi zbog zadoc-
njenja.
Na zahev zainteresovane strane sud moe smanjiti preterano visoku kaparu.
6.2. UGOVORNA KAZNA
Ugovorna kazna (stipulatio poenae) je sporazum strana kojim se dunik
obavezuje da e poveriocu platiti odreeni novani iznos ili pribaviti neku
drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu, ili ako zadocni sa njen-
im ispunjenjem.
165
Ona se svrstava u lino sredstvo obezbeenja koje utie
na dunika da uredno ispuni poveriocu svoju obavezu i njome se moe obez-
bediti ispunjenje bilo koje obaveze, izuzev novanih obaveza, poto zbog
zadocnjenja u ispunjenju novane obaveze dunik duguje zateznu kamatu.
Ugovorna kazna ima i karakteristike naknade tete. Ako je teta koju je pover-
ilac pretrpeo vea od iznosa ugovorne kazne, on ima pravo zahtevati razliku
do potpune naknade tete. Sporazum o ugovornoj kazni mora biti ugovorena
u formi propisanoj za ugovor iz koga je nastala obaveza na ije se ispunjenje
odnosi.
Ako prestane samostalna obaveza, po pravilu, prestaje i ugovorna kazna.
Sporazum o ugovornoj kazni prestaje proizvoditi dejstvo ako je do neispun-
jenja ili zadocnjenja u ispunjenju dolo iz uzroka za koji dunik ne odgovara.
Visinu ugovorne kazne strane mogu odrediti u ukupnom iznosu (npr. 5000
dinara) u procentu (npr. za zadocnjenje due od mesec dana 15% od vrednosti
glavne obaveze) ili za svaki dan zadocnjenja (npr. 0,5% od vrednosti glavne
obaveze) ili na koji drugi nain, unapred pre nego to je dunik povredio svoje
obaveze iz ugovora.
166
Zbog toga se ona moe kasnije pokazati nesrazmerno
visoka s obzirom na znaaj i vrednost predmeta obaveze. U tom sluaju sud
e, na zahtev dunika, smanjiti iznos ugovorne kazne.
Pravo poverioca zavisi od sporazuma da li je kazna ugovorena za sluaj
neispunjenja ili zadocnjenja u ispunjenju obaveze. Ako ta drugo ne proizilazi
iz ugovora smatra se da je kazna ugovorna za sluaj da dunik zadocni sa
ispunjenjem. Ukoliko je kazna ugovorena za sluaj neispunjenja obaveze
poverilac je ovlaen zahtevati ispunjenje obaveze ili ugovornu kaznu. Na-
kon to se opredeli za jedno od ovih ovlaenja poverilac je duan da o tome
obavesti na siguran nain dunika s obzirom da je izbor nepoziv. Poverilac
koji je zahtevao isplatu ugovorne kazne, naime, gubi pravo da zahteva ispun-
jenje obaveze.
Za pojedine obligacije zakon propisuje obavezu dunika koji zadocni sa
ispunjenjem obaveze ili obavezu ne ispuni da plati odreenu naknadu pod na-
zivom penala, ugovorne kazne, naknade ili kojim drugim nazivom. Kada su
ugovorne strane, i pored toga, postigle sporazum o ugovornoj kazni, poveri-
lac nije ovlaen zahtevati i naknadu odreenu zakonom i ugovornu kaznu,
osim ako je to zakonom izriito dozvoljeno.
6.3. ODUSTANICA
Odustanica
167
je sporazum kojim se jedna ili svaka ugovorna strana
ovlauje da odustane od ugovora davanjem neke stvari.
168
Predmet odustan-
ice je najee novac, ali to moe biti bilo koje imovinsko pravo. Kad strana
u iju je korist ugovorena odustanica izjavi drugoj strani da e dati odus-
tanicu, ona vie ne moe zahtevati izvrenje ugovora, nego stie ovlaenje
na odustanak od ugovora, s tim to je duna dati odustanicu istovremeno s
116 PRIVREDNO PRAVO
izjavom o odustajanju od ugovora. Ako ugovorai nisu odredili rok do koga
ovlaena strana moe odustati od ugovora, ona to moe uiniti sve dok ne
protekne rok odreen za ispunjenje njene obaveze. Ovo pravo odustajanja
od ugovora prestaje i kad strana u iju je korist ugovoreno pone ispunjavati
svoje obaveze iz tog ugovora ili primiti ispunjenje od druge strane, jer je
takvim ponaanjem ovlaena strana nedvosmisleno izjavila volju da se nee
koristiti ovlaeenjem na odustanak od ugovora.
Pravilo da strana koja je dala kaparu ne moe odustati od ugovora
ostavljajui kaparu drugoj strani, odnosno to ne moe uiniti druga strana
vraanjem udvojene kapare. Strane uz kaparu mogu ugovoriti ovlaeenje na
odustanak od ugovora. U ovom sluaju kapara se smatra kao odustanica i svaka
strana moe odustati od ugovora. Ako od ugovora odustane strana koja je dala
kaparu gubi je, a ako odustane strana koja je kaparu primila, ona je udvojeno
vraa. Kao kapara u funkciji odustanice moe se dati izvestan iznos novca ili
koliina drugih zamenjivih stvari. Predmet takvog ugovora je ogranien, za
razliku od odustanice, s obzirom na pravilo o udvojenom vraanju kapare kao
odustanice od strane koja ju je primila. Kada predmet ugovora o kapari kao
odustanici ne bi bio sveden na iznos novca ili neku koliinu drugih zamenjivih
stvari, tada bi, u sluaju da je predmet kapare individualno odreena stvar,
nastali problemi prilikom vraanja udvojene kapare. S obzirom na funkciju
odustanice sud moe, na zahtev zainteresovane strane, smanjiti preterano vi-
soku odustanicu.
IV. DVOSTRANO OBAVEZNI UGOVORI
Dvostrano obavezni su oni ugovori koji za obe ugovorne strane stvaraju
ovlaenja i obaveze. Dvostrano obavezni su ugovori: o prodaji, o delu, o
razmeni, o zakupu, o graenju itd. U tim ugovorima nastaju uzajamna prava i
obaveze na obe strane. Svaka strana postaje i poverilac i dunik.
Nasuprot tome, jednostrano obavezni ugovori stvaraju za jednu (ali ne i
drugu) ugovornu stranu jednu ili vie obaveza koje, stoga, nisu uzajamne. U
tim ugovorima jedna strana je dunik, a druga poverilac. Tako su jednostra-
no obavezni: ugovor o poklonu kojim nije poklonoprimcu naloena nikakva
obaveza, prodajni nalog, ugovor o jemstvu, ugovor o ostavi koja ne predvia
nagradu ostavoprimcu i ugovor o posluzi.
Podela ugovora na jednostrano obavezne i dvostrano obavezne ima
praktini znaaj. U zasnivanju dvostrano obaveznih ugovora strane polaze od
naela jednake vrednosti uzajamnih davanja. Prigovor neispunjenja ugovora
je mogue isticati samo u dvostrano obaveznim ugovorima. Naime, u dvostra-
no obaveznim ugovorima nijedna strana nije duna isuniti svoju obavezu ako
druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu,
izuzev ako je to drugo ugovoreno ili zakonom odreeno, ili ako to drugo
proistie iz prirode posla.
Pravila o odgovornosti za materijalne i pravne nedostatke ispunjenja, o
raskidanju ugovora zbog neispunjenja, o raskidanju ili izmeni ugovora zbog
promenjenih okolnosti, nemogunosti ispunjenja, prekomernom oteenju,
zelenakom ugovoru i ustupanju ugovora mogu se primeniti samo na dvostra-
no obavezne ugovore. Na obaveze prenosioca u dvostranono obaveznom
ugovoru shodno se primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima
koje reguliu odgovornost prodavca za materijalne i pravne nedostatke, ako
za odreeni sluaj nije to drugo propisano.
1. Raskidanje ugovora zbog neispunjenja
Raskidanje ugovora zbog neispunjenja je jednostrana izjava volje pove-
rioca, koji je svoju obavezu ispunio ili je spreman da je ispuni, upuena
duniku zbog neizvrenja njegove obaveze, kojom raskida punovani ugovor,
ako raskid na nastupa po samom zakonu.
169
Raskid ugovora zbog neispunjenja moe se zahtevati u dvostrano
obaveznim ugovorima ali je mogu i kod jednostrano obaveznih ugovora
ukoliko su teretni kao to je ugovor o zajmu s kamatom. Pravo na raskid
ugovora jedna ugovorna strana stie zbog potpunog ili deliminog neizvrenja
obaveze druge strane. Obaveza je ispunjena delimino kada nije izvrena na
nain i u obimu predvienom ugovorom.
Ako ispunjenje obaveze u odreenom roku predstavlja bitan sastojak
ugovora, pa dunik ne ispuni obavezu u tom roku, ugovor se raskida po samom
zakonu. Odluka suda o raskidu ugovora ima deklarativno dejstvo. Poverilac
moe odrati ugovor na snazi ako, po isteku tog roka, bez odlaganja, obavesti
dunika da zahteva ispunjenje ugovora. Dunik je duan ugovor ispuniti u
razumnom roku od kada je poverilac zahtevao ispunjenje, a ako to ne uini
poverilac ponovo stie pravo da ga vansudski raskine, s tim to ga ne moe
raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveza.
Kad ispunjenje obaveze u odreenom roku nije bitan sastojak ugovora
dunik i dalje zadrava pravo da i posle roka ispuni svoju obavezu, a poveri-
lac da zahteva njeno ispunjenje. Ipak, poverilac ima pravo da se odlui za
raskid ugovora kada mora ostaviti duniku primeren naknadni rok za ispun-
jenje ija duina zavisi od prirode ugovora i okolnosti svakog sluaja. Posle
118 PRIVREDNO PRAVO
proteka naknadnog roka u kome dunik ne ispuni svoju obavezu nastupaju
iste posledice kao i u sluaju kad je rok bitni sastojak ugovora tj. ugovor se
raskida po samom zakonu.
170
Poverilac nije duan ostaviti duniku naknadni rok za ispunjenje obaveze
ako iz dunikovog dranja proizilazi da svoju obavezu nee izvriti ni u nak-
nadnom roku. U ovom sluaju poverilac moe naknadno raskinuti ugovor bez
ostavljanja duniku naknadnog roka za ispunjenje. Kad je posle isteka roka
za ispunjenje obaveze oigledno da jedna strana nee ispuniti svoju obav-
ezu iz ugovora, druga strana moe raskinuti ugovor i zahtevati naknadu tete
Poverilac koji zbog neispunjenja dunikove obaveze raskida ugovor, duan
je to saoptiti duniku bez odlaganja, a dunik moe odrati ugovor ako da
odgovarajue obezbeenje. Raskidom punovano zakljuenog ugovora ugov-
orne strane se oslobaaju svojih obaveza, izuzev obaveza na naknadu even-
tualne tete, te se, nakon tog momenta, ne moe uspeno zahtevati izvrenje
obaveze.
2. Raskidanje ili izmena ugovora zbog
promenjenih okolnosti
Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti je prestanak
punovanog ugovora jednostranim raskidom ili njegova revizija zbog nastu-
panja zakonom odreenih injenica. Nakon zakljuenja, a u toku ispunjenja
ugovora sa trajnim izvrenjem obaveza, moe biti narueno naelo jednake
vrednosti davanja zbog nastupanja promenjenih okolnosti (rebus sic stanti-
bus).
Jedna ugovorna strana zbog toga moe zahtevati raskidanje ugov-
ora ukoliko su ispunjene sledee pretpostavke: 1. da su ugovorne strane
zakljuile dvostrano obavezni ugovor sa trajnim izvrenjem obaveze; 2. da
su pre isteka roka odreenog za ispunjenje obaveze, nastupile okolnosti koje
oteavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne moe os-
tvariti svrha ugovora, a u vreme zakljuenja ugovora strana koja se na njih
poziva nije bila u mogunosti odnosno nije bila duna da ih uzme u obzir,
niti ih je mogla izbei ili savladati i 3. da je oigledno da ugovor ne odgo-
vara vie oekivanjima ugovornih strana i da bi, po optem miljenju, bilo
nepravino odrati ga na snazi takav kakav je.
Strana koja je ovlaena da zbog promenjenih okolnosti zahteva raskid
ugovora duna je da o svojoj nameri da trai raskid ugovora obavesti drugu
stranu im je saznala da su takve okolnosti nastupile, a ako to ne uini odgov-
ara za tetu koju je druga strana pretrpela zbog toga to joj zahtev nije bila na
vreme saoptila. Ugovor se nee raskinuti ako druga strana ponudi ili pristane
da se odgovarajui uslovi pravino izmene. Ukoliko izrekne raskid ugovora
sud e na zahtev druge strane obavezati stranu koja ga je zahtevala da naknadi
drugoj strani pravian deo tete koju trpi zbog toga.
Odeljak trei
PROUZROKOVANJE TETE
I. POJAM TETE
teta je izvor obligacije koja nastaje izmeu lica odgovornog za sman-
jenje imovine ili onemoguavanje njenog poveanja ili nanoenje zikog ili
psihikog bola ili straha i oteenog.
171
Meu osnovna naela obligacionih odnosa ZOO je svrstao zabranu
prouzrokovanja tete i dunost ispunjenja obaveza. Povreda ovih naela ima
za posledicu nastanak tete i graanskopravne odgovornosti za tetu. Prouzro-
kovanje tete moe biti vanugovorno ili ugovorno (zbog povrede obligacije).
Vanugovorna odgovornost za tetu nastaje tetnom radnjom koja stvara
obligacioni odnos izemeu tetnika i oteenog, lica izmeu kojih pre nije
postojao obligacioni odnos. Ugovorna odgovornost za tetu nastaje zbog neis-
punjenja ili zadocnjenja u ispunjenju postojee ugovorne ili druge obaveze.
Obaveza naknade tete nastaje ako je postojala uzrona veza izmeu
tete i radnje tetnika i ako je jedno lice odgovorno za tetu. Za tetu jedno
lice moe odgovarati po principu krivice i bez obzira na krivicu. Po osnovu
krivice odgovara tetnik ako je tetu prouzrokovao namerno ili nepanjom, a
bez obzira na krivicu odgovara imalac opasne stvari odnosno lice koje obav-
lja opasnu delatnost i u drugim sluajevima predvienim zakonom.
U odreenim situacijama, iako postoje pojedine pretpostavke odgovor-
nosti za prouzrokovanu tetu, tetnik nije u obavezi da naknadi tetu. Posto-
janje zakonom predvienih injenica iskljuuje, naime, protivpravnost i od-
govornost za tetu. tetnik nije duan naknaditi tetu koju je prouzrokovao:
1) napadau u nunoj odbrani (osim u sluaju prekoraenja nune odbrane),
2) u stanju krajnje nude (osim u sluaju prekoraenja krajnje nude) , 3) pri-
likom vrenja dozvoljene samopomoi, 4) oteenom koji je pristao da tetnik
na njegovu tetu preduzme radnju, 5) ako je teta nastala usled vie sile, rad-
njom treeg lica i u drugim sluajevima odreenim zakonom.
120 PRIVREDNO PRAVO
II. VRSTE TETE
teta se moe podeliti na materijalnu (imovinsku) i nematerijalnu (neimov-
insku). Materijalna teta nastaje umanjenjem imovine i spreavanjem njenog
poveanja i moe nastati kao obina (prosta teta) i izmakla korist. Obina
teta je umanjenje imovine, koja postoji u vreme nastanka tete. Ovaj vid
tete nastaje npr. unitenjem i oteenjem neke stvari odnosno ogranienjem
prava svojine na stvari, neovlaenim oduzimanjem stvari itd. Izmakla ko-
rist je spreavanje oekivanog poveanja imovine. Imalac kamiona (ukoliko
obavlja privrednu delatnost), koji zbog saobraajne nezgode nije u voznom
stanju, trpi ne samo obinu tetu (ispoljava se u stvarnoj vrednosti kamiona,
odnosno izdacima za delove i rad, ako se kamion moe popraviti) nego gubi i
dobit - oekivanu zaradu u visini koja bi nastala po redovnom toku stvari.
Materijalna teta se moe podeliti i na konkretnu tetu i apstraktnu tetu.
Konkretna teta se moe dokazati i njena visina precizno utvrditi (u naturi ili
novcu), u vreme donoenja sudske odluke. Apstraktna teta se ne dokazuje nego
se pretpostavlja, njena visina se odreuje unapred (npr. optim aktom preduzea
je propisana visina tete za razbijenu au u restoranu), pre nego to je teta
prouzrokovana. Materijalna i nematerijalna teta se, s obzirom na vreme i izves-
nost u nastupanju, moe podeliti na postojeu i buduu. Postojea teta je teta
ije su posledice nastupile nakon to je preduzeta tetna rada. Budua teta iz-
vesno nastaje u budunosti kao produenje oteenja oteenog ili nekog drugog
dobra. U buduoj teti je nekada neizvestan trenutak njenog nastupanja i visina.
Nematerijalna teta nastaje nanoenjem drugome zikg ili psihikog
bola ili straha. Ona moe nastati i u sluaju oteenja ili unitenja stvari. Tako,
kada je stvar unitena ili oteena krivinim delom uinjenim sa umiljajem
sud moe odrediti visinu naknade prema vrednosti koju je stvar imala za
oteenika. Pravo na naknadu tete oteenik ima ako unitenje ili oteenje
stvari izaziva kod njega zike ili psihike bolove ili strah. Nematerijalnu
tetu moe pretrpeti ziko lice (npr. zbog povrede ugleda, asti, slobode ili
prava linosti, smrti bliskog lica), a izuzetno, i pravno lice.
172
III. ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE
Odgovornost po osnovu krivice je obaveza tetnika da odgovara za ugov-
ornu i vanugovornu tetu koju je on prouzrokovao namerno ili nepanjom.
Ova odgovornost se oznaava i kao subjektivna odgovornost za tetu.
173
Ako
je tetnik drugome prouzrokovao tetu krivica se pretpostavlja pa mora doka-
zivati da je teta nastala bez njegove krivice.
Krivica je odnos psihe i volje lica sposobnog za rasuivanje prema radnji
kojom je prouzrokovana teta i teti kao posledici te radnje.
174
Lice koje usled
duevne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije spo-
sobno za rasuivanje ne odgovara za tetu koju drugome prouzrokuje. Postoji
krivica kada je tetnik prouzrokovao tetu namerno ili nepanjom. Namera
se moe ispoljiti kao direktni ili eventualni umiljaj, a nepanja kao gruba
nepanja (cupa lata) i obina nepanja (culpa levis).
Ne postoji protivpravnost ako je teta prouzrokovana: 1. u nunoj od-
brani (izuzev u delu u kojem je nuna odbrana prekoraena; u stanju krajnje
nude (kad neko prouzrokuje tetu u stanju krajnje nude oteenik moe
zahtijevati naknadu od lica koje je krivo za nastanak opasnosti tete, ili od
lica kod kojih je teta otklonjena, ali od ovih posljednjih, ne vie od koristi
koju su imali od toga); 3. uz pristanak oteenog (nitava je izjava oteenog
kojom je pristao da mu se uini teta radnjom koja je zakonom zabranjena);
4. u vrenju javne dunosti, u granicama ovlaenja na osnovu zakona; 5. u
vrenju svog prava (tj. kad ne postoji zloupotreba prava); 6. dejstvom sluaja
ili vie sile (protivpravna je samo ljudska radnja koja prouzrokuje tetu, a
kada nastupi prirodni dogaaj koji ima obleja vie sile ili sluaja ne nastaje
odgovornost na osnovu krivice) i 7. vrenjem dozvoljene samopomoi.
IV. OBJEKTIVNA ODGOVORNOST
(ODGOVORNOST ZA TETU OD
OPASNE STVARI ILI OPASNE DELATNOSTI)
Za tetu od opasne stvari ili delatnosti od kojih potie poveana opasnost
tete po okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu (objektivna odgovornost)
i smatra se da potiu od te stvari ili delatnosti (pretpostavka uzronosti).
175

Stvari koje po svojim osobinama (npr. ivotinje,
176
boce napunjene butan
gasom, boice spreja), poloaju (npr. saksija na terasi ili dimnjak) ili upotrebi
(motorno vozilo u pokretu) stvaraju povean rizik ili opasnost tete za ljudski
ivot ili zdravlje, kao i delatnosti od kojih preti opasnost tete koja prevazilazi
uobiajene granice su opasne stvari, a takva delatnost opasna delatnost. Za
tetu nastalu u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnou vai
pretpostavka uzronosti - smatra se da potie od te stvari, odnosno delat-
nosti izuzev ako se dokae da one nisu bile uzrok tete.
177
Ova odgovornost
oznaava se kao objektivna odgovornost ili kao odgovornost bez krivice,
poto se ne zasniva na krivici nego na stvorenom riziku. Za tetu od opasne
stvari odgovara njen imalac, a za tetu od opasne delatnosti lice koje se njom
bavi.
122 PRIVREDNO PRAVO
Ukoliko je imaocu opasna stvar oduzeta na protivpravan nain, (nije neo-
phodno da je time izvreno krivino delo), za tetu koja od nje potie ne odgo-
vara on, nego onaj ko mu je oduzeo opasnu stvar, ako imalac nije za to odgov-
oran (npr. odgovorno je lice koje je ukradenim putnikim automobilom prouz-
rokovalo tetu, a ne vlasnik automobila, ali ako je vlasnik ostavio kljueve u
automobilu i on e solidarno sa tetnikom odgovarati za tetu). Kada je imalac
stvari poverio stvar drugom licu da se njom slui (npr. na osnovu ugovora o
posluzi, zakupu) ili licu koje je duno da stvar nadgleda (npr. na osnovu ugov-
ora o delu predat je sat majstoru na popravljanje), ona odgovaraju kao imaoci
stvari.
Imalac opasne stvari ili lice koje vri opasnu delatnost moe se osloboditi
odgovornosti za tetu ako dokae: 1) da teta potie od nekog uzroka koji se
nalazio van stvari, a ije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbei ili ukloniti
i 2) da je teta nastala iskljuivo radnjom oteenika ili treeg lica koju on
nije mogao predvideti i ije posledice nije mogao izbei ili otkloniti. Kada je
oteenik delimino doprineo nastanku tete, imalac se oslobaa odgovornosti
delimino, a ukoliko je nastanku tete delimino doprinelo tree lice, ono od-
govara oteeniku solidarno sa imaocem stvari. Ako jednom od njih isplati
naknadu stie pravo da od drugog zahteva deo isplaene naknade, srazmerno
teini svoje krivice. Kao tree lice koje je doprinelo nastanku tete ne smatra
se lice kojim se imalac stvari posluio pri upotrebi stvari (npr. radnik imaoca
opasne stvari).
V. ODGOVORNOST
PROIZVOAA STVARI S NEDOSTATKOM
Proizvoa, koji stavlja u promet pokretnu stvar koju je proizveo sa
nedostatkom, odgovara za tetu koja je usled toga nastala. Proizvoa je lice
koje proizvodi gotove proizvode, sirovine i sastavne delove. Kao proizvoa se
smatra i lani (fantomski) proizvoa - onaj ko se predstavlja kao proizvoa
stavljanjem svog imena, zatitnog znaka ili drugog obeleavajueg znaka na
proizvod i lice koje uvozi proizvod namenjen prodaji (odgovorno lice). Ako
proizvod ne sadri podatke o proizvoau, prodavac ima poloaj proizvoaa,
osim ako u razumnom roku ne obavesti oteenog o identitetu proizvoaa,
odnosno lica od koga je nabavio proizvod. Takoe, ukoliko uvozni proizvod
ne sadri podatke o uvozniku, prodavac ima poloaj proizvoaa, iako proiz-
vod sadri podatke o proizvoau.
6
Proizvoa odgovara za tetu nastalu od
proizvoda sa nedostatkom bez obzira na to da li je znao za nedostatak.
6 lan 2. Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom (Slubeni glasnik
RS, broj 101/2005).
Proizvod, za koga odgovara odgovorno lice, je pokretna stvar, odvoje-
na ili ugraena u drugu pokretnu ili nepokretnu stvar, svaka proizvedena ili
sakupljena energija za davanje svetlosti, toplote ili kretanja. Karakter proiz-
voda za iji nedostatak se odgovara nemaju osnovni poljoprivredni proizvodi
(proizvodi iz zemljita, stoarstva i ribarstva).
Nedostatak postoji ako proizvod ne obezbeuje sigurnost koja se s pra-
vom oekuje s obzirom na sve okolnosti, ukljuujui i reklamu, svrhu kojoj
je namenjen i vreme kada je stavljen u promet. teta, za koju odgovara od-
govorno lice, je teta prouzrokovana smru ili telesnim povredama i teta
nastala unitenjem ili oteenjem nekog dela imovine, pod uslovom da se on
uobiajeno koristi za linu upotrebu ili potronju i da ga je oteeni u tu svrhu
koristio.
Proizvoa odgovara za tetu nastalu od proizvoda sa nedostatkom bez
obzira na to da li je znao za nedostatak. Odgovornost proizvoaa ne moe
biti ograniena ili iskljuena propisom ili ugovorom.
teta moe nastati zbog konstrukcijskog, proizvodnog ili instrukci-
jskog nedostatka stvari.
178
Konstrukcijski nedostatak postoji na svakoj stvari
serije ili na svim proizvodima. Proizvodni nedostatak nastaje na pojedinim
stvarima, zbog iznenadnog otkazivanja rada maine ili izmicanja kontroli rad-
nika pojedinih stvari, a instrukcijski nedostatak moe se ispoljiti i kod stvari
koje nemaju nedostatak, ali stvar postaje opasna usled pogrenog naina
upotrebe. Zbog toga proizvoa odgovara za opasna svojstva stvari, ako nije
preduzeo sve to je potrebno da tetu, koju je mogao predvideti, sprei putem
upozorenja, bezbedne ambalae ili drugom odgovarajuom merom.
Oteeni ima pravo na naknadu tete ako dokae da je pretrpeo tetu, da
je proizvod imao nedostatak i da postoji uzrona veza izmeu proizvoda sa
nedostatkom i pretrpljene tete.
Proizvoa se moe potpuno osloboditi ove odgovornosti ako dokae
da: 1) nije stavio proizvod u promet; 2) nedostatak verovatno nije postojao u
vreme kada je stavio proizvod u promet ili da se pojavio kasnije; 3) on nije
proizveo proizvod namenjen za prodaju i da proizvod nije proizveden u ok-
viru njegove redovne delatnosti; 4) je nedostatak nastao usled usaglaavanja
svojstva proizvoda sa propisanim normama; 5) nivo naunog i tehnikog
znanja u vreme kada je proizvod stavljen u promet nije omoguavao otkrivan-
je nedostatka.
Proizvoa se moe delimino ili potpuno osloboditi odgovornosti za
tetu ako je oteeni ili lice za koje je on odgovoran delimino doprineo nas-
tanku tete. Suprotno tome, ako je nastanku tete od proizvoda sa nedostat-
124 PRIVREDNO PRAVO
kom delimino doprinelo tree lice iskljuivo je odgovoran proizvoa.
Proizvoa sastavnog dela proizvoda nee biti odgovoran ako dokae
da se nedostatak moe pripisati dizajnu proizvoda ili da je posledica uputstva
datog od strane proizvoaa.
Odgovornost za stvar sa nedostatkom nastaje ako je ona stavljena u
promet (npr. prodata, data na poslugu, poklon). Stvar nije stavljena u promet
kada se upotrebljava u krugu fabrike koja je proizvodi ili ako je izloena u
samoposluzi, pa je potroai razgledaju i sl.
teta koja nastaje zbog stvari sa nedostatkom za lica ili stvari naziva se
reeksna, sekundarna, sporedna i posredna teta, a njen proizvoa odgovara
bez obzira na krivicu i da li je on znao da ta stvar predstavlja opasnost tete
za lica ili stvari.
Potraivanje naknade tete od proizvoda sa nedostatkom zastareva u sub-
jektivnom roku za tri godine od kada je oteeni doznao za tetu, nedostatak i
identitet proizvoaa.Ovo potraivanje zastareva u objektivnom roku od deset
godina od dana kad je proizvoa stavio u promet proizvod sa nedostatkom.
VI. NAKNADA MATERIJALNE (IMOVINSKE) TETE
1. Pojam i vrste naknade
Naknada (reparacija, otklanjanje) tete je obaveza tetnika odnosno od-
govornog lica, koja nastaje kao posledica prouzrokovanja tete. Pravo na na-
knadu tete dospeva nastankom tete.
teta se moe naknaditi uspostavljanjem ranijeg stanja (naturalna nakna-
da, naturalna restitucija) i u novcu (novana naknada). Uspostavljanje rani-
jeg stanja restitucijom se dobro koje je oteeno dovodi u stanje u kome je
bilo pre nastanka tete ili tetnik oteenom daje drugo dobro koje odgovara
unitenom. Restitucija moe biti individualna, generina ili se ostvaruje po-
pravkom stvari.
179
Individualna restitucija se ispoljava kao vraanje stvari koja
je bila oduzeta (npr. ukradena), generina u davanju umesto unitene druge
stvari iste vrste i kvaliteta, a popravljanjem se, izvoenjem odreenih rado-
va, stvar dovodi u stanje koje je postojalo pre nastanka tete. Naknadom u
novcu oteenom se isplauje ekvivalentan iznos novca kojim se moe kupiti
unitena stvar u vreme donoenja sudske odluke.
180
Ako je stvar koja je bila
oduzeta imaocu na nedozvoljen nain propala usled vie sile odgovorno lice je
iskljuivo duno dati naknadu u novcu.
2. Obim naknade materijalne tete
Oteenik ima pravo na naknadu obine tete (stvarna, prosta teta - damnum
emergens) i na naknadu izmakle koristi (izgubljena dobit - lucrum cessans). Sa
ciljem ostvarenja naela potpunosti naknade tete sud e uzeti u obzir i oklonosti
koje su nastupile posle prouzrokovanja tete i dosuditi naknadu u iznosu koji je
potreban da se oteenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se
nalazila da nije bilo tetne radnje ili proputanja (potpuna naknada tete).
Naknada obine tete odreuje se u visini stvarnog iznosa tete. Ako
se teta naknauje u naturi oteeni e vratiti istu stvar koju je protivprav-
no oduzeo, izvriti popravljanje oteene stvari ili dati oteenome stvar iste
vrste, kvaliteta i koliine. Kada se teta naknauje u novcu visina naknade
tete odreuje se prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, izuzev
sluaja kad zakon nareuje to drugo. Relevantna je prometna, redovna cena
(pretium ordinarium), koja se u odreenom mestu i u odreeno vreme moe
postii za oteenu, unietnu ili nestalu stvar.
Izmakla korist (dobit) se utvruje u visini oekivane koristi (u civilnim
i naturalnim plodovima) koja je izmakla i nakanauje se uspostavljanjem ra-
nijeg stanja i naknadom u novcu. Pri utvrivanju izmakle koristi uzima se u
obzir dobitak koji se mogao osnovano oekivati prema redovnom toku stvari
ili prema posebnim okolnostima, a ije ostvarenje je spreeno tetnikovom
radnjom ili proputanjem.
Visinu naknade tete sud moe odrediti i po afekcionoj vrednosti (pre-
tium afectionis) tj. vrednosti stvari koja je ona imala za oteenog (subjektivni
kriterijum), a ne s obzirom na trinu vrednost stvari, kad je stvar unitena ili
oteena krivinim delom uinjenim sa umiljajem.
181
126 PRIVREDNO PRAVO
Odeljak etvrti
DEJSTVO OBAVEZA
I. ISPUNJENJE OBAVEZA I POSLEDICA NEISPUNJENJA
Obligacija stvara za poverioca ovlaenje da zahteva ispunjenje obaveze,
a dunik je duan ispuniti je savesno i u svemu kako glasi. Obaveze redovno
prestaju ispunjenjem, ali i u drugim zakonom odreenim sluajevima (npr.
prebijanjem, zastarelou). Prestankom glavne obaveze gasi se jemstvo, za-
loga i druga sporedna prava. Dunik je odgovoran poveriocu za neispunjenje
obaveze ili zadocnjenje u njenom ispunjenju. Neispunjenje obaveze moe
biti potpuno ili delimino. Poverilac nije duan primiti delimino ispunjenje,
osim ako priroda obaveze drukije nalae.
182
Dunik dolazi u zadocnjenje neispunjenjem obaveze u roku odreenom
za ispunjenje. Poverilac zbog neispunjenja obaveze ili zadocnjenja u ispun-
jenju stie prema duniku ovlaenje da zahteva naknadu tete koju je zbog
toga pretrpeo. Naknadu tete zbog zadocnjenja sa ispunjenjem ima pravo
zahtevati i poverilac koji je duniku dao naknadni primereni rok za ispun-
jenje, ali i tetu koju je on zbog toga pretrpeo od dana dospelosti obaveze do
trenutka izvrenja obaveze i u naknadnom primerenom roku.
Poverilac koji zahteva naknadu tete nije duan dokazivati krivicu
dunika zbog neispunjenja obaveze ili zadocnjenja u ispunjenju, poto se od-
govornost dunika za tetu (po pravilima o ugovornoj odgovornosti) pret-
postavlja.
Poverilac ima pravo na naknadu obine tete i izmakle koristi, koju je
dunik u vreme zakljuenja ugovora morao predvideti kao mogue posledice
povrede ugovora, a s obzirom na injenice koje su mu tada bile poznate ili
morale biti poznate. On ima pravo zahtevati naknadu celokupne tete koja
je nastala povredom ugovora, ako je teta prouzrokovana prevarom ili na-
mernim neispunjenjem, ili krajnjom nepanjom. Postojanje pretpostavki za
takvu odgovornost dunika poverilac mora dokazati.
Ugovorne strane ne mogu unapred ugovorom iskljuiti odgovornost
dunika za nameru ili krajnju nepanju, nego samo za obinu nepanju. Moe
se ugovoriti proirenje odgovornosti dunika i za sluajeve za koje on ne od-
govara, ako to nije u suprotnosti sa naelom potenja i savesnosti.
Dunik se oslobaa obaveze ako dokae da je nije mogao ispuniti ili da
je zakasnio s ispunjenjem zbog okolnosti nastalih posle zakljuenja ugovora
koje nije mogao spreiti, otkloniti ili izbei. Sud e obavezati dunika da
snosi srazmerni deo tete ako za nastalu tetu ili njenu veliinu ili oteavanje
dunikovog poloaja krivicu snosi i poverilac. Na naknadu tete zbog neis-
punjenja ili zadocnjenja u ispunjenje ugovora suspidijarno se primenjuju
pravila kojima je regulisana naknada vanugovorne tete.
II. ZATEZNA KAMATA
Zatezna kamata je novana naknada koju je jedna strana duna, na osn-
ovu zakona, dati drugoj za upotrebu (mogunost upotrebe) njenih zamenljivih
stvari (glavnice). Ona je akcesorne prirode i, po pravilu, postoji dok i glavni
dug, tako da prestankom duga prestaje tei i kamata. Zatezna kamata je regu-
lisana imperativnim propisima i tee nezavisno od volje ugovornih strana.
Dunik koji zadocni sa ispunjenjem novane obaveze duguje pored
glavnice i zateznu kamatu po stopi odreenoj Zakonom o visini stope zatezne
kamate
183
- lan 277. stav 1. ZOO. Stopa zatezne kamate se sastoji od stope
rasta cena na malo i ksne stope od 0,5 % meseno. Obraun duga uveanog
za zateznu kamatu vri se tako da se ksna stopa od 0,5% mnoi iznosom
glavnog duga uveanog za kamatu po ovoj stopi, primenom konformne
metode. Za mesec za koji nije poznata stopa rasta cena na malo primenjuje
se poslednja objavljena mesena stopa rasta cena na malo. U mesecu u kome
nema rasta cena na malo (nula) ili je negativna, mesena stopa zatezne ka-
mate jednaka je ksnoj stopi od 0,5 % meseno.
Dunik dolazi u docnju kad ne ispuni obaveze u roku odreenom za
ispunjenje. Ako rok za ispunjenje nije odreen, dunik dolazi u docnju kad
ga poverilac pozove da ispuni obavezu usmeno ili pismeno, vansudskom
opomenom ili zapoinjanjem nekog postupka ija je svrha da se postigne
ispunjenje obaveze. Poverilac je ovlaen da zahteva zateznu kamatu neza-
visno od okolnosti da li je pretrpeo kakvu tetu zbog dunikove docnje. Ako
je teta koju je poverilac pretrpeo zbog dunikovog zadocnjenja vea od
iznosa koju bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo zahtevati razliku
do potpune naknade tete.
184
Zakon zabranjuje anatocizam - da na dospelu a neisplaenu ugovornu ili
zateznu kamatu, ili druga dospela povremena novana davanja tee zatezna
kamata. Ipak, moe se unapred ugovoriti da e se stopa kamate poveati ako
dunik ne isplati dospele kamate na vreme. Zabrana anatocizma ne primenjuje
se na kreditne poslove banaka i drugih bankarsih organizacija i u situaciji kada
je prestalo glavno novano potraivanje pa su neisplaene kamate obraunate
128 PRIVREDNO PRAVO
u apsolutnom iznosu. Kamate se mogu zahtevati na tako obraunati iznos
kamata od dana kada je sudu podnesena tuba za njenu isplatu, zbog ega se
naziva procesna zatezna kamata.
185
III. UGOVORNA KAMATA
Ugovorna kamata je novana naknada koju je jedna strana, na osnovu
prethodnog sporazuma, duna dati drugoj za upotrebu (mogunost upotrebe)
odreene svote novca ili drugih po rodu odreenih stvari (glavnice). Ugov-
orna kamata se razlikuje od zatezne kamate koju duguje svaki dunik koji
padne u docnju sa ispunjenjem novane obaveze ili ako je to zakon prop-
isao.
186
Ugovornu kamatu strane, meutim, odreuju svojom voljom. Visina
kamatne stope je, ipak, ograniena imperativnim propisima. Stopa ugovorne
kamate izmeu zikih lica ne moe biti vea od kamatne stope koja se u
mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju. Posebnim zakonom se
odreuje visina ugovorne kamatne stope izmeu pravnih lica.
Kada su strane predvidele ugovornu kamatu ali nisu odredile visinu ka-
matne stope ni vreme dospevanja, izmeu zikih lica vai kamatna stopa
koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju, a izmeu pravnih
lica vai kamatna stopa koju banka ili druga bankarska organizacija plaa,
odnosno ugovara za takvu ili slinu vrstu posla i dospeva po isteku godine,
ako za odreeni sluaj nije predvieno to drugo. Ako je ugovorena vea ka-
mata od dozvoljene, primenie se najvea dozvoljena stopa kamate (ukoliko
je ugovorna kamata nia od zatezne, a dunik padne u docnju sa isplatom
glavnice on duguje zateznu kamatu; ugovorna kamata moe biti i via od za-
tezne ali ne via od najvee dozvoljene ugovorne kamate).
IV. PRAVO ZADRAVANJA (IUS RETENTIONIS)
1. Pojam. Nastanak
Pravo zadravanja je pravo poverioca da privremeno zadri dunikovu
stvar, odnosno da uskrati ispunjenje dune inidbe sve dok dunik ne ispuni
dospelo i utuivo potraivanje poverioca prava zadravanja.
Pravo zadravanja ima dvostruku funkciju i to kao: a) sredstvo prinude
na dunika da svoju dospelu obavezu uredno ispuni i b) sredstvo namirenja
potraivanja iz zadrane dunikove stvari, ukoliko dunik i pored zadranja
njegovih stvari od retinenta nee da ispuni svoju obavezu.
Za vrenje prava zadravanja potrebno je da se ispune sledee pret-
postavke: 1) da poverilac (retinent) ima prema duniku iju je stvar zadrao,
dospelo i utuivo potraivanje i 2) da poverilac ima dravinu stvari na kojoj
moe postojati pravo zadravanja. Smatra se da je potraivanje poverioca
dospelo onda kada je nastupio rok za ispunjenje dunikove obaveze koju
moe traiti poverilac.
Ako je dunik postao nesposoban za plaanje poverilac moe vriti
pravo zadravanja iako njegovo potraivanje nije dospelo. Visina dospelog
potraivanja ne mora biti jasna i meu stranama nesporna iz ega bi proizilazila
osnovanost poverioevog potraivanja. Osim toga, pravilo je da potraivanje
bude utuivo, civilno, tj. da se ne radi o npr. zastareloj obavezi. Ipak, pod
odreenim pretpostavkama poverilac moe zadrati dunikovu stvar iako je
njegovo potraivanje zastarelo. Primena ovog pravila nastaje u sluaju kada
su stvari dole u ruke poverioca pre nego to je istekla zastarelost.
2. Predmet i dejstvo prava zadravanja
Predmet prava zadravanja odnosi se na pokretne i nepokretne stvari
koje mogu biti predmet pravnog prometa (res in commercio), a ne one koje su
izuzete iz pravnog prometa
Poverilac nema pravo zadravanja kad dunik zahteva da mu se vrati
stvar koja je izala iz njegove dravine protiv njegove volje, ili ako dunik
zahteva da mu se vrati stvar koja je predata poveriocu na uvanje ili poslugu.
On nema pravo zadrati ni punomoje dobijeno od dunika, kao ni druge
dunikove isprave, legitimacije, prepisku i ostale sline stvari, kao ni druge
stvari koje se ne mogu izloiti prodaji.
Ako je poverilac zadrao stvari dunika on moe izbei ostvarivanje
prava retencije tako to e poveriocu pruiti odgovarajue obezbeenje nje-
govog potraivanja. Obezbeenje bi trebalo da bude odgovarajue da bi ga
poverilac prihvatio: na primer, davanjem druge stvari u dravinu poverioca,
jemstvo treeg lica itd. Dunik moe ponuditi odgovarajue obezbeenje za
poverioevo potraivanje sve dok ne ispuni svoju obavezu. Ukoliko je dunik
ispunio svoju obavezu razumljivo je da pravo zadravanja prestaje.
Poverilac koji dri dunikovu stvar po osnovu prava zadravanja ima
pravo da se naplati iz njene vrednosti na isti nain kao i zaloni poverilac, ali
je duan pre nego to pristupi ostvarenju naplate da o svojoj nameri blagov-
remeno obavesti dunika.
130 PRIVREDNO PRAVO
Odeljak peti
RAZNE VRSTE OBAVEZA
I. NOVANE OBLIGACIJE
Novane su obligacije one koje za predmet imaju sumu novca. U
dvostrano-obaveznim ugovorima najee jedna strana duguje sumu
novca, a druga prestaciju druge vrste (uslugu ili robu). Obligacioni od-
nos nekada za predmet moe imati samo novanu obavezu (obaveza
izdravanja, isplate ugovorne kazne, odustanice itd.). Prestacija jedne
strane u veini obligacionih odnosa je izraena u sumi novca. Ali, u
sluaju da je zbog neispunjenja nenovane obaveze poverilac pretrpeo
tetu, pod zakonom odreenim pretpostavkama, ta obaveza se pretvara u
novanu obavezu naknade tete.
Novac je generina stvar te vai pravilo da stvar odreena po vrsti ne
propada (genus numquam perit). Dunik koji zadocni za ispunjenjem novane
obaveze duguje i kamatu. Na novane obaveze primenjuju se posebna pravila
i u pogledu mesta i vremena ispunjenja, valute obaveze, klizne skale i naelo
monetarnog nominalizma.
Ako obaveza ima za predmet svotu novca dunik je duan isplati-
ti onaj broj novanih jedinica na koji obaveza glasi, izuzev kad zakon
odreuje to drugo (naelo monetarnog nominalizma). Odstupanje od
naela monetarnog nominalizma predvia zakon (zakonski valorizam) ili
ugovor (ugovorni valorizam).
U ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporui
odreene predmete, dozvoljeno je ugovoriti da e cena zavisiti od cene ma-
terijala i od rada, kao i od drugih elemenata koji utiu na visinu trokova proiz-
vodnje, u odreeno vreme, na odreenom tritu (klizna skala). Mogunost
ugovaranja klizne skale predstavlja izuzetak od naela monetarnog nominal-
izma putem ugovornog valorizma.
Ako novana obaveza glasi na plaanje u zlatu ili u nekoj stranoj valuti,
njeno ispunjenje se moe zahtevati u domaem novcu prema kursu koji vai
u trenutku ispunjenja.
II. DELJIVE OBLIGACIJE
Obligacije iji predmet se moe deliti i ispuniti u delovima koji imaju
ista svojstva kao i celi predmet, i ako tom podelom prestacije ne gube nita
od svoje vrednosti su deljive obligacije.
187
Obligacije sa deljivim predmetom
nastaju na osnovu zakona, ugovora ili drugog pravnog posla (npr. testamenta).
Kada na taj nain nije odreeno da je obligacija deljiva, pretpostavlja se da je
nedeljiva. Suprotno tome, kad u ugovoru u privredi ima vie dunika u nekoj
deljivoj obavezi oni odgovaraju poveriocu solidarno. Solidarna odgovornost
dunika moe se samo izrino otkloniti.
Ukoliko u nekoj deljivoj obavezi ima vie dunika (pasivna delji-
va obaveza) ona se deli meu njima na jednake delove, ako nije odreena
drukija podela, svaki od njih odgovara za svoj deo obaveze. Kada u nekoj
deljivoj obavezi ima vie poverilaca (aktivna deljiva obaveza), potraivanje
se deli meu njima na jednake delove ako nije ta drugo odreeno, i svaki
poverilac moe zahtevati samo svoj deo potraivanja.
III. NEDELJIVE OBLIGACIJE
Obligacije iji se predmet ne moe deliti i ispuniti u delovima sa istim
svojstvima kao i ceo predmet, a da time ne izgube nita od svoje srazmerne
vrednosti su nedeljive. Obligacija je nedeljiva prvenstveno zbog prirode pred-
meta obaveze (ivi konj, brilijant), koji bi, deobom, promenio svoju sutinu
ili bi mu se smanjila vrednost. Negativne obligacije su, najee, nedeljive
(npr. obaveza trpljenja prolaza preko zemljita). Predmet obligacije moe biti
nedeljiv voljom stranaka. U tom smislu strane mogu ugovoriti da prodavac
kupcu u celosti i odjednom preda hiljadu kilograma penice, a da kupac pro-
davcu odjednom isplati cenu, iako su njihove prestacije po prirodi deljive.
188
Nedeljive obligacije mogu imati vie dunika (pasivne nedeljive ob-
ligacije) i tada se na odnose dunika i poverioca primenjuju pravila o
solidarnim obligacijama.
IV. SOLIDARNE OBLIGACIJE
Solidarna obligacija
189
je obligacija u kojoj postoji dva ili vie dunika
koji duguju jednom poveriocu obavezu kao celinu, te ako jedan od njih taj
dug ispuni, obaveza prestaje za sve (pasivna solidarna obaveza); kad u ob-
132 PRIVREDNO PRAVO
ligaciji postoji dva ili vie poverilaca od kojih je svaki ovlaen zahtevati
od jednog dunika ispunjenje obaveze, pri emu ispunjenje obaveze jednom
poveriocu oslobaa dunika obaveze prema svima ostalima (aktivna soli-
darna obaveza).
U naem pravu predmet solidarne obligacije je pravno nedeljiva inidba
u kojoj postoji vie subjekata.
1. Solidarnost dunika
(pasivna solidarna obligacija)
U pasivnoj solidarnoj obligaciji postoji vie dunika, a jedan poveri-
lac. Svaki dunik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu.
Poverilac je u takvoj obligaciji ovlaen zahtevati ispunjenje obaveze od bilo
kog dunika (jednog ili samo nekih) ili od svih solidarnih dunika. Jednom
uinjenim izborom poverilac nije vezan tako da umesto od jednog dunika u
celosti moe zahtevati ispunjenje obaveze od svih dunika delimino. Pasiv-
na solidarna obligacija moe nastati na osnovu ugovora ako stranke izriito
ugovore solidarnost dunika ili to proizilazi iz ponaanja stranaka i prirode
posla.
Ako u nekoj deljivoj obavezi nastaloj ugovorom u privredi ima vie
dunika, oni odgovaraju poveriocu solidarno. Pretpostavka solidarnosti
dunika iz ugovora u privredi moe se otkloniti samo izriitom izjavom stra-
na. Pasivna solidarnost dunika moe nastati na osnovu zakona. Tako, vie
jemaca nekog duga i imaoci menice kao i svi oni koji su je trasirali, indosirali
ili avalirali (lan 46. stav 1. Zakona o menici), odgovaraju solidarno.
Od vie solidarnih dunika svaki moe dugovati sa drugim rokom is-
punjenja, pod drugim uslovima i sa razliitim odstupanjima. Stoga svaki
dunik solidarne obligacije poveriocu moe isticati svoje line prigovore
ali ne i line prigovore koje bi mogli istai ostali solidarni dunici. Svaki
solidarni dunik, meutim, ima pravo isticati objektivne prigovore koji se
odnose na sadrinu obaveze, a deluju i prema ostalim dunicima, poto se
sadunici solidarne obligacije meusobno zastupaju. Ispunjenje obaveze
od strane jednog dunika proizvodi dejstvo i prema ostalim sadunicima.
Dunici solidarne obaveze odgovaraju poveriocu za celu obavezu. Ukoliko
jedan solidarni dunik ili vie njih (ali ne svi) ispune poveriocu solidarnu
obavezu u celini prestaje obligacioni odnos izmeu dunika i poverioca, a
nastaje izmeu solidarnih dunika.
Solidarni dunik koji je ispunio obavezu ima pravo zahtevati od svakog
sadunika da mu naknadi deo obaveze koji pada na njega (pravo na regres).
2. Solidarnost poverilaca
(aktivna solidarna obligacija)
U aktivnoj solidarnoj obligaciji postoji vie poverilaca i svaki od njih
ima pravo da od jednog dunika zahteva ispunjenje cele obaveze, a kada
dunik ispuni obavezu jednom poveriocu obligacija u potpunosti prestaje i
u odnosu na ostale poverioce. Solidarni poverioci se meusobno zastupaju i
svaki od njih ima pravo od dunika zahtevati ispunjenje potraivanja u celosti
ili delimino. Kada dunik u aktivnoj solidarnoj obligaciji u celosti ispuni
obavezu jednom poveriocu, obaveza dunika prestaje i prema ostalim povjer-
iocima.
Dunik moe ispuniti obavezu poveriocu koga sam izabere, sve dok neki
poverilac ne zatrai ispunjenje. Aktivna solidarnost moe nastati samo kada je
izriito ugovorena ili zakonom odreena, poto se ne pretpostavlja. Suprotno
tome, kada ima vie dunika u nekoj deljivoj obavezi (pasivna solidarnost)
nastaloj ugovorom u privredi, vai pretpostavka solidarnosti.
Dunik moe jednom ili samo nekim solidarnim poveriocima ispuniti celu
obavezu. Obaveza dunika i obligacioni odnos sa solidarnim poveriocima se tada
gasi. U tom sluaju nastaju unutranji odnosi izmeu poverilaca koji su, najee,
predvieni ugovorom ili zakonom. Kada iz zakona ili ugovora solidarnih pover-
ilaca ne proizilazi to drugo, svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od
poverioca koji je primio ispunjenje od dunika da mu preda deo koji mu pripada.
Ukoliko iz meusobnih odnosa poverilaca ne proistie to drugo svaki solidarni
poverilac ima pravo od poverioca koji je primio ispunjenje zahtevati jednak deo.
134 PRIVREDNO PRAVO
Odeljak esti
PROMENA POVERIOCA ILI DUNIKA
I. USTUPANJE POTRAIVANJA (CESIJA)
Ustupanje potraivanja - cesija
190
je ugovor ranijeg poverioca (ustupioca,
cedenta) sa treim licem, (novim poveriocem, prijemnikom, cesionarom), na
osnovu koga se u obligaciji menja poverilac, tako da novi poverilac stie pre-
ma duniku (cezusu) pravo da zahteva ispunjenje obaveza sa istom sadrinom
kao i raniji poverilac. Pravilo je da se mogu na osnovu ugovora prenositi sva
potraivanja. Izuzeci od ovog pravila odreeni su zakonom. Nije punovaan
ugovor o cesiji ako je cesija zabranjena zakonom ili vezana za linost poveri-
oca (npr. pravo deteta da zahteva zakonsko izdravanje od strane roditelja) ili
koje se po svojoj prirodi protivi prenoenju na drugoga.
191
Poverilac i dunik mogu ugovoriti da poverilac ne moe preneti
potraivanje na novog poverioca, ili da ga ne moe preneti bez pristanka
dunika. Ugovor o ustupanju potraivanja, ipak, zakljuen sa novim poverio-
cem ne deluje prema duniku. Dunik i dalje duguje ispunjenje svoje obaveze
ranijem poveriocu (ustupiocu, cedentu). Ako poverilac odbije da primi is-
punjenje dolazi u docnju te se dunik obaveze moe osloboditi polaganjem
dugovane stvari kod suda. Ugovor zakljuen izmeu poverioca i treeg lica
(ustupioca i prijemnika) vee ova lica ali ne proizvodi dejstvo ugovora o ustu-
panju potraivanja.
Sa ustupljenim glavnim potraivanjem prelaze na prijemnika spored-
na prava kao to su, hipoteka, zaloga, pravo na buduu kamatu, ugovornu
kaznu, plodovi.
192
Ugovor o ustupanju potraivanja zakljuen izmeu poverioca (ustupi-
oca) i treeg lica (prijemnika) je punovaan, ako se ustupljeno potraivanje
moe prenositi. Za prenos potraivanja nije potreban pristanak dunika. Da
bi dunik znao da umesto ranijem duguje ispunjenje obaveze novom poveri-
ocu neophodno je da raniji poverilac, na bilo koji pouzdan nain, obavesti
dunika (denuncijacija) o izvrenom ustupanju. Ako je dunik pre obavetenja
o ustupanju ispunio obavezu ustupiocu, takvo ispunjenje je punovano samo
ukoliko nije znao za ustupanje. Kada je dunik znao da je zakljuen ugovor
o ustupanju potraivanja (iako ga o tome nije obavestio ustupilac, nego npr.
prijemnik) duan je ispuniti obavezu prijemniku.
Ustupanjem potraivanja ne menja se sadrina obligacije. Poloaj
dunika i nakon ustupanja potraivanja ostaje isti tako da prijemnik prema
duniku ima ista prava koja je ustupilac imao prema duniku do ustupanja.
II. PREUZIMANJE DUGA
Preuzimanje duga je ugovor izmeu dunika i preuzimaoca (treeg lica)
na osnovu koga preuzimalac postaje dunik u obligaciji, a raniji dunik se
oslobaa obaveze. Ovaj ugovor proizvodi dejstvo prema poveriocu samo ako
je poverilac pristao na promenu dunika u obligaciji, poto time poverilac
moe biti doveden u nepovoljniji poloaj (npr. novi dunik je insolventan).
Poverilac svoj pristanak na preuzimanje duga moe punovano saoptiti ili
duniku ili poveriocu. Kada se poverilac saglasi sa preuzimanjem dug sa
dunika prelazi sa istom sadrinom na preuzimaoca (novog dunika), koji na
taj nain ini poklon ranijem duniku, ispunjava mu raniji dug itd.
Ugovorom o preuzimanju duga, na koji je pristao poverilac, preuzi-
malac postaje dunik, a raniji dunik se oslobaa obaveze. Preuzimalac du-
guje poveriocu obavezu sa istom sadrinom koja je do tada postojala izmeu
ranijeg dunika i poverioca. Sa glavnom obavezom na poverioca prelaze i
sporedna prava (npr. kamata).
Preuzimanjem duga izmeu preuzimaoca i poverioca postoji ista obave-
za koja je dotle postojala izmeu ranijih dunika i poverioca. Preuzimalac
moe istai poveriocu sve prigovore koji proistiu iz pravnog osnova izmeu
ranijih dunika i poverioca iz koga potie preuzeti dug (npr. prigovor da je
obligacija nitava, da je dug isplaen ili zastareo), ali i line prigovore koje
ima prema poveriocu.
136 PRIVREDNO PRAVO
Odeljak sedmi
PRESTANAK OBAVEZA (OBLIGACIJA)
I. POJAM
Prestanak obaveza je gaenje punovanih obligacija (svih poverioevih
prava i dunikovih obaveza) ispunjenjem ili na drugi nain odreen zakonom.
Redovan nain prestanka obligacija je njeno ispunjenje.
193
Prestankom glavne
obaveze gasi se jemstvo, zaloga i druga sporedna prava.
Zakon je odredio da obaveze prestaju i poravnanjem (kompenzaci-
jom); otputanjem duga; novacijom (prenovom); sjedinjenjem (konfuzijom);
nemogunou ispunjenja; protekom vremena na koji je ugovor bio zakljuen;
otkazom; smru dunika ili poverioca (samo ako je obaveza nastala s obzirom
na line osobine koje od ugovornih strana ili line sposobnosti dunika).
II. ISPUNJENJE OBLIGACIJE
1. Pojam
Ispunjenje obligacije je redovan prestanak obligacije izvrenjem dugo-
vanih inidbi od strane dunika, u svemu kako ona glasi. Ispuniti obavezu
znai preduzeti radnje injenja, neinjenja ili trpljenja u skladu sa obligaci-
jom tj. u skladu sa ovlaenjima poverioca. Prestankom glavne obaveze gasi
se jemstvo, zaloga i druga sporedna prava. Obavezu je duan ispuniti dunik
ili njegov zastupnik. Poverilac je duan primiti ispunjenje od svakog lica koje
ima neki pravni interes da obaveza bude ispunjena, ak i kada se dunik pro-
tivi tom ispunjenju. Ako je poverilac sa time saglasan on je duan primiti
ispunjenje od treeg lica, bez obzira da li ima za to pravni interes.
Dunik je, meutim, obavezu duan ispuniti samo lino, ako ispunjava
ugovor u kome su vana svojstva dunika (npr. po ugovoru o delu dunik
se, kao poznati slikar, obavezao naslikati sliku). Tree lice bez dunikovog
znanja moe poveriocu ponuditi ispunjenje, a poverilac ga moe primiti, i u
sluaju da je, nakon toga, dunik obavestio da ne pristaje da tree lice ispuni
njegovu obavezu. Poverilac ne moe primiti ispunjenje od treeg lica ako mu
je dunik ponudio da sam ispuni odmah svoju obavezu. Trokove ispunjenja
snosi dunik, ukoliko ih nije prouzrokovao poverilac.
Da bi ispunjenje bilo punovano mora biti izvreno poslovno sposob-
nom poveriocu ili licu odreenom zakonom, sudskom odlukom, ugovorom
izmeu poverioca i dunika, ili od strane samog poverioca. Suprotno tome,
obavezu moe ispuniti ne samo dunik nego i tree lice. Izuzetno, punovano
je ispunjenje i kad je izvreno treem licu, ako ga je poverilac naknadno odo-
brio ili ako se njime koristio.
Ispunjenje izvreno poslovno nesposobnom poveriocu oslobaa dunika
samo ukoliko je bilo korisno za poverioca ili se predmet ispunjenja jo nalazi
kod njega. Poslovno sposobni poverilac moe odobriti ispunjenje koje je pri-
mio u vreme svoje poslovne nesposobnosti.
2. Isplata sa subrogacijom. Predmet ispunjenja
Kada isplatu duga vri isplatilac umesto dunika nastupa personalna
subrogacija. Ugovor o subrogaciji moe zakljuiti ispunilac tue obaveze (pre
ispunjenja ili prilikom ispunjenja) sa poveriocem, a subrogacija moe nas-
tati i na osnovu zakona.
194
Na osnovu tog ugovora ispunjeno potraivanje, u
momentu ispunjenja, prelazi na ispunioca sa svima ili samo sa nekim spored-
nim pravima. Prava poverioca mogu prei na ispunioca i na osnovu ugovora
izmeu dunika i ispunioca zakljuenog pre ispunjenja obaveze.
Na ispunioca koji ima neki pravni interes da ispuni obavezu po samom
zakonu prelaze poverioeva potraivanja sa svim sporednim pravima u vreme
ispunjenja poverioevog potraivanja-zakonska subrogacija. Na osnovu ugov-
orne ili zakonske subrogacije sa poverioca na ispunioca prelazi potraivanje
sa nekim ili svim sporednim pravima (ako postoje ta prava). Ispunilac na
koga je, na taj nain, prelo potraivanje ne moe zahtevati od dunika vie
nego to je isplatio poveriocu. Poverilac koji je primio ispunjenje od treeg
lica, meutim, ne odgovara za postojanje i naplativost potraivanja u vreme
ispunjenja. Ovo pravilo ne iskljuuje primenu instituta sticanja bez osnova.
Ispunjenje obaveze dunika se sastoji u izvrenju onoga to ini sadrinu
obaveze, tj. u davanju, injenju, neinjenju ili trpljenju, odnosno u prestaciji
dunika koja predstavlja predmet obaveze. Dunik svoju obavezu ne moe
ispuniti neim drugim, a ni poverilac nije ovlaen zahtevati neto drugo. Ako
dunik duguje stvari odreene samo po rodu duan je prilikom ispunjenja dati
stvari srednjeg kvaliteta. Meutim, ako mu nije bila poznata namena stvari
(npr. semenska penica, a ne penica za ljudsku ishranu), duan je dati stvari
odgovarajue kakvoe. Poverilac nije duan primiti delimino ispunjenje ob-
ligacije (izuzev ako priroda obaveze drukije nalae), ali je duan primiti
138 PRIVREDNO PRAVO
delimino ispunjenje novane obaveze, osim ako ima poseban interes da ga
odbije. Ugovorne strane mogu se o ispunjenju obaveze dunika i drukije
sporazumeti tako da ugovore zamenu ispunjenja ili predaju radi prodaje.
Zamena ispunjenja (datio in solutum) je ispunjenje obaveze tako da
poverilac umesto ugovorene obaveze od dunika primi drugu inidbu sa
ciljem ispunjenja obaveze da bi na taj nain ona prestala. Predaja radi pro-
daje (datio pro solvendo) je sporazum strana, izmeu kojih ve postoji ob-
ligacioni odnos, na osnovu koga dunik predaje poveriocu neku stvar ili mu
ustupa neko drugo pravo da ih proda i iz postignutog novanog iznosa naplati
svoje potraivanje.
195
Davanjem radi ispunjenja duga obaveza ne prestaje,
kao to je to sluaj kod davanja na ime dugovanja tj. zamene ispunjenja. Na
ovaj nain se obaveza uslovno ispunjava ako je poverilac koji je primio neku
stvar ili pravo od dunika uspeo da je proda i naplati se iz postignutog iznosa.
Vlasnik stvari ili imalac prava i dalje ostaje dunik i on snosi rizik sluajne
propasti ili oteenja stvari odnosno prava koji su radi prodaje predati poveri-
ocu. Stvar ili koje drugo pravo poverilac je obavezan da proda po srednjoj
ceni na tritu predvienim sporazumom sa dunikom, rukovodei se in-
teresima dunika.
3. Vreme i mesto ispunjenja
Vreme ispunjenja je rok ispunjenja obaveze dunika koga ugovorne
strane odreuju svojim sporazumom. Kada poverilac i dunik rok nisu odre-
dile, a svrha posla, priroda obaveze i ostale okolnosti ne zahtevaju izvestan rok
za ispunjenje, poverilac moe zahtevati odmah ispunjenje obaveze, a dunik
je ovlaen zahtevati od poverioca da ispunjenje odmah primi. Dunik ima
pravo ispuniti svoju obavezu i pre ugovorenog roka, odnosno u odreenim
sluajevima poverilac ima pravo zahtevati ispunjenje pre roka.
Ukoliko je rok ugovoren iskljuivo u interesu dunika, on ima pravo
ispuniti obavezu i pre ugovorenog roka, ali je duan obavestiti poverioca o
svojoj nameri i paziti da to ne bude u nevreme.
Mesto ispunjenja je mesto, odreeno pravnim poslom ili zakonom, u
kome je dunik duan ispuniti obavezu, a poverilac primiti ispunjenje. Ako
mesto ispunjenja obaveze nije odreeno sporazumom, ono se odreuje s obzi-
rom na svrhu posla, prirodu obaveze i ostale okolnosti. Ukoliko se mesto is-
punjenja ne moe ni tako odrediti ispunjenje obaveze se vri u mestu u kome
je dunik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedite, odnosno prebivalite,
a u nedostatku prebivalita, svoje boravite.
Mesto plaanja je mesto u kome je dunik duan ispuniti novanu obav-
ezu. Ispunjenje novane obaveze virmanom vri se u seditu organizacije
koja vodi poverioeva novana sredstva. U sluaju da je poverilac promenio
mesto svog sedita, odnosno prebivalita u vremenu kad je obaveza nastala, te
su zbog toga poveani trokovi ispunjenja, to poveanje pada na teret poveri-
oca.
4. Docnja
Docnja je zakanjenje dunika da ispuni dospelu obavezu ili odbijanje
poverioca da od dunika primi uredno ponueno ispunjenje obaveze. U doc-
nji, prema tome, moe biti dunik ili poverilac.
4.1. DOCNJA DUNIKA
Dunik dolazi u docnju (mora debitoris, mora solvendi) kad na vreme ne
ispuni svoju obavezu. Kada je rok za ispunjenje odreen tada rok dospolesti
opominje dunika (dies interpelat pro homine) i nije potrebno da ga poverilac
opominje. Dunik pada u docnju sledeeg dana po nastupanju roka odreenog
za ispunjenje obaveze. Nije potrebno opominjati dunika naknade tete jer se
obaveza naknade tete, smatra dospelom od trenutka nastanka tete.
Ako rok za ispunjenje nije odreen dunik dolazi u docnju kada ga
poverilac pozove da ispuni obavezu t.j. da ga opomene (interpelatio).
Relevantna je, po pravilu, objektivna docnja jer dunik pada u doc-
nju nezavisno od svoje krivice. Tako, ako dunik zadocni sa ispunjenjem
novane obaveze duguje, pored glavnice i zateznu kamatu po stopi utvrenoj
zakonom.
Dunik koji je pao u docnju duan je da naknadi poveriocu tetu koja
mu je zbog toga nastala i odgovara za nemogunost ispunjenja obaveze. Doc-
nja dunika prestaje kada on ponudi poveriocu ispunjenje glavne obaveze i
sporednih koje su nastale zbog docnje (npr. plaanje kamate). Odbijanjem da
primi ispunjenje obaveze u docnju pada poverilac. Dunikova docnja prestaje
i u sluaju prestanka obligacije npr. zbog nemogunosti ispunjenja i oprotaja
duga.
4.2. DOCNJA POVERIOCA
Docnja poverioca (mora creditoris) nastaje kad on bez osnovanog razlo-
ga odbije da primi ispunjenje ili ga svojim ponaanjem sprei. Poverilac, sto-
ga, ne dolazi u docnju ako je osnovano odbio ispunjenje dunikove obaveze
jer nije ponudio njeno ispunjenje u svemu kako ona glasi. Tako, poverilac
140 PRIVREDNO PRAVO
nije duan primiti delimino ispunjenje obaveze osim ako priroda obaveze
drukije ne nalae. Dunik ima pravo ispuniti obavezu i pre ugovorenog roka,
ako je on ugovoren iskljuivo u interesu dunika, ali je duan obavestiti pove-
rioca o svojoj nameri i paziti da to ne bude u nevreme.
Poverilac pada u docnju i kada mu nije ponueno ispunjenje obaveze,
ako je vreme izvrenja njegove radnje bilo tano odreeno, protekom samog
roka.
196
Poverilac dolazi u docnju i kad je spreman da primi ispunjenje
dunikove istovremene obaveze, a ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze
(npr. kupac nije u obavezi da primi stvar koja je predmet prodaje ako pro-
davac odbije da primi isplatu cene, izuzev kada je to drugo ugovoreno). On,
meutim, ne dolazi u docnju ako dokae da u vreme ponude ispunjenja, ili u
vreme odreeno za ispunjenje, dunik nije bio u mogunosti da svoju obav-
ezu ispuni.
Padanjem poverioca u docnju obligacija ne prestaje a poloaj dunika
se poboljava.
197
Ako je dunik ve bio u docnji, te je ponudio ispunjenje
obaveze u svemu kako ona glasi (pored glavne obaveze i sporednu obavezu,
kao to je npr. kamate), prestaje docnja dunika, a na poverioca prelazi rizik
sluajne propasti ili oteenja stvari. Od dana padanja poverioca u docnju
prestaje tei kamata na novanu obavezu dunika. Osim toga, poverilac u
docnji je duan naknaditi duniku tetu nastalu usled docnje za koju odgov-
ara, kao i trokove oko daljeg uvanja stvari.
Ako je poverilac u docnji dunik moe poloiti dugovanu stvar kod
suda za poverioca. Dunik, osim toga, moe stvar da preda, po odluci
suda, drugom licu da je uva ili je, pod odreenim pretpostavkama, moe
prodati. Smatra se da je time dunik ispunio obligaciju.
Docnja poverioca moe prestati prestankom obligacije, ugovaranjem no-
vog roka ispunjenja i odustajanjem dunika od ispunjenja obaveze.
III. PREBIJANJE (KOMPENZACIJA)
Prebijanje je nain prestanka dve istorodne i uzajamne obligacije izmeu
istih lica. Dunik moe prema svom poveriocu stei potraivanje u istom,
veem ili manjem iznosu. Ako su ostvarene i druge pretpostavke takva, uz-
jamna potraivanja mogu prestati prebijanjem (potiranjem, obraunom-com-
pensatio), tako da potraivanje prestaje u celosti (ako su oba iste visine) ili
prestaje potraivanje u manjem iznosu, a potraivanje u veem iznosu uman-
juje se za iznos manjeg.
S obzirom na osnov nastanka kompenzacija moe biti: 1) zakonska (jed-
nostrana), 2) ugovorna (dobrovoljna) i 3) sudska. Za nastanak svake poje-
dine kompenzacije potrebno je da se, osim uzajamnosti potraivanja, steknu
i posebne pretpostavke.
Na osnovu zakonske kompenzacije potraivanja (odnosno obaveze)
mogu prestati ako su: 1) uzajamna, 2) jednorodna i 3) oba dospela.
Uzajamnost potraivanja postoji kada dunik duguje poveriocu ispun-
jenje obaveze ali ima prema njemu i potraivanje. Potraivanje je uzajamno
kada jedno lice (dunik) duguje drugom (poveriocu) 500 dinara, ali mu is-
tovremeno poverilac duguje isti iznos. Uzajamnost nije neophodna u sva-
kom sluaju zakonske kompenzacije. Tako, jemac moe izvriti prebijanje
dunikove obaveze prema poveriocu sa dunikovim potraivanjem od pove-
rioca. Kompenazcijom prestaje obaveza dunika, a na taj nain i obaveza
jemca koji se obavezao poveriocu da e ispuniti punovanu i dospelu obav-
ezu dunika, ako to ovaj ne uini.
Jednorodna su potraivanja koja glase na novac (potraivanje u stranoj
valuti se moe konvertovati u domae sredstvo plaanja, pa su jednorodna i
potraivanja koja glase i na razliite valute) ili druge zamenjive stvari istog
roda i iste kakvoe.
Dospela su potraivanja ako je jedna strana u ugovoru stekla pravo da
zahteva ispunjenje obaveze (protekao je rok za ispunjenje ili ako rok nije
odreen poverilac ima pravo dunika pozvati odnosno opomenuti da ispuni
svoju obavezu).
Zakonska kompenzacija ne nastaje im se za to steknu pretpostavke
nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj da vri prebijanje. Posle iz-
jave o prebijanju smatra se da je prebijanje nastalo onog asa kad su se za
to stekle pretpostavke.
Na osnovu zakonske kompenzacije ne moe prestati: 1. potraivanje koje
se ne moe zapleniti; 2. potraivanje stvari ili vrednosti stvari koje su duniku
bile date na uvanje, ili na poslugu, ili koje je dunik uzeo bespravno, ili ih be-
spravno zadrao; 3. potraivanje nastalo namernim prouzrokovanjem tete; 4.
potraivanje naknade tete priinjenje oteenjem zdravlja ili prouzrokovan-
jem smrti i 5. potraivanje koje potie iz zakonske obaveze izdravanja. Meu
potraivanja koja se ne mogu ugasiti prebijanjem ubrajaju se i potraivanja u
pogledu kojih su strane svojom voljom iskljuile prebijanje.
Ugovorna kompenzacija nastaje na osnovu sporazuma poverioca i
dunika da prebiju svoja uzajamna potraivanja. Ugovorne strane na taj
nain mogu prebiti i nedospela, neutuiva, ali i raznorodna potraivanja, ako
su uzajamna. Ne mogu se, meutim, prebiti potraivanja ako je prebijanje
iskljueno prinudnim propisima.
142 PRIVREDNO PRAVO
Sudska kompenzacija nastaje odlukom suda, nakon izjave (prigov-
ora) o prebijanju koju tueni istie u parnici - da on prema tuiocu ima
protivpotraivanje. Prigovor prebijanja se moe istai do zakljuenja glavne
rasprave, a ako do tada nije istaknut ne moe se iznositi u albi. Prestanak
potraivanja koja se prebijaju ima za posledicu i prestanak akcesornih
potraivanja (ugovorne kazne, jemstva, zaloge itd).
Ugovorna kompenzacija proizvodi dejstva od trenutka kada to strane odrede.
Ako to nisu odredile ugovorna kompenzacija deluje od momemnta zakljuenja
ugovora o kompenzaciji. Sudska kompenzacija deluje od trenutka kada od-
luka o tome postane pravnosnana izuzev kada je sud u odluci odredio da je
kompenzacija ranije izvrena.
IV. OTPUTANJE DUGA
Otputanje duga je jedan od naina prestanka obligacije na osnovu
sporazuma poverioca i dunika da obaveza prestane iako nije ispunjena.
Otputanje duga nastaje na osnovu sporazuma (ugovora) poverioca i dunika
da obaveza dunika prestane iako nije ispunjena. Obligacija prestaje u celos-
ti kada poverilac oprosti obavezu dunika u celosti (opte otputanje duga).
Kada u obligaciji postoji vie dugova (obaveza), a poverilac otpusti samo
jedan ili samo deo duga, obligacija ne prestaje, ali se njen predmet suava
(delimino otputanje duga).
Otputanjem duga glavnom duniku prestaju akcesorne obaveze (npr. jem-
stvo). Glavni dunik se ne oslobaa obaveza ako je dug otputen jemcu. Ako
ima vie jemaca, a poverilac oslobodi jednog od njih, ostali ostaju u obavezi,
ali se njihova obaveza smanjuje za deo koji otpada na osloboenog jemca.
Sporazum o otputanju duga je neformalan. Stoga se usmenim spora-
zumom moe otpustiti dug iz pravnog posla za koga je propisana obavezna
pisana forma (npr. ugovora o graenju). Vraanje zaloge i odricanje od drugih
sredstava kojim je bilo obezbeeno ispunjenje obaveze, ne znai odricanje
poverioca od prava da trai ispunjenje.
V. NOVACIJA
Novacija
198
je nain prestanka jedne punovane obligacije sporazumom
ugovornih strana uz istovremeni nastanak nove obligacije. Ugovor o novaciji
je neformalan ukoliko za nastanak nove obligacije nije odreena forma te sa-
glasnosti. Novacija nastaje ako ugovorne strane zakljue ugovor o novaciji u
kome izriito izraze volju da izvre prenov (animus novandi), ranije punovane
obaveze. Ako je ranija obaveza ve ugaena ili je bila nitava prenov je bez
dejstva. Kada je ranija obaveza samo ruljiva, prenov je punovaan ako je
dunik znao za nedostatak ranije obaveze.
Obligacija je nova ako se od stare razlikuje u pogledu predmeta ili os-
nova ili predmeta i osnova. Novacija je nain prestanka ranijeg ugovora, zbog
ega se on vie ne moe raskinuti. Osnov obaveze je promenjen ako se npr.
strane u ugovoru o prenovu sporazumeju da umesto postojee obaveze pro-
davca iz ugovora o prodaji, da preda stvar kupcu, koja prestaje, nastane nova
iz ugovora o ostavi u kome raniji prodavac postaje ostavoprimac. Predmet
obaveze je ostao isti, ali je osnov promenjen.
Novacija nastaje i kada strane ugovorom o novaciji odrede novi predmet
obaveze umesto postojee, a osnov obaveze ostane nepromenjen. Novacija
predmeta npr. postoji i ako prodavac obavezu predaje kupcu jednog konja
zameni obavezom predaje para volova.
Sporazum poverioca i dunika kojim se menja ili dodaje odredba o roku,
o mestu, ili o nainu ispunjenja, zatim naknadni sporazum o kamati, ugovor-
noj kazni, obezbeenju ispunjenja ili o kojoj drugoj sporednoj odredbi, kao i
sporazum o izdavanju nove isprave o dugu, ne smatra se prenovom.
Osnovno dejstvo ugovora o novaciji je prestanak ranije i nastanak nove
obligacije. Sa ranijom obavezom prestaju zaloga, jemstvo i ostala sporedna
potraivanja, izuzev ako je sa jemcem ili zalogodavcem drukije ugovoreno.
Ranija obligacija novacijom prestaje te ne proizvode dejstva prigovori koji
su se mogli istai u ranijoj obligaciji. Prestankom ranije obligacije novaci-
jom docnja prestaje.
VI. SJEDINJENJE (KONFUZIJA)
Sjedinjenje (konfuzija) je nain prestanka obaveza sjedinjenjem
potraivanja i duga u istom licu, poto jedno lice ne moe biti poverilac i
dunik u istom obligacionom odnosu. Konfuzija najee nastaje kada poveri-
lac nasledi dunika ili dunik poverioca ili se u istom obligacionom odnosu
jedno pravno lice (dunik) spoji sa drugim pravnim licem (poverilac).
Sjedinjenje izaziva po sili zakona prestanak obligacije u trenutku sjedin-
jenja. Obaveza glavnog dunika ne prestaje u sluaju da jemac postane pover-
ilac ili kada isto lice postane jemac i glavni dunik. U ovom sluaju prestaje
samo jemstvo a ne obligacija. Obaveza upisana u javnu knjigu prestaje sjedin-
jenjem tek kada se izvri upis brisanja.
144 PRIVREDNO PRAVO
VII. NEMOGUNOST ISPUNJENJA
Nemogunost ispunjenja je neispunjenje obaveze iz obligacije od strane
dunika zbog postojanja odreenih, relevantnih okolnosti. Nemogunost is-
punjenja utie na sudbinu obligacije od njenog nastanka, za vreme dok traje
sve dok ne prestane.
Ukoliko obligaciju niko ne moe izvriti postoji objektivna nemogunost,
a kada je ne mnoe ispuniti ugovorna strana, ali moe neko drugo lice,
nemogunost je subjektivna. Ako je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostra-
nom ugovoru postalo nemogue zbog dogaaja za koje nije odgovorna ni jed-
na ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane, a ako je ova neto ispunila
od svoje obaveze moe zahtevati vraanje po pravilima o vraanju steenog
bez osnova. Kad ne postoji odgovornost nijedne strane zbog nemogunosti
ispunjenja, strana kojoj ne odgovara delimino ispunjenje moe raskinuti
ugovor. U sluaju da to ne uini ugovor ostaje na snazi, a strana koja je mogla
raskinuti ugovor ovlaena je zahtevati srazmerno smanjenje svoje obaveze.
VIII. ZASTARELOST POTRAIVANJA
1. Pojam
Zastarelost potraivanja (praescripta extinctiva) je prestanak zahteva
poverioca, nakon proteka zakonom odreenog vremena (u kome on nije traio
ispunjenje obaveze, iako je to mogao uiniti) da dravnom prinudom ostvari
ispunjenje obaveze, ako se dunik na tu injenicu pozove. Ona nastupa kad
protekne zakonom odreeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati is-
punjenje obaveze. Kada zastari glavno potraivanje zastarevaju i sporedna
potraivanja (npr. potraivanje kamata, plodova, trokova, ugovorne ka-
zne).
199
2. Poetak toka, nastupanje i dejstva zastarelosti
Nastupanjem zastarelosti civilna (utuiva) obligacija pretvara se u naturalnu
(neutuivu). Obligacija na taj nain ne prestaje i sud se ne moe obazirati na za-
starelost po slubenoj dunosti. Kada dunik ispuni naturalnu obavezu tek tada ob-
ligacija prestaje. Dunik ne moe traiti ono to je dato na ime izvrenja te obaveze
po pravilima o sticanju bez osnova ak i ako nije znao da je obaveza zastarela.
Zastarelost je sankcija za nemarnog poverioca koji ne vri svoja ovlaenja iz ob-
ligacije.
Ako poverilac zahteva ispunjenje pozitivne obaveze (dare, facere) za-
starelost poinje tei prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da
zahteva njeno ispunjenje, ako zakonom za pojedine sluajeve nije to drugo
propisano. Naknade tete smatra se dospelom od trenutka nastanka tete, ali
zastarelost potraivanja naknade prouzrokovane tete zastareva za tri godine
od kad je oteenik doznao za tetu i za lice koje je tetu uinilo. Kada se
obaveza sastoji u tome da se neto ne uini, da se propusti ili trpi, zastarelost
poinje tei prvog dana posle dana kada je dunik postupio protivno obavezi.
Zastarelost nastupa kada istekne poslednji dan zakonom odreenog vremena.
U vreme zastarelosti uraunava se i vreme koje je proteklo u korist dunikovih
prethodnika.
Pravila o trajanju zastarelosti potraivanja odreena su prinudnim pro-
pisima te se voljom ugovornih strana ne moe odrediti due ili krae vreme
zastarelosti od onog vremena koje je odreeno zakonom, kao ni da zastarelost
nee tei za neko vreme (zastoj zastarevanja). Dunik se ne moe odrei za-
starelosti pre nego to protekne vreme odreeno za zastarelost.
Zastarelost nastupa istekom poslednjeg dana zakonom odreenog vre-
mena. Tek nakon proteka roka odreenog za zastarelost dunik se moe odrei
zastarelosti. Pismeno priznanje zastarele obaveze ili davanja zaloge ili drugog
obezbeenja za zastarelo potraivanje smatra se kao odricanje od zastarelos-
ti.
200
3. Opti i posebni rokovi zastarelosti
Opti rok u kome zastarevaju potraivanja iznosi deset godina, ako zako-
nom nije odreen neki drugi rok zastarelosti. Tako kada je teta prouzrokovana
krivinim delom, a za krivino gonjenje je predvien dui rok zastarelosti, zahtev
za naknadu tete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme odreeno
za zastarelost krivinog gonjenja, a potraivanje utvreno pred sudom ili drugim
nadlenim organima zastareva za deset godina, pa i za ono za koje zakon predvia
krai rok zastarelosti. Posebni rokovi zastarelosti u traju pet, tri i jednu godinu.
Za tri godine zastarevaju: 1. potraivanja povremenih davanja koja do-
spevaju godinje ili u kraim odreenim razmacima vremena (kao to je npr.
potraivanje kamata, izdravanja, rente) kao i potraivanja anuiteta kojima se
u jednakim, unapred odreenim povremenim iznosima, otplauje glavnica i
kamate (samo pravo iz koga proistiu povremena potraivanja zastareva za
pet godina, raunajui od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraivanja
posle koga dunik vie nije vrio davanja, s tim to ne moe zastareti pravo
na izdravanje odreeno zakonom, 2. meusobna potraivanja pravnih lica iz
ugovora o prometu robe i usluga, kao i potraivanja naknade za izdatke uinjene
146 PRIVREDNO PRAVO
u vezi s tim ugovorima, s tim to zastarevanje tee odvojeno za svaku isporuku
robe, izvreni rad ili uslugu, 3. potraivanje zakupnine, bilo da se plaa povre-
meno ili u ukupnom iznosu, 4. potraivanje naknade prouzrokovane vanugov-
orne tete.
Rok se rauna od kada je oteenik doznao za tetu i za lice koje je tetu
uinilo - subjektivni rok (u svakom sluaju potraivanje tete zastareva za pet
godina od kada je teta nastala. Kad je teta prouzrokovana krivinim delom,
a za krivino gonjenje je predvien dui rok zastarelosti, zastarelost nastupa
istekom vremena odreenog za zastarelost krivinog gonjenja). Potraivanja
naknade tete nastale povredom ugovorne obaveze ne zastareva za vreme od
tri godine nego za vreme odreeno za zastarelost te obaveze.
Za jednu godinu zastarevaju: 1. Potraivanje naknade za isporuenu
elektrinu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimniarske usluge i za odravanje
istoe, kad je isporuka odnosno usluga izvrena za potrebe domainstva, 2.
potraivanje radio stanice i radio - televizijske stanice za upotrebu radio - pri-
jemnika i televizijskog prijemnika, 3. potraivanje pote, telegrafa i telefona
za upotrebu telefona i potanskih pregradaka, kao i druga njihova potraivanja
koja se naplauju u tromesenim ili kraim rokovima, 4. potraivanja pret-
plate na povremene publikacije, raunajui od isteka vremena za koje je pub-
likacija naruena. Zastarevanje tee iako su isporuke ili usluge produene.
Zastarelost ugovora o osiguranju ZOO ureuje na specian nain.
Potraivanje ugovoraa osiguranja odnosno treeg lica (korisnika, osigura-
nika) iz ugovora o osiguranju ivota zastarevaju za pet, a iz ostalih ugovora
o osiguranju (npr. osiguranje imovine, osiguranje od odgovornosti) za tri go-
dine, raunajui od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je
potraivanje nastalo. Objektivni rok zastarelosti potraivanja kod osiguranja
ivota iznosi deset godina, a kod ostalih ugovora o osiguranju za vreme od pet
godina, raunajui od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je
potraivanje nastalo. Potraivanje osiguravaa iz ugovora o osiguranju (i kada
od osiguranika potrauje iznos naknade tete isplaen oteenom) zastareva
za tri godine.
Neposredan zahtev treeg oteenog lica prema osiguravau zastareva za
isto vreme za koje zastareva njegov zahtev prema osiguraniku odgovornom za
tetu.
147 II DEO - PRIVREDNO PRAVO
4. Zastoj zastarevanja
Zastoj zastarevanja spreava poetak toka zastarevanja, ako postoje
uzroci zbog kojih po zakonu zastarevanje nije moglo poeti, a kada je za-
starevanje poelo tei pre nego to je nastao uzrok koji je zaustavio njegov
dalji tok, zastarelost nastavlja da tee kad prestane taj uzrok, a vreme koje
je isteklo pre zastoja rauna se u zakonom odreeni rok za zastarelost. Su-
protno tome, prekid zastarevanja ima za posledicu da zastarevanje poinje
tei iznova. Institut zastoja zastarevanja, opravdano se istie, titi vane in-
terese izmeu poverioca i dunika.
201
Zastarevanje potraivanja ne tee (dolazi do zastoja) izmeu: 1.
suprunika, od zakljuenja do prestanka braka; 2. roditelja i dece, dok traje
roditeljsko pravo; 3. tienika i njegovog staraoca, kao i organa starateljstva,
za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu poloeni rauni o radu staraoca.
4. lica u vanbranoj zajednici dok ta zajednica postoji; 5. lica zaposlenih u
tuem domainstvu prema poslodavcu ili lanovima njegove porodice koji
zajedno sa njima ive, sve dok taj radni odnos traje.
Zastoj zastarevanja nastaje i zbog okolnosti koje postoje na strani poveri-
oca. Tako, zastarelost ne tee protiv lica koje ne moe sudskim putem zahtevati
ispunjenje obaveze (non valenti agaere non cursit praescriptio) zbog nesavladi-
vih prepreka (npr. usled poplave, zemljotresa poverilac ne moe doi u grad ni
angaovati punomonika, zbog poara sud je prestao sa radom itd.), za vreme
mobilizacije, u sluaju neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu potraivanja
lica na vojnoj dunosti. Zastarevanje tee i prema maloletniku i drugom poslovno
nesposobnom licu, bez obzira da li imaju zakonskog zastupnika ili ne. Zastarelost
potraivanja maloletnika koji nema zastupnika i drugog poslovno nesposobnog
lica bez zastupnika, meutim ne moe nastupiti dok ne protekne dve godine od
kad su postala potpuno poslovno sposobna (odlukom suda vraena mu oduzeta
poslovna sposobnost) ili kad su dobila zastupnika (maloletnik je usvojen ili mu
je reenjem organa starateljstva postavljen staralac). Kada je za zastarelost nekog
potraivanja odreeno vreme krae od dve godine, a poverilac je maloletnik koji
nema zastupnika ili neko drugo poslovno nesposobno lice bez zastupnika, zasta-
revanje tog potraivanja poinje tei od kada je poverilac postao poslovno spo-
soban, ili od kada je dobio zastupnika. Prema licu koje se nalazi na odsluenju
vojnog roka ili na vojnoj vebi ne moe nastupiti zastarelost dok ne proteknu tri
meseca od odsluenja vojnog roka ili prestanka vojne vebe.
Kada je spreavanje zastarevanja regulisano posebnim zakonima za poje-
dine odnose primenjuju se odredbe tih zakona, a ne ZOO. Zastoj zastarevanja
je u meninom pravu regulisan l. 81. i 82. Zakona o menici, u ekovnom
pravu lanom 23. taka 11. Zakona o eku.
148 PRIVREDNO PRAVO
5. Prekid zastarevanja
Prekid zastarevanja nastaje radnjama poverioca ili dunika a ima za
posedicu da zastarevanje, koje je poelo tei, ne proizvodi nikakvo dejstvo
te se i ne rauna u zakonom odreeni rok zastarelosti. Stoga, posle prekida,
zastarevanje poinje iznova tei.
Zastarevanje se prekida kada dunik prizna dug, izjavom poveriocu, ali i na
posredan nain, kao to je davanje otplate, plaanje kamate, davanje obezbeenja.
Nakon proteka vremena odreenog za zastarelost priznanje duga proizvodi dejst-
vo odricanja od zastarelosti. Pismeno priznanje zastarele obaveze smatra se kao
odricanje od zastarelosti. Isto dejstvo ima i davanje zaloge ili kog drugog
obezbeenja za zastarelo potraivanje. Najee se zastarevanje prekida pro-
cesnim radnjama poverioca pred sudom (npr. podigne tubu, istakne prigov-
or prebijanja potraivanja u sporu). Ne smatra se da je nastupio prekid za-
starevanja iako je poverilac preduzeo takve radnje ako odustane od tube
odnosno druge preduzete radnje, ili je njegov zahtev odbaen ili odbijen, ili
ako je izdejstvovana ili preduzeta mera izvrenja ili obezbeenja ponitena.
Zastarevanje prekinuto priznanjem od strane dunika poinje tei iznova
od priznanja. Kada je prekid zastarevanja nastao prijavom potraivanja u
steajnom postupku ili zahtevom prinudnog izvrenja ili obezbeenja, zasta-
revanje poinje tei iznova od dana okonanja ovog postupka. Prekinuto za-
starevanje tee iznova, a navrava se kad protekne vreme zakonom odreeno
za zastarelost tog potraivanja. Kada je prekid zastarelosti nastao priznanjem
duga od strane dunika, a poverilac i dunik zakljue ugovor o novaciji, novo
potraivanje zastareva za vreme odreeno zakonom za njegovu zastarelost.
DRUGI DEO
PRIVREDNO PRAVO
150 PRIVREDNO PRAVO
Glava prva
STATUSNO PRAVO
Odeljak prvi
PRIVREDNI SUBJEKTI
I. POJAM
U privrednom ivotu uestvuju dve vrste subjekata - pravna lica i zika
lica. Najznaajniji privredni subjekti su privredna drutva koja su uvek pravna
lica. Status privrednog subjekta imaju i druga pravna lica kao to su nansijske
organizacije (banke, tedionice itd.), organizacije za osiguranje itd. Fiziko
lice je privredni subjekat ako stekne svojstvo preduzetnika. Udruivanjem
vie zikih lica mogu nastati zadruge - pravna lica iji prvenstveni cilj nije
obavljanje privredne delatnosti nego ostvarenje nekih drugih interesa zadru-
gara.
II. OSNOVNA ZAJEDNIKA PRAVILA O
PRIVREDNIM DRUTVIMA
1. Pojam i obeleja
Privredno drutvo je pravno lice koje osnivaju osnivakim aktom prav-
na i/ ili zika lica, radi obavlja delatnost sa ciljem sticanja dobiti. Pojam
privrednog drutva je uopten jer obuhvata vie oblika privrednih subjekata.
Privredno drutvo je pravno lice. U naem pravu privredno drutvo je
pravno lice i ima pravni subjektivitet.
202
Privredno drutvo je organizacija
zikih lica ili samo jednog zikog lica koja samostalno istupa u pravnom
prometu i za obaveze odgovara svojom imovinom, a ne imovinom osnivaa i
uesnika.
Privredno drutvo ukljuuje postojanje materijalnog i personalnog sasto-
jka. Materijalni sastojak podrazumeva istovremeno postojanje odgovarajue
imovine drutva. Imovinu privrednog drutva ine sva njegova imovinska
prava (npr. stvarna prava, pravo industrijske svojine, obligaciona prava).
S obzirom da je privredno drutvo subjekat prava ono ima naziv pod
kojim posluje - poslovno ime i sedite. Poslovno ime mora sadravati mini-
malne elemente, a neke dodatne moe sadrati. Odreeni nazivi se ne mogu
unositi u poslovno ime dok se pojedini elementi mogu unositi u poslovno
ime uz dozvolu odnosno pristanak odreenog lica ili organa. Sedite privred-
nog drutva je mesto iz koga se upravlja poslovima drutva. Sedite drutva
odreuje se osnivakim aktom i se registruje u Registru.
Privredno drutvo trajno obavlja privrednu delatnost. Po pravilu, drutvo
se osniva na neodreeno vreme, radi trajnog obavljanja privredne delatnos-
ti. Izuzetno, drutvo moe trajati odreeno vreme, do nastupanja odreenog
dogaaja ili postizanja odreenog cilja (u tom sluaju duina trajanja drutva
odreuje se osnivakim aktom). Delatnou se smatraju proizvodnja i promet
robe i vrenje usluga na tritu. Drutvo moe obavljati jednu delatnost ili
vie delatnosti ako ispunjava propisane uslove za obavljanje svake od tih de-
latnosti. Ono moe da zakljuuje ugovore i obavlja druge poslove prometa
robe i usluga samo u okviru delatnosti upisanih u registar. Bez upisa u registar
drutvo moe da obavlja i druge delatnosti koje slue delatnosti upisanoj u
registar, koje se uobiajeno obavljaju uz te delatnosti, u manjem obimu ili
privremeno.
Cilj poslovanja drutva je sticanje dobiti. Drutvo, meutim, zadovol-
java i odreene optedrutvene potrebe. Kada, iz razliitih razloga, drutvo ne
stie dobit ili je insolventno ono prestaje na zakonom odreen nain.
2. Razvrstavanje privrednih drutava
Pojam privrednog drutva je uopten i obuhvata razliite organiza-
cione forme pravnih lica. Stoga je potrebno izvriti razvrstavanje raznolikih
drutava. Ona se mogu grupisati po razliitim kriterijumima.
Prema pravnoj formi drutva se dele na: ortako drutvo, komanditno
drutvo, drutvo s ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo. Ovu
podelu drutava izvrio je ZPD.
Ukoliko je kriterijum podele sloenost drutva ona se mogu podeliti
na prosta i sloena. Prosta drutva su ona koja ne predstavljaju sastavni deo
grupe drutava, dok sloena ili matina drutva upravljaju grupom zavisnih
drutava.
203
152 PRIVREDNO PRAVO
Zavisno od okolnosti da li trajno obavljaju privrednu delatnost ili samo
odreeno vreme drutva se mogu razvrstati na stalna i privremena drutva.
Polazei od oblasti u kojoj drutva posluju ona mogu biti npr. industri-
jska, poljoprivredna, saobraajna, ugostiteljska, eleznika itd.
Na osnovu broja zaposlenih, prihoda i vrednosti imovine po
godinjem raunu u poslednjoj poslovnoj godini, drutva se dele u mala,
srednja i velika.
204
Privredna drutva se, s obzirom na meusobne odnose vlasnika drutva,
mogu grupisati na drutva lica ili drutva kapitala (kompanije, korporacije).
Drutva lica se dalje dele na ortaka drutva ili komanditna drutva, dok se
drutvo kapitala osniva kao akcionarsko drutvo ili drutvo s ogranienom
odgovornou.
205
S obzirom na formu privredno drutvo se moe razvrstati na: 1) ortako
drutvo; 2) komanditno drutvo; 3) drutvo s ogranienom odgovornou i 4)
akcionarsko drutvo (zatvoreno i otvoreno). Druge pravne forme drutava,
odnosno preduzea, mogu biti odreene posebnim zakonom (kao to je, na
primer, javno preduzee).
3. Sistem osnivanja privrednog drutva
Privredno drutvo mogu osnovati zika lica i/ ili pravna lica.
Zavisno od vrste drutava ona se mogu osnovati po vie sistema. Ipak,
preovlauje normativni sistem. Po ovom sistemu zakonom je utvreno koja
lica i pod kojim pretpostavkama mogu osnovati odreeno privredno drutvo..
Organ koji vri registraciju ocenjuje samo da li su ispunjene zakonske pret-
postavke, ali ne ocenjuje celishodnost osnivanja drutva.
206
Pravilo je da se
postupak za upis u registar pokree registracionom prijavom ovlaenog
lica subjekta upisa.
Agencija za privredne registre je duna da izvri upis u Registar ako je
prijavu s propisanom sadrinom podnelo ovlaeno lice subjekta upisa i ako
su ispunjeni uslovi za registraciju.
207
Po sistemu koncesije drutvo se moe osnovati samo ako je prethodno
dobijena koncesija. Tako, ako je data koncesija Vlada Srbije zakljuuje ugov-
or sa koncesionarom (lan 23. ZOK).
Zakonski sistem se primenjuje u osnivanju javnih preduzea. Prema
ovom sistemu preduzea se osnivaju zakonom ili aktom donesenim na osn-
ovu zakona. Tako je Zakonom o umama osnovano javno preduzee za gaz-
dovanje umama u dravnoj svojini Srbijaume. Ovaj sistem je dopunjen
normativnim sistemom jer se i javna preduzea moraju registrovati.
Pojedina pravna lica i preduzea osnivaju se po sistemu dozvole od strane
nadlenog organa koji ima diskreciono ovlaenje da ocenjuje opravdanost
osnivanja. Tako, osnivai banke podnose Narodnoj banci Srbije (NBS) zahtev
za izdavanje dozvole za rad banke, koja je duna da u roku od 60 dana od
dana podnoenja zahteva, ocenjuje ispunjenost zakonskih uslova i opravdan-
ost osnivanja banke. O zahtevu guverner NBS donosi reenje.
4. Osnivanje privrednog drutva
Za osnivanje privrednog drutva potrebno je ispunjenje opte materi-
jalne pretpostavke - obezbeenje sredstava za osnivanje i poetak rada.
208

Posebne materijalne pretpostavke odnose se npr. na tehniku opremljenost,
zatitu na radu i zatitu i unapreivanje ivotne sredine, minimalni osnovni
kapital (npr.: za drutvo s ogranienom odgovornou).
Formalna pretpostavka zahteva postojanje osnivakog akta privrednog
drutva.
Privredno drutvo osnivaju osnivai drutva. Privredna drutva osnivaju
se osnivakim aktom. Osnivaki akt ima formu ugovora ako ga osniva dvoje
ili vie osnivaa, a ako ga osniva jedan osniva osnivaki akt ima formu
odluke o osnivanju. Svi osnivai privrednog drutva potpisuju osnivaki akt.
Potpisi osnivaa na osnivakom aktu moraju biti overeni.
Ortako i komanditno drutvo, pored osnivakog akta (ugovora o osnivan-
ju) mogu imati i ugovor ortaka drutva, drutvo s ogranienom odgovornou
i ugovor lanova drutva, a akcionarsko drutvo i statut.
5. Imovina privrednog drutva. Odgovornost osnivaa i
drugih lica
Imovina je skup (celina) svih subjektivnih imovinskih prava jednog
privrednog drutva. U naem pravu sva privredna drutva su pravna lica. Da
bi jedna organizacija zikih lica (ili jedno ziko lice koje osniva jednop-
ersonalno pravno lice) postala privredno drutvo (tj. pravno lice) mora ima-
ti svoju posebnu imovinu. Vlasnik imovine je privredno drutvo. Imovina
drutva je odvojena od imovine vlasnika drutva. Stoga osnivai drutva i lice
na koje je osniva preneo svoj udeo u drutvu nemaju imovinskih ovlaenja
prema drutvu.
7
Ova lica, po osnovu uloga u drutvo, mogu uestvovati u
upravljanju drutvom i u podeli ostvarene dobiti.
7 Jankovec, I., Privredno pravo, Slu`beni list SRJ, Beograd, 1999, strana 153.
154 PRIVREDNO PRAVO
Imovinu drutva ine sva prava koja drutvo ima na ulozima i imovin-
ska prava koja je drutvo steklo poslovanjem. Osnovni kapital drutva pred-
stavlja razlika izmeu ukupne vrednosti imovine i ukupnih obaveza drutva,
odnosno ukupna vrednost udela, odnosno akcija u drutvu. Imovina privred-
nog drutva ima za predmet pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvari-
ma, novana sredstva i hartije od vrednosti i druga imovinska prava. Tako se
najee od pokretnih stvari unose sirovine, maine, roba, prevozna sredstva
itd. Nepokretne stvari se, uglavnom, sastoje od objekata u kojima se obavlja
proizvodnja ili plasman robe; zemljita raznog boniteta i kulture na kome se
vri proizvodnja, podiu trajniji nasadi, izgrauju razna postrojenja itd. Pred-
met uloga u drutvo mogu biti i stvari na kojima je konstituisana hipoteka ili
zaloga. Ako se u drutvo unose stvari i prava koji imaju imovinsku vrednost,
procenjuju se da bi se izrazili novano
Za drutva kapitala ZPD je propisao unoenje novanog uloga u vi-
sini zakonom propisanog minimuma za osnovni kapital, ali i za ulog svakog
osnivaa. Ako osnivaki akt ne predvia uloge u stvarima i pravima nego
samo vrednost uloga svakog lana, pretpostavlja se da je ugovoren novani
ulog.
8
Imovinu drutva ine i hartije od vrednosti (akcije, tovarni listovi,
skladinice, menice, ekovi itd) imovinska prava industrijske svojine (pravo
na patent, uzorak, model, robni ili usluni ig itd.), ali i imovinska prava ja-
vnopravnog karaktera koncesije ako nisu vezane za linost koncesionara.
9
Sva potraivanja, nezavisno iz kojeg obligacionog odnosa proistiu, su
imovina drutva. Imovinu drutva ine i nedospela, sporna, ali i neutuiva
potraivanja, kao to su zastarela potraivanja. Naime, zastarelou samo
prestaje zahtev za prinudno ostvarenje prava. Shodno tome, dunik koji plati
zastarelu obavezu ne moe uspeno traiti vraanje isplaenog sa tvrdnjom da
se poverilac neosnovano obogatio (vidi lan 360. stav 1. a u vezi sa lanom
213. ZOO).
Pre nego to je privredno drutvo nastalo osnivai i druga lica preduz-
imaju niz pravnih poslova. U tom sluaju se smatra da su se sami osnivai
odnosno druga lica obavezali prema drugim licima, poto drutvo kao pravno
lice jo nije nastalo. U Osnovnim odredbama Prvog dela Zakona o privred-
nim drutvima, u Odeljku 4 (l. 12 - 15) regulisana je odgovornost osnivaa
i drugih lica treim licima za obaveze koje preuzmu u vezi sa osnivanjem
o privrednog drutva. Ove odredbe imaju opti domaaj i odnose se na sve
8 [ogorov, S., Predmet uloga u dru{tvo s ograni~enom odgovorno{}u, Pravni `ivot, broj
11/2003, strana 18.
9 Ibidem, strana 20.
pravne forme privrednog drutva, ako to drugo nije propisano posebnim
odredbama koje ureuju pojedine forme drutva.
U odnosu na reenje ZOP, odgovornost osnivaa i drugih lica za
obaveze preuzete pre registracije drutva, je pootrena i sveobuhvatno reg-
ulisana. Prema odredbama lana 12. ZPD osnivai drutva i druga lica za
preuzete obaveze, u vezi sa osnivanjem privrednog drutva, odgovaraju sol-
idarno celokupnom svojom imovinom, ako ugovorom sa treim licima, koja
imaju potraivanja po tom osnovu, nije drukije odreeno.
Za obaveze preuzete u vezi sa osnivanjem privrednog drutva odgo-
vara privredno drutvo solidarno sa osnivaima ili drugim licima samo ako
posle registracije ono preuzme te obaveze.
Ortaci, lanovi i akcionari privrednog drutva duni su da uloe svoje
ugovorene uloge u imovinu drutva u skladu sa zakonom, osnivakim ak-
tom, ugovorom ili drugim aktom drutva. Ulozi u drutvo mogu biti novani i
nenovani. Nenovanim ulozima smatraju se ulozi u stvarima i pravima, radu i
uslugama kao i udeli i akcije u drugim drutvima. Vrednost nenovanih uloga
ortakog drutva, komanditnog drutva, drutva s ogranienom odgovornou i
zatvorenog akcionarskog drutva sporazumno utvruju ortaci, lanovi ili akcio-
nari u skladu s osnivakim aktom. Ako se vrednost nenovanog uloga ne utvrdi
na ovaj nain, ortaci, lanovi ili akcionari mogu procenu vrednosti tog uloga
poveriti ovlaenom procenjivau ili podneti predlog da ga u vanparninom
postupku odredi trgovinski sud.
Ukoliko ortaci, lanovi i akcionari ne uloe ugovorene nenovane
uloge, po prethodnoj saglasnosti drutva mogu uloiti njihovu protivvrednost
u novanom iznosu. Kada je predmet uloga u drutvo pravo svojine svi uneti
ulozi u imovinu privrednog drutva postaju svojina drutva i ne mogu biti
korieni od ortaka, lanova i akcionara kao njihova imovina.
Na osnovu unesenih uloga ortaci odnosno lanovi drutva stiu udeo
u drutvi, a akcionari akcije drutva.
Ortak, lan i akcionar odgovara za tetu, po optim pravilima odgov-
ornosti za tetu, ako u drutvo ne unese ili blagovremeno ne unese ugovorene
uloge. Naknadu tete moe zahtevati drutvo, a ortak, lan i akcionar koji ima
ili zastupa najmanje 5% osnovnog kapitala drutva.
156 PRIVREDNO PRAVO
6. Odgovornost za tetu zbog zloupotrebe drutva
Drutvo ima svojstvo pravnog lica i za sve obaveze nastale radnjama
zastupnika odnosno organa pravnog lica odgovara svojom imovinom. Za-
stupnik privrednog drutva koji prekorai ovlaenje za zastupanje odnos-
no ogranienja ovlaenja za zastupanje odgovoran je za tetu koju time
prouzrokuje privrednom drutvu ili treem licu sa kojim je pravni posao
zakljuen.
Komanditori komanditnog drutva, lanovi drutva sa ogranienom
odgovornou i akcionari akcionarskog drutva treim licima lino od-
govaraju za obaveze drutva: 1) ako zloupotrebe privredno drutvo za
nezakonite ili prevarne radnje ili 2) ako sa imovinom privrednog drutva
raspolau kao sa sopstvenom imovinom kao da privredno drutvo kao
pravno lice ne postoji. Tako preuzete obaveze, naime, nisu obaveze
privrednog drutva nego obaveze komanditora, lanova i akcionara pa za
njih odgovaraju sopstvenom imovinom.
Ako su zloupotrebila drutvo dva ili vie komanditora, lanova
drutva s ogranienom odgovornou ili akcionara ona za obaveze odgo-
varaju solidarno.
7. Identitet privrednog drutva
Privredno drutvo obavlja delatnost radi sticanja dobiti te je zain-
teresovano da u privrednom ivotu ima svoj identitet - samosvojne osobine
koje e ga izdvajati od drugih preduzea. Najvanija samosvojna (induvidu-
alna) obeleja drutva su: delatnost, sedite i poslovno ime. Ona se unose u
Registar. Odredbe o identitetu privrednog drutva, po pravilu, primenjuju se i
na ostale privredne subjekte.
7.1. DELATNOST
Delatnost privrednog drutva su poslovi koje drutvo obavlja sa ciljem
sticanja dobiti. To mogu biti poslovi proizvodnje i prometa robe i vrenja
usluga na tritu. Vrstu delatnosti odreuje osniva drutva osnivakim ak-
tom, a ako je drutvo osnovano kao akcionarsko drutvo i statutom.
Privredno drutvo moe obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti
(jednu delatnost ili vie delatnosti, ako ispunjava propisane uslove za obavl-
janje svake od tih delatnosti). Delatnosti za koje je zakonom propisano da se
mogu obavljati samo na osnovu saglasnosti, dozvole ili drugog akta dravnog
organa, mogu se obavljati po dobijanju te dozvole, saglasnosti ili drugog akta
dravnog organa.
209
Razvrstavanje delatnosti izvreno je Zakonom o klasi-
kaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja.
Drutvo moe da otpone obavljanje delatnosti, da obavlja delatnost i
da menja uslove njenog obavljanja kad nadleni organ donese reenje da su
ispunjeni uslovi u pogledu tehnike opremljenosti, zatite na radu i zatite
i unapreenja ivotne sredine, kao i drugi propisani uslovi. Pravilo je da
drutvo moe da zakljuuje ugovore i druge pravne poslove prometa robe
i usluga samo u okviru delatnosti upisanih u Registar. Okvirom delatnosti
drutva odreena je i njegova pravna i poslovna sposobnost.
Privredno drutvo moe promeniti delatnost koju je ranije obavljalo (za-
mena delatnosti), poeti sa obavljanjem jo jedne ili vie delatnosti pored one
koju ve obavlja (proirenje delatnosti) ili prestati sa obavljanjem pojedinih
delatnosti od vie delatnosti kojim se bavi (suavanje delatnosti).
210
Zamena,
proirenje ili suenje delatnosti unosi se osnivaki akt drutva i registruje se
u Registru.
7.2. SEDITE
Sedite privrednog drutva je mesto iz koga se upravlja poslovanjem
drutva. Sedite privrednog drutva odreuje se osnivakim aktom i regis-
truje se u Registru privrednih subjekata.
Ogranak drutva - deo drutva koji ima odreena ovlaenja u pravnom
prometu - nema posebno sedite (nije posebno pravno lice) nego se u registar
upisuje prema seditu drutva koji obavlja poslove iz delatnosti drutva u
mestu van sedita privrednog drutva - i u registar prema mestu poslovanja.
Privredno drutvo samostalno odreuje da li e obrazovati ogranke, njihov
broj i kojim aktom e to uiniti. Drutvo moe obrazovati ogranke aktom o
osnivanju, statutom akcionarskog drutva (ako je to drutvo odluilo da ima
statut) ili nekim drugim aktom.
10
Drutvo moe promeniti sedite odlukom organa odreenog osnivakim
aktom. Osnivakim aktom se moe predvideti da se sedite moe promeniti
samo uz saglasnost osnivaa. Ove promene se unose u Registar.
10 Potpunije, vidi: Nenadi, B., Pravni poloaj ogranka privrednog drutva, Pravo i privre-
da, br. 5 - 8/2005, strana 87.
158 PRIVREDNO PRAVO
7.3. POSLOVNO IME
7.3.1. Pojam. Registracija i rezervacija poslovnog imena
Poslovno ime je naziv pod kojim privredno drutvo obavlja poslovnu
delatnost. Na taj nain se blie odreuje jedno privredno drutvo da bi se ra-
zlikovalo od od drugih drutava.
Izgled i sadrina poslovnog imena bi trebalo da kod drugih uesnika stvo-
ri jasnu predstavu o pravnom poloaju tog drutva.
211
Navoenje poslovnog
imena je obavezan sastojak osnivakog akta drutva odnosno statuta. Poslov-
no ime se upisuje u Registar. U svom poslovanju drutvo koristi poslovno ime
u obliku u kome je upisana u Registar. Ogranak drutva u pravnom prometu
istupa pod poslovnim imenom drutva i svojim nazivom.
Zainteresovano lice moe Registru podneti registracionu prijavu rezer-
vacije odreenog poslovnog imena. Uz prijavu se dostavlja dokaz o uplati
naknade za rezervaciju poslovnog imena. Ako Registrator utvrdi da poslovno
ime iz prijave nije rezervisano ili registrovano i da je uz prijavu dostavljen
dokaz o uplati naknade za rezervaciju naziva, izvrie rezervaciju naziva u
korist podnosioca prijave i to na rok od 60 dana od dana podnoenja prijave i
taj podatak uneti u Registar. Rezervacija poslovnog imena se moe obnoviti
pod istim uslovima, uz dostavu dokaza o ponovnoj uplati naknade za rezerva-
ciju imena u punom iznosu. O rezervaciji poslovnog imena Registrator izdaje
potvrdu najkasnije narednog dana od dana podnoenja prijave.
Rezervacija poslovnog imena se, dok traje rok rezervacije, moe pre-
neti na drugo pravno ili ziko lice dostavljanjem Registratoru obavetenja o
prenosu, sa podacima o privrednom subjektu na koga se vri prenos.
7.3.2. Sastojci poslovnog imena
Poslovno ime drutva sainjavaju odreene oznake (sadrina poslovnog
imena). Pojedine oznake poslovnog imena su nune (obavezni elementi po-
slovnog imena), druge su neobavezne, a tree se mogu uneti samo po pre-
thodno pribavljenoj saglasnosti.
Obavezne sastojke mora sadrati poslovno ime svakog drutva. Poslov-
no ime ortakog drutva sadri oznaku ortako drutvo ili skraenicu o.d.
ili od. Poslovno ime komanditnog drutva sadri oznaku komanditno
drutvo ili skraenicu k.d ili kd. Poslovno ime drutva s ogranienom
odgovornou sadri oznaku drutvo s ogranienom odgovornou ili
skraenicu d.o.o. ili doo. Poslovno ime akcionarskog drutva sadri
oznaku akcionarsko drutvo ili skraenicu a.d. ili ad. Sadrina po-
slovnog imena nuno ukljuuje oznaenje delatnosti i sedite drutva, ali i
postojanje posebnog statusa u steaju, u likvidaciji.
212
Oznake u poslovnom imenu moraju glasiti na srpskom jeziku i pismu
koje je u slubenoj upotrebi. Poslovno ime privrednog drutva moe biti i
na stranom jeziku, odnosno moe da sadri i pojedine strane rei, ako one
ine ime, odnosno poslovno ime ortaka, lana ili akcionara ili njihov robni ili
usluni ig, odnosno ako su uobiajene u srpskom jeziku ili ako za njih nema
odgovarajue rei u srpskom jeziku, odnosno ako su rei na mrtvom jeziku.
Ukoliko poslovno ime ne sadri obavezne elemente sud e reenjem odbaciti
registracionu prijavu takvog privrednog subjekta.
Privredno drutvo moe u poslovanju, pored poslovnog imena, da koristi
i jedno ili vie modikovanih i/ili skraenih poslovnih imena, ako su ta imena
navedena u osnivakom aktiu, pod istim uslovima i na nain pod kojim se
koristi poslovno ime..
Neobavezne sastojke poslovno ime ne mora da sadri, ali se pomou njih
se drutvo detaljnije oznaava da bi se razlikovalo od drutva koja obavljaju
istu delatnost. Tako se za blie oznaavanje naziva drutva mogu koristiti
razliiti crtei, slike, ime predela, planine, sela, grada, istorijski datum ili
datum osnivanja preduzea. Poslovno ime matinih drutava moe sadrati
oznaku holding, koncern, kompanija, korporacija, grupacija drutava, poslov-
ni sistem i matino drutvo.
Poslovno ime privrednog drutva moe da sadri ime ili simbol strane
drave ili meunarodne organizacije, u skladu sa propisima te drave, odnos-
no meunarodne organizacije.
Neki sastojci se u poslovno ime drutva mogu uneti uz prethodnu saglas-
nost odreenog organa ili lica. U poslovni naziv se, po pravilu, ne moe uneti
naziv SCG, drave lanice ili teritorijalne jedinice, kao i njen grb, zastavu i
druge dravne ambleme ili oznake koje ih podraavaju. Unoenje ovih sas-
tojaka u poslovno ime mogue je uz prethodnu saglasnost nadlenog organa
drave ili teritorijalne jedinice.
Poslovno ime privrednog drutva ne moe da sadri ime ili deo imena
zikog lica. Ovi sastojci se mogu uneti u poslovno ime drutva samo uz sa-
glasnost tog lica, a ako je umrlo, uz saglasnost svih naslednika prvog nasled-
nog reda. Brisanje imena ili dela imena zikog lica iz poslovnog imena moe
zahtevati to lice, odnosno njegovi naslednici ako je ono umrlo, ako drutvo
povreuje ast i ugled lica ije je ime uneto u poslovno ime.
160 PRIVREDNO PRAVO
7.3.3. Upotreba poslovnog imena
Poslovna pisma i drugi dokumenti svakog privrednog drutva, upueni
treim licima (klasinim pismomu, faksom, elektronskim putem i na dru-
gi nain), moraju sadrati sledee podatke: 1) poslovno ime i pravnu for-
mu drutva; 2) sedite; 3) registar u koji je registrovano i broj registracije
drutva; 4) poslovno ime i sedite banke kod koje ima raun; 5) broj rauna i
6) poreski identikacioni broj. Pored ovih podataka, poslovna pisma i drugi
dokumenti drutva s ogranienom odgovornou i zatvorenog i otvorenog
akcionarskog drutva, sadre i podatke o osnovnom kapitalu drutva sa
naznakom koliko je od toga uplaeni i uneti, a koliko upisani kapital.
Poslovna pisma i drugi dokumenti jednolanog drutva s ogranienom
odgovornou i akcionarskog drutva sadre naznaku da je to jednolano
drutvo.
7.3.4. Ogranienje prenosa poslovnog imena
Poslovno ime se moe promeniti, a pod odreenim uslovima i preneti na
drugo lice.
Odluka o promeni poslovnog imena donosi se na nain odreen
osnivakim aktom. Tako je privredno drutvo u obavezi da promeni poslovno
ime ako je promenjen neki obavezni sastojak poslovnog imena (na primer,
forma drutva). Uz registracionu prijavu promene poslovnog imena privred-
nog drutva prilae se odluka o toj promeni.
Poslovno ime privrednog drutva moe se preneti na drugo lice samo
zajedno sa prenosom privrednog drutva koje pod tim poslovnim imenom
posluje. Ako lan privrednog drutva, ije je lino ime sadrano u po-
slovnom imenu, prestane da bude lan tog privrednog drutva, ono moe
nastaviti poslovanje pod istim poslovnim imenom samo uz njegovu sa-
glasnost. Ako se privredno drutvo prenese na drugo lice, za dalju upotre-
bu poslovnog imena pribavlja se saglasnost lica ije je lino ime sadrano
u poslovnom imenu ili saglasnost njegovih naslednika do treeg stepena
srodstva u pravoj liniji.
7.3.5. Zatita poslovnog imena
U privrednom pravu poslovno ime se moe tititi po slubenoj dunosti
ili po tubi.
Registrator (ziko lice koje vodi registar) po slubenoj dunosti prov-
erava da li je pod istim nazivom registrovan drugi privredni subjekt, odnosno
da li je taj naziv ve registrovan u skladu sa ZRPS, ako se registraciona pri-
java odnosi na registraciju osnivanja ili promene naziva. Ako Registrator ut-
vrdi da ovaj uslov nije ispunjen donee zakljuak o odbacivanju registracione
prijave.
U sluaju da je Agenciji za privredne registre podnesena registraciona
prijava, a pod istim nazivom i sa seditem u istom mestu je registrovan drugi
privredni subjekt, pravo na registraciju u zahtevu navedenog poslovnog ime-
na ima privredni subjekt koji je ranije podneo registracionu prijavu Agenciji
za privredne registre po naelu prioriteta - prior tempore potior iure (prvi u
vremenu jai u pravu). Shodno tome, Agencija e docnije podnesenu regis-
tracionu prijavu kojom se zahteva registracija privrednog subjekta pod istim
nazivom, zakljukom odbaciti. Na zakljuak o odbacivanju registracione pri-
jave, podnosilac te prijave moe, preko Agencije, izjaviti albu ministarstvu
nadlenom za privredne poslove, u roku od osam dana od dana prijema tog
zakljuka. Ako nadleno ministarstvo reenjem odbaci ili odbije albu pod-
nosioca registracione prijave, on moe, u roku od 15 dana od dana prijema
reenja pokrenuti upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije.
Privredno drutvo koje ima pravni interes moe podneti tubu za
utvrenje da je registracija podataka o privrednom subjektu nitava pod us-
lovima odreenim lanom 69. stav 1. ZRPS. Tuba se podnosi sudu u roku
od 30 dana od kada je podnosilac tube saznao za razlog nitavosti, ali se ne
moe podneti posle isteka roka od tri godine od dana izvrene registracije.
Privredno drutvo koje je pretrpelo tetu zbog neovlaene upotrebe nje-
govog poslovnog imena moe podneti tubu protiv tetnika i zahtevati na-
knadu tete po optim pravilima o naknadi tete.
8. Registracija privrednog drutva
8.1. POJAM. DEJSTVO REGISTRACIJE
Registracija privrednih subjekata je upisivanje odreenih, relevantnih po-
dataka u registar. Upis u registar je regulisan Zakonom o registraciji privrednih
subjekata.
213
Registar privrednih subjekata jeste jedinstvena centralna, javna,
elektronska baza podataka o privrednim subjektima, formirana za teritoriju Re-
publike Srbije. Registracija privrednih subjkata zasniva se na naelima: javnos-
ti, istinitosti i savesnosti, samostalnosti u reavanju, ekasnosti, dostupnosti,
ekonominosti, prioriteta i jedinstva unosa podataka prilikom registracije os-
nivanja.
Upis u registar ima pravno dejstvo prema treim licima od narednog
dana od dana kada je registracija te promene obavljena (donoenjem reenja
o usvajanju registracione prijave i njegovo objavljivanje istog dana na inter-
162 PRIVREDNO PRAVO
net strani Agencije). Smatra se da trea lica znaju za registrovane podatke
o privrednom drutvu posle njihovog objavljivanja ili objavljivanja izvoda
iz tih podataka ili dokumenata na osnovu kojih je izvrena registracija sa
upuivanjem na njih. Privredno drutvo ovu pretpostavku moe obarati i do-
kazivati da su trea lica znala ili prema okolnostima sluaja mogla znati za
podatke o privrednom drutvu, posle deponovanja u registar, a pre objav-
ljivanja registrovanih podataka.
Ako se objavljeni podaci razlikuju od registrovanih podataka, za privred-
no drutvo se kao taan uzima podatak iz registra. Privredno drutvo u odnosi-
ma sa treim ne moe isticati podatke koji su objavljeni, ako su se trea lica
pouzdala u podatke iz registra.
Stoga savesno lice koje se u pravnom prometu pouzda u tanost podata-
ka upisanih u registar ne snosi tetne pravne posledice koje iz toga nastanu
(lan 3. taka 2. ZRPS).
8.2. NADLENOST ORGANA UPRAVE. PREDMET REGISTRACIJE
Registar privrednih subjekata vodi Agencija za privredne registre preko
Registratora. Agencija je poseban organ uprave - koja, u postupku regis-
tracije, u upravnim stvarima reava o pravima, obavezama i pravnim intere-
sima privrednih subjekata. Registrator, pored ostalog, sprovodi postupak reg-
istracije, izdaje potvrde o podnetoj registracionoj prijavi, donosi odluke po
registracionoj prijavi, a ima i druga ovlaenja i obaveze.
U Registar se registruju: preduzetnik, ortako drutvo, komanditno
drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornou, akcionarsko drutvo, zadruga
i zadruni savez, i drugi subjekti odreeni zakonom. Predmet registracije je:
osnivanje, povezivanje i prestanak privrednog subjekta, podaci o privrednom
subjeku od znaaja za pravni promet, podaci u vezi sa steajnim postupkom,
kao i drugi podaci odreeni zakonom.
8.3. POSTUPAK REGISTRACIJE
Postupak registracije se pokree podnoenjem registracione prijave
Agenciji. Registraciona prijava podnosi se na propisanom obrascu koji sadri
podatke koji se registruju. Ako obrazac nije propisan, registraciona prijava
podnosi se kao podnesak u kome se navode podaci koji se registruju. Uz
prijavu se prilau isprave odreene lanom 16. stav 2. ZRPS. Registraciona
prijava se podnosi Agenciji u jednom primerku, neposredno ili potom. Ako
se prijava podnosi elektronskim putem podnosilac unosi podatke u propisani
obrazac objavljen na internet strani Agencije, a isprave koje se prilau uz
prijavu dostavlja, takoe, u elektronskoj formi na elektronsku adresu Agen-
cije. U tom sluaju podnosilac registracione prijave je duan da, u roku
od pet dana od dana podnoenja registracione prijave elektronskim putem,
dostavi Agenciji originalnu prijavu i priloi propisane isprave.
O podnetoj registracionoj prijavi Registrator izdaje potvrdu, a zatim
proverava da li su ispunjeni uslovi za registraciju iz lana 22. ZRPS. Regis-
trator reava po registracionoj prijavi reenjem ili zakljukom. Ako su ispun-
jeni uslovi za registraciju Registrator reenjem usvaja zahtev iz registracione
prijave. Ovo reenje je konano i protiv njega se ne moe voditi upravni spor.
Registrator zakljukom odbacuje prijavu ako nisu ispunjeni uslovi za regis-
traciju. Protiv zakljuka o odbacivanju prijave podnosilac registracione pri-
jave moe, preko Agencije, izjaviti albu ministarstvu nadlenom za poslove
privrede, u roku od osam dana od dana prijema tog zakljuka. Protiv reenja
Ministarstva o odbacivanju ili odbijanju ove albe podnosilac registracione
prijave moe pokrenuti upravni spor.
Ako Registrator, u roku od pet dana ne rei registracionu prijavu, smatrae
se da je zahtev iz registracione prijave usvojen i duan je da traenu registrac-
iju bez odlaganja sprovede u Registar.
Registrovani podaci u Registar se objavljuju na internet strani Agencije
istog dana kada je doneto reenje kojim se zahtev iz registracione prijave
usvaja. Promena podataka u odnosu na registrovane podatke ima pravno de-
jstvo prema treim licima od narednog dana od dana kada je registracija te
promene obavljena na navedeni nain.
8.4. NITAVOST REGISTRACIJE OSNIVANJA
Registracijom privrednih drutava postie se pravna sigurnost u prome-
tu robe i usluga. Na taj nain se trea lica tite od rizika zasnivanja pravnih
poslova sa nepostojeim i insolventnim partnerima, odnosno neovlaenim
licima. Iako registraciju privrednog drutva u Registar obavlja dravni organ
mogue je da se kasnije utvrdi da upis nije izvren u skladu sa zakonom,
odnosno da on nitav.
Obaveza voenja registra privrednih drutava proistie iz Prve direk-
tive Saveta Evropske unije, od 9. marta 1968. godine, koja je stupila na snagu
12. jula 1972. godine. Ovom direktivom propisani su i sluajevi nitavosti
registracije privrednog drutva. Sa ciljem ujednaavanja naeg prava sa na-
vedenom direktivom Evropske unije (EU) u oblasti nitavosti, nai Zakon
o privrednim drutvima i Zakon o registraciji privrednih subjekata su, u
preteenom delu, doslovno preuzeli reenja Direktive o nitavosti.
164 PRIVREDNO PRAVO
Registracija osnivanja i registracija drugih podataka privrednog drutva
je nitava: 1) ako su u registracionoj prijavi navedeni neistiniti podaci; 2) ako
je registracija izvrena na osnovu lanog dokumenta, dokumenta izdatog u ne-
zakonito sprovedenom postupku ili dokumenta sa neistinitim podacima; 3) ako
osnivaki akt nije sastavljen u propisanoj formi; 4) ako je delatnost drutva
nezakonita ili je suprotna javnom interesu; 5) ako osnivaki akt ne sadri po-
datke o poslovnom imenu drutva, vrednosti i vrsti uloga svakog osnivaa ili
iznosa osnovnog kapitala koji je propisan ZPD ili o delatnosti drutva; 6) ako
minimalni iznos uloga nije uplaen u skladu sa ZPD; 7) ako ne postoji pravna
i poslovna sposobnost svih osnivaa i 8) ako je broj osnivaa manji od broja
utvrenog ZPD.
Tubu za utvrenje nitavosti podnosi lice koje ima pravni interes
privrednom sudu u roku od 30 dana od dana kada je podnosilac tube saznao
za razlog nitavosti (subjektivni rok), a u objektivnom roku od tri godine od
dana izvrene registracije. Tuilac moe zahtevati da Registrator u Registru
registruje postojanje ovog spora. Ako je osnov nitavosti registracije privred-
nog drutva otklonjiv, sud e posle pokretanja postupka odrediti rok od najdue
90 dana za otklanjanje nedostataka i za to vreme zastaje sa postupkom.
Ako je presudom utvrena nitavost registracije, sud je duan da je u
roku od 15 dana od dana pravosnanosti dostavi Agenciji. Na osnovu te pre-
sude Registrator brie nitavu registraciju iz Registra. Kad je pravosnanom
presudom utvrena nitavost registracije osnivanja, Registrator u Registar
registruje nitavost registracije osnivanja i o tome, bez odlaganja, obavetava
privrednog subjekta i organ nadlean za pokretanje postupka likvidacije,
odnosno postupka steaja.
Nitavost registracije nema pravno dejstvo na pravne poslove tog
drutva sa savesnim treim licima. Utvrenjem nitavosti registracije privred-
nog drutva, lanovi i akcionari postaju solidarno odgovorni za namirenje
potraivanja poverilaca drutva.
9. Preduzimanje pravnih poslova
9.1. PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST PRIVREDNOG DRUTVA
U naem pravu svako drutvo je pravno lice, bez obzira na oblik. To
svojstvo ono stie registracijom u Registru, a gubi ga brisanjem iz Regis-
tra. Pravila koja vae za pravna lica uopte vae i za privredna drutva. U
momentu upisa u Registar privredno drutvo istovremeno stie pravnu i po-
slovnu sposobnost. Pravna i poslovna sposobnost drutva su jednake po svo-
joj sadrini.
214
Privredno drutvo, domae ili strano, moe obrazovati jedan ili vie
ogranaka. Ogranak privrednog drutva nema svojstvo pravnog lica. On ima
mesto poslovanja i zastupnike, a poslove sa treim licima obavlja u ime i
za raun privrednog drutva. Pravni poslovi koje preduzima deo drutva su
pravni poslovi privrednog drutva.
9.2. ZASTUPANJE DRUTVA
Privredno drutvo je pravno lice (organizacija) koja ne moe neposredno
preduzimati pravne radnje nego preko zikih lica. Fizika lica preko kojih
drutvo preduzima pravne radnje nazivaju se zastupnici. Ovlaenje za zastu-
panje zasniva se na zakonu, opem aktu pravnog lica, aktu nadlenog organa
ili izjavi volje zastupanog (punomoje).
Zastupnik privrednog drutva duan je prema privrednom drutvu da
potuje sva ogranienja ovlaenja za zastupanje utvrena osnivakim ak-
tom, ugovorom ortaka ili lanova drutva, statutom ili odlukom nadlenog
organa drutva.
O zastupanju uopte, pa i zastupanju preduzea detaljnije se izlae u
prvom delu ove knjige.
Koji organ u privrednom drutvu je zakonski zastupnik zavisi od forme
drutva. Tako, ovlaenje za zastupanje ortakog drutva na osnovu zakona
ima svaki ortak, ako osnivakim aktom drutva nije drukije odreeno. U
komanditnom drutvu zakonski zastupnik je jedan ili vie komplementara
(komplementar ima status ortaka ortakog drutva).
Drutvo s ogranienom odgovornou po zakonu zastupa direktor ili
upravni odbor. Osnivakim aktom drutva s ogranienom odgovornou se
odreuje da li drutvo ima direktora ili upravni odbor.
Zatvoreno akcionarsko drutvo ima direktora ili upravni odbor koji su
zakonski zastupnici drutva.
Otvoreno akcionarsko drutvo ima upravni odbor i izvrni odbor. Za-
tvoreno akcionarsko drutvo moe imati izvrni odbor. Upravni odbor bira
lanove izvrnog odbora.
Generalnog direktora akcionarskog drutva bira upravni odbor. Gener-
alni direktor je i predsednik izvrnog odbora. Generalni direktor je zakonski
zastupnik (zastupa drutvo bez posebnog punomoja). Akcionarsko drutvo,
pored generalnog direktora, mogu zastupati i statutarni zastupnici (drugi
lanovi upravnog odbora odnosno izvrnog odbora, ako je tako odreeno
osnivakim aktom drutva).
166 PRIVREDNO PRAVO
10. Odgovornost privrednog drutva za obaveze
Obavljanje delatnosti privrednog drutva povezano je sa zakljuenjem
brojnih ugovora i preduzimanjem drugih pravnih poslova (npr. izdavanjem
hartija od vrednosti, javnim obeanjem nagrade). Privredno drutvo je pravno
lice te samostalno, preko svojih organa, stupa u pravne poslove i preuzima
razliite obaveze. Preuzete obaveze drutvo je, po pravilu, duno samo is-
puniti savesno i u svemu kako one glase. Obavezu moe ispuniti i tree lice,
ali to je retki izuzetak u privrednom pravu. Nezavisno od injenice da li je
odgovornost privrednog drutva nastala preuzimanjem ugovorne obaveze ili
je ona vanugovorne prirode privredno drutvo odgovara za svoje obaveze ce-
lokupnom svojom imovinom. Izvrenje radi ostvarenja novanog potraivanja
prema drutvu moe se sprovesti na svim njegovim raunima kod organizaci-
ja koje obavljaju poslove platnog prometa i na dinarskoj vrednosti deviznih
sredstava koje ono ima na deviznom raunu kod banke.
11. Lica koja imaju dunost prema drutvu
Odreena lica privrednog drutva duna su da rade u interesu drutva,
a ne u svom linom interesu. Ona svoje poslove moraju izvravati savesno
i lojalno, sa panjom dobrog privrednika, u razumnom uverenju da deluju
u najboljem interesu privrednog drutva i uvati poslovnu tajnu drutva.
Dunosti prema privrednom drutvu, prema lanu 31. ZPD, imaju: 1) or-
taci ortakog drutva i komplementari komanditnog drutva; 2) lica koja
se u skladu sa ZPD smatraju kontrolnim lanovima drutva s ogranienom
odgovornou ili kontrolnim akcionarima akcionarskog drutva; 3) za-
stupnici drutva; 4) lanovi upravnog odbora, lanovi izvrnog odbo-
ra, lanovi nadzornog odbora, lanovi odbora revizora i interni revizor
drutva s ogranienom odgovornou i akcionarskog drutva; 5) lica koja
imaju ugovorna ovlaenja da upravljaju poslovima privrednog drutva i
6) likvidacioni upravnik privrednog drutva.
Navedena lica koja imaju lini interes, duna su biti lojalna, a naroito:
da ne koriste imovinu privrednog drutva u linom interesu, ne koriste
povlaene informacije u privrednom drutvu za lino bogaenje; ne zlou-
potrebljavaju pozicije u privrednom drutvu za lino bogaenje; ne koriste
poslovne mogunosti privrednog drutva za svoje line potrebe i sl.
Lica koja imaju dunosti prema drutvu ne mogu biti direktno ili indi-
rektno angaovana u drugom privrednom drutvu konkurentske delatnosti,
izuzev ako za to dobiju odobrenje u skladu sa lanom 35. ZPD.
Ortak, lan ili akcionar privrednog drutva ima pravo da podnese in-
dividualnu tubu u svoje ime protiv bilo kog lica koje ima dunosti prema
drutvu, za naknadu tete koju mu to lice prouzrokuje povredom utvrenih
dunosti. U sluaju ortakog drutva, dunosti prema drutvu su istovremeno
i dunosti prema ortacima drutva.
Komanditor, lan ili akcionar imaju pravo da podnose derivativnu tubu
u svoje ime, a za raun drutva protiv bilo kog lica koje ima dunosti prema
drutvu, radi naknade tete prouzrokovane privrednom drutvu.
Odeljak drugi
PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUTVA
I. ORTAKO DRUTVO
1. Pojam. Osnivanje. Razgranienje.
Ortako drutvo osnivaju dva ili vie zikih i/ili pravnih lica u svo-
jstvu ortaka drutva radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim po-
slovnim imenom, a za dugove drutva odgovaraju solidarno i neogranieno
celokupnom svojom imovinom, ako sa poveriocem nije drukije ugovoreno.
Osnivaki akt ortakog drutva je ugovor o osnivanju drutva. Pored
osnivakog akta ortaci mogu imati i ugovor ortaka drutva.
215
Ortako drutvo se razlikuje od graanskog ortakluka. Graanski or-
takluk je klasini ugovor obligacionog prava koji, po pravilu, ima konsensu-
alni karakter, a ne upisuje se u Registar. Uspostavljanje graanskog ortakluka
moe biti motivisano ne samo sticanjem koristi (vrenjem graansko pravnih
poslova) nego i drugim razlozima. Graanski ortakluk u naem pravu nema
svojstvo pravnog lica, a sporove izmeu njega i treih lica, kao i njihove
meusobne odnose, razreavaju redovni sudovi po optim parninim pravil-
ima.
Ortako drutvo je institut privrednog prava koji nastaje na osnovu
pismenog ugovora.
216
Pravni subjektivitet stie registracijom u Registru,
217

ima svojstvo pravnog lica i obavlja privrednu delatnost radi sticanja dobiti.
Privredne sporove raspravljaju u naem pravu trgovinski sudovi, a ne sudovi
opte nadlenosti.
218
168 PRIVREDNO PRAVO
2. Osnivaki akt i ugovor ortaka drutva
Osnivaki akt - ugovor o osnivanju ortakog drutva zakljuuje se u
pisanom obliku, a potpisi osnivaa overavaju se. Izmene i dopune ugovora
vre se uz saglasnost svih ortaka drutva osim kad je tim ugovorom drukije
odreeno. Ugovor o osnivanju ortakog drutva naroito sadri: 1) puno ime
i prebivalite svih zikih lica ortaka i poslovneo ime i sedite pravnog lica
svakog ortaka; 2) poslovno ime i sedite drutva; 3) delatnost; 4) oznaenje
vrste i vrednosti uloga ortaka. Osnivaki akt moe da sadri i druge ele-
mente.
Ortako drutvo moe, pored osnivakog akta, da ima i ugovor ortaka
drutva. Ugovor ortaka drutva naroito ureuje poslovanje i upravljanje
drutvom. Formalan je jer se sainjava u pisanoj formi i potpisuje ga svaki
ortak, ali ne mora biti overen. Na isti nain vre se izmene i dopune ugov-
ora. On je meusobno obavezan i sa naknadom tako da svaki ugovara
odgovara za pravne i materijalne nedostatke ispunjenja. Zakljuuje se s
obzirom na linost (intuitu personae) jer su vana lina svojstva lana
drutva u kome bi trebalo da vladaju odnosi poverenja. Ugovor je u os-
novi komutativan jer je, u vreme njegovog zakljuenja, stranama poznato
ta ini predmet njihovih obaveza tj. izvesna je unapred visina i vrednost
prestacija svake strane. Dugotrajan je i imenovan i zasniva se sa ciljem
obavljanja privredne delatnosti koja traje relativno due vreme.
Ugovor ortaka ortakog drutva ne prilae se uz prijavu za registraciju.
Ako postoji suprotnost izmeu ugovora o osnivanju ortakog drutva i
ugovora ortaka drutva, primenjuje se ugovor o osnivanju ortakog drutva
(osnivaki akt).
3. Odnosi izmeu ortaka i ortaka sa ortakim drutvom
Pravni odnosi ortaka sa ortakim drutvom i odnosi izmeu ortaka
ureuju se ugovorom o osnivanju ortakog drutva (osnivaki akt) i ugovo-
rom ortaka drutva, ako je ortako drutvo zakljuilo takav ugovor.
3.1. OBAVEZA UNOENJA ULOGA. RASPOLAGANJE UDELOM
Visinu osnovnog kapitala i uloga svakog lana ortakog drutva odreuju
strane ugovorom o osnivanju ortakog drutva.
219
Ako osnivakim ugovorom
nije uopte predvieno unoenje uloga u ortako drutvo Registrator e e
odbiti da na osnovu tog ugovora drutvo registruje u Registru.
Ulog ortaka u ortako drutvo moe biti u novcu, stvarima i pravima,
kao i u radu i uslugama, koji su izvreni ili treba da budu izvreni. U ortako
drutvo ortaci ulau uloge jednake vrednosti.
Prenos udela je slobodan izmeu ortaka ortakog drutva. Ortak moe
preneti svoj udeo treem licu samo uz saglasnost ostalih ortaka. Ortaci
ortakog drutva imaju pravo preeg sticanja tog udela. Ako ortaci ne daju
saglasnost na prenos udela treem licu, a ne iskoriste pravo preeg sticanja,
ortak moe preneti svoj udeo treem licu i bez te saglasnosti.
3.2. UPRAVLJANJE ORTAKIM DRUTVOM (POSLOVODSTVO)
Svaki lan drutva ima pravo i dunost da vodi poslove drutva. Nitava
je odredba osnivakog akta ili ugovora ortaka drutva kojom se ortak unapred
odrie od prava na poslovoenje. Odluke ortaka o pravnim poslovima koji pred-
stavljaju redovnu delatnost donose se veinom od ukupnog broja glasova ortaka.
Saglasnost svih ortaka potrebna je za donoenje odluka o poslovima koji su izvan
redovne delatnosti drutva, kao i za odluku o prijemu novog ortaka drutva.
Voenje poslova drutva moe se osnivakim aktom ili ugovorom ortaka
preneti: na jednog lana drutva; na dva ili vie lanova drutva; na prokuristu
ili neko tree lice. Ako je osnivakim aktom poslovodstvo preneseno na jed-
nog lana, dva lana ili vie lanova drutva, ostali lanovi drutva nemaju
pravo na poslovodstvo.
Ortak ortakog drutva moe iz opravdanih razloga (to cene ostali or-
taci) odustati od poslovoenja u otkaznom roku koji je odreen osnivakim
aktom ili ugovorom ortaka drutva.
Ovlaenje za poslovoenje moe se odlukom nadlenog suda oduzeti
po tubi drutva ili preostalih ortaka drutva, ako se utvrdi da nije bio sposo-
ban da vodi poslove drutva ili da ini teu povredu dunosti poslovoenja.
Ortak ortakog drutva ima pravo na naknadu svih trokova koje je
imao u voenju poslova drutva i koji su s obzirom na okolnosti sluaja
bili neophodni.
3.3. RASPODELA DOBITI I SNOENJE GUBITAKA
Ortako drutvo se osniva sa ciljem sticanja dobiti i njene podele. Stoga
je jedno od osnovnih prava svakog lana drutva pravo na dobit. Dobit i gu-
bitak ortakog drutva se raspodeljuje meu ortacima na jednake delove. Ako
osnivaki akt ortakog drutva sadri odredbu kojom se odreuje samo udeo
u dobiti ili samo udeo u gubitku, smatra se da se ona odnosi i na dobit i gubi-
tak. Na kraju svake poslovne godine ortaci usvajaju nansijski izvetaj kojim
se utvruje dobit i gubitak ortakog drutva i uee svakog ortaka u dobiti
170 PRIVREDNO PRAVO
i gubitku. Deo dobiti koji pripada ortaku ortakog drutva u dobiti ortakog
drutva, isplauje se najkasnije u roku od tri meseca od dana usvajanja nan-
sijskog izvetaja. Pravo na deo dobiti (kao imovinsko pravo) moe se preneti
na drutvo ili drugo lice (npr. cedirati, zaloiti), ali je iskljuena mogunost
prenoenja lanskog poloaja u drutvu, jer je ortakluk drutvo u kome su
bitna svojstva svakog lana.
3.4. ODGOVORNOST ORTAKA ZA OBAVEZE DRUTVA
Nae pravo je prihvatilo sistem supsidijarne, solidarne i neograniene
odgovornosti lanova drutva za obaveze drutva. Ortako drutvo, naime,
ima svojstvo pravnog lica tako da imovina pripada samom drutvu. Zbog
toga se ulozi koje je lan ortakog drutva preneo u svojinu drutva ne mogu
koristiti kao garancija ili za namirenje potraivanja poverilaca ortaka kao
lana drutva. Poverilac ortaka drutva svoje potraivanje moe namiriti i iz
potraivanja tog ortaka prema drutvu (to potraivanje, naime, ulazi u imov-
inu lana drutva) i udela koji pripada tom lanu drutva na osnovu uloga u
drutvu. Stoga nije prihvatljivo miljenje koje istie da Na zakon usvaja
sistem neposredne solidarne odgovornosti lanova ovog drutva za obaveze
drutva...
220
Ortako drutvo je pravni subjekat koje ima svoju imovinu i
samo odgovara za svoje obaveze. Samo ako se poverioci ne mogu naplatiti na
imovini drutva tada odgovaraju (supsidijarno) ortaci drutva. To je, ustvari,
odgovornost za tuu obavezu - iz odnosa drutva i poverilaca, a ne odgov-
ornost izmeu poverioca i ortaka drutva. Za dugove drutva odgovaraju oni
ortaci drutva koji su to svojstvo imali u momentu nastanka obaveze (a ne u
trenutku dospelosti obaveze), iako su u drutvo uli naknadno ili su docnije
istupili iz drutva.
221
lanovi ortakog drutva odgovaraju za obaveze drutva supsidijarno -
ako se poverioci nisu mogli naplatiti na imovini drutva, po optim pravilima o
solidarnoj odgovornosti dunika.
3.5. PRESTANAK ORTAKOG DRUTVA I ISTUPANJE ORTAKA
Ortako drutvo kao subjekat prava (pravno lice) prestaje: 1) istekom
vremena na koje je osnovano ili ispunjenjem cilja osnivanja; 2) odlukom or-
taka o prestanku; 3) steajem drutva; 4) neobavljanjem poslova neprekidno
u periodu od dve godine; 5) sudskom odlukom o prestanku; 6) nastupanjem
bilo kojeg drugog dogaaja odreenog osnivakim aktom ili ugovorom or-
taka drutva koji ima za posledicu prestanak drutva.
Ortako drutvo osnovano na odreeno vreme ili za ispunjenje odreenog
cilja prestaje protekom vremena ili ispunjenjem cilja. Ako ortako drutvo
nastavi da posluje, smatra se da je drutvo preutno dobilo saglasnost svih
ortaka da je osnovano na neodreeno vreme (preutno produenje).
Na osnovu tube nekog od ortaka, protiv ortakog drutva i svih drugih
ortaka u drutvu, sud e doneti odluku da drutvo prestaje kad za to posto-
je opravdani razlozi odreeni lanom 83. stav 2. ZPD. Ako tuilac preinai
tubu, sud moe, umesto odluke o prestanku ortakog drutva da donese od-
luku o iskljuenju ortaka iz drutva.
Nastupanje zakonom odreenih okolnosti ima za posledicu prestanak
svojstva ortaka. Prestankom svojstva ortaka u ortakom drutvu, po pravi-
lu, ne prestaje ortako drutvo. Kad osnivakim aktom ili ugovorom ortaka
drutva nije drukije odreeno, svojstvo ortaka u ortakom drutvu prestaje
u sluaju: 1) smrti ortaka; 2) otvaranje steaja nad nekim od ortaka; 3) ot-
kaza nekog ortaka; 4) donoenja odluke ortaka u skladu sa osnivakim ak-
tom, ugovorom ortaka drutva i ZPD; i 5) u drugim sluajevima odreenim
osnivakim aktom ili ugovorom ortaka ortakog drutva.
Ortako drutvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka,
ako je tako odreeno osnivakim aktom i uz saglasnost naslednika. Ova prava
naslednici mogu vriti od dana saznanja za nasleivanje ili od dana postavl-
janja zastupnika nasledniku koji nema poslovnu sposobnost.
Svaki ortak drutva moe da otkae lanstvo u drutvu podnoenjem pi-
sanog otkaza najmanje est meseci pre isteka poslovne godine, osim ako je
osnivakim aktom drukije odreeno. Iskljuenje ili ogranienje prava ortaka
na otkaz je nitavo.
Ako pojedini ortak ne ispuni obavezu unoenja ugovorenog uloga,
odreenog osnivakim aktom ili ugovorom ortaka, ili ako postoje drugi oprav-
dani razlozi (vidi lan 84. stav 2, a u vezi sa lanom 179. stav 2. ZPD) ostali
ortaci mogu pred nadlenim sudom pokrenuti postupak iskljuenja tog ortaka
iz drutva.
Ako se otkazima (ili na drugi nain) broj lanova drutva svede na jedan
taj ortak je duan da preduzeme sve neophodne mere da uskladi poslovanje
drutva uslovima propisanim ZPD ili da nastavi poslovanje kao preduzetnik,
naknasnije u roku od tri meseca od dana kada je ostao jedini ortak drutva.
Ako u tom roku jedini ortak ortakog drutva ne uskladi svoj poloaj sa ZPD,
ortako drutvo prestaje likvidacijom.
Prestanak drutva i istupanje ortaka iz ortakog drutva prijavljuju Agen-
ciji za privredne registre preostali ortaci ovlaeni za zastupanje ortakog
drutva. Ako je ortako drutvo prestalo sudskom odlukom, sud po slubenoj
dunosti registruje prestanak ortakog drutva.
172 PRIVREDNO PRAVO
II. KOMANDITNO DRUTVO
1. Pojam
Komanditno drutvo je privredno drutvo koje osnivaju ugovorom dva
ili vie zikih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi obavljanja odreene
delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom, od kojih najmanje jedno lice
za obaveze tog drutva odgovara neogranieno (komplementar), a najmanje
jedno lice odgovara ogranieno do visine svog ugovorenog uloga (komandi-
tor).
222
U komanditnom drutvu, prema tome, postoje dve vrste lanova. Jedni
lanovi odgovaraju za obaveze drutva neogranieno i nazivaju se komplemen-
tari. Odgovornost komplementarna je supsidijarna. Naime, komanditno drutvo
odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom, a u sluaju da drutvo
nema imovine odgovaraju komplementari. Drugi lanovi odgovaraju za obaveze
drutva u visini svog uloga i nazivaju se komanditori. Svojstvo komplementara
i komanditora moe biti ziko i/ili pravno lice. Ovo drutvo se moe osnovati
samo ako postoji barem jedan komplementar i jedan komanditor. U pravnoj nau-
ci opravdano preovlauje stav da je komanditno drutvo drutvo lica.
223
Naime,
na komanditno drutvo se supsidijarno primenjuju odredbe kojima je reguli-
sano ortako drutvo, a komplemetari, po pravilu, imaju status ortaka ortakog
drutva.
2. Osnivanje komanditnog drutva
2.1. ZAKLJUENJE I IZMENA OSNIVAKOG UGOVORA
Komanditno drutvo se osniva ugovorom svih lanova drutva (osnivaki
akt). U praksi je ugovor osnovni akt kojim se osniva drutvo. Ovaj oblik
drutva mogu osnovati najmanje dva lica, a iskljuena je mogunost da se
kao osniva drutva pojavi samo jedan osniva.
224
Ugovor o osnivanju kom-
anditnog drutva se zakljuuje u pismenoj formi, a potpisi ugovaraa moraju
biti overeni. Forma ovog ugovora je bitan uslov njegove punovanosti (forma
ad solemnitatem). Ugovor mora da sadri sledee bitne elemente: 1) puno
ime i prebivalite svakog zikog lica i poslovno ime i sedite pravnog lica
komplementara i komanditora, kao i oznaenje koje lice ima svojstvo orta-
ka; 2) poslovno ime i sedite drutva; 3) oznaenje vrste i vrednosti uloga
svakog osnivaa; 4) delatnost komanditnog drutva. Pored ovih, obaveznih
elemenata strane mogu ugovorom regulisati i druge odnose kao to su: rok za
unoenje uloga u drutvo, ruljivost, duinu trajanja drutva, izmene i dopune
ugovora, dejstvo vie sile, raskid ugovora. Na pravne situacije koje strane
ne urede odredbama ugovora primenjuju se opte odredbe Zakona o obliga-
cionim odnosima.
Pravilo je da se osnivaki ugovor menja saglasnou svih komplemen-
tara i komanditora drutva, ako njime nije drukije odreeno. Ako se izmene
osnivakog ugovora vre tako da se poveavaju ranije utvrene obaveze or-
taka drutva ili se tom ortaku odreuju nove obaveze pored postojeih, one se
vre uz saglasnost ortaka drutva na koje se te izmene odnose.
2.2. UGOVOR ORTAKA DRUTVA.
ODNOS OSNIVAKOG UGOVORA I UGOVORA ORTAKA.
Pored osnivakog akta, komanditno drutvo moe imati i ugovor or-
taka drutva kojim se odreuje, naroito, poslovanje drutva i upravljanje
drutvom. Ovaj ugovor mora biti pisan i potpisan od svih ortaka. On se ne
mora biti overen i ne prilae se uz registracionu prijavu. Ugovor ortaka ko-
manditnog drutva i promene ugovora imaju pravno dejstvo meu ortacima
danom potpisivanja svih ortaka, ako tim ugovorom nije drukije odreeno.
U sluaju neusklaenosti izmeu osnivakog akta komanditnog drutva
i ugovora ortaka drutva, primenjuje se osnivaki akt (ugovor o osnivanju
komanditnog drutva).
2.3. REGISTRACIONA PRIJAVA OSNIVANJA KOMANDITNOG DRUTVA
Uz registracionu prijavu osnivanja komanditnog drutva prilau se: 1)
dokaz o identitetu osnivaa (fotokopija line karte ili pasoa zikog lica i/ili
izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice); 2) osnivaki ugovor
drutva, sa overenim potpisima osnivaa; 3) potvrda banke o uplati novanog
uloga komanditora na privremeni raun ili njegova overena izjava o tome
da je obezbedio novani ulog; 4) procena ovlaenog procenjivaa vrednosti
nenovanog uloga komanditora; 5) odluka o imenovanju zastupnika drutva,
ako zastupnik nije odreen osnivakim aktom i 6) overen potpis zastupnika.
3. Odnosi meu ortacima i izmeu ortaka i drutva
Unoenje uloga komplementara i komanditora u komanditno drutvo,
prenoenje udela u drutvu, deoba dobiti i snoenje gubitaka regulie se
osnivakim ugovorom ili ugovorom ortaka. U sluaju da tim ugovorima ovi
odnosi nisu regulisani primenjuju se sledea dopunsko dispozitivna pravila.
174 PRIVREDNO PRAVO
Ulog komanditora u komanditno drutvo, isto kao i komplementara, moe
biti novani i nenovani, ukljuujui i izvreni rad i usluge u komanditnom
drutvu. Nenovani ulog se mora proceniti. Komanditor unosi u komanditno
drutvo ceo ugovoreni ulog (unovani i nenovani izuzev rada i usluga koje
e se tek izvriti) pre sticanja svojstva komanditora. Nije predvien minimalni
novani deo osnovnog kapitala koji se mora uneti u komanditno drutvo. Ovo
drutvo, meutim, ne moe nastati ako u njega nije unesen nikakav ulog.
Komplementari imaju status lanova ortakog drutva te se na njih primen-
juju pravila odreena za ortake u ortakom drutvu.
Komplementar komanditnog drutva ne moe preneti ceo ili deo svog
udela bez saglasnosti svih komanditora i komplementara. Suprotno tome, ko-
manditor komanditnog drutva moe preneti deo ili ceo svoj udeo prodajom,
poklonom, nasleem ili na drugi nain.
Komanditori i komplementari uestvuju u deobi dobiti i snoenju gubi-
taka srazmerno procentu udela u drutvu.
Komplementar (jedan ili vie) ima pravo da upravlja komanditnim
drutvom i vodi poslove drutva - pravo na poslovodstvo. Komanditor ne
moe vriti poslovoenje drutva.
4. Odnosi komanditnog drutva i
ortaka prema treim licima
Komplementari upravljaju drutvom i vode poslove drutva te su oni
ovlaeni da prema treim licima zastupaju komanditno drutvo. Komanditno
drutvo mogu zastupati jedan komplementar, neki komplementari kojima je
povereno poslovodstvo ili svi komplementari. Ako vie komplementara za-
stupa komanditno drutvo svaki zastupnik ga zastupa i potpisuje samostal-
no, osim ako je ugovorom o osnivanju drutva odreeno kolektivno zastu-
panje, kada se pravni posao moe zakljuiti samo saglasnou svih lanova
ovlaenih na kolektivno zastupanje.
Komanditor ne moe da zastupa komanditno drutvo, osim po dobijen-
om punomoju ili prokuri.
Komanditor odgovara kao i komplementar prema treim licima ako je
njegovo ime uz njegovu saglasnost uneseno u poslovno ime komanditnog
drutva. Komanditor koji zakljui ugovor s treim licem bez naznake da istu-
pa kao punomonik ili kao prokurist odgovara prema treem savesnom licu
kao i komplementar za obaveze koje proisteknu iz tog ugovora.
Komaditno drutvo kao pravno lice ima svoju imovinu koja je odvojena
od imovine lanova drutva. Stoga lini poverioci komanditora i komplemen-
tara nemaju pravo naplate i obezbeenja plaanja iz imovine komanditnog
drutva. Ali, ako imovina komanditnog drutva nije dovoljna za namirenje
potraivanja poverilaca drutva, poverioci drutva svoja potraivanja prema
komplementarima (shodno njihovoj neogranienoj odgovornosti) ostvaruju
ravnopravno s njihovim linim poveriocima.
5. Promene u lanstvu i status drutva
Komanditno drutvo ne prestaje u sluaju smrti komanditora, kao ni u
sluaju prestanka komanditora koji nije ziko lice.
Ako iz komanditnog drutva istupe svi komplementari, a novi komple-
mentari nisu primljeni u roku od tri meseca od dana istupanja poslednjeg
komplementara, komanditori mogu u daljem roku od tri meseca doneti jedno-
glasnu odluku o promeni pravne forme u drutvo s ogranienom odgovornou
ili akcionarsko drutvo. Ukoliko komanditori ne postupe na navedeni nain
komanditno drutvo prestaje likvidacijom.
U sluaju da iz komanditnog drutva istupe svi komanditori, komanditno
drutvo moe nastaviti da posluje kao ortako drutvo ili kao preduzetnik.
III. DRUTVO S OGRANIENOM ODGOVORNOU
1. Pojam. Osnivai drutva
Drutvo s ogranienom odgovornou je forma drutva koje osniva jedno
ili vie pravnih i/ili zikih lica, u svojstvu lanova drutva, radi obavljanja
odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom, a za svoje obaveze
ovo drutvo odgovara celokupnom imovinom. Nijedan lan drutva ne odgo-
vara svojom imovinom za obaveze drutva. lan drutva koji u drutvo nije
uneo ulog, u skladu sa osnivakim aktom drutva, odgovara za neuneti ulog
u imovinu drutva.
Drutvo moe osnovati jedno pravno ili ziko lice ili vie pravnih i/ili
zikih lica, ali ne vie od 50 lanova. Ako se broj lanova drutva povea
iznad 50, ali ne vie od 100 lanova, i ako se taj broj odrai u periodu duem
od godinu dana, to drutvo menja pravnu formu u formu zatvorenog akcio-
narskog drutva.
176 PRIVREDNO PRAVO
Kao osnivai drutva mogu se pojaviti pravna lica koja obavljaju
privrednu delatnost ili neku drugu delatnost, ako to posebnim zakonom nije
iskljueno. Fizika lica kao osnivai moraju biti potpuno poslovno sposobni.
Osnivanje drutva s ogranienom odgovornou zapoinje zakljuenjem
ugovora o osnivanju odnosno donoenjem osnivakog akta, a zavrava se
njegovim registracijom kada stie pravni subjektivitet. Osnivanje nije je-
dini, iako je najei, nain nastanka drutva s ogranienom odgovornou.
Ono, naime, moe nastati i pretvaranjem drugog oblika drutva u drutvo s
ogranienom odgovornou ili statusnom promenom.
225
2. Osnivanje drutva
2.1. OSNIVAKI AKT
Vrsta osnivakog akta odreena je okolnou da li drutvo osnivaju dva
ili vie osnivaa ili je osniva drutva samo jedno lice. Ako drutvo osnivaju
dva ili vie osnivaa osnivaki akt je ugovor, a kada ga osniva jedan osniva
- odluka o osnivanju.
226
Zabranjeno je sukcesivno osnivanje ovog drutva.
227

...jer bi to bilo suprotno zatvorenoj prirodi ovog drutva i snanim elemen-
tima intuitu personae u njemu.
228
Dva ili vie lica osnivaju drutvo s ogranienom odgovornou na osn-
ovu ugovora. Na zakljuenje ugovora primenjuju se opte odredbe ZOO ko-
jima je regulisano zakljuenje ugovora. Za zakljuenje osnivakog ugovora
direktoru nije potrebno posebno ovlaenje ako je po zakonu i statutu pravnog
lica ovlaen na zakljuenje tog pravnog posla.
Ugovor kao osnivaki akt drutva s ogranienom odgovornou sainjava
se u pismenom obliku, a potpisi osnivaa drutva moraju se overiti. Shodno
tome i punomoje kojim je osniva ovlastio ziko lice da u ime i za njegov
raun zakljui ugovor o osnivanju drutva mora biti sainjeno u pismenom
obliku, a potpis vlastodavca (osnivaa) overen pred sudom.
Kao ugovorne strane pojavljuju se dva ili vie zikih i/ili pravnih lica
koja osnivaju drutvo. Na faze koje prethode zakljuenju ugovora takoe se
primenjuju opta pravila obligacionog prava o izjavi volje, o ponudi, prih-
vatanju ponude, zakljuenju predugovora, odnosno postizanju saglasnosti
volja.
Osnivaki akt drutva - ugovor ili odluka o osnivanju - naroito sadri:
1) puno ime i prebivalite svakog zikog lica i poslovno ime i sedite svakog
pravnog lica lana drutva; 2) poslovno ime i sedite drutva; 3) delatnost; 4)
iznos osnovnog kapitala i iznose, vrstu i vrednost uloga svakog osnivaa i opis
vrste i vrednost nenovanog uloga; 5) nain i vreme unoenja nenovanog
uloga, odnosno vreme uplate novanih uloga; 6) ukupan iznos trokova os-
nivanja; 7) odredbe posebne pogodnosti bilo kom licu koje je uestvovalo u
osnivanju drutva ili u poslovima pre osnivanja drutva ili utvrivanja ispun-
jenosti uslova za poetak poslovanja. Osnivaki akt moe da sadri i druge
odredbe, ukljuujui i one koje moe da sadri i ugovor lanova drutva.
2.2. UGOVOR LANOVA DRUTVA.
ODNOS OSNIVAKOG AKTA I UGOVORA.
Za razliku od osnivakog akta koji mora biti donesen odnosno zakljuen,
lanovi drutva s ogranienom odgovornou mogu, a ne moraju, da zakljue
ugovor. Ugovor lanova drutva ne dostavlja se uz registracionu prijavu
drutva. Za punovanost ugovora dovoljno je da je zakljuen u pisanoj formi
(ne mora biti overen). Shodno tome, ugovor i njegove izmene i dopune, proiz-
vode dejstvo danom potpisivanja od svih lanova drutva, ako ugovorom nije
drukije odreeno.
Ugovor lanova drutva naroito sadri odredbe o: obavezama lanova
drutva na dodatne uloge pored osnovnih uloga, kao i posebnim naknadama
i posledicama u sluaju neispunjenja takvih obaveza; posebnim uslovima i
nainu prenosa udela lanova drutva koji se razlikuje od naina regulisanog
ZPD; nainu za ostvarivanje prava glasa lanova drutva ili prava na divi-
dendu; postupku odluivanja meu lanovima drutva.
Ako su osnivaki akt drutva i ugovor lanova drutva neusklaeni,
primenjuje se osnivaki akt drutva.
2.3. OSNOVNE OBAVEZE LANOVA - ULOZI I OSNOVNI KAPITAL
Osnivai mogu osnovati drutvo s ogranienom odgovornou ako is-
pune pretpostavke u pogledu osnovnog kapitala i uloga u drutvo.
Ulog u drutvu s ogranienom odgovornou moe biti novani i
nenovani. Nenovani ulog ukljuuje i izvreni rad i pruene usluge drutvu.
Ulozi u drutvo se ulau u skladu sa osnivakim aktom drutva. Ako je to
odreeno osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva, lanovi drutva
mogu doneti odluku o ulaganju dodatnih uloga. Kad osnivakim aktom ili
ugovorom lanova drutva nije drukije odreeno, dodatni ulozi lanova
drutva srazmerni su udelima.
178 PRIVREDNO PRAVO
Osnovni kapital drutva formira se od uloga osnivaa. Novani deo os-
novnog kapitala drutva s ogranienom odgovornou na dan uplate iznosi
najmanje od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu. Naj-
manje polovina ovog iznosa uplauje se na privremeni raun do registracije
drutva, a ostatak se uplauje na na raun drutva u roku od dve godine od od
dana registracije. Relevantan je propisani (zvanini) kurs evra.
Za osnivanje nansijskih i osiguravajuih organizacija i privred-
nih drutava koja obavljaju zakonom odreene delatnosti, kao drutava s
ogranienom odgovornou, posebnim zakonom moe se odrediti vei min-
imalni osnovni kapital.
Minimalni iznos osnovnog kapitala ima svrhu da onemogui osnivanje
drutva s ogranienom odgovornou koje poveriocima ne daje dovoljno sig-
urnosti da e svoja potraivanja moi naplatiti od drutva.
229
Osnovni kapital drutva moe se odlukom skuptine lanova poveati
novim ulozima lanova ili pretvaranjem raspoloivih rezervi za ove
namene u osnovni kapital. Osnovni kapital drutva moe da se smanji
odlukom skuptine lanova, ali ne ispod iznosa propisanog minimalnog
osnovnog kapitala.
3. Udeli u drutvu
3.1. STICANJE UDELA. PRAVNA PRIRODA.
lan drutva s ogranienom odgovornou stie udeo u osnovnom kapi-
talu drutva srazmerno vrednosti unesenog uloga. lan drutva moe imati
jedan udeo u drutvu. Ako lan drutva stekne jedan ili vie udela, ti udeli se
spajaju sa postojeim udelom i zajedno ine jedan udeo.
Udeo moe pripadati jednom licu ili veem broju lica. Kad su dva ili
vie lica imaoci udela smatraju se suvlasnicima. Suvlasnici se, u odnosu na
drutvo, smatraju jednim lanom. U knjigu udela upisuje se puno ime i adresa
svakog suvlasnika udela. Suvlasnici udela u drutvu svoja prava glasa i druga
prava ostvaruju preko jednog zajednikog punomonika, ako osnivakim ak-
tom ili ugovorom lanova drutva nije drukije odreeno.
Udeli u drutvu nisu hartije od vrednosti. Shodno tome ne mogu se stica-
ti, niti se njima moe raspolagati upuivanjem javne ponude. Drutvo izdaje
svakom lanu potvrde kao dokaz lanstva i njegovog udela, ako osnivakim
aktom ili ugovorom lanova drutva nije drukije odreeno.
3.2. KNJIGA UDELA. ZNAAJ UPISA U KNJIGU UDELA.
Drutvo s ogranienom odgovornou vodi knjigu udela i duno je da
je dri u svom seditu. U knjigu udela upisuju se: ime i prebivalite odnosno
poslovno ime; sedite i poreski identikacioni broj svakog lanas drutva,
odnosno svakog suvlasnika i njihovog zajednikog punomonika; iznos ugov-
orenih i uplaenih uloga i eventualne sporedne inidbe i dopunski ulozi pored
osnovnog uloga: optereenje udela; broj ili procenat glasova svakog udela,
podele i svi prenosi udela ukljuujui i vreme prenosa i ime podnosioca i sti-
caoca, kao i sve eventualne promene ovih podataka. Drutvo podnosi prijavu
Registru radi registracije svih promena podataka upisanih uknjizi udela.
U odnosu na drutvo lan drutva je lice koje je kao takvo upisano u
knjigu udela, a u odnosu na trea lica, lan drutva je lice koje je kao takvo
registrovano u Registru.
3.3. PRAVA PO OSNOVU UDELA
lanovi drutva po osnovu udela imaju: 1) pravo glasa; 2) imovinska
prava prema drutvu ukljuujui i uee u dobiti i 3) pravo uea u ra-
spodeli likvidacionog vika. Ova prava srazmerna su udelima lanova u uku-
pno uplaenom osnovnom kapitalu drutva u vreme ostvarenja tih prava, ako
osnivakim aktom nije drukije odreeno.
3.4. SOPSTVENI ULOZI DRUTVA
Sopstvenim udelom drutva s ogranienom odgovornou smatra se
udeo koji drutvo stekne od svojih lanova. Od svojih lanova drutvo moe
sticati udele koji su u celini uplaeni, kao i udele koji nisu u celini uplaeni.
Drutvo moe stei udele kupovinom od lanova drutva po osnovu prinud-
nog prestanka svojstva lana drutva ili po drugom osnovu. Drutvo po osn-
ovu sopstvenog udela nema pravo glasa, a ti udeli se ne raunaju u kvorum
glasova i ne daju pravo na dividendu.
4. Osnovna prava lanova drutva
4.1. PRAVO RASPOLAGANJA UDELOM
Ako Zakonom o privrednim drutvima, osnivakim aktom ili ugovorom
lanova drutva nije drukije ureeno, udeo lana drutva s ogranienom
odgovornou moe se slobodno prenositi i to: 1) drugom lanu drutva ili
drutvu; 2) supruniku prenosioca, bratu, sestri, pretku, potomku ili supruniku
potomka; 3) zakonskom zastupniku ili nasledniku lana drutva nakon njegove
180 PRIVREDNO PRAVO
smrti; 4) statusnom promenom u skladu sa ZPD. lan drutva pre nego to
ponudi svoj udeo ili deo udela treem licu, izvan kruga navedenih lica, duan
je da taj udeo ili deo udela ponudi drutvu (zakonsko pravo preeg sticanja).
Ako drutvo ne iskoristi pravo preeg sticanja u roku odreenim osnivakim
aktom ili ugovorom, ponuda se dostavlja drugim lanovima drutva. Ukoliko
je ponuda lana drutvu, odnosno lanovima drutva za sticanje udela, odbi-
jena taj lan drutva moe preneti svoj udeo ili deo ponuenog udela treem
licu po ceni i u skladu sa drugim uslovima svoje ponude drutvu odnosno
lanovima drutva ili po vioj ceni.
4.2. ZALAGANJE UDELA OD STRANE LANA
lan drutva s ogranienom odgovornou moe dati udeo u zalogu za
obezbeenje kredita ili druge svoje obaveze, ako osnivakim aktom ili ugov-
orom lanova drutva nije drukije odreeno. Davanje udela u zalogu upisuje
se u registar zaloge. Ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva nije
drukije odreeno, zalogoprimac nema nikakvo pravo glasa ili pravo upravl-
janja u drutvu dok ne postane lan drutva.
4.3. PRAVO ISPLATE DOBITI
lan drutva s ogranienom odgovornou ima pravo na isplatu dobiti.
Isplata dobiti vri se srazmerno udelu u osnovnom kapitalu drutva, u vreme
donoenja odluke drutva o takvoj isplati, ako osnivakim aktom ili ugovo-
rom lanova drutva nije drukije odreeno. lan drutva koji stekne pravo
na odreenu isplatu postaje poverilac drutva u odnosu na tu isplatu.
4.4. ORGANI DRUTVA S OGRANIENOM ODGOVORNOU
Drutva s ogranienom odgovornou ima skuptinu, direktora. ili uprav-
ni odbor, internog revizora ili odbor revizora ako je tako odreeno osnivakim
aktom ili ugovorom lanova drutva.
Skuptinu drutva ine njeni lanovi. U drutvu s jednim lanom
ovlaenja skuptine lanova vri taj lan ili ovlaeno lice. On, po donoenju
odluke iz nadlenosti skuptine drutva, sastavlja i potpisuje zapisnik i donete
odluke upisuje u knjige odluka.
Kad drugaije nje odreeno ZPD, osnivakim aktom ili ugovorom
lanova drutva skuptina drutva s ogranienom odgovornou odluuje o:
odobravanju poslova zakljuenih u vezi osnivanja drutva pre registracije;
izboru i razreenju direktora ili lanova upravnog odbora i utvrivanju nji-
hove naknade, odnono zarade; odobravanju nansijskog izvetaja, donoenju
odluke o vremenu i iznosu isplate lanovima drutva; davanju prokure i po-
slovnog punomoja za sve ogranke drutva; dopunskim ulozima od strane
lanova drutva; iskljuenju lana drutva, prijemu novog lana i prenosu
udela na trea lica kada je odobrenje drutva potrebno; statusnim prome-
nama, promeni pravne forme i prestanku drutva. Skuptina odluuje i o dru-
gim poslovima odreenim lanom 137. ZPD.
Godinja sednica skuptine odrava se najkasnije u roku od est mes-
eci nakon zavretka poslovne godine radi usvajanja nansijskih izvetaja i
odluivanja o raspodeli dobiti. Sednice skuptina drutva koje se odravaju
izmeu godinjih skuptina su vanredne.
lan drutva moe potpisivanjem pisanog punomoja imenovati bilo
koje drugo lice da glasa u skuptini za njega, ako osnivakim aktom ili
ugovorom lanova drutva nije drukije odreeno. Za odravanje skuptine
lanova drutva potrebna je veina od ukupnog broja glasova lanova
drutva, ako osnivakim aktom ili uglvorom lanova drutva nije drugaije
odreeno. Skuptina lanova drutva odluuje prostom veinom glasova
lanova potrebnih za odravanje skuptine.
Drutvo s ogranienom odgovornou moe da ima direktora ili upravni
odbor, to se odreuje osnivakim aktom drutva. Direktora ili lanove up-
ravnog odbora lanovi drutva biraju na sednici skuptine, osim prvog direk-
tora ili lanova prvog upravnog odbora koji mogu biti odreeni osnivakim
aktom. Upravni odbor ima predsednika koga biraju lanovi upravnog odobo-
ra, ako osnivakim aktom nije drugaije odreeno. Predsednik upravnog od-
bora zastupa drutvo.
Ako osnivakim aktom drutva nije drukije odreeno, direktor ili upravni
odbor nadlean je za: zastupanje drutva i voenje poslova drutva, utvrivanje
predloga poslovnog plana, sazivanje sednice skuptine lanova drutva i
utvrivanje predloga dnevnog reda, sprovoenje odluka skuptine lanova,
zakljuenje ugovora o kreditu, davanje i opozivanje prokure. Ovi organi su
nadleni i za pitanja odreena osnivakim aktom ili ugovorom i lanom 157.
ZPD.
Drutvo ima internog revizora. Osnivakim aktom ili ugovorom lanova
drutva moe biti odreeno da drutvo ima odbor revizora. Ako drutvo ima
odbor revizora on se sastoji od najmanje tri lana. Broj lanova odbora re-
vizora mora biti neparan. Interni revizor je ziko lice koje mora ispunja-
vati uslove odreene posebnim zakonom. Interni revizor i odbor revizora
izvetavaju skuptinu lanova drutva: o raunovodstvu, izvetajima i nan-
sijskom poslovanju drutva i njegovih povezanih drutava, usklaivanju po-
slovanja drutva sa zakonskim i drugim regulatornim zahtevima.
182 PRIVREDNO PRAVO
5. Prestanak svojstva lana drutva i drutva
lanu drutva prestaje svojstvo lana: 1) smru; 2) prestankom pravno
lica; 3)istupanjem (povlaenjem) u skladu sa osnivakim aktom ili ugovorom
lanova drutva ili uz povredu osnivakog akta ili ugovora lanova drutva;
4) istupanjem (povlaenjem) u skladu sa sudskom odlukom; 5) iskljuenjem
u skladu sa sudskom odlukom, sa osnivakim aktom ili ugovorom lanova
drutva; 6) prenosom udela drugom licu; 7) u sluaju drugih dogaaja
odreenih osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva koji vode pres-
tanku svojstva lana drutva.
Drutvo s ogranienom odgovornou prestaje: 1) istekom vremena
odreenog u osnivakom aktu; 2) odlukom skuptine lanova; 3) statusnim
promenama koje vode prestanku drutva; 4) steajem (bankrotstvom); 5)
pravosnanom odlukom kojom se utvruje da je registracija drutva bila nitava
i odreuje brisanje drutva; 6) nastupanjem dogaaja odreenog osnivakim
aktom ili ugovorom lanova drutva. Jednolano drutvo prestaje u sluaju
steaja ili likvidacije nad jednim lanom koji nema pravnog sledbenika, odnos-
no smru lana koji nema naslednika udela.
IV. AKCIONARSKO DRUTVO
1. Pojam
Akcionarsko drutvo je drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili
zikih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odreene delatnosti pod
zajednikim poslovnim imenom, iji je osnovni kapital utvren i podeljen na
akcije.
230
Akcionarsko drutvo ima sledea obeleja: 1) to je drutvo kapitala
u kome nije bitno ko u njemu uestvuje s kapitalom nego je bitan ulog u
osnovni kapital drutva ija pravna sudbina nije vezana za lice koje ga je
u drutvo unelo (po pravilu ulog ostaje u drutvu i kada se akcionari men-
jaju);
231
2) osnovni kapital (minimalni osnovni kapital drutva odreen je za-
konom) podeljen je na akcije koje se, po pravilu, pravnim poslovima mogu
prenositi sa jednog na drugo lice; 3) akcionar odgovara za obaveze drutva do
visine svog uloga a ne odgovara za obaveze drutva svojom imovinom jer je
imovina drutva, kao i kod ostalih drutava, odvojena od imovine akcionara;
4) srazmerno kapitalu koga ima u drutvu (broju akcija) akcionar ima pravo
na upravljanje i 5) akcionarsko drutvo je ima svojstvo pravnog lica i za svoje
obaveze odgovara svojom imovinom.
232
2. Osnivanje akcionarskog drutva
Akcionarsko drutvo osniva se ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva je-
dan osniva - odlukom o osnivanju. Oba osnivaka akta moraju biti sainjena
u pisanoj formi, a potpisi u ugovoru odnosno odluci o osnivanju overeni. Broj
lica koja mogu zakljuiti ugovor o osnivanju otvorenog akcionarskog drutva
nije ogranien. Akcionarsko drutvo moe imati i statut drutva.
Osnivaki akt akcionarskog drutva sadri naroito: puno ime i prebivalite
zikih lica, odnosno poslovno ime i sedite pravnog lica svakog osnivaa
drutva, poslovno ime i sedite drutva, delatnost, oznaenje da li je drutvo
otvoreno ili zatvoreno, iznos osnovnog kapitala upisanog i uplaenog i nain
njegovog unoenja, odnosno oblik u kome se unosi ulog, broj akcija i njihovu
nominalnu vrednost, odnosno kod akcija koje nemaju nominalnu vrednost
njihovu raunovodstvenu vrednost, vrste i klase akcija koje je drutvo
ovlaeno da izda kao i pravo akcija svake klase i druge podatke odreene
lanom 185. stav 1. ZPD.
Akcionarsko drutvo moe da ima statut. Statut, kao i njegove izmene
i dopune, proizvode pravno dejstvo prema akcionarima od dana njegovog
donoenja, ako statutom nije drukije odreeno.
Statut akcionarskog drutva sainjava se u pisanoj formi. Statutom se
blie ureuje poslovanje u akcionaskom drutvu. U sluaju neusklaenosti
osnivakog akta i statuta drutva primenjuje se osnivaki akt drutva.
3. Osnivaka skuptina otvorenog akcionarskog drutva
Osnivai koji osnivaju akcionarsko drutvo javnim putem obavezni su,
u sluaju uspele emisije, da sazovu i odre osnivaku skuptinu u roku od 60
dana od dana isteka roka za upis akcija utvrenog u javnoj ponudi i prospe-
ktu. Sud u vanparninom postupku moe, na zahtev osnivaa koji posedu-
ju najmanje 1/10 upisanih akcija, da produi rok za 30 dana za odravanje
skuptine akcionara.
Osnivaka skuptina saziva se pisanim pozivom svakom upisniku akcija
uz koga se prilae osnivaki akt, izvetaj osnivaa i ovlaenih procenjivaa
i druge sastojke odreene lanom 198. stav 3. ZPD.
Svi upisnici potpuno uplaenih akcija imaju pravo da uestvuju sa pravom
glasa na osnivakoj skuptini. Kvorum za odravanje osnivake skuptine i
pravovaljano odluivanje je obina veina uplaenih akcija koje daju pravo
glasa o pitanjima iz njene nadlenosti.
184 PRIVREDNO PRAVO
Ako osnivai akcionarskog drutva ne sazovu osnivaku skuptinu u roku
od 60 dana, od isteka roka za upis akcija ili isteka jo naknadnog sudskom
odlukom produenog roka, odnosno ako osnivaka skuptina nije odrana
u skladu sa ZPD ili nije donela propisane odluke, smatra se da osnivanje
drutva nije uspelo. U tom sluaju osnivai odgovaraju solidarno upisnicima
akcija za povraaj uplaenih iznosa.
Osnivaka skuptina akcionarskog drutva: utvruje da li su propisno
upisane i uplaene akcije, odnosno da li su uneti nenovani ulozi, u skladu
sa ZPD i osnivakim aktom; bira prvog direktora drutva, odnosno lanove
prvog upravnog odbora, ako to osnivai nisu izvrili u osnivakom aktu i
odluuje i o ostalim pitanjima odreenim u lanu 202. ZPD.
4. Otvoreno i zatvoreno drutvo
Akcionarsko drutvo moe biti zatvoreno i otvoreno. Ako u osnivakom
aktu nije navedena vrsta drutva, akcionarsko drutvo je otvoreno.
Zatvoreno akcionarsko drutvo je drutvo ije se akcije izdaju samo nji-
hovim osnivaima ili ogranienom broju drugih lica, u skladu sa zakonom.
Ono moe imati najvie 100 akcionara. Ako se broj akcionara zatvorenog
drutva povea iznad 100 u periodu duem od godinu dana to drutvo postaje
otvoreno drutvo. Zatvoreno drutvo ne moe vriti upis akcija javnom ponu-
dom ili na drugi nain nuditi svoje akcije javnim putem. Ukoliko osnivakim
aktom ili statutom zatvorenog drutva nisu odreena ogranienja u prenosu
akcija, smatra se da se akcije drutva mogu slobodno prenositi.
Otvoreno akcionarsko drutvo je ono koje uini, u vreme osnivanja
ili nakon osnivanja, javni poziv za upis i uplatu akcija. Javni poziv vri
se javnom ponudom i prospektom u skladu sa ZPD i zakonom kojim se
ureuje trite hartija od vrednosti. Osnivai koji osnivaju akcionarsko
drutvo javnim putem obavezni su, u sluaju uspele emisije, da sazovu i
odre osnivaku skuptinu u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis
akcija utvrenog u javnoj ponudi i prospektu.
5. Akcije i druge hartije od vrednosti
Akcionarsko drutvo moe izdavati obine (redovne) i preferencijalne
(povlaene) akcije. Ono ne moe izdavati akcije na donosioca. Osnivai ot-
vorenog drutva, odnosno otvoreno akcionarsko drutvo, upisuje emisije ak-
cija i drugih hartija od vrednosti izdatih javnom ponudom, u skladu sa zako-
nom kojim se ureuje trite hartija od vrednosti i aktima Komisije za hartije
od vrednosti.
Akcionarom u odnosu prema drutvu i treim licima smatra se lice koje
je upisano u Centralni registar hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom.
Svaka obina akcija akcionarskog drutva daje akcionaru ista prava, u
skladu sa ZPD, osnivakim aktom i statutom drutva, koja ukljuuju naroito:
pravo pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama drutva;
pravo uea u radu skuptine drutva; pravo glasa u skuptini drutva tako da
jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas; pravo na isplatu dividendi, posle
isplate dividendi na sve izdate preferencijalne akcije u punom iznosu: pravo
uea u raspodeli likvidacionog vika po likvidaciji drutva, a nakon isplate
poverilaca i akcionara bilo kojih preferencijalnih akcija; pravo preeg stican-
ja akcija iz novih emisija i zamenljivih obaveza; pravo raspolaganja akcijama
svih vrsta u skladu sa zakonom. Obine akcije akcionarskog drutva ne mogu
se pretvarati u preferecijalne akcije ili druge hartije od vrednosti. Prava akcio-
nara sa preferenacijalnim akcijama ukljuuju naroito prednosti u odnosu na
obine akcije u pogledu prvenstva isplate dividendi i kod prvenstva naplate
kod likvidacije drutva.
Akcionarsko drutvo moe emitovati osim akcija i druge hartije od vred-
nosti, ukljuujui i zamenljive obveznice i varante, ako osnivakim aktom
drutva nije drukije odreeno.
6. Dividende i druge isplate akcionarima
Akcionarsko drutvo moe odobriti plaanje dividendi na svoje akcije
godinje u skladu sa odlukama redovne godinje skuptine ili u bilo koje
vreme izmeu godinjih skuptina, osim ako osnivakim aktom drutva nije
drukije odreeno.
Po usvajanju nansijskog izvetaja za prethodnu poslovnu godinu dobit
te godine rasporeuje se sledeim redom: 1) za pokrie gubitaka prenesenih
iz ranijih godina; 2) za zakonske rezerve; 3) za dividendu u skladu sa ZPD; 4)
za statutarne rezerve i druge rezerve, ako ih drutvo utvrdi optim aktom.
Dividende se mogu plaati u novcu i u akcijama ili drugim hartijama od
vrednosti drutva ili akcijama tog drutva u drugim drutvima, kao i u drugoj
imovini, osim ako je osnivakim aktom drutva drukije odreeno.
186 PRIVREDNO PRAVO
7. Osnovni kapital drutva
7.1. VRSTE ULOGA I NJIHOVO UNOENJE U DRUTVO
Unoenje uloga u drutvo predstavlja najvaniju obavezu akcionara,
poto drutvo bez uloga ne moe nastati. Ulog u akcionarsko drutvo u za-
menu za izdavanje akcija moe se uneti u novcu ili u stvarima i pravima,
ali ne i u radu i uslugama drutva, bilo da su izvreni ili budui. Izuzetno,
nenovani ulog u zatvoreno akcionarsko drutvo moe biti u izvrenom radu
i uslugama za drutvo, ako je to odreeno osnivakim aktom.
7.2. MINIMALNI OSNOVNI KAPITAL
Novani ulog osnovnog kapitala zatvorenog akcionarskog drutva na
dan uplate iznosi najmanje 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po sred-
njem kursu.
Novani ulog osnovnog kapitala otvorenog drutva na dan uplate iznosi
najmanje 25.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu.
Za osnivanje nansijskih i osiguravajuih organizacija, kao i drutava
koja obavljajuu zakonom odreene delatnosti kao akcionarska drutva, moe
se odrediti vei novani deo minimalnog osnovnog kapitala.
Osnovni kapital otvorenog akcionarskog drutva moe se poveati odlu-
kom skuptine akcionara. Osnovni kapital se moe smanjti ponitenjem sop-
stvenih akcija. U tom sluaju menja se osnivaki akt drutva.
8. Organi akcionarskog drutva
8.1. Uopte
Zatvoreno akcionarsko drutvo ima skuptinu akcionara, direktora ili up-
ravni odbor, a moe imati izvrni odbor, internog revizora ili odbor revizora.
Otvoreno akcionarsko drutvo ima: skuptinu akcionara, upravni odbor
(ima najmanje tri lana a najvie 15 lanova), izvrni odbor (bira ih upravni
odbor) i sekretara drutva (bira ga upravni odbor drutva), a moe imati in-
ternog revizora, nadzoni odbor ili odbor revizora (ovi organi moraju postojati
kod kotiranog drutva).
8.2. Skuptina akcionarskog drutva
Skuptinu akcionarskog drutva ine akcionari. Svaki akcionar, u skla-
du sa statutom, lino ili preko punomonika ima pravo uestvovanja u radu
skuptine akcionara, pravo glasa ako ima akcije sa pravom glasa, pravo
podnoenja predloga i dobijanja odgovora u vezi sa pitanjem iz dnevnog reda,
kao i pravo postavljanja pitanja u vezi sa dnevnim redom u skladu sa ZPD.
Skuptina moe biti godinja (redovna), vanredna i skuptina po nalogu
suda. Godinja skuptina akcionara saziva se i odrava jednom godinje najkas-
nije u roku od tri meseca od dana podnoenja upravnom odboru nansijskih
izvetaja za svaku nansijsku godinu ili est meseci posle zavretka poslovne
godine. Godinja skuptina odrava se u seditu drutva (ako osnivakim ak-
tom nije drukije odreeno) na dan i u vreme utvreno osnivakim aktom,
odnosno odlukom upravnog odbora u skladu sa ZPD i osnivakim aktom.
Vanrednu skuptinu akcionara akcionarsko drutvo moe sazvati i to:
1) na zahtev upravnog odbora ili bilo kog drugog lica koje je ovlaeno
osnivakim aktom da sazove vanrednu skuptinu;
2) na zahtev likvidatora drutva, ako je drutvo u likvidaciji; 3) po pi-
sanom zahtevu akcionara sa najmanje 10% akcija sa pravom glasa o pitanju
predloenom za vanrednu skuptinu.
Vanredna skuptina akcionarskog drutva obavezno se saziva bez odlag-
anja, ako se kod izrade nansijskih izvetaja ili u drugim sluajevima utvrdi
da akcionarsko drutvo posluje sa gubitkom koji ne prelazi iznos od 50%
osnovnog kapitala.
Vanredna skuptina akcionara zatvorenog akcionarskog drutva odrava
se i bez sazivanja i objavljivanja dnevnog reda u skladu sa ovim zakonom ako
joj prisustvuju svi akcionari sa pravom glasa i ako se nijedan akcionar tome
ne protivi, ako osnivakim aktom i statutom nije drukije odreeno.
Skuptina po nalogu suda odrava se u sluaju da godinja skuptina ak-
cionarskog drutva nije odrana u propisanom roku. U tom sluaju nadleni
sud u vanparninom postupku moe naloiti njeno odravanje na zahtev ak-
cionara koji ima pravo da prisustvuje i da glasa na godinjoj skuptini ili
direktora, odnosno lana upravnog odbora drutva. Sud ima ovlaenje da
imenuje privremenog zastupnika sa ovlaenjem da sazove i predsedava sed-
nici skuptine i utvrdi mesto i datum odravanja, kao i dnevni red sednice u
skladu sa ZPD.
188 PRIVREDNO PRAVO
8.3. Upravni odbor, izvrni odbor i direktor
Zatvoreno akcionarsko drutvo ima direktora ili upravni odbor. Otvore-
no akcionarsko drutvo ima upravni odbor. Broj lanova upravnog odbora
otvorenog akcionarskog drutva utvruje se osnivakim aktom. U otvore-
nom akcionarskom drutvu upravni odbor ima najmanje tri lana i najvie
15 lanova. lanovi upravnog odbora akcionarskog drutva:1) biraju se od
strane akcionara na svakoj godinjoj skuptini, i 2) mogu se birati od strane
akcionara na bilo kojoj vanrednoj skuptini koja je sazvana radi tog izbora.)
Mandat direktora ili lanova upravnog odbora akcionarskog drutva,
ukljuujui i lanove koji se biraju za upranjeno mesto lana, istie na prvoj
sledeoj godinjoj skuptini nakon njihovog izbora. Upranjeno mesto u up-
ravnom odboru popunjava se kooptacijom na prvoj narednoj sednici odbora,
ako osnivakim aktom ili statutom drutva nije drukije odreeno. Upravni
odbor, veinom od ukupnog broja lanova, bira predsednika upravnog odbora
akcionarskog drutva, ako osnivakim aktom ili statutom nije odreena druga
veina. Upravni odbor akcionarskog drutva moe da razrei i izabere novog
predsednika u bilo koje vreme.
Upravni odbor akcionarskog drutva nadlean je naroito za odluivanje
o pitanjima koja se odnose na:1) kontrolu tanosti nansijskih izvetaja
i informacija; 2) upravljanje razvojem drutva i strategijom i nadziranjem
izvrnih direktora i administracije drutva; 3) utvrivanje ili odobravanje po-
slovnog plana drutva; 4) sazivanje sednice skuptine akcionara i utvrivanje
predloga dnevnog reda; 5) davanje i opoziv prokuru. Upravni odbor odluuje
o drugim pitanjima i obavlja ostale poslove propisane lanom 313. ZPD i
odreene osnivakim aktom i statutom drutva.
Otvoreno akcionarsko drutvo ima izvrni odbor. Zatvoreno akcionarsko
drutvo moe imati izvrni odbor. Upravni odbor bira lanove izvrnog odbo-
ra - izvrne direktore i generalnog direktora akcionarskog drutva. Generalni
direktor akcionarskog drutva je predsednik izvrnog odbora. Nadlean je: da
saziva sednice izvrnog odbora i predsedava njima, organizuje njegov rad i
stara se o voenju zapisnika sa tih sednica i da zastupa akcionarsko drutvo
posle registracije i objavljivanja registracije bez posebnog punomoja.
8.4. Nadzorni odbor, interni revizor i odbor revizora
Osnivakim aktom ili statutom otvorenog akcionarskog drutva moe se
odrediti, a kod kotiranog akcionarskog drutva mora se odrediti, da drutvo
ima internog revizora, nadzorni odbor ili odbor revizora.
Nadzorni odbor je obavezan organ u akcionarskim drutvima koja obav-
ljaju delatnost za koju je to propisano posebnim zakonom. Osnivakim aktom
ili statutom zatvorenog akcionarskog drutva moe se odrediti da drutvo ima
internog revizora ili odbor revizora. Nadzorni odbor ili odbor revizora imaju
najmanje tri lana. Broj lanova nadzornog odbora ili odbora revizora mora
biti neparan. Interni revizor je ziko lice (lan 329. ZPD). Predsednika i
lanove nadzornog odbora akcionarskog drutva bira skuptina akcionara,
osim prvih lanova koji se odreuju osnivakim aktom drutva. lanovi nad-
zornog odbora akcionarskog drutva ne mogu biti lanovi upravnog odbora
drutva, a svi lanovi nadzornog odbora moraju da ispunjavaju uslove prop-
isane lanom 310. stav 3. ZPD za nezavisnog lana upravnog odbora.
Internog revizora i lanove odbora revizora akcionarskog drutva bira
upravni odbor iz reda nezavisnih lanova upravnog odbora akcionarskog
drutva. Ako upravni odbor nema takve lanove ili nema dovoljan broj,
nedostajui broj bira skuptina drutva. Prvi interni revizor i lanovi odbora
revizora odreuju se osnivakim aktom ili posebnom odlukom osnivaa. In-
terni revizor i lanovi odbora revizora akcionarskog drutva razreavaju se na
isti nain na koji su i birani. Lica koja se biraju za revizora moraju da ispun-
javaju uslove propisane zakonom.
Nadzorni odbor, interni revizor i odbor revizora akcionarskog drutva
nadleni su da izvetavaju skuptinu akcionara o sledeem: 1) raunovodstvenoj
praksi, izvetajima i praksi nansijskog izvetavanja drutva i njegovih pove-
zanih drutava; 2) usklaenosti poslovanja drutva sa zakonskim i drugim
zahtevima regulatornih tela; 3) kvalikovanosti, nezavisnosti i sposobnosti
nezavisnog revizora drutva; 4) ugovorima sklopljenim izmeu drutva i
lanova upravnog odbora drutva, kao i sa povezanim licima u smislu ZPD.
Delokrug rada nadzornog odbora, internog revizora i odbora revizora obuh-
vata i druge poslove odreene lanom 332. ZPD.
Akcionarsko drutvo ima revizora iji su poloaj i ovlaenja utvreni
zakonom kojim se ureuje raunovodstvo i revizija. Revizor akcionarskog
drutva obavetava se, istovremeno sa obavetavanjem akcionara drutva, o
odravanju skuptine akcionara ili odluivanju bez sednice radi uestvovanja
u radu skuptine u skladu sa statutom i zakonom.
8.5. Sekretar akcionarskog drutva
Otvoreno akcionarsko drutvo ima sekretara, koga bira upravni odbor
drutva. Mandat sekretara otvorenog akcionarskog drutva utvruje se statu-
190 PRIVREDNO PRAVO
tom. Sekretar akcionarskog drutva je odgovoran za voenje knjiga akcio-
nara, za pripremu sednica i voenje zapisnika skuptine akcionara i sednica
upravnog odbora, izvrnog odbora i nadzornog odbora drutva, registra zapis-
nika sednica skuptine akcionara, registra zapisnika sednica upravnog odbora
i nadzornog odbora drutva i uvanje dokumenata utvrenih ZPD i statutom
akcionarskog drutva, osim nansijskih izvetaja.
Sekretar otvorenog akcionarskog drutva odgovoran je za organizovanje
rada i praenje izvravanja odluka skuptine akcionara, upravnog odbora i
nadzornog odbora drutva (lan 337. ZPD).
9. Prestanak drutva
Akcionarsko drutvo prestaje: 1) protekom vremena za koje je osnovano;
2) pravosnanom odlukom skuptine akcionara koja se donosi kvalikovanom
veinom; 3) pravosnanom odlukom nadlenog suda kojom se utvruje da je
registracija bila nitava i odreuje brisanje drutva po slubenoj dunosti;
4) odlukom steajnog vea o otvaranju i zakljuenju steajnog postupka ko-
jom se odbija otvaranje glavnog steajnog postupka zbog nemogunosti da
se iz steajne mase pokriju trokovi steajnog postupka; 5) bankrotstvom
(steajem); 6) i u drugim sluajevima utvrenim zakonom i osnivakim ak-
tom drutva koji su navedeni kao osnov za prestanak drutva.
Po zahtevu manjinskih akcionara koji u drutvu imaju najmanje 20% ak-
cija osnovnog kapitala drutva nadleni sud moe naloiti prestanak drutva
ili druge mere u sluajevima odreenim lanom 346. ZPD.
V. DRUTVENO PREDUZEE
Drutveno preduzee je preduzee koje u celini posluje drutvenim
kapitalom. Ovo preduzee je postojei (zateni) oblik jo uvek znaajnog
broja preuzea. Zbog toga je iskljuena mogunost osnivanja novih
drutvenih preduzea. Drutvena preduzea se privatizuju u neku pravnu
formu drutva. Kapital drutvenog preduzea podeljen je na akcije ili
udele odreene nominalne vrednosti i upisuje se u Registar. Stoga se
drutveno preduzee smatra kao drutvo kapitala koje ima iste organe kao
i to drutvo.
233
Svako drutveno preduzee mora imati direktora i skuptinu. Posto-
janje upravnog i nadzornog odbora zavisi od broja zaposlenih. U preduzeu
koje ima do 50 zaposlenih ne bira se upravni i nadzorni odbor, ali statut
preduzea moe odrediti drugaije. Funkciju upravnog i nadzornog odbora,
u drutvenom preduzeu u kome se ti organi ne biraju, vri organ odreen
statutom preduzea.
Skuptinu drutvenog preduzea ine predstavnici zaposlenih. Broj
lanova, nain izbora, mandat, sastav i odgovornost lanova skuptine odreuje
se statutom. Upravni odbor (ako se obrazuje u drutvenom preduzeu)
bira skuptina. lanovi upravnog odbora biraju se iz redova zaposlenih u
preduzeu, a mogu se birati i strunjaci koji nisu zaposleni u preduzeu. Up-
ravni odbor se sastoji od najmanje tri lana. Statutom drutva moe se pred-
videti postojanje zamenika lanova upravnog odbora.
234
Direktor se obavezno bira u svakom drutvenom preduzeu. Direktora
drutvenog preduzea bira i razreava upravni odbor. U preduzeu koje ne
obrazuje upravni odbor, direktora bira i razreava skuptina. Direktor ima
obavezu da svoje funkcije obavlja u ineresu preduzea. Statutom drutvenog
preduzee moe se predvideti postojanje izvrenog odbora direktora (pomoni
i izvrni organ direktora). Postavljanje i razreenje lanova izvrnog odbora
direktora utvruje se statutom..
Direktor drutvenog preduzea obavlja poslove predviene zakonom,
statutom ili drugim optim aktom nisu stavljeni u delokrug skuptine, up-
ravnog odbora i nadzornog odbora. On moe biti razreen dunosti direktora
ako postoje gubici u poslovanju, ako prekri pravila klauzule konkurencije i
pravila postupanja u sluaju sukoba interesa s preduzeem zbog nesposob-
nosti, kao i iz drugih razloga utvrenih statutom.
Nadzorni odbor drutvenog preduzea (ako je zakonom odnosno statu-
tom predvieno njegovo obrazovanje), kao organ nadzora, ima najmanje tri
lana. lanovi nadzornog odbora biraju se iz zaposlenih radnika, a mogu se
birati i iz reda strunjaka koji nisu zaposleni u preduzeu.
Opti akti drutvenog preduzea su: statut, pravilnik i odluka kojom se
na opti nain ureuju odreena pitanja. Osnovni opti akt preduzea je statut,
sa kojim moraju biti u saglasnosti svi ostali opti akti.
VI. JAVNO PREDZEE
Javno preduzee je preduzee koje obavlja delatnost od opteg intere-
sa, a koje osniva drava, odnosno jedinica lokalne samouprave ili autonomna
pokrajina. Stoga se javno preduzee prvenstveno i osniva radi: obezbeivanja
trajnog obavljanja delatnosti od opteg interesa i urednog zadovoljavanja
potreba korisnika proizvoda i usluga; razvoja i unapreivanja obavljanja de-
192 PRIVREDNO PRAVO
latnosti od opteg interesa i obezbeivanja tehniko-tehnolokog i ekonom-
skog jedinstva sistema i usklaenosti njegovog razvoja. Ono se, ipak, osniva
i radi sticanja dobiti kao i ostvarivanja drugog zakonom utvrenog interesa.
Ovaj oblik preduzea se osniva i posluje u skladu sa Zakonom o javnim
preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa (Slubeni glasnik
RS, br. 25/2000, 25/2002, 107/2005 i 108/2005 - ispravka) i zakonom ko-
jim se ureuju uslovi i nain obavljanja delatnosti od opteg interesa. Na od-
nose koji nisu posebno ureeni tim zakonima (kao na primer: poslovno ime,
sedite, zastupanje, statusne promene javnog preduzea), shodno se primen-
juju odredbe ZPD koje se odnose na drutvo s ogranienom odgovornou i
akcionarsko drutvo.
Delatnosti od opteg interesa odreene su zakonom u oblasti: proiz-
vodnje, prenosa i distribucije elektrine energije; proizvodnje i prerade uglja;
istraivanja, proizvodnje, prerade, transporta i distribucije nafte i prirodnog
i tenog gasa; prometa nafte i naftnih derivata; eleznikog, potanskog i
vazdunog saobraaja; telekomunikacija; izdavanja slubenog glasila Re-
publike Srbije; informisanja; izdavanja udbenika; korienja, upravljanja,
zatite i unapreivanja dobara od opteg interesa (vode, putevi, mineralne
sirovine, ume, plovne reke, jezera, obale, banje, divlja), kao i komunalne
delatnosti. Svojstvo delatnosti od opteg interesa imaju i zakonom utvrene
delatnosti od stratekog znaaja za Republiku kao i delatnosti neophodne za
rad dravnih organa i organa jedinica lokalne samouprave.
Pravilo je da delatnost od opteg interesa obavljaju javna preduzea.
Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa,
meutim, predvia (lan 3) da delatnosti od opteg interesa mogu da obav-
ljaju i privredno drutvo, odnosno drugi oblik preduzea, deo preduzea i
preduzetnik, kada im nadleni organ poveri obavljanje te delatnosti, kada oni
imaju isti poloaj kao i javno preduzee, ukoliko odredbama tog zakona nije
drukije propisano.
Dravni kapital u javnom preduzeu ine novana sredstva uloena
od strane drave i pravo korienja nad stvarima i pravima koja su u dravnoj
svojini, podeljen je na akcije ili udele odreene nominalne vrednosti i upisuje
se u Registar.
Imovinu javnog preduzea i drugih oblika preduzea koja obavljaju
delatnost od opteg interesa, ine pravo svojine na pokretnim i nepokretnim
stvarima, novana sredstva i hartije od vrednosti i druga imovinska prava,
ukljuujui i pravo korienja dobara u dravnoj svojini, odnosno dobara od
opteg interesa. Ova preduzea, za obavljanje delatnosti od opteg interesa,
mogu koristiti i sredstva u dravnoj i drugim oblicima svojine, u skladu sa za-
konom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa, osnivakim
aktom i ugovorom. Javna preduzea i privredna drutva sa veinskim ueem
dravnog kapitala koja obavljaju delatnost od opteg interesa imaju svoju
imovinu kojom upravljaju i raspolau u skladu sa zakonom, osnivakim ak-
tom i ugovorom.
Privredna drutva sa privatnim kapitalom, odnosno privredna drutva
sa veinskim ueem privatnog kapitala, koja obavljaju delatnost od opteg
interesa, imaju svoju imovinu kojom upravljaju i raspolau u skladu sa zako-
nom kojim se ureuje pravni poloaj privrednih drutava, osnivakim aktom
i ugovorom.
Javno preduzee za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom
imovinom. Drugi oblici preduzea koja obavljaju delatnost od opteg interesa
za svoje obaveze odgovaraju u skladu sa zakonom kojim se ureuje pravni
poloaj privrednih drutava. Preduzetnik koji obavlja delatnost od opteg in-
teresa za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom.
Organi javnog preduzea jesu: upravni odbor, kao organ upravljan-
ja; direktor, kao organ poslovoenja; nadzorni odbor, kao organ nadzora.
Upravni odbor i direktor javnog preduzea ine upravu javnog preduzea.
Osnivakim aktom ili statutom javnog preduzea moe se utvrditi da se u
javnom preduzeu bira i izvrni odbor direktora. Direktora, predsednika
i lanove upravnog odbora javnog preduzea, kao i predsednika i lanove
nadzornog odbora javnog preduzea imenuje i razreava osniva. Osniva
moe do imenovanja direktora javnog preduzea da imenuje vrioca dunosti
direktora koji moe obavljati tu funkciju najdue jednu godinu. Predsednik
upravnog odbora ima zamenika koga odreuje osniva aktom o imenovanju
upravnog odbora. Opti akti javnog preduzea su statut i drugi opti akti
utvreni zakonom. Drugi oblici preduzea koji obavljaju delatnost od opteg
interesa imaju opte akte u skladu sa zakonom kojim se ureuje pravni poloaj
privrednih drutava.
Javna preduzea, kao i drugi oblici preduzea i preduzetnici koji
obavljaju delatnost od opteg interesa, registruju se u Registar u skladu sa
Zakonom o registraciji privrednih subjekata. Uz registracijonu prijavu osniv-
anja javnog preduzea Registru se prilau i isprave propisane lanom 43. tog
zakona.
194 PRIVREDNO PRAVO
Odeljak trei
POVEZIVANJE I REORGANIZACIJA DRUTVA.
PRIVREDNE KOMORE
I. POVEZIVANJE DRUTAVA
1. Pojam
Povezivanje privrednih drutava je udruivanje drutava u sloenije
oblike (grupe) tako da drutva koje ulaze u grupu zadravaju svoju pravnu
samostalnost, ali se umanjuje ili prestaje njihova ekonomska nezavisnost.
243

Povezana privredna drutva ine dva ili vie drutava, koja se meusobno
povezuju, i to: 1) putem uea u osnovnom kapitalu ili ortakim udelima
(drutva povezana kapitalom); 2) putem ugovora (drutva povezana ugovo-
rom) i 3) putem kapitala i putem ugovora (meovito povezana drutva).
Drutva koja se poveu u grupu zadravaju svojstvo pravnog lica koje su
imala pre povezivanja. Od momenta povezivanja u grupu drutvo, meutim,
nije ekonomski nezavisno. Upravljanje drutvom preko organa drutva je, na
nivou grupe, u odreenoj meri, jedinstveno.
U grupi privrednog drutva koja nastane povezivanjem jedno drutvo ima
dominantnu ulogu, a drugo potinjenu. Prvo drutvo se oznaava kao matino
drutvo (dominantno, kontrolno, ili drutvo - majka), a drugo zavisno drutvo
(dominirano, kontrolisano, potinjeno, ili drutvo: ker, lijala).
244
Matino
drutvo je vladajue nad potinjenim drutvima. Odnos zavisnosti moe na-
stati zbog toga to matino drutvo ima veinski kapital (uee) u zavisnim
drutvima, ili na osnovu ugovora o voenju poslova zavisnog drutva.
245
Grupisanjem drutava na navedeni nain prvenstveno se ostvaruje eko-
nomski ekasno jedinstvo u odluivanju,
246
ali i odreene poreske pogod-
nosti, podela rizika i racionalizacija poslovanja, lake upravljanje, izbega-
vanje meusobne konkurencije itd.
247
2. Nain povezivanja drutava
ZPD odreuje da se privredna mogu meusobno povezati, i to:1) putem
uea u osnovnom kapitalu ili ortakim udelima (drutva povezana kapita-
lom); 2) putem ugovora (drutva povezana ugovorom); 3) putem kapitala i
putem ugovora (meovito povezana drutva).
Kada je drutvo povezano putem uea u osnovnom kapitalu ili ortakim
udelima obuhvataju jedno kontrolno (matino) i jedno ili vie podreenih
(zavisnih) drutava. Povezana privredna drutva (putem kapitala, ugovora,
meovita) organizuju se kao koncern, holding, grupa drutava ili drugi oblik
organizovanja u skladu sa ovim zakonom.
Povezana privredna drutva organizuju se kao koncern kada kontrolno
drutvo ima za pretenu delatnost neku poslovnu delatnost pored delatnosti
upravljanja podreenim drutvima. Kao holding (izraz holding nastao od
engleske rei hold = drati, zbog toga to dominantno (kontrolno) drutvo
dri akcije zavisnog drutva i tako ostvaruje njegovu kontrolu) organizuje
se povezano drutvo kada kontrolno drutvo ima iskljuivu delatnost upravl-
janja i nansiranja podreenim drutvima.
Zabranjeno je povezivanje privrednih drutava suprotno propisima ko-
jima se ureuje zatita konkurencije.
3. Drutva povezana kapitalom. Kontrolno i znaajno
uee u kapitalu
Kontrolni lan ili akcionar drutva s ogranienom odgovornou ili akcio-
narskog drutva jeste lice koje samo ili sa drugim licima koja sa njim deluju
zajedno: 1) ima vie od 50% glasakim prava u privrednom drutvu, to u ak-
cionarskom drutvu oznaava vlasnitvo i pravo glasa sa vie od 50% obinih
akcija (veinsko uee); 2) na drugi nain vri kontrolni uticaj nad upravljan-
jem i voenjem poslova privrednog drutva na osnovu svog svojstva lana ili
akcionara.
Lice koje samo ili sa jednim ili vie drugih lica ima vie od 20% glasova
u skuptini privrednog drutva ima znaajno uee u drugom drutvu.
4. Drutva povezana ugovorom
Kontrolno i podreeno drutvo mogu zakljuiti ugovor o posebnim
odnosima koji obuhvata upravljanje u podreenom drutvu od strane kon-
trolnog ili o prenosu dobiti podreenog drutva kontrolnom drutvu. U tom
sluaju kontrolno drutvo odgovora za tetu koju prouzrokuje podreenom
drutvu neizvrenjem ili nepravilnim izvrenjem zakljuenog ugovora u
skladu ZPD. Ovaj ugovor registruje se kod podreenog drutva i objavljuje
u Registru ime postaje punovaan.Ugovor se sainjava u pisanoj formi, i
sadri naroito: prava i obaveze kontrolnog drutva; mere zatite podreenog
drutva; obim prenosa dobiti i kompenzacije podreenom drutvu; pokrivan-
196 PRIVREDNO PRAVO
je gubitaka podreenog drutva od strane kontrolnog drutva; zatitu osta-
lih akcionara ili lanova podreenog drutva; kao i mere zatite poverilaca
podreenog drutva po prestanku ugovora. Ugovor usvajaju skuptine kon-
trolnog i svih podreenih drutava u skladu sa l. 375. i 293. ZPD.
Drutva povezana ugovorom prestaju prestankom ugovora kojim su reg-
ulisani ovi, posebni, odnosi. Ugovor prestaje: 1) otkazom, 2) istekom roka
ili 3) na drugi nain u skladu sa tim ugovorom i Zakonom o obligacionim
odnosima. Prestanak ugovora registruje se i objavljuje u Registru.
II. REORGANIZACIJA PRIVREDNOG DRUTVA
1. Pojam
Reorganizacija privrednog drutva obuhvata: 1) statusnu promenu
privrednog drutva i 2) promenu pravne forme privrednog drutva.
2. Statusne promene
Statusna promena jeste: 1) spajanje, 2) podela i 3) odvajanje. U statusnoj
promeni mogu se kombinovati statusne promene spajanja i podele ili stusne
promene spajanja i odvajanja.
Spajanje privrednog drutva jeste: 1) spajanje uz pripajanje i 2) spajanje
uz osnivanje.
Spajanje uz pripajanje jeste statusna promena kojom jedno drutvo
prestaje da postoji bez likvidacije prenosei drugom postojeem drutvu celu
svoju imovinu i obaveze, u zamenu za izdavanje akcija ili udela akcionarima
ili lanovima drutva prestalog spajanjem od strane drutva sticaoca, a ako
je potrebno i novanu doplatu koja ne prelazi 10% vrednosti tako izdatih
akcija.
Spajanje uz osnivanje jeste statusna promena kojom dva ili vie privred-
nih drutava prestaju da postoje bez likvidacije, prenosei celu svoju imovinu
i obaveze u zamenu za izdavanje od novog drutva akcija ili udela akciona-
rima ili lanovaima prestalog drutva i ako je potrebno novanu doplatu, koja
ne prelazi 10% vrednosti tako izdatih akcija.
Podela privrednog drutva jeste: 1) podela uz pripajanje, 2) podela uz
osnivanje, 3) podelu uz pripajanje i podelu uz osnivanje.
Podela uz pripajanje jeste statusna promena kojom drutvo prestaje da
postoji bez likvidacije prenosei na dva ili vie postojeih drutava, sa ko-
jima se spaja uz pripajanje, svu imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje
akcija ili udela drutva sticaoca akcionarima ili lanovima drutva prestalog
podelom i, ako je potrebno, novano plaanje koje ne prelazi 10% vrednosti
tako izdatih akcija.
Podela uz osnivanje jeste statusna promena kojom drutvo prestje
da postoji bez likvidacije, prenosei na dva ili vie novih drutava koja se
time osnivaju ili prenosei na dva ili vie drutava koja se spajaju sa do tada
postojeim drutvom u nova drutva svu imovinu i obaveze u zamenu za
izdavanje akcija ili udela novih drutava akcionarima ili lanovima drutva
prestalog podelom i ako je potrebno, novanu doplatu koja ne prelazi 10%
vrednosti tako izdatih akcija.
Odvajanje privrednog drutva jeste: 1) odvajanje uz pripajanje, 2) odva-
janje uz osnivanje, 3) odvajanje uz pripajanje i odvajanje uz osnivanje.
Odvajanje uz pripajanje jeste statusna promena kojom drutvo deljenik
prenosi jedan ili vie delova svoje imovine i pripadajui deo obaveza na jedno
ili vie postojeih drutava, pri emu to drutvo ostaje da postoji kao prav-
no lice. Svi ili deo akcionara, odnosno lanova deljenika postaju akcionari
odnosno lanovi drutva sticaoca, uz zamenu akcija/udela akcionarima ili
lanovima drutva deljenika, za akcije/udele drutva sticaoca i ako je potreb-
no, novano plaanje koje ne prelazi 10% vrednosti tako izdatih akcija.
Odvajanje uz osnivanje jeste statusna promena kojom drutvo deljenik
prenosi jedan ili vie delova svoje imovine i pripadajui deo obaveza na jedno
ili vie time novoosnovanih drutava ili na jedno ili vie drutava sa kojima se
spaja u novoosnovano drutvo, uz zamenu akcija/udela drutva deljenika za
izdavanje akcija ili udela novih drutava koja se time osnivaju. Akcionarima
ili lanovima drutva deljenika novo drutvo izdaje akcije i ako je potrebno
vri novano plaanje, koje ne prelazi 10% vrednosti tako izdatih akcija.
Na odvajanje uz pripajanje i odvajanje uz osnivanje, shodno se primen-
juju pravila o podeli uz pripajanje i podeli uz osnivanje.
3. Promena pravne forme privrednih drutava
3.1. POJAM
Promena pravne forme je prelazak iz jedne pravne forme u drugu, u skla-
du sa ZPD. Promena pravne forme registruje se i objavljuje. Posle promene
pravne forme privredno drutvo nastavlja da posluje kao isto pravno lice, ali
druge pravne forme. Na promenu pravne forme drutva primenjuju se shodno
odredbe ZPD o osnivanju date forme drutva.
198 PRIVREDNO PRAVO
3.2. VRSTE PROMENE PRAVNE FORME
Akcionarsko drutvo moe promeniti pravnu formu u drutvo s ogranienom
odgovornou. Predlog odluke o ovoj promeni utvruje upravni odbor akcionsk-
og drutva, a odluku usvaja skuptina akcionara. Na isti nain vri se promena
pravne forme drutva s ogranienom odgovornou u akcionarsko drutvo.
Akcionarsko drutvo moe promeniti pravnu formu u ortako ili koman-
ditno drutvo jednoglasnom odlukom svih akcionara koji stiu status ortaka s
neogranienom odgovornou.
Ortako drutvo i komanditno drutvo mogu odlukom svih ortaka
ortakog drutva, odnosno svih komplementara promeniti pravnu formu u
drutvo s ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo. Ortaci ortakog
i komanditnog drutva koji odgovaraju solidarno za obaveze drutva, ostaju
sa istom odgovornou za obaveze koje je drutvo preuzelo do registracije i
objavljivanja registracije promene pravne forme, u skladu sa ZPD.
III. PRIVREDNE KOMORE
1. Udruivanje u komore
1.1. POJAM
Privredne komore jesu interesne, samostalne i poslovno-strune orga-
nizacije privrednih drutava, preduzetnika i drugih oblika organizovanja
privrednih subjekata, koje povezuje zajedniki poslovni interes na odreenom
podruju ili teritoriji u Republici Srbiji. Komora ima svojstvo pravnog lica i
sama vodi registar svojih lanova.
lanovi komore su privredna drutva drugi oblici organizovanja koji
obavljaju privrednu delatnost, banke i druge nansijske organizacije i orga-
nizacije za osiguranje imovine i lica. Preduzetnici koji u vidu registrovanog
zanimanja obavljaju privrednu delatnost i njihove zadruge su lanovi komore
preko optih udruenja preduzetnika. Zemljoradnike zadruge i drugi oblici
organizovanja zemljoradnika su kolektivni lanovi komore preko zadrunog
saveza.
lanovi komore mogu postati (ne po samom zakonu) i poslovna i struna
udruenja i drutva, organizacije koje obavljaju delatnost u oblastima zdravst-
vene, socijalne, borake, odnosno invalidske zatite, drutvene brige o deci i
drugim oblastima, kao to je socijalna sigurnost, obrazovanje, nauka, kultura,
zika kultura, kao i organizacije koje svojom delatnou unapreuju rad i
poslovanje privrednih subjekata ili su u oblastima koje su utvrene zakonom,
o emu odluku donosi nadleni organ komore.
Svi lanovi komore imaju jednaka prava i obaveze.
Sredstva za rad komore obrazuju se od lanarine, naknada za usluge i iz
drugih izvora.
Visinu lanarine i osnovicu na osnovu koje se obraunava lanarina, kao
i nain i rokove plaanja lanarine utvruje skuptina komore.
1.2. SISTEM KOMORA. ORGANI KOMORE
U Republici Srbiji osnivaju se: 1) Privredna komora Srbije, sa seditem
u Beogradu, za teritoriju Republike Srbije, 2) Privredna komora Vojvodine,
sa seditem u Novom Sadu, za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine,
3) Privredna komora Kosova i Metohije, sa seditem u Pritini, za teritoriju
Autonomne pokrajine Kosova i Metohije, 4) Privredna komora Beograda, sa
seditem u Beogradu, za teritoriju grada Beograda, i vie regionalnih komora
za teritoriju vie optina.
lanstvo u privrednoj komori privredni subjekt stie registracijom u Reg-
istru (automatski, po Zakonu o privrednim komorama) ako ima sedite odnos-
no obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije. Po istom, teritorijalnom,
principu stie se lanstvo u privrednim komorama pokrajina i regionalnim ko-
morama.
Organi komore su: skuptina, upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik.
Skuptina je najvii organ komore. Skuptinu sainjavaju predstavnici
lanova komore koji se biraju na nain utvren statutom. Upravni odbor je or-
gan upravljanja komorom. Nadzorni odbor vri kontrolu nad radom komore.
Predsednik predstavlja komoru, odgovoran je za zakonitost rada i rukovodi i
usklauje njen rad i obavlja druge poslove utvrene akonom i statutom. Radi
izvravanja odreenih zadataka i poslova od interesa za lanove u komori se
mogu obrazovati i radna tela i organizovati drugi oblici rada.
Pri privrednoj komori obrazuje se sud asti. Sud asti odluuje o povredama
dobrih poslovnih obiaja, naruavanju jedinstvenog trita i monopolistikim
radnjama na tom tritu, o neizvravanju obaveza lanova i odluka komore.
Privredna komora Srbije, Privredna komora Vojvodine i Privredna ko-
mora Kosova i Metohije obrazuju stalna izbrane sudove. Stalni izbrani sud
odluuje o meusobnim privrednim sporovima lanova komore, ako stran-
ke pismeno ugovore nadlenost tog suda. Odluka stalnog izbranog suda je
konana i ima snagu pravosnane presude.
200 PRIVREDNO PRAVO
1.3. DELATNOST KOMORE
Privredne komore su spona izmeu privrednih subjekata i drave sa
ciljem ostvarenja ciljeva od zajednikog interesa. Delatnosti komore su brojne,
a istiu se: 1) pruanje i organizovanje strune pomoi svojim lanovima
radi poboljanja i unapreivanja njihovog poslovanja; 2) prouavanje pi-
tanja koja se odnose na privredne grane zastupljene u komori, praenje po-
java privrednog ivota i ocenjivanje njihovog dejstva na privredu Republike
Srbije, odnosno svoje teritorije ili podruja; 3) unapreivanje i uspostavljanje
ekonomske saradnje sa inostranstvom, organizovanje privredne i turistiko-
informativne propagande, sajmova, privrednih izlobi i drugih promotivnih
aktivnosti za potrebe svojih lanova; 4) predstavljanje domae privrede u
zemlji i inostranstvu i ukljuivanje iste u meunarodnu razmenu roba i uslu-
ga na nain kojim e se svojim lanovima olakati pristup svetskom tritu;
5) pruanje pravovremenih i kvalitetnih informacija svojim lanovima radi
pronalaenja potencijalnih partnera i njihovog meusobnog povezivanja i
obavljanje drugih poslova utvrenih lanom 10. Zakona o privrednim ko-
morama.
Odeljak etvrti
PREDUZETNICI I ZDRUGE
I. PREDUZETNICI
1. Pojam, registracija i obeleja
Preduzetnik jeste ziko lice koje je registrovano i koje, sa ciljem sti-
canja dobiti, u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti,
ukljuujui umetnike i stare zanate i poslove domae radinosti. Kao umetnike
i stare zanate i poslove domae radinosti ZPD je primera radi naveo: ligrans-
ka delatnost, opanarska, grnarska kao i izrada predmeta koji imaju estetsko
obeleje narodnog stvaralatva. Fiziko lice koje obavlja delatnost slobodne
profesije ureenu posebnim propisima smatra se preduzetnikom, ako je tim
propisima tako ureeno.
Preduzetnik je samo ono lice koje se privrednom delatnou bavi u vidu
zanimanja - trajno, a ne povremeno ili privremeno. Stoga individualni poljo-
privrednik nije preduzetnik u smislu ZPD, izuzev ako je posebnim zakonom
drukije odreeno. Iako nema svojstvo pravnog lica preduzetnik mora imati
imovinu neophodnu za obavljanje privredne delatnosti.
Propisi ne odreuju minimalni poetni kapital kao pretpostavku za upis
preduzetnika u registar. Za obaveze preduzetnik odgovara celokupnom svo-
jom imovinom.
Preduzetnik samostalno obavlja privrednu delatnost (pri emu je pravilo
da zapoljava i odreeni broj radnika). Samo ziko lice koje ima potpunu
poslovnu sposobnost moe biti preduzetnik. Pored toga, propisi predviaju
i druge posebne pretpostavke koje se moraju ostvariti na strani preuzetnika,
zavisno od vrste delatnosti, kao to su: odreena zdravstvena sposobnost,
kolska sprema, da mu nije zabranjeno obavljanje odreene delatnosti, da ve
nije u radnom odnosu itd.
Preduzetnik se upisuje u Registar privrednih subjekata uz dodatak naziva
preduzetnik ili skraenice pr za jednu, dve ili vie privrednih delatnosti. Uz
registracionu prijavu preduzetnika prilae se dokaz o identitetu preduzetnika
(fotokopija line karte ili pasoa). Ako preduzetnik ne obavlja delatnost pod
svojim imenom, ve pod drugim nazivom, duan je da registru prijavi taj na-
ziv.
Odredbe ZPD o privrednim drutvima, kojima su regulisani: po-
slovno ime, sedite, delatnost, uslovi za obavljanje delatnosti, zastupanje,
likvidacija i zastarelost, shodno se (na odgovarajui nain) primenjuju i na
preduzetnika,ako posebnim zakonom ti odnosi nisu drukije ureeni.
2. Prestanak preduzetnika
Preduzetnik se brie iz registra u sluaju: 1) odjave; 2) smrti ili gubitka
poslovne sposobnosti: 3) neobavljanja delatnosti neprekidno jednu godinu; 4)
isteka vremena ako je obavljanje delatnosti registrovano na odreeno vreme; 5)
obavljanje delatnosti u vreme privremenog prekida rada po odluci nadlenog
organa; 6) kanjavanja, vie od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne
ispunjava propisane uslove; 7) izreene mere zabrane obavljanja delatnosti
zbog neispunjavanja uslova za obavljanje te delatnosti, a u roku odreenom u
izreenoj meri ne ispuni te uslove odnosno ne promeni delatnost; 8) promene
pravne forme u pravnu formu privrednog drutva, u skladu sa ZPD; 9) steaja
i likvidacije.
202 PRIVREDNO PRAVO
Brisanje preduzetnika iz Registra izvrie se na osnovu: 1) registracione
prijave od strane preduzetnika i 2) registracione prijave podnete od strane
naslednika ili zakonom ovlaenog organa, u sluaju smrti preduzetnika, uz
koju se podnosi izvod iz matine knjige umrlih.
II. ZADRUGE
1. Pojam. Principi poslovanja
Zadruga je pravno lice koje nastaje udruivanjem vie zikih lica koji na
taj nain ostvaruju svoje odreene ekonomske, socijalne i kulturne interese.
Fizika lica mogu udruivati svoj rad i sredstva, odnosno samo rad, ili samo
sredstva u zanatsku, stambenu, omladinsku, tedno kreditnu i potroaku
zadrugu, zadrugu za pruanje intelektualnih usluga, zemljoradniku zadrugu
i druge zadruge za obavljanje proizvodnih ili uslunih delatnosti. Zadruga
nastaje sa ciljem meusobnog pomaganja zadrugara tako da je ona po prirodi
odnosa uvek vielano udruenje. Shodno tome, propisi odreuju minimalni
broj lanova zadruge koji, po pravilu, ne moe biti manji od tri, dok je za
pojedine vrste zadruga predvien mnogo vei broj lanova. Tako npr. omla-
dinsku zadrugu moe osnovati najmanje 100 omladinaca. Maksimalan broj
lanova omladinske zadruge nije odreen.
Ovo pravno lice se zasniva na principima dobrovoljnosti i solidarnosti,
demokratinosti, ekonomskog uea, jednakog prava upravljanja, samostal-
nosti, zadrunog obrazovanja i meuzadrune saradnje.
2. Razgranienje
U zadruzi i privrednom drutvu mogu se prepoznati odreeni zajedniki
elementi. I zadruga i drutvo su pravna lica koja se registruju u Registru (lan
4. ZRPS). Oba oblika pravnog lica mogu obavljati razliitu delatnost u oblasti
proizvodnje i prometa robe i vrenja usluga na tritu. Pravilo je da se na de-
latnost, sedite, poslovno ime, matini broj, odgovornost organa za nezakonite
odluke, odgovornost lanova organa za tetu priinjenu zadruzi, ogranienje
izbora za lana upravnog odbora, zastupanje, prokuru, obavetavanje, po-
slovnu tajnu, klauzulu konkurencije i zastarelost potraivanja, shodno primen-
juju odredbe ZPD.
U zadruzi preovlauju elementi koji je izdvajaju od privrednog drutva.
Po pravilu, zadrugu mogu osnovati samo zika lica, dok drutvo osniv-
aju zika i/ili pravna lica. Privredno drutvo se osniva sa ciljem obavljanja
privredne delatnosti i ostvarenja dobiti, za razliku od zadruge kojoj to nije
prvenstveni cilj.
254
Naime, u zadruzi zika lica ostvaruju svoje ekonom-
ske, socijalne i kulturne interese. U upravljanju zadrugom zadrugari ima-
ju jednako pravo glasa (jedan zadrugar jedan glas), dok u akcionarskom
drutvu drutvom upravljaju lanovi koji su uneli najvei kapital u drutvo.
Za razliku od osnivaa drutva koji moe prodati svoj deo u drutvu, takvu
mogunost nema zadrugar, ali moe istupiti iz zadruge. Zadruga se prvenst-
veno osniva radi ostvarivanja cilja zadrugara i obavljanja poslova za zadru-
gare. Ipak, zadruga moe, ako je to u interesu zadrugara, a to je utvreno
njenim pravilima, obavljati poslove i sa nezadrugarima i za nezadrugare, na
nain i u obimu kojim se ne dovodi u pitanje ostvarivanje ciljeva zbog kojih
je zadruga osnovana. Osnivai mogu raspolagati svojim udelom u drutvu, a
zadrugari ne mogu raspolagati svojim udelom dok su lanovi zadruge.
257
Zadruga se ne moe organizovati kao privredno drutvo ili drugi ob-
lik organizovanja, niti da se moe pripojiti ili spojiti s drutvom ili drugim
pravnim licem koje nije zadruga.
3. Razvrstavanje zadruga
Zadruge se mogu razvrstati na razliite naine. S obzirom na ciljeve osniv-
anja, potrebna sredstva za osnivanje i poslovanje, zadruge se mogu osnovati sa
udelima i bez udela, u skladu sa ugovorom o osnivanju i zadrunim pravilima.
Prema cilju poslovanja zadruge se dele na protne i neprotne. Tako,
stambene, tedno - kreditne, potroake i druge zadruge koje se ne osnivaju
radi ostvarivanja dobiti za potrebe svojih lanova, obavljaju svoju delatnost
na naelima uzajamnosti, solidarnosti i podmirivanju stvarnih trokova.
Na osnovu vremenskog trajanja zadruge se mogu osnovati na odreeno
vreme, odnosno za izvrenje odreenog posla ili na neodreeno vreme.
Zavisno od vrste delatnosti kojom se bave zadruge se osnivaju kao
zemljoradnike - opte i specijalizovane (itarske, voarske, vinogradarske,
reparske, stoarske, pelarske, domae radinosti i sl), stambene, potroake,
zanatske, zdravstvene, tedno - kreditne, omladinske, studentske i uenike
kao i druge vrste zadruga za obavljanje proizvodnje, prometa robe i vrenje
usluga u skladu sa zakonom.
S obzirom na vrstu angaovane svojine i drugih prava zadruga moe po-
slovati sredstvima u svojini graana, zajednikoj svojini zadrugara, drutvenoj
svojini, sredstvima u svojini domaih zikih i graansko - pravnih lica, kao i
sredstvima stranih lica na nain utvren u ugovoru o osnivanju i statutom.
204 PRIVREDNO PRAVO
4. Osnivanje zadruga
Zadruga se osniva ako su ispunjene zakonom odreene pretpostavke.
U pogledu zadruga zakon je, kao i za privredna drutva, usvojio normativni
sistem (sistem utvrivanja, deklaracije). Po ovom sistemu zadruga e se reg-
istrovati u Registru ako su za to ispunjene zakonske pretpostavke za nastanak
zadruge. Mimimalni broj lanova zadruge odreen je propisima. Tako, om-
ladinsku zadrugu mogu osnovati i biti njeni lanovi aci, studenti i druga
nezaposlena lica koja nisu mlaa od 15 ni starija od 30 godina. Omladin-
sku zadrugu moe osnovati najmanje 100 omladinaca, zemljoradniku naj-
manje deset zemljoranika i drugih zikih lica, zdravstvenu najmanje deset
zikih lica od kojih najmanje jedno mora biti lekar itd. Osnivaki akt zadru-
ge je ugovor o osnivanju

sainjen u pismenom obliku, koji sadri elemente
odreene zakonom i potpisan od osnivaa (potpisi osnivaa se overavaju). Na
osnivakoj skuptini zadruge donose se zadruna pravila koja reguliu zako-
nom propisane odnose i vri izbor prvih organa zadruge. Osnivai zadruge
mogu odluiti da izbor organa zadruge obave u odreenom roku, a najdocnije
u roku od 30 dana od dana odravanja osnivake skuptine.
Registraciona prijava za upis podnosi se Agenciji za privredne registre
roku. Uz prijavu za upis u registar prilau se isprave odreene lanom 41.
ZRPS. Zadruga se smatra osnovanom i stie svojstvo pravnog lica ako je
zahtev iz registracione prijave reenjem usvojen. Agencija registraciju zatim
bez odlaganja sprovodi u Registar (vidi l.25. i 26. ZRPS).
5. Organi zadruge
Organi zadruge su: skuptina, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor
zadruge.
Skuptinu zadruge ine zadrugari. Delokrug vanijih poslova koje moe
preduzimati skuptina zadrugara odreena je propisima, dok se preostali
reguliu ugovorom o osnivanju i zadrunim pravilima. Ako zadruga ima vie
od 100 zadrugara, zadrunim pravilima moe se odrediti da se poslovi iz
delokruga skuptine zadruge prenesu na skuptinu predstavnika zadrugara.
Skuptina se odrava najmanje jedanput godinje.
Upravni odbor zadruge sastoji se od najmanje pet lanova koji se biraju
iz reda zadrugara. Ako u zadruzi ima vie od 50 zaposlenih koji nisu zadrugari,
jedan lan upravnog odbora bira se iz reda tih zaposlenih. Zadruga sa manje od
20 zadrugara ne mora obrazovati upravni odbor. U tom sluaju poslove iz de-
lokruga upravnog odbora obavlja organ zadruge odreen zadrunim pravilima.
Delokrug znaajnijih ovlaenja upravnog odbora odreen je zakonom, dok se
ostala mogu regulisati ugovorom o osnivanju zadruge i zadrunim pravilima.
Nadzorni odbor, kao organ nadzora, sastoji se od najmanje tri lana koji
se biraju iz reda zadrugara. Nadlenost nadzornog odbora propisuju zakon i
reguliu zadruna pravila. Direktor zadruge, kao organ poslovoenja, organi-
zuje i vodi poslovanje zadruge, stara se o zakonitosti i odgovara za zakonitost
rada zadruge i obavlja druge poslove utvrene zakonom, osnivakim aktom i
zadrunim pravilima.
6. Imovina zadruge
Imovinu zadruge ine pravo svojine na razliitim stvarima (ukljuujui
novana sredstva i hartije od vrednosti), intelektualna prava i obligaciona
prava. Na novanim sredstvima postoji pravo svojine, a na hartijama od vred-
nosti postoji pravo svojine na hartiju (kada je ona predmet stvarnog prava)
i prava iz hartije (npr. obligaciono pravo). Obligaciona prava su po pravilu
znaajan deo imovine svake zadruge te ih ne bi trebalo svrstavati u druga
imovinska prava.
262
Apsolutna prava su ne samo pravo svojine, nego i in-
telektualna prava (npr. pravo autorstva ili pravo industrijske svojine) koja su
prenesena npr. na knjievnu ili pronalazaku zadrugu.
Imovina zadruge obrazuje se iz udela zadrugara ili lanarine zadrugara,
sredstava ostvarenih radom i poslovanjem zadruge i sredstava koje je zadruga
stekla na drugi nain. Tako zadrugari mogu preneti pravo svojine zemljita na
zadrugu ili pravo upotrebe odreene poslovne zgrade ili prostorije. Shodno
tome, zadruna svojina se ne moe sastojati od obligacionih i intelektualnih
prava nego predstavlja poseban oblik svojine.
263
Sva navedena prava trebalo
je obuhvatiti pojmom zadrune imovine.
Svaki zadrugar upisuje jednak udeo koji se upisuje u novanim sredst-
vima. Ako je zadrugar uloito pravo svojine na jednu stvar ili vie stvari ili
je dao na upotrebu neku nepotronu stvar ili je uloio potraivanje zadrugar
odgovara za pravne i materijalne nedostatke stvari odnosno za naplativost
potraivanja. Udeli se ne mogu vraati, zalagati ni biti predmet izvrenja za
obaveze zadrugara za vreme trajanja statusa zadrugara.
Po prestanku statusa zadrugara, valorizovani udeli vraaju se zadrugari-
ma, odnosno njihovim naslednicima. Oni se ne mogu vraati pre prestanka
odgovornosti zadrugara za obaveze.
206 PRIVREDNO PRAVO
Odeljak peti
FINANSIJSKE I OSIGURAVAJUE
ORGANIZACIJE
I. FINANSIJSKE ORGANIZACIJE
1. Uopte
Finansijske organizacije su pravna lica koja obavljaju promet novca i
hartija od vrednosti i druge poslove u vezi s tim prometom. One se mogu
podeliti na banke i druge nansijske organizacije.
2. Banke
2.1. POJAM BANKE
Banka je akcionarsko drutvo sa seditem u Republici Srbiji, koje ima
dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove,
a moe obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom (lan 2. stav 1. ZB).
Banka u svom poslovnom imenu mora imati re banka. Niko osim banke ne
moe u svom poslovnom imenu imati, odnosno u obavljanju svoje delatnosti
upotrebiti, odnosno koristiti re banka ili izvedenicu od te rei. Niko osim
banke ne moe se baviti primanjem depozita, davanjem kredita ili izdavanjem
platnih kartica, osim ako je za to ovlaen zakonom.
Izraz banka nastao je od latinske rijei banco koja je, u poetku,
oznaavala klupu, tezgu na kojoj su prvi bankari (menjai) drali posude u
kojima su izlagali razne vrste novca.
266
Banka je privredni subjekt (ima svojstvo pravnog lica). Osniva se kao
akcionarsko drutvo pod pretpostavkama odreenim ZB. Poslovanje banke
obavlja se izmeu banke i njenih klijenata koji mogu biti zika ili pravna
lica, nezavisno od injenice da li obavljaju registrovanu privrednu djelatnost.
U pravnom poslu koji zasnivaju klijent moe biti poverilac banke (uloio je
odreeni iznos novca na tednju) ili dunik (podigao je kredit od banke).
2.2. VRSTE BANKARSKIH POSLOVA I PODELA BANAKA
Bankarski poslovi se dele na: 1) pasivne; 2) aktivne; 3) neutralne; 4)
sopstvene i 5) vrenje funkcija dravne uprave.
U pasivnom bankarskom poslu banka je dunik i na svoj dug plaa kamatu.
Banka u aktivnom bankarskom poslu ima ulogu poverioca i na iznose novca
date na zajam naplauje kamatu. Prilikom obavljanja neutralnih bankarskih
poslova banka nije dunik ni poverilac nego je posrednik, punomonik ili
jemac komitenta i za taj svoj posao naplauje odreenu proviziju i trokove.
Kod sopstvenog bankarskog posla banka nije posrednik nego posluje za svoj
raun. Funkciju dravne uprave u nas obavljaju pojedine banke prilikom
devizne kontrole, izvrenja budeta, kontrole poslovanja s inostranstvom itd.
S obzirom na vrstu poslovanja banke se uobiajeno dele na: 1) emis-
ione; 2) depozitne; 3) zalone; 4) hipotekarne; 5) poslovne (nansijske ili
pekulativne)
267
i 6) specijalne.
Emisione (novanike) banke emituju (izdaju) novac, odnosno druga
sredstva plaanja, vre kontrolu poslovanja banaka itd. Narodna banka Srbije
emisiona banka koja utvruje monetarnu politiku, regulie koliinu novca u
opticaju, vri kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih nan-
sijskih organizacija.
Depozitne banke primaju od klijenata na uvanje novac, hartije od vri-
jednosti i dragocjenosti. Pod zakonom odreenim pretpostavkama ove banke
mogu primati novac na tednju, davati kredite itd.
Zalone banke daju kredite korisnicima koji potraivanje banke
obezbeuju predajom neke pokretne stvari u zalogu (runa zaloga).
Hipotekarne banke daju dugorone kredite, a korisnik kredita obezbeuje
vraanje duga konstituisanjem hipoteke na odreenoj nepokretnosti.
Poslovne (nansijske ili pekulativne) banke obavljaju bankarske po-
slove za privredna drutva odnosno preduzetnike i tako direktno uestvuju u
privrednim poslovima zemlje.
Specijalne banke obavljaju samo odreene poslove ili posluju samo s
odreenim komitentima. Svojstvo specijalne banke imaju: izvozno kreditne,
uvozno izvozne, poljoprivredne, industrijske i preduzetnike banke; bankar-
ski konzorcijumi, holding drutva ili drugi oblik povezivanja banaka.
268
2.3. POSLOVI KOJE BANKA MOE OBAVLJATI
Banka moe obavljati sledee poslove: 1) depozitne poslove (primanje
i polaganje depozita); 2) kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita); 3)
devizne, devizno-valutne i menjake poslove; 4) poslove platnog prometa; 5)
izdavanje platnih kartica; 6) poslove s hartijama od vrednosti (izdavanje har-
208 PRIVREDNO PRAVO
tija od vrednosti, poslovi kastodi banke i dr.); 7) brokersko-dilerske poslove;
8) izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao); 9)
kupovinu, prodaju i naplatu potraivanja (faktoring, forfeting i dr.); 10) po-
slove zastupanja u osiguranju; i druge poslove pedviene zakonom (vidi lan
4. ZB).
2.4. OSNIVANJE I POSLOVANJE BANKE
Osnivai banke mogu biti domaa i strana pravna i zika lica. Domaa
banka ima sedite u Republici Srbiji, ima dozvolu za rad Narodne banke
Srbije, a obavlja kreditne i depozitne poslove. Strana banka je pravno lice sa
seditem van Republike Srbije koje je, u skladu sa propisima drave porekla,
osnovano i u registar nadlenog organa te drave upisano kao banka, koje
poseduje dozvolu za rad regulatornog tela te drave i koje obavlja depozitne
i kreditne poslove.
Osnivai banke obezbeuju sredstva za osnivaki kapital banke. Sred-
stva mogu biti u novanom i nenovanom obliku (stvari i prava koji su u
funkciji poslovanja banke). Novani deo osnivakog kapitala banke ne moe
biti manji od 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaninom
srednjem kursu na dan uplate. Osnivai banke ne mogu povlaiti sredstva
uloena u osnivaki kapital banke
Osnivaki akt banke sadri:1) poslovno ime i sedite pravnog lica
osnivaa banke, odnosno ime i prebivalite zikog lica osnivaa banke; 2)
poslovno ime i sedite banke; 3) iznos ukupnog osnivakog kapitala banke u
novanom i nenovanom obliku, kao i udeo svakog osnivaa u tom kapitalu;
4) rok do kog su osnivai banke duni da uplate novana sredstva, odnosno
da nenovana sredstva prenesu u osnivaki kapital banke; 5) prava, obaveze i
odgovornosti osnivaa banke; 6) broj akcija banke i njihovu nominalnu vred-
nost kod prvog izdavanja, vrste i klase akcija koje je banka ovlaena da izda,
kao i prava iz akcija svake klase; 7) poslove koje banka obavlja; 8) nain
pokria gubitka banke; 9) nain reavanja sporova meu osnivaima banke; i
druge sastojke propisane lanom 13. ZB.
Banka ima statut. On sadri: 1) organizaciju i nain poslovanja banke;
2) pitanja o kojima odluuje skuptina banke; 3) pitanja o kojima odluuju
drugi organi banke, sastav i postupak odluivanja ovih organa, kao i man-
dat lanova tih organa; 4) mere i odgovornost organa banke za obezbeenje
likvidnosti i solventnosti banke; 5) prava, obaveze i odgovornost lanova up-
ravnog i izvrnog odbora banke i drugih lica s posebnim ovlaenjima i od-
govornostima utvrenih statutom banke;
6) ovlaenje za potpisivanje i zastupanje banke; 7) nain vrenja
unutranje kontrole i unutranje revizije banke i druge sastojke propisane
lanom 14. ZB i aktom Narodne banke Srbije.
Osnivai banke podnose Narodnoj banci Srbije zahtev za preliminarno
odobrenje za osnivanje banke. Uz zahtev dostavljaju i isprave propisane
lanom 15. ZB. O podnesenom zahtevu Narodna banka Srbije odluuje u
roku od 90 dana od dana prijema urednog zahteva. Osnivai banke duni su
da, najkasnije u roku od 60 dana od dana dobijanja preliminarnog odobrenja,
Narodnoj banci Srbije podnesu zahtev za izdavanje dozvole za rad banke.
Ukoliko osnivai banke zahtev za izdavanje dozvole za rad banke ne podnesu
u ovom roku, preliminarno odobrenje prestaje da vai.
Dozvolu za rad banke Narodna banka Srbije daje posle davanja prelimi-
narnog odobrenja i podnoenja zahteva za davanje ove dozvole. Uz zahtev za
davanje dozvole osnivai banke Narodnoj banci Srbije dostavljaju: 1) dokaz o
uplati novanog dela osnivakog kapitala, kao i dokaz o prenosu nenovanih
sredstava u osnivaki kapital banke i izjavu o poreklu tih sredstava; 2) do-
kaze o tome da su obezbedili odgovarajue materijalno tehnike uslove za
nesmetano poslovanje banke; 3) dokaz o tome da su angaovali spoljnog re-
vizora banke sa liste (iz lana 52. stav 3. ZB) i 4) podatke o organizacionoj
strukturi i kadrovskoj osposobljenosti banke.
O zahtevu za izdavanje dozvole Narodna banka Srbije odluuje u roku
od 30 dana od dana prijema urednog zahteva. Reenje o izdavanju dozvole za
rad banke objavljuje se u Slubenom glasniku Republike Srbije. Ako Nar-
odna banka Srbije odbaci ili odbije zahtev, lice koje ga je podnelo ne moe
podneti zahtev za preliminarno odobrenje u roku od godinu dana od dana
odbacivanja ili odbijanja zahteva iz tog stava.
Najkasnije u roku od 30 dana od prijema reenja Narodne banke Srbi-
je o davanju dozvole za rad banke, odrava se osnivaka skuptina banke.
Osnivaku skuptinu ine osnivai banke. Osnivai banke pravo glasa na
osnivakoj skuptini ostvaruju srazmerno visini svog uloga.
Na osnivakoj skuptini se, i to dvotreinskom veinom glasova osnivaa
banke, donosi statut banke, biraju predsednik i lanovi upravnog i izvrnog
odbora banke, usvajaju program aktivnosti banke za period od tri godine i
poslovna politika banke i donosi odluka o prvom izdavanju akcija.
Osnivai banke duni su da akte usvojene na osnivakoj skuptini dostave
na saglasnost Narodnoj banci Srbije u roku od pet dana od dana njihovog us-
vajanja. Narodna banka Srbije odluuje o davanju saglasnosti na navedena
akta u roku od 60 dana od dana prijema akata.
210 PRIVREDNO PRAVO
Osnivai banke duni su da prijavu za upis banke u registar privrednih
subjekata podnesu u roku od 30 dana od dana dobijanja saglasnosti na akta
usvojena na osnivakoj skuprini. Uz ovu prijavu podnosi se reenje Narodne
banke Srbije o davanju dozvole za rad banke i saglasnost na akte usvojene na
osnivakoj skuptini. Banka stie svojstvo pravnog lica momentom upisa u
registar privrednih subjekata. Osnivai banke duni su da reenje o upisu u
registar privrednih subjekata dostave Narodnoj banci Srbije u roku od pet
dana od dana prijema tog reenja (lan 20. ZB).
U svom poslovanju, radi ispunjenja obaveza prema poveriocima banka
je duna da odrava propisani iznos kapitala (u visini koja nije manja od di-
narske protivvrednosti 10.000.000 evra prema zvaninom srednjem kursu).
2.5. ORGANIZACIJA I ORGANI BANKE
Organizacija banke utvruje se statutom banke. Statutom banke se
utvruju lijale banke (nemaju status pravnog lica, a obavljaju poslove koje
moe obavljati banka u skladu sa ZB) i predstavnitva (organizacioni deo ban-
ke u inostranstvu ili strane banke u Republici Srbiji, bez statusa pravnog lica,
koji ne obavlja poslove koje moe obavljati banka, ve poslove istraivanja
trita, i koji predstavlja banku, odnosno stranu banku iji je deo).
Organi banke su: skuptina banke, upravni odbor banke, izvrni odbor
banke i drugi odbori (za reviziju, kreditni odbor, odbor za upravljanje ak-
tivom i pasivom).
Skuptinu banke ine akcionari banke. Akcionari pravo glasa na skuptini
ostvaruju neposredno ili preko svojih predstavnika. Skuptina banke je
nadlena da: 1) usvaja poslovnu politiku i strategiju banke; 2) donosi statut
banke i usvaja izmene i dopune osnivakog akta i statuta banke; 3) usvaja
godinji raun banke i odluuje o upotrebi i rasporeivanju ostvarene dobiti,
odnosno pokriu gubitaka; 4) odluuje o poveanju kapitala banke, odnosno
o ulaganjima kapitala u drugu banku ili u druga pravna lica, kao i o visini ula-
ganja u osnovna sredstva banke; 5) imenuje i razreava predsednika i lanove
upravnog odbora banke; 6) odreuje naknadu lanovima upravnog odbora
banke; 7) odluuje o statusnim promenama, o prestanku rada banke i drugim
pitanjima propisanim ZB i statutom banke.Skuptina banke odrava redov-
na i vanredna zasedanja. Redovno zasedanje odrava se najmanje jednom
godinje, na nain predvien statutom banke.
Organi upravljanja bankom su upravni i izvrni odbor banke.Upravni
i izvrni odbor banke duni su da preduzimaju mere radi spreavanja neza-
konitih ili neprimerenih radnji i uticaja, koji su tetni ili nisu u najboljem in-
teresu banke i njenih akcionara i koje vre lica koja imaju znatno ili kontrolno
uee u toj banci. Upravni odbor banke ini najmanje roku od deset dana od
dana razreenja ili ostavke, navodei razloge za to.
Izvrni odbor banke ine najmanje dva lana, ukljuujui i predsednika.
Predsednik izvrnog odbora banke predstavlja i zastupa banku.
Banka je duna da obrazuje odbor za praenje poslovanja banke (odbor
za reviziju), kreditni odbor i odbor za upravljanje aktivom i pasivom. Banka
moe obrazovati i druge odbore.
Banka prestaje sa radomi: 1) oduzimanjem dozvole za rad; 2) dobro-
voljnim prestankom rada banke; 3) statusnom promenom banke; 4) ako se
osnivaka skuptina banke ne odri u roku propisanom ovim zakonom; 5)
ako banka zahtev za upis u registar privrednih subjekata ne dostavi u roku
propisanom ZB.
3. Narodna banka Srbije
3.1. POJAM
Narodna banka Srbije (NBS) je centralna banka Republike Srbije. Ona
ima svojstvo pravnog lica, i ne upisuje se u registar pravnih lica. Sedite NBS
je u Beogradu.
NBS je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcije utvrene zakonom
i za svoj rad odgovara Narodnoj skuptini Republike Srbije. Osnovni ciljevi
NBS su postizanje i odravanje stabilnosti cena i ouvanje nansijske stabil-
nosti.
3.2. ORGANI NBS
Organi NBS su: 1) Monetarni odbor NBS; 2) Guverner NBS i 3) Savet
NBS.
Monetarni odbor NBS ine guverner i viceguverneri NBS. On utvruje
monetarnu politiku, a posebno utvruje: 1) uslove i nain izdavanja
kratkoronih hartija od vrednosti; 2) uslove i nain pod kojima NBS spro-
vodi operacije na otvorenom tritu i obavlja diskontne poslove; 3) politiku
odobravanja kratkoronih kredita; 4) politiku kursa dinara i, uz saglasnost
Vlade, reim kursa dinara; 5) nain upravljanja deviznim rezervama; 6) es-
kontnu stopu i druge kamatne stope NBS; 7) osnovice za obraunavanje
obavezne rezerve, stope obavezne rezerve, kao i nain, uslove i rokove izd-
vajanja i korienja sredstava obavezne rezerve banaka kod NBS; 8) mere za
odravanje likvidnosti banaka i drugih nansijskih organizacija.
212 PRIVREDNO PRAVO
Sednicama Monetarnog odbora prisustvuje ministar nadlean za poslove
nansija, bez prava glasa.
Guvernera NBS bira Narodna skuptina RS na predlog odbora Narodne
skuptine nadlenog za nansije, na pet godina, s pravom ponovnog izbora.
Guverner je nadlean i odgovoran za ostvarivanje ciljeva NBS, a poseb-
no za: 1) sprovoenje odluka Monetarnog odbora i Saveta; 2) organizaciju
i poslovanje NBS; 3) pripremanje akata iz nadlenosti NBS; 4) donoenje
akata iz nadlenosti NBS koji zakonom nisu stavljeni u nadlenost Monetar-
nog odbora ili Saveta; 5) obavljanje drugih poslova utvrenih zakonom.
NBS ima tri do pet viceguvernera. Viceguvernere bira Savet na predlog
guvernera, na pet godina, s pravom ponovnog izbora.
Guverner, radi obavljanja poslova iz nadlenosti NBS, donosi propise i
opte akte, kao i pojedinane akte, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
Propisi i opti akti objavljuju se u Slubenom glasniku Republike Srbije.
Savet NBS ima predsednika i etiri lana koje bira Narodna skuptina,
na pet godina, s pravom ponovnog izbora. Narodna skuptina bira predsed-
nika i lanove Saveta na predlog odbora Narodne skuptine nadlenog za
nansije.
Savet je nadlean da, na predlog guvernera: 1) usvaja nansijski plan NBS;
2) usvaja godinji raun NBS; 3) utvruje jedinstvenu tarifu po kojoj NBS
naplauje naknadu za izvrene usluge; 4) utvruje visinu zarada guvernera
i viceguvernera NBS; 5) utvruje listu radnih mesta sa posebnim ovlanjima
i kriterijume odreivanja visine zarada zaposlenih sa posebnim ovlaenjima
NBS; 6) vri izbor ovlanog revizora.
3.3. OVLAENJA U OBLASTI MONETARNE POLITIKE
Narodna banka Srbije obavlja sledee funkcije: 1) utvruje i sprovodi
monetarnu politiku; 2) samostalno vodi politiku kursa dinara i, uz saglasnost
Vlade, utvruje reim kursa dinara; 3) uva i upravlja deviznim rezervama; 4)
izdaje novanice i kovani novac; 5) ureuje, kontrolie i unapreuje nesmeta-
no funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom; 6) izdaje i
oduzima dozvole za rad, vri kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja bana-
ka i drugih nansijskih organizacija i donosi propise iz te oblasti; 7) obavlja
zakonom utvrene poslove za Republiku Srbiju i dravnu zajednicu Srbija i
Crna Gora; 8) obavlja druge poslove utvrene zakonom u skladu s principima
poslovanja centralnih banaka.
4. Berze
4.1. POJAM I OSNIVANJE BERZI. UPRAVA I AKTI BERZE
Berza je pravno lice organizovano kao akcionarsko drutvo koje, u skladu
sa Zakonom o tritu hartija od vrednosti i drugih nansijskih instrumenata
(ZTHV), obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i
drugim nansijskim instrumentima na berzanskom tritu, odnosno na ber-
zanskom i vanberzanskom tritu. Hartije od vrednosti su, u smislu ZTHV,
prenosivi elektronski dokumenti kojima se trguje na nansijskom tritu iz
kojih za zakonite imaoce proizlaze prava i obaveze u skladu sa tim zako-
nom i odlukom izdavaoca o izdavanju hartija od vrednosti. Drugi nansijski
instrumenti su svi ostali nansijski instrumenti koji predstavljaju ugovorni
odnos izmeu dve ili vie strana, koji izraavaju ugovoreno pravo ili obav-
ezu, odnosno pravo na naplatu, a po svojoj prirodi su u vezi sa nansijs-
kim tritem. Berze ne obavljaju delatnost organizovanja trgovine hartijama
od vrednosti na koje se ne primenjuje ZTHV kao to su: polise osiguranja
osiguravajuih drutava; hartije od vrednosti koje se izdaju povodom prometa
robe i usluga (menica, ek, pismeni uput - asignacija, konosman, tovarni list,
skladinica i druge hartije od vrednosti iji su izdavanje i promet ureeni
posebnim zakonom); druge isprave o dugu, novanom depozitu ili tednji
koje nemaju svojstva hartije od vrednosti u skladu sa tim zakonom; ostale
isprave i udeli u drutvima odreene u lanu 5. ZTHV.
Osniva, odnosno akcionar berze moe biti Republika Srbija, domae i
strano, pravno i ziko lice. Berza stie svojstvo pravnog lica upisom u regi-
star privrednih subjekata. Novani deo osnovnog kapitala berze ne moe biti
manji od 1.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaninom srednjem
kursu dinara Narodne banke Srbije na dan uplate.
Da bi se mogla registrovati u Registru berza mora prethodno dobiti doz-
volu za rad. Dozvolu za rad berze izdaje Komisija za hartije od vrednosti
(Komisija). Komisija izdaje dozvolu za rad berze na osnovu podnetog zahteva,
ako su za njen rad ispunjeni uslovi odreeni u l. 81. i 82. ZTHV. Komisija
donosi reenje o davanju dozvole za rad berze u roku od 60 dana od dana
podnoenja urednog zahteva. Dozvola za rad berze daje se na neodreeno
vreme. Berza je duna da, u roku od 30 dana od dana prijema reenja Komisi-
je o davanju dozvole za rad i reenja o davanju prethodne saglasnosti za izbor,
odnosno imenovanje lanova uprave berze, podnese prijavu za upis u regi-
star privrednih subjekata. Izvod iz upisa u registar privrednih subjekata berza
dostavlja Komisiji, u roku od sedam dana od dana prijema reenja o upisu.
214 PRIVREDNO PRAVO
Berza ne sme da otpone da obavlja delatnost za koju je dobila dozvolu za rad
pre upisa te delatnosti u registar privrednih subjekata.
Berza ima direktora, odnosno predsednika i upravni odbor. Komisija
donosi reenje o davanju prethodne saglasnosti za izbor odnosno imenovanje
lanova uprave berze. Berza donosi opte akte i to: statut, pravila poslovanja,
pravilnik o tari, pravilnik o listingu i kotaciji i druge opte akte. Ovi akti
se se podnose Komisiji uz zahtev za izdavanje dozvole za rad. Za docniju
izmenu ovih akata berza je duna da pribavi prethodnu saglasnost Komisije
(lan 94. ZTHV).
4.2. DELATNOST BERZE. ZABRANJENI POSLOVI.
Poslove trgovine hartijama od vrednosti na berzi obavljaju lanovi berze.
Izuzetno, hartijama od vrednosti na berzi mogu trgovati Republika i Narodna
banka Srbije. lanovi berze su brokersko-dilerska drutva i ovlaene banke.
Statutom berze propisuju se uslovi za sticanje svojstva lana berze, opta pi-
tanja nadzora koji berza sprovodi nad poslovanjem lana berze, kao i uslovi
za iskljuenje lana i prestanak lanstva. Prijem u lanstvo berze vri se na
osnovu podnetog zahteva i dokumentacije propisane aktima berze.
Delatnost berze sastoji se u organizovanju trgovine hartijama od vrednos-
ti. Ona obuhvata sledee poslove: 1) organizovanje javne ponude hartija od
vrednosti i povezivanje ponude i tranje hartija od vrednosti; 2) objavljivanje
informacija o ponudi, tranji i trinoj ceni hartija od vrednosti i drugih po-
dataka znaajnih za trgovinu hartijama od vrednosti; 3) utvrivanje i objav-
ljivanje kursnih lista hartija od vrednosti; 4) obavljanje drugih poslova u skladu
sa ZTHV.
Na berzanskom tritu moe se trgovati samo hartijama od vrednosti
koje su primljene na listing berze. Berza javno objavljuje, na svojoj internet
stranici i u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritori-
ji Republike, listu izdavalaca i vrstu hartija od vrednosti i drugih nansijskih
instrumenata za koje je donela reenje o prijemu na listing berze, u roku od
dva dana od dana donoenja reenja.
Berzi je zabranjeno da trguje hartijama od vrednosti, daje savete koji
se odnose na kupovinu i prodaju hartija od vrednosti, kao ni savete o izboru
brokersko dilerskog drutva ili ovlaene banke. Berza ne moe obavljati po-
slove koji su zakonom odreeni kao delatnost brokersko dilerskog drutva, a
ni druge poslove (lan 79. ZTHV).
4.3. ARBITRAA BERZE
Radi reavanja sporova izmeu uesnika na berzi proizalih iz poslova
zakljuenih na berzi, berza obrazuje arbitrau. Arbitraa berze ima listu arbi-
tara, koji propisuje skuptina berze. lanovi uprave berze ne mogu biti lanovi
arbitrae berze. Arbitraa berze donosi pravilnk kojim ureuje nain obavl-
janja svojih poslova. Odluka arbitrae je konana.
4.4. PRESTANAK RADA BERZE
Berza prestaje sa radom ako joj Komisija za hartije od vrednosti oduz-
ime dozvolu za rad. Komisija oduzima dozvolu za rad berzi: 1) ako berza ne
obavlja delatnost due od est meseci; 2) ako je dozvola za rad pribavljena na
osnovu neistinitih podataka; 3) ako berza ne obavlja poslove u vezi sa har-
tijama od vrednosti i drugim nansijskim instrumentima u skladu sa ZTHV;
4) ako prestane da ispunjava uslove propisane za dobijanje dozvole za rad i
u drugim sluajevima propisanim lanom 111. ZTHV. Ako Komisija oduzme
berzi dozvolu za rad, pokrenue postupak njene likvidacije, odnosno steaja, u
skladu sa zakonom. Odluka o otvaranju postupka likvidacije, odnosno steaja
nad berzom dostavlja se Komisiji.
II. DRUTVA ZA OSIGURANJE
1. Pojam. Vrste organizacija
Drutvo za osiguranje je pravno lice koje obavlja delatnost osiguranja
imovine i lica. Delatnost osiguranja ine poslovi osiguranja, poslovi sao-
siguranja i poslovi reosiguranja kao i poslovi neposredno povezani sa po-
slovima osiguranja. Drutvo za osiguranje se moe osnovati kao akcionar-
sko drutvo ili drutvo za uzajamno osiguranje.
2. Akcionarsko drutvo za osiguranje. Organi.
Akcionarsko drutvo za osiguranje osnivaju najmanje dva pravna, odnos-
no zika lica. Osnivaki akt akcionarskog drutva za osnivanje je ugovor o
osnivanju koji mora biti sainjen u pismenom obliku, a potpisi osnivaa over-
eni kod nadleenog suda. Drutvo moe obavljati samo poslove jedne ili vie
vrsta osiguranja, u okviru iste grupe osiguranja ili samo poslove reosiguran-
ja. Akcionarsko drutvo za osiguranje moe obavljati i poslove neposredno
povezane sa poslovima osiguranja.
216 PRIVREDNO PRAVO
Osnovni kapital akcionarskog drutva za osiguranje ine novani ulozi
osnivaa ija visina je odreena lanom 28. Zakona o osiguranju.
O zahtevu za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja, na
osnovu ocene ispunjenosti zakonskih uslova i opravdanosti osnivanja akcio-
narskog drutva za osiguranje, odluuje Narodna banka Srbije reenjem, u
roku od 60 dana od dana prijema zahteva.
Osnivai akcionarskog drutva za osiguranje duni su da prijavu za upis
u registar nadlenog organa podnesu u roku od 30 dana od dana dobijanja
dozvole za obavljanej poslova osiguranja. Uz prijavu za upis u registar pod-
nosi se i dozvola za obavljanje poslova osiguranja. Akcionarsko drutvo za
osiguranje duno je da reenje o upisu u registar dostavi Narodnoj banci Srbi-
je, u roku od sedam dana od dana prijema tog reenja.
Organi akcionarskog drutva za osiguranje su skuptina, upravni odbor, di-
rektor i nadzorni odbor. Upravni odbor i direktor drutva ine upravu drutva.
3. Drutvo za uzajamno osiguranje
Drutvo za uzajamno osiguranje je pravno lice koje obavlja delatnost
osiguranja u interesu svojih lanova (osiguranika) po principu uzajamnosti i
solidarnosti. Ovo drutvo mogu osnovati pravna i zika lica i ne moe obav-
ljati poslove reosiguranja. Drutvo se osniva kao drutvo s neogranienom
odgovorniou ili drutvo s ogranienim doprinosom.
Organi drutva za uzajamno osiguranje su skuptina, upravni odbor, direk-
tor i nadzorni odbor. Skuptina drutva za uzajamno osiguranje ine osnivai
i lanovi (osiguranici). Osnivai i lanovi upravljaju drutvom srazmenrno
ulozima i doprinosu.
4. Agencija za poslove pruanja
drugih usluga u osiguranju
Agencija za pruanje drugih usluga u osiguranju jeste pravno lice koje
obavlja poslove utvrivanja i procene rizika i tete, posredovanja radi prodaje
i preduzimanja drugih pravnih poslova. Osniva se kao akcionarsko drutvo ili
drutvo s ogranienom odgovornou na osnovu zakona kojim su regulisana
privredna drutva.
Agencija ne moe obavljati poslove osiguranja, poslove posredovanja i
poslove zastupanja u osiguranju.
Odeljak esti
PRESTANAK DRUTAVA I PREDUZETNIKA
I. POJAM I OSNOVI ZA PRESTANAK
Prestanak drutva je nestanak drutva (iz zakonom odreenih ra-
zloga) kao pravnog lica (subjekta prava) tako da ubudue ne moe biti
imalac prava i obaveze. Dejstvo prestanka preduzea nastaje brisanjem
iz sudskog registra.
Drutvo moe prestati: 1) po svojoj volji, 2) zbog svoje krivice ili iz 3)
objektivnih razloga.
272
Drutvo prestaje na osnovu svoje volje koju je izrazilo u aktu o os-
nivanju ili docnije za vreme postojanja. Na osnovu svoje volje preduzee
prestaje: a) istekom vremena za koje je osnovano, b) nastupanjem dogaaja
odreenog osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva; c) odlukom
skuptine, odnosno lanova; d) ako se broj ortaka u ortakom ili koman-
ditnom drutvu svede na jedan, a nije donesena odluka o promeni pravne
forme drutva u DOO ili AD; e) statusnom promenom koja vodi prestanku
drutva.
Drutvo prestaje na osnovu svoje krivice: a) ako se pravnsnanom odlu-
kom nadlenog suda utvrdi da je registracija drutva bila nitava i odreuje
brisanje drutva po slubenoj dunosti; b) ako nije organizovano u skladu
sa zakonom; v) ako ne obavlja delatnost due od dve godine neprekidno; g)
steajem (bankrotstvom); d) ako je drutvu izreena mera zabrane obavljanja
delatnosti zbog toga to ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti, a u roku
odreenom u izreenoj meri ne ispuni te uslove, odnosno ne promeni delat-
nost
Drutvo prestaje iz objektivnih razloga: a) ako prestanu da postoje prirod-
ni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti; b) smru lana ortakog drutva, ako
ugovorom o osnivanju drutva nije drukije odreeno smru jedinog komple-
mentara u komanditnom drutvu, ako ova drutva nisu promenila u zakonom
dozvoljenu pravnu formu; v) smru jednog lana DOO koji nema naslednika
udela.
218 PRIVREDNO PRAVO
Ukoliko drutvo koje prestaje (bez pravnog sledbenika) ima dovoljno
imovine da pokrije potraivanja poverilaca sprovodi se postupak likvidacije.
Steajni postupak se sprovodi kad je drutvo prezadueno tako da ne moe
isplatiti poverioce.
Postupak likvidacije ili steaja se ne sprovodi ako se drutvo spoji sa drugim
drutvom, podeli na dva ili vie drutava ili promeni oblik. U tom situacijama
postoji pravni sledbenik koji preuzima sva prava i obaveze ranijeg drutva.
273
II. LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUTVA
1. Pretpostavke
Likvidacija privrednog drutva sprovodi se kada drutvo ima dovoljno
nansijskih sredstava da pokrije potraivanja svojih poverilaca, a postoje
okolnosti zbog kojih drutvo prestaje. lan 347. ZPD propisuje da se likvi-
dacija drutva sprovodi naroito: 1) ako mu je izreena mera zabrane obavl-
janja delatnosti zbog toga to ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti a
u roku odreenom u izreenoj meri ne ispuni te uslove, odnosno ne promeni
delatnost; 2) ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje
delatnosti; 3) istekom vremena za koje je osnovano; 4) ako se broj osnivaa,
odnosno lanova privrednog drutva, osim kod akcionarskog drutva i drutva
s ogranienom odgovornou svede na jedan, a u roku od est meseci, ako
ovim zakonom nije drukije ureeno, registru se ne prijavi novi lan; 5) ako
nije organizovano u skladu sa ovim zakonom; 6) ako ne obavlja delatnost
due od dve godine neprekidno; 7) u sluaju nitavosti osnivanja drutva u
skladu sa zakonom.
2. Postupak. Likvidacioni upravnik
O likvidaciji drutva donosi se odluka ortaka, lanova ili akcionara.
Odluka o pokretanju postupka likvidacije privrednog drutva registruje se u
Registru. Privredno drutvo je, osim toga, u obavezi da poznatim poverioci-
ma dostavi pisano obavetenje sa kopijom registracione prijave o pokretanju
postupka prestanka drutva likvidacijom..
Za vreme likvidacije privredno drutvo ne moe preduzimati nove po-
slove, ve samo poslove vezane za sprovoenje likvidacionog postupka kao
to su prodaja imovine, plaanje poverilaca, naplata potraivanja i druge
poslove nune za likvidaciju drutva. U postupku likvidacije privrednog
drutva ne plaaju se dividende niti se imovina drutva raspodeljuje ortacima,
lanovima ili akcionarima pre plaanja svih potraivanja poverilaca.
U postupku likvidacije delatnosti i poslove privrednog drutva vode lica
koja su imala ista ovlaenja i pre likvidacije. Drutvo moe izabrati drugo
lice ili lica da vode poslove drutva. Na zahtev drutva sud moe iz oprav-
danih razloga imenovati drugog likvidacionog upravnika radi zamene up-
ravnika izabranog od strane drutva ili zajednikog postupanja sa njima.
Lice ili lica koja imaju ovlaenja u postupku likvidacije privrednog
drutva nazivaju se likvidacioni upravnici. Likvidacioni upravnik moe biti
razreen na isti nain na koji je izabran, odnosno imenovan. Izbor, odreivanje
ili razreenje likvidacionog upravnika registruje se i objavljuje u Registru.
Likvidacioni upravnik privrednog drutva je ovlaen da: zavrava tekue
poslovanje drutva, naplauje potraivanja, izmiruje obaveze i unovava
imovinu drutva i zastupa privredno drutvo u likvidaciji. On je, u okviru
svojih ovlaenja, odgovoran za voenje poslova drutva.
3. Radnje likvidacionog upravnika
Najkasnije tri meseca po otvaranju postupka likvidacije likvidacioni up-
ravnik privrednog drutva sastavlja poetni likvidacioni bilans stanja i pod-
nosi ga ortacima ili komplementarima ili skuptini lanova ili akcionara na
usvajanje. U likvidacionom bilansu stanja navodi se stanje aktive i pasive
imovine drutva, po trinim cenama ili procenjenoj vrednosti, neophodne
radnje za sprovoenje likvidacije i vreme potrebno za zavretak likvidacije.
Posle isteka svake poslovne godine, a najkasnije u roku od tri meseca,
ako likvidacija traje due od godinu dana, likvidacioni upravnik privrednog
drutva podnosi privremeni izvetaj o svojim radnjama. U privremenom
izvetaju e obrazloiti razloge zbog kojih se likvidacija nastavlja a nije
zavrena, kao i nansijski izvetaj.
Ako likvidacioni upravnik utvrdi da imovina privrednog drutva nije
dovoljna za to da se podmire sva potraivanja poverilaca, duan je da odmah
obustavi postupak likvidacije i pokrene postupak steaja (bankrotstva). Likvi-
dacioni upravnik o tome izvetava registar radi registracije ovih injenica u
Registru.
Ukoliko je imovina privrednog drutva dovoljna da se namire sva
potraivanja, likvidacioni upravnik e ih podmiriti. Likvidacioni upravnik e
sastaviti izvetaj o sprovedenoj likvidaciji, zavrni likvidacioni bilans i pred-
220 PRIVREDNO PRAVO
log o podeli likvidacionog ostatka drutva. Izvetaj sadri podatke odreene
lanom 359. stav 2. ZPD. Izvetaj i zavrni likvidacioni bilans privrednog
drutva usvajaju ortaci, odnosno skuptina lanova ili akcionara, ako u odluci
o pokretanju postupka likvidacije ili u odluci nadlenog suda nije drukije
odreeno.
4. Isplate i okonanje likvidacije
Ako je posle izmirenja potraivanja poverilaca i drugih potraivanja,
preostalo imovine drutva, likvidacioni upravnik je raspodeljuje ortacima,
lanovima i akcionarima u skladu sa osnivakim aktom, ugovorom ortaka,
statutom drutva ili odlukom nadlenog suda. Kad ovim aktima nije drukije
odreeno raspodela preostale imovine vri se u skladu sa pravilima prioriteta
odreenim u lanu 360. stav 2. ZPD.
Likvidacioni upravnik ima pravo da mu se primereno nadoknade trokovi
koje je imao u sprovoenju likvidacije kao i na isplatu naknade za rad. Visinu
trokova i naknade za rad odreuju ortaci, odnosno skuptina lanova ili ak-
cionara, a u sluaju spora sud.
Posle okonanja postupka likvidacije privrednog drutva i odobrenja
izvetaja (koje je duan sainiti likvidacioni upravnik) od ortaka, komple-
mentara, odnosno skuptine lanova ili akcionara, likvidacioni upravnik bez
odlaganja dostavlja ove izvetaje i odgovarajue odluke u sedite drutva i
Registar, zajedno sa zahtevom da drutvo bude brisano iz Registra.
Likvidacioni upravnik je lice koje ima dunosti prema drutvu. Stoga
odgovara ortacima, lanovima i akcionarima privrednog drutva kao i pover-
iocima privrednog drutva za tetu koju im prouzrokuje u izvrenju svojih
dunosti, u skladu sa odredbama l. 32. do 34. i l. 36. i 37. ZPD.
Navedena pravila o likvidaciji privrednog drutva primenjuju se i na pre-
duzetnika, ako posebnim zakonom nije drukije odreeno.
III. STEAJNI POSTUPAK
1. Pojam
Steaj je (u materijalnom smislu) prestanak privrednog drutva, pre-
duzetnika i drugog privrednog subjekta zbog njegove trajne nesposobnosti za
plaanje (insolventnosti). U formalnom smislu steaj proglaava sud svojom
odlukom, u koji se stavlja subjekt steaja, nad ijom se imovinom vri pod-
jednako namirenje poverilaca.
274
Steajni postupak se ne sprovodi prema: Republici Srbiji; jedinicama
teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; fondovima ili organizacijama
penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja; pravnim lici-
ma iji je osniva Republika Srbija, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne
samouprave, a koji se iskljuivo ili preteno nansiraju iz budeta Republike
Srbije odnosno budeta jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samou-
prave i Narodnoj banci Srbije.
Steajni postupak obuhvata bankrotstvo i reorganizaciju. Bankrotstvo je
namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine steajnog dunika. Reor-
ganizacija je namirenje poverilaca, na nain i pod uslovom odreenim pla-
nom reorganizacije.
Bankrotstvo steajnog dunika ili njegova reorganizacija se sprovode
nad steajnim dunikom koji je nesposoban za plaanje.
Smatra se da je steajni dunik nesposoban za plaanje ako: 1) ne moe
odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze;
2) da je potpuno obustavio svoja plaanja u periodu od 30 dana; ili 3) uini
verovatnim da svoje ve postojee obaveze nee moi da ispuni po dospeu
- pretea nesposobnost za plaanje.
2. Steaj
2. 1. POKRETANJE POSTUPKA STEAJA
Steajni postupak se pokree: 1) predlogom poverioca; 2) steajnog
dunika; 3) nadleno javno pravobranilatvo u ime pravnih lica koje zastupa
po zakonu, a koja su poverioci; 4) nadleni javni tuilac ako uini verovat-
nim da je steajni dunik nesposoban za plaanje, a ima osnova za sumnju
da je njegova nesposobnost povezana sa izvrenjem krivinog dela koje se
goni po slubenoj dunosti i 5) poreska uprava kad je na to ovlaena zako-
nom. Uz predlog za pokretanje steajnog postupka poverilac podnosi isprave
i druga dokumenta iz kojih se moe utvrditi postojanje i visina njegovog
potraivanja.
2. 2. ORGANI POSTUPKA STEAJA I OTVARANJE
STEAJNOG POSTUPKA
Steajni postupak sprovodi trgovinski sud na ijem podruju je sedite
steajnog dunika. Organi steajnog postupka su: steajno vee, steajni sudi-
ja, steajni upravnik, skuptina poverilaca i odbor poverilaca. Steajno vee
sastavljeno je od troje sudija, od kojih je jedan predsednik vea. Steajni sudi-
222 PRIVREDNO PRAVO
ja ne moe biti lan steajnog vea. Steajno vee, pored ostalog: odluuje o
pokretanju prethodnog steajnog postupka, imenuje i razreava steajnog sud-
iju i steajnog upravnika, odluuje o prigovorima protiv odluka i zakljuaka
steajnog sudije. Steajni sudija, pored ostalog: uvodi u dunost steajnog
upravnika, odobrava nacrt plana reorganizacije steajnog dunika, vri nad-
zor nad radom steajnog upravnika. Steajni upravnik se imenuje reenjem o
otvaranju steajnog postupka. Za steajnog upravnika moe biti imenovano
lice koje ispunjava zakonom odreene uslove. Steajni upravnik odgovara za
tetu po principu krivice. Steajno vee moe razreiti steajnog upravnik pod
uslovima propisanim lanom 20. Zakona o steajnom postupku. Skuptinu
poverilaca ine svi steajni poverioci. Skuptina poverilaca na prvoj sednici
ili na prvom poverilakom roitu bira odbor poverilaca. Broj lanova odbora
poverilaca odreuje skuptina, ali ne moe biti vei od devet i uvek mora biti
neparan.
2.3. POKRETANJE PRETHODNOG STEAJNOG POSTUPKA
Na osnovu predloga za otvaranje steajnog postupka steajno vee u
roku od tri dana donosi reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka
i odreuje steajnog sudiju. Istim reenjem steajno vee moe odrediti
mere obezbeenja radi spreavanja promene imovinskog poloaja steajnog
dunika, odnosno unitavanja poslovne dokumentacije, ako postoji opasnost
da e steajni dunik otuiti imovinu odnosno unititi dokumentaciju do
pokretanja staajnog postupka. U prethodnom steajnom postupku imenuje
se steajni upravnik.
2.4. POKRETANJE STEAJNOG POSTUPKA
Ako je pokrenut prethodni steajni postupak, steajno vee e odred-
iti roite radi raspravljanja o postojanju steajnog razloga za pokretanje
steajnog postupka najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga za
pokretanje steajnog postupka. Ukoliko nije doneseno reenje o pokretanju
prethodnog steajnog postupka, steajno vee e odrediti roite radi rasprav-
ljanja o postojanju razloga za pokretanje steajnog postupka u roku od deset
dana od dana prijema predloga za pokretanje steajnog postupka.
Na roitu na kom se raspravlja o postojanju razloga za pokretanje
steajnog postupka poziva se predlaga, steajni dunik i steajni upravnik,
ako je bio imenovan u prethodnom steajnom postupku. Reenje o pokretanju
odnosno odbijanju predloga za pokretanje steajnog postupka steajno vee
donosi na roitu o pokretanju steajnog postupka, a najkasnije u roku od dva
dana od zakljuenja tog roita. Reenjem o pokretanju steajnog postupka,
steajno vee odreuje roite za ispitivanje potraivanja (ispitno roite) i
razmatranje nansijskog izvetaja i poverilako roite. Ispitno roite e se
odrati u roku koji nije krai od 45 dana i dui od 60 dana od dana isteka
roka za prijavljivanje potraivanja (rok za prijavu potraivanja odreuje se
reenjem o pokretanju steajnog postupka).
Reenje o pokretanju steajnog postupka dostavlja se steajnom duniku,
ovlaenom predlagau, poveriocima koji su poznati sudu, nansijskoj orga-
nizaciji ili banci kod koje steajni dunik ima raun i odgovarajuim reg-
istrima, a drugim licima ako sud proceni da za tim postoji potreba. Oglas
o pokretanju steajnog postupka izrauje steajni sudija, a objavljuje se na
oglasnoj tabli suda i u Slunbenom glasniku Republike Srbije. On se moe
objaviti i u domaim i meunarodnim sredstvima informisanja.
2.5. PRAVNE POSLEDICE POKRETANJA STEAJNOG
POSTUPKA PO STEAJNOG DUNIKA
Pravne posledice pokretanja steajnog postupka nastupaju, po pravilu, dan-
om isticanja oglasa o pokretanju steajnog postupka na oglasnoj tabli suda.
Danom pokretanja steajnog postupka: 1) prestaju prava direktora,
zastupnika i punomonika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa
steajnog dunika i ta prava prelaze na steajnog upravnika; 2) pravni posao
raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u steajnu masu, koji je steajni
dunik zakljuio posle pokretanja steajnog postupka, ne proizvodi pravno
dejstvo; 3) punomoje koje je dao steajni dunik, a koja se odnose na imov-
inu koja ulazi u steajnu masu, prestaju pokretanjem steajnog postupka; 4)
ako je steajni dunik u pravnoj zajednici (susvojina, zajednika svojina i
dr.) vri se deoba imovine radi izdvajanja dela steajnog dunika; 5) ukoliko
je steajni dunik stekao nasledstvo posle pokretanja steajnog postupka,
nasledniku izjavu daje steajni upravnik; 6) steejni upravnik daje otkaz
ugovora o radu koji je steajni dunik zakljuio sa zaposlenima (steajni
upravnik moe, pored zaposlenih kojima nije dat otkaz ugovora o radu, da
zaposli potreban broj lica radi okonanja zapoetih poslova ili radi voenja
steajnog postiupka uz saglasnost steajnog sudije); 7) uz rmu steajnog
dunika, pri potpisivanju, dodaje se oznaka u steaju, sa naznaenjem
novog rauna preko kojeg se vri poslovanje steajnog dunika; 8) gase
se rauni steajnog dunika i prestaju prava lica koja su bila ovlaena da
raspolau sredstvima sa rauna steajnog dunika (nansijska organizaci-
ja odnosno banka, koja vri platni promet za steajnog dunika, na zahtev
224 PRIVREDNO PRAVO
steajnog upravnika, otvorie novci raun preko kojeg e vriti poslovanje
steajnog dunika); 9) steajni upravnik uzima u dravinu celokupnu imov-
inu dunika koja ulazi u steajnu masu i njome upravlja.
2.6. POSLEDICE POKRETANJA STEAJNOG
POSTUPKA NA POTRAIVANJE
Posle pokretanja steajnog postupka steajni poverioci svoja potraivanja
prema steajnom duniku mogu ostvarivati samo u steajnom postupku. Dan-
om pokretanja steajnog postupka, potraivanja poverilaca prema steajnom
duniku, koja nisu dospela, smatraju se dospelim.
Nenovana potraivanja steajnog dunika koja nisu dospela smatraju
se dospelim i unose u steajnu masu izraenu u novanoj protivvrednosti.
Novana i nenovana potraivanja prema steajnom duniku koja imaju za
predmet povremena davanja, postaju jednokratna potraivanja danom pokre-
tanja steajnog postupka. Potraivanja u stranoj valuti unose se u steajnu
masu u toj valuti, ali se obraunavaju u dinarskoj protivvrednosti prema
srednjem kursu dinara koji utvruje Narodna banka Srbije na dan pokretanja
steajnog postupka.
Prijavljivanjem potraivanja prekida se zastarelost potraivanja koje
postopji prema steajnom duniku.
2.7. OSTALE VANIJE POSLEDICE POKRETANJA
STEAJNOG POSTUPKA
Parnice o imovini koja ulazi u steajnu masu, koje su postojale na dan
pokretanja steajnog postupka, preuzima steajni upravnik u ime i za raun
steajnog dunika (ove parnice se time ne prekidaju). Od dana pokretanja
steajnog postupka ne moe se protiv steajnog dunika, odnosno nad nje-
govom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvrenje, niti bilo koja mera
postupka izvrenja sa ciljem namirenja potraivanja.
Ako steajni dunik i njegov saugovara do pokretanja steajnog
postupka nisu u celosti ili delimino izvrili dvostranoobavezni ugovor koji
su zakljuili, steajni upravnik moe, umesto steajnog dunika, ispuniti
ugovor i traiti ispunjenje od druge strane. Ukoliko steajni upravnik odbije
ispunjenje, saugovara steajnog dunika moe ostvariti svoje potraivanje
kao steajni poverilac.
Ako je vreme ispunjenja obaveze iz ksnog ugovora nastupilo posle
pokretanja steajnog postupka, saugovora steajnog dunika ne moe traiti
ispunjenje, ali moe traiti naknadu zbog neispunjenja, kao steajni poverilac.
2.8. STEAJNA MASA.
UTVRIVANJE POTRAIVANJA
Steajna masa je celokupna imovina steajnog dunika (u zemlji i
inostranstvu) na dan pokretanja steajnog postupka, kao i imovina koju
steajni dunik stekne tokom steajnog postupka. Ovom imovinom, posle
pokretnja steajnog postupka, upravlja steajni upravnik. Steajni upravnik
je duan da u roku od 30 dana od preuzimanja imovine i prava steajnog
dunika sastavi poetni steajni bilans u kome e navesti i uporediti aktivu
i pasivu steajnog dunika.
Steajni upravnik popisuje stvari koje ulaze u steajnu masu, uz
naznaenje njihove procene u visini oekivanog unovenja. Ako je to potreb-
no, steajni upravnik e, uz saglasnost steejnog sudije, procenu vrednosti
poveriti vetaku.
Steajni upravnik je duan da sastavi listu svih poverilaca za koje je
saznao iz poslovnih knjiga i ostale dokumentacije steajnog dunika, kao i
iz prijave potraivanja. Poslovne knjige steajnog dunika posle pokretanja
steajnog postupka vodi steajni upravnik ili lice koje on odredi.
Poverioci podnose prijavu potraivanja pismeno steajnom sudiji u roku
koji je odreen u reenju o pokretanju steajnog postupka. Prijav mora sadrati
elemente odreene zakonom. Konana lista o svim prijavama potraivanja
sainjava se na ispitnom roitu. Potraivanje se smatra utvrenim ako nije
osporeno od strane steajnog upravnika ili od strane steajnih poverilaca u
roku od 40 dana od dana prijema poslednje prijave. Steajni sudija e usvojiti
konanu tabelu na osnovu liste potraivanja koju je sastavio steajni upravnik,
i na osnovu izmena iznetih na roitu. Na osnovu ove tabele steajni sudija
donosi zakljuak o listi potraivanja i zakljuak o osporenim potraivanjima.
Protiv zakljuka se moe izjaviti prigovor steejnom veu. Pravosnana od-
luka kojom se utvruje potraivanje i njegov isplatni red obavezujua je za
steajnog dunika i za sve steajne poverioce.
Poverilac ije je potraivanje osporeno upuuje se na parnicu radi
utvrivanja osporenog potraivanja, koju moe da pokrene u roku od osam
dana od dana prijema zakljuka o listi potraivanja. Pravosnana odluka o
osporenom potraivanju ima dejstvo prema steajnom duniku i prema svim
poveriocima steajnog dunika.
226 PRIVREDNO PRAVO
2.9. POBIJANJE PRAVNIH POSLOVA STEAJNOG DUNIKA
Pravne poslove preduzete pre pokretanja steajnog postupka, kojima se
naruava ravnomerno namirenje steajnih poverilaca ili oteuju poverioci ili
se njima pojedini poverioci stavljaju u pogodniji poloaj, mogu pobijati steajni
upravnik, u ime steajnog dunika i poverioci. Pravni posao steajnog dunika
pobija se tubom u rokovima i pod pretpostavkama odreenim zakonom.
2.10. UNOVENJE I DEOBA STEAJNE MASE.
ZAKLJUENJE STEAJNOG POSTUPKA.
Zakljuak o unovenju steajne mase donosi steajni sudija pod us-
lovima odreenim zakonom. Pre donoenja zakljuka o unovenju imovine,
steajni upravnik e obustaviti poslovanje steajnog dunika i bez odlaganja
zapoeti postupak unovenja. Prodaju celokupne imovine ili dela imovine iz
steajne mase vri steajni upravnik ili lice koje on ovlasti. Prodaja imovine
vri se javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom
pogodbom.
Predmet prodaje moe biti steajni dunik kao pravno lice ili njegovi
delovi koji predstavljaju funkcionalnu celinu, uz saglasnost odbora poveri-
laca. Posle prodaje steajnog dunika kao pravnog lica, steajni postupak se
u odnosu na steajnog dunika obustavlja. Novac dobijen prodajom steajnog
dunika ulazi u steajnu masu i steajni postupak se u odnosu na ovako dobi-
jenu steajnu masu nastavlja namirenjem steajnih poverilaca.
Steajna masa se deli steajnim poveriocima (deobna masa). Deobnu
masu ine: novana sredstva steajnog dunikana dan pokretanja steajnog
postiupka, novana sredstva dobijena nastavljanjem zapoetihposlova i
novana sredstva ostvarena unovenjem stvari i prava steajnog dunika, kao
i potraivanje steajnog dunika naplaena u toku steajnog postupka. Od-
luku o deobi po zakljuenju steajnog postiupka donosi steajni sudija. Pre
deobe steajne mase, steajni upravnik je duan da sastavi nacrt reenja za
glavnu deobu deobne mase. Steajno vee donosi reenje o glavnoj deobi po
isteku roka od 15 dana od dana prijema nacrta za glavnu deobu.
Zavrnoj deobi steajne mase pristupa se posle zavrteka unovenja ce-
lokupne steajne mase odnosno pretenog dela steajne mase, ako glavnom
deobom nije obuhvaena celokupna deobna masa. Zvrno roite odreuje
reenjem steajno vee. Steajno vee donosi reenje o zakljuenju steajnog
postupka na zavrnom roitu.
3. Reorganizacija
Steajni postupak koji obuhvata reorganizaciju sprovodi se prema planu
reorganizacije koji se sainjava u pismenoj formi. Plan reorganizacije moe
se podneti istovremeno sa podnoenjem predloga za pokretanje steajnog
postupka, pod uslovom da su ispunjenji uslovi odreeni zakonom.
Mere za realizaciju plana reorganizacije se preduzimaju sa ciljem da se
zadri celokupna imovina iz steajne mase ili njen deo, a dunik nastavio
da postoji kao privredni subjekt. Sa tim ciljem se zatvaraju neprotabilni
pogoni ili menja delatnost steajnog dunika, raskidaju ili menjaju optereeni
ili nepovoljni ugovori ili zakupa, odlaganje otplate dugova ili obezbeivanje
otplate u ratama, otputanje zaposlenih, uzimanje novog kredita, spajanje ili
pripajanje dva ili vie pravnih lica itd.
Plan reorganizacije mogu podneti steajni dunik, steajni upravnik,
poverioci koji imaju najmanje 30% obezbeenih potraivanja, steejni pover-
ioci koji imaju najmanje 30% neobezbeenih potraivanja, kao i lica koja su
vlasnici najmanje 30% kapitala steajnog dunika. On se podnosi steajnom
sudiji najkasnije 90 dana od dana pokretanja steajnog postupka. Steajni
sudija zakazuje roite za razmatranje plana reorganizacije i glasanje od
strane poverioca u roku od 20 dana od dana podnoenja plana reorganizacije.
Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraivanja. U
sluaju kada je potraivanje otvoreno, steajni sudija moe izvriti procenu
visine potraivanja u svrhu glasanja. Nain glasanja odreen je zakonom. Po-
sle usvajanja plana reorganizacije, sva potraivanja i prava poverilaca i dru-
gih lica i obaveze steajnog dunika odreene planom reorganizacije ureuju
se prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije ima
snagu izvrne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraivanja
koja su u njemu navedena.
IV. PRESTANAK PREDUZETNIKA
Preduzetnik prestaje da obavlja delatnost i brie se iz registra u sluaju:1)
odjave; 2) smrti ili gubitka poslovne sposobnosti; 3) neobavljanja delatnosti
neprekidno jednu godinu; 4) isteka vremena ako je obavljanje delatnosti reg-
istrovano na odreeno vreme; 5) obavljanja delatnosti u vreme privremenog
prekida rada po odluci nadlenog organa; 6) kanjavanja, vie od tri puta, za
obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove; 7) izreene mere
zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za obavljanje te de-
228 PRIVREDNO PRAVO
latnosti, a u roku odreenom u izreenoj meri ne ispuni te uslove odnosno
ne promeni delatnost; 8) promene pravne forme u pravnu formu privrednog
drutva, u skladu sa ZPD; 9) steaja i likvidacije (lan 52. ZPD).
Steaj preduzetnika predvien je Zakonom o steajnom postupku (ZSP).
lana 33. stav 1. ZSP je, naime, propisao da se steajnim dunikom u smislu
tog zakona smatra i preduzetnik. ZOSP, meutim, posebnim odredbama ce-
lovito ne regulie postupak steaja preduzetnika. Shodno tome, opte odredbe
o steaju drugih privrednih subjekata se shodno primenjuju i na preduzetnika.
Ipak posebna pravila steajnog postupka, koja se primenjuju samo na pre-
duzetnika, predviena su uvoenjem instituta line uprave preduzetnika.
Steajno vee moe reenjem o pokretanju steajnog postupka ovlas-
titi steajnog dunika - preduzetnika da sam upravlja i raspolae steajnom
masom (lina uprava preduzetnika) ako: 1) se sa tim saglasi poverilac koji
je pokrenuo postupak; 2) steajni dunik to sam predloi; 3) je verovatno da
odreivanje line uprave nee dovesti do oteenja interesa poverilaca ni do
produavanja steajnog postupka. Lina uprava se, meutim, ne moe odo-
briti ako je steajni postupak pokrenuo nadleni javni tuilac. Lina uprava
ovlaenje preduzetnika - steajnog dunika da sastavlja popis imovine koja
ulazi u steajnu masu, popis poverilaca i pregled imovine, u skladu sa ZSP
Zakonitost ovih radnji radnji preduzetnika kao steajnog dunika kontrolie
steajni upravnik. Steajni upravnik uvek moe pregledati popis i pismeno
obavestiti steajni sud da li je sastavljen ispravno i na koje delove popisa
steajni poverioci mogu da izjave prigovor. Na zahtev odbora poverilaca lina
uprava se zamenjuje upravljanjem od strane steajnog upravnika
Steajno vee moe obustaviti linu upravu na predlog: 1) odbora pover-
ilaca; 2) poverioca koji je pokrenuo steajni postupak; 3) steajnog dunika;
4) steajnog upravnika i 5) steajnog sudije. Posle donoenja reenja o obust-
avi line uprave, steajni upravnik preuzima steajnu masu i vri sve radnje
propisane ovim zakonom (vidi: l. 140 - 144. ZSP).
Glava druga
INDUSTRIJSKA SVOJINA
I. POJAM
Industrijska svojina je pravno zatiena intelektualna tvorevina koja
se moe primeniti i iskoristiti u proizvodnji i prometu robe i usluga.
275
Ona
obuhvata: patente, industrijske uzorke ili modele, robne igove, uslune
igove, geografsku oznaku porekla proizvoda, kao i suzbijanje nelojalne
konkurencije.
276
U industrijsku svojinu svrstava se i know - how i tehniko
unapreenje.
277
Industrijska svojina se razlikuje od prava svojine kao najvie pravne i
faktike vlasti na stvari (materijalni deo prirode) i nije poseban oblik prava
svojine. Izraz industrijska svojina je istorijskog porekla. Prvi patentni
zakon od 7. januara 1791 (proglaen za vreme Francuske buroaske revo-
lucije), pod uticajem tada vladajue kole prirodnog prava, je u lanu 1.
odredio da je svako otkrie ili svaki novi izum iz bilo koje grane industrije
vlasnitvo njegovog autora.
278
Subjektivno pravo industrijske svojine nastaje
odlukom nadlenog organa uprave, posle sprovedenog upravnog postupka.
11

Industrijska svojina se, sa autorskim i srodnim pravima, svrstava u intelek-
tualnu svojinu. Titulari intelektualne svojine su ovlaeni da prisvajaju eko-
nomsku korist od privrednog iskoriavanja nematerijalnog dobra.
279
Prava koja se svrstavaju u industrijsku svojinu su imovinska i, po pravi-
lu, mogu biti u prometu. Tako, prava industrijske svojine mogu biti osnivaki
ulog privrednog drutva.
280
II. IZVORI
Izvori prava industrijske svojine su: Zakon o patentima,
12
Zakon o
igovima
13
, Zakon o pravnoj zatiti dizajna
14
, Zakon o oznakama geograf-
11 Markovi, Slobodan, Pravo intelektualne svojine, Slubeni glasnik, Beograd, 2000,
strana 96.
12 Slubeni list SCG, br. 32/2004 i 35/2004
13 Slubeni list SCG, br. 61/2004 i 7/2005
14 Slubeni list SCG, br. 61/2004.
230 PRIVREDNO PRAVO
skog porekla
15
. Sastavni deo vaeeg prava (unutranjeg pravnog poretka)
Republike Srbije (kao sukcesora Jugoslavije i dravne zajednice Srbija i Crna
Gora) su meunarodni ugovori i akti koje je Kraljevina Srbija, a zatim prva,
druga i trea Jugoslavija, odnosno dravna zajednica Srbija i Crna Gora,
potpisale i ratikovale. Kraljevina Srbija je potpisala Parisku konvenciju za
zatitu industrijske svojine od 20. 3. 1883. Konvencija je revidiranu u Briselu
1900, u Vaingtonu 1911, u Hagu 1925, u Londonu 1934, u Lisabonu 1958. i
Stokholmu 1967.
283
Konvencija o osnivanju Svetske organizacije za intelek-
tualnu svojinu, potpisana je u Stokholmu 1967,
284
a Madridski aranman
o meunarodnoj registraciji igova 1891 (revidiran je u Briselu 1900, u
Vaingtonu 1911, u Hagu 1925, u Londonu 1934, u Nici 1957, u Stokhol-
mu 1967)
285.
Nianski aranman o meunarodnoj klasikaciji proizvoda radi
registracije igova potpisan je 1957, a revidiran u Stokholmu 1967.
286
Lo-
karnski aranman o ustanovljenju meunarodne klasikacije za industrijske
uzorke i modele potpisan je 1968,
287
a Ugovor o saradnji u oblasti patenata,
zakljuen je 1970 u Vaingtonu, a dopunjen 1979
288.
U Republici Srbiji vai
i Budimpetanski sporazum o meunarodnom priznanju deponovanja mik-
roorganizama za potrebe postupka patentiranja kome je SRJ pristupila 1994.
godine itd.
III. PODELA
U naem pravu industrijska svojina se deli na patentno pravo, pravo iga,
pravo uzroraka i modela , pravo zatite geografske oznake porekla. Za pat-
entno pravo znaajno je i pravo know how. 1.
1. PATENTNO PRAVO
1.1. PATENT
Patent je subjektivno pravo kojim se pravno titi pronalazak.
290
U formal-
nom smislu patent je isprava koju izdaje dravni organ, a predstavlja dokaz
da je odreeno lice imalac prava iz patenta. Pronalazak nastaje stvaralakim
radom prvenstveno u oblasti industrijske i zanatske proizvodnje. Neposredni
predmet zatite je uspean krajnji rezultat takvog rada - pronalazak.
291
Pro-
ces ostvarenja pronalaska poinje razmiljanjem o novom reenju tehnikog
problema; nastavlja se uobliavanjem pronalazake ideje, da bi se, zatim, ta
ideja realizovala. Nerealizovana ideja pronalazaa ne uiva pravnu zatitu
15 Slubeni list SCG, br. 20/2006.
sve dok se nalazi u duhovnoj sferi.
292
Pravnu zatitu uiva pronalazak koji
se ispoljava u nekom mehanizmu, maini, postupku itd., pod uslovom da su
ispunjene i ostale materijalne i formalne pretpostavke. Pronalazak se titi
patentom ili malim patentom.
1.1.1. Pojam. Patentibilni pronalasci
Pronalazak je odgovarajue reenje nekog tehnikog problema kojim se
zadovoljava odreena drutvena potreba. Predmet pronalaska koji se titi pat-
entom moe biti proizvod (kao npr. ureaj, supstanca, kompozicija, bioloki
materijal) ili postupak. Predmet pronalaska koji se titi patentom moe se
odnositi i na: 1) proizvod koji se sastoji od biolokog materijala ili koji sadri
bioloki materijal; 2) postupak kojim je bioloki materijal proizveden, obraen
ili korien; 3) bioloki materijal koji je izolovan iz prirodne sredine ili je
proizveden tehnikim postupkom, ak iako je prethodno postojao u prirodi.
Bioloki materijal je materijal koji sadri genetsku informaciju i koji je spo-
soban da se sam reprodukuje ili da bude reprodukovan u biolokom sistemu
(npr. mikroorganizam, biljna ili ivotinjska elijska kultura, sekvenca gena).
Predmet pronalaska, meutim, ne mogu biti, naroito: 1) otkria, naune
teorije i matematike metode; 2) estetske kreacije; 3) planovi, pravila i
postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za obavl-
janje poslova; 4) programi raunara i 5) prikazivanje informacija.
Ljudsko telo, u bilo kom stadijumu njegovog formiranja i razvoja i otkrie
nekog od njegovih elemenata, ukljuujui sekvence ili delimine sekvence
gena, ne smatra se pronalaskom.
Element izolovan iz ljudskog tela ili proizveden tehnikim postupkom,
ukljuujui sekvence ili delimine sekvence gena, moe biti patentibilan, ak
iako je struktura tog elementa identina strukturi prirodnog elementa. Indus-
trijska primena sekvence ili delimine sekvence gena mora biti otkrivena u
prijavi patenta na dan njenog podnoenja.
1.1.2. Izuzeci od patentibilnosti
Svaka drava odreuje koji se pronalasci, iako tehnike prirode, ne mogu
zatititi patentom. Patentom se ne mogu tititi:
1) pronalasci ija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku
ili moralu (s tim da se komercijalna upotreba nee smatrati protivnom
javnom poretku ili moralu samo zato to je zabranjena zakonom ili dru-
gim propisom), a naroito sledee: postupci kloniranja ljudskih bia,
232 PRIVREDNO PRAVO
postupci za promenu genetskog identiteta germitivnih elija ljudskih
bia, korienje ljudskog embriona u industrijske ili komercijalne svrhe,
postupci izmene genetskog identiteta ivotinja, ako je verovatno da ti
postupci izazivaju patnju ivotinja, bez postizanja znaajne medicinske
koristi za oveka ili ivotinju, kao i ivotinje koje su rezultat takvih
postupaka;
2) pronalasci koji se odnose na hirurke ili dijagnostike postupke ili
postupke leenja koji se primenjuju neposredno na ljudskom ili
ivotinjskom telu, osim proizvoda, odnosno supstanci i kompozicija
koje se primenjuje u tom postupku;
3) biljna sorta ili ivotinjska rasa ili bitno bioloki postupak za dobijanje
biljke ili ivotinje, osim: biotehnolokog postupka koji se odnosi na
biljku ili ivotinju, ako tehnika izvodljivost pronalaska nije ograniena
na odreenu biljnu sortu ili ivotinjsku rasu; mikrobiolokog ili drugog
tehnikog postupka ili proizvoda dobijenog tim postupkom.
Biljna sorta ima znaenje koje je odreeno zakonom koji ureuje zatitu
novih biljnih sorti. Bitno bioloki postupak za dobijanje biljaka ili ivotinja je
postupak koji se u potpunosti sastoji od prirodnih pojava kao to su ukrtanje
ili selekcija. Mikrobioloki postupak je postupak koji obuhvata ili se izvodi
na mikrobiolokom materijalu ili iji je proizvod takav materijal.
1.1.3. Uslovi za zatitu patentom
Pronalazak se moe zatititi patentom ili malim patentom ako su kumu-
lativno ispunjene sledee materijalne pretpostavke: 1) da je pronalazak nov;
2) da ima inventivni nivo i 3) da je industrijski primenjiv.
1.1.3.1. Novost pronalaska
Pronalazak mora biti nov na dan podnoenja prijave za zatitu, odnos-
no na dan priznatog prava prvenstva prijave. On je nov ako nije sadran u
stanju tehnike. Stanje tehnike ini: 1) sve to je dostupno javnosti pre datuma
podnoenja prijave patenta (na bilo koji nain: pismenim ili usmenim opisom,
upotrebom itd.) i 2) sadraj svih prijava pronalazaka podnetih u Srbijii, on-
akvih kakve su podnete, koje imaju raniji datum podnoenja prijave patenta,
a koje su objavljene tog datuma ili kasnije.
Smatra se novim i pronalazak koji je bio sadran u stanju tehnike u peri-
odu do est meseci pre podnoenja prijave patenta, zbog ili kao posledica: 1)
oigledne zloupotrebe u odnosu na podnosioca prijave ili njegovog pravnog
prethodnika ili 2) izlaganja pronalaska, od strane podnosioca prijave ili nje-
govog pravnog prethodnika, na izlobi koja je zvanino priznata u smislu
Konvencije o meunarodnim izlobama zakljuene 22. novembra 1928. go-
dine u Parizu, pod uslovom da podnosilac prijave, prilikom podnoenja pri-
jave patenta, navede da je pronalazak bio izloen i da u roku od etiri meseca
od dana podnoenja prijave podnese o tome odgovarajuu potvrdu (lan 9.
ZOPA).
1.1.3.2. Inventivni nivo pronalaska
Patentnu zatitu uiva novo reenje tehnikog problema koje ima inven-
tivni nivo. Pronalazak ima inventivni nivo ako reenje odreenog problema
za strunjaka iz odgovarajue oblasti ne proizilazi, na oigledan nain, iz
stanja tehnike. Ako se pronalazak titi malim patentom, pronalazak ima in-
ventivni nivo ako je rezultat rada koji prevazilazi rutinsko korienje stanja
tehnike od strane strunjaka, ali nema inventivni nivo stepena koji se zahteva
za patent. Kontinuirani i oekivani tehniki napredak nema inventivni nivo.
Samo pronalasci koji predstavljaju kvalitativan skok u razvoju tehnike
299

imaju inventivni nivo.
1.1.3.3. Primenljivost pronalaska
Jedna od pretpostavki za zatitu pronalaska je i primenljivost pronalaska
na dan podnoenja prijave za zatitu pronalaska odnosno na dan priznatog
prava prvenstva prijave. Pronalazak je primenljiv ako se predmet pronalas-
ka moe proizvesti ili upotrebiti u bilo kojoj grani industrije ipoljoprivredii.
Primenljiv je pronalazak proizvoda jer je proizvodnja nesumljivo privredna
delatnost. Pronalazak postupka je primenljiv ako se moe upotrebiti u proiz-
vodnji ili pruanju usluga. Primenljivost pronalaska se razlikuje od korisnosti
pronalaska koja bi se od njega oekivala. Bitno je da se pronalazak moe
realizovati na laboratorijski ili industrijski nain.
300
1.1.4. Vrste patenata
Patent moe biti: 1) osnovni; 2) dopunski; 3) mali; 4) zavisni 5) pover-
ljivi
16
i 6) iz radnog odnosa.
Osnovni patent je pravo kojim se titi pronalazak koji predstavlja novo
tehniko reenje odreenog problema, koje ima inventivni nivo i koje je
primenljivo. Dopunski patent zatiuje pronalazak kojim se dopunjuje ili
usavrava osnovni patent. On deli pravnu sudbinu osnovnog patetna.
16 Vidi, na primer: Besarovi}, B., Intelektualna prava - industrijska svojina i autorsko
pravo, Beograd, 1993, str. 64 - 69.
234 PRIVREDNO PRAVO
Mali patent je pravo kojim se titi nov, industrijski primenljiv pronala-
zak, koji ima inventivni nivo, odnosno koji je rezultat rada koji prevazilazi
rutinsko korienje stanja tehnike od strane strunjaka, ali nema inventivni
nivo koji se trai za patent. Predmet pronalaska koji se titi malim patentom
moe biti samo reenje koje se odnosi na konguraciju ili konstrukciju nekog
proizvoda ili raspored njegovih sastavnih delova. Prijava malog patenta se
ne objavljuje. Za mali patent ne sprovodi se postupak ispitivanja predmeta
pronalaska navedenog u prijavi na novost, inventivni nivo ili industrijsku
primenljivost.Mali patent traje est godina od datuma podnoenja prijave, sa
mogunou produenja trajanja za dva puta po dve godine.
Zavisni patent je patent kojim se titi pronalazak koji se ne moe
iskoriavati bez upotrebe nekog drugog, ranije zatienog pronalaska.
Poverljivi pronalazak (patent) je od znaaja za odbranu ili bezbednost
Srbije. Organ nadlean za poslove odbrane, odnosno unutranje poslove ima
iskljuivo pravo da koristi poverljivi pronalazak i da raspolae tim pronalas-
kom.Za zatieni poverljivi pronalazak pronalaza ima pravo na jednokratnu
naknadu, bez obzira na to da li se pronalazak primenjuje. Poverljivi pronala-
zak se ne objavljuje.
Pronalazak (patent) iz radnog odnosa je: 1) pronalazak koji zaposleni
stvori izvravajui svoje redovne radne obaveze ili posebno naloene za-
datke, kao i pronalazak koji nastane u izvravanju ugovora o istraivakom
radu zakljuenog sa poslodavcem; 2) pronalazak koji zaposleni stvori u vezi
s aktivnostima poslodavca ili korienjem materijalno-tehnikih sredstava,
informacija i drugih uslova koje je obezbedio poslodavac; 3) pronalazak koji
zaposleni stvori u roku od godinu dana od dana prestanka radnog odnosa, a
koji bi, da je stvoren u toku radnog odnosa, ima svojstvo ponalazka. Pravo na
zatitu ovog pronalaska ima poslodavac, ako ugovorom izmeu pronalazaa
i poslodavca nije drukije ureeno. Ako je pronalazak iz radnog odnosa
zatien na ime poslodavca, pronalazau pripadaju moralna prava u vezi s
tim pronalaskom, kao i pravo na naknadu zavisno od efekata ekonomskog
iskoriavanja pronalaska. Pravo na naknadu pripada pronalazau i u sluaju
kad poslodavac prenese pravo ili ustupi licencu za iskoriavanje zatienog
pronalaska na tree lice. Zaposleni se ne moe unapred odrei svog prava na
naknadu (vidi l.108 - 119. ZOPA)..
1.1.5. Pravo na sticanje patenta
1.1.5.1. Subjekti zatite
Pravo na sticanje patenta ima: 1) pronalaza ili njegov pravni sledbe-
nik, 2) poslodavac ili njegov pravni sledbenik (u sluajevima predvienim
ZOPA), 3) vie pronalazaa (supronalazai).
Izvorni titilar prava na zatitu pronalaska je je pronalaza. Pronalaza
moe biti samo ziko lice odnosno dva ili vie zikih lica zajedno. Svo-
jstvo pronalazaa ne moe stei pravno lice.
17
Pronalazae ne mora imati ni
delimini ni potpunu poslovnu sposobnost. To moe biti mlai maloletnik
ili punoletno lice koje je potpuno lieno poslovne sposobnosti zbog duevne
bolesti. Pravo na sticanje patenta ima i pravni sledbenik pronalazaa: nasled-
nik, kao univerzalni sticalac, legatar (isporukoprimac), kao singularni sti-
calac, bilo koji ugovorni sticalac tog prava.
Poslodavac ima pravo na zatitu pronalaska iz radnog odnosa, pod us-
lovima iz lana 108. ZOPA, ako ugovorom izmeu pronalazaa i poslodavca
nije drukije ureeno.
Ako je vie pronalazaa (supronalazai) dolo do pronalaska zajednikim
radom, njima pripada zajedniko pravo na zatitu. Vie pronalazaa imaju
zajedniko pravo na atitu ako je svko od njih dalo samostalni duhovni do-
prinos reavanju tehnikog problema.
18
Pronalazaem se ne smatra lice koje
je pronalazau prualo tehniku pomo (tehniari, organizatori, konsultanti,
laboranti itd.).
1.1.5.2. Prava pronalazaa
Pronalaza ima moralna i imovinska prava. Moralno pravo je linopravno
ovlaenje pronalazaa da u tom svojstvu bude naveden u prijavi za priznan-
je patenta, spisima, registrima, ispravama i publikacijama o njegovom pro-
nalasku na nain odreen ZOPA. Imovinsko pravo pronalazaa sastoji se u
njegovom ovlaenju da zahteva sticanje patenta i da uiva ekonomske ko-
risti od svog prijavljenog pronalaska, odnosno od pronalaska zatienog pat-
entom.
Moralna i materijalna prava pronalazaa koji je stvorio pronalazak u rad-
nom odnosu i prava organizacije u kojoj je pronalazak nastao utvruju se
potpunije ZOPA, optim aktima i ugovorom izmeu poslodavca i zaposlenog,
odnosno njihovih predstavnika.
17 Markovi, Slobodan, Pravo intelektualne svojine, Slubeni glasnik, Beograd, 2000,
stran 107
18 Ibidem.
236 PRIVREDNO PRAVO
1.1.6. Postupak zatite patenta
1.1.6.1. Uopte
Pronalazak se titi u upravnom postupku koji vodi nadleni organ up-
rave. Upravni akti doneseni u upravnom postupku konani. Protiv njih nije
dozvoljena alba, ali se su i protiv njih se moe voditi upravni spor (pokree
se podnoenjem tube) pred nadlenim sudom. Za vreme trajanja postupka za
zatitu pronalaska organ uprave nee dozvoliti bilo kom licu ili organu uvid u
prijavu pre njene objave, izuzev na zahtev podnosioca prijave ili uz njegovo
ovlaenje.
U upravnom postupku pred organom uprave plaaju se takse i naknade
trokova postupka. Organ uprave vodi: 1) Registar prijava patenata, 2) Regi-
star patenata i 3) Registar sertikata o dodatnoj zatiti. On je duan da pravnim
i zikim licima uini dostupnim svoju dokumentaciju i informacije o stanju
tehnike i o pravima kojima se tite pronalasci.
1.1.6.2. Prijava patenta
Postupak za priznanje patenta pokree se podnoenjem prijave nadlenom
organu uprave. Tom organu podnose se i prijave kojima se zahteva zatita
pronalazaka u inostranstvu, ako je to u skladu sa meunarodnim ugovorima.
Pravna zatita pronalazaka u Srbiji ostvaruje se i putem prijave koja je
podneta u inostranstvu, ako je to u skladu sa meunarodnim ugovorima. Tako
podneta prijava ima isto pravno dejstvo kao i nacionalna prijava, osim ako
odgovarajuim meunarodnim ugovorima nije drukije odreeno.
Domae moe traiti zatitu pronalaska u inostranstvu po isteku roka od
tri meseca od datuma podnoenja prijave patenta nadlenom organu za zatitu
tog pronalaska, osim u sluaju podnoenja meunarodne prijave nadlenom
organu kao organu primaocu.
Za svaki pronalazak podnosi se, po pravilu, posebna prijava za priznanje
patenta. Jednom prijavom moe se traiti priznanje patenta za vie pronala-
zaka samo ako su ti pronalasci meusobno povezani tako da ostvaruju jedin-
stvenu pronalazaku zamisao.
Prijava patenta mora da sadri: 1) zahtev za priznanje patenta; 2) opis
pronalaska; 3) jedan ili vie zahteva za zatitu pronalaska patentom (patentni
zahtevi); 4) nacrt na koji se pozivaju opis i zahtevi, u odgovarajuem sluaju;
5) apstrakt.
Zahtev za priznanje patenta sadri izriito naznaenje da se trai priznan-
je patenta, podatke o podnosiocu prijave, podatke o pronalazau, odnosno
napomenu o izjavi da pronalaza ne eli da bude naveden u prijavi, i naziv
pronalaska koji odraava njegovu sutinu. Nadleni organ ne proverava da li
podnosilac prijave ima pravo na zatitu.
Pronalazak mora biti opisan potpuno i jasno, tako da ga strunjak iz
odgovarajue oblasti moe izvesti. Ako se pronalazak odnosi na bioloki ma-
terijal i ako ga nije mogue izvesti na osnovu opisa pronalaska, smatrae
se da je opis pronalaska potpun i jasan ako je uzorak prirodno obnovljivog
biolokog materijala deponovan u nadlenoj ustanovi najkasnije na datum
podnoenja prijave patenta. Nadlena ustanova je ustanova koja je odreena
na osnovu Budimpetanskog sporazuma o priznanju depozita mikroorganiza-
ma radi postupka patentiranja, zakljuenog 28. aprila 1977. godine.
Zahtev za zatitu pronalaska (patentni zahtev) odreuje predmet ija se
zatita trai. Oni moraju biti jasni, saeti i u potpunosti podrani opisom pro-
nalaska.Apstrakt je kratak sadraj sutine pronalaska, koji slui iskljuivo za
tehniko informisanje.
Isti pronalazak nije mogue dva ili vie put patentirati. Zbog toga je
vaan taan trenutak podnoenja zahteva za zatitu pronalaska, i to ne samo
dan nego sat i minut (astronomsko raunanje vremena). Za priznanje datuma
podnoenja prijave patenta potrebno je da prijava patenta podneta nadlenom
organu na taj datum sadri: 1) naznaenje da se trai priznanje patenta; 2) ime
i prezime, odnosno naziv i adresu podnosioca prijave; 3) opis pronalaska, i u
sluaju da opis ne ispunjava propisane uslove.
Podnosilac prijave moe sam ili na zahtev nadlenog organa, predmet
prijave patenta kojoj je priznat datum podnoenja (prvobitna prijava) podeliti
na dve ili vie samostalnih prijava patenta (izdvojena prijava).Podela prijava
dozvoljena je do donoenja reenja po prijavi patenta.
Ako podnosilac prijave patenta, odnosno nosilac patenta dopuni ili usavri
pronalazak koji je predmet osnovne prijave ili osnovnog patenta, za izvrenu
dopunu, odnosno usavravanje, moe podneti dopunsku prijavu. Dopunska
prijava se moe podneti samo na osnovnu prijavu ili na osnovni patent.
1.1.6.3. Pravo prvenstva
Ako su dva ili vie pronalazaa, nezavisno jedan od drugog, stvorili isti
pronalazak, prvenstvo u pogledu prava na priznanje patenta ima podnosilac
prijave patenta sa ranijim datumom podnoenja.
238 PRIVREDNO PRAVO
Prvenstvo vai od datuma podnoenja prijave nadlenom organu.
Licu, koje je podnelo urednu prijavu radi zatite pronalazka u jednoj od
drava lanica Pariske unije za zatitu industrijske svojine ili dravi lanici
Svetske trgovinske organizacije, priznae se u Srbiji pravo prvenstva od
datuma podnoenja te prijave. Pravo prvenstva se priznaje ako to lice pod-
nese takvu prijavu nadlenom organu uprave, a da, od dana podnoenja prve
uredne prijave u nekoj dravi lanici Pariske unije ili dravi lanici Svetske
trgovinske organizacije, do podnoenja prijave nadlenom organu uprave nije
proteklo vie od 12 meseci.
Urednom se smatra svaka prijava kojoj je priznat datum podnoenja
prema nacionalnom zakonodavstvu bilo koje drave lanice Pariske unije,
drave lanice Svetske trgovinske organizacije ili u skladu sa meunarodnim
ugovorima zakljuenim izmeu tih lanica, bez obzira na kasniju pravnu sud-
binu te prijave. Pravo prvenstva se rauna od trenutka podnoenja prve pri-
jave (v. l. 32. do 37. ZOPA).
1.1.6.3.1. Postupak od prijema do objave prijave patenta
(formalno ispitivanje prijave)
Posle prijemu prijave patenta, nadleni organ ispituje da li prijava sadri:
1) naznaenje da se trai priznanje patenta; 2) ime i prezime, odnosno naziv i
adresu podnosioca prijave; 3) opis pronalaska, i u sluaju da opis ne ispunjava
propisane uslove. Ako utvrdi prijava nema ovu sadrinu nadleni organ up-
rave e pozvati podnosioca prijave da u roku od dva meseca od datuma prije-
ma obavetenja otkloni uoene nedostatke, uz upozorenje o pravnim posledi-
cama proputanja.Ukoliko podnosilac prijave otkloni nedostatke u tom roku,
organ uprave zakljukom priznaje kao datum podnoenja prijave patenta onaj
datum kad je podnosilac prijave otklonio uoene nedostatke. Prijava patenta
kojoj je priznat datum podnoenja upisuje se u Registar prijava patenata. Ako
podnosilac prijave ne otkloni nedostatke u navedenom roku, organ uprave e
zakljukom odbaciti prijavu.
Posle priznanja datuma podnoenja prijave, nadleni organ ispituje da li
prijava ispunjava uslove za objavu (formalno ispitivanje prijave), i to: 1) da li
je plaena taksa za podnoenje prijave; 2) da li je, u odgovarajuem sluaju,
dostavljeno uredno punomoje zastupnika, odnosno izjava o zajednikom
predstavniku; 3) da li je u prijavi naznaen pronalaza, odnosno da li postoji
njegova izjava da ne eli da bude naveden u prijavi; 4) da li je podnet uredan
zahtev za priznanje prava prvenstva; 5) da li je dostavljena izjava o osnovu
sticanja prava na podnoenje prijave; 6) da li je, ako je podnosilac prijave
strano lice, prijava podnesena preko zastupnika koji je upisan u Registar za-
stupnika ili domai advokat; 7) da li prijava sadri sve delove predviene
lanom 23 ZOPA i da li oni u pogledu urednosti ispunjavaju propisane uslove;
8) da li je podnesena posebna prijava za svaki pronalazak, ako prijava na prvi
pogled ne ispunjava uslove jedinstva pronalaska u smislu lana 22 ZOPA.
Ako prijava nije u skladu s odredbama ZOPA, organ uprave e, uz
navoenje razloga, pozvati podnosioca prijave da u odreenom roku otkloni
nedostatke. Ukoliko podnosilac prijave ne otkloni nedostatke u tom roku, or-
gan uprave zakljukom odbacuje prijavu.
Ako se posle formalnog ispitivanja prijave utvrdi da ona uredna, prijava
se objavljuje u slubenom glasilu organa uprave koji vodi postupak, to je
mogue pre po isteku 18 meseci od datuma podnoenja prijave, odnosno od
datuma zatraenog prava prvenstva. Na zahtev podnosioca prijave, prijava
patenta moe se objaviti i ranije, ali ne pre isteka roka od tri meseca od da-
tuma njenog podnoenja.
1.1.6.3.2. Postupak od objave do priznanja, odnosno odbijanja
patenta (sutinsko ispitivanje patentibilnosti)
Zahtev za sutinsko ispitivanje uslova patentibilnosti podnosilac prijave
moe podneti posle objave prijave u slubenom glasilu, a najdocnije u roku
od est meseci od datuma objave.U sluaju proputanja ovog roka, podnosi-
lac prijave moe podneti zahtev u naknadnom roku od 30 dana od dana pri-
jema obavetenja o proteku roka. Zahtev za sutinsko ispitivanje ne moe se
povui. Ako podnosilac prijave u navednom roku ne podnese zahtev, prijava
patenta se smatra povuenom, to se utvruje zakljukom.
U postupku sutinskog ispitivanja prijave patenta, nadleni organ ispituje
da li je predmet prijave:
1) pronalazak ili nema to svojstvo pa se ne moe zatititi patentom; 2)
pronalazak u skladu sa lanom 22 ZOPA o jedinstvu pronalaska; 3) opisan
jasno i potpuno; 4) tehniko reenje odreenog problema, da li to reenje
novo, da li ima inventivni nivo i da li je industrijski primenljivo. Sutinsko
ispitivanje prijave patenta sprovodi se u granicama postavljenih patentnih
zahteva. U postupku sutinskog ispitivanja ne ispituje se korisnost pronalaska.
Ako organ uprave utvrdi da predmet prijave ne ispunjava navedene uslove,
obavestie podnosioca prijave o tome.
Kad organ uprave, na osnovu sprovedenog postupka sutinskog ispiti-
vanja prijave patenta, utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za priznanje paten-
ta preduzee radnje propisane lanom 46. ZOPA, a zatim doneti reenje o
240 PRIVREDNO PRAVO
priznanju patenta. Reenje o priznanju patenta organ uprave donosi pod us-
lovom da su plaene propisane takse i trokovi. Ukoliko podnosilac prijave
ne plati takse i trokove, prijava patenta e se smatrati povuenom, o emu se
donosi zakljuak.
Ako na osnovu sprovedenog postupka sutinskog ispitivanja organ up-
rave utvrdi da nisu ispunjeni svi propisani uslovi za priznanje patenta, odnos-
no da uoeni nedostaci nisu otklonjeni, donosi reenje o odbijanju zahteva za
priznanje patenta.
Propisani podaci o priznatom patentu upisuju se u Registar patenata.
Imaocu (nosiocu) patenta izdaje se isprava o priznatom pravu, propisane
sadrine. Propisani podaci o priznatom patentu objavljuju se u prvom na-
rednom broju slubenog glasila koji izdaje organ uprave, raunajui od da-
tuma donoenja reenja o priznanju patenta. Reenje o priznanju patenta ima
pravno dejstvo od datuma objave priznatog prava. Imaocu (nosiocu) patenta
izdaje se patentni spis propisane sadrine.
1.1.7. Sadrina, sticanje i obim prava
Imalac (nosilac) patenta ima iskljuivo pravo: 1) da koristi u proizvod-
nji zatieni pronalazak; 2) da stavlja u promet predmet pronalaska zatien
patentom; 3) da raspolae patentom. U ostvarivanju svog iskljuivog prava na
ekonomsko iskoriavanje zatienog pronalaska, nosilac patenta ima pravo
da sprei svako tree lice koje nema njegovu saglasnost kojim bi, na jedan od
naina odreenim lanom 52. ZOPA, povredio ovo njegovo pravo.
Patent se stie objavom priznatog patenta u slubenom glasilu organa
uprave, a vai od datuma podnoenja prijave. Objavom prijave u skladu sa
odredbama lana 41. ZOPA, podnosilac prijave patenta stie privremena pra-
va koja su po sadrini ista kao patent, a koja vae od datuma objave prijave
do datuma objave priznatog patenta. Ako patent ne bude priznat na osnovu
prijave, smatra se da prava iz prijave nisu ni nastala.
Obim zatite koja se stie patentom odreen je sadrajem patentnih
zahteva, s tim to se opis i nacrt pronalaska koriste za tumaenje tih zahteva.
Ako je predmet patenta postupak, prava iz tog patenta odnose se i na proiz-
vode neposredno dobijene tim postupkom. U periodu do priznanja patenta,
obim zatite odreen je tekstom patentnih zahteva iz prijave objavljene u
skladu sa ZOPA.
1.1.8. Ogranienja prava
Prava imaoca patenta su ograniena i ne odnose se: 1) na primenu pro-
nalaska ili upotrebu proizvoda izraenog prema pronalasku u line i neko-
mercijalne svrhe; 2) na radnje koje se preduzimaju radi istraivanja i raz-
voja koje se odnose na predmet zatienog pronalaska, ukljuujui radnje
potrebne za dobijanje odobrenja za stavljanje u promet proizvoda koji je lek
namenjen ljudima ili ivotinjama, ili medicinski proizvod; 3) na neposrednu
i pojedinanu pripremu leka u apotekama na osnovu pojedinanog lekarskog
recepta i na stavljanje u promet tako pripremljenog leka.
Prava nosioca patenta su iscrpljena ako je zatieni proizvod stavljen u
promet na teritoriji Srbije od strane imaoca patenta ili uz njegovu saglasnost.
U tom sluaju, sticalac tog proizvoda moe slobodno da ga upotrebljava i da
njime raspolae.
Prava imaoca patenta mogu biti ograniena i prinudnom licencom. Ova
licenca se daje ako imalac patenta odbije da drugim licima ustupi pravo na
ekonomsko iskoriavanje zatienog pronalaska. Prinudnu licencu daje or-
gan nadlean za poslove iz oblasti u kojoj pronalazak treba da se primeni,
na zahtev zainteresovanog lica: 1) ako nosilac patenta, sam ili preko drugog
lica, ne koristi ili nedovoljno koristi zatieni pronalazak u Srbiji; 2) ako bez
korienja tog pronalaska, u celini ili delimino, nije mogue ekonomsko
iskoriavanje drugog pronalaska koji je kasnije zatien na ime drugog lica.
Zahtev za davanje prinudne licence ne moe se podneti pre isteka roka od
etiri godine od dana podnoenja prijave, odnosno tri godine od dana priznan-
ja patenta, zavisno od toga koji od ova dva roka kasnije istie. Prinudna li-
cenca se moe dati i pre isteka ovih rokova ako se daje u javnom interesu (l.
66. i 67. ZOPA).
Imalac prinudne licence duan je da nosiocu patenta plaa naknadu
koju sporazumno odrede obe strane. Ako nema sporazuma o visini i nainu
plaanja naknade, naknadu odreuje nadleni sud. Obim i trajanje prinudne
licence ogranieno je za svrhu za koju je data. Ona ne moe biti iskljuiva,
a moe se prenositi samo zajedno s privrednim drutvom, odnosno delom
drutva u kome se koristi.
Prinudna licenca odobrie se prevashodno za snabdevanje domaeg
trita.
Prinudna licenca moe da se ukine ako i kada okolnosti koje su do nje
dovele prestanu da postoje i ako je malo verovatno da e se ponovo javiti. .
242 PRIVREDNO PRAVO
1.1.9. Trajanje i prestanak patenta
Patent prestaje: istekom roka trajanja; odricanjem; neplaanjem takse;
smru odnosno prestankom postojanja imaoca (nosioca) prava i ponitenjem.
Ponitenje patenta deluje retroaktivno (unazad), tj. od nastanka prava (ex
tunc) tako da se smatra da pravo na patent nije ni nastalo. Prestanak patenta
zbog ostalih navedenih razloga deluje za ubudue (ex nunc) i ne utie na
vreme dok je ono postojalo i proizvodilo dejstvo.
Patent traje 20 godina, raunajui od datuma podnoenja prijave. Dopun-
ski patent ne moe da traje due od osnovnog patenta. Ako dopunski patent
postane osnovni, on ne moe trajati due nego to bi trajao osnovni patent.
Mali patent traje est godina od datuma podnoenja prijave, sa mogunou
produenja trajanja za dva puta po dve godine.
Za odravanje prava iz prijave i priznatog prava plaaju se propisane
takse. Ukoliko podnosilac prijave, odnosno imalac patenta propusti da plati
propisanu taksu za odravanje prava, ono prestaje. Pravo na patent prestaje
i ako imalac patenta podnese nadlenom organu pismenu izjavu kojom se
odrie patenta. Po pravilu, smru zikog lica, odnosno prestankom pravnog
lica koje je imalac patenta, pravo prestaje da postoji, osim ako je prelo na
naslednika, odnosno pravne sledbenike.
Organ uprave oglasie nitavim reenje o priznanju patenta na predlog
zainteresovanog lica iz razloga propisanih lanom 87. ZOPA (tj. ako nisu
bile ispunjene zakonske pretpostavke za priznanje patenta). Patent moe biti
poniten u celosti ili delimino.
1.1.10. Graansko-pravna zatita prava
Graanskopravna zatita pronalaska odnosno prava na patent ostvaruje
se podnoenjem tube sudu. Zakon o patentima predvia sledee tube: 1)
tubu zbog povrede prava; 2) tubu za utvrivanje prava na zatitu; 3) tubu
za zatitu prava poslodavca, odnosno zaposlenog i 4) tubu za utvrivanje
svojstva pronalazaa.
1) Tubu zbog povrede prava moe podneti imalac patenta ili sticalac
iskljuive licence protiv svakog lica koji povredi njihovo pravo preduzi-
manjem neovlaenih radnji kao to su na primer: korienje u proizvodnji
zatienog pronalaska, stavljanje u promet predmeta pronalaska, raspolag-
anje patentom (v. l. 52. i 53. ZOPA).Ova tuba se moe podneti u roku od tri
godine od dana saznanja za povredu i uinioca, ali ne posle isteka roka od pet
godina od dana uinjene povrede. Postupak po tubi je hitan.
2) Tubu za utvrivanje prava na zatitu pronalaska iz radnog odnosa
moe podneti pronalaza, njegov pravni sledbenik ili poslodavac. Ovom
tubom tuilac zahteva od suda da utvrdi da ima pravo na zatitu odreenog
pronalaska, umesto lica ili zajedno sa licem koje je prijavilo taj pronalazak.
Ako je patent priznat pronalazau, njegov pravni sledbenik ili poslodavac
moe tubom od suda traiti da utvrdi da je on nosilac patenta umesto lica ili
zajedno sa licem koje je upisano kao nosilac patenta. Tuba za utvrivanje
prava na zatitu pronalaska moe se podneti do donoenja reenja o priznan-
ju patenta, a tuba za utvrivanje da je tuilac imalac patenta iskljuivo ili
zajedniki - do isteka roka trajanja patenta. Postupak po tubi je hitan.
3) Tuba za utvrivanje i zatitu prava moe podneti poslodavac odnos-
no zaposleni koji po odredbama ZOPA ima pravo na zatitu ili na ekonomsko
iskoriavanje pronalaska iz radnog odnosa. Ova tuba moe se podneti u
roku od dve godine od dana objave prijave za priznanje patenta, ali ne po
isteku dve godine od dana prestanka radnog odnosa tokom koga je pronalazak
stvoren.
4) Tuba za utvrivanje svojstva pronalazaa moe podneti pronalaza.
Tuilac ovom tubom moe da zahteva od suda da utvrdi njegovo svo-
jstvo pronalazaa i da naloi upisivanje njegovog imena u prijavu patenta,
odgovarajue isprave i registre nadlenog organa, u skladu sa ZOPA, ako je
u prijavi patenta ili u nekoj drugoj ispravi predvienoj ZOPA navedeno neko
drugo lice kao pronalaza. Rok u kome se moe podneti tuba nije ogranien.
U sluaju smrti pronalazaa, pravo na tubu imaju njegovi naslednici.
1.1.11. Promet prava
Pravo na podnoenje prijave, prava iz prijave, kao i patent su prenosiva
prava. On se mogu u celini ili delimino preneti na drugo lice na osnovu
ugovora o prenosu ili na osnovu zakonskog ili testamentarnog nasleivanja.
Pojedina ili sva ovlaenja iz prava iz prijave, odnosno patenta mogu, sa
ogranienjima ili bez njih, biti predmet ustupanja na osnovu ugovora o li-
cenci. Ugovor o prenosu navedenih prava je punovaan samo ako je sas-
tavljen u pisanoj formi i upisuje se u odgovarajui registar. Nasleivanje
na osnovu testamenta(i forma testamenta) i zakona regulisani su Zakonom
o nasleivanju. Prenoenje prava iskoriavanja pronalaska regulisano je
ugovorom o licenci (l. 686 - 711. ZO).
244 PRIVREDNO PRAVO
1.2. KNOW - HOW
1.2.1. Pojam
Know - how
322
oznaava tehnika znanja i steena iskustva u industrijs-
koj ili zanatskoj proizvodnji, sve vrste tehnolokih postupaka i ogleda, recep-
ture, nepatentirane pronalaske, proizvodne i fabrike tajne.
323
Pojavljuje se u
amerikoj terminologiji, prvi put 1916. godine.
324
U savremenim pravima raz-
vijenih zemalja know-how obuhvata ne samo tehnika znanja i iskustva nego
i komercijalna, administrativna, nansijska i druga znanja i iskustva. Ovo je
jedan od brojnih pokuaja ireg denisanja pojma know-how.
325
Jedna grupa
pravnih pisaca taj institut odreuje mnogo ue. Pravni pisci koji suavaju
predmet know-how smatraju da on obuhvata: dopunska znanja i iskustva
potrebna za realizaciju pronalaska (shodno tome knonj-honj bi izgubio samo-
stalnost); samo poslovnu tajnu ili iskljuivo fabrika znanja i iskustva.
326
Zakonski tekstovi ne deniu know-how, ali odreuju njegove bitne el-
emente. Tako lan 686. ZOO predvia da ugovorom o licenci davalac licence
moe ustupiti primaocu licence pravo iskoriavanja tehnikog znanja i
iskustva.
1.2.2. Obeleja know-how
Know-how je u poetku bio vezan za pronalazak. Smatralo se da on oznaava
ono tehniko znanje i iskustvo koje je neophodno za realizaciju (primenu) paten-
tom zatienog pronalaska. Najee opis pronalaska naveden u patentnoj doku-
mentaciji nije potpun da bi se on mogao praktino iskoristiti. Know-how sadri
podatke neophodne za industrijsku primenu patenta koji ne proizilaze iz patentne
dokumentacije.
327
Shodno tome bitno obeleje know-how je njegova tajnost.
328

Lice koje ima pravo da koristi pronalazak nekada ga zadrava u tajnosti, a ne
prijavljuje ga radi dobijanja patenta. Razlozi za takvo opredeljenje mogu biti
viestruki: 1) faktiki monopol na pronalazak (u odnosu na lica koja njime
ne raspolau) nije vremenski ogranien; 2) ne moraju se plaati takse radi
dobijanja patenta; 3) sve tee je utvrditi nedozvoljeno podraavanje patenta;
4) nije izvesno da e se za neki pronalazak dobiti patent, a on se tako otkriva
i ne postoji mogunost da se vie uva u tajnosti itd.
329
Tajnost know-how obuhvata i novost znanja i iskustava koje on sadri.
330

Sve dok je tajan on je za lica koja do tada za njega nisu znala i nov. Novost
nije objektivna (apsolutna) kao kod pronalaska (pronalazak je nov ako nije
obuhvaen stanjem tehnike u svetu) nego subjektivna (relativna) tj. novost u
odnosu na lice koje eli stei know-how.
331
Svojstvo know-how mogu imati i
pronalasci koji se ne bi mogli patentirati.
Tehniko unapreenje je obuhvaeno know-how. Autor tehnikog
unapreenja ne moe ga sam iskoriavati. Pravo iz tehnikog unapreenja ima
poslodavac
332
dok nosilac know-how moe da ga samostalno iskoriava.
Pored tajnosti i novosti, bitno svojstvo know-how je i njegova preno-
sivost - mogunost da se prenese s jednog na drugog korisnika.
333
Ono se
prenosi na druga lica prvenstveno ugovorom o licenci samostalno ili sa nekim
pravom industrijske svojine (patentom, modelom, igom).
334
1.2.3. Zatita
Know-how titi samo sebe svojim osobinama jer je nedostupno licima
koja sa njime nisu upoznata.
335
Ono nije pravo koje nastaje registracijom pred
nadlenim organom uprave. Nastaje faktiki pa se prvenstveno faktiki i titi
- spreavanjem da se neovlaena lica domognu znanja i iskustava koja ine
knonj-honj. Pojedni elementi know-how, meutim, uivaju i pravnu zatiti.
Tako pojedini tehniki i tehnoloki postupci predstavljaju poslovnu tajnu
preduzea ija povreda se titi kaznenopravnim i graanskopravnim normama.
Neki elementi know-how ne mogu predstavljati poslovnu tajnu kao to su in-
dividualni kvaliteti (vetina, iskustvo, lina sposobnost).
336
Graanskopravna
zatita nastaje ili zbog povrede ugovora o uvanju tajne o znanjima i iskust-
vima ili pravila o nelojalnoj konkurenciji. Imalac know-how u tom sluaju
ima pravo na naknadu tete koju je zbog toga pretrpeo.
337
2. Pravo znakova razlikovanja
Pravo znakova razlikovanja (u objektivnom smislu) je skup propisa
koji reguliu sticanje i zatitu znakova za razlikovanje i obeleavanje robe
u privrednom prometu. Ono obuhvata: 1) pravo na ig; 2) pravo na uzorak i
model; 3) pravo na oznaku geografskog porekla proizvoda.
2.1. PRAVO NA IG
2.1.1. Pojam
Pravom na ig titi se znak koji u prometu slui za razlikovanje robe,
odnosno usluga jednog lica od iste ili sline robe, odnosno usluga drugog
lica.
338
ig moe biti robni (ako se njime titi znak kojim se obeleava roba)
ili usluni ig (ako se njime obeleava vrsta usluge kao to je ugostiteljstvo,
osiguranje, transport, turizam itd).
Svojstvo iga ima samo onaj znak koji je zatien (registrovan) po odred-
bama Zakona o igovima. Zatieni ig predstavlja subjektivno pravo koje
ulazi u imovinu pravnog subjekta. Titulari iga mogu biti zika i pravna lica
- tj. uesnici u prometu robe i usluga.
339
246 PRIVREDNO PRAVO
U naem jeziku je, pored izraza ig, esto koristi i izraz marka kao
sinonim.
340
Ne smatraju se igom (i ne mogu biti zatieni kao ig) peat, tambilj i
punc (slubeni znak za obeleavanje dragocenih metala, mera i sl.).
S obzirom na lica koja se pojavljuju kao titulari prava ig moe biti: in-
dividualni, kolektivni ili ig garancije.
Individualni ig pripada samo jednom licu koje je njegov titular (i u
sluaju ako na osnovu ugovora o licenci vie lica koristi pravo na ig).
Kolektivni ig je ig pravnog lica koje predstavlja odreeni oblik
udruivanja proizvoaa, odnosno davalaca usluga, koji imaju pravo da ko-
riste subjekti koji su lanovi tog udruenja, pod uslovima predvienim ovim
zakonom.
ig garancije je ig koji koristi vie preduzea pod nadzorom nosioca
prava na ig, a koji slui kao garancija kvaliteta, geografskog porekla, naina
proizvodnje ili drugih zajednikih obeleja robe ili usluga tih preduzea. Nos-
ilac prava na ig garancije mora da dozvoli korienje iga garancije svakom
pravnom licu za robu ili usluge koje imaju zajednike karakteristike prop-
isane optim aktom o igu garancije.
2.1.2. Funkcija iga
ig predstavlja potpis privrednog subjekta koji istupa na tritu robe i
usluga. Imalac dobrog iga ima prednosti u odnosu na konkurente na tritu.
Dobar ig prodaje proizvod i uslugu koju oznaava.
343
Primarna funkcija iga
je, stoga, da oznai poreklo proizvoda ili usluge jer se na taj nain oznaava
proizvoa robe odnosno privredni subjekt koji prua usluge (funkcija indi-
kacije porekla i vlasnitva).
344
Iz navedene funkcije proizala je i garantna
funkcija iga. Garantna funkcija iga znai da roba s odreenim igom ima
uvek ista svojstva kao i ostala roba sa tim igom.
Funkcija iga je i da individualizuje robu odnosno uslugu tako da se roba
odnosno usluga jednog zikog ili pravnog lica razlikuje od robe, odnosno
usluge drugog zikog ili pravnog lica.
ig ima i reklamnu funkciju. Pomou iga se reklamira i identikuje
novi proizvod. On sve vie postaje sredstvo lojalne ili nelojalne konkurencije.
Reklamna funkcija iga nee, meutim, postii imovinske efekte ako kvalitet
proizvoda nije dobar.
345
2.1.3. Predmet i uslovi zatite
Kao robni ili usluni ig tite se znaci koji su distinktivni tj. slue za raz-
likovanje robe, odnosno usluga u prometu jednog zikog ili pravnog lica od
drugog zikog ili pravnog lica.
346
titi se znak koji se moe graki predstaviti. Moe se zatititi samo znak
koji je nov u odnosu na ve zatiene igove drugih privrednih subjekata za
istu ili srodnu robu ili usluge.
347
Titular prava na ig ima iskljuivo pravo da
ga koristi za onu vrstu robe ili usluge koju taj ig obeleava, a koga je odo-
brio nadleni organ (naelo specijalnosti iga). Shodno ovom naelu, drugi
privredni subjekt moe koristiti isti ili slian znak zatienom igu, ako on
obeleava drugu vrstu robe ili usluga.
348
Od naela specijalnosti iga u savremenom pravu sree se izuzetak
za uvene (renomirane) igove - one igove koji su tako poznati da post-
aju generiki naziv robe (kao to je, na primer: Aspirin, Kodak, Ford, ilet).
Nosilac uvenog iga, stoga, moe zabraniti drugom licu da isti ili slian znak
koristi za obeleavanje robe druge vrste.
Nosilac iga duan je da ig koristi. Ako nosilac iga nije bez opravdan-
og razloga koristio ig za obeleavanje robe odnosno usluge on moe prestati
na osnovu reenja nadlenog organa.
19
Da li postoji korienje iga utvruje
sud u svakom pojedinom sluaju.
350
ig se moe sastojati od rei (zain C; vranac), slogana (Sve
lepe stvari kupujte u Robnoj kui Beograd; Koka kola je to), slova
(JAT; FAP), brojeva (na primer, 505), slika, crtea, rasporeda boja
(kod igova beneton, eless), trodimenzionalnih oblika (mercedeso-
va trokraka zvezda, glava konja na automobilu mustang; boca koka
kole)
351
kombinacija tih znakova (zastava 101), kao i od muzikih fraza
prikazanih notnim pismom.
20
Znak koji se titi kao ig moe biti izmiljen
(ne mora nita znaiti).
Strana zika i pravna lica u pogledu zatite znaka igom u Srbiji uivaju
ista prava kao i domaa zika i pravna lica ako to proizlazi iz meunarodnih
ugovora ili iz naela uzajamnosti. Postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje
se na uzajamnost poziva (lan 6. ZO).
2.1.4. Znaci koji se ne mogu zatititi kao ig
Privredni subjekti su naelno slobodni da biraju znake koje mogu
zatititi. Takav izbor se zabranjuje u vie razliitih pravnih situacija.
19 lan 53. ZO.
20 lan 4. ZO.
248 PRIVREDNO PRAVO
Zabrane mogu biti apsolutne i relativne. Apsolutno zabrane potpuno
iskljuuju pojedine znakove da budu zatiene kao robni ili usluni ig.
Relativne zabrane doputaju zatitu odreenih znakova ako su za to ost-
varene zakonom odreene pretpostavke.
353
Apsolutno je zabranjeno da se igom zatiti znak: 1) koji je protivan
moralu ili javnom poretku; 2) koji je po svom ukupnom izgledu nije podoban
za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu (nije distinktivan); 3) koji
iskljuivo predstavlja oblik odreen prirodom robe ili oblik robe neopho-
dan za dobijanje odreenog tehnikog rezultata; 4) koji iskljuivo oznaava
vrstu robe, odnosno usluga, njihovu namenu, vreme ili nain proizvodnje,
kvalitet, cenu, koliinu, masu i geografsko poreklo (deskriptivni znaci)
355
;
5) koji je uobiajen za oznaavanje odreene vrste robe, odnosno usluga (to
su znaci koji su dugom upotrebom izgubili znaaj iga i postali generini
pojmovi kao to su: friider, telefon, gramofon);
356
6) koji svojim iz-
gledom ili sadrajem moe da stvori zabunu u prometu u pogledu porekla,
vrste, kvaliteta ili drugih svojstava robe, odnosno usluga (tzv. prevarni zna-
ci);
357
7) koji sadre zvanine znakove ili punceve
358
za kontrolu ili garanciju
kvaliteta ili ih podraava; 8) koji je istovetan zatienom znaku drugog lica za
istu ili slinu vrstu robe, odnosno usluga; 9) koji je slian zatienom znaku
drugog lica za istu ili slinu vrstu robe, odnosno usluga, ako ta slinost moe
da stvori zabunu u prometu i dovede u zabludu uesnike u prometu; 10) koji
je, bez obzira na robu, odnosno usluge na koje se odnosi, kod uesnika u
prometu u Srbiji nesumljivo poznat kao znak visokog renomea kojim svoju
robu, odnosno usluge obeleava drugo lice (uveni ig);
359
11) koji svojim
izgledom ili sadrajem povreuje autorska prava ili prava industrijske svo-
jine; 12) koji predstavlja ili podraava nacionalni ili religiozni simbol.
360
Relativno je zabranjeno da se odreeni zanci zatite kao ig. Oni se
mogu zatititi kao ig ako postoji pristanak ovlaenog lica odnosno odo-
brenje nadlenog dravnog organa. Tako se lik ili ime lica moe zatititi samo
po pristanku tog lica. Lik ili ime umrlog lica moe se zatititi samo po pris-
tanku roditelja, branog druga i dece umrlog. Lik istorijske ili druge umrle
znamenite linosti moe se zatititi uz dozvolu nadlenog organa i pristanak
njenih srodnika do treeg stepena srodstva. Znak koji sadri dravni ili dru-
gi javni grb, zastavu ili amblem, naziv ili skraenicu naziva neke zemlje ili
meunarodne organizacije, kao i njihovo podraavanje, moe se zatititi samo
po odobrenju nadlenog organa odnosne zemlje ili organizacije.
2.1.5. Sticanje prava na ig
Pravna zatita znakova koji se koriste u prometu robe odnosno usluga
ostavaruje se u upravnom postupku koji vodi organ uprave Republike Srbije
nadlean za poslove intelektualne svojine. Taj organ vodi Registar prijava za
priznanje igova i Registar igova. Registri su javni pa ih zainteresovana lica
mogu razgledati na usmeni zahtev, bez plaanja posebnih taksa.
Postupak za priznanje iga pokree se prijavom za priznanje iga. Pri-
java mora sadrati: 1) zahtev za priznanje iga; 2) znak koji se eli zatititi;
3) spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi. Sam zahtev za
priznanje iga mora sadrati: 1) podatke o podnosiocu prijave; 2) naznaanje
da li je u pitanju individualni, kolektivni ili ig garancije; 3) potpis i peat
podnosioca prijave. Pored ovih delova uz prijavu za priznanje kolektivnog
iga prilae se opti akt o kolektivnom igu, a uz prijavu za priznanje iga
garancije, opti akt o igu garancije. Prijava se zavodi u Registar prijava
samo ako sadri navedene bitne delove. U tom sluaju na prijavu se up-
isuje broj prijave i datum i as njenog prijema u nadlenom organu. O tome
se podnosiocu prijave izdaje potvrda. Ukoliko prijava ne sadri propisane
delove nadleni organ uprave e pozvati podnosioca prijave da u roku od
trideset dana od dana prijema obavetenja otkloni nedostatke zbog kojih
prijava nije mogla biti upisana u Registar prijava. Ako u odreenom roku
podnosilac prijave otkloni nedostatke takvoj prijavi priznae se kao datum
podnoenja prijave datum prijema u nadlenom organu podneska kojim se
nedostaci otklanjaju.
Podnosilac prijave ima pravo prvenstva u odnosu na druga lica koja su
za isti ili slian znak kojim se obeleava ista ili slina roba, odnosno usluge
kasnije podnela prijavu.
Prijava je uredna i po njoj se dalje moe postupati ako sadri bitne prop-
isane delove i dokaz o uplati takse za prijavu. Ako je prijava uredna nadleni
organ uprave ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje iga. Ukoliko
prijava ispunjava uslove za priznanje prava na ig, nadleni organ uprave
zakljukom poziva podnosioca prijave da plati taksu za prvih deset godina
zatite i trokove objave iga i da dostavi dokaze o izvrenim upalatama.
ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne dostavi dokaz o izvrenim up-
latama, smatrae se da je prijava povuena. Kad podnosilac prijave dostavi
dokaze o izvrenim uplatama takse za prvih deset godina zatite i trokove
objave iga, nadleni organ uprave donosi reenje o priznanju iga i priznato
pravo s propisanim podacima upisuje u registar igova. Nosiocu iga izdaje
se isprava o igu, a priznato pravo objavljuje u slubenom glasilu.
250 PRIVREDNO PRAVO
2.1.6. Sadrina, sticanje i obim prava. Trajanje.
Imalac (nosilac) iga ima iskljuivo pravo da znak zatien igom koristi
za obeleavanje robe, odnosno usluga na koje se taj znak odnosi i da dru-
gim licima zabrani da isti ili slian znak neovlaeno koriste za obeleavanje
iste ili sline robe, odnosno usluga, ako taj znak moe da izazove zabunu u
prometu. Ovo pravo imaoca iga obuhvata: 1) stavljanje zatienog znaka
na robu ili njeno pakovanje; 2) nuenje robe, njeno stavljanje u promet ili
njeno skladitenje u te svrhe, ili obavljanje usluga pod zatienim znakom; 3)
uvoz ili izvoz robe pod zatienim znakom; 4) korienje zatienog znaka u
poslovnoj dokumentaciji ili u reklami. Ova pava ima podnosilac prijave od
datuma podnoenja prijave.
Imalac iga ne moe da zabrani drugom licu da pod istim ili slinim
znakom stavlja u promet svoju robu, odnosno usluge, ako taj znak predstavlja
njegovu rmu ili naziv koji je na savestan nain steen pre priznatog datuma
prvenstva iga. Takoe, imalac iga ne moe da zabrani drugom licu da u
skladu sa dobrim poslovnim obiajima koristi u privrednom prometu:1) svo-
je ime ili adresu;2) naznaenje vrste, kvaliteta, koliine, namene, vrednosti,
geografskog porekla, vremena proizvodnje ili drugog svojstva robe, odnosno
usluge;3) igom zatieni znak, kad je njegovo korienje neophodno radi
naznaenja namene robe, odnosno usluge, posebno kad je re o rezervnim
delovima ili priboru.
Ako je predmet zatite kolektivnog iga, odnosno iga garancije znak
koji ukazuje na odreeni geografski lokalitet sa kojeg potie roba, odnosno
usluga oznaena njime, korisnik kolektivnog iga, odnosno iga garancije
ne moe zabraniti drugome da taj znak koristi u skladu sa dobrim poslovnim
obiajima, niti moe zabraniti njegovo korienje korisniku iste ili sline reg-
istrovane oznake porekla za istu ili slinu vrstu robe, odnosno usluga.
Nosilac iga ne moe zabraniti drugom licu da isti ili slian znak ko-
risti za obeleavanje robe, odnosno usluga druge vrste, osim ako je u pitanju
uveni ig.
Nosilac registrovanog uvenog iga moe zabraniti drugom licu da isti
ili slian znak koristi za obeleavanje robe, odnosno usluga koje nisu sline
onima za koje je ig registrovan, ako bi korienje takvog znaka upuivalo
na povezanost te robe, odnosno usluga i nosioca zatienog uvenog iga
i ako postoji verovatnoa da bi nosilac uvenog iga trpeo tetu takvim
korienjem.
ig se stie upisom u Registar igova, a vai od datuma podnoenja pri-
jave. Nosilac iga duan je da ig koristi. ig traje deset godina, raunajui
od datuma podnoenja prijave, s tim to se njegovo vaenje, uz plaanje
odgovarajue takse, moe produavati neogranien broj puta.
2.1.7. Promet prava
ig, odnosno pravo iz prijave moe biti predmet ugovora o prenosu
prava, o licenci, zalogi, franizi i sl. Predmet ugovora moe biti sva roba ili
neka roba odnosno usluga. Ugovor se sastavlja se u pismenoj formi, mora
da sadri: naznaenje ugovornih strana, broj iga ili broj prijave i visinu na-
knade, ako je ugovorena i upisuje se u odgovarajui registar. Ako nije up-
isan u odgovarajui registar ne proizvodi pravno dejstvo prema treim licima.
Kolektivni ig, ig garancije i pravo na njihovo korienje ne mogu biti pred-
met ugovora o prenosu prava.
Nosilac iga, odnosno podnosilac prijave moe ustupiti pravo korienja
iga, odnosno prava iz prijave, na osnovu ugovora o licenci, i to za svu robu ili
samo za neku robu ili uslugu. Ugovor o licenci sastavlja se u pismenoj formi
i sadri vreme trajanja licence, obim licence i visinu naknade, ako je naknada
ugovorena. Kolektivni ig i ig garancije ne mogu biti predmet ugovora o
licenci.
2.1.8. Prestanak prava na ig
Pravo na ig prestaje: 1) istekom roka od deset godina za koji je plaena
taksa ako se njegovo vaenje ne produi; 2) ako se nosilac iga u pismenom
obliku odrekne svog prava; 3) na osnovu odluke suda ili odluke nadlenog
organa; 4) prestankom nosioca prava (prestankom pravnog lica odnosno
smru zikog lica) osim ako je ig preao na pravne sledbenike pravnog
lica odnosno naslednike zikog lica;
372
5) oglaavanjem reenja o priznanju
iga nitavim (ako se utvrdi da nisu bili ispunjeni uslovi za priznanje iga
predvieni ZO);
373
6) nekorienjem bez opravdanog razloga, na domaem
tritu, u neprekidnom trajanju od pet godina od dana upisa iga u Registar
igova, odnosno od dana kad je ig poslednji put korien.
374
2.1.9. Zatita prava na ig
Pravo na ig titi se: graanskopravnim sredstvima i kaznenopravnim
sredstvima.
Graanskopravna zatita iga moe se ostvariti tubom zbog povrede
iga ili tubom za osporavanje iga.
Tubu zbog povrede iga moe podneti nosilac iga, podnosilac prijave,
sticalac iskljuive licence, korisnik kolektivnog iga uz saglasnost nosioca
kolektivnog iga i korisnik iga garancije uz saglasnost nosioca iga garan-
cije.
252 PRIVREDNO PRAVO
Povreda iga ili prava iz prijave smatra se: 1) svako neovlaeno korienje
zatienog znaka od strane bilo kog uesnika u prometu; 2) neovlaeno ra-
spolaganje zatienim znakom; 2) podraavanje zatienog znaka. Lice koje
povredi ig ili pravo iz prijave odgovara za tetu po optim pravilima o na-
knadi tete. Ako je teta prouzrokovana namerno, tuilac moe od tuenog,
umesto naknade imovinske tete, zahtevati naknadu do trostrukog iznosa
uobiajene licencne naknade koju bi primio za korienje iga.
Lice ije je pravo povreeno moe, pored naknade tete, traiti da se
licu koje je povredilo njegovo pravo zabrani dalje vrenje radnje kojom
se ini povreda i da se presuda kojom se utvruje povreda objavi o troku
tuenog.
377
Tubu za osporavanje iga moe podneti ziko ili pravno lice koje
u prometu koristi znak za obeleavanje robe, odnosno usluga, a za koju je
drugo lice podnelo prijavu ili ga registrovalo na svoje ime za obeleavanje
iste ili sline robe, odnosno usluga. Tuilac moe traiti da ga sud oglasi za
podnosioca prijave, odnosno nosioca prava samo ako dokae da je taj znak
bio optepoznat za obeleavanje njegove robe, odnosno usluga pre nego to
je tueni podneo prijavu. Tuba se, meutim, ne moe podneti po isteku roka
od pet godina od dana upisa iga u registar.
Kaznenopravna zatita iga sprovedena je u KZ i ZO. Neovlaena
upotreba tueg ili zatitnog znaka ili tue oznake robe je krivino delo.
2.1.10. Prestanak iga
ig prestaje: nekorienjem, neplaanjem takse, odricanjem, odlukom
nadlenog organa, prestankom pravnog lica odnosno smru zikog lica (u
sluajevima odreenim ZO) i ponitenjem. Ponitenje iga nije vezano za
rok. Deluje ex tunc (retroaktivno, unazad), pa se smatra da ig nije ni priznat.
Svi ostali sluajevi prestanka iga deluju za ubudue (ex nunc). Dejstva koja
je ig proizveo dok je postojao punovana su.
ig prestaje nekorienjem ako nosilac iga ili lice koje je on ovlas-
tio, bez opravdanog razloga nije na domaem tritu ozbiljno koristilo ig za
obeleavanje robe, odnosno usluga na koje se ig odnosi, i to neprekidno u
trajanju od pet godina od dana upisa iga u registar igova, odnosno od dana
kad je ig poslednji put korien. U postupku po zahtevu za prestanak iga
zbog nekorienja iga nosilac iga ili lice koje je on ovlastio duno je da
dokae da je ig koristilo ili da ga nije koristilo iz opravdanih razloga (vidi
lan 53. ZO)..
ig prestaje: neplaanjem takse- tj. istekom roka od deset godina za
koji je plaena taksa, ako se njegovo vaenje ne produ (nosilac iga ima
iskljuivo pravo da zahteva, u roku od jedne godine od dana prestanka vaenja
iga, da se ig, uz ponovno podnoenje prijave, ponovo registruje na njegovo
ime, za istu robu, odnosno usluge); odricanjem - ako se nosilac iga odrekne
svog prava - narednog dana od dana predaje nadlenom organu podneska
o odricanju; na osnovu odluke dravnog organa (suda ili organa uprave), u
sluajevima predvienim ovim ZO - danom odreenim tom odlukom; ako
je prestalo pravno lice, odnosno ako je umrlo ziko lice koje je nosilac prava
(danom prestanka, odnosno smrti, osim ako je ig preao na pravne sledbe-
nike tog lica). Kolektivni ig i ig garancije prestaju da vae i ako nadleni
organ prilikom ispitivanja izmena opteg akta o kolektivnom igu utvrdi da je
u suprotnosti s moralom ili javnim poretkom.
ig prestaje oglaavanjem nitavim reenja o priznanju iga, odnosno
meunarodno registrovanje iga za Srbiju u celini ili samo za neku robu,
odnosno usluge, ako se utvrdi da u vreme donoenja reenja nisu bili ispun-
jeni uslovi za priznanje iga predvieni ovim zakonom. Reenje o priznanju
kolektivnog iga i reenje o priznanju iga garancije oglasie se nitavim ako
se utvrdi da je opti akt o kolektivnom igu i opti akt o igu garancije, odnos-
no njihove izmene, u suprotnosti s moralom ili javnim poretkom. Reenje
o priznanju iga, odnosno meunarodno registrovanje iga za Srbiju, moe
se oglasiti nitavim za sve vreme trajanja zatite, i to po slubenoj dunosti,
na predlog zainteresovanog lica ili na predlog javnog, odnosno dravnog
tuioca.
2.2. PRAVO NA DIZAJN
2.2.1. Pojam
Pravo na dizajn je pravo koje titi spoljanji oblih proizvoda (sliku ili
telo). Dizajn je trodimenzionalni ili dvodimenzionalni izgled celog proizvo-
da, ili njegovog dela, koji je odreen njegovim vizuelnim karakteristikama,
posebno linijama, konturama, bojama, oblikom, teksturom i materijalima od
kojih je proizvod sainjen, ili kojima je ukraen, kao i njihovom kombinaci-
jom. Proizvod moe biti industrijski ili zanatski predmet. Svojstvo proizvoda
imaju i delovi koji su namenjeni za spajanje u sloeni proizvod, pakovanje
proizvoda, graki simboli i tipografski znaci, iskljuujui kompjuterske pro-
grame. Sloeni proizvod je proizvod koji je sastavljen od vie delova koji
mogu da budu zamenjeni i koji omoguavaju sastavljanje i rastavljanje proiz-
voda.
254 PRIVREDNO PRAVO
2.2.2. Predmet zatite
Dizajn se titi iskljuivim pravom (pravom na dizajn) ako je nov i ako
ima individualni karakter.
Dizajn je nov ako identian dizajn nije postao dostupan javnosti pre dana
podnoenja prijave za priznanje tog dizajna, ili ako ne postoji ranije podneta
prijava za priznanje identinog dizajna. Dizajni se smatraju identinim ako se
razlikuju samo u nebitnim detaljima. Razlika u nebitnim detaljima postoji ako
informisani korisnik, na prvi pogled, ne razlikuje dizajne.
Dizajn ima individualni karakter ako se ukupan utisak koji ostavlja
na informisanog korisnika razlikuje od ukupnog utiska koji na tog koris-
nika ostavlja bilo koji drugi dizajn, a koji je postao dostupan javnosti pre
dana podnoenja prijave za priznanje, ili dana priznatog prava prvenstva su-
protstavljenog dizajna.
Prilikom utvrivanja individualnog karaktera dizajna uzima se u obzir
stepen slobode i objektivno ogranienje autora prilikom stvaranja dizajna
konkretnog proizvoda, prouzrokovano tehnolokim i funkcionalnim karak-
teristikama tog proizvoda.
Za dizajn, primenjen na proizvodu, ili sadran u proizvodu koji ini sas-
tavni deo sloenog proizvoda, smatra se da je nov i da ima individualni kara-
kter: 1) ako sastavni deo koji je ugraen u sloeni proizvod ostaje vidljiv
tokom redovne upotrebe sloenog proizvoda, i 2) ako vidljive karakteristike
sastavnog dela ispunjavaju uslove novosti i individualnog karaktera.
Pravom na dizajn ne moe da se zatiti spoljanji izgled proizvoda koji
je iskljuivo odreen tehnikom funkcijom proizvoda. Pravom na dizajn ne
moe da se zatiti spoljanji izgled proizvoda koji mora da bude reprodu-
kovan u svom tanom obliku i dimenzijama, kako bi se omoguilo da bude
mehaniki povezan sa, ili postavljen u, oko ili uz drugi proizvod, tako da
svaki proizvod moe da obavlja svoju funkciju.
2.2.3. Dizajn koji ne moe da se zatiti
Ne moe da se zatiti dizajn: 1) ije je objavljivanje ili upotreba pro-
tivna javnom poretku ili moralu; 2) koji povreuje autorsko pravo ili prava
industrijske svojine drugog lica; 3) koji sadri dravni ili drugi javni grb, za-
stavu ili simbol, naziv ili skraenicu naziva neke zemlje ili meunarodne or-
ganizacije, religiozne i nacionalne simbole, kao i njihovo podraavanje, osim
po odobrenju nadlenog organa; 4) koji predstavlja lik nekog lica, osim uz
izriitu saglasnost tog lica.Dizajn koji predstavlja lik umrlog lica moe da se
zatiti samo po pristanku njegovih roditelja, branog druga i dece.Dizajn koji
predstavlja lik istorijske ili druge umrle znamenite linosti moe da se zatiti
uz dozvolu nadlenog organa i pristanak njenih srodnika do treeg stepena
srodstva.
2.2.4. Subjekti zatite
Pravo na zatitu dizajna pripada autoru ili njegovom pravnom sledbe-
niku, odnosno poslodavcu, u sluajevima predvienim ovim zakonom. Strana
zika i pravna lica u pogledu zatite dizajna uivaju ista prava kao i domaa
zika i pravna lica, ako to proizlazi iz meunarodnih ugovora ili iz naela
uzajamnosti.Postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na uzajamnost
poziva.
2.2.5. Trajanje zatite
Pravo na dizajn stie se upisom u Registar dizajna i traje 25 godina
od dana podnoenja prijave, pod uslovom da se plaaju propisane takse za
odravanje prava. Ovo pravo vai od dana podnoenja prijave dizajna organu
uprave nadlenom za poslove intelektualne .
2.2.6. Postupak zatite
2.2.6.1. Uopte
Pravna zatita dizajna ostvaruje se u upravnom postupku koji vodi organ
uprave.Upravni akti tog organa su konani i protiv njih se moe voditi up-
ravni spor pred nadlenim sudom.
Organ uprave vodi Registar domaih prijava za priznanje dizajna i Regi-
star meunarodnih prijava za priznanje dizajna i Registar dizajna. Ovi reg-
istri su javne knjige i zainteresovana lica mogu da ih razgledaju u prisus-
tvu slubenog lica.Spise registrovanih dizajna zainteresovana lica mogu da
razgledaju na usmeni zahtev, u prisustvu slubenog lica. Nadleni organ
duan je da zainteresovanim licima uini dostupnim svoju dokumentaciju i
informacije o priznatim pravima na dizajn.
Nosilac prava na dizajn, odnosno podnosilac prijave za priznanje prava
na dizajn, moe da podnose zahtev za meunarodno registrovanje dizajna,
peko nadlenog organa uprave, u skladu sa meunarodnim ugovorima.
Strano ziko ili pravno lice u postupku pred nadlenim organom mora
zastupati zastupnik upisan u Registar zastupnika koji vodi nadleni organ ili
domai advokat.
256 PRIVREDNO PRAVO
U Registar zastupnika koji vodi nadleni organ upisuju se zika i pravna
lica koja ispunjavaju uslove predviene zakonom kojim se ureuju patenti.
Prijava za priznanje prava na dizajn
Postupak za priznanje prava na dizajn pokree se prijavom za priznanje
prava na dizajn. Prijava mora da sadri: 1) zahtev za priznanje prava na diza-
jn; 2) opis dizajna; 3) dvodimenzionalni prikaz dizajna. Zahtev za priznanje
prava na dizajn sadri podatke odreene lanom 19. Zakona o pravnoj zatiti
dizajna (ZPZD).
Opis dizajna treba da bude precizan i saet opis ukupnog spoljanjeg
izgleda predmeta zatite, zasnovan na podnetom prikazu, koji se vidi stalno ili
prilikom njegove redovne upotrebe i da ispunjava druge propisane uslove.
Prikaz dizajna treba da bude takav da se svi detalji dizajna jasno vide i
da, u pogledu kvaliteta i drugih tehnikih zahteva, ispunjava propisane us-
love. Ako je u pitanju prijava dvodimenzionalnog dizajna, kao prikaz se moe
dostaviti dvodimenzionalni primerak (uzorak) prijavljenog dizajna, s tim da
se najdocnije u roku od est meseci od dana podnoenja prijave nadlenom
organu mora dostaviti navedeni prikaz.
Za priznanje datuma podnoenja prijave potrebno je da prijava podneta
nadlenom organu na taj datum sadri: 1) naznaenje da se trai priznanje
prava na dizajn; 2) ime i prezime, odnosno naziv i adresu podnosioca prijave;
3) prikaz. Prijava kojoj je priznat datum podnoenja upisuje se u odgovarajui
registar prijava.
Podnosilac prijave uiva od datuma podnoenja prijave pravo prvenstva
u odnosu na sva druga lica koja su za isti dizajn docnije podnela prijavu.
2.2.6.2. Meunarodno pravo prvenstva
Pravnom ili zikom licu koje je podnelo urednu prijavu dizajna sa
dejstvom u nekoj zemlji lanici Pariske unije ili Svetske trgovinske orga-
nizacije, priznae se u Srbiji pravo prvenstva od datuma podnoenja te pri-
jave ako u Srbiji za isti dizajn podnese prijavu u roku od est meseci od dana
podnoenja prijave sa dejstvom u odnosnoj zemlji. U zahtevu za priznanje
dizajna naznaava se datum podnoenja, broj prijave i zemlja za koju je pri-
java podnesena. Urednom prijavom smatra se svaka prijava koja ispunjava
uslove urednosti prema nacionalnom zakonodavstvu zemlje lanice Pariske
unije ili Svetske trgovinske organizacije za koju je prijava podneta ili prema
meunarodnom ugovoru zakljuenom izmeu ovih zemalja, bez obzira na
docniju pravnu sudbinu te prijave. Pravno ili ziko lice duno je da, u roku
od tri meseca od dana podnoenja prijave u Srbiji, dostavi nadlenom or-
ganu prepis prijave, overen od nadlenog organa zemlje lanice Pariske unije,
Svetske trgovinske organizacije, odnosno meunarodne organizacije kojoj je
ta prijava podnesena.
2.2.6.3. Sajamsko pravo prvenstva
Podnosilac prijave koji je, u roku od tri meseca pre dana podnoenja
prijave, na domaem sajmu ili izlobi meunarodnog karaktera, ili u nekoj
drugoj zemlji lanici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije izlagao
dizajn, moe da u prijavi trai priznanje prava prvenstva od dana prvog izla-
ganja tog dizajna. U prijavi se ne moe naknadno izmeniti prikaz dizajna
tako da se po svom obimu i sadrini bitno razlikuje od onog koji je odreen
opisom dostavljenim prilikom podnoenja prijave. Prijave se ispituju po re-
dosledu odreenom datumom njihovog podnoenja.
2.2.6.4. Ispitivanje prijave. Odluivanje o prijavi
Organ uprave ispituje urednost podnesene prijave. Prijava je uredna
ako sadri sastojke propisane ZPZD i ako dostavljen dokaz o uplati takse
za prijavu. Ako utvrdi da prijava nije uredna, nadleni organ e pismeno, uz
navoenje razloga, pozvati podnosioca prijave da je uredi u roku koji nadleni
organ odredi. Ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne uredi prijavu, ili
ne plati propisane takse, nadleni organ e prijavu odbaciti zakljukom. Ako
je prijava uredna nadleni organ ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje
prava na dizajn.
Ako utvrdi da prijava ne ispunjava uslove za priznanje prava na dizajn,
nadleni organ e pismeno obavestiti podnosioca prijave o razlozima zbog
kojih se pravo na dizajn ne moe priznati i pozvae ga da se, u roku koji
nadleni organ odredi, izjasni o tim razlozima.
Nadleni organ e reenjem odbiti zahtev za priznanje prava na dizajn
ako se podnosilac prijave uopte ne izjasni, ili ako se izjasni, a nadleni organ
i dalje smatra da se pravo na dizajn ne moe priznati.
Do okonanja postupka, prijava za priznanje prava na dizajn moe se
pretvoriti u prijavu za priznanje patenta, odnosno malog patenta.
Ako prijava ispunjava uslove za priznanje prava, nadleni organ
zakljukom poziva podnosioca prijave da plati taksu za prvih pet godina
zatite i trokove objave dizajna i da dostavi dokaze o izvrenim uplatama.
Ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne dostavi dokaze o izvrenim
uplatama, smatrae se da je prijava povuena.
Kada podnosilac prijave dostavi dokaze o izvrenim uplatama nadleni
organ priznato pravo na dizajn, sa propisanim podacima, upisuje u Registar
258 PRIVREDNO PRAVO
dizajna, a nosiocu dizajna izdaje ispravu o dizajnu. Isprava o dizajnu ima
karakter reenja u upravnom postupku. Priznato pravo na dizajn objavljuje se
u slubenom glasilu nadlenog organa.
2.2.6.5. Sadrina, obim i ogranienje prava na dizajn
Nosilac prava na dizajn ima iskljuivo pravo na ekonomsko iskoriavanje
zatienog dizajna i da to pravo uskrati svakom treem licu. Ekonomsko
iskoriavanje dizajna je industrijska i zanatska izrada proizvoda za trite,
na osnovu primene zatienog dizajna, kao i: 1) upotreba takvog proizvo-
da u privrednoj delatnosti; 2) skladitenje takvog proizvoda radi njegovog
stavljanja u promet; 3) ponuda takvog proizvoda radi njegovog stavljanja u
promet; 4) stavljanje u promet takvog proizvoda; 5) uvoz takvog proizvoda i
6) izvoz takvog proizvoda.
Autor dizajna ima moralna i imovinska prava. Moralno je pravo autora
dizajna da njegovo ime bude navedeno u prijavi, spisima i ispravi o diza-
jnu.Imovinsko je pravo autora da uiva ekonomsku korist od iskoriavanja
zatienog dizajna.
Obim prava koja se stiu na osnovu priznatog dizajna odreen je
sadrinom opisa dizajna koji je zasnovan na podnetom prikazu.
Pravo na dizajn ne deluje prema savesnom licu koje je pre datuma
priznatog prava prvenstva prijave u zemlji ve otpoelo korienje istog
dizajna u proizvodnji, ili je izvrilo sve neophodne pripreme za otpoinjanje
takvog korienja (pravo ranije upotrebe).
Nosilac prava na dizajn ne moe da zabrani treem licu: 1) radnje
uinjene u nekomercijalne i eksperimentalne svrhe i 2) radnje umnoavanja
u svrhu poduavanja ili citiranja, pod uslovom da su takve radnje u skladu
sa praksom lojalne konkurencije i da neopravdano ne ugroavaju normalno
iskoriavanje dizajna, kao i da je navedeno odakle je dizajn preuzet.
Pravo na dizajn ne deluje prema licu koje upotrebljava predmete koji
su proizvedeni na osnovu zatienog dizajna, a koji sainjavaju deo kon-
strukcije ili opreme broda, vazduhoplova ili suvozemnog vozila, odnosno
slue iskljuivo za potrebe funkcionisanja broda, vazduhoplova ili suvozem-
nog vozila koje je registrovano u nekoj od zemalja lanica Pariske unije ili
Svetske trgovinske organizacije, kad se ono privremeno ili sluajno nae na
teritoriji Srbije.
Odredbe ovog zakona nee uticati na postojea prava vezana za igove,
patente ili male patente. Dizajn zatien po odredbama ZPZD uiva zatitu i
na osnovu zakona kojim se ureuje autorsko pravo od datuma kada je dizajn
nastao, odnosno od kada je izraen u odreenoj formi.
2.2.6.6. Promet prava
Pravo na dizajn ili pravo iz prijave mogu da budu predmet ugovora o
prenosu prava, o licenci, zalogi, franizi i sl. Ugovor o prenosu ovih pra-
va mora biti pisan i upisuju u Registar. Ugovori koji nisu upisani u registar
nemaju pravno dejstvo prema treim licima.
Nosilac prava na dizajn ili podnosilac prijave mogu ugovorom o prenosu
prava da prenesu pravo na dizajn, odnosno pravo iz prijave. Ugovor mora biti
pisan, a sadri naznaenje ugovornih strana, registarski broj dizajna, registar-
ski broj prijave, kao i visinu naknade, ako je naknada ugovorena.
Nosilac prava na dizajn ili podnosilac prijave moe, na osnovu ugovora
o licenci da ustupi pravo korienja prava na dizajn, odnosno prava iz prijave.
Ugovor se zakljuuje se u pismenoj formi a mora da sadri: naznaenje ugov-
ornih strana, registarski broj dizajna, registarski broj prijave, vreme trajanja
licence i visinu naknade, ako je naknada ugovorena.
2.2.6.7. Graanskopravna zatita dizajna
Sudskim putem dizajn se titi podnoenjem: 1) tube za otklanjanje
povrede prava na dizajn i 2) tube za utvrivanje autorstva.
Tuba za otklanjanje povrede prava na dizajn podnosi se u sluaju
povrede prava na dizajn ili prava iz prijave. Povredom prava na dizajn sma-
tra se svako neovlaeno iskoriavanje zatienog dizajna, neovlaeno ob-
javljivanje predmeta prijave i podraavanje zatienog dizajna.Tubu zbog
povrede prava na dizajn mogu da podnesu podnosilac prijave, nosilac prava
na dizajn i sticalac iskljuive licence. Ova tuba moe da se podnese u roku
od tri godine od dana kada je tuilac saznao za povredu i uinioca, a najdoc-
nije u roku od pet godina od dana kada je povreda prvi put uinjena.
Tubom za otklanjanje povrede prava na dizajn tuilac moe da zahteva:
1) utvrenje povrede prava; 2) prestanak povrede prava; 3) unitenje ili
preinaenje predmeta kojima je izvrena povreda prava; 4) unitenje ili
preinaenje alata i opreme uz pomo kojih su proizvedeni predmeti kojima
je izvrena povreda prava, ako je to neophodno za zatitu prava; 5) naknadu
imovinske i neimovinske (moralne) tete i opravdanih trokova postupka; 6)
objavljivanje presude o troku tuenog; 7) davanje podataka o treim licima
koja su uestvovala u povredi prava. Lice koje povredi pravo na dizajn od-
govara za tetu po optim pravilima o naknadi tete. Ako je povreda prava na
dizajn uinjena namerno, tuilac moe od tuenog, umesto naknade imovin-
ske tete, da zahteva naknadu do trostrukog iznosa uobiajene licencne na-
knade koju bi primio za korienje dizajna. Postupak po ovoj je hitan.
260 PRIVREDNO PRAVO
Tubu za utvrivanje autorstva podnosi: 1) lice koje sebe smatra autorom
dizajna ili 2) njegov pravni sledbenik. Tuilac moe tubom da zahteva od
suda: 1) da utvrdi da je on autor dizajna koji je predmet prijave, ili priznatog
prava na dizajn, 2) da bude naveden kao autor u prijavi i svim drugim do-
kumentima, kao i u odgovarajuim registrima, 3) objavljivanje presude o
troku tuenog i 4) naknadu moralne i imovinske tete i trokova postupka.
Podnoenje ove tube nije vezano za rok (neogranieno je).
2.2.6.8. Prestanak prava
Pravo na dizajn prestaje: 1) neplaanjem takse (ako vlasnik prava na
dizajn propusti da plati propisanu taksu za odravanje prava - narednog
dana od dana isteka roka za plaanje); 2) odricanjem (ako se vlasnik odre-
kne prava - narednog dana od dana predaje nadlenom organu podneska o
odricanju; 3) odlukom dravnog organa (na osnovu sudske odluke ili odluke
nadlenog organa, u sluajevima predvienim ovim zakonom - danom koji
je odreen tom odlukom); 4) prestankom nosioca prava (ako je prestalo da
postoji pravno lice ili ako je umrlo ziko lice koje je nosilac prava - danom
prestanka pravnog lica, odnosno smrti zikog lica, osim ako pravo na dizajn
nije prelo na pravne sledbenike ovih lica) i 5) nitavou reenja o priznanju
prava na dizajn, odnosno meunarodnog registrovanja (nitavost mogu is-
ticati: zainteresovano lice ili javni tuilac, za svo vreme vaenja prava na
dizajn). Nitavost deluje ex nunc (unazad, retroaktivno) tako da se smatra da
priznato pravo na dizajn nije ni postojalo. Svi ostali razlozi prestanka prava
na dizajn deluju ex tunc (za ubudue) tako da sva dejstva priznatog dizajna do
prestanka proizvode dejstva.
2.3. PRAVO NA ZATITU OZNAKE GEOGRAFSKE POREKLA
2.3.1. Predmet i uslovi zatite
Oznake geografskog porekla su imena porekla i geografske oznake za
obeleavaje prirodnih, poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, proizvoda
domae radinosti i usluga (l. 1. i 2. ZOGP).
Oznake geografskog porekla upotrebljavaju se za obeleavanje prirod-
nih, poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, proizvoda domae radinosti i
usluga.
Ime porekla je geografski naziv zemlje, regiona ili lokaliteta koji slui
da oznai proizvod koji odande potie, iji su kvalitet i posebna svojstva
iskljuivo ili bitno uslovljena geografskom sredinom, koja obuhvata prirodne
i ljudske faktore i ija se proizvodnja, prerada i priprema u celini odvijaju na
odreenom ogranienom podruju. Oznaku geografskog porekla ini i naziv
koji nije administrativni geografski naziv odreene zemlje, regiona ili loka-
liteta, koji je dugom upotrebom u prometu postao optepoznat kao tradiciona-
lni naziv proizvoda koji potie sa tog podruja, ili je u pitanju istorijski naziv
tog podruja, ako ispunjava uslove za zatitu prema ZOGP.
Geografska oznaka je oznaka koja identikuje odreenu robu kao robu
poreklom sa teritorije odreene zemlje, regiona ili lokaliteta sa te teritorije,
gde se odreeni kvalitet, reputacija ili druge karakteristike robe sutinski
mogu pripisati njenom geografskom poreklu.
Ako su nazivi dva ili vie mesta odakle proizvod potie identini, ili go-
tovo identini u pisanom ili izgovorenom obliku (homonimni nazivi), zatita
takvih geografskih naziva bie priznata svim zainteresovanim licima koja
ispunjavaju uslove propisane ZOGP, na osnovu principa pravednog i ravno-
pravnog tretiranja proizvoaa na tritu i istinitog obavetavanja potroaa,
osim kada to moe da izazove zabunu u javnosti o tanom geografskom
poreklu proizvoda.
2.3.2. Nazivi koji se ne mogu zatititi
Oznakom geografskog porekla ne moe da se zatiti naziv: 1) koji je
protivan javnom poretku ili moralu; 2) koji predstavlja ime zatiene biljne
sorte ili ivotinjske vrste; 3) iji izgled ili sadraj moe da stvori zabunu kod
potroaa u pogledu prirode, porekla, kvaliteta, naina proizvodnje ili dru-
gih karakteristika proizvoda; 4) koji predstavlja taan naziv zemlje, regiona
ili lokaliteta sa koga proizvod potie, ali koji kod potroaa izaziva lanu
predstavu da proizvod potie iz druge zemlje, regiona ili lokaliteta; 5) koji
je usled dugotrajne upotrebe postao generian, odnosno uobiajen naziv za
oznaavanje odreenog proizvoda; 6) koji nije zatien, ili je prestao da bude
zatien u zemlji porekla, ili koji je prestao da se koristi u toj zemlji.
Zakon o oznakama geografskog porekla ne titi se oznaka geografskog
porekla za proizvod od vinove loze ako je ta oznaka identina sa imenom
sorte groa koja je postojala na teritoriji Srbije i Crne Gore pre 1. januara
1995. godine (lan 7. stav 2. ZOGP).
2.3.3. Postupak zatite
Pravna zatita oznaka geografskog porekla ostvaruje se u upravnom
postupku koji vodi organ uprave Republike Srbije. Odluke koji donosi taj
organ konane su i protiv njih se moe voditi upravni spor.
262 PRIVREDNO PRAVO
Nadleni organ vodi Registar prijava imena porekla, Registar prijava
geografskih oznaka, Registar prijava za priznanje statusa ovlaenih koris-
nika imena porekla, Registar prijava za priznanje statusa ovlaenih korisnika
geografskih oznaka, Registar imena porekla, Registar geografskih oznaka,
Registar ovlaenih korisnika imena porekla i Registar ovlaenih korisnika
geografskih oznaka. Registri imaju status javnih knjiga i zainteresovana lica
mogu da ih razgledaju u prisustvu slubenog lica.
Ovlaeni korisnik oznake geografskog porekla, odnosno podnosi-
lac prijave za priznanje statusa ovlaenog korisnika oznake geografskog
porekla moe da podnese zahtev za meunarodno registrovanje u skladu
sa meunarodnim ugovorom koji obavezuje Srbiju i Crnu Goru. Zahtev za
meunarodno registrovanje, podnosi se preko nadlenog organa.
Strano ziko ili pravno lice u postupku pred nadlenim organom mora
zastupati zastupnik upisan u Registar zastupnika koji vodi nadleni organ ili
advokat. U Registar zastupnika koji vodi nadleni organ upisuju se zika
i pravna lica koja ispunjavaju uslove utvrene zakonom kojim se ureuju
patenti.
2.3.4. Postupak po prijavi oznake geografskog porekla
Postupak za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake
pokree se prijavom. Prijavu imena porekla, odnosno geografske oznake mogu
da podnesu: 1) domaa zika ili pravna lica koja na odreenom geografs-
kom podruju proizvode proizvode koji se oznaavaju nazivom tog geograf-
skog podruja ili udruenja tih lica, privredne komore, udruenja potroaa i
dravni organi zainteresovani za zatitu imena porekla, odnosno geografske
oznake u okviru svojih aktivnosti; 2) strana zika ili pravna lica, odnosno
strana udruenja, ako je ime porekla, odnosno geografska oznaka priznata u
zemlji porekla, kada to proizilazi iz meunarodnih ugovora.
Zatita oznaka geografskog porekla ostvaruje se: 1) podnoenjem pri-
jave imena porekla, odnosno geografske oznake i 2) podnoenjem prijave
za priznanje statusa ovlaenog korisnika imena porekla odnosno geografske
oznake.
Prijava imena porekla, odnosno geografske oznake moe da se odnosi
samo na jednu oznaku ili ime geografskog podruja i samo na jednu vrstu proiz-
voda. Prijava imena porekla, odnosno geografske oznake mora sadravati: 1)
zahtev za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake; 2) opis
geografskog podruja; 3) podaci o specinim karakteristikama proizvoda.
Zahtev za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake
sadri sastojke odreene lanom 16. stav 1. ZOGP. Pored navedenih sasto-
jaka, zahtev sadri i naznaenje ovlaene organizacije koja vri kontrolu
kvaliteta proizvoda, a moe da sadri i izgled geografske oznake, ako pored
rei sadri i eventualne gurativne delove, ili samo gurativne delove koji su
podobni da identikuju geografsko poreklo odreene robe.
Opis geografskog podruja sadri podatke o geografskom podruju sa
koga potie proizvod i obuhvata blie odreenje administrativnih granica tog
podruja, geografsku mapu tog podruja i podatke o geografskim i ljudskim
faktorima koji prouzrokuju specine karakteristike, kvalitet ili reputaciju
proizvoda u pitanju.
Podaci o specinim karakteristikama proizvoda, ako je u pitanju pri-
java geografske oznake, sadre opis naina proizvodnje proizvoda, precizno
naznaenje specinih karakteristika ili kvaliteta proizvoda, ukljuujui i po-
datke o steenoj reputaciji, odredbe o tome ko ima pravo na upotrebu geo-
grafske oznake i pod kojim uslovima, kao i odredbe o pravima i obavezama
korisnika geografske oznake. Podaci o specinim karakteristikama proiz-
voda, ako je u pitanju prijava imena porekla, podnose se u vidu elaborata o
nainu proizvodnje proizvoda i posebnim svojstvima i kvalitetu proizvoda i
naroito sadri podatke odreene lanom 18. stav 2. ZOGP.
Prijava imena porekla, odnosno geografske oznake mora imati sastojke
propisane ZOGP, a zavodi se u odgovarajui registar prijava. Ako prijava ne
sadri sastojke (to nije otklonjeno ni posle traenja organa uprave), nadleni
organ e zakljukom odbaciti prijavu.
Organ uprave ispituje urednost prijave imena porekla, odnosno geograf-
ske oznake. Ako je prijava imena porekla, odnosno geografske oznake ured-
na, nadleni organ ispituje da li su ispunjeni uslovi za registrovanje imena
porekla, odnosno geografske oznake. Nadleni organ e reenjem odbiti reg-
istrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake za to nisu ispunjeni
uslovi propisani ZOGP.
Do okonanja postupka, na zahtev podnosioca prijave imena porekla ili
geografske oznake, uz plaanje propisane takse, prijava imena porekla moe
da se pretvori u prijavu geografske oznake, i obrnuto.
2.3.5. Reenje o registrovanju i upis u odgovarajui registar
Ako nadleni organ nae da prijava imena porekla, odnosno geografske
oznake ispunjava uslove za registrovanje imena porekla, odnosno geografske
oznake koji su propisani ZOGP, nadleni organ e doneti reenje o registro-
vanju imena porekla, odnosno geografske oznake, i predmetno ime porekla,
odnosno geografsku oznaku, sa propisanim bibliografskim podacima upisati
264 PRIVREDNO PRAVO
u Registar imena porekla, odnosno Registar geografskih oznaka. Registro-
vano ime porekla, odnosno registrovana geografska oznaka objavljuje se u
slubenom glasilu nadlenog organa.
2.3.6. Trajanje imena porekla, odnosno geografske oznake
Trajanje registrovanog imena porekla, odnosno registrovane geografske
oznake nije ogranieno.
2.3.7. Postupak po prijavi za priznanje statusa ovlaenog
korisnika oznake geografskog porekla
Postupak za priznanje statusa ovlaenog korisnika imena porekla, odnos-
no geografske oznake pokree se prijavom za priznanje statusa ovlaenog
korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake. Prijavu za priznanje
statusa ovlaenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake
mogu da podnesu zika ili pravna lica koja na odreenom geografskom
podruju proizvode proizvode koji se oznaavaju nazivom tog geografskog
podruja, kao i udruenja tih zikih i pravnih lica.
Za podnoenje prijave za priznanje statusa ovlaenog korisnika imena
porekla, odnosno geografske oznake, plaa se propisana taksa.
Bitni delovi prijave za priznanje statusa ovlaenog korisnika ime-
na porekla, odnosno geografske oznake su: 1) zahtev za priznanje statusa
ovlaenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake; 2) dokaz o
obavljanju odreene delatnosti na odreenom geografskom podruju.
Bitan deo prijave za priznanje statusa ovlaenog korisnika imena porek-
la je i dokaz o izvrenoj kontroli kvaliteta proizvoda od strane ovlaene or-
ganizacije navedene u prijavi imena porekla.
Zahtev za priznanje statusa ovlaenog korisnika imena porekla, odnos-
no geografske oznake sadri: 1) podatke o podnosiocu prijave; 2) geografski
naziv koji se titi; 3) vrstu proizvoda koji se obeleava odreenim geograf-
skim nazivom; 4) naziv podruja ili mesta odakle proizvod potie; 5) nain
obeleavanja proizvoda; 6) izgled geografske oznake ili imena porekla; 7)
naznaenje specinih karakteristika proizvoda; 8) potpis podnosioca prijave;
9) dokaz o plaenoj propisanoj taksi. Zahtev za priznanje statusa ovlaenog
korisnika imena porekla, pored ovih sastojaka, sadri i naznaenje ovlaene
organizacije koja vri kontrolu kvaliteta proizvoda.
Prijava za priznanje statusa ovlaenog korisnika imena porekla, odnos-
no geografske oznake zavodi se u odgovarajui registar prijava ako sadri
bitne delove propisane lanom 28. ZOGP.
Nadleni organ e reenjem odbiti priznanje statusa ovlaenog korisni-
ka imena porekla, odnosno geografske oznake ako za to nisu ispunjeni uslovi
odreeni ZOGP.
Ako prijava za priznanje statusa ovlaenog korisnika imena porekla,
odnosno geografske oznake ispunjava uslove koji su propisani ZOGP, da se
podnosiocu prijave prizna status ovlaenog korisnika imena porekla, odnos-
no geografske oznake, nadleni organ e zakljukom pozvati podnosioca pri-
jave da plati taksu za priznanje statusa ovlaenog korisnika imena porekla,
odnosno geografske oznake, za prve tri godine i trokove objave podataka o
ovlaenom korisniku imena porekla, odnosno geografske oznake, i da dostavi
dokaze o izvrenim uplatama. Ako podnosilac prijave u roku od 30 dana ne
dostavi dokaze da je izvrio ove uplate, prijava e se smatrati povuenom, o
emu se donosi zakljuak.
Kada podnosilac prijave za priznanje statusa ovlaenog korisnika imena
porekla, odnosno geografske oznake, dostavi dokaze o izvrenim uplatama,
nadleni organ donosi reenje o priznanju statusa ovlaenog korisnika imena
porekla, odnosno geografske oznake i priznati status podnosioca prijave, sa
propisanim bibliografskim podacima, upisuje u Registar ovlaenih korisnika
imena porekla, odnosno Registar ovlaenih korisnika geografskih oznaka.
Ovlaenom korisniku imena porekla, odnosno geografske oznake izdaje
se isprava o statusu ovlaenog korisnika imena porekla, odnosno geografske
oznake, a propisani podaci o priznatom statusu objavljuju se u slubenom
glasilu.
2.3.8. Trajanje statusa ovlaenog korisnika
Status ovlaenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake
traje tri godine od dana upisa priznatog statusa u Registar ovlaenih ko-
risnika imena porekla, odnosno Registar ovlaenih korisnika geografskih
oznaka. Ovaj status se moe, na zahtev ovlaenog korisnika, uz podnoenje
dokaza o ispunjavanju uslova propisanih ZOGP i plaenoj propisanoj taksi,
da bude obnovljen neogranien broj puta, sve dok traje odgovarajue ime
porekla, odnosno geografska oznaka.
2.3.9. Sadrina i obim prava oznake geografskog porekla
Registrovano ime porekla, odnosno geografsku oznaku, mogu da koriste
samo lica kojima je priznat status ovlaenih korisnika tog imena porekla,
odnosno te geografske oznake, i koja su upisana u odgovarajui registar.
Ovlaeni korisnici imena porekla, odnosno geografske oznake, imaju pravo
266 PRIVREDNO PRAVO
da ime porekla, odnosno geografsku oznaku koriste za obeleavanje proiz-
voda na koje se ime porekla, odnosno geografska oznaka odnosi. Ovo pravo
obuhvata i upotrebu imena porekla, odnosno geografske oznake na ambalai,
katalozima, prospektima, oglasima, posterima i drugim oblicima ponude,
uputstvima, raunima, poslovnoj prepisci i drugim oblicima poslovne do-
kumentacije, kao i uvoz i izvoz proizvoda obeleenih tim imenom porekla,
odnosno tom geografskom oznakom. Ovlaeni korisnici imena porekla ima-
ju iskljuivo pravo da svoj proizvod obeleavaju oznakom kontrolisano ime
porekla.
Lica koja nemaju status ovlaenih korisnika imena porekla, odnosno
geografske oznake, ne smeju da koriste registrovano ime porekla, odnosno
registrovanu geografsku oznaku, njen prevod, transkripciju ili transliteraciju,
ispisanu bilo kojim tipom slova, u bilo kojoj boji, ili izraenu na bilo koji dru-
gi nain, za obeleavanje proizvoda, i ako se toj geografskoj oznaci, odnosno
imenu porekla, dodaju rei vrsta, tip, nain, imitacija, po postupku
i slino, ak i ako je navedeno istinito geografsko poreklo proizvoda.
2.3.10. Zabrana prenosa
Registrovano ime porekla, odnosno registrovana geografska oznaka ne
moe da bude predmet ugovora o prenosu prava, licenci, zalogi, franizi i
slino. Ako je registrovano ime porekla, odnosno registrovana geografska
oznaka predmet prijavljenog ili registrovanog iga, takav ig ne moe da se
prenosi, ustupa, daje u zalogu i slino.
2.3.11. Prestanak prava na oznaku geografskog porekla
Oznaka geografskog porekla prestaje: 1) prestankom imena porekla,
odnosno geografske oznake u zemlji porekla; 2) prestankom geografske
oznake na osnovu sudske odluke (po zahtevu zainteresovanog lica , ako je
odreena oznaka postala generina, odnosno uobiajen naziv za odreeni
proizvod); 3) odricanjem ovlaenog korisnika; 4) ukidanjem prava (ako
nadleni organ utvrdi da su prestali da postoje uslovi na osnovu kojih je pravo
priznato) i 5) ponitenjem reenja kojim je priznato pravo na oznaku geograf-
skog porekla.
2.3.12. Graanskopravna zatita
U sluaju povrede registrovanog imena porekla, odnosno geograf-
ske oznake, tuilac moe tubom da zahteva: 1) utvrenje povrede imena
porekla, odnosno geografske oznake; 2) prestanak povrede imena porekla,
odnosno geografske oznake; 3) unitenje ili preinaenje predmeta kojima je
izvrena povreda imena porekla, odnosno geografske oznake; 4) unitenje ili
preinaenje alata i opreme uz pomo kojih su proizvedeni predmeti kojima
je izvrena povreda imena porekla, odnosno geografske oznake, ako je to
neophodno za spreavanje povrede; 5) naknadu imovinske tete i opravdanih
trokova postupka; 6) objavljivanje presude o troku tuenog; 7) davanje
podataka o treim licima koja su uestvovala u povredi geografske oznake,
odnosno imena porekla.
Lice koje povredi registrovano ime porekla, odnosno geografsku oznaku
odgovara za tetu po optim pravilima o naknadi tete. Ako je povreda reg-
istrovanog imena porekla, odnosno geografske oznake uinjena namerno,
tuilac moe da zahteva naknadu do trostrukog iznosa stvarne tete i izmakle
dobiti.
Povredom registrovanog imena porekla, odnosno geografske oznake,
smatra se svako neovlaeno korienje imena porekla, odnosno geografske
oznake od strane bilo kog uesnika u prometu. Povredom registrovanog ime-
na porekla, odnosno geografske oznake, smatra se i podraavanje tog imena
porekla, odnosno geografske oznake.
Tubu zbog povrede registrovanog imena porekla, odnosno geografske
oznake mogu da podnesu: 1) lica ovlaena da podnesu prijavu imena porekla
odnosno geografske oznake (lan 14. ZOGP), 2) ovlaeni korisnici imena
porekla, odnosno geografske oznake i 3) javni tuilac. Tuba se moe podneti
u subjektivnom roku roku od tri godine od dana kada je tuilac saznao za
povredu i uinioca, a najdocnije u roku od pet godina (objektivni rok) od dana
kada je povreda prvi put uinjena.
268 PRIVREDNO PRAVO
Glava trea
UGOVORI U PRIVREDI
I. POJAM UGOVORA U PRIVREDI
Ugovori u privredi su ugovori koje zakljuuju privredni subjekti
meusobno u vrenju privredne delatnosti iz predmeta svog poslovanja
ili su u vezi sa tim delatnostima. Bitna obeleja ovog ugovora odreena
su privrednim subjektima i predmetom ugovora.
406
ZOO nije poimenino
oznaio koji ugovori se smatraju kao ugovori u privredi. U naem pravu
ugovor u privredi je odreen prema meovitom sistemu. Meoviti sistem
predstavlja kombinaciju subjektivnih i objektivnih sastojaka.
407
S obzi-
rom na subjektivne sastojke, zakljuen je ugovor u privredi: 1) ako su
obe ugovorne strane privredna drutva ili druga pravna lica koja obavl-
jaju privrednu delatnost; 2) ako su obe strane u ugovoru preduzetnici koji
obavljaju privrednu delatnost; 3) ako je jedna strana u ugovoru privredno
drutvo ili drugo pravno lice koje obavlja privrednu delatnost, a druga
strana preduzetnik. Objektivni sastojci proizilaze iz zahteva ZOO da
ugovor zakljue privredni subjekti meusobno, u obavljanju delatnosti
koje sainjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim de-
latnostima.
408
Privredna delatnost je drutvena aktivnost iji je rezultat
proizvodnja ili promet proizvoda i usluga, kao i njihova raspodela.
409
Nae
pravo nije, prema tome, prihvatilo postojanje jednostranog trgovakog
posla - da se samo na jednu stranu koja je privredni subjekat primene
posebna pravila ugovora u privredi.
II. OSNOVNA OBELEJA UGOVORA U PRIVREDI
Ugovori u privredi mogu biti osnovni i sporedni (pomoni). Osnovne
ugovore u privredi zakljuuju privredni subjekti ako se oni odnose na pred-
mete njihovog poslovanja. Sporedni ugovori u privredi zasnivaju se izmeu
privrednih subjekata u vezi sa delatnostima koje ine predmete njihovog po-
slovanja. Za izvoaa radova je ugovor o graenju osnovni ugovor u privredi,
a ugovor o prodaji, na osnovu koga su kupili barake ili kontejnere za stanovan-
je radnika, je sporedni ugovor u privredi.
ZOO je, po pravilu, jedinstveno regulisao ugovore i druge pravne po-
slove privrednog i graanskog prava. Odredbe tog zakona koje se odnose na
ugovore u privredi primenjuju se na sve vrste ugovora, osim ako za ugovore
u privredi nije izriito drukije odreeno, s tim to se odredbe ZOO koje se
odnose na ugovore shodno primenjuju i na druge pravne poslove.
Ugovori u privredi se odlikuju osobinama koje ih, ipak, izdvajaju od
ugovora graanskog prava. Oni uvek imaju za predmet promet robe ili obavl-
janje odreenih usluga. Iako je izvor prava za ugovore u privredi i graanske
ugovore, po pravilu, zajedniki sve vie se poveava broj posebnih izvora
privrednog prava. Tako su posebnim zakonima regulisani pojedini ugovori
u privredi kao na primer: u eleznikom, drumskom, pomorskom, renom i
vazdunom saobraaju. Ugovorno privredno pravo jednim delom stvaraju i
sami privredni subjekti ili njihova struna udruenja. Ispoljavaju se u obliku
optih uslova poslovanja, uzansi (optih i posebnih) i privrednih obiaja.
Meunarodno privredno ugovorno pravo se sve vie unikuje donoenjem
konvencija koje reguliu prodaju robe, prevoz robe i putnika, pruanje usluga,
ek, menicu itd.
410
Ugovori u privredi su masovni u pravnom prometu zbog ega se esto
zakljuuju putem opte (generalne) ponude, uz korienje unapred priprem-
ljenih obrazaca (formulara). To su teretni ugovori i privredni subjekti ih
zakljuuju sa ciljem sticanja prota. Iskljuena je mogunost zakljuenja
dobroinih ugovora. Neki ugovori mogu biti zakljueni samo u privrednom
pravu (ugovor o tediciji, o trgovinskom zastupanju, o komisionu itd). Zbog
specinosti privrednopravnih odnosa ZOO je predvideo i neke posebne
odredbe koje vae samo za privredne subjekte. Tako je u izvrenju svojih
obaveza privredni subjekat u obavezi da postupa sa panjom dobrog privred-
nika; kad je ponueni u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu
odreene robe, smatra se da je ponueni (koji uti) prihvatio ponudu koja
se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio; u
270 PRIVREDNO PRAVO
sluaju ugovora u privredi, poverilac moe poveriti stvar javnom skladitu
na uvanje za raun poverioca, to proizvodi dejstvo polaganja kod suda; o
vidljivim nedostacima stvari kod ugovora u privredi, kupac je duan obaves-
titi porodavca bez odlaganja itd.
Sporove koji proistiu iz ugovora u privredi reavaju trgovinski su-
dovi. Posebna pravila postupka pred trgovinskih sudovima (ukljuujui i
krae rokove za izjavljivanje pravnih lekova) omoguavaju bre reavanje
privrednih sporova.
III. UGOVOR O PRODAJI U PRIVREDI
1. Pojam, osobine
Ugovorom o prodaji u privredi obavezuje se prodavac da kupcu preda
robu da bi na njoj stekao pravo svojine ili mu pribavio pravo (npr. pravo in-
dustrijske svojine), a kada vrenje tog prava zahteva dranje robe da mu pre-
da i robu, dok se kupac obavezuje da prodavcu plati cenu u novcu i preuzme
robu.
411
Ovaj ugovor zakljuuju izmeu sebe privredni subjekti (privredna
drutva, preduzetnici, zadruge itd.), a ima za predmet prodaju robe. Prodaja
robe je osnovni ugovor od svih ugovora u privredi.
412
Prodaja je u rimskom pravu oznaavana kao kupoprodaja (emptio -
venditio).
413
Iako su evropske zemlje (izuzimajui Veliku Britaniju) nasta-
vile pravnu tradiciju rimskog prava, za oznaavanje prodaje ne koriste isti
naziv. Tako, FGZ, i IGZ ovaj ugovor nazivaju prodaja. OIZ AGZ i NGZ
oznaavaju ga izrazom kupovina, dok SGZ koristi izraz prodaja i kupo-
vina. GZRF, vZO i GKH prodaju oznaavaju kao kupovinu i prodaju.
Izraz prodaja usvojio je ZOO (l. 454 - 551), ali nedosledno. Naime, ZOO
je odredbama l. 534 - 537 regulisao kupovinu na probu. Pre donoenja i
stupanja na snagu ZOO u propisima, pravnoj teoriji i praksi korien je izraz
kupoprodaja ili kupovina i prodaja (na primer, u Optim uzansama za
promet robom).
Pravne osobine. Ugovor o prodaji je neformalan (zakonska pisana for-
ma propisana je za ugovore o prodaji nepokretnih stvari - lan 455. ZOO),
imenovan, dvostranoobavezan, teretan, kauzalan, komutativan, sa trenut-
nim ili trajnim izvrenjem obaveza, sa sporazumno odreenom sadrinom
ili po pristupu.
414
2. Sastojci ugovora
Bitni sastojci ugovora o prodaji su roba i cena.
415
Prodaja u privredi je
punovana i kada u njoj cena nije odreena, jer je zakonom predvieno na
koji nain e se cena odrediti. Strane svojom voljom mogu odrediti da su i
drugi sastojci ugovora o prodaji bitni. Ugovor je zakljuen kad su se strane
saglasile o njegovim bitnim sastojcima.
Prirodni sastojci su svojstveni odreenom ugovoru i kada ih on ne sadri.
Prodavac je, tako, duan predati robu kupcu u ispravnom stanju, zajedno sa
njenim pripacima. Predaja robe vri se u mestu sedita prodavca. Takoe,
prodavac odgovara za pravne i materijalne nedostatke robe na osnovu l. 478
- 515. ZOO i kada strane ugovorom nisu regulisale ove odnose.
Sluajne sastojke ugovora strane predviaju svojom voljom i oni se ni-
kad ne podrazumevaju. Punovani ako su mogui i doputeni, a ne mogu
zadirati u bitne sastojke ugovora. U ugovoru o prodaji se kao sluajni sastojci
ugovaraju: uslov, rok, kapara, odustanica, ugovorna kazna, avans itd.
3. Roba
3.1. UOPTE
Roba je stvar namenjena tritu. Predmet prodaje su stvari (prvenstveno
pokretne, ali i nepokretne ako imaju svojstvo robe - na primer: stanovi ili kue
za trite) koje su u prometu. U naem pravu ugovor o prodaji moe imati za
predmet elektrinu energiju, gas, atomsku energiju itd.
416
Strani i domai no-
vac moe, pod odreenim uslovima, biti predmet prodaje - na primer, zlatni
novac se prodaje za papirni novac, ili se prodaju dinari za neku stranu valu-
tu.
417
Hartije od vrednosti ne mogu biti predmet ugovora o prodaji.
418
Naime,
promet hartijama od vrednosti regulisan je posebnim zakonom.
Punovana je prodaja budue robe - one koja ne postoji u momentu
zakljuenja ugovora ve treba da se izradi ili proizvede.
419
Strane mogu ugov-
oriti da je budua roba predmet prodaje pod suspenzivnim uslovom tako da
obaveza plaanja cene nastaje u momentu nastanka i predaje robe kupcu
(emptio rei speratae) - prodaja broda koji e se tek sagraditi. Ako roba ne
nastane kupac nije duan platiti cenu.
Prodavac moe prodati i tuu robu s obzirom da predaja robe u ugov-
oru o prodaji moe uslediti nakon zakljuenja ugovora.
420
Prodaja tue robe
obavezuje ugovorae, ali kupac koji nije znao ili nije morao znati da je roba
tua moe, ako se usled toga ne ostvaruje cilj ugovora, raskinuti ugovor i
traiti naknadu tete.
272 PRIVREDNO PRAVO
Predmet prodaje moe biti individualno ili generiki (po rodu) odreena
roba. Kada je u asu zakljuenja ugovora o prodaji individualno odreena
roba o kojoj je ugovor propala, ugovor o prodaji je nitav. Ukoliko je pred-
met obaveze prodavca generiki odreena roba propau te robe ne prestaje
obaveza prodavca poto rod ne propada - genera non pereunt. Ako je u
asu zakljuenja ugovora individualno odreena roba bila samo delimino
propala, kupac moe raskinuti ugovor ili ostati pri njemu uz srazmerno
snienje cene ako delimina propast ne smeta postizanju svrhe ugovora, ili
ako za odreenu robu postoji takav obiaj u pravnom prometu.
Prodavac se moe obavezati da e kupcu pribaviti prodato pravo. Tako
predmet ugovora o prodaji moe biti prodaja prava slubenosti. Vrenje tog
prava zahteva i dravinu stvari pa za prodavca nastaje obaveza da kupcu
preda i dravinu stvari. Ugovorom o prodaji moe se prenositi neko pravo
industrijske svojine itd.
3.2. RIZIK PROPASTI ILI OTEENJA ROBE
Rizik sluajne propasti ili oteenja robe koja je predmet prodaje snosi
prodavac sve dok je roba u njegovom posedu. Rizik ne prelazi na kupca ako
je on zbog nekog nedostatka predate robe raskinuo ugovor i traio zamenu
robe. Ako predaja individualno odreene robe nije izvrena zbog docnje kup-
ca, rizik prelazi na kupca u asu njegovog dolaska u docnju. Kad je pred-
met ugovora roba odreena po rodu, rizik prelazi na kupca u docnji ako je
prodavac izdvojio robu oigledno namenjenu za izvrenje predaje i o tome
poslao obavetenje kupcu. Ukoliko zbog prirode robe odreene po rodu pro-
davac ne moe izdvojiti jedan njihov deo, dovoljno je da je prodavac izvrio
sve radnje koje su potrebne da bi kupac mogao preuzeti robu i o tome odaslao
obavetenje kupcu.
Ako je pre predaje rizik sluajne propasti ili oteenja robe preao na
kupca, prodavac je duan uvati robu sa panjom dobrog privrednika, i radi
toga preduzeti potrebne mere. Prodavac nema pravo na naknadu trokova
potrebnih radi ouvanja robe. On je ovlaen poloiti robu kod suda ili je
prodati na javnoj prodaji.
4. Cena
Osnovna obaveza kupca je da isplati cenu. Cena je novani ekvivalent
za robu koju prodavac prodaje kupcu i mora biti izraena u novcu.
421
Ako
cena nije izraena u novcu nego u jednoj ili vie stvari tada izmeu ugovornih
strana nije zakljuena prodaja nego ugovor o razmeni; zakupu ili neki drugi
imenovani ugovor.
Cena je bitan sastojak ugovora. Ona se, po pravilu, odreuje ugovorom
izriito (odreena cena) ili ugovor sadri dovoljno podataka pomou kojih bi
se ona mogla odrediti (odrediva cena). Ako cena u ugovoru o prodaji u privre-
di nije odreena ili odrediva kupac je duan platiti cenu koju je prodavac re-
dovno naplaivao u vreme zakljuenja ugovora, a u nedostatku ove razumnu
cenu. Razumna cena je tekua cena u vreme zakljuenja ugovora, a ako se ni
ona ne moe utvrditi cenu e odrediti sud prema okolnostima sluaja.
422
Cena je odrediva kada je odreivanje cene povereno treem licu. Ako
tree lice kome je povereno odreivanje cene nee ili ne moe da je odredi,
a ugovorai se ne sloe naknadno o odreivanju cene niti ugovor raskinu,
smatrae se da je ugovorena razumna cena. Ne proizvodi dejstvo odredba
ugovora kojom se odreivanje cene ostavlja na volju jednom ugovarau.
423
U
tom sluaju kupac duguje cenu kao da ona nije odreena.
Kada su kupac i prodavac ugovorili tekuu cenu, kupac duguje cenu
utvrenu zvaninom evidencijom na tritu mesta prodavca u vreme kada je
trebalo da usledi ispunjenje. U odsustvu evidencija tekua cena se odreuje
na osnovu elemenata pomou kojih se prema obiajima trita utvruje cena.
Sud e, prilikom odreivanja cene, uzeti u obzir obiaje vaee na tritu
mesta prodavca.
Kada je ugovorena cena vea od one koja je propisana, kupac duguje
samo iznos propisane cene, a ako je ve isplatio cenu ima pravo zahtevati da
mu se vrati razlika. Ukoliko je ugovorena cena nia od propisane prodavac je
ovlaen zahtevati iznos propisane cene.
5. Obaveze prodavca
Osnovne obaveze prodavca u ugovoru o prodaji su: da isporui prodatu
robu kupcu, prenese mu na robi pravo svojine i zatiti kupca od materijalnih
i pravnih nedostataka nedostataka robe.
424
5.1. ISPORUKA ROBE KUPCU
5.1.1. Uopte
Ugovor o prodaji obavezuje prodavca da kupcu isporui robu da bi na
njoj stekao pravo svojine ili mu prenese neko drugo pravo.
425
Pod pojmom
isporuka smatraju se sve radnje koje je prodavac duan obaviti, prema ugov-
oru i prirodi posla, da bi kupac mogao primiti isporuku.
426
Isporuka se razli-
kuje od predaje stvari (traditio) u graanskom pravu kao uslovu za sticanje
274 PRIVREDNO PRAVO
prava svojine. Zakljuenjem ugovora o prodaji u graanskom pravu nastaje
izmeu prodavca i kupca obligacioni odnos koji je osnov (titulus) za stican-
je stvarnog prava na stvari ili nekog drugog prava.
427
U privrednom pravu
isporuka ima prvenstveno obligaciono - pravni, a u graanskom pravu stvarno
- pravni karakter.
428
Ipak, kupac kome je roba isporuena, po pravilu, na njoj
stie pravo svojine.
429
Stoga se moe dogoditi da je izvrena isporuka, ali da
prodavac nije predao robu kupcu da bi na njoj mogao stei pravo svojine.
430
5.1.2. Nain isporuke
Isporuka robe obavlja se zikom (realnom) predajom te robe u posed sti-
caoca, simbolinom isporukom - predajom kupcu isprave na osnovu koje moe
raspolagati sa tom robom, kao i uruenjem nekog dela stvari ili izdavajanjem
ili drugim oznaavanjem stvari koje znai predaju stvari (na primer: predajom
kljueva skladita, predajom robnih dokumenata: skladinice, tovarnog lista,
teretnice itd) ili ktivnom predajom (predaja se vri izjavama volje ugovornih
strana kojom se menja osnov dranja robe).
431
Fiktivna isporuka robe moe se
izvriti kratkom rukom (traditio brevi manu) ako je kupac ve bio u dravini
robe npr.: kao zakupac poslovnog prostora ili skladitar, pa kupi robu i stekne
pravo svojine u trenutku zakljuenja ugovora.
432
Isporuka robe je ktivna ako
je prodavac prodao robu i na njoj preneo svojinu na kupca, ali je robu zadrao
po nekom drugom osnovu, koji je ui od prava svojine - kao skladitar, os-
tavoprimac itd. (constitutum possessorium). Kupac stie pravo svojine na
robi u trenutku zakljuenja ugovora o prodaji.
433
Ugovorom o prodaji moe
se preneti i pravo svojine na robi koju dri tree lice (npr.: skladitar, ostavo-
primac, zakupac, poslugoprimac itd). Pravo svojine na robi prelazi na kupca
u trenutku zakljuenja ugovora i smatra se da je tada izvrena i isporuka (ces-
sio vindicationis). Tree lice ima pravo da prema novom vlasniku istakne sve
prigovore koje je imao i prema ranijem vlasnku.
434
Pravo svojine na nepokretnost stie se upisom u javnu knjigu ili na drugi
odgovarajui nain odreen zakonom .
Ako nije ta drugo ugovoreno ili ne proizilazi iz prirode konkretnog
ugovora prodavac je duan predati stvar kupcu u ispravnom stanju, zajedno
sa njenim pripacima. Plodovi i druge koristi od stvari pripadaju kupcu od
dana kada je prodavac bio duan da mu ih preda.
5.1.3. Mesto isporuke
Prodavac je duan predati robu u mestu predvienom ugovorom. Kad
mesto predaje nije odreeno ugovorom, predaja stvari vri se u mestu u kome je
prodavac u asu zakljuenja ugovora imao svoje sedite, odnosno prebivalite
(a u nedostatku ovoga svoje boravite). Ako je u vreme zakljuenja ugovo-
ra stranama bilo poznato gde se individualno odreena roba nalazi, odnosno
gde treba da bude izraena, isporuka robe vri se u tom mestu. Isporuka robe
odreene po rodu koja se prema ugovoru ima uzeti iz odreenog stovarita ili
mase, vri se u mestu gde se to stovarite ili masa nalazila u trenutku zakljuenja
ugovora.
U sluaju da je, prema ugovoru o prodaji, potrebno izvriti prevoz
robe u drugo mesto koje je razliito od mesta isporuke, a ugovorom nije
odreeno mesto ispunjenja zakljuena je distanciona prodaja. Tada se sma-
tra da je isporuka izvrena uruenjem stvari prevoziocu ili licu koje organi-
zuje otpremu (vozaru ili pediteru).
435
Ukoliko postoji sumnja o tome da li
e se isporuka izvriti u mestu otpreme ili mesu opredeljenja, isporuka e se
izvriti u mestu otpreme. Mesto otpreme je utovarna stanica, luka ukrcaja
ili pristanite prodavca. Mesto opredeljenja je mesto odreeno ugovorom u
koje bi roba trebalo da bude isporuena.
436
Prodavac koji je duan poslati
robu kupcu mora zakljuiti na uobiajeni nain i pod uobiajenim uslovima
ugovore potrebne za izvrenje prevoza do odreenog mesta i isporuiti robu
kupcu u vreme predvieno ugovorom.
5.1.4. Rok (vreme) isporuke
Rok isporuke robe se, po pravilu, odreuje ugovorom. Strane, meutim,
mogu propustiti da odrede rok isporuke ugovorom. U tom sluaju prodavac
je duan da izvri prodaju u razumnom roku posle zakljuenja ugovora, s
obzirom na prirodu robe i na ostale okolnosti. Isporuka robe o roku moe biti
odreena kao bitni sastojak ugovora ili kao nebitni. Ako je rok bitni sastojak
ugovora (ksni rok) isporuka robe se mora izvriti u roku odreenom ugovo-
rom, i kad taj dan pada u nedelju ili dravni praznik.
437
Ako prodavac robu
ne isporui u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu. Kupac moe
odrati ugovor na snazi ako po isteku roka, bez odlaganja, obavesti dunika
da zahteva ispunjenje ugovora.
438
Precizno odreivanje dana isporuke ne
znai da, samim tim, rok postaje bitni sastojak ugovora.
439
Iz prirode ugovora o prodaji moe proizilaziti da ispunjenje o roku nije
bitan sastojak ugovora. U tom sluaju prodavac zadrava pravo da i posle
isteka roka isporui robu, a kupac da zahteva njenu isporuku. Ako dunik eli
raskinuti ugovor, mora ostaviti prodavcu primeren naknadni rok za isporuku
robe. Ukoliko prodavac robu ne isporui ni u naknadnom roku ugovor o pro-
daji se raskida po samom zakonu.
440
Strane mogu odrediti rok isporuke upotrebom odreenih izraza kao to
276 PRIVREDNO PRAVO
su: poetkom meseca, sredinom meseca, kraj meseca. Ovi izrazi znae:
poetak meseca - prvi dan u mesecu, sredina meseca - petnaesti, a kraj
meseca - poslednji dan u mesecu, ako to drugo ne proizilazi iz namere
strana ili iz prirode ugovornog odnosa.
441
Upotreba bilo kojeg od navedenih
izraza odreuje u koji dan e se isporuka izvriti.
442
Ugovorom o prodaji
moe biti ugovorena primena Optih uzansi za promet robom ili iz okolnosti
proizilaziti da su njihovu primenu strane imale u vidu. Tako, rok isporuke
odreen u ugovoru izrazom: poetkom meseca - oznava vreme od prvog
do zakljuno desetog dana u mesecu. U tom sluaju upotrebljeni izrazi znae
da e se predaja robe izvriti u toku izvesnog perioda vremena. Ako ugovo-
rom nije odreeno koja e strana imati pravo da odredi datum predaje u grani-
cama tog perioda, to pravo pripada prodavcu, osim kad iz okolnosti sluaja
proizilazi da je odreeivanje datuma predaje ostavljeno kupcu. Ukoliko na je-
dan od navedenih naina nije odreen datum predaje robe, prodavac je duan
izvriti predaju u razumnom roku posle zakljuenja ugovora. Razumni rok se
odreuje s obzirom na prirodu robe i na ostale okolnosti.
443
Prodaja je dvostrano obavezni ugovor koji je podvrgnut pravilima is-
tovremenog ispunjenja obaveza. Stoga, ako to drugo nije ugovoreno ili
uobiajeno, prodavac nije duan predati robu ako mu kupac ne isplati cenu
istovremeno, ili nije spreman da to istovremeno uini, ali kupac nije duan
isplatiti cenu pre nego to je imao mogunost da pregleda stvar.
Ako se predaja robe ostvaruje uruenjem prevoziocu ili licu koje organi-
zuje prevoz, prodavac je ovlaen: 1) da odloi odiljanje robe prevoziocu do
isplate cene ili 2) da poalje robu tako da zadri pravo da raspolae sa njom
za vreme prevoza. Ukoliko je prodavac zadrao pravo da raspolae robom
za vreme prevoza on moe zahtevati da roba ne bude predata kupcu u mestu
opredenjenja dok ne isplati cenu, a kupac nije duan isplatiti cenu pre nego to
je imao mogunost da pregleda robu. Kupac nije ovlaen odbiti isplatu cene
zbog toga to nije imao mogunosti da pregleda stvar, ako ugovor predvia
plaanje uz predaju odgovarajue isprave.
5.2. ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE STVARI
Ugovor o prodaji je dvostrano obavezan i sa naknadom (teretan). Stoga
prodavac odgovara za materijalne nedostatke i pravne nedostatke robe.
5.2.1. Odgovornost prodavca za materijalne nedostatke
Pojam. Kupac kupuje robu da bi na njoj stekao pravo svojine i koristio
je za odgovarajuu svrhu. Samo roba koja je ispravna i ima potrebne osobine
moe se upotrebljavati na ugovoreni odnosno uobiajen nain. Prodavac ga-
rantuje da roba ima svojstva koja se obino kod prodate robe nalaze i koja
se pretpostavljaju.
444
Na osnovu tih okolnosti kupac je i odredio prodajnu
cenu.
445
Prodavac je odgovoran kupcu ako se, suprotno tome, utvrdi da roba
nema potrebna svojstva.
Prodavac odgovara za materijalne nedostatke robe koje je ona imala u
asu predaje kupcu. Prodavac odgovara i za one materijalne nedostatke koji
se pojave posle prelaza rizika na kupca ako su posledica uzroka koji je posto-
jao pre toga (ivotinja predata kupcu je bila zaraena pre predaje, i nakon
toga, ugine), bez obzira da li mu je nedostatak bio poznat.
Materijalni nedostatak postoji: 1) ako roba nema potrebna svojstva za
njenu redovnu upotrebu ili za promet; 2) ako roba nema potrebna svojstva za
naroitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu,
ili mu je morala biti poznata; 3) ako roba nema svojstva i odlike koje su
izriito ili preutno ugovorene odnosno propisane; 4) kada je prodavac pre-
dao robu koja nije saobrazna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili model
pokazani samo radi obavetenja.
U sluaju da roba nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu
ili za promet ili ako roba nema svojstva i odlike koje su izriito ili preutno
ugovorene odnosno propisane, prodavac ne odgovara za nedostatke robe
ako su u asu zakljuenja ugovora oni bili poznati kupcu ili mu nisu mogli
ostati nepoznati. Tada se pretpostavlja da je kupac pristao da kupi robu sa
tim nedostacima.
446
Meutim, ako je prodavac izjavio da roba nema nikakve
nedostatke ili da roba ima odreena svojstva ili odlike prodavac odgovara i
za nedostatke koje je kupac mogao lako opaziti. Odgovornost prodavca za
materijalne nedostatke robe je iskljuena i kada je ona prodata na javnoj pro-
daji.
Vidljivi i skriveni nedostaci robe. Vidljivi nedostaci robe su oni koje
bi briljivo lice, sa prosenim znanjem i iskustvom lica istog zanimanja i
struke kao kupac mogao lako opaziti, pri uobiajenom pregledu stvari. Vidlji-
vi nedostatak se, shodno tome, odreuje objektivno, prema zamiljenom,
prosenom kupcu, a ne prema briljivosti konkretnog kupca. Kupac je duan
da primljenu stvar na uobiajeni nain pregleda ili je da na pregled, im je
to prema redovnom toku stvari mogue. O vidljivim nedostacima kupac je
duan obavestiti prodavca bez odlaganja. Ako kupac prodavca ne obavesti
o vidljivom nedostatku bez odlaganja, gubi pravo koje mu po tom osnovu
pripada.
278 PRIVREDNO PRAVO
Skriveni nedostaci robe se ne mogu otkriti uobiajenim pregledom, pri-
likom preuzimanja stvari, nego tek nakon prijema robe. Prodavac odgovara
i za takve nedostatke do isteka est meseci od predaje robe, izuzev kada
je ugovorom odreen dui rok, ako je kupac o tom nedostatku obavestio
prodavca bez odlaganja. Ako je kupac neblagovremeno podneo prigovor
zbog skrivenih nedostataka robe, gubi prava prema prodavcu. Prodavac,
meutim, moe prihvatiti i neblagovremeni prigovor. Odgovornost prodav-
ca za materijalne nedostatke robe je dispozitivnog karaktera pa je ugovorai
mogu ograniiti ili sasvim iskljuiti. To moe proizilaziti iz izraza upotre-
bljenih u ugovoru - na primjer da se kupuje roba takva - kakva vieno
- odobreno (iskljuuje se odgovornost prodavca za vidljive nedostatke) ili
prodaja uture. Nitava je odredba ugovora o ogranienju ili iskljuenju
odgovornosti za nedostatke robe ako je nedostatak bio poznat prodavcu, a
on o njemu nije obavestio kupca, kao i kad je prodavac nametnuo tu odredbu
koristei svoj poseban monopolski poloaj. Kupac koji se odrekao prava
da raskine ugovor zbog nedostataka robe zadrava ostala prava zbog tih
nedostataka. Da bi zatitio svoja prava zbog nedostatka robe kupac mora
blagovremeno podneti prigovor prodavcu da roba ima nedostatak.
Prava kupca. Ako je kupac blagovremeno i uredno obavestio prodav-
ca da stvar ima vidljivi ili skriveni nedostatak moe alternativno zahtevati
od prodavca: 1) ispunjenje ugovora (tj. da prodavac nedostatak ukloni ili
mu preda drugu robu bez nedostatka); 2) snienje cene ili 3) izjaviti pro-
davcu da raskida ugovor. Kupac ne gubi pravo i kada nije blagovremeno i
uredno obavestio prodavca ako je prodavac nesavestan. Kupac koji je zbog
nedostataka predate robe pretrpeo tetu (bez obzira da li je zahtevao ispun-
jenje ugovora ili snienje cene ili raskid ugovora) ima pravo i na naknadu
tete po pravilima o ugovornoj odgovornosti za tetu. Kada je kupac zbog
nedostataka predate robe pretrpeo tetu i na drugim svojim stvarima ili je
zbog toga smanjena njegova imovina ima pravo i na naknadu vanugovorne
tete. ZOO (prodavac je kupcu prodao zaraenog konja te, osim obaveze da
kupcu naknadi tetu nastalu neispunjenjem ugovora o prodaji, duguje mu i
naknadu vanugovorne tete prouzrokovane tako to se zaraza sa predatog
konja proirila i na ostale zdrave kupeve konje).
Ukoliko se kupac opredelio za ispunjenje ugovora, a prodavac ga ne
dobije u razumnom roku kupac moe: 1) da zahteva snienje cene ili 2) izja-
viti da raskida ugovor.
5.2.2. Garancija za ispravno funkcionisanje robe
Garancija za ispravno funkcionisanje stvari je vrsta odgovornosti pro-
davca za materijalne nedostatke odreene vrste stvari (tehnike robe), na os-
novu garantnog lista predatog kupcu. U pravnoj teoriji se ova vrsta odgov-
ornosti oznaava kao ugovorna, dok se opta odgovornost prodavca za bilo
koju prodatu stvar naziva zakonskom.
447
Ako je predmet prodaje odreena
tehnika roba (neka maina, motor, aparat i sl.) za ispravno funkcionisanje te
stvari odgovaraju i prodavac i proizvoa. Neki tehniki proizvodi moraju biti
snabdeveni garantnim listom ija je sadrina odreena propisima. Podavac
tehnike robe, u tom sluaju, mora predati kupcu garantni list.
448
Garantnim
listom proizvoa jemi da e roba ispravno funkcionisati u toku odreenog
vremena, raunajui od njene prodaje kupcu.
Kupac moe, ako roba ne funkcionie ispravo u predvienom vremenu,
zahtevati od prodavca ili od proizvoaa ili od uvoznika, odnosno zastupnika
strane rme da robu opravi u razumnom roku ili ako to ne uini da mu, umesto
nje, preda robu koja ispravno funkcionie. Ako je jedno od navedenih prava
kupac ostvario prema prodavcu, prodavac se moe (za iznos naknade tete)
regresirati od proizvoaa, odnosno uvoznika ili zastupnika strane rme. Pro-
davac, osim toga, ima pravo i na naknadu tete koju je pretrpeo zbog toga to
je bio lien upotrebe stvari od trenutka traenja opravke ili zamene do njiho-
vog izvrenja.
Garantni rok se, u sluaju manje opravke, produava za vreme dok je
kupac bio lien upotrebe stvari. Kada je zbog neispravnog funkcionisanja
stvar zamenjena ili bitnije opravljena, garantni rok poinje ponovo tei od
zamene odnosno vraanja bitnije opravljene robe. Ako je zamenjen ili bitnije
popravljen samo neki deo robe, garantni rok poinje ponovo tei samo za taj
deo. Ukoliko prodavac u razumnom roku ne opravi ili zameni robu kupac
je ovlaen raskinuti ugovor ili sniziti cenu i zahtevati naknadu tete. Ova
ovlaenja kupac moe vriti samo prema prodavcu kao ugovornoj strani, a
ne i prema proizvoau, uvozniku odnosno zastupniku strane rme (davaocu
garancije). Prodavac odnosno davalac garancije duan je da o svom troku
prenese robu do mesta gde bi trebalo da se popravi ili zameni, kao i da po-
pravljenu, odnosno zamenjenu robu vrati natrag kupcu. Iako kupac ostaje
vlasnik robe predate na opravku ili zamenu prodavac odnosno davalac garan-
cije snosi rizik za njenu sluajnu propast ili oteenje.
U izradi pojedinih delova tehnike robe ili u izvrenju pojedinih radnji
neretko uestvuje vie samostalnih proizvoaa (tako, u proizvodnjji automo-
bila uestvuje mnotvo kooperanata kao samostalnih proizvoaa pojedinih
280 PRIVREDNO PRAVO
delova). Za takvu robu nalni proizvoa izdaje garantni list i odgovara za
njeno ispravno funkcionisanje u garantnom roku, a kooperanti odgovaraju
nalnom proizvoau za neispravno funkcionisanje robe koje potie od tih
delova ili od radnji, sve dok ne prestane odgovornost nalnog proizvoaa
prema kupcu robe. Prava kupca prema proizvoau po osnovu garantnog lista
gase se nakon isteka jedne godine raunajui od dana kada je od njega traena
opravka ili zamena robe.
5.2.3. Odgovornost za pravne nedostatke (zatita od evikcije)
Prodavac je duan kupcu preneti pravo svojine ili prodato pravo tako
da mu obezbedi mirno uivanje stvari odnosno prava. Stoga on odgov-
ara ako na prodatoj stvari odnosno pravu postoji neko pravo treeg koje
iskljuuje, umanjuje ili ograniava kupevo pravo, a u ijem postojanju ku-
pac nije obaveten, niti je pristao da uzme robu optereenu tim pravom. Ako
je prodavac prodao kupcu neko pravo duan je garantovati da ono postoji i
da nema pravnih smetnji za njegovo ostvarenje. Prodavac se, prvenstveno,
mora lino uzdrati od svakog uzneimiravanja kupca,
449
ali i da titi kupca
od pretenzija treeg lica. Prodavac, naime, odgovara kupcu ako je npr. pro-
dao tuu stvar te vlasnik zahteva vraanje stvari podnoenjem vlasnike
tube - rei vindicatio; ili je predata nepokretnost optereena hipotekom ili
pravom slubenosti; ili su na asiji i motoru automobila falsikovani brojevi
umesto tvornikih to onemoguava upotrebu automobila itd.
Odgovornost za pravne nedostatke nastaje samo ako o nedostacima
kupac nije obaveten, niti je pristao da kupi robu optereenu tim pravom.
Ukoliko tree lice polae neko pravo na robu kupac je duan o tome obav-
estiti prodavca i pozvati ga da u razumnom roku oslobodi robu od prava ili
pretenzije treeg (npr. tree lice vlasnikom tubom zahteva vraanje svoje
stvari koju je prodavac prodao kupcu). Takva dunost kupca ne postoji kada
je prodavcu ve poznato da tree lice polae pravo na robu (npr. vlasnik robe
od prodavca tubom zahteva naknadu deliktne tete zbog krae robe, a od
kupca vraanje robe).
Kada je predmet ugovora stvar odreena po rodu kupac je ovlaen poz-
vati prodavca da mu isporui drugu robu bez pravnog nedostatka. U sluaju
da prodavac ne postupi po zahtevu kupca, a roba bude oduzeta (vlasniki
zahtev treeg lica je usvojen) ugovor se raskida po samom zakonu.
6. Obaveze kupca
6.1. UOPTE
Osnovne obaveze kupca su isplata cene i preuzimanje robe. Ugovorom,
privrednim obiajima ili zakonom mogu se predvideti i druge obaveze kup-
ca.
6.2. ISPLATA CENE
Vreme isplate. Kupac je duan platiti cenu u vreme odreeno u ugovoru.
S obzirom na trenutak predaje robe prodavac i kupac mogu ugovoriti: 1) da
je prodavac duan predati kupcu robu pre nego to mu cena bude potpuno
isplaena ili 2) da je kupac duan platiti cenu pre predaje robe - predaja uz
pretplatu. Ako takav sporazum izostane (ili to nije odreeno obiajima) vai
dispozitivna odredba lana 516. stav 2. ZOO - da se plaanje vri u asu u
kome se vri predaja robe.
Kada prodavac vri uzastopne (sukcesivne) isporuke kupac je duan is-
platiti cenu za svaku isporuku u asu njenog preuzimanja, a ako je kupac dao
prodavcu predujam, prve isporuke naplauju se iz predujma. Ova pravila u
pogledu isplata cena u sluaju uzastopnih isporuka primenjuju se samo ako
nije to drugo ugovoreno ili suprotno ne proizilazi iz okolnosti posla. Ako
roba prodata na kredit daje plodove ili kakve druge koristi kupac, suprotno
optim odredbama koje reguliu docnju dunika zbog neispunjenja novane
obaveze, duguje kamatu od kad mu je roba predata bez obzira na to da li je
dospela obaveza za isplatu cene.
Mesto isplate. Kupac je duan platiti cenu na mestu odreenom ugovo-
rom. Ako mesto isplate nije odreeno ugovorom ili ne proizilazi iz obiaja
koje su strane ugovorile (ili iz okolnosti ugovora proizilazi da su htele pri-
meniti obiaje), plaanje se obavlja u mestu u kome se vri predaja robe.
6.3. PREUZIMANJE STVARI
Kupac je, osim isplate cene, obavezan da preuzme robu koju mu predaje
prodavac, a to je, istovremeno, i njegovo ovlaenje. Preuzimanje robe znai
vrenje potrebnih radnji od strane kupca da bi predaja bila mogua (npr. ku-
pac je prodavcu radi preuzimanja robe duan poslati specijalno teretno vozi-
lo), kao i u odvoenju odnosno odnoenju robe. Kada kupac bez opravdanog
razloga odbije da preuzme robu ija mu je predaja ponuena na ugovoren ili
uobiajen nain i na vreme, prodavac je ovlaen, ako ima osnovanog razloga
da posumnja da kupac nee isplatiti cenu, da raskine ugovor.
282 PRIVREDNO PRAVO
Kupac kome je roba uruena a on hoe da je vrati prodavcu nakon to je
raskinuo ugovor ili je, umesto nje, zahtevao drugu stvar, duan je robu uvati
sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina i sa tim ciljem
preduzeti potrebne mere za ouvanje robe. Ako mere preduzete za ouvanje
robe, izazivaju trokove kupac je ovlaen da ih zahteva od prodavca. Kupac
moe odbiti da primi robu koja mu je upuena u mesto opredeljenja i tamo
stavljena na raspolaganje. U tom sluaju duan je da za raun prodavca, ako
prodavac nije prisutan u mestu opredeljenja niti ovlaeno lice koje bi je preu-
zelo u njegovo ime, da preuzme robu, a pod uslovima da je to mogue bez
isplate cene i bez veih nezgoda ili preteranih trokova. Kupac je, pod pret-
postavkama odreenim ZOO, ovlaen poloiti robu kod suda ili je prodati.
IV. MODALITETI UGOVORA O PRODAJI
1. Ugovor o prodaji po uzorku ili modelu
Ovaj ugovor je vrsta prodaje na osnovu koga nastaje obaveza prodavca
da kupcu preda stvar koja je, po kvalitetu, saobrazna uzorku ili modelu, koga
je pokazao prodavac deponovao kod kupca ili treeg lica posle zakljuenja
ugovora.
Model je trodimenzionalna kreacija stvari (npr. opeka, automobil,
izme, pe) u originalnoj veliini ili srazmerno umanjenom obliku, koji
verno odraava osobine stvari. Uzorak je manja koliina stvari prema ko-
joj e se isporuiti sva koliina prodate stvari. Prodaja po uzorku ili mod-
elu se, najee, zakljuuje preko trgovinskog zastupnika ili na sajmovima.
Kvalitet stvari se u prodaji po modelu ili uzorku utvruje upuivanjem na
model ili uzorak. Ako su se strane pozvale na model ili uzorak ali i opisale
kvalitet stvari tako da izmeu njih postoji suprotnost, relevantna su svojstva
pokazanog modela ili uzorka.
Prodaju po uzorku ili modelu dokazuje strana koja za to ima pravni in-
teres, tj. prvenstveno kupac. Uzorak ili model se nakon zakljuenja ugovora
deponuje kod druge strane (najee kupca) ili treeg lica (npr. posrednika),
o emu se izdaje odgovarajua overena priznanica ili potvrda. Stvar koju
prodavac predaje kupcu, na osnovu ovog oblika prodaje, mora biti striktno
saobrazna uzorku ili modelu. Dozvoljeno je odstupanje koje je nebitno (ne-
znatno) tako da ne umanjuje svojstvo stvari u meri koja bi je inila nesao-
braznom modelu ili uzorku.
Ako stvar koju je prodavac predao kupcu nije saobrazna uzorku ili
modelu, prodavac odgovara po propisima o odgovornosti prodavca za ma-
terijalne nedostatke stvari. Prodavac ne odgovara za nedostatak saobraznosti
ako je uzorak, odnosno model, podneo kupac radi obavetenja i priblinog
odreivanja osobine stvari, bez obeanja saobraznosti.
2. Prodaja radi pokria
Prodaja radi pokria ovlauje prodavca da, nakon raskida ugovora o
prodaji, treem licu proda robu koju kupac nije preuzeo ili mu nije isplatio
cenu, te zahteva naknadu tete koju je zbog toga pretrpeo. Ovu prodaju pro-
davac (poverilac) moe izvriti ako je izmeu strana bio zakljuen ugovor o
prodaji koji je raskinut. Ugovor moe biti raskinut po samom zakonu (kad je
rok bitan sastojak ugovora) ili izjavom volje jedne strane, zbog toga to je ku-
pac pao u docnju sa isplatom cene ili stvar nije preuzeo u odreenom roku.
Prodavac moe izvriti prodaju radi pokria samo ako je predmet
raskinutog ugovora o prodaji roba odreena po rodu. Potrebu za prodajom
radi pokria, u sluaju spora, prodavac ne mora dokazivati. Prodaja radi
pokria mora se izvriti u razumnom roku i na razuman nain. Razuman rok
je pravni standard koga e sud konkretizovati u svakom pojedinom sluaju,
a rauna se od raskida ugovora o prodaji. Prodavac moe izvriti prodaju
sve dok ne protekne rok predvien za zastarelost potraivanja iz raskinutog
ugovora o prodaji. On se ne moe koristiti prodajom radi pokria ako iz nje-
govog ponaanja proizilazi da je, ustvari, odustao od ugovora i da bi time
zloupotrebio svoje pravo. Prodaju radi pokria prodavac mora izvriti u rela-
tivno kratkom roku, koji predstavlja razuman rok. Takoe, prodavac je duan
da prodaju radi pokria izvri na razuman nain, kao dobar domain, odnosno
dobar privrednik. Prodavac robu moe prodati na bilo kojem tritu u zemlji,
s tim to je o nameravanoj prodaji prodavac duan obavestiti kupca (kupac bi,
u tom sluaju, mogao npr. saoptiti prodavcu na kojem tritu je najpovoljnije
obaviti prodaju radi pokria i sl). Proputanje ove obaveze prodavca moe
uticati na visinu naknade tete koju zahteva od kupca iz raskinutog ugovora
o prodaji.
Kada je prodajom radi pokria prodavac ostvario cenu koja je vea od
ugovorene on nije u obavezi da razliku u ceni plati kupcu, ali bi se ona odbila
od ugovorne tete koju je prodavac pretrpeo raskidom prodaje. Ako je pro-
davac prodajom radi pokria postigao manju cenu od one koja je bila odreena
raskinutim ugovorom, prodavac ima pravo da zahteva razliku izmeu cene
odreene ugovorom i cene koja je postignuta prodajom radi pokria.
284 PRIVREDNO PRAVO
3. Kupovina radi pokria
Ovaj ugovor ovlauje kupca (poverioca) da, nakon raskida ugovo-
ra o prodaji, kupi robu koju mu prodavac (dunik) nije isporuio i tako
umanji razmere konkretne tete koju trpi. Ovlaenje na kupovinu stvari radi
pokria stie kupac ako su ostvarene odreene pretpostavke. Ona je mogua
samo nakon raskida ugovora o prodaji koji bio zakljuen. Ugovor moe biti
raskinut zbog docnje prodavca u izvrenju obaveze predaje robe ili zbog
toga to ona ima nedostatke. Irelevantno je da li je prodaja raskinuta izja-
vom volje kupca ili je raskid nastupio po samom zakonu (kad je ispunjenje
u roku bitan sastojak ugovora).
Kupac moe izvriti kupovinu radi pokria samo u sluaju da je pred-
met raskinutog ugovora o prodaji bila roba odreena po rodu i da se kupuje,
takoe, roba odreena po rodu. Potrebu za izvrenje kupovine radi pokria
kupac ne mora dokazivati. Kupovina se mora izvriti u razumnom roku i na
razuman nain. Razuman rok je pravni standard koga e sud konkretizovati
u svakom pojedinom sluaju, a rauna se od raskida ugovora o prodaji, s tim
to ne moe biti dui od roka zastarelosti potraivanja predvienog za takav
ugovor. Ali, kupac se ne moe koristiti kupovinom radi pokria ako iz nje-
govog ponaanja (utanja ili drugih okolnosti) proizilazi da je on odustao od
ugovora i ako bi to predstavljalo zloupotrebu prava (tj. bilo protivno naelu
potenja i savesnosti. Kupac bi, ustvari, kupovinu radi pokria trebalo da
izvri u relativno kratkom roku, po proteku roka isporuke robe, da bi na taj
nain nadoknadio potrebu za robom koje mu prodavac nije isporuio jer
bi, po pravilu, kratki rok u kome je mogue izvriti kupovinu radi pokria,
predstavljao razuman rok.
Kupovina radi pokria mora biti izvrena na razuman nain. Kupac
bi robu mogao nabaviti u bilo kojem mestu u zemlji ako je postupao sa
panjom dobrog privrednika odnosno dobrog domaina. Kupac moe kupiti
robu odgovarajueg kvaliteta, loijeg kvaliteta ili boljeg kvaliteta od onog
predvienog ugovorom, za istu, manju ili viu cenu od cene odreene u
raskinutom ugovoru. Ako je kupac za robu odgovarajueg kvaliteta platio
viu cenu od cene odreene raskinutim ugovorom, kupac ima pravo zahte-
vati razliku cene od prodavca. Kad je kupac kupio robu po ceni koja je nia
od one odreene ugovorom nije u obavezi da prodavcu vrati razliku cene.
Kupac nema pravo da na ime naknade tete zahteva razliku u ceni u sluaju
da je po vioj ceni kupio robu radi pokria boljeg, a ne odgovarajueg
kvaliteta. Ukoliko roba ima trinu cenu kupac je u obavezi da je kupi po
toj ceni. Kada na razliitim tritima cena nije ista kupcu bi trebalo priznati
prosenu trinu cenu robe kupljene radi pokria. O nameravanoj kupovini
radi pokria kupac je duan obavestiti prodavca (koji mu npr. moe pomoi
u izboru najpovoljnijeg trita), kako bi docniji prigovori prodavca izostali.
Proputanje obe obaveze kupca moe samo uticati na odmeravanje visine
tete koju zahteva od prodavca zbog raskida ugovora o prodaji.
4. Prodaja sa zadravanjem prava svojine
Prodaja sa zadravanjem svojine je ugovor na osnovu koga se prodavac
pokretne robei obavezuje da preda robu kupcu odmah nakon zakljuenja
ugovora uz zadravanje prava svojine na njoj, sve dok kupac ne isplati cenu u
potpunosti (pactum reservati dominii). Ovaj vid prodaje predstavlja izuzetak
od pravila da se svojina na pokretnoj stvari stie predajom, a najee se ugo-
vara u prodaji sa obronim otplatama cene.
Zadravanje prava svojine predvia se posebnom odredbom ugovora o
prodaji. Punovano je, meutim, ugovoriti zadravanje prava svojine i na-
knadno, nakon zakljuenja ugovora o prodaji, a najdocnije dok roba nije
predata kupcu. Ugovor o zadravanju prava svojine moe biti zakljuen i
prostom saglasnou volja. Da bi zadravanje prava svojine delovalo prema
kupevim poveriocima mora biti uinjeno u obliku javno overene isprave, pre
steaja kupca ili pre plenidbe robe u izvrnom postupku. Ako se o pokretnoj
robi vode posebne javne knjige pravo svojine moe se zadrati samo ako je to
predvieno propisima o ureenju i voenju tih knjiga. Ugovor o zadravanju
prava svojine stvara obaveze za obe ugovorne strane. Prodavac je u obavezi
da robu preda kupcu i pravo svojine prenese na njega tek kada cenu plati u
potpunosti, dok se kupac obavezuje da isplati cenu prodavcu nakon predaje
robe, u odreenom, ugovorenom roku.
Prodajom i predajom robe kupac stie ovlaenje da je koristi i dri, a ne
da i njome raspolae. Rizik sluajne propasti ili oteenja robe snosi kupac
od asa kada mu je roba predata iako na njega nije preneseno pravo svojine.
Ukoliko kupac ne plati cenu koja je dospela prodavac je ovlaen da zahteva
njenu isplatu prinudnim putem ili raskid ugovora.
5. Prodaja sa specikacijom
Prodaja sa specikacijom je ugovor o prodaji robe odreene po rodu u
kome je kupac ovlaen da docnije odredi kvalitet robei (oblik, meru ili koje
druge pojedinostirobei) dostavljanjem prodavcu specikacije u ugovorenom
roku ili do proteka razumnog roka od trenutka prodavevog traenja da to
kupac uini.
286 PRIVREDNO PRAVO
Ovaj modalitet prodaje proizvodi dejstva od zakljuenja ugovora, a u
sluaju da kupac ne dostavi specikaciju do roka (odreenog ugovorom ili
do proteka razumnog roka raunajui od prodavevog traenja da to uini),
prodavac moe izjaviti da raskida ugovor ili obaviti specikaciju prema on-
ome to mu je poznato. Ako sam prodavac obavi specikaciju duan je obav-
estiti kupca o njenim pojedinostima i odrediti mu razuman rok da sam izvri
drukiju specikaciju. Ukoliko kupac u razumnom roku ne izvri specikac-
iju, obavezna je specikacija koju je izvrio prodavac.
Prodaja sa specikacijom slina je prodaji po uzorku ili modelu. Izmeu
ova dva vida prodaje postoje razlike. Tako se, u vreme zakljuenja prodaje
po uzorku ili modelu uzorak ili model predaju ili pokazuju prodavcu odnosno
kupcu, dok je specikaciju prvenstveno duan izvriti kupac, u odreenom
roku, nakon zakljuenja ugovora.
6. Kupovina na probu
Kupovina na probu je ugovor zakljuen pod odlonim uslovom koji de-
luje od trenutka kada je zakljuen, ako se uslov ispuni. Uslov je potestativan
poto zavisi samo od volje kupca kome je roba predata radi probe - tj. od iz-
jave kupca da li roba odgovara njegovim eljama (subjektivna proba). Pravo
svojine, pravo raspolaganja ili neko drugo pravo koje je predmet kupovine
na probu ne prelazi u imovinu kupca sve dok kupac ne obavesti prodavca
da li ostaje pri ugovoru. Da li ostaje pri ugovoru kupac je duan obavestiti
prodavca u roku utvrenom ugovorom ili obiajem, a ako ga nema, onda
u primerenom roku koji mu bude odredio prodavac, inae se smatra da je
odustao od ugovora. Smatra se da je kupac ostao pri ugovoru, ako roba koja
mu je predata radi probe do odreenog roka, ne vrati bez odlaganja po isteku
roka ili ne izjavi prodavcu da odustaje od ugovora. Rizik sluajne propasti ili
oteenja robe predate kupcu radi probe snosi prodavac do kupeve izjave
da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka kad je kupac bio duan vratiti
stvar prodavcu.
U ugovorima u privredi esto se ugovara objektivna proba. Tada opstanak
ugovora o kupovini na probu ne zavisi od elje kupca nego od okolnosti da
li roba ima odreena svojstva ili da li je podobna za odreenu upotrebu, to
se utvruje npr. na osnovu propisanih standarda, ekspertize strunih orga-
nizacija itd. Odredbe ugovora o kupovini na probu shodno se primjenjuju
na kupovinu po pregledu i na kupovinu sa rezervom probanja. Kupovina na
probu se razlikuje od kupovine sa rezervom probanja. Ugovor o kupovini
na probu zakljuuje se pod odlonim uslovom, a proizvodi dejstvo od tre-
nutka zakljuenja, ako se uslov ispuni, dok se kod kupovine sa rezervom
probanja ugovor ne zakljuuje dok se stvar ne isproba, a to je pretpostavka za
zakljuenje ugovora.
V. UGOVOR O KOMISIONU
1. Pojam i osobine ugovora
Ugovorom o komisionu obavezuje se jedna ugovorna strana (komision-
ar) drugoj (komitentu) da e u svoje ime ali za raun komitenta obaviti jedan
ili vie poslova koje mu komitent poveri za odreenu naknadu (proviziju).
450
Komision se razlikuje od posredovanja, zastupanja i ugovora o nalogu.
Ugovorom o posredovanju obavezuje se posrednik da nastoji nai i dovestiu
vezu sa nalogodavcem lice koje bi s njim pregovaralo o zakljuenju odreenog
ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odreenu naknadu, ako taj
ugovor bude zakljuen, dok komisionar samostalno zakljuuje pravni posao
sa treim licem. Ugovorom o trgovinskom zastupanju obavezuje se zastupnik
da u ime i za raun svog komitenta preduzima pravne i faktike radnje, za
odreenu naknadu dok komisionar pravne poslove preduzima u svoje ime, a
za raun komitenta. Ugovorom o nalogu obavezuje se nalogoprimac prema
nalogodavcu da za njegov raun preduzme odreene poslove, a irelevantno je
da li nalogoprimac ispunjava ugovor o nalogu u svoje ili u tue ime.
451
Iako se
komision razlikuje od zastupanja (zastupnik preduzima pravne radnje u ime i
za raun zastupanog) na ugovor o komisionu shodno se primenjuju pravila o
nalogu, ukoliko pravilima o komisionu nije drugaije odreeno.
452
U ugovornom komisionom odnosu su komitent i komisionar, dok tree
lice, sa kojim komisionar zakljuuje odreeni pravni posao, nije u tom odno-
su. Komisionar neposredno, kao samostalna ugovorna strana, stupa u odnos
sa treim licem (kome ne mora biti poznat komitent), sam postaje poverilac
ili dunik treeg lica.
453
Ugovor o komisionu je: 1) dvostrano-obavezan i teretan ugovora (obe
strane preuzimaju prava i obaveze); 2) imenovan (regulisan je ZOO koji mu
je odredio i ime); 3) neformalan (prema odredbama ZOO, ali se u praksi
esto zakljuuje na unapred pripremljenom obrascu - ugovor po pristupu);
4) zakljuuje se s obzirom na linost jedne ili obe ugovorne strane (ugovor
intuitu personae).
288 PRIVREDNO PRAVO
2. Vrste ugovora o komisionu
Ugovor o komisionu se moe razvrstati s obzirom na predmet posla na
prodajni komision i kupovni komision, a prema odgovornosti komisionara na
obini komision (kome je, uglavnom, posveeno ovo izlaganje) i komision
delkredere.
Prodajni komision stvara obavezu za komisionara da u svoje ime a za
raun svog komitenta nastoji da proda robu (ili hartije od vrednosti) nekom
treem licu. Komisionar je duan prodati robu po ceni koju je komitent odre-
dio u svom nalogu. Ako bi robu prodao ispod odreene cene odgovoran je
komitentu za naknadu tete.
454
Ukoliko je komisionar prodao robu po vioj
ceni nego to je ugovorom odreeno duan je ostvarenu cenu predati komi-
tentu s tim to stie ovlaenje na uveanu proviziju. Pravo svojine na robi,
sve do njene prodaje, ima komitent koji je, shodno tome, ovlaen da pravo
svojine titi svojinskim tubama.
Kupovni komision obavezuje komisionara da e nastojati da u svoje ime
a za raun komitenta kupi odreenu robu (ili hartije od vrednosti). Robu ili
hartije od vrednosti koje je kupio komisionar ustupa svom komitentu. Komis-
ionar se mora pridravati naloga komitenta kojim je odreeno po kojoj ceni
moe kupiti stvari, inae e odgovarati komitentu za prouzrokovanu tetu.
Pravo svojine na kupljenim stvarima neposredno stie komisionar, jer
je istupao u svoje ime. Komisionar je u obavezi da preduzme sve radnje koje
je duan i moe preduzeti kupac. Komitent stie pravo svojine na stvarima
kad mu te stvari komisionar preda u izvrenju svoje obaveze prema komi-
tentu odreene lanom 780. stav 2. ZOO. Pre tog momenta komitent prema
komisionaru ima obligaciono-pravni zahtev za predaju kupljene stvari.
455
Komision delkredere je ugovor kojim se komisionar obavezuje da za na-
knadu (koja je vea od one koja se naplauje u osnovnom ugovoru o komis-
ionu), obavi u svoje ime, a za raun komitenta jedan ili vie poslova koje mu
komitent poveri i da solidarno odgovara za ispunjenje obaveze treeg lica.
U odnosu na osnovni oblik komisiona komision delkredere se prvenst-
veno razlikuje po odgovornosti komisionara prema komitentu, ali i obavezi
komitenta da komisionaru plati proviziju koja je vea nego kod osnovnog
komisiona. Ipak, komision delkredere zadrava sva bitna opta obeleja os-
novnog ugovora o komisionu. Komisionar iz komisiona delkredere, takoe,
istupa u svoje ime i za svoj raun
456
i tako zadrava bitne osobine ugovora o
komisionu.
Izraz delkredere potie od italijanske rei del credere koja se pre-
vodi kao jemevina, jemenje.
457
Upotrebljen u tekstu ugovora o komisionu
on predstavlja akcesorni sporazum koji je zavisan od samostalnog (glavnog)
ugovora o komisionu. Sve dok punovano nije nastao osnovni ugovor o
komisionu ne moe nastati ni akcesorni ugovor. Ako je nitav osnovni ugovor
nitav je i komision delkredere.
Sporazum o komisionu delkredere moe biti postignut prilikom
zakljuenja osnovnog oblika komisiona ili docnije, na primer, u aneksu tog
ugovora. Prilikom ispunjenja ovog ugovora komisionar e traiti sigurnog
partnera to poveava trokove njegovog poslovanja. Stoga se opravdano
ocenjuje da se komision delkredere ugovara u izuzetnim sluajevima.
458

Komision delkredere moe sporazumom ugovornih strana prestati i pre nego
to je prestao ugovor o komisionu.
3. Samostalno istupanje komisionara
Bitna karakteristika komisiona je da komisionar istupa u svoje ime a
za raun komitenta. U skladu sa nalogom komitenta komisionar zakljuuje
pravni posao sa treim licem i tako postaje sam dunik ili poverilac.
459
Shod-
no tome, komitent moe zahtevati ispunjenje potraivanja iz posla koji je
komisionar zakljuio sa treim i za njegov raun tek poto mu ih komisionar
ustupi. Pojedina strana prava i ZOO dozvoljavaju komisionaru da se pojavi
kao kupac robe koju komitent prodaje ili prodavac robe koju komitent kupuje
- tj. da samostalno istupa.
460
Komisionar kome je povereno da proda ili kupi neku robu kotiranu na
berzi ili tritu moe, ako mu je komitent to dozvolio, zadrati robu za sebe
kao kupac, odnosno isporuiti je kao prodavac, po ceni u vreme izvrenja
poverenog posla. Tada se izmeu komitenta i komisionara uspostavlja odnos
iz ugovora o prodaji.
4. Obaveze komisionara
4.1. IZVRENJA NALOGA KAKO GLASI
Komisionar je u obavezi da lino zakljuuje pravne poslove sa treim
licima, izuzev kad je komitent ovlastio komisionara da posao poveri nekom
drugom licu (podkomisionaru) ili ga na to prinuavaju okolnosti. Komisionar
sam bira tree lice sa kojim zakljuuje ugovor za raun komitenta.
461
Dobijeni nalog komisionar je duan izvriti prema primljenim uputst-
vima, sa panjom dobrog privrednika, ostajui u njegovim granicama i u sve-
mu paziti na interese komitenta i njima se rukovoditi.
462
Komisionar je uvek
vezan nalogom komitenta da izvri odreeni posao. Nalozi komitenta mogu
290 PRIVREDNO PRAVO
biti limitirani (imperativni, obligatorni), indikativni (demonstrativni, enunci-
jativni) i fakultativni nalogzi.
Limitirani nalozi su nalozi od kojih komisionar ne moe odstupiti
bez pristanka komitenta. Komisionar je duan da takav nalog u potpunosti
izvri.
463
Ova vrsta naloga najee se daje u prodajnom i kupovnom komis-
ionu (nalogom je odreeno ispod koje cene komisionar ne sme da proda robu,
odnosno koju najviu cenu moe platiti prilikom kupovine robe za komi-
tenta). Ako je komisionar zakljuio neki posao pod nepovoljnijm uslovima
od onih odreenih nalogom kad to nije smeo, duan je naknaditi komitentu
razliku, kao i prouzrokovanu tetu. Ukoliko je posao zakljuen pod povoljni-
jim uslovima od onih odreenih nalogom, sva tako postignuta korist pripada
komitentu.
464
Indikativni nalozi obavezuju komisionara da ga ispuni, ali od njih moe
odstupiti ako mu to nalae panja urednog privrednika ili obaveza zatite
komitenta
465
(komitent je naloio komisionaru da proda robu po odreenoj
ceni, ali je on robu prodao po vioj ceni). Komisionar je duan prethodno
obavestiti komitenta da namerava odstupiti od datog naloga, osim kad post-
oji opasnost od odlaganja. U toj situaciji komisionar e obavestiti naknadno
komitenta o odstupanju od naloga, bez odlaganja.
466
Fakultativni nalozi komisionaru slue kao orjentacija (smernice, savet)
tako da ima pravo da od njih odstupi. Komisionar ima pravo da sam iza-
bere nain na koji e izvriti takav nalog, pri emu mora postupati kao dobar
privrednik (tj. da vodi rauna o zatiti interesa komitenta). Kada se pouzdano
ne zna koji nalog je dat komisionaru pretpostavlja se da mu je dat indikativni
nalog, s obzirom da se ovaj nalog najee i predvia u praksi.
4.2. ZAKLJUENJE POSLA SA TREIM LICEM
Komisionar, po pravilu, preuzima obavezu da e nastojati da sa treim
licem zakljui pravni posao (to je najee ugovor) u svoje ime a za raun
komitenta. Ako i pored panje dobrog strunjaka nije uspeo da zakljui prav-
ni posao sa treim licem, komisionar nee odgovarati za tetu. On, meutim,
nije odgovoran za izbor treeg lica i ispunjenje obaveze treeg lica, osim kad
je posebno jemio da e tree lice ispuniti svoje obaveze (komision delkre-
dere).
4.3. UVANJE INTERESA KOMITENTA
Jedna od osnovnih obaveza komisionara je da na struan nain titi in-
terese svog komitenta i da mu bude veran. Shodno tome komisionar kome je
povereno da proda ili da kupi neku robu moe da je zadri za sebe kao kupac,
odnosno da je isporui kao prodavac (tzv. samostalno istupanje komisionara)
samo ako mu to komitent dozvoli, a za to su ispunjene i ostale pretpostavke
iz lana 775. ZOO.
Komisionar je duan da preduzeme mere radi ouvanja prava komitenta
prema treem licu prilikom svih radnji. Ako komisionar preuzima komitent-
ovu robu iz skladita, prevozioca, peditera itd. duan je utvrditi stanje robe,
o tome bez odlaganja obavestiti komitetnta, a u sluaju da ona ima nedostatke
obezbedie sredstva zatite komitenta prema odgovornim licima.
467
Takoe,
ukoliko komisionar kupuje robu za komitenta, a roba ima nedostatke, komis-
ionar je u obavezi da o nedostacima obavesti prodavca bez odlaganja.
468
U
situaciji da je komisionar prodao komitentovu robu kupcu koji, zatim istie
da roba ima nedostatke, komisionar je o tome bez odlaganja duan obavestiti
komitenta.
Komisionar je duan uvati poverenu robu sa panjom dobrog privredni-
ka. On odgovara i za sluajnu propast ili oteenje robe ako je nije osigurao, a
prema nalogu je bio duan da to uini. O svim promenama na robi zbog kojih
bi ona mogla izgubiti na vrednosti komisionar je duan obavestiti komitenta.
Ako nema vremena da eka njegova uputstva, ili kad komitent odugovlai
sa davanjem uputstava, u sluaju opasnosti znatnijeg oteenja robe, komis-
ionar je duan da je proda na najpogodniji nain. Takoe komisionar je duan
obavetavati komitenta i o svim drugim okolnostima znaajnim za izvrenje
posla iz komisionog naloga, kako bi komitent mogao blagovremeno dati
odgovarajue naloge i uvati poslovnu tajnu i posle prestanka ugovora o
komisionu.
469
4.4. SAOPTAVANJE KOMITENTU IMENA SAUGOVARAA
Komisionar je duan saoptiti svom komitentu sa kojim je licem obavio pos-
ao koji mu je komitent poverio. Ovo pravilo ne vai u sluaju prodaje pokretnih
stvari koja se vri preko komisionih prodavnica, osim ako nije drukije ugov-
oreno. Suprotno tome, komisionar nije duan da svog saugovaraa obavesti
o imenu, odnosno poslovnom imenu komitenta. Komitent moe zabraniti
komisionaru da svog saugovaraa o tome obavetava.
4.5. PODNOENJE IZVETAJA I POLAGANJE RAUNA
Kad izvri nalog iz ugovora o komisionu komisionar je duan podne-
ti izvetaj i poloiti raun o obavljenom poslu bez nepotrebnog odlaganja.
Ugovorom o komisionu moe biti predvieno da je komisionar obavezan da
292 PRIVREDNO PRAVO
komitentu povremeno podnosi izvetaje i polae raun o svom radu tokom
izvravanja obaveza iz ugovora o komisionu. Nalogoprimac je duan da na
zahtev nalogodavca podnese izvetaj o stanju poslova i poloi raun i pre
odreenog vremena. Prethodno podnoenje obrauna komitentu ne oslobaa
komisionara od obaveze da poloi raun komitentu nakon izvrenja naloga.
Sadrina izvetaja koga podnosi komisionar odreen je ugovorom o
komisionu, uzansama, prirodom posla, okolnostima sluaja i sl. On obuh-
vata podatke o primanjima i izdacima komisionara koje je uinio prilikom
izvrenja poverenog posla, odnosno naloga, sa potrebnim ispravama. U
izvetaju o radu komisionar nije duan da naznai sa kojim licem je posao
zakljuio. To je, meutim, obavezan uiniti ako tvrdi da je to lice propalo, i
da se zbog toga cena prodate robe nema otkud naplatiti.
470
Komisionar je duan predati komitentu sve to je primio po osnovu posla
izvrenog za njegov raun. On je duan preneti na komitenta potraivanja i
ostala prava koja je stekao prema treem sa kojim je obavio posao u svoje ime
i za njegov raun.
5. Obaveze komitenta
5.1. OMOGUAVANJE KOMISIONARU DA IZVRI NALOG
Komitent je u obavezi da preduzme sve potrebne radnje da bi komis-
ionar mogao izvriti dobijeni nalog u skladu sa ugovorom o komisionu. Ova
obaveza komitenta zavisna je od sadrine naloga i okolnosti sluaja. Tako
je komitent obavezan, ako je zakljuen prodajni komision, da komisionaru
preda stvar i isprave kojima dokazuje pravo svojine, kvalitet robe i sl.
5.2. PLAANJE NAKNADE (PROVIZIJE)
Ugovor o komisionu je teretan. Komitent je, stoga, obavezan da komis-
ionaru isplati naknadu (proviziju) za obavljeni posao i kada ona nije ugov-
orena. Iznos naknade strane predviaju ugovorom. Naknada se moe odrediti
u procentu od vrednosti posla, ili u ksnom iznosu (odsekom).
471
Ako iznos
naknade nije odreen ugovorom ili tarifom, komisionaru pripada naknada
prema obavljenom poslu i postignutom rezultatu. Ukoliko bi, u tom sluaju,
naknada bila nesrazmerno velika prema obavljenom poslu i postignutom re-
zultatu, sud je moe, na zahtev komitenta, sniziti na pravian iznos.
Kad tree lice, sa kojim je komisionar zakljuio pravni posao, svoju
obavezu izvrava delimino (u obrocima, ratama) komisionar stie pravo na
nagradu od komitenta posle svakog deliminog ispunjenja obaveze treeg
lica (na primer, posle svake isplate rate za kupljenu robu).
Komisionar stie pravo na naknadu kad bude izvren posao koji je komis-
ionar obavio od strane treeg lica (isplatio je cenu, predao robu itd).
472
Ako ne
doe do izvrenja zakljuenog posla iz uzroka za koji ne odgovaraju ni komis-
ionar ni komitent (na primer, stvar je propala, zabranjen je uvoz robe koju
je komisionar trebalo da kupi, ili slinih razloga koji se mogu okarakterisati
kao via sila), komisionar ima pravo na odgovarajuu naknadu za svoj trud.
Meutim, nema pravo na naknadu komisionar koji je neverno postupio prema
komitentu.
5.3. NAKNADA UINJENIH TROKOVA
Izvravajui komitentove naloge komisionar preuzima obaveze prema
treim licima (ugovore i druge pravne poslove komisionar, naime, zakljuuje
u svoje ime a za raun komitenta): da preda robu (prodajni komision) ili
plati cenu za kupljenu robu (kupovni komision),
473
isplati naknadu za pre-
voz, skladitenje robe, carinu itd. Navedene trokove komitent je obavezan
da naknadi komisionaru ako su oni bili potrebni za izvrenje naloga. Kada je
komitent duan naknaditi ove trokove odreuje se ugovorom o komisionu
(na primer, odmah posle uinjenih trokova, prilikom plaanja provizije).
Pored naknade uinjenih trokova komitent je obavezan da komisionaru plati
i zateznu kamatu od dana kada su trokovi uinjeni. Komitent je duan dati
komisionaru posebnu naknadu za upotrebu njegovih skladita i transportnih
sredstava, ako ona nije obuhvaena naknadom za izvrenje posla. Komitent
nije duan komisionaru dati unapred sredstva potrebna za izvrenje naloga.
Ugovorom o komisionu se moe ugovoriti i takva obaveza komitenta.
5.4. OBEZBEENJE POTRAIVANJA
KOMISIONARA PREMA KOMITENTU
Da bi izvrio povereni posao komisionar se esto izlae trokovima. U
prodajnom komisionu komisionar ima izdatke prilikom prijema robe, njenog
uvanja (na primer, u skladitu), prevoza i isporuke. Ako je zakljuen kupov-
ni komision komisionar se pojavljuje kao kupac (deluje u svoje ime a za raun
komitenta) i u obavezi je da isplati iznos cene. Zbog toga je ZOO predvideo
sredstva obezbeenja komisionara.
Komisionar ima zakonsko zalono pravo na stvarima koje su predmet
ugovora o komisionu: 1) ako se te stvari nalaze kod njega, ili 2) kod nekog
koji ih dri za njega (na primer, po ugovoru o uskladitenju robe), ili 3) dok
on ima u rukama ispravu pomou koje moe raspolagati stvarima (tovarni list,
294 PRIVREDNO PRAVO
skladinicu). Iz vrednosti robe koju kupuje ili koju prodaje za raun komi-
tenta komisionar moe naplatiti svoje potraivanje iz bilo kog komisionog
posla sa istim komitentom.
474
Predmet zaloge mogu biti pokretne stvari, a po
opravdanom miljenju jednog dela pravne literature, i hartije od vrednosti,
osim onih koje glase na ime.
475
Ako komitent ne namiri o dospelosti potraivanje komisionara, komis-
ionar nije duan da se obraa sudu nego moe pristupiti prodaji zaloene
stvari na javnoj prodaji po isteku osam dana od upozorenja uinjenog komi-
tentu kao i zalogodavcu (kad to nije isto lice), da e tako postupiti. Komis-
ionar je o tome duan blagovremeno obavestiti oba lica. Ukoliko stvar ima
berzansku ili trinu cenu, komisionar ih moe prodati po toj ceni, po isteku
osam dana od upozorenja uinjenog komitentu i zalogodavcu (kad to nije
isto lice) da e tako postupiti.
476
Iz vrednosti dobijenih prodajom stvari (na kojima je ustanovljena za-
konska zaloga) komisionar moe naplatiti svoja potraivanja po osnovu svih
komisionih poslova sa komitentom kao i po osnovu zajmova i predujmova
datih komitentu, bez obzira na to da li su nastala u vezi sa tim stvarima ili
nekim drugim. Takoe, pravo naplate ima komisionar iz potraivanja koja je,
izvravajui nalog, stekao za raun komitenta. Sva ova potraivanja komis-
ionar ima pravo da naplati pre ostalih komitentovih poverilaca.
Komisionar, kao poverilac dospelog potraivanja, ima pravo zadravanja
ako se u njegovim rukama nalazi komitentova stvar sve dok mu ne bude
isplaeno potraivanje. On se moe naplatiti iz vrednosti stvari na isti nain
kao zaloni poverilac, ali je duan, pre nego to pristupi ostvarenju naplate da
o svojoj nameri blagovremeno obavesti komitenta.
477
5.5. ODNOSI SA TREIM LICIMA
Radi izvrenja naloga komitenta komisionar zasniva pravni posao sa treim
licem u svoje ime a za raun komitenta. Izmeu komitenta i treeg lica ne zas-
niva se pravni odnos, tako da tree lice jedino od komisionara moe zahtevati
izvrenje pravnog posla. Komitent moe zahtevati ispunjenje potraivanja iz
posla koji je komisionar zakljuio sa treim i za njegov raun tek poto mu
ih komisionar ustupi. Komisionar je, po samom zakonu, duan preneti na
komitenta potraivanja i ostala prava koja je stekao prema treem sa kojim
je obavio posao u svoje ime i za njegov raun. Za prenos potraivanja nije
potreban pristanak treeg lica (dunika), ali je komisionar duan obavestiti
tree lice da je ustupio potraivanje komitentu.
U pogledu odnosa komitenta sa komisionarom i njegovim poveriocima,
ova se potraivanja od svog nastanka smatraju kao komitentova potraivanja.
Shodno tome, poverioci komisionara ne mogu radi naplate svojih potraivanja,
ni u sluaju njegovog steaja, preduzeti mere izvrenja na pravima i stvarima
koje je komisionar, izvravajui nalog, stekao u svoje ime, ali za raun komi-
tenta. Od ovog pravila predvien je izuzetak u pogledu potraivanja poveri-
laca komisionara u vezi sa sticanjem tih prava i stvari. Tako, skladitar kao
poverilac komisionara (na primer, naknade za uvanje) ima zalono pravo na
robi predatoj na uvanje i shodno tome mogunost da ih izloi prodaji.
U sluaju steaja komisionara komitent moe zahtevati izluenje iz
steajne mase stvari koje je predao komisionaru radi prodaje za njegov raun,
kao i stvari koje je komisionar nabavio za njegov raun. Takoe, komitent
moe zahtevati od treeg kome je komisionar predao stvari, da mu isplati
njihovu cenu, odnosno njen jo neisplaeni deo.
VI. UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU
(AGENTURI)
1. Pojam i osobine ugovora
Ugovorom o trgovinskom zastupanju (agenturi) obavezuje se zastupnik
da stalno posreduje kako bi trea lica zakljuila ugovore sa njegovim nalo-
godavcem i da, po dobijenom ovlaenju, zakljuuje ugovore sa treim licima
u ime i za raun nalogodavca koji preuzima obavezu da zastupniku za svaki
zakljueni ugovor isplati odreenu proviziju (naknadu).
478
Bitni sastojci ugovora o trgovinskom zastupanju su: posao koji e obaviti
zastupnik i naknada koju je u obavezi da isplati nalogodavac. Posao zastupni-
ka moe biti posredovanje radi zakljuenja ugovora nalogodavca sa treim
licima u duem vremenskom periodu ili zakljuivanje ugovora u ime i za
raun nalogodavca, po dobijenom ovlaenju. Ugovor o trgovinskom zastu-
panju moe sadrati prirodne i sluajne sastojke.
Ovaj ugovor razlikuje se od zastupanja uopte, posredovanja i komisio-
na. Zastupanje nastaje na osnovu zakona, opteg aktu pravnog lica (statutarno
zastupanje), akta nadlenog organa ili izjave volje zastupanog (punomoje) i
moe biti sa naknadom ili bez naknade. Moe biti i bez naknade. Ponekad se
zastupanje sastoji iz preduzimanja jednog pravnog posla ili pojedinih radnji
prilikom njegovog zasnivanja, trajanja ili prestanka. Trgovinski zastupnik,
kao privredni subjekt, uvek ima pravo na naknadu. Trgovinsko zastupanja
traje due vremena, a nastaje na osnovu ugovora.
296 PRIVREDNO PRAVO
U ugovoru o posredovanju posrednik se ponaa nepristrasno sa ciljem da
svom nalogodavcu omogui zakljuenje odreenog pravnog posla. Tgovin-
ski zastupnik nije nepristrasni privrednik jer titi interese svog nalogodavca.
Najee je odnos izmeu posrednika i komitenta povremen, ad hoc. Suprotno
tome, trgovinski zastupnik sa nalogodavcem zasniva trajni ugovorni odnos iz
koga proizilazi obaveza da se stalno stara da trea lica zakljuuju ugovore sa
njegovim nalogodavcem.
479
Komisionar u ugovoru u komisionu istupa u svoje ime a za raun nalogo-
davca, o emu mora obavestiti lice sa kojim zakljuuje ugovor,
480
dok trgov-
inski zastupnik preduzima pravne poslove u ime i za raun nalogodavca.
Ugovor o trgovinskom zastupanju je imenovan, dvostrano obavezan (obe
ugovorne strane imaju obaveze i ovlaenja iz ugovora), teretan (svaka strana
se obavezuje drugoj na odreeno davanje ili injenje) i formalan (mora biti
zakljuen u pisanoj formi).
2. Vrste trgovinskog zastupanja
Trgovinsko zastupanje moe biti ugovoreno za domae privredne sub-
jekte (unutranji promet) ili se odnositi na spoljnotrgovinski promet.
481
S obzirom na teritoriju (podruje) na kojoj obavlja svoju delatnost
trgovinski zastupnik moe biti mesni, oblasni i generalni. Mesni trgovinski
zastupnik (lokalni) deluje samo na jednom geografskom mestu i njegovoj
okolini. Oblasni trgovinski zastupnik radi na irem podruju (na podruju
okruga, pokrajine i sl), a generalni trgovinski zastupnik zastupa jednu ili vie
privrednih subjekata na podruju jedne ili vie drava.
Prema obimu poslovne delatnosti trgovinsko zastupanje moe biti
posebno (specijalno) ili opte (generalno). Posebni trgovinski zastupnik je
ovlaen da preduzima odreeni pravni posao, dok opti zastupnik zastupa
nalogodavca u svim njegovim pravnim poslovima na osnovu naloga koji nije
vremenski ogranien.
Ako je osnov razvrstavanja trgovinskog zastupanja predmet pravnog po-
sla, zastupnici se dele na one koji deluju u prometu robe, u oblasti osiguranja,
turizma, pomorstva, u prometu hartija od vrednosti itd.
Zavisno od injenice da li trgovinski zastupnik vri svoju delatnost u
stalnom seditu ili delatnost obavlja putujui od mesta do mesta, trgovinski
zastupnik je stalni ili putujui.
S obzirom na odgovornost zastupnika prema nalogodavcu zastupnitvo
moe biti obino ili delkredere. Ukoliko je zasnovano obino zastupnitvo,
zastupnik odgovara nalogodavcu za nesavesno postupanje (nesavestan izbor
treeg lica), a ne i za ispunjenje obaveze iz ugovora koga je zakljuio sa
treim licem, odnosno za koga je posredovao. U zastupnitvu sa klauzulom
delkredere zastupnik odgovara nalogodavcu za ispunjenje obaveza iz ugovora
za ije je zakljuenje posredovao.
482
3. Obaveze ugovornih strana
3.1. OBAVEZE ZASTUPNIKA
3.1.1. Izvrenje naloga za zastupanje
Trgovinski zastupnik je u obavezi da ispuni nalog u svemu kako on glasi,
sa panjom dobrog privrednika. Obaveza trgovinskog zastupnika zavisi od
sadrine naloga. Tako nalog moe obavezivati zastupnika na posredovanje
ili na zakljuenje odreenih pravnih poslova ili na preduzimanje i jednih i
drugih radnji.
483
Zastupnik, meutim, moe zakljuivati ugovore u ime i za
raun svog nalogodavca, ako je za to od njega dobio posebno ili generalno
ovlaenje. Tada je zastupnik duan uestvovati, po uputstvima nalogodavca,
pri zakljuivanju ugovora ili drugih pravnih poslova i to do njihovog potpu-
nog okonanja. Trgovinski zastupnik ne moe da zahteva ni prima ispunjenje
potraivanja svog nalogodavca, ako za to nije posebno ovlaen.
484
Ukoliko zastupnik prekorai granice svojih ovlaenja, ili preduzme rad-
nje iako za to nije imao ovlaenje primenjuju se opta pravila odreena za
zastupanje uopte.
3.1.2. Staranje o interesima nalogodavca
Zastupnik je duan da se stara o interesima nalogodavca. U svim po-
slovima koje preduzima duan je postupati sa panjom dobrog privrednika.
Staranje o interesima nalogodavca obuhvata, na primer: proveru solventnosti
i poslovnog ugleda treeg lica, koga dovodi u vezu sa nalogodavcem ili sa ko-
jim pregovara radi zakljuenja ugovora u ime i za raun nalogodavca.
485
Radi
ouvanja prava svog nalogodavca zastupnik je ovlaen da ini potrebne izjave
njegovom saugovorau, kao to su prigovori da roba ima nedostatak. Takoe,
zastupnik moe zahtevati preduzimanje potrebnih mera obezbeenja.
486
Kad
je ugovor zakljuen posredovanjem zastupnika, saugovara nalogodavca
moe punovano initi zastupniku izjave koje se odnose na nedostatak pred-
meta ugovora, sa ciljem ouvanja ili vrenja prava iz ugovora.
Trgovniski zastupnik je duan da se stara o interesima nalogodavca, a
ne treeg lica. Zbog toga jedan zastupnik ne moe bez pristanka nalogodavca
preuzeti obavezu da na istom podruju i za istu vrstu poslova radi za drugog
nalogodavca.
298 PRIVREDNO PRAVO
3.1.3. Obavetavanje nalogodavca
Zastupnik je u obavezi davati nalogodavcu sva potrebna obavetenja
koja su od znaaja za svaki pojedini posao (da je zakljuen ugovor sa treim
licem, kada e pojedine ugovorne obaveze biti izvrene itd). Na zahtev nalo-
godavca zastupnik je u obavezi da ga obavetava o prilikama na tritu (kao
to su: ponuda, potranja i cene odreene robe) mogunosti prodaje odreene
robe, o prigovorima koje je primio od treeg lica u vezi sa zakljuenjem
ugovora ili izmenama naloga itd. Obaveza zastupnika da obavetava nalo-
godavca izvire iz trajnog odnosa zastupnika i nalogodavca koji je zasniva
ovim ugovorom.
3.1.4. uvanje poslovne tajne
Zastupnik je u stalnom poslovnom odnosu sa nalogodavcem. Stoga je
u mogunosti da sazna poslovne tajne svog nalogodavca. Poto je zastupnik
u obavezi da se stara o interesima nalogodavca sa panjom dobrog privred-
nika, duan je da uva poslovne tajne za koje je doznao u vezi sa poverenim
poslom. Naime, uvanjem poslovne tajne svog nalogodavca zastupnik titi
njegove interese. Zastupnik je, tako, obavezan da prvenstveno uva u tajnos-
ti isprave, podatke i injenice oznaene optim aktom drutva da predstavl-
jaju poslovnu tajnu. Ako opti akt privrednog drutva ne odreuje poslovnu
tajnu, ta predstavlja poslovnu tajnu ceni se prema trgovinskim obiajima
i poslovnom moralu. Obaveza uvanja poslovne tajne znaajna je naroito
ako zastupnik, uz saglasnost svog nalogodavca, istovremeno zastupa vie
nalogodavaca za istu vrstu poslova.
487
Zastupnik odgovara za tetu koja nastane nalogodavcu zbog toga to je
sam iskoristio poslovnu tajnu ili je drugome otkrio. On ne sme, ni posle pres-
tanka ugovora, da iskoriava niti da otkriva poslovne tajne vlastodavca koje
su mu poverene ili koje je saznao u vezi sa izvrenjem ugovora.
488
3.1.5. Voenje poslovnih knjiga (zastupnikog dnevnika)
i izdavanje zakljunice
Zastupnik je u trajnom poslovnom odnosu sa nalogodavcem. On uestvuje
u zakljuenju veeg broja ugovora ili preduzima druge pravne i faktike rad-
nje za svog nalogodavca. Stoga je u obavezi da uredno vodi poslovne knjige
(zastupniki dnevnik) u kojima e upisati koje je sve pravne poslove zas-
novao u ime i za raun nalogodavca odnosno u kojim poslovima je bio samo
posrednik. U zastupniki dnevnik se upisuju i bitni sastojci ugovora koje je
zastupnik zakljuio u ime i za raun nalogodavca ili koje je zakljuio nalo-
godavac uz posredovanje zastupnika, po naelima tanosti i hitnosti. Nakon
zakljuenja ugovora zastupnik je u obavezi da sastavi zakljunicu. Zakljunica
ima sve sastojke zakljuenog ugovora, a predstavlja dokazno sredstvo (forma
ad probationem) da je ugovor zakljuen. Stoga nije nepunovaan ugovor ako
zakljunica nije izdata. Ako zastupnik propusti da sastavi zakljunicu odgov-
oran je nalogodavcu za tetu koju mu je na taj nain prouzrokovao.
489
3.1.6. Polaganje rauna nalogodavcu
Trgovaki zastupnik je u obavezi da nalogodavcu poloi raun po
izvrenju naloga, i prenese mu sve to je primio od treeg lica, u skladu sa
ugovorom odnosno trgovinskim obiajima ili prirodom posla. Tako, zastupnik
moe biti obavezan da poloi raun nalogodavcu po izvrenju svakog posla,
ili jednom u mesecu, ili u tri meseca za sve poslove koje je za to vreme obavio
itd.
3.1.7. Vraanje stvari datih na upotrebu
Zastupnik je obavezan da, posle prestanka ugovora o trgovinskom za-
stupanju, vrati nalogodavcu sve stvari koje mu je ovaj predao na upotrebu za
vreme trajanja ugovora. Najee se u praksi predaju zastupniku: reklamni
materijal (kompakt diskovi sa snimljenim lmom, katalozi itd.), uzorci robe,
modeli, eksponati za sajam, prevozna sredstva itd. Nalogodavac je ovlaen
da zahteva vraanje stvari koje je zastupniku dao na upotrebu. Ako su stvari
oteene ili unitene ili se iz drugih razloga ne mogu vratiti zastupnik nalogo-
davcu duguje naknadu tete.
3.2. OBAVEZE NALOGODAVCA (OVLAENJA ZASTUPNIKA)
3.2.1. Plaanje naknade (provizije)
Trgovinski zastupnik je ovlaen da od nalogodavca zahteva plaanje
naknade i kad ona nije predviena ugovorom o trgovinskom zastupanju.
Nalogodavac je duan isplatiti zastupniku naknadu za ugovore zakljuene
njegovim posredovanjem, kao i za ugovore koje je sam zastupnik zakljuio,
ako je za to bio ovlaen. Zastupnik je ovlaen da zahteva plaanje na-
knade i za ugovore koje je nalogodavac zakljuio neposredno sa klijen-
tima koje je zastupnik naao.
Momenat sticanja prava na naknadu odreuje se ugovorom (na primer,
da zastupnik stie pravo na naknadu u momentu zakljuenja ugovora izmeu
nalogodavca i treeg lica). Ako ugovorom nije odreen u kojem momentu za-
stupnik stie pravo na naknadu, on je stie kad ugovor bude izvren. Pravo na
naknadu zastupnik stie i kad ugovor ostane neizvren, ako je do toga dolo iz
uzroka koji je na strani nalogodavca.
490
Iznos naknade odreuje se ugovorom
300 PRIVREDNO PRAVO
o zastupanju ili optim uslovima poslovanja (tarifa).
491
Ukoliko na taj nain
nije odreena visina provizije zastupnik ima pravo na uobiajenu naknadu.
Kada bi, u tom sluaju, naknada bila nesrazmerno velika prema uinjenoj
usluzi, sud je moe na zahtev nalogodavca sniziti na pravian iznos.
Zastupnik ima pravo na posebnu naknadu ako je jemio da e tree lice
ispuniti svoje ugovorne obaveze (delkredere provizija).
492
Zastupnik koji je
po ovlaenju nalogodavca izvrio naplatu nekog njegovog potraivanja ima
pravo na posebnu naknadu od naplaene svote.
3.2.2. Naknada posebnih trokova
Trgovinski zastupnik ima pravo na naknadu posebnih trokova koje je
uinio u korist nalogodavca, ili po njegovom nalogu (na primer, zastupnik
je morao da putuje u udaljeno mesto, sa ciljem zakljuenja ugovora, a to
nije predvieno ugovorom o zastupanju). On, meutim, nema pravo na na-
knadu trokova koji proizilaze iz redovnog vrenja posrednikih poslova,
zbog toga to su trokovi koji e nastati kod zastupnika u ispunjenju naloga
ve obuhvaeni naknadom (provizijom). Strane, ipak, mogu ugovoriti da
zastupnik ima pravo na naknadu trokova koji su nastali iz redovnog vrenja
posrednikih polova.
3.2.3. Omoguavanje zastupniku da obavi posao
Nalogodavac je u obavezi da zastupniku stavi na raspolaganje svu
potrebnu dokumentaciju i stvari kako bi mogao izvriti dobijeni nalog. Tako
je nalogodavac duan predati zastupniku i omoguiti mu da koristi: mod-
ele, uzorke, prospekte, reklamne materijalne, dokaze o poreklu robe, carinske
deklaracije.
493
Ako nalogodavac nije predao zastupniku navedenu dokument-
aciju i stvari ili ih je predao nekompletne odgovara zastupnikua za tetu koju
je na taj nain prouzrokovao.
3.2.4. Obavetavanje zastupnika
Nalogodavac moe da po svom nahoenju prihvati ili odbaciti zakljuenje
ugovora pripremljenog od strane zastupnika, ali je duan da bez odlagan-
ja obavesti zastupnika o svojoj odluci kao i o potrebi da se obim poslova
(zakljuenih njegovim posredovanjem) svede na manju meru nego to ih je
zastupnik mogao osnovano oekivati. Takvo obavetavanje omoguava za-
stupniku da, u odgovarajuoj meri, blagovremeno smanji svoju preduzimlji-
vost. Ako nalogodavac ne izvri ovu obavezu, odgovara zastupniku za tetu
koju mu je (proputanjem obavetavanja) prouzrokovao
Ova obaveza nalogodavca proizilazi prvenstveno iz naela savesnosti i
potenja (lan 12. ZOO), ali i same prirode ugovora o trgovinskom zastupanju.
4. Prestanak ugovora
Nain prestanka ugovora zavisi od okolnosti da li je ugovor o trgovin-
skom zastupanju zakljuen na odreeno ili neodreeno vreme. Smatra se da
je ugovor o trgovinskom zastupanju zakljuen na neodreeno vreme kad je
to izriito naznaeno u ugovoru ili kad njegovo trajanje nije odreeno niti se
iz okolnosti posla moe odrediti. U tom sluaju svaka strana moe raskinuti
ugovor krajem svakog kalendarskog tromeseja. Otkaz mora biti saopten
drugoj strani najmanje mesec dana pre isteka kalendarskog tromeseja, a ako
je ugovor trajao tri godine, otkaz joj mora biti saopen dva meseca pre isteka
kalendarskog tomeseja. Ugovorne strane mogu drukije odrediti rokove ot-
kaza i prestanka ugovora, ali izmeu otkaza i prestanka ugovora mora biti
ostavljen rok od najmanje mesec dana.
Ako za to postoje ozbiljni uzroci svaka ugovorna strana moe, navodei
te uzroke, raskinuti ugovor bez otkaznog roka. Ako je izjava o raskidanju
uinjena bez ozbiljnih uzroka, ona se smatra kao otkaz sa redovnim otkaznim
rokom. Zastupnik koji je usled neosnovanog otkaza prekinuo svoju delatnost
ima pravo na naknadu tete zbog izgubljene provizije, a ako je neosnovano
otkazao ugovor, pravo na naknadu tete pripada nalogodavcu. Neosnovani
otkaz jedne strane daje pravo drugoj strani da raskine ugovor bez otkaznog
roka.
Kad je ugovor o trgovinskom zastupanju zakljuen za odreeno
vreme, on prestaje samim istekom odreenog vremena, a ako su strane
njegov prestanak vezale za ispunjenje odreenog posla (cilja) ugovor
prestaje ostvarenjem posla.
Ugovor o trgovinskom zastupanju se moe preutno produiti (relocatio
tacita - lan 812. stav 2. ZOO) ako obe strane nastave da ispunjavaju obaveze
iz ranije zakljuenog ugovora. U tom sluaju se smatra da je ugovor produen
na neodreeno vreme.
302 PRIVREDNO PRAVO
VII. UGOVOR O POSREDOVANJU
1. Pojam i obeleja
Posredovanje je ugovor na osnovu koga je jedna strana (posrednik)
obavezna da nastoji nai i dovesti u vezu sa drugom stranom (nalogodav-
cem) lice koje bi sa njom pregovaralo o zakljuenju odreenog ugovora, a
nalogoprimac je obavezan da posredniku plati odreenu naknadu, ako taj
ugovor bude zakljuen.
Ovaj ugovor je dvostrano obavezan, komutativan, neformalan i imenovan.
2. Razgranienje
Ugovor o posredovanju je meovit jer se u njemu mogu prepoznati ugov-
or o zastupanju i ugovor o delu. Ipak, on se od ovih ugovora razlikuje.
Obaveza posrednika je, u osnovi, faktika - da potrai priliku za
zakljuenje odreenog ugovora i da na nju ukae nalogodavcu, kao to je
i obaveza poslenika (preduzimaa, izvoaa) iz ugovora o delu. Zbog toga
je u lanu 814. ZOO odreeno da e se ugovori, u kome je ugovoreno da e
posrednik imati pravo na odreenu naknadu i ako njegovo nastojanje ostane
bez rezultata, suditi prema odredbama koje vae za ugovor o delu. Na taj
nain je odreena linija razgranienja izmeu posredovanja i ugovora o delu.
Posrednik, naime, ima pravo na odreenu naknadu samo ako ugovor, za koga
je posredovao, bude zakljuen. Ako izostane zakljuenje ugovora posrednik
nije ovlaen zahtevati naknadu. Prema tome, naknada nije bitan elemenat
ugovora o posredovanju, a jeste u ugovoru o delu. Posredovanje se razlikuje i
od zastupanja. Zastupnik zakljuuje ugovor u ime i za raun zastupanog lica
tako da on obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu, dok
posrednik preduzima radnje u svoje ime i za svoj raun.
Posrednik obavlja, po pravilu, faktike radnje, a zastupnik preduzima
pravne radnje (za svog nalogodavca zakljuuje odreeni pravni posao). Nalog
za posredovanje, naime, ne sadri ovlaenje za posrednika da za nalogo-
davca primi ispunjenje obaveze iz ugovora zakljuenog njegovim posredo-
vanjem. Ovu pravnu radnju moe preduzeti ako za to ima specijalno pismeno
punomoje. Za nalogodavca ne nastaje obaveza da pristupi pregovorima radi
zakljuenja ugovora sa ciljem koje je posrednik naao, ni da zakljui sa njim
ugovor pod uslovima koje je saoptio posredniku, ali e odgovarati za tetu
ako je postupio protivno savesnosti.
3.1. OBAVEZE POSREDNIKA
Ugovor o posredovanju stvara obaveze za obe ugovorne strane. Posred-
nik je duan traiti sa panjom dobrog privrednika priliku za zakljuenje
odreenog ugovora i ukazati na nju nalogodavcu, posredovati u pregovorima
i nastojati da doe do zakljuenja ugovora ako se na to posebno obavezao (s
tim to ne odgovara za tetu ako i pored potrebne briljivosti ugovor bude
zakljuen). Iz ove obaveze proizilazi i obaveza posrednika da obavesti na-
logodavca o ovim okolnostima od znaaja za nameravani posao koje su mu
poznate ili su mu morale biti poznate (obaveza obavetavanja).
Shodno obavezi zatite ugovornih strana izmeu kojih posreduje, ne-
zavisno od injenice da li nalog dobija od jedne strane ili posreduje za obe
strane, posrednik je u obavezi na jednak nain tititi obe ugovorne strane.
On odgovara za tetu koju bi pretrpela jedna ili druga strana izmeu kojih je
posredovao, a koja bi se dogodila zbog toga to je posredovao za poslovno
nesposobno lice za iju je nesposobnost znao ili morao znati, ili za lice za koje
je znao ili morao znati da nee moi izvriti obaveze iz tog ugovora, i uopte
za svaku tetu nastalu njegovom krivicom.
Posrednik je duan u posredniki dnevnik ubeleiti bitne podatke o ugov-
oru koji je zakljuen njegovim poredovanjem i izdati izvod iz te knjige koga
je u obavezi da potpie (posredniki list).
3.2. OBAVEZE NALOGODAVCA
Nalogodavac je u obavezi da posredniku isplati naknadu (ako je
ugovor za ije je zakljuenje posredovao zakljuen) i kada ona nije ugov-
orena. Ako visina naknade nije odreena tarifom, optim aktom, ugovo-
rom ni obiajem, odredie je sud prema posrednikovom trudu i uinjenoj
usluzi. Preterano visoku ugovorenu posredniku naknadu sud moe sniziti
na zahtev nalogodavca.
Nalogodavac duguje naknadu posredniku od asa kada je zakljuen
ugovor (izuzev kad je to drugo ugovoreno - npr. da e posrednik stei pravo
na naknadu im je doveo tree lice u vezu sa nalogodavcem). On je obavezan
naknadu platiti i kada je zakljueni ugovor poniten, ako je posredniku bio
nepoznat uzrok nevanosti ugovora. Ako je ugovor zakljuen pod odlonim
uslovom posrednik stie ovlaenje na naknadu tek kad se uslov ostvari. Ali,
kad je ugovor zakljuen pod raskidnim uslovom, ostvarenje uslova nema uti-
caja na posrednikovo pravo na naknadu.
304 PRIVREDNO PRAVO
Nalogodavac po zakonu nije obavezan da posredniku naknadi trokove
uinjene u izvrenju naloga. Ova obaveza moe nastati samo kad je ugovo-
rom predviena. U tom sluaju pravo na naknadu trokova stie posrednik
i kad ugovor nije zakljuen. Posrednik koji je dobio nalog za posredovanje
od obe strane, prema dispozitivnim odredbama lana 825. ZOO, ovlaen
je od svake strane zahtevati samo polovinu posrednike naknade i naknadu
polovine trokova (ako je naknada trokova ugovorena). Ugovorom se mogu
predvideti drukija ovlaenja posrednika. Pravo na posredniku naknadu i
na naknadu trokova gubi posrednik koji protivno ugovoru ili protivno intere-
sima svog nalogodavca radi za drugu stranu.
VIII. UGOVOR O USKLADITENJU
1. Pojam i obeleja ugovora
Ugovorom o uskladitenju obavezuje se jedna strana (skladitar, depozi-
tar) da primi i uva robu koja pripada drugoj strani (ostavodavcu, deponen-
tu), koja se obavezuje da za to skladitaru plati odreenu naknadu.
Ovaj ugovor se razvio iz znatno starijeg ugovora o ostavi i u osnovi
je zadrao njegove osobine. Na ugovore o uskladitenju shodno primenjuju
pravila o ostavi, ukoliko pravilima o uskladitenju nije drukije regulisano.
Ugovor o uskladitenju je imenovan, neformalan, konsensualan, formularan,
dvostrano-obavezan, teretan, po pravilu, intuitu personae i sa dugotrajnim
izvrenjem obaveza. Predmet ovog ugovora mogu biti samo pokretne stvari
koje imaju svojstvo robe.
2. Vrste skladita
Skladitar moe biti pravno lice ija je osnovna delatnost primanje
robe na uskladitenje i uvanje u skladitu ili preduzee koje tu delatnost
obavlja kao sporednu. Skladitari mogu imati razliite vrste skladita.
Najznaajnija su: javna skladita, carinska skladita, konsignaciona
skladita i carinska smestita.
Javna skladita su opta ili specijalizovana. Opta javna skladita su u
mogunosti da uvaju sve vrste robe, a specijalizovana samo odreenu vrstu
robe (na primer, smrznuto voe).
Carinska skladita primaju na uvanje robu koja se uvozi ili izvozi pre
nego to se obavi carinska procedura. Ona se mogu osnivati u mestima u ko-
jima postoje carinarnice (najee, u veim saobraajnim centrima, lukama),
a nalaze se pod stalnim carinskim nadzorom.
Konsignaciona skladita privremeno uvaju neocarinjenu uvoznu robu in-
ostranih rmi dok se ne proda domaoj rmi. Nad robom u tom skladitu obavlja se
carinski nadzor. Carina na uvezenu robu plaa se ako roba bude prodata i iznesena
iz skladita. U pravnoj literaturi sporna je pravna priroda ugovora o konsignaciji.
494

Dok se ne ocarini roba se moe iz konsignacionog skladita vratiti u inostranstvo.
3.1. OBAVEZE SKLADITARA
3.1.1. Prijem robe na uskladitenje
Skladitar je u obavezi da primi odreenu robu na uvanje pod istim
uslovima za sve ostavodavce. Obaveza prijema robe ne nastaje ako roba nije
pogodna za uvanje u tom skladitu, u skladitu nema slobodnog prostora ili
je skladitaru poznato da je roba koja se predaje na uvanje steena na pro-
tivpravan nain. Ugovor o uskladitenju, naime, moe punovano zakljuiti
u svoje ime i lice koje nije sopstvenik stvari, i ostavoprimac je duan da stvar
vrati njemu, izuzev ako bi doznao da je ukradena.
Prilikom prijema robe na uvanje skladitar je duan utvrditi stanje u
kome se roba nalazi, a ostavodavac je duan dati sva potrebna obavetenja o
njoj i izjaviti kolika je njena vrednost.
3.1.2. uvanje robe i naknada tete
Skladitar je duan da primljenu robu uva i da preduzima sve potrebne
ili ugovorene mere radi njenog ouvanja u odreenom stanju. Stoga je u
obavezi da upozori ostavodavca na mane, ili prirodna svojstva robe, odnosno
na neispravnu ambalau usled kojih moe doi do tete na robi, im je nave-
dene nedostatka opazio ili morao opaziti. Ako bi se na robi deavale takve
neotklonjive promene zbog kojih postoji opasnost da se roba pokvari ili pro-
padne, skladitar je duan, ako to po njegovom pozivu ne bi mogao na vreme
da uini ostavodavac, prodati robu bez odlaganja na najpogodniji nain.
Pravilo je da se roba uva u zatvorenom skladinom prostoru. Strane
mogu ugovoriti da se roba uva u otvorenom prostoru (ugalj, ruda, drvo za
loenje, odreene vrste kamena itd.).
Skladitar nema pravo da upotrebljava stvar poverenu na uvanje.
U sluaju nedozvoljene upotrebe stvari, skladitar duguje ostavodavcu
306 PRIVREDNO PRAVO
odgovarajuu naknadu i odgovara za sluajnu propast ili oteenje stvari koji
bi se dogodili tom prilikom.
Za tetu koja nastane na robi skladitar odgovara po principu pret-
postavljene subjektivne odgovornosti. U pravnoj literaturi se se sree i stav
da skladitar odgovara za tetu, koja je nastala na robi predatoj na uvanje,
po principu objektivne odgovornosti. Opravdano se istie da bi odgovor-
nost po principu objektivne odgovornosti, u odreenoj meri, izjednaavalo
ugovor o uskladitenju sa ugovorom o osiguranju, a to bi povealo usluge
skladitara.
495
Pretpostavlja se, naime, da je skladitar odgovoran za tetu koja nastane
na robi koja mu je predata na uvanje. Skladitar se moe osloboditi odgov-
ornosti za tetu ako dokae da je teta prouzrokovana: 1) usled vie sile (okol-
nosti koje se nisu mogle izbei ili otkloniti); ili 2) krivicom ostavodavca; ili 3)
manama ili prirodnim svojstvima robe ili 4) neispravnom ambalaom.
Naknada tete koju je skladitar duan platiti zbog propasti, umanjenja ili
oteenja robe za vreme od njenog prijema do predaje, ne moe prei stvarnu
vrednost robe, osim ako je tetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom.
O svim promenama koje bi primetio na stvari i opasnostima da budu
oteene na ma koji nain ostavoprimac je duan obavestiti ostavodavca.
3.1.3. Postupanje po nalozima ostavodavca
Skladitar je duan postupati po nalozima ostavodavca. Nalozi se mogu
odnositi na pravne i faktike radnje skladitara koje se ugovaraju, proizilaze iz
prirode posla ili iz poslovnih obiaja. Tako se pravne radnje mogu odnositi na
zakljuenje ugovora o prevozu ili osiguranju, carinjenje robe itd., a faktike
radnje na istovar robe, pakovanje robe, pretakanje (vina), suenje (lekovitog
bilja), razvrstavanje po klasama pre zamrzavanja (malina, kupina, jagoda).
Skladitar je duan da osigura robu primljenu na uvanje samo ako je
to ugovoreno. On e zakljuiti ugovor o osiguranja sa osiguravaem u ime
i za raun ostavodavca ili u svoje ime a za raun ostavodavca. Ako ugov-
orom nije odreeno koje rizike treba da obuhvati osiguranje, skladitar je
duan da osigura robu od uobiajenih rizika. U sluaju da nastane teta koja
bi bila obuhvaena ugovorom o osiguranju koga skladitar, protivno ugovoru
o uskladitenju, nije zakljuio duguje ostavodavcu naknadu tete.
3.1.4. Voenje registra skladita
Skladitar je duan da vodi registar skladita u koga se unose svi po-
daci o zakljuenju i ispunjenju ugovora o uskladitenju: podaci o ostaviocu,
robi koja je primljena na uvanje, bitni sastojci ugovora o uskladitenju, rok
uvanja robe, prigovori na stanje robe, podaci o posebnom nainu uvanja
itd.
Javno skladite duno je, na zahtev ostavodavca, da za primljenu robu na
uskladitenje izda skladinicu. Skladinica ima svojstvo hartije od vrednosti.
Ako ostavodavac ne zahteva da mu se izda skladinica, skladitar bilo ko-
jeg skladita izdae ostavodavcu potvrdu o prijemu robe na uvanje. Potvrda
predstavlja samo dokazno sredstvo, ali ne i hartiju od vrednosti.
3.1.5. Obaveze omoguavanje pregledanja robe
Skladitar je u obavezi da dozvoli ostavodavcu ili ovlaenom licu (na
primer, zakonitom imaocu skladinice) da pregleda robu i uzima uzorke robe.
Neovlaenim licima skladitar, kao uvar robe, ne sme dozvoliti pristup u
skladite. Lice koje obavlja pregled robe ili uzima uzorke odgovara za tetu
koju je tom prilikom prouzrokovao skladitaru ili ostalim ostavodavcima.
3.1.6. Predaja robe ostavodavcu
Skladitar je u obavezi da robu primljenu na uvanje preda na zahtev os-
tavodavca ili drugog ovlaenog lica. Ugovor o uskladitenju se, po pravilu,
zakljuuje u interesu ostavodavca pa je on moe podii i pre isteka ugovore-
nog roka. Opravdano se istie da u tom sluaju ostavodavac duguje ugovorenu
naknadu za itavo vreme koje je bilo ugovoreno kao vreme uvanja robe. Ako
je upranjeni prostor u skladitu zatim bio popunjen drugom robom koju je
skladitar primio na uskladitenje, za toliko se umanjuje obaveza ostavodavca
da plati naknadu i za vreme za koje nije koristio usluge skladitara.
Ako ostavodavac ne podigne robu po isteku ugovorenog roka ili po isteku
godine dana kad nije ugovoren rok za uvanje, skladitar moe za njegov
raun prodati robu na javnoj prodaji. O nameri da e robu prodati na javnoj
prodaji skladitar je prethodno duan da obavesti ostavodavca i da mu ostavi
mu naknadni rok najmanje od osam dana da robu podigne.
3.2. OBAVEZE OSTAVODAVCA
3.2.1. Predaja robe na uvanje i
obavetavanje o njenim svojstvima
Ugovor o uskladitenju je dvostrano obavezan. Stoga i za ostavodavca
nastaje vie obaveza. Jedna od osnovnih obaveza je predaja robe na uvanje.
Prilikom predaje robe na uvanje ostavodavac je duan dati sva potrebna
obavetenja o njoj i i ostavoprimca obavestiti o vrednosti robe. Ukoliko
ostavodavac ne obavesti skladitara o svojstvima robe (a s obzirom na okol-
nosti sluaja to je bio duan uiniti: stvar je zapaljiva, sklona brzom kvaren-
308 PRIVREDNO PRAVO
ju, mora se uvati na tano odreenoj temperaturi, lomljiva je, vredna je, itd)
skladitar nije odgovoran za tetu koja je zbog toga nastala. Ako skladitar
tom prilikom nije postupao kao dobar privrednik (znao je ili morao znati za
posebna svojstva robe) nastaje podeljena odgovornost za tetu ili iskljuenje
odgovornosti ostavodavca.
3.2.2. Preuzimanje robe iz skladita
Ostavodavac ili drugo ovlaeno lice duan je da preuzme robu iz skladita
u roku koji je odreen ugovorom. Ako nije ugovoren rok za uvanje on iznosi
godinu dana a rauna se od prijema robe na uvanje (zakonski rok).
Ukoliko ostavodavac ne podigne robu u ugovorenom ili zakonskom roku
skladitar je ovlaen da za raun ostavodavca robu proda na javnoj prodaji.
Prethodno je duan da ostavodavca obavesti o svojoj nameri i ostaviti i da
mu ostavi naknadni rok od najmanje osam dana da robu podigne. Ako stvar
ima tekuu cenu, ili ako je male vrednosti u poreenju s trokovima javne
prodaje, dunik je moe prodati iz slobodne ruke. Ukoliko je stvar takva da
moe brzo propasti ili se pokvariti, dunik je duan prodati je bez odlaganja
na najpogodniji nain. O nameravanoj prodaji skladitar e, i u ovom sluaju,
obavestiti ostavodavca.
Ugovorom o uskladitenju strane mogu predvideti da je ostavodavac zbog
zakanjenja u preuzimanju stvari u obavezi da plati skladitaru ugovornu kaznu.
Primalac robe duan je robu pregledati u trenutku njenog preuzimanja.
Ako prilikom preuzimanja robe primeti nedostatke, primalac je duan da o
tome odmah upozori skladitara, inae se smatra da je roba uredno prim-
ljena. O nedostacima robe koji se nisu mogli utvrditi u trenutku preuzi-
manja, primalac je duan da na pouzdan nain obavesti skladitara u roku
od sedam dana, raunajui od dana preuzimanja robe, inae se smatra da je
roba uredno primljena.
3.2.3. Plaanje naknade za uvanje stvari
Ugovorom o uskladitenju odreuje se visina naknade koju je za uvanje
stvari duan platiti ostavodavac. Ugovorom se moe odrediti nia ili via
nagrada od one koja je predviena optim uslovima poslovanja (tarifom),
naroito kada se na uvanje predaju stvari koje imaju posebna svojstva. Kada
nagrada nije odreena ugovorom ili optim uslovima poslovanja primenjuje
se nagrada koju ima u vidu mesni poslovni obiaj, a zatim opti poslovni
obiaj.
Obaveza plaanja naknada za uvanje ispunjava se prilikom preuzi-
manja robe, ako ugovorom nije predvieno to drugo (na primer, sukcesivno
plaanje). Nagradu plaa ostavodavac ili drugo lice odreeno ugovorom.
Pored naknade za uvanje robe skladitar ima pravo na naknadu
trokova koji su bili potrebni za ouvanje robe. U pravnoj teoriji ovi trokovi
se oznaavaju kao vanredni trokovi (redovni su obuhvaeni naknadom za
uvanje robe). Vanredne trokove moe zahtevati skladitar od ostavodavca
ako su oni bili nuni i korisni za ostavodavca i pre nego to je dospelo
potraivanje skladitara za plaanje redovne naknade.
Za svoja potraivanja iz ugovora o uskladitenju i ostala potraivanja
nastala u vezi sa uvanjem robe skladitar ima zalono pravo na toj robi.
Zalono pravo nastaje na osnovu zakona i kada nije predvieno ugovorom.
Ovo zakonsko zalono pravo prestaje predajom stvari iz skladita. Ako os-
tavodavac ne namiri o dospelosti potraivanja skladitara iz ugovora o
uskladitenju, skladitar moe pristupiti prodaji robe ostavodavca na javnoj
prodaji po isteku osam dana od upozorenja uinjenog ostavodavcu, odnosno
ovlaenom licu, da e tako postupiti.
IX. UGOVOR O GRAENJU
1. Pojam ugovora. Bitni sastojci
Ugovor o granju je sporazum kojim se izvoa (graditelj, graevinar)
obavezuje naruiocu (investitoru) da e, za odreenu cenu, u predvienom
roku sagraditi odreenu graevinu odnosno izvesti druge graevinske ra-
dove.
496
Iz ove denicije proizilazi da su bitni elementi ugovora: predmet
graenja, cena, a esto i rok za izgradnju.
497
Rok za izgradnju graevine je bitan sastojak ugovora o graenju ako
je to izriito navedeno u ugovoru ili iz ugovora proizilazi da strane imaju
poseban interes da se graevina zavri u ugovorenom roku. Ako je izgrad-
nja graevine u odreenom roku bitan sastojak ugovora o graenju, pa gra-
ditelj ne ispuni obavezu u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu.
Naruilac, meutim, moe odrati ugovor na snazi, ako po isteku roka, bez
odlaganja, obavesti izvoaa da zahteva ispunjenje ugovora. Ukoliko izgrad-
nja graevine u odreenom roku nije bitan sastojak ugovora, izvoa zadrava
pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu, a naruilac da zahteva
njeno ispunjenje. Naruilac koji eli raskinuti ugovor, mora ostaviti izvoau
primeren naknadni rok za ispunjenje. Ako ni u naknadnom roku izvoa ne
ispuni svoje obaveze ugovor se raskida po samom zakonu.
310 PRIVREDNO PRAVO
Cena radova se moe odrediti po jedinici mere ugovorenih radova
(jedinina cena) ili u ukupnom iznosu za ceo objekat (ukupno ugovorena
cena). Ako strane ugovorom nisu to drugo predvidele izvoa moe zahte-
vati poveanje cene radova koje je izveo u predvienom roku, ako su se u
vremenu izmeu zakljuenja ugovora i njegovog ispunjenja poveale cene
elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova. Izvoa se ne moe pozi-
vati na poveanje cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova,
ako je do poveanja cene dolo posle njegovog padanja u docnju. Strane
mogu ugovoriti da se cene radova nee menjati i u sluaju poveanja cena el-
emenata na osnovu kojih je ona odreena (ksna cena). I pored toga izvoa
moe zahtevati, izmenu cene radova ako su se cene elemenata poveale u to-
likoj meri da bi trebalo da cena radova bude vea za vie od deset procenata.
U ovom sluaju izvoa moe zahtevati samo razliku u ceni koja prelazi deset
procenata. Izvoa nema pravo na poveanje cene, ako je do poveanja cene
elemenata dolo posle njegovog padanja u docnju.
498
Izgradnja graevine ili izvoenje drugih graevinskih radova je predmet
obaveze izvoaa, a predstavlja jedan od bitnih elemenata ugovora. Izvoa
se, tako, moe obavezati da sagradi odreenu graevinu. Pod graevinom
lan 631. ZOO smatra: zgrade, brane, mostove, tunele, vodovode, kanalizaci-
je, puteve, eleznike pruge, bunare i ostale graevinske objekte ija izrada
zahteva vea i sloenije radove.
499
Graevina se gradi prema odreenom pro-
jektu, na predvienom zemljitu u skladu sa odobrenjem za izgradnju. Obave-
za izvoaa moe se sastojati u obavezi da na odreenom zemljitu, odnosno
ve postojeem objektu izvri kakve druge graevinske radove (postavljanje
propusta ispod puta, promenu krova na zgradi, rekonstrukciju zgrade itd).
2. Pravna priroda
Ugovor o graenju je formalan, dvostrano obavezan, teretan, komutati-
van, sa dugotrajnim ispunjenjem obaveza i imenovan ugovor.
Ugovor o graenju predstavlja vrstu ugovora o delu. To izriito predvia
lan 630. stav 1. ZOO. Shodno tome, na odnose o odgovornosti za nedostatke
graevine koji nisu regulisani ugovorom o graenju, supsidijarno se primen-
juju odredbe ugovora o delu (l. 600 - 629. ZOO). Ugovor o graenju i
ugovor o delu se, i pored srodnosti, razlikuju. Ugovor o graenju ima za
predmet vee i sloenije radove koji se izvode prema odreenom projektu,
dok ugovor o delu ima u vidu manje sloene ili manje radove
500
koji se ne iz-
vode po odreenom projektu (na primer, farbanje zgrade). Predmet ugovora
o graenju je izgradnja graevine ili izvoenje drugih graevinskih radova
prema odreenom projektu, dok je predmet ugovora o delu izvrenje bilo
kojeg zikog ili intelektualnog rada. Ugovor o graenju se u praksi nekada
preplie sa ugovorom o prodaji tako to izvoa radi projekt za naruioca ili
angauje svoj graevinski materijal. Zbog toga se odnosi izmeu ovih ugov-
ora moraju razgraniiti. Ako se izvoa obavezao naruiocu da e izgra-
diti graevinu od svog materijala smatra se da je izmeu strana zakljuen
ugovor o prodaji (ako o tome nema nikakvog sporazuma ili postoji sumnja
o pravnoj prirodi ugovora). Ukoliko se naruilac obavezao dati bitan deo
materijala potreban za izgradnju graevine ili izvoenje graevinskih ra-
dova, smatra se da su strane zakljuile ugovor o delu. Ugovor se, u svakom
sluaju, smatra ugovorom o graenju ako su ugovarai imali u vidu naroito
rad izvoaa.
501
U praksi se sree ugovor o inenjeringu, ugovor o ispitivanju zemljita,
ugovor o graenju po sistemu klju u ruke i sl. Nekada graditelj, pored
graenja, preuzima i obavezu da izradi projekt itd. Ugovor o graenju se od
ovih ugovora razlikuje po svom predmetu. Premet obaveze izvoaa je da
sagradi graevinu, odnosno izvede druge graevinske radove po odreenom
projektu. Sve to se ne moe uvrstiti u graenje nije ni predmet ugovora o
graenju i ne utie na njegov oblik.
502
3. Zakljuenje ugovora
Ugovor o graenju zakljuuje se po optim pravilima za zakljuenje
ugovora. On je zakljuen ako su se strane saglasile o bitnim elementima
ugovora u pisanoj formi. Na zakljuenje ugovora o graenju primenjuju se
i posebna pravila odreena imperativnim propisima. Investitor je u obavezi
obezbedi potpunu tehniku dokumentaciju za izgradnju objekta. Nezavisno
od injenice da li je zakljuen ugovor o graenju objekat se moe graditi,
odnosno izvoditi drugi graevinski radovi samo ako je prethodno pribavljeno
odobrenje za izgradnju. Uz zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju inves-
titor, pored ostalog, podnosi i idejni projekat, dokaz o pravu svojine, odnosno
zakupa na graevinskom zemljitu (lan 91. Zakona o planiranju i izgradnji
- ZPI). Zavisno od vanosti objekta, odnosno graevinskih radova, odobrenje
za izgradnju izdaje organ nadlean za graevinarstvo u optini, gradu, odnos-
no gradu Beogradu ili ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva.
503
Ugovor o graenju mora biti zakljuen u pisanoj formi. Ova forma je
uslov punovanosti ugovora. Takoe, sve docnije izmene ili dopune ugovora
moraju biti izvrene u pisanoj formi.
504
Nije punovaan (nitav je) ugovor o
graenju zakljuen usmeno.
312 PRIVREDNO PRAVO
Ugovor o graenju smatra se punovanim iako nije zakljuen u pisanoj
formi ako su ugovorne strane izvrile, u celini ili u pretenom delu, obaveze
koje iz njega nastaju (lan 73. ZOO).
4.1. OBAVEZE IZVOAA
4.1.1. Administrativne obaveze
Administrativne obaveze izvoaa radova odreene su imperativnim
propisima. Pojedine administrativne obaveze pojavljuju se i kao ugovorne
obaveze. Najvanije administrativne obaveze izvoaa su: 1) kontrola
tehnike dokumentacije; 2) obavetavanje organa uprave koji mu je izdao
odobrenje za izgradnju o poetku izvoenja radova; 3) odreivanje lica koje
rukovodi graenjem; 4) voenje graevinskog dnevnika i knjige inspekcije;
5) obezbeenje sigurnosti objekata, lica koja se nalaze na gradilitu i oko-
line (susednih objekata i saobraajnica); 6) obezbeenje objekata i okoline
u sluaju prekida radova itd.
505
4.1.2. Ugovorne obaveze
Prouavanje tehnike dokumentacije. Izvoa je duan da blagovre-
meno i detaljno proui tehniku dokumentaciju na osnovu koje se izvode
ugovoreni radovi. On je duan da od naruioca zatrai blagovremeno zatraiti
objanjenje o nedovoljno jasnim pojedinostima. Objanjenje je traeno bla-
govremeno ako je naruiocu, preme okolnostima koje su od uticaja, dato
dovoljno vremena da po zahtevu moe postupiti, a da ne nastupi zastoj u
izvoenju radova.
506
Izvoenje ugovorenih radova. Izvoa radova je duan izvesti ugovorene
radove prema tehnikoj dokumentaciji na osnovu koje je izdata odobrenje za
izgradnju, u skladu sa propisima, standardima, tehnikim normativima i nor-
mama kvaliteta koji vae za pojedine vrste radova, instalacija i opreme. Osim
toga izvedeni radovi moraju obezbediti stabilnost objekta. Za svako odstupanje
od projekta, odnosno ugovorenih radova, izvoa mora imati pismenu saglas-
nost naruioca. On ne moe zahtevati poveanje ugovorene cene za radove
koje je izvrio bez takve saglasnosti. Suprotno tome, nepredviene radove
izvoa moe izvesti i bez prethodne saglasnosti naruioca ako zbog njihove
hitnosti nije bio u mogunosti da pribavi tu saglasnost. Nepredvieni su rado-
vi oni ije je preduzimanje bilo nuno zbog osiguranja stabilnosti objekta ili
radi spreavanja nastanka tete, a izazvani su neoekivanom teom prirodom
zemljita, neoekivanom pojavom vode ili drugim vanrednim i neoekivanim
dogaajima. Izvoa ima pravo na pravinu naknadu za nepredviene radove
koji su morali biti obavljeni.
507
Izvoa moe, na osnovu podugovora, izvoenje pojedinih radova pover-
iti podizvoau. U tom sluaju, za radove koje je izveo podizvoa izvoa ra-
dova odgovara naruiocu kao da je radove izveo neposredno. Naime, odnos iz
podugovora uspostavlja se izmeu izvoaa i podizvoaa radova. Naruilac
radova nije u odnosu sa podizvoaem i on je za njega tree lice.
508
Pridravanje ugovorenih rokova. Izvoa radova je duan da ugovorene
radove zavri u predvienom roku. Rok za izgradnju graevine odnosno
izvoenje drugih graevinskih radova poinje tei od uvoenja izvoaa ra-
dova u posao, osim ako strane drugaije ugovore.
509
Ugovorne strane, po pravilu, predviaju da e izvoa radova u sluaju
docnje u izvoenju radova platiti ugovornu kaznu naruiocu. Naruilac ima
pravo na ugovornu kaznu bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu tetu zbog
dunikove docnje. Ako je teta koju je naruilac pretrpeo zbog dunikovog
zadocnjenja vea od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pra-
vo zahtevati razliku do pune naknade tete. Ukoliko je ugovorom predviena
ugovorna kazna, a nije odreeno u kojim sluajevima se plaa, smatra se da je
kazna ugovorena za sluaj neurednog ispunjenja ugovornih obaveza.
510
Omoguavanje naruiocu da vri struni nadzor. Izvoa je u obavezi
da naruiocu omogui stalni struni nadzor nad izvoenjem radova i kontrolu
koliine i kvaliteta upotrebljenog materijala. Struni nadzor, prvenstveno,
obuhvata: kontrolu da li se graenje vri prema tehnikoj dokumntaciji po
kojoj je izdato odobrenje za izgradnju, kontrolu i proveru kvaliteta izvoenja
svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehnikih normativa. Naruilac
radova obezbeuje struni nadzor u toku graenja objekta, odnosno izvoenja
radova za koje je izdata graevinska dozvola. Vrenje nadzora je pravo, a ne
obaveza naruioca. Izvoa radova se, ipak, ne moe osloboditi odgovornosti
zbog nedostataka graevine radi toga to naruilac nije vrio nadzor ili ga nije
vrio dovoljno struno.
511
Obaveza obavetavanja naruioca. O svim vanijim okolnostima koje
nastupe u izvoenju radova izvoa je duan obavestiti naruioca. Tako e
izvoa prvenstveno obavetavati naruioca: o toku izvoenja radova, o
okolnostima koje spreavaju ili oteavaju izvoenje radova, o prekidu ra-
dova i merama preduzetim na obezbeenju objekta, o nastavljanju radova
itd. Obavetavanje izvoa obavlja tako to e naruioca obavestiti u pis-
menoj formi (pismom, teleprinterom, telegramom, telefaksom, elektrons-
kom potom itd). Obavetavanje se moe obavljati i upisom u graevinski
314 PRIVREDNO PRAVO
dnevnik, ali samo ako je drugi ugovara mogao ili morao biti upoznat s obav-
ljenim upisom. Obavetenje koje nije uinjeno u pisanomo bliku ili upisano
u graevinski dnevnik ne proizvodi pravno dejstvo.
512
Izvoa odgovara za
tetu naruiocu koja je prouzrokovana zbog toga to ga nije obavestio o okol-
nostima relevantnim za izvrenje ugovora o graenju.
4.2. OBAVEZE NARUIOCA
Predaja tehnike dokumentacije. Naruilac je duan predati izvoau,
pre poetka izvoenja radova, tehniku dokumentaciju sa svim grakim,
raunskim i opisnim prilozima potrebnim za izvoenje radova koji su pred-
met ugovora, na osnovu koje je izdato odobrenje za izgradnju. Ako se u
toku graenja objekta, zbog promenjenih okolnosti koje se nisu mogle pred-
videti, mora odstupiti od tehnike dokumentacije na osnovu koje je izdato
odobrenje za izgradnju, investitor pribavlja odobrenje za izgradnju po iz-
menjenoj dokumentaciji.
Uvoenja izvoaa u posao. Izvoa radova moe poeti sa izvoenjem
ugovorenih radova ako ga prethodno naruilac uvede u posao. Izvoa je
uveden u posao ako je naruilac ispunio sve obaveze bez ijeg prethod-
nog ispunjenja zapoinjanje radova faktiki nije mogue ili pravno nije
doputeno. Uvoenje u posao obuhvata naroito: predaju gradilita, predaja
izvoau tehnike dokumentacije, predaju izvoau odobrenja za izgradn-
ju i obezbeenje sredstava za nansiranje izgradnju objekta i sredstava za
plaanje obaveza na osnovu zakljuenog ugovora.
Ako izvoa ne zapone radove u roku koji je odreen ugovorom odnos-
no odmah nakon uvoenja u posao, naruilac e mu ostaviti naknadni prim-
ereni rok za otpoinjanje radova. Ukoliko izvoa ne zapone radove ni u
naknadnom primerenom roku, naruilac moe da raskine ugovor i zahteva od
izvoaa naknadu tete.
Vrenje nadzora nad izvoenjem radova. Naruilac ne samo da ima pravo
da vri nadzor nad izvoenjem radova nego je to i njegova obaveza. Naruilac
obezbeuje struni nadzor u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova
za koje je izdato odobrenje za izgradnju.
Plaanje ugovorene cene. Najvanija obaveza naruioca jeste da plati
cenu izvoau za izvedene radove. Cena radova se moe odrediti po jedinici
mere ugovorenih radova (jedinina cena) ili u ukupnom iznosu za ceo objekat
(ukupno ugovorena cena). Ugovorena cena ne obuhvata nepredviene i na-
knadne radove. U praksi je uobiajeno da naruilac izvoau predaje predu-
jam (avans) i plaanje vri sukcesivno prema kolinini izvedenih radova. Ako
je ugovoren avans, a nije odreen rok isplate, avans se plaa pre poetka
izvoenja ugovorenih radova. Ukoliko je ugovoreno da e naruilac izvoau
plaati cenu radova sukcesivno, na osnovu izvedene koliine ugovorenih ra-
dova i ugovorenih cena, plaanje izvedenih radova vri se na osnovu situacija.
Situacije mogu biti privremene i zavrne i njima se prikazuju radovi na nain
i prema specikaciji koja je data u tehnikoj dokumentaciji. Privremenim
situacijama obraunava se vrednost radova izvedenih u toku graenja, a is-
postavljaju se za razdoblje od mesec dana. Zavrnu situaciju izvoa sastavlja
i podnosi na isplatu nakon primopredaje izvedenih radova.
Cena graenja moe biti ugovorena kao promenljiva ili kao nepromen-
ljiva (ksna). Ako su strane ugovorile promenljivu cenu (ili nisu ugovorile
ksnu cenu) izvoa moe zahtevati poveanje cene radova. Poveanje cene
radova moe zahtevati izvoa, ako su se u vremenu izmeu zakljuenja
ugovora i njegovog ispunjenja poveale cene elemenata na osnovu kojih je
odreena cena radova. Visina razlike u ceni koju moe zahtevati izvoa za-
visna je od okolnosti da li je izvoa svoju obavezu ispunio u predvienom
roku ili docnije. Izvoa, meutim, nema pravo na poveanje cene elemenata
na osnovu kojih je odreena cena radova, ako je do poveanja cene dolo
nakon njegovog padanja u docnju. Strane mogu ugovoriti kliznu skalu. Klau-
zulom o kliznoj skali strane prediaju da e cena zavisiti od cene materijala
i od rada, kao i drugih elemenata koji utiu na visinu trokova izvoenja
graevinskih radova, u odreeno vreme na odreenom tritu.
Ako je ugovorena ksna cena (tj. da se nee menjati u sluaju ako su se
posle zakljuenja ugovora poveale cene elemenata na osnovu kojih je ona
odreena) izvoa moe, i pored takve odredbe ugovora, da zahteva izmenu
cene radova. Takav zahtev izvoa moe, meutim, osnovano istai samo
ako su se cene elemenata poveale u tolikoj meri da bi trebalo da cene radova
bude vea za vie od deset procenata. U ovom sluaju, izvoa moe zahteva-
ti samo razliku u ceni koja prelazi deset procenata, osim ako je do poveanja
cene elemenata dolo posle njegovog dolaska u docnju.
4.3. PREDAJA IZGRAENOG OBJEKTA NARUIOCU
Upotrebna dozvola. Izvoa radova duan je da izvede radove prema
odreenom projektu, na osnovu koga je izdato odobrenje za izgradnju, a
zatim da objekat predati naruiocu. Pre primopredaje objekta naruiocu
organ uprave koji je izdao odobrenje za izgradnju, po zahtevu naruioca,
utvruje da li je objekat podoban za upotrebu. Podobnost objekta za upotrebu
utvruje se tehnikim pregledom i izdavanjem upotrebne dozvole. Tehniki
316 PRIVREDNO PRAVO
pregled objekta vri se po zavretku izgradnje objekta, odnosno svih radova
predvienih odobrenjem za izgradnju odnosno po zavretku izgradnje dela
objekta. Trokove tehnikog pregleda snosi investitor.
513
Primopredaja. Odmah posle zavretka radova izvoa obavetava
naruioca da su radovi koji su predmet ugovora zavreni. Posle pribavljene
upotrebne dozvole naruilac i izvoa duni su da bez odlaganja pristupe
primopredaji i konanom obraunu. Ako se naruilac poeo koristiti objek-
tom pre primopredaje smatra se da je primopredaja izvrena na dan poetka
korienja. O primopredaji objekta sastavlja se zapisnik.
Konani obraun. Konanim se obraunom raspravljaju odnosi izmeu
strana i utvruje izvrenje njihovih meusobnih prava i obaveza iz ugovora.
Konaan obraun obavlja se nakon primopredaje izvedenih radova. Rad na
konanom obraunu zapoinje odmah posle primopredaje, a zavrava se u
roku od 60 dana od dana primopredaje. Ovim obraunom obuhvaeni su svi
radovi izvedeni na osnovu ugovora, ukljuujui i nepredviene i naknadne
radove to ih je izvoa bio duan ili ovlaen izvesti, bez obzira na to jesu li
radovi obuhvaeni privremenom situacijom.
4.4. ODGOVORNOST IZVOAA RADOVA ZA TETU
4.4.1. Odgovornost za nedostatke
Izvoa na osnovu ugovora odgovara naruiocu za vidljive i skrivene
nedostatke radova. On garantuje da su izvedeni radovi u vreme primopredaje
u skladu s ugovorom, propisima i pravilima struke i da nemaju mana koje
onemoguavaju ili smanjuju njihovu upotrebnu vrednost ili njihovu priklad-
nost za redovnu upotrebu odnosno upotrebu odreenu ugovorom. Naruilac je
duan pregledati izvedene radove im je to po redovnom toku stvari mogue
i o naenim vidljivim nedostacima bez odlaganja obavestiti izvoaa. Ako
naruilac na poziv izvoaa da pregleda i primi radove to ne uradi bez oprav-
danog razloga, smatra se da su radovi primljeni. Posle pregleda i primanja
izvedenih radova izvoa vie ne odgovara za vidljive nedostatke tj. one koji
su se mogli opaziti obinim pregledom, izuzev ako je znao za njih, a nije ih
pokazao naruiocu (bio je nesavestan).
Skriveni nedostatak se nije mogao opaziti obinim pregledom prilikom
primopredaje radova. Izvoa radova odgovara i za skrivene nedostatke bez
obzira da li mu je to bilo poznato. Naruilac se moe pozvati na skrivene
nedostatke pod uslovom da o njima obavesti izvoaa to pre, a najdue u roku
od mesec dana od njihovog otkrivanja. Istekom dve godine od primopredaje
radova, naruilac se vie ne moe pozivati na skrivene nedostatke. Naruilac
koji je uredno obavestio izvoaa da izvedeni radovi imaju nedostataka moe
da od njega zahteva da nedostatke ukloni i za to mu odrediti primereni rok. On
ima pravo i na naknadu tete koju zbog toga trpi. Ako izvreni radovi imaju
takve nedostatke da je objekat neupotrebljiv ili su radovi obavljeni suprotno
izriitim uslovima ugovora, naruilac moe, ne traei prethodno otklanjan-
je nedostataka, da raskine ugovor i zahteva naknadu tete. Prava naruioca
prema izvoau zbog nedostatka graevine prelaze i na sve docnije sticaoce
graevine ili njenog dela. Docnijim sticaocima, meutim, ne tee novi rok za
obavetenje i tubu, ve im se uraunava rok prethodnika.
4.4.2. Odgovornost izvoaa i projektanta za
solidnost objekta (graevine)
Izvoa odgovara za nedostatke u izradi graevine koji se tiu njene
solidnosti, ako bi se ti nedostaci pokazali za vreme od deset godina od primo-
predaje radova.
514
Nasuprot solidnosti nesolidnost oznaava takav nedostatak
u konstrukciji ili izgradnji objekta
515
zbog koga objekat nema svojstva sig-
urnosti (izdrljivosti i trajnosti). Takav objekat ne odgovara stanju nauke
i tehnike, propisanim standardima i pravilima graevinske struke u vreme
graenja.
516
Izvoa radova odgovara i za nedostatke zemljita na kome je podignuta
graevina, koji bi se pokazali za vreme od deset godina od primopredaje
objekta. On nije odgovoran za nedostatke zemljita ako je specijalizovana
organizacija dala struno miljenje da je zemljite podobno za graenje, a u
toku graenja se nisu pojavile okolnosti koje dovode u sumnju osnovanost
strunog miljenja.
Za solidnost graevine odgovara i projektant ako je nesolidnost
graevine posledica nedostataka u projektu. Odgovornost projektanta se ne
moe iskljuiti zbog toga to on radi po uputstvima naruioca.
517
Naruilac,
koji se deklarie kao proizvoa stanova koje prodaje kupcima, solidarno sa
izvoaima odgovara sticaocima stanova za solidnost objekta. Izvoa i pro-
jektant odgovaraju za solidnost graevine naruiocu, ali i svakom drugom
sticaocu objekta. Takva odgovornost je zakonska i ne moe se ugovorom
iskljuiti.
Naruilac ili drugi sticalac duan je o nedostacima objekta obavestiti
izvoaa i projektanta u roku od est meseci od dana kad je nedostatak usta-
novio, inae gubi pravo da se pozove na njega. Obavetenje se moe uiniti
samo u okviru objektivnog roka od deset godina. Pravo naruioca odnosno
drugog sticaoca prema izvoau, odnosno projektantu po osnovu njihove
odgovornosti za nedostatak prestaje za godinu dana raunajui od dana kad
je naruilac, odnosno sticalac obavestio projektanta, odnosno izvoaa o
nedostatku.
318 PRIVREDNO PRAVO
Naruilac, odnosno sticalac objekta koji je uredno obavestio izvoaa
radova da objekat ima nedostataka koji utiu na solidnost graevine, moe
zahtevati od izvoaa da nedostatke objekta otkloni i za to mu odrediti prim-
eren rok. Ako izvoa ne otkloni nedostatke u roku koji mu naruilac odredi,
naruilac moe otkloniti nedostatke na raun izvoaa, ali je pri tome duan
postupati kao dobar privrednik.
518
Naruilac, odnosno sticalac moe raskinuti ugovor i zahtevati naknadu
tete, ne traei prethodno otklanjanje nedosatataka, kad objekat ima takav
nedostatak koji ga ini neupotrebljivim ili je obavljen suprotno graevinskoj
dozvoli.
4.4.3. Odgovornost naruioca i izvoaa radova
Naruilac i izvoa radova na nepokretnosti solidarno odgovaraju treem
licu za tetu koja mu nastane u vezi sa izvoenjem tih radova. Tree lice
nije strana u ugovoru te je ova vrsta odgovornosti vanugovorna. Naruilac
i izvoa odgovaraju solidarno za navedenu tetu do primopredaje radova.
Izvoa koji je prekinuo radove i ostavio nedovrene objekte odgovara, za-
jedno sa naruiocem, za tetu koja je zbog toga nastala treim licima.
519
X. UGOVOR O PEDICIJI (OTPREMANJU)
1. Pojam i osobine
Ugovorom o pediciji (otpremanju) obavezuje se jedna strana (pediter,
otpremnik) drugoj strani (nalogodavcu, komitentu) da radi prevoza odreene
stvari na odreenoj relaciji zakljui u svoje ime i za raun nalogodavca
ugovor o prevozu i preduzme druge pravne i faktike radnje potrebne za
izvrenje prevoza, a nalogodavac se obavezuje da mu za to isplati naknadu.
Ugovorne strane zakljuuju ugovor o pediciji sa ciljem da se organizuje
prevoz stvari. Iako je ovaj ugovor blizak ugovoru o prevozu stvari, on se
od njega razlikuje. Ugovorom o prevozu stvari prevozilac se obavezuje da
stvar koju primi na prevoz preveze i preda na odreenom mestu poiljaocu ili
odreenom licu. Prevozilac u ugovoru o prevozu preduzima, prema tome, di-
rektno (sam) faktike radnje dok pediter, pored faktikih radnji vri i pravne
radnje (zakljuuje u svoje ime i za raun nalogodavca ugovor o prevozu)
tako da ne mora direktno da vri prevoz robe. Na osnovu ugovora o pediciji
pediter, po pravilu, zakljuuje u svoje ime a za raun nalogodavca, sa treim
licem ugovor o prevozu stvari i druge ugovore potrebne za izvrenje prevoza
(na primer, ugovor o uskladitenju), zbog ega se pedicija, pre nego to je
postala imenovan ugovor, smatrala kao podvrsta ugovora u komisionu. Osim
toga, u pediciji se mogu prepoznati i elementi ugovora o trgovinskom za-
stupanju. Blisko srodstvo pedicije sa ugovorima o komisionu i trgovinskom
zastupanjem proizilazi iz lana 829. ZOO, koji je propisao supsidijarnu pri-
meni pravila iz tih ugovora na odnose izmeu nalogodavca i otpremnika koji
nisu posebno ureeni ugovorom o pediciji. Ugovor o pediciji, shodno tome,
sadri i karakteristike naloga jer se na ugovor o komisionu shodno primenjuju
pravila o nalogu, ukoliko pravilima o komisionu nije drugaije odreeno.
Ugovor o pediciji je punovaan i kada pediter ne preuzme ugovornu
obavezu da e zakljuiti ugovor u svoje ime a za raun komitenta. Relevantno
je da se pediter obavee komitentu da e mu pruiti odgovarajuu strunu
uslugu sa ciljem prevoza stvari (tako da i sam izvri prevoz stvari) i zatite
njegovih interesa.
520
Ugovor se smatra zakljuenim kad strane postignu saglasnost o bitnim
sastojcima ugovora: prevozu odreene stvari na odreenoj relaciji. Po jednom
miljenju, pored ovog, drugi bitni sastojak ugovora je naknada.
521
Ako je na-
knada odreena ugovorom o pediciji tada ona ima svojstvo bitnog sastojka
ugovora, pored prevoza odreene stvari na odreenoj relaciji (kao to i neki
drugi sastojci uneseni u ugovor mogu dobiti takav znaaj: na primer, odredba
da e nalogodavac robu predati skladitaru na uvanje). Kada strane ne ugovore
visinu naknade ugovor je punovaan. U tom sluaju visina naknade odreuje
se na osnovu optih uslova poslovanja, a u nedostatku takvog akta, naknadu
odreuje sud.
Ugovor o pediciji je dvostrano obavezan, teretan, imenovan i neforma-
lan. U praksi pediter (otpremnik) unapred odreuje opte uslove ugovora
koji obavezuju nalogodavca ako su mu bili poznati ili morali biti poznati u
asu zakljuenja ugovora.
Nalogodavac, po pravilu, upuuje pediteru ponudu za zakljuenje
ugovora. Ako pediter nee da prihvati ponueni nalog koji se odnosi na te
poslove, duan je da o tome bez odlaganja obavesti nalogodavca, inae od-
govara za tetu koju bi zbog toga pretrpeo nalogodavac (supsidijarna prime-
na lana 750. ZOO). pediter ponudu moe prihvatiti izriito ili preutno.
Dobijeni nalog pediter je duan izvriti ako ga nije odmah odbio. Smatra se
da je tada ugovor zakljuen u trenutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao
ponuenom.
Nalogodavac moe po svojoj volji odustati od ugovora. U tom sluaju
duan je naknaditi otpremniku sve trokove koje je dotle imao i isplatiti mu
srazmeran deo naknade za dotadanji rad.
320 PRIVREDNO PRAVO
2.1. OBAVEZE PEDITERA
Upozorenje na nedostatke naloga
pediter je u obavezi da sa panjom dobrog privrednika iz te oblasti
utvrdi da li nalog koji je primio ima nedostatke. Ako utvrdi da nalog ima
nedostatke (na primer: da je pogreno odreeno mesto pretovara robe, put ko-
jim bi robu trebalo prevesti) duan je da na to upozori nalogodavca, a naroito
na one koji ga izlau veim trokovima ili teti.
Ukoliko stvar nije upakovana ili na drugi nain nije spremljena za pre-
voz kako treba, otpremnik je duan upozoriti nalogodavca na te nedostatke, a
kad bi ekanje da ih nalogodavac ukloni bilo od tete za njega, otpremnik je
duan da ih ukloni na raun nalogodavca. Obaveza peditera da nalogodavca
upozorava na nedostatke naloga ne odnosi se samo na nedostatke naloga na
osnovu kojih je zakljuen ugovor o pediciji, nego i na nedostatke svih doc-
nijih naloga koji su tetni za nalogodavca.
Izvrenje naloga
Radi izvrenja naloga pediter preduzima pravne i faktike radnje sa
ciljem organizovanja prevoza robe od jednog do drugog mesta. Najee
pravne radnje koje obavlja pediter su: preuzimanje robe od nalogodavca
ili treeg lica, kontrolisanje koliine i kvaliteta robe, zakljuenje ugovora (o
prevozu robe, o osiguranju robe, o uskladitenju robe). pediteru mogu biti
poverene i faktike radnje kao to su: klasiranje, obeleavanje, i pakovanje
robe, dovoenje i odvoenje robe do transportnog sredstva, utovar i istovar
robe itd.
Prilikom izvrenja naloga pediter je u obavezi da postupa u skladu sa
interesima nalogodavca i sa panjom dobrog privrednika. Tako je je duan
da se pridrava uputstava o pravcu puta, sredstvima i nainu prevoza, kao i
ostalih uputstava dobijenih od nalogodavca. Ako nije mogue postupati po
uputstvima sadranim u nalogu, otpremnik je duan traiti nova uputstva, a
ako za to nema vremena ili je to nemogue, pediter je duan postupati kako
to zahtevaju interesi nalogodavca. O svakom odstupanju od naloga pediter
je duan bez odlaganja da obavesti nalogodavca.
Ukoliko nalogodavac nije odredio ni pravac puta ni prevozno sredstvo,
odnosno nain prevoza, otpremnik e ih odrediti kako to zahtevaju interesi na-
logodavca u datom sluaju. Otpremnik je duan da prethodno snosi trokove
radi izvrenja naloga o otpremanju stvari. pediter je odgovoran za prouz-
rokovanu tetu nalogodavcu ako ne postupa po uputstvima nalogodavca, a
naroito ako od njih odstupi.
uvanje i osiguranje robe
pediter je u obavezi da uva poverenu robu sa panjom dobrog
privrednika. Ako to drugo nije ugovoreno za peditera nastaje obaveza i
ovlaenje da robu preda na uvanje odreenom skladitu i o tome obav-
esti nalogodavca.
Nalog za otpremu stvari preko granice sadri obavezu za peditera da
sprovede potrebne carinske radnje i isplati carinske dabine za raun nalo-
godavca. Ugovorom se ova obaveza peditera moe iskljuiti. pediter je
u obavezi da lino izvri carinske radnje. Ako je izvrenje naloga poverio
drugom licu umesto da ih sam izvri, odgovara za njegov rad.
pediter nije duan da osigura robu nalogodavca. Obaveza osiguranja
robe za peditera nastaje samo ako je izriito ugovorena.
522
Ako je ugovoreno
da je pediter obavezan da osigura poiljku, ali ugovorom nije odreeno koje
rizike bi osiguranje trebalo da obuhvati, otpremnik je duan da osigura stvari
od uobiajenih rizika.
Polaganje rauna o radu
pediter je obavezan da nakon zavrenog posla (organizovanja prevo-
za odreene stvari i preduzimanja ostalih pravnih i faktikih radnji) poloi
raun nalogodavcu. On je duan da preda bez odugovlaenja nalogodavcu
sve to je primio na osnovu obavljanja poverenih poslova. Takoe, pediter
e na svog nalogodavca preneti prava i potraivanja koja je stekao prema
treim licima sa kojima je obavio posao za svog nalogodavca (supsidijarna
primena lana 780. ZOO).
523
Prema zahtevu nalogodavca otpremnik je duan poloiti raun i u toku
izvravanja naloga. Zakon nije propisao formu u kojoj se polae raun.
Uobiajeno je da se raun polae u pisanom obliku (na odgovarajuim for-
mularima), dok je usmeno polaganje rauna izuzetno.
524
2.2. OBAVEZE NALOGODAVCA
Omoguavanje obavljanja posla
Nalogodavac je obavezan da omogui pediteru da obavi naloeni posao.
Tako je nalogodavac u obavezi da pediteru preda robu radi organizovanja
prevoza i sva potrebna robna dokumenta: isprave o poreklu robe, dokaze
o kontroli i kvalitetu robe i isprave neophodne za njeno carinjenje. Da bi
izvrio ugovorene obaveze usluge peditera moraju biti prilagoene osobina-
ma nalogodavevih stvari iji prevoz organizuje. Radi toga je nalogodavac
duan pediteru saoptiti sva potrebna obavetenja o robi. U poslovnoj praksi
322 PRIVREDNO PRAVO
uobiajeno je da nalogodavac popunjava dispoziciju ili drugi obrazac u koju
unosi sve relevantne podatke o robi. Ovi podaci su vani za pojedine vrste
stvari za koje je predviena posebna vrsta prevoza.
525
Nalogodavac je naroito u obavezi da ovavesti otpremnika o osobinama
stvari kojima moe biti ugroena sigurnost lica ili dobara ili nanesena teta.
Ako se u poiljci nalaze dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupo-
cene stvari, nalogodavac je duan da obavesti o tome peditera i saoptiti mu
njihovu vrednost u asu predaje radi otpremanja.
Isplata naknade
Visina naknade koju je nalogodavac obavezan da isplati pediteru
odreuje se ugovorom. Ako naknada nije ugovorena nalogodavac duguje na-
knadu odreenu tarifom ili nekim drugim optim aktom. Kada naknada nije
predviena ugovorom ni optim aktom naknadu odreuje sud.
pediter stie pravo na naknadu kad izvri svoje obaveze iz ugovora o
otpremanju. Strane mogu ugovorom predvideti da se naknada plaa u nekom
drugom trenutku. Isplata naknade unapred retko se ugovara zbog toga to su
u vreme zakljuenja ugovora o pediciji neizvesne relevantne injenice od
kojih zavisi visina naknade (o trajanju prevoza, carinskih formalnosti, o vre-
menu uvanja stvari u javnom skladitu itd).
Nalogodavac je u obavezi da naknadu plati pediteru. Ugovorom moe
biti predvieno da e tu naknadu platiti neko trei - na primer, primalac stvari.
Ukoliko primalac stvari odbije da isplati naknadu pediteru on je moe zahte-
vati od nalogodavca.
Kad je ugovorom o pediciji odreena jedna ukupna svota za izvrenje
naloga o otpremanju stvari (ksna naknada), ona obuhvata naknadu po osn-
ovu otpremanja i naknadu za prevoz i naknadu svih ostalih trokova, ako nije
to drugo ugovoreno.
pediter moe u izvravanju dobijenih naloga organizovati zbirnu otpre-
mu, osim ako je ugovorom to iskljueno.
526
Ako zbirnom otpremom postigne
razliku u vozarini u korist nalogodavca, otpremnik ima pravo na posebnu
dodatnu naknadu.
Naknada peditera za uinjene usluge ne moe biti nesrazmerno velika
prema uinjenoj usluzi. U tom sluaju sud je moe, na zahtev nalogodavca
sniziti na pravian iznos.
Naknada trokova
Nalogodavac je obavezan naknaditi pediteru potrebne trokove
uinjene radi izvrenja naloga o otpremanju stvari. Naknauju se samo nuni
i korisni trokovi
527
koje je pediter uinio radi izvrenja naloga. pediter
stie pravo na naknadu odmah poto je trokove uinio, ali ugovorom moe
biti predviena obaveza nalogodavca da na zahtev otpremnika plati unapred
odreeni iznos (predujam) za trokove koje zahteva izvrenje naloga o ot-
premanju stvari.
XI. UGOVOR O PREVOZU STVARI ELEZNICOM
1. Pojam i obeleja ugovora
Ugovorom o prevozu stvari eleznicom prevozilac se obavezuje da stvar
eleznicom preveze od otpravne do uputne stanice i da je preda primaocu, a pri-
malac da prevoziocu plati ugovorenu prevozninu.
528
Ugovorne strane u ovom
ugovoru su prevozilac i primalac. Poiljalac stvari je, meutim, esto tree lice.
Prevozilac je elezniko transportno preduzee koje, na osnovu ugovora,
prevozi putnike i stvari. Primalac je lice ovlaeno da u uputnoj stanici (mestu
opredeljenja) iskupi tovarni list i preuzme stvar predatu na prevoz. Poiljalac
je lice koje, na osnovu ugovora, predaje stvar na prevoz. Ugovor je zakljuen
kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora. Bitni sas-
tojci ugovora o prevozu stvari eleznicom su oznaenje stvari (robe) koju bi
trebalo prevesti, odreenje uputne stanice i oznaenje prevoznine.
Sve vrste prevoza regulisane su odredbama l. od 648. do 685. ZOO, a po-
jedinim zakonima posebne vrste prevoza. Prevoz stvari eleznicom regulisan je
Zakonom o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju. U meunarodnom
pravu prevoz robe eleznicom regulisan je odgovarajuim konvencijama.
529
Ugovor o prevozu stvari eleznicom je dvostrano obavezan (stvara
obaveze za prevozioca i primaoca) i athezioni (priprema ga prevozilac na
obrascu, u skladu sa tarifom). On je neformalan (zakljuuje se prostom
saglasnou volja) i realan ugovor (nastaje kad je prevoziocu predata stvar
na prevoz
530
). U ugovoru o prevozu stvari elenicom mogu se prepoznati
elementi ugovora o delu, ugovora o zakupu, ugovora o ostavi i ugovora o
zastupanju. On, meutim, predstavlja poseban imenovani ugovor regulisan
Zakonom.
2. Vrste ugovora
Ugovor o prevozu stvari eleznicom moe se, s obzirom na razliite
kriterijume, podeliti na vie vrsta. On se, uobiajeno, razvrstava: 1) prema
na teritoriju na kojoj se prevoz obavlja, 2) prema brzini prevoza, 3) prema
nainu prevoza robe.
324 PRIVREDNO PRAVO
Prema teritoriji na kojoj se prevoz obavlja prevoz stvari eleznicom
moe biti meunarodni i unutranji. Meunarodni prevoz je onaj kod koga
se otpravna stanica u uputna stanica nalaze na teritorijama razliitih drava
ili ako se prevoz obavlja preko teritorije druge zemlje u tranzitu. Ovu vrstu
prevoza uglavnom reguliu meunarodne konvencije. Unutranji (domai)
prevoz jeste prevoz koji se obavlja izmeu otpravne i uputne stanice koje
se nalaze na teritorije iste drave. Na takav prevoz se primenju domai pro-
pisi.
531
Prema brzini prevoza prevoz stvari eleznicom moe biti sporovozni,
brzovozni i ekspresni. Sporovozni prevoz je uobiajeni nain prevoza stvari
eleznicom. Rok za prevoz stvari od otpravne do uputne stanice je, u odnosu
na ostale naine prevoza, dui. Ako strane izriito ne ugovore brzinu pre-
voza smatra se sa su imale u vidu sporovozni prevoz. U brzovoznom prevozu
previen je krai rok za poetak prevoza, obavljanje prevoza i predaju stvari
primaocu, u odnosu na sporovozni prevoz. Ekspresni prevoz je prevoz stvari
eleznicom u najkraem roku, pod posebnim uslovima. Prevoz stvari obav-
lja se prvim vozom bez odlaganja. Taj voz ima specijalan tretman. U ovom
sluaju ekspresni prevoz moe se obavljati i vozom za prevoz putnika. Za
ovakav nain prevoza plaa se najvii iznos prevoznine.
Prema nainu prevoza prevoz stvari eleznicom razlikuju se kolske
(vagonske) i denane (kamadne) poiljke stvari. Kolska poiljka se predaje
na prevoz na osnovu jednog tovarnog lista. Ova poiljka je tea od 5 tona
i iskljuivo za tu stvar su neophodna jedna kola (vagon). Denana poiljka
se predaje na prevoz na osnovu jednog tovarnog lista. Njena teina ne moe
prelaziti 5 tona, tako da za ovu poiljku nisu neophodna jedna kola (vagon).
3. Tovarni list
Tovarni list je isprava koja prati stvari u prevozu, a slui kao dokaz da je
zakljuen ugovor o prevozu stvari i da je oznaena roba primljena na prevoz
u odreenom stanju. Poiljalac je duan da za svaku poiljku preda prevozio-
cu tovarni list na obrascu prevozioca. Za ekspresni prevoz izdaje se poseban
tovarni list (ekspresni list). Poiljalac odgovara za tanost podataka i izjava
koje se unose u tovarni list, kao i za tanost podataka i izjava koje na njegov
zahtev unese prevozilac.
Tovarni list sadri: mesto i datum njegovog sastavljanja i izdavanja; na-
ziv uputne stanice, prema imeniku eleznikih stanica; ime i prezime, odnos-
no naziv primaoca i njegovu adresu; naznaenje vrste i mase stvari; broj kola;
ime i prezime, odnosno naziv poiljaoca, njegovu adresu i potpis, koji moe
biti zamenjen svojerunim potpisom i peatom; ig otpravne stanice; pre-
vozne i druge trokove; spisak isprave koje se prilau uz tovarni list.
Tovarni list moe da sadri i druge sastojke (rok isporuke itd). Pored
originala tovarnog lista izdaje se njegov duplikat. Original tovarnog lista pra-
ti poiljku. Duplikat tovarnog lista zadrava poiljalac. On, meutim, nema
vanost tovarnog lista koji prati poiljku. Tovarni list je, po pravilu, isprava
koja se ne moe prenositi. Poiljalac i prevozilac ovu zakonsku pretpostavku
mogu otkloniti tako to e ugovoriti da e tovarni list biti prenosiv (prenosivi
tovarni list). Prenosivi tovarni list je hartija koju prevozilac moe izdati po
naredbi ili na donosioca. Ova vrsta tovarnog lista omoguava poiljaocu da,
za vreme prevoza, raspolae poiljkom.
532
4.1. OBAVEZE PREVOZIOCA
Prijem stvari. Prevozilac je duan primiti stvar na direktan prevoz od ot-
pravne do uputne stanice, bez obzira na to koliko prevozilaca uestvuje u pre-
vozu. On ne moe primiti na prevoz stvari iji je prevoz eleznicom zakonom
zabranjen. Stvar za koju je propisano da se moe prevoziti samo u odreenim
uslovima moe se primiti na prevoz ako su ti uslovi ispunjeni (ako je stvar
upakovana na odreeni nain, ako je stvar podesna za prevoz eleznicom itd).
Poiljalac je odgovoran za tetu prouzrokovanu prevoznom sredstvu i drugim
stvarima dejstvom svojstava stvari koja je predata na prevoz prevoziocu ako
mu ta svojstva nisu bila poznata ili mu nisu morala biti poznata.
Tovarenje poiljke (stvari). Prevozilac je obavezan da utovari denane
poiljke. Po pravilu, kolsku poiljku tovari poiljalac. U tom sluaju prevozi-
lac je obavezan da poiljaocu blagovremeno dostavi kola (vagon).
Proveravanje i utvrivanje mase i sadrine poiljke. Prilikom prijema
denanih stvari na prevoz koje sam tovari, prevozilac je obavezan da utvrdi
masu i sadrinu poiljke. Prevozilac je duan da utvrenu masu i broj komada
poiljke upie u tovarni list i da ga overi. Ako je primio na prevoz kolsku
poiljku prevozilac ima pravo da proveri da li su podaci o poiljci upisani
u tovarnom listu tani i da li su ispunjeni posebni uslovi za prevoz te stvari.
Masu i sadrinu poiljke prevozilac moe proveriti u usputnoj stanici samo
ako to zahtevaju potrebe saobraaja, carinski i drugi propisi.
Prevoz stvari. Prevozilac je duan izvriti prevoz stvari od otpravne do
uputne stanice. On je duan obaviti prevoz stvari ugovorenom prugom. Ako
nije ugovoreno kojom prugom treba da se izvri prevoz, prevozilac je duan
izvriti ga onim putem koji najvie odgovara interesima poiljaoca. Prevozilac
326 PRIVREDNO PRAVO
je duan da preveze stvar u ugovorenom roku (rok isporuke). U sluaju da rok
isporuke nije ugovoren, prevozilac je duan da prevoz izvri za vreme koje je, s
obzirom na duinu puta i vrstu prevoza, uobiajeno za prevoz odreene stvari.
Strane ugovorom odreuju od kog trenutka tee rok za isporuku stvari. Ako to
nisu uinile rok isporuke poinje da tee narednog dana od dana prijema stvari
na prevoz, a za lako kvarljivu stvar i za ivu ivotinju predatu pre podne - do
12 asova istog dana (lan 8. stav 3. ZUP). Rok isporuke ne tee za vreme
zadravanje poiljke, u sluajevima odreenim ZUP, a za to nema krivice
prevozioca. Prevozilac se moe pozivati na produenje roka isporuke zbog
uzroka navedenih u ZUP samo ako je uzrok i trajanja zadravanja poiljke
upisao u tovarni list. Ako pri prevozu stvari nastupe smetnje koje se mogu ot-
kloniti prevozom pomonim putem, stvar e se prevesti do uputne stanice tim
putem bez naplate vee prevoznine.
Obavljanje carinskih i drugih formalnosti. Strane mogu ugovoriti da e
prevozilac u toku prevoza, za raun korisnika prevoza, da obavlja carinske i
druge propisane radnje. Prevozilac je, u tom sluaju, duan da tovarnom listu
priloi isprave propisane za izvrenje radnji koje se, na osnovu carinskih i
drugih propisa, moraju obaviti pre izdavanja poiljke primaocu.
Izvrenje naloga u toku prevoza. Prilikom prevoza poiljke prevozilac
je duan postupati po nalozima ovlaenih lica. Nalozi ovlaenih lica pred-
stavljaju jednostrane izjave volje i mogu biti razliiti. Iz njih se izdvajaju
nalozi kojima se menja ugovor o prevozu. Zahtev za izmenu ugovora o pre-
vozu, kao i potvrda o prijemu zahteva, moraju biti uinjeni u pismenoj formi.
Od svojstva tovarnog lista zavisi ko je ovlaen da zahteva izmenu ugovora.
Ako je izdat neprenosivi tovarni list, pravo da izmeni ugovor o prevozu ima
poiljalac (da, na primer, zahteva da mu se stvar vrati u otpravnu stanicu,
da se prevoz stvari uz put zaustavi itd.). U tom sluaju je obavezan da pre-
voziocu naknadi trokove izazvane izmenom ugovora o prevozu. Na osnovu
neprenosivog tovarnog lista primalac poiljke ima pravo da izmeni ugovor
o prevozu ako poiljalac u tovarnom listu naznai da primalac ima pravo da
raspolae poiljkom, ili ako mu poiljalac preda duplikat tovarnog lista. Kada
je izdat prenosivi tovarni list, stvarima predatim na prevoz moe raspolagati
samo ovlaeni imalac tovarnog lista. To pravo stie imalac tovarnog lista ako
je ispunio sve obaveze koje proizilaze iz prenosivog tovarnog lista.
Zahtev za izmenu ugovora o prevozu prevozilac moe odbiti u sluajevima
predvienim lanom 54. ZUP. Ako prevozilac ne postupi po zahtevu za iz-
menu ugovora, a ne postoje zakonski uslovi da se zahtev odbije, odgovoran
je za tetu koja zbog toga nastane.
uvanje stvari. Prevozilac je obavezan da uva poiljku koju je primio na
prevoz. Obaveza nastaje od momenta preuzimanja stvari od poiljaoca i traje
do predaje primaocu. uvanje poiljke nije, prema tome, ogranieno samo
za vreme njenog prevoza. Prevozilac je duan skrenuti panju poiljaocu
na nedostatke pakovanja koji se mogu opaziti, inae odgovara za oteenje
poiljke koje bi se desilo zbog tih nedostataka (lan 658. stav 2. ZOO). Obave-
za uvanja sastoji se u ouvanju stvari u ispravnom stanju. Da bi poiljka
ostala u ispravnom stanju prevozilac mora preduzeti sve potrebne mere sa
naroitom panjom - kao dobar prevozilac.
Predaja stvari primaocu. Prevozilac je obavezan da obavesti primaoca
o prispeu poiljke u uputnu stanicu. On nije duan da izvesti primaoca da
je poiljka stigla ako je ugovorom predvieno: da se ne vri izvetavanje o
prispeu poiljke ili da e poiljka ostati na stanici ili da e se dopremiti u
poslovne prostorije ili stan primoca, ako je primalac ovlastio drugo lice da
robu preuzme na uputnoj stanici itd. Prevozilac, po prirodi odnosa, nije u
obavezi da izvetava primaoca poiljke koji je imalac prenosivog tovarnog
lista koji glasi na donosioca.
O prispeu poiljke prevozilac e obavestiti primaoca, bez odlaganja,
im poiljku pripremi za izdavanje. Pri izvetavanju, prevozilac mora da
naznai rok u kome primalac mora preuzeti poiljku. Izvetavanje se moe
obaviti na razliite naine: preporuenim pismom, telegramom, telefonom,
teleksom, telefaksom, elektronskom potom itd. Prevozilac je duan da u
uputnoj stanici koju je oznaio poiljalac izda primaocu originalni tovar-
ni list i stvar. Tovarni list i stvar izdaju se, umesto primaocu, donosiocu
izvetaja o prispeu stvari na kome je primalac potvrdio prijem. Primalac e
potvrditi prijem stvari i uplatiti iznose naznaene u tovarnom listu. Plaanje
obaveza kojima se tereti primalac u tovarnom listu oznaava se i kao isku-
pljivanje tovarnog lista. Ako je izdat neprenosivi tovarni list, prevozilac e
stvar predati njegovom zakonitom imaocu.
Isto pravno dejstvo kao i izdavanje stvari primaocu ima predaja stvari
drugom prevoziocu, javnom skladitu, pediteru i carinskim ili drugim
nadlenim organima ili davanje stvari na privremeni smetaj. Stvari se pri-
maocu predaju faktiki (iz ruke u roku) i simbolino. Faktiki se predaju
denane stvari jer ih (po pravilu) utovara i istovara prevozilac. Simbolino
se predaju stvari predajom tovarnog lista. Na ovaj nain predaje se kolska
poiljka (kolsku poiljku tovari poiljalac, a istovara primalac).
Ukoliko prevozilac ili primalac stvari utvrde ili posumnjaju da postoji
potpun ili delimian gubitak ili oteenje stvari primljene ne prevoz, utvrdie
stanje stvari i o tome sainiti zapisnik.
533
328 PRIVREDNO PRAVO
Primalac je duan da stvar odnese u ugovorenom roku i u redovnom
radnom vremenu odreenom za uputnu stanicu. Ako je rok za odnoenje
prekoraen za vie od 24 sata, prevozilac moe: istovariti stvar i dati je na
privremeni smetaj, ili je predati pediteru, javnom skladitu ili drugom pre-
voziocu radi dostave primaocu, s tim to odgovara za njihov izbor. Rizik
sluajne propasti ili oteenja stvari, posle prekoraenja roka za odnoenje
stvari vie od 24 sata, snosi primalac, kao i sve trokove koji su zbog toga
nastali.
534
4.2. OBAVEZE POILJAOCA (OVLAENJA PREVOZIOCA)
Poiljalac je obavezan da prevoziocu plati prevozninu - cenu za izvreni
prevoz robe (prevoznina). To je glavna obaveza poiljaoca. Osim prevoznine
poiljalac duguje i ostale prevozne trokove (dodatak na prevozninu, naknada
za sporedne usluge i sl.) i druge trokove nastale u toku prevoza (na primer:
trokove nastale izvrenjem carinskih i drugih radnji pred nadlenim dravnim
organima, uvanje robe
535
).
Prevozninu sa ostalim prevoznim trokovima i druge trokove plaa
poiljalac. Ove trokove obavezan je platiti prevoziocu primalac ako iskupi
tovarni list, a poiljalac nije preuzeo na sebe plaanje trokova. Sporazum pri-
maoca stvari i treeg lica o preuzimanju trokova prevoza ne oslobaa prima-
oca obaveze plaanja tih trokova ako na takav sporazum nije dao pristanak
prevozilac. Naime, tree lice, na osnovu ugovora sa dunikom moe preuzeti
njegov dug, ako je na to pristao poverilac - u ovom sluaju prevozilac.
Poiljalac (primalac stvari) plaa prevozninu, ostale prevozne trokove i
druge trokove po tari koja se primenjuje na dan zakljuenja ugovora o pre-
vozu. Primalac je duan da u tovarni list unese sve izdatke koji se plaaju u
gotovom. Tarifa predstavlja opte uslove poslovanja i sastavni je deo ugovora
o prevozu stvari. Iznos prevoznine odreuje se zavisno od udaljenosti uputne
stanice i vrste prevoza. U sluaju da je poiljka potpuno izgubljena prevozilac
nema pravo na prevozninu.
5. Ugovorna odgovornost prevozioca
Prevozilac koji je primio stvar na prevoz sa tovarnim listom odgovara za
izvrenje prevoza do izdavanja stvari primaocu. On odgovara za gubitak ili
oteenje poiljke koji bi se dogodili od asa preuzimanja do njene predaje, osim
u sluajevima odreenim zakonom, kao i za tetu nastalu zbog prekoraenja roka
isporuke.
Odgovornost zbog gubitka ili oteenja poiljke (transportne tete). Moe
doi do potpunog ili deliminog gubitka poiljke. Potpuni gubitak poiljke
postoji kad prevozilac nije u mogunosti da primaocu preda onu poiljku koju
je otpravna stanica primila na prevoz, odnosno koja je oznaena u tovarnom
listu. Oteenje poiljke postoji ako stvari koje su predmet poiljke, prilikom
predaje primaocu, nemaju ona svojstva i osobine kakva su postojala u vreme
predaje stvari na prevoz. Za to vreme nastupilo je umanjenje vrednosti stvari
zbog pogoranja njenog kvaliteta. Poiljka moe, takoe, biti potpuno ili
delimino oteena.
Ako je dolo do gubitka ili oteenja poiljke koji bi se dogodili od
asa preuzimanja do njene predaje primaocu prevozilac odgovara za tetu
po principu subjektivne odgovornosti i pretpostavljenoj krivici. Odgovor-
nosti za tetu prevozilac se moe osloboditi ako dokae da je teta nastala
zbog radnji ili propusta korisnika prevoza, svojstava stvari ili drugih uzro-
ka koji se nisu mogli predvideti, izbei ili otkloniti. Za tetu je odgovoran
prevozilac i kada su je prouzrokovala lica koja su po njegovom nalogu
radila na izvrenju prevoza.
Ako je potpuni ili delimini gubitak ili oteenje stvari moglo nasta-
ti u vezi s jednom ili vie posebnih okolnosti navedenih u lanu 70. ZUP
(na primer: nepakovanja ili nedovoljnog pakovanja stvari koja je usled tih
nedostataka po svojoj prirodi izloena gubitku ili oteenju) vai pretpostav-
ka da je teta nastala zbog tih okolnosti, dok se suprotno ne dokae.
Ukoliko prevozilac prevozi stvar koja zbog svoje prirode redovno gubi
u masi pri prevozu, prevozilac odgovara samo za deo gubitka koji, bez obzi-
ra na duinu preenog puta, prelazi granicu 2% od mase za stvari navedene
u lanu 72. stav 1. taka 1. ZUP (kao to su: tenost, stvari koje su vlane
predate na prevoz, itd.), a 1% od mase za ostale suve stvari (lan 72. stav 1.
taka 2. ZUP).
Poiljalac odnosno drugo ovlaeno lice moe, suprotno ovoj zakons-
koj pretpostavci, dokazivati da gubitak nije nastao usled uzroka koji povlae
prirodan gubitak u masi stvari.
Ako je prevozilac obavezan da imaocu prava naknadi tetu za potpun
ili delimian gubitak ili oteenje, vrednost stvari se rauna po trinoj ceni,
a ako je cena stvari ugovorena - po toj ceni. Iznos naknade tete koju plaa
prevozilac je limitiran najviim iznosom odreenim po kilogramu bruto mase
izgubljene stvari u skladu sa lanom 73. ZUP. U sluaju oteenja stvari,
prevozilac je duan da imaocu prava plati samo iznos za koji je umanjena
vrednost stvari. Ukoliko je usled oteenja cela poiljka, odnosno samo jedan
330 PRIVREDNO PRAVO
deo poiljke izgubio vrednost, naknada tete ne moe premaiti iznos koji
bi se platio u sluaju gubitka cele poiljke, odnosno onog dela koji je izgu-
bio vrednost. Pored naknade tete za stvar prevozilac je duan da naknadi
prevozninu, carinske dabine i druge trokove u vezi s prevozom izgubljene
stvari.
Odgovornost zbog prekoraenja roka isporuke. Prevozilac odgovara za
tetu nastalu zbog prekoraenja roka isporuke, osim ako dokae da je teta
nastala zbog radnji ili propusta korisnika prevoza, svojstava stvari ili drugih
uzroka koji se nisu mogli predvideti, izbei ili otkloniti. Ako imalac prava
dokae da je zbog prekoraenja roka isporuke pretrpeo tetu, ukljuujui i
oteenje, prevozilac je duan da plati dokazanu tetu, ali najvie do iznosa
etvorostruke prevoznine. Prevozilac je imaocu prava, pored ove tete, duan
naknaditi prevozninu, carinske dabine i druge trokove u vezi s prevozom.
Ostvarivanje prava prema prevoziocu. Da bi ostvario pravo na naknadu
tete, u sluaju potpunog ili deliminog gubitka ili oteenja stvari, imalac
prava je duan podneti prevoziocu zahtev za naknadu tete, najdocnije u
roku od 60 dana od dana saznanja za tetu. Zahtev za naknadu tete u sluaju
prekoraenja roka isporuke podnosi se prevoziocu najdocnije u roku od od 30
dana od dana izdavanja stvari. U oba sluaja zahtev se podnosi prevoziocu
u pisanoj formi. Ako prevozilac ne naknadi tetu u roku od 30 dana od dana
podnoenja zahteva, imalac prava je ovlaen da podnese tubu sudu. Pre-
vozilac koji ne naknadi tetu u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva
duguje imaocu prava i zateznu kamatu od isteka tog roka.
XII. UGOVOR O PREVOZU STVARI DRUMOM
1. Pojam i obeleja
Ugovorom o prevozu stvari drumom prevozilac se obavezuje da stvar
iz jednog mesta preveze u drugo mesto (mesto opredeljenja) i da je preda
primaocu ili drugom licu koje primalac odredi, a poiljalac se obavezuje da
prevoziocu isplati ugovorenu prevozninu. Prevozilac je lice koje, na osnovu
ugovora, prevozi putnike i stvari.
536
Korisnik prevoza je lice, koje na osnovu
ugovora s prevoziocem, stie odreena prava ili preduzima odreene obaveze.
Poiljalac je lice koje, na osnovu ugovora, predaje stvar na prevoz. Primalac je
lice ovlaeno da u mestu opredeljenja primi stvar predatu na prevoz. Imalac
prava je lice koje, na osnovu ugovora, ima zahtev prema prevoziocu.
537
Prema teritoriji na kojoj se prevoz obavlja ugovor se moe razvrstati
na: meunarodni, meumesni i mesni. U ugovoru o meunarodnom pre-
vozu robe drumom prevozilac se obavezuje da e, za odreenu prevozninu,
prevesti robu iz mesta otpreme u mesto opredeljenja, koji se nalaze na teri-
toriji razliitih drava. Ugovorom o meumesnom prevozu prevozilac se
obavezuje da e za iznos prevoznine prevesti robu iz mesta otpreme u mesto
opredeljenja, koja se nalaze na podruju iste drave. Mesni prevoz obavlja
se na podruju istog geografskog mesta.
Bitni sastojci ugovora o prevozu stvari drumom su: oznaenje stvari koja
se prevozi od mesta otpreme do mesta opredeljenja, a prema miljenju nekih
autora i prevoznina. Prevoznina, meutim, nije bitan sastojak ugovora. Ako
prevoznina nije odreena ugovorom ona moe biti odreena optim uslovima
(tarifom) prevozioca. Ukoliko ni tako nije odreena prevozilac ima pravo na
uobiajenu naknadu za tu vrstu prevoza.
Ugovor o prevozu robe drumom je dvostrano obavezan, teretan, komu-
tativan, imenovan i formalan.
Ako to zahtevaju prevozilac ili poiljalac, prilikom prijema stvari na pre-
voz, izdaje se tovarni list. Tovarni list izdaje prevozilac. Neizdavanje ili gubi-
tak tovarnog lista ne utie na punovanost ugovora, poto je ugovor neforma-
lan. Naime, izdavanjem tovarnog lista prevozilac potvruje da je zakljuen
ugovor o prevozu i da je stvar primeljena na prevoz. Tovarni list se izdaje u
tri originalna primerka. Sve primerke tovarnog lista potpisuju prevozilac i
poiljalac. Potpisi mogu biti zamenjeni peatom poiljaoca i prevozioca. Prvi
primerak tovarnog lista predaje se poiljaocu, drugi prati stvar u prevozu i
predaje se primaocu, a trei ostaje kod prevozioca. Tovarni list sadri podatke
odreene lanom 52. ZUPD.
Ako strane drukije ne odrede tovarni list je neprenosiv. Poiljalac i pre-
vozilac se mogu sporazumeti da prevozilac izda tovarni list po naredbi ili
na donosioca. U tom sluaju prenosivi tovarni list postaje hartija od vred-
nosti. Prenosivi tovarni list po naredbi prenosi se indosamentom, a prenosivi
tovarni list na donosioca - predajom. On predstavlja robu koja je u njemu
oznaena. Onaj ko raspolae prenosivim tovarnim listom raspolae i robom.
Osnovni izvori naeg prava za ugovor o prevozu stvari drumom su: Zakon o
obligacionim odnosima (l. od 648. do 680); Zakon o ugovorima o prevozu u
drumskom saobraaju (ZUPDS).
Na meunarodni drumski saobraaj primenjuju se: Konvencija o drum-
skom saobraaju od 19. septembra 1949.
538
i Konvencija o ugovoru za
meunarodni prevoz robe od 19. maja 1955.
539
332 PRIVREDNO PRAVO
2. Obaveze prevozioca
Postavljanje vozila radi utovara. Prevozilac je u obavezi da postavi
vozilo na mesto koje je ugovorom o prevozu odreeno za utovar stvari (na
primer, u odreeno skladite, na oznaeno mesto u fabrikom krugu, ispred
zgrade u kojoj se nalazi poslovni prostor poiljaoca itd.). Ako mesto utovara
stvari nije ugovoreno, poiljalac je duan da ga blagovremeno odredi i da
o tome obavesti prevozioca. Prevozilac postavlja vozilo na mesto utovara,
ako se to moe uiniti bez opasnosti za vozilo i ako se na tom mestu stvar
moe utovariti bez oteenja vozila. Ukoliko mesto utovara koje je odredio
poiljalac ne ispunjava ove uslove, prevozilac je duan da vozilo postavi
na najblie mesto koje ispunjava uslove za utovar. Vozilo se postavlja na
mesto utovara ugovorenog dana i asa. Ako nije odreeno u koliko sati u
toku dana mora biti postavljeno vozilo, prevozilac je duan da ga postavi
toga dana, ali najkasnije u roku koji omoguava utovar pre isteka radnog
vremena poiljaoca. Poiljalac utovara stvari u vozilo, a istovara je primalac.
Ugovorom o prevozu stvari moe biti drukije odreeno.
Prijem stvari na prevoz. Prevozilac je u obavezi da primi na prevoz
stvari odreene ugovorom. U linijskom prevou prevozilac je duan da primi
na prevoz svaku stvar koja ispunjava uslove odreene u objavljenim optim
uslovima. Prevozilac ne moe primiti na prevoz stvar iji je prevoz zabran-
jen zakonom. Stvar za koju je propisano da se moe prevoziti samo pod
odreenim uslovima moe se primiti na prevoz, ako su ti uslovi ispunjeni.
Koliina stvari koje se predaju na prevoz odreuje se brojem komada, masom
ili zapreminom. Ako se koliina stvari ne moe utvrditi na taj nain, odreuje
se merom uobiajenom u mestu otpreme. Umesto stvari iji je prevoz ugovo-
ren, na prevoz se mogu predati druge stvari, pod uslovima odreenim lanom
37. ZUPD.
Ako stvar nije utovarena u vozilo u ugovorenom roku, a ni po isteku do-
datnog vremena utovara, prevozilac moe da odustane od ugovora o prevozu
stvari i zahtevati naknadu tete.
Izvrenje prevoza i uvanje stvari. Prevozilac je obavezan da stvar pre-
veze putem koji je ugovorom odreen. Ako put prevoza nije ugovoren, pre-
vozilac je u obavezi da stvar preveze putem koji je najpovoljniji za prevoz
takve stvari. On je duan da stvar preveze u ugovorenom roku. Ukoliko rok
prevoza nije ugovoren, prevozilac je duan da stvar preveze za vreme koje
je uobiajeno za prevoz takve stvari, s obzirom na vrstu i duinu puta, kao i
vrstu vozila.
Prevozilac je duan preduzeti mere potrebne za ouvanje stvari koje su
mu predate na prevoz. On moe od poiljaoca zatraiti uputstva o merama
potrebnim za ouvanje stvari, a ako ih ne zatrai smatra se da mu je bilo
poznato koje se mere moraju preduzeti radi ouvanja stvari.
Postupanje po zahtevima (nalozima) za izmenu ugovora. Prevozilac je, u
toku prevoza stvari, duan postupiti po zahtevima ovlaenih lica za izmenu
ugovora. Ko je ovlaen da zahteva izmenu ugovora zavisi od okolnosti da li
je izdat neprenosivi ili prenosivi tovarni list.
Ako je izdat neprenosivi tovarni list pravo da zahteva izmenu ugovora o
prevozu (da raspolae poiljkom) ima poiljalac. Primalac stvari moe raspo-
lagati sa stvari u toku prevoza: ako poiljalac unese u tovarni list napomenu
da primalac ima pravo da raspolae sa stvari ili ako mu poiljalac preda svoj
primerak tovarnog lista ili ako stvar stigne u mesto opredeljenja. Poiljalac
(odnosno primalac) stvari moe da zahteva: da se obustavi prevoz stvari; da
se predaja stvari primaocu odloi; da se stvar preda u nekom drugom mestu
opredeljenja; da se stvar preda njemu ili nekom drugom primaocu koji nije
odreen ugovorom o prevozu ili u tovarnom listu; da se stvar vrati u mesto
otpreme. Ovi zahtevi moraju biti podneseni u pisanoj formi.
Ako je izdat prenosivi tovarni list, sa stvari predatom na prevoz moe
raspolagati samo ovlaeni imalac prenosivog tovarnog lista, i to pod uslo-
vom da su ispunjene obaveze koje proizilaze iz prenosivog tovarnog lista.
Imalac prenosivog tovarnog lista moe od prevozioca zahtevati: da obustavi
prevoz; da mu se stvar preda u nekom drugom mestu opredeljenja; da mu
se stvar vrati u mesto otpreme. Prevozilac moe odbiti zahtev za izvrenje
ugovora o prevozu: ako izmena ugovora nije vie mogua u vreme kada je
zahtev prispeo licu koje mora da ga izvri; ako bi usled izmene ugovora
nastala teta drugom korisniku prevoza; ako se prevoziocu ne naknadi teta
i svi trokovi nastali zbog izmene ugovora; ako je izmena ugovora protivna
carinskim ili drugim propisima .
Predaja stvari. Prevozilac je u obavezi da u mestu opredeljenja (ili u
mestu koje za prijem stvari odredi lice ovlaeno da raspolae sa stvari) stvar
preda primaocu ili imaocu prenosivog tovarnog lista. Ako tovarni list ili
prenosivi tovarni list nije izdat prevozilac e stvar predati licu koje je ugovo-
rom o prevozu ili na drugi nain odreeno za prijem stvari. O prispeu stvari
u mesto opredeljenja prevozilac je duan bez odlaganja obavestiti primaoca.
Primalac je duan da stvar istovari, ako ugovorom nije drukije odreeno.
Imalac prenosivog tovarnog lista duan je da prilikom preuzimanja stvari
vrati prevoziocu prenosivi tovarni list. Ako primalac odbije da primi stvar
334 PRIVREDNO PRAVO
ili se ne moe pronai, prevozilac je duan da, bez odlaganja, zatrai uput-
stvo od poiljaoca. Ukoliko prevozilac ne dobije uputstvo ili ako ne posto-
ji mogunost predaje stvari, prevozilac moe u ime i na troak lica koje je
ovlaeno da raspolae sa stvari: istovariti stvar i predati je na uvanje ja-
vnom skladitu ili drugom lisu ili je moe sam uvati; odmah izloiti prodaji
stvar koja je podlona kvaru ili ako trokovi uvanja ne bi bili u srezmeri sa
vrednou stvari.
3. Ugovorna odgovornost prevozioca
Prevozilac je odgovoran za tetu: 1) nastalu na stvarima koje je preuzeo
na prevoz i to od momenta preuzimanja stvari na prevoz do momenta njene
predaje primaocu, zbog potpunog ili deliminog gubitka ili potpunog ili
deminog oteenja stvari,
540
2) nastalu zbog zakanjenja u prevozu i pre-
daji stvari primaocu. On odgovara po principu pretpostavljene subjektivne
odgovornosti za tetu.
541
Gubitak ili oteenje stvari. Pretpostavke o odgovornosti zbog potpu-
nog ili deliminog gubitka ili potpunog ili deliminog oteenja stvari pre-
vozilac se moe osloboditi ako dokae da je teta nastala: zbog radnji ili pro-
pusta korisnika prevoza, svojstava stvari ili drugih uzroka koji se nisu mogli
predvideti, izbei ili otkloniti. Pored ovih, optih okolnosti za osloboenje
od odgovornosti za tetu, prevozilac se oslobaa odgovornosti ako je pot-
pun ili delimian gubitak ili oteenje stvari nastalo u vezi s jednom ili vie
posebnih okolnosti odreenih u lanu 90. stav 1. ZUPD (na primer: upotrebe
otvorenih i nepokrivenih vozila, ija je upotreba ugovorena,
542
nedostatka ili
loeg stanja ambalae za stvar koja je po svojoj prirodi podlona rasturu ili
oteenju, ili ako nije upakovana ili nije uredno upakovana; rukovanja, ut-
ovara, slaganja i istovara stvari od strane poiljaoca odnosno primaoca itd).
Ako je potpun ili delimian gubitak ili oteenje stvari moglo nastati u vezi
s jednom ili vie posebnih okolnosti, pretpostavlja se da je teta nastala zbog
tih okolnosti, dok imalac prava suprotno ne dokae.
Naknade tete za potpun ili delimian gubitrak i oteenje stvari pre-
date na prevoz odreuje se prema ugovorenoj ceni, a ako nije ugovorena -
prema trinoj ceni koju je stvar imala u vreme i u mestu otpreme. Visina
naknade tete je ograniena. Ona, naime, ne moe biti vea od: 1) iznosa
koji bi prevozilac morao da plati u sluaju potpunog gubitka stvari - ako je
cela stvar oteena; 2) iznosa koji bi prevozilac morao da plati u sluaju gu-
bitka oteenog dela stvari - ako je oteen samo jedan deo stvari. Za tetu
prevozilac odgovara po kilogramu bruto mase izgubljene ili oteene stvari
do ogranienog iznosa. Pored toga prevozilac je duan da poiljaocu naknadi
plaenu prevozninu i druge trokove nastale u prevozu stvari, i to u potpu-
nosti ako je stvar izgubljena, a u srezmernom iznosu ako je stvar oteena.
Stvar se smatra izgubljenom u prevozu ako je prevozilac nije predao pri-
maocu u roku od 30 dana od dana isteka ugovorenog roka, a ako ugovoreni
rok nije predvien - u roku od 60 dana od dana kada je prevozilac preuzeo
stvar. Pravo na naknadu tete, u sluaju potpunog ili deliminog gubitka ili
oteenja stvari, ostvaruje se podnoenjem zahteva prevoziocu. >Zahtev se
podnosi u pismenoj formi u roku od 60 dana od dana saznanja za tetu, ili
podnoenjem tube sudu - ako prevozilac ne isplati naknadu tete u roku od
30 dana od dana podnoenja zahteva.
Potraivanja naknade tete iz ugovora o prevozu stvari zastarevaju za
jednu godinu. Rok zastarelosti potraivanja zbog oteenja stvari rauna se
od dana kada je prevozilac predao stvar, a za potraivanje zbog potpunog ili
deliminog gubitka stvari - od dana kada se stvar smatra izgubljenom.
Zakanjenje u prevozu. Prevozilac odgovara za tetu nastalu zbog
zakanjenja u prevozu i predaji stvari primaocu. U sluaju zakanjenja u pre-
vozu i predaji stvari, prevozilac je duan da plati 1/10 prevoznine za svaki
dan zakanjenja, a najvie do 1/3 ukupne prevoznine. Ako ovlaeno lice
dokae da mu je zakanjenjem prouzrokovana teta, prevozilac je duan da
je nadoknadi, u iznosu koji ne moe biti vei od iznosa trokova prevoza.
Zahtev za naknadu tete u sluaju zakanjenja u prevozu i predaji stvari pri-
maocu podnosi se u roku od 30 dana od dana predaje stvari primaocu. Uko-
liko prevozilac ne isplati naknadu tete u roku od 30 dana od dana podnoenja
zahteva imalac prava je ovlaen da podnese tubu sudu.
4.Obaveze poiljaoca i primaoca
Utovar i istovar stvari. Poiljalac je u obavezi da stvar utovari u vozi-
lo, a primalac da je istovari, ako ugovorom o prevozu stvari nije drukije
odreeno. Pri utovaru stvari u vozilo poiljalac se mora pridravati uputstava
prevozioca koja se odnose na raspored stvari u vozilu i ostale okolnosti koje
bi mogle uticati na sigurnost lica, vozila i stvari u vozilu. Poiljalac je duan
da prevoziocu da uputstvo za uvanje stvari i rukovanje njome, ako je re o
stvari iji prevoz nije uobiajen ili ako to prevozilac zahteva. On je duan
obavestiti prevozioca o vrsti poiljke i o njenoj sadrini i koliini i saoptiti
prevoziocu i ostale podatke odreene lanom 654. ZOO.
Odgovornost za tetu. Poiljalac je odgovoran za tetu prouzrokovanu
licima, vozilu i drugim stvarima dejstvom svojstva stvari koja je predata na
prevoz, ako prevoziocu ta svojstva nisu bila poznata niti su mu morala biti
poznata.
336 PRIVREDNO PRAVO
Plaanje prevoznine. Nakon izvrenja ugovora o prevozu stvari, u svemu
kako on glasi, prevozilac ima pravo da zahteva od poiljaoca plaanje pre-
voznine. Visina prevoznine odreuje se ugovorom o prevozu stvari ili drugim
objavljenim obaveznim aktom (na primer, tarifom). Prevoznina se plaa samo
za stvar koja je prevezena i u mestu opredeljenja stavljena na raspolaganje
primaocu ili drugom ovlaenom licu. Ako je stvar prevezena samo jednim
delom puta, prevozilac ima pravo na srazmernu prevozninu za preeni put, a
ako je za to odgovoran korisnik prevoza - na prevozninu u punom iznosu).
Poiljalac je u obavezi da, pored prevoznine, prevoziocu naknadi trokove
koje je imao prilikom prevoza robe, a koji nisu obuhvaeni prevozninom (na
primer: trokovi nastali izvenjem naloga poiljaoca, trokovi uvanja robe
itd).
Radi obezbeenja naplate prevoznine i nunih trokova koje je uinio
u vezi sa prevozom, prevozilac ima pravo zaloge na stvarima koje su mu
predate radi prevoza, i u vezi sa prevozom, dok ih dri ili dok ima u rukama
ispravu pomou kojih moe raspolagati njima.
III. UGOVOR O MEOVITOM (KOMBINOVANOM)
PREVOZU
1. Pojam
Ugovor o meovitom (kombinovanom) prevozu robe (stvari) je ugovor
koga zakljuuje prevozilac (organizator, preduzima meovitog prevoza)
i naruilac prevoza, koji se obavlja kombinovanjem najmanje dve razliite
grane saobraaja, na osnovu jedinstveno odreene vozarine i jedne prevozne
isprave.
Meoviti prevoz postoji kada u prevozu uestvuju najmanje dva prevozi-
oca iz razliitih grana saobraaja. Ove pretpostavke za postojanje meovitog
prevoza kao minimum izriito odreuje Konvencija Ujedinjenih nacija o
meunarodnom multimodalnom prevozu robe usvojena na Diplomatskoj
konferenciji u enevi dana 24. 5. 1980. godine i Pravilo 2 a) Jednoobraznih
pravila o meovitoj prevoznoj ispravi
543
i pravna knjievnost.
544
Prevozilac iz jedne grane saobraaja moe svoj prevoz kombinovati sa
jo jednim ili vie prevoza iz razliitih grana saobraaja. Shodno tome, pre-
vozilac u vazdunom saobraaju moe ugovoriti prevoz uz uee brodskog
prevozioca, (i) ili eleznikog i (ili) drumskog prevozica, kao to brodski,
elezniki i drumski prevozilac moe u ugovor o meovitom prevozu ukljuiti
bilo kog drugog preostalog prevozica (ili sve, ili pojedine), s obzirom na okol-
nosti svakog pojedinog ugovora.
2. Pravna priroda
Naziv ugovora ukazuje na njegovu sloenu pravnu prirodu. To je sloeni
ugovor u kome se prvenstveno mogu prepoznati ugovor o pediciji i ugov-
or o prevozu stvari. Ovi ugovori, meutim, gube svoju samostalnu pravnu
prirodu u ugovoru o kombinovanom prevozu, koji predstavlja sloen ugovor
(a ne spajanje dva ili vie prostih ugovora koji i dalje ostaju samostalni).
U naem pravu ugovor o meovitom prevozu je imenovan jer je regulisan
zakonom. Zbog toga je i izbegnut spor u teoriji i praksi, svojstven sloenim
neimenovanim ugovorima, koja e se pravila primeniti na pojedini sloeni
ugovor - pravila svih ugovora koja se u njemu prepoznaju, pravila koja vae
samo za jedan vaniji ugovor, ili neka posebna pravila.
Na ugovore o meovitom (kombinovanom) prevozu prvenstveno se
primenjuju zakonske odredbe predviene za ovaj tip ugovora. Ako pojedini
odnos nije zakonom ureen odluujua je zajednika namera ugovornih stra-
na ispoljena prilikom zakljuenja ugovora.
Ugovor o meovitom prevozu je dvostrano obavezan jer, u vreme
zakljuenja, za ugovorne strane stvara uzajamna prava i obaveze. U praksi
se najee u drumskom i eleznikom prevozu zakljuuje pismeni ugovor
o meovitom prevozu koji ima samo dokaznu snagu, ili se izdaje isprava
o meovitom prevozu po ugledu na elezniki tovarni list, tovarni list u
drumskom saobraaju.
Da li je ugovor o prevozu stvari brodom formalan ili neformalan zavisi
od modaliteta ovog ugovora. Brodarski ugovor za vie putovanja ili zakljuen
na vreme za ceo brod mora biti sastavljen u pismenom obliku. Ako nije sas-
tavljen u tom obliku ne proizvodi pravno dejstvo. Kada ugovor o prevozu
stvari ukljuuje i prevoz stvari brodom, u navedenim situacijama, i bilo koji
drugi prevoz on postaje formalan ak i kada u prevozu uestvuje drumski ili
elezniki prevozilac.
3. Razgranienje
Zbog svoje sloene pravne prirode ugovor o meovitom prevozui lii na
vie ugovora. U njemu se, prvenstveno, mogu prepoznati elementi ugovora o
pediciji i ugovora o direktnom prevozu, ali se od tih ugovora i razlikuje.
Meoviti prevoz se razlikuje od direktnog prevoza u kome uestvuje
vie prevozilaca. Ako je ugovorom o prevozu stvari morem ili unutranjim
vodama predvieno da e brodar izvriti prevoz delimino svojim brodom,
a delimino brodovima drugih brodara nastaje ugovor o direktom prevozu.
Brodar izdaje teretnicu, odnosno tovarni list za ceo ugovoreni put ali se
338 PRIVREDNO PRAVO
prevoz stvari obavlja od strane vie prevozilaca iste vrste (grane) saobraaja
i upotrebom saobraajnih sredstava iste vrste. Prevozioci koji uestvuju u
takvom prevozu su odgovorni za svoj deo puta jer ne stupaju meusobno ni
u kakav pravni odnos. Suprotno tome, u meovitom prevozu uestvuje naj-
manje dva prevozioca razliitih grana saobraaja, za jedinstvenu prevozninu
i na osnovu jedinstvene prevozne isprave.
Prevozilac koji zakljui ugovor sa poiljaocem moe zakljuiti ugov-
or sa drugim prevoziocem (potprevoziocem) kome poverava potpuno ili
delimino izvrenje prevoza stvari. Potprevozilac se, meutim, angauje
iz iste grane saobraaja. U ovom vidu prevoza se zasnivaju dva samo-
stalna ugovora izmeu prevozioca i poiljaoca, te izmeu prevozioca i
potprevozioca. Stoga je npr. za izvrenje prevoza prevozilac odgovoran
poiljaocu, odnosno korisniku prevoza ili imaocu tovarnog lista, a ne pot-
prevozilac u skladu sa odredbama l. 671. do 676. ZOO).
Kada u izvrenju prevoza iste poiljke uestvuje jedan za drugim neko-
liko prevozilaca koje je odredio poiljalac, nastaje uzastopni prevoz, u kome
svaki prevozilac odgovara za svoj deo prevoza. Nasuprot tome ugovor o
meovitom prevozu je jedan ugovor, na osnovu koga nastaje jedinstvena
ugovorna odgovornost za eventualnu tetu.
U ugovoru o meovitom prevozu mogu se prepoznati odnosi koji se us-
postavljaju izmeu izmeu samostalnog peditera i nalogodavca. Ipak, izmeu
ovih ugovora postoje razlike. Organizator meovitog prevoza odgovara za
izvrenje celog prevoza, kao prevozilac a ne kao pediter, iako se radi real-
izacije meovitog ugovora zakljuuje vie razliitih pojedinanih ugovora.
On preuzima obavezu da stvari sam preveze ili obezbedi da budu prevezene
te da se izvre sve potrebne usluge sa ciljem obavljanja prevoza od mesta pre-
daje stvari na prevoz do mesta prijema stvari. Za izvrenje navedenih i drugih
obaveza kao celine odgovoran je organizator prevoza.
Organizator meovitog prevoza zakljuuje sa naruiocem prevoza ugov-
or o prevozu koji nije ni ugovor o prevozu morem niti ugovor o prevozu
eljeznicom, ve je ugovor o meovitom prevozu .
injenica to je organizator meovitog prevoza istovremeno i prevozilac
je bez uticaja na odnose prema naruiocu prevoza. On e, naime, odgovarati
za tetu zbog kanjenja u prevozu, gubitka ili oteenja stvari nezavisno od
okolnosti da li je prevoz izvrio sam ili ga je poverio drugom licu. Nasuprot
tome, pediter odgovara za izbor prevozioca kao i za izbor drugih lica sa
kojima je u izvrenju naloga zakljuio ugovor (uskladitenje robe i sl), ali ne
odgovara i za njihov rad, izuzev ako je tu odgovornost preuzeo ugovorom.
4. Osnovne obaveze iz ugovora
Ugovorom o meovitom prevozu organizator prevoza i naruilac pre-
voza preuzimaju meusobne obaveze. Organizator prevoza se obavezuje da
organizuje prevoz stvari (robe) do mesta opredeljenja, bez obzira da li u
izvrenju tog ugovora uestvuju prevozioci iz samo dve ili vie razliitih
grana saobraaja.
Organizator prevoza je duan izvriti prevoz ugovorenim putem, a ako
nije ugovoreno kojim putem treba da se izvri prevoz, on je duan da ga izvri
onim putem koji najvie odgovara interesima naruioca prevoza. Ipak, ako je
organizator prevoza preuzeo jedinstvenu obavezu prema naruiocu prevoza
(poiljaocu), a bez njegovog znanja u izvrenju prevoza se koristi prevozio-
cima iz drugih grana saobraaja, odgovara za tetu po pravilima jedne od
koriene grane saobraaja, koja je najpovoljnija za naruioca prevoza.
Osnovna obaveza naruioca je da za izvreni prevoz organizatoru pre-
voza isplati naknadu. Obaveza isplate naknade za prevoz nastaje preuzi-
manjem stvari (poiljke) od naruioca prevoza, na osnovu prevozne isprave,
ako je izdata, ako nije to drugo odreeno ugovorom o meovitom prevozu.
Ako naruilac prevoza smatra da nije duan platiti organizatoru prevoza
onoliko koliko ovaj zahteva on moe vriti prava iz ugovora samo ako kod
suda poloi sporni iznos.
340 PRIVREDNO PRAVO
Glava etvrta
HARTIJE OD VREDNOSTI
Odeljak prvi
OSNOVNA PRAVILA O HARTIJAMA
OD VREDNOSTI
I. POJAM
Hartije od vrednosti su pisane isprave u kojima je sadrano neko
graansko pravo povezano sa samom ispravom.
545
Izdavalac isprave se obav-
ezuje da e obavezu upisanu u toj ispravi ispuniti licu koje je njen zakoniti
imalac.
546
Pravo imaoca pisane isprave (hartije) tesno je vezano sa ispravom.
Ono ne moe nastati bez isprave. Takoe, prenoenje i vrenje prava iz is-
prave ne moe se obaviti bez isprave. Stoga u hartiji od vrednosti postoji
pravo na hartiju od vrednosti, kao stvari i pravo koje je sadrano u hartiji od
vrednosti, obligaciono ili neko drugo pravo. Kao hartije od vrednosti ne sma-
traju se one koje uopte ne sadre neka imovinska prava, iako imaju znaaj u
nastanku nekog tog prava (overeni ugovor o zameni nepokretnosti, testament,
papirni novac, isprave koja predstavljaju dokazna sredstva - neke vrste polisa
osiguranja, neprenosivi tovarni list, legitimacione hartije i znaci i sl.).
Hartije od vrednosti koje se u esto upotrebljavaju u privrednom prometu
za plaanje, a glase na novani iznos, nazivaju se i trgovaki efekti,.
547
II. IZVORI PRAVA
Osnovni izvor prava za hatije od vrednosti je Zakon o obligacionim
odnosima (l. 234 - 261). Pojedine vrste hartija od vrednosti ili pojedine hartije
od vrednosti regulisane su posebnim zakonima. Tako je Zakon o tritu hartija
od vrednosti i drugih nansijskih instrumenata prvenstveno regulisao akcije,
dunike hartije od vrednosti, varante (hartije od vrednosti koje imaocu daju
pravo na kupovinu, odnosno prodaju hartija od vrednosti), depozitne potvrde i
druge vrste nansijskih instrumenata utvrene u skladu sa tim zakonom i aktom
Komisije za hartije od vrednosti. lan 5. Zakona o tritu hartija od vrednosti
i drugih nansijskih instrumenata propisao je da se taj zakon ne primenjuje na
polisu osiguranja, menicu, ek, pismeni uput (asignaciju), konosman, tovarni
list, skladinicu i druge hartije od vrednosti utvrene posebnim zakonom.
Zakon o eku - ZO
549
i Zakon o menici - ZOM
550
su regulisali odnose
koji nastaju izdavanjem tih hartija od vrednosti. Vazduhoplovni tovarni list i
vazduhoplovni prenosivi tovarni list regulisani su Zakonom o obligacionim
odnosima i osnovama svojinsko - pravnih odnosa u vazdunom saobraaju (l.
51 - 61),
551
a teretnica i pomorski tovarni list l. 535 - 560. Zakonom o pomor-
skoj i unutranjoj plovidbi.
552
Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom
saobraaju i Zakon o ugovorima u prevozu u drumskom saobraaju regulisali
su prenosivi tovarni list itd.
III. BITNA OBELEJA HARTIJA OD VREDNOSTI
Hartije od vrednosti su raznovrsne ali se sve odlikuju odreenim bitnim
obelejima. Svaka hartija od vrednosti: ima pisanu formu u kojoj je sadrano
neko imovinsko pravo, inkorporisano u toj hartiji koja je prenosiva.
Pisana forma hartije od vrednosti propisana je zakonom. Hartija od
vrednosti je strogo formalni pravni posao. lan 235. ZOO je propisao bitne
elemente svake hartije od vrednosti bez kojih ona ne moe nastati. Takoe,
zakonom je odreeno koje se pravne radnje i na koji nain mogu vriti sa
hartijama od vrednosti.
554
Imovinsko pravo mora da sadri svaka hartija od vrednosti. Pored imov-
inskog prava hartija od vrednosti moe sadrati i neko drugo pravo. Zakoniti
imalac hartije moe iz hartije imati novano potraivanje (ek, menica itd.),
potraivanje predaje neke stvari (imalac tovarnog lista, skladinice itd) ili
lansko pravo (na primer, iz posedovanja akcija) koje je i imovinsko pravo
(na potraivanje dividende). Hartije koje sadre samo neko drugo pravo, a ne
342 PRIVREDNO PRAVO
i imovinsko pravo nemaju svojstvo hartije od vrednosti bez obzira na njihov
znaaj (diploma fakulteta, uverenje o dravljanstvu, itd.).
Pravo iz hartije od vrednosti je inkorporisano u hartiji (naelo inkor-
poracije) tj. nerazdvojno je od hartije. Zakoniti imalac hartije moe ostvariti
pravo iz hartije.
555
Pravo iz hartije se moe stei i dalje prenositi sticanjem i
prenoenjem hartije od vrednosti poto je zakoniti imalac hartije od vrednosti
i titular prava iz hartije. Naelo inkorporacije dosledno vai za hartije na don-
osioca. Imalac hartije od vrednosti na donosioca, stoga, gubi pravo iz hartije
ako izgubi hartiju. Za hartije po naredbi ili na ime predvien je izuzetak. Pod
odreenim pretpostavkama sud e reenjem proglasiti nevaeim izgubljene
hartije na ime ili po naredbi. Sud e, takoe, odrediti da to reenje zamenjuje
hartiju na koju se odnosi (amortizacija hartija od vrednosti). Stoga se i pravo
koje je bilo upisano u izgubljenoj hartiji na taj nain moe ostvariti.
Hartije od vrednosti su prenosive (negocijabilne) isprave. Prenoenjem
prava na hartiju sa jednog na drugog pravnog subjekta prenosi se i pravo iz
hartije. Nain prenoenja hartija od vrednosti zavisan je od vrste hartije. Sa
najmanje formalnosti prenose se hartije na donosioca - njenom predajom.
Pravo iz hartije na ime prenosi se cesijom, a pravo iz hartije po naredbi preno-
si se indosamentom. Stoga, nema svojstvo hartija od vrednosti koja sadri
neprenosiva imovinska i lina prava.
Prema novoj koncepciji hartije od vrednosti se ne vezuju iskljuivo za
pisanu ispravu nego i za upis u Centralni registar hartija od vrednosti u dema-
terijaliziovanoj formi. Hartija od vrednosti postaje knjigovodstvena, unosi se
u kompjuter i dematerijalizuje se.
IV. RAZGRANIENJE IZMEU
HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH ISPRAVA
U pravnom prometu se nalaze i isprave koje sadre neko imovinsko
pravo, a nemaju svojstvo hartije od vrednosti kao to su: dokazne isprave,
isprave ija je forma bitan uslov punovanosti pravnog posla i legitimacione
hartije i znakovi.
U praksi se kao dokazne isprave esto sree priznanica (isprava o dugu)
koju je dunik potpisao i predao poveriocu i ugovor sainjen u pisanom
obliku koji ima dokazno svojstvo. Na osnovu navedenih isprava poveri-
lac lake moe dokazati postojanje i sadrinu obaveze dunika u sluaju
da doe do spora. Postojanje obaveze i njene sadrne, meutim, moe se
dokazivati i bez dokazne isprave (sasluanjem svedoka, itanjem ugovora,
poslovnih knjiga preduzea i drugih isprava). Lice koje je dralac dokazne
isprave nije, samim tim, poverilac. Tako se na drugo lice moe preneti do-
kazna isprava ali bez prenoenja prava na koje se ona odnosi. Pravo nave-
deno u dokaznoj ispravi se, po pravilu, ne prenosi prenoenjem tih isprava
nego na drugi nain. Suprotno tome, pravo iz hartije od vrednosti prenosi se
prenoenjem te hartije.
Sastavljanje isprave u odreenoj formi je uslov punovanosti pojedinih
pravnih poslova. Ovu formu propisuje zakon (zakonska forma) ili je strane
predviaju svojom voljom (ugovorena forma). Prostom predajom isprave o
pravnom poslu sainjene u odreenoj formi ne prenose se i prava navedena u
ispravi, dok se hartija od vrednosti na donosioca prenosi prostom predajom
drugom licu.
Legitimacione hartije i legitimacioni znaci (legitimacione isprave) razli-
kuju se od hartija od vrednosti iako se na njih shodno primenjuju odgovarajue
odredbe o harijama od vrednosti. Legitimacione isprave slue da pokau ko
je poverilac u nekom obligacionom odnosu. Njihovim prenoenjem ne pre-
nose se prava poverioca prema duniku, jer legitimacione isprave ne odlikuje
naelo inkorporacije. Poverilac, osim toga moe zahtevati ispunjenje obaveze
iako je izgubio legitimacionu ispravu. Nasuprot tome, prenoenjem hartije
od vrednosti prenosi se i pravo iz hartije. Gubitkom hartije od vrednosti na
donosioca gubi se i pravo iz hartije. Pod odreenim pretpostavkama hartije na
ime i po naredbi mogu se amortizovati u sudskom postupku.
V. BITNI SASTOJCI HARTIJA OD VREDNOSTI
Svojstvo hartija od vrednosti imaju samo one isprave koje sadre bitne
sastojke. Bitni sastojci hartija od vrednosti propisani su zakonom. Tako su
lanom 1. ZOM propisani bitni sastojci trasirane menice, lanom 36. ZUP
bitni sastojci tovarnog lista itd.
Minimalni sastojci svih hartija od vrednosti su: 1) oznaenje vrste hartije
od vrednosti; 2) rmu, odnosno naziv i sedite, odnosno ime i prebivalite
izdavaoca hartije od vrednosti; 3) rmu, odnosno naziv ili ime lica na koje,
odnosno po ijoj naredbi hartija od vrednosti glasi, ili oznaenje da hartija
glasi na donosioca; 4) tano oznaenu obavezu izdavaoca koja proizlazi iz
hartije od vrednosti; 5) mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti, a kod
onih koje se izdaju u seriji i njen serijski broj; 6) potpis izdavaoca hartije od
vrednosti, odnosno faksimil potpisa izdavaoca hartije od vrednosti koje se
izdaju u seriji.
344 PRIVREDNO PRAVO
Posebnim zakonom za pojedine hartije od vrednosti mogu biti odreeni i
drugi bitni sastojci. Isprava koja ne sadri bilo koji od bitnih sastojaka ne vai
kao hartija od vrednosti.
VI. PRAVNA PRIRODA HARTIJA OD VREDNOSTI I
NASTANAK OBAVEZE
O pravnoj prirodi pravnog posla iz koga proistie hartija od vrednosti i
o trenutku nastanka obaveze dunika iz te hartije istaknuto je vie teorija.
556

U objanjenju pravne prirode hartije od vrednosti istiu se teorija ugovora i
teorija jednostrane izjave volje.
Prema teoriji ugovora (koja je prihvaena u engleskom pravu, a prihvata-
li su je i neki nai stariji pisci
557
) obaveza izdavaoca hartije nastaje na osnovu
ugovora izmeu izdavaoca i imaoca hartije. Ugovori se zakljuuju i u korist
docnijih imalaca hartije koji su ovlaeni od dunika zahtevati neposredno
ispunjenje obaveze. Prilikom izdavanja hartija od vrednosti se, meutim, ne
zakljuuje poseban ugovor, koji bi bio nezavisan od osnovnog ugovora (na
primer, ugovora o prodaji povodom koga je izdata menica).
558
Prema teoriji jednostrane izjave volje obaveza ih hartije od vrednosti
nastaje jednostranom izjavom volje njenog potpisnika kao izdavaoca, kao i
svakog docnijeg potpisnika te isprave,
559
a ne zakljuenjem ugovora izmeu
dve strane. Teoriju jednostrane izjave volje prihvatio je ZOO,
560
a primenjuje
se na novane hartije od vrednosti (menicu, ek itd), ali ne i robne hartije od
vrednosti (skladinca, prenosivi tovarni list itd).
Trenutak nastanka obaveze iz hartije od vrednosti objanjavaju teorija
kreacije i teorija emisije.
Teorija kreacija smatra da obaveza iz hartije od vrednosti na donosioca
nastaje jednostranom izjavom volje izdavaoca trenutkom izdavanja (stvaran-
ja, kreiranja), ako sadri sve elemente odreene zakonom. Trenutak nastanka
obaveze vezuje se za trenutak kad izdavalac hartije od vrednosti (trasant)
stavi svoj potpis na tu ispravu.
561
Pristalice teorije emisije istiu da obaveza izdavaoca hartije na dono-
sioca nastaje ne samim izdavanjem nego trenutkom emitovanja hartije (stav-
ljanja u promet). Ovu teoriju je prihvatio lan 237. ZOO: Obaveza iz hartije
nastaje u trenutku kada izdavalac hartiju od vrednosti preda njenom koris-
niku. Teorija emisije najvie vodi rauna o neophodnoj zatiti sigurnosti u
pravnom prometu, jer se prema teoriji kreacije i teoriji ugovora moe dogo-
diti i nepoeljna cirkulacija hartije od vrednosti.
562
VII. PODELA HARTIJA OD VREDNOSTI
Hartije od vrednosti se mogu klasikovati po vie kriterijuma.
S obzirom na vrstu inkorporisanog prava koje sadre hartije od vred-
nosti se mogu podeliti na: 1) stvarnopravne hartije (u kojima je inkorpori-
sano stvarno pravo na pokretnim ili nepokretnim stvarima - npr. skladinica,
konosman, hipotekarno pismo); 2) obligacionopravne hartije (sadre neko
obligaciono pravo - npr. menica, ek, obveznica, kreditno pismo) i 3) hartije
s pravom uea - korporacione hartije (sadre pravo uea nekog lica kao
npr. akcije izdate od akcionarskog drutva).
563
Hartije od vrednosti se, prema nainu odreivanja imaoca prava, mogu raz-
vrstati na: 1) hartije na ime, 2) po naredbi i 3) na donosioca. Hartije na ime glase na
ime odreenog lica i samo lice na koje hartija glasi moe ostvariti prava iz hartije
(npr. rekta menica, tedna knjiica na ime). Hartije po naredbi sadre ime nosi-
oca prava ali on moe svojom naredbom (izjavom) oznaiti drugo lice kao imaoca
tog prava (menica, ek, skladinica itd.). Hartije na donosioca ne sadre oznaku
odreenog lica, a obavezuju izdavaoca te hartije da izvri obavezu iz hartije svakom
donosiocu.
564
Prema karakteru potraivanja hartije od vrednosti se mogu razvrstati na
novane hartije od vrednosti i robne hartije od vrednosti. Novane hartije od
vrednosti imaju za predmet novano potraivanje (ek, menica, obveznica,
blagajniki zapis, komercijalni zapis itd.), a robne hartije od vrednosti imaju
za predmet potraivanje robe (skladinica, prenosivi tovarni list u drumskom,
eleznikom i vazdunom prevozu, teretnica itd.)
565
S obzirom na odnos prava iz hartije prema osnovnom pravnom poslu har-
tije od vrednosti se dele na apstraktne hartije od vrednosti i kauzalne hartije od
vrednosti. Iz apstraktne hartije od vrednosti osnovni pravni posao nije vidljiv
- tj. nije poznat razlog zbog koga se njen izdavalac obavezao (kauza). Ra-
zlog obvezivanja, meutim, postoji ali on ne proizilazi iz hartije od vrednosti
(tipine apstraktne hartije od vrednosti su menica i ek). Apstraktne hartije od
vrednosti su nepovoljne za dunika a povoljne za poverioca. Kauzalne har-
tije od vrednosti su isprave u kojima je vidljiva veza izmeu njih i osnovnog
pravnog posla radi koga su izdate. Iz ovih isprava vidljiv je pravni posao koji
je nastao pre nego to je izdata hartija od vrednosti (osnovni pravni posao,
tako, moe biti ugovor o prevozu robe, ugovor o uskladitenju, ugovor o pre-
vozu itd.). Kauzalne hartije od vrednosti su, na primer: prenosivi tovarni list u
drumskom, eleznikom i vazdunom prevozu, skladinica, teretnica itd. Ova
vrsta hartija od vrednosti je povoljna za dunika (u sluaju spora dokazivanje
346 PRIVREDNO PRAVO
postojanja potraivanja tereti poverioca), a nepovoljna za poverioca.
566
Prema nainu postanka prava iz hartije od vrednosti, hartije od vrednosti
se dele na konstitutivne i nekonstitutivne (deklarativne) hartije od vrednosti.
Izdavanjem konstitutivnih hartija od vrednosti nastaje neko novo pravo
koje je konstatovano u hartiji od vrednosti, a nije postojalo pre njenog izda-
vanja (na primer: menica). Nekonstitutivne hartije od vrednosti sadre pravo
koje nije nastalo izdavanjem hartije od vrednosti nego je postojalo i pre izda-
vanja hartija od vrednosti (na primer: skladinica, zalonica, konosman).
567
VIII. BITNA OBELEJA HARTIJA OD VREDNOSTI NA
DONOSIOCA, NA IME I PO NAREDBI
1. Hartije od vrednosti na donosioca
Hartije od vrednosti na donosioca su isprave koja ne sadri oznaenje
ko je njihov korisnik. Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na donosioca
smatra se njen donosilac. Pretpostavlja se da je posednik hartiju od vrednosti
na donosioca stekao na savestan nain. On stie pravo na potraivanje upi-
sano na hartiji od vrednosti i kada je hartija izala iz ruke njenog izdavaoca,
odnosno njenog ranijeg imaoca i bez njegove volje. Savesni izdavalac hartije
od vrednosti na donosioca oslobaa se obaveze ispunjenja donosiocu i onda
kada ovaj nije zakoniti imalac hartije od vrednosti. Ukoliko izdavalac hartije
od vrednosti na donosioca nije savestan (znao je ili je morao znati da donosi-
lac nije zakoniti imalac hartije niti je ovlaen od strane zakonitog imaoca), a
ne odbije ispunjenje iz hartije, odgovoran je za tako prouzrokovanu tetu.
Svojstvo hartije od vrednosti na donosioca neke hartije od vrednosti ima-
ju na osnovu zakona (ek u kome nije odreen korisnik) ili na osnovu volje
njenog izdavaoca (hartija od vrednosti na donosioca je, na primer: akcija,
komercijalni zapis, obveznica, ek itd. na koju je stavljena klauzula: platite
donosiocu, na donosioca i sl.).
Hartije od vrednosti na donosioca i prava iz te hartije prenose se njenom
predajom. Na taj nain omogueno je brzo i jednostavno prenoenje ovih har-
tija. Nedostatak hartija na donosioca je to se gubitkom hartije na donosioca
gubi i mogunost ostvarenja prava iz hartije.
2. Hartije od vrednosti na ime
Hartije od vrednosti na ime (titres nominatifs, Rektapapiere) su isprave u
kojima je izriito oznaen njihov imalac (korisnik). Kao zakoniti imalac hartije
od vrednosti na ime smatra se lice na koje hartija od vrednosti glasi, odnos-
no lice na koje je uredno preneta. Hartije na ime se oznaavaju i kao rekta
hartije
568
zbog toga to izdavalac preuzima direktnu obavezu prema njenom
imaocu, ali ne i prema drugim licima. Izdavalac hartije od vrednosti po naredbi
moe u hartiji odrediti da pravo iz hartije stie lice oznaeno u hartiji tako to
e uneti rekta klauzulu (ne po naredbi, platite Petru Jojiu, ali ne po njego-
voj naredbi itd). Pojedine hartije od vrednosti po zakonu glase na ime (konos-
man, tovarni list itd.). Izdavalac hartije od vrednosti u svim ostalim situacijama
sam odluuje kakvo svojstvo e hartija imati.
Prava iz hartije od vrednosti na ime prenose se cesijom tj. na nain prop-
isan odredbama l. 436 - 443. ZOO (pravni posao inter vivos). Sadanji imalac
hartije od vrednosti naziva se cedent (ustupilac potraivanja). On ustupa svoje
potraivanje prema duniku iz hartije od vrednosti novom imaocu hartije (ce-
zusu). Prava iz hartije od vrednosti na ime mogu se prenositi nasleivanjem
ukoliko je ziko lice imalac hartije. Prenos prava iz hartije od vrednosti na
ime vri se ubeleavanjem na samoj hartiji rme odnosno naziva ili imena
novog imaoca, potpisivanjem prenosioca i upisom prenosa u registar hartija
od vrednosti, ako takav registar vodi izdavalac.
3. Hartije od vrednosti po naredbi
Hartije po naredbi (titres a ordre, Orderpapiere) su isprave koje sadre
ime njenog imaoca (vlasnika), a ovlauju ga da svojom naredbom odredi
drugo lice kao imaoca isprave. Izdavanjem hartije od vrednosti po naredbi
izdavalac preuzima obavezu prema licu koje je oznaio u ispravi, ali i prema
drugim licima na koja je tu ispravu preneo njen raniji zakoniti imalac. Isprava
ima svojstvo hartije od vrednosti po naredbi (i kada u njih nije unesena klau-
zula po naredbi i sl.) na osnovu zakona (npr.: menica, ek na ime, akcija na
ime, skladinica) ili na osnovu volje njegovog izdavaoca (unoenjem klau-
zule po naredbi).
Prava iz hartije od vrednosti po naredbi prenose se indosamentom.
Klauzula o indosamentu se upisuje na poleinu hartije od vrednosti po na-
redbi, pa je tako i dobila ime.
569
Indosament je jednostrana izjava volje ranijeg
zakonitog imaoca hartije od vrednosti kojom prenosi pravo iz hartije na drugo
lice (indosatara). Puni indosament sadri: 1) izjavu o prenosu; 2) oznaenje
indosatara i 3) potpis indosanta. Blanko indosament, za razliku od punog,
sadri samo potpis indosanta. Hartije od vrednosti su prezentacioni papiri te
je razumljivo to je nitav delimini indosament.
348 PRIVREDNO PRAVO
Prenosom prava iz hartije od vrednosti nastaje obligacioni odnos izmeu
izdavaoca hartije od vrednosti i novog, zakonitog imaoca hartije. Njen novi
imalac stie sva prava koja su pripadala prethodnom imaocu. Pravilo je da
indosant ne odgovara za neispunjenje obaveze od strane izdavaoca. Izuzetak
moe biti odreen zakonom ako je suprotna odredba upisana u samoj hartiji
od vrednosti. Dokazivanje zakonitosti prenosa prava iz hartije koji je izvren
indosiranjem dokazuje se neprekidnim nizom indosamenata.
Odeljak drugi
POJEDINE HARTIJE OD VREDNOSTI
I. MENICA
1. Pojam i funkcije menice
Menica je hartija od vrednosti kojom njen izdavalac, trasant, nareuje
drugom licu (trasatu) da iz svog pokria treem licu (remitentu) ili po nje-
govoj naredbi, plati odreeni iznos novca (trasirana ili vuena menica),
odnosno obeanje izdavaoca hartije da e sam drugome licu (remitentu)
ili po njegovoj naredbi isplatiti iznos novca naveden u hartiji (sopstve-
na, solo menica).
570
Menica novana hartija od vrednosti po naredbi (jed-
nostrana izjava volje) na osnovu koje nastaje bezuslovna obaveza dunika
na isplatu odreenog iznosa novca.
Menica ima vie funkcija. Istiu se funkcije menice kao: 1) sredstva
plaanja (dunik moe platiti dug poveriocu tako to e poveriocu predati
menicu kojom daje nalog svom duniku, da licu oznaenom u menici isplati
odreenu svotu novca), 2) kreditnog sredstva (korienjem menice moe se
pribaviti kredit) 3) sredstva obezbeenja kredita (radi obezbeenja kredita
koristi se menica sa jednim, dva ili vie jemaca).
2. Nastanak menice
Pojedini pravni pisci tragove menice nalaze jo u Hamurabijevom za-
koniku, a zatim u Fenikiji, Grkoj i Rimu. Pominje se pismo koje je uputio
Ciceron svome prijatelju Atikusu, da naredi svojim dunicima u Atini da daju
novac njegovom sinu, koji se tamo nalazio, a on e mu taj novac vratiti u
Rimu.
571
Pretea moderne menice se, prema preovlaujuem miljenju u pravnoj
nauci, pojavila u Italiji u razdoblju izmeu XII i XIV veka.
572
U tom periodu
Italija je u Evropi imala vodee mesto u trgovini i nansijama. Menice (lit-
erae cambii) pominju se u Dubrovniku izrekom tek od 1398, u saobraaju
s donjom Italijom, Srbijom i Turskom.
573
Banke u enovi su u XII veku
menjale stranu valutu za domau i trgovale zlatom i srebrom. Kao posledica
trgovakih kontakata Italijana sa celom Evropom i problema prenosa novca
u XIV veku pojavila se menica kao sredstvo plaanja.
574
Istie se da je oblik
menice pretrpeo male izmene od pojave u XIV veku.
575
Navodi se vie razloga koji su izazvali iru upotrebu menice i to: 1)
podeljenost zemalja na vie feuda i strah od krae novca; 2) prihvatanje ideja
merkantilizma o zabrani iznoenja novca iz zemlje; 3) pravilo droit d aubin
po kome je feudalac (po principu teritorijalnosti) nasleivao imovinu stranca
koji bi umro na njegovoj terotoriji (zbog toga su sami feudalci nekada or-
ganizovali bande radi ubijanja trgovaca); 4) progon Jevreja iz Francuske u
drugoj polovini XII veka (Jevreji, prilikom izgona nisu mogli izneti novac iz
zemlje pa su ga deponovali kod poslovnog prijatelja u toj zemlji, a on im je
izdavao naredbu za isplatu - uputnicu, svom poslovnom prijatelju u inostrans-
tvu, koji je isplatu obavljao u novcu koji vai na toj teritoriji
576
); 5) zabrana
zelenaenja - naplaivanja kamate na pozajmljeni novac (menica, meutim,
nije bila okarakterisana kao zajam iako je imala i kreditnu funkciju).
577
Italijanske bankarske poslovne metode usvojili su u XVI veku juni
Nemci, ali i drugi evropski narodi. iriranjem i otkupom menice olakano
je davanje kredita. Bankarstvo dostie nagli razvoj sredinom XVI veka kada
drava uzima zajmove radi pokria naraslih ratnih trokova.
578
3. Izvori meninog prava
Ujednaavanje nacionalnih zakona o menici je u novom veku posta-
lo nunost. Na tom zadatku radili su pojedini naunici, nauna udruenja
ali i diplomatski skupovi. Tako je udruenje za reformu i kodikaciju
meunarodnog prava na kongresima u Hagu, Bremenu, Antverpenu i Frank-
furtu, od 1876. do 1888. utvrdilo 27 naelnih pravila meninog prava naz-
vanih Bremenska pravila. Institut meunarodnog prava je na kongresima u
Turinu, Minhenu i Briselu od 1882. do 1885. godine sainio Opti menini
zakon, na osnovu projekta milanskog advokata Cezara Norze. Godine 1885,
na poziv belgijske Vlade, odran je meunarodni kongres za Trgovako pra-
vo. Na tom kongresu usvojen je Opti meniki zakon nazvan Antverpenski
projekt.
579
350 PRIVREDNO PRAVO
Jedan broj zemalja je pokuao da ujednai pravila o korienju menice u
meunarodnom prometu na meunarodnoj konferenciji u Hagu 1912. godine.
Donesen je Haki menini reglman koji nije ratikovan zbog izbijanja Prvog
svetskog rata.
Na meunarodnoj Konferencija za ujednaavanje meninog prava
(odrana je u enevi 1930.) usvojiene su: 1) Konvencija o jednoobraznom
(uniformnom) meninom zakonu, 2) Konvencija za regulisanje izvesnih su-
koba zakona u materiji menice, 3) Konvencija o pitanju taksi u oblasti menice.
Ove konvencije je ratikovala prva Jugoslavija. Najzad, Generalna skuptina
UN je 1988. godine usvojila Konvenciju o meunarodnoj trasiranoj menici i
meunarodnoj sopstvenoj menici.
580
Osnovni izvor meninog prava u Srbiji je Zakon o menici, donesen 1946.
godine, sa docnijim, manjim, izmenama i dopunama.
581
Zakon o menici je za-
snovan na enevskim konvencijama iz 1930. godine. Zakon o obligacionim
pravilima je propisao opta pravila o hartijama od vrednosti, ukljuujui i
pravila o menici.
4. Pravna priroda menice
O pravnoj prirodi menice saopteno je vie teorija. S obzirom na stanovite
kakav obligacioni odnos nastaje izdavanjem menice znaajnije teorije se, ug-
lavnom, mogu svrstati na ugovornu teoriju ili teoriju jednostrane izjave volje.
Ugovorna teorija smatra da je menica ugovorni odnos. Izmeu potpis-
nika menice zasnivaju se dva ili tri jednostrana menina ugovora, a isprava
o menici samo je dokaz da izmeu stranaka postoji ugovorni odnos.
582
Ovu
teoriju je prihvatala mediteranska kola (romanska, italijansko - francuska
kola
583
), ali je danas naputena.
Teorija jednostrane izjave volje smatra da obaveza iz menice nastaje
kad jedno lice potpie ispravu o menici. Takvim jednostranim voljnim aktom
izdavalac menice je stvorio jednostranu pismenu obavezu. Istaknutu teoriju
prihvatile su enevske konvencije o menici, a u naem pravu Zakon o obliga-
cionim odnosima i Zakon o menici.
Pravnu prirodu menice danas na jedan nain odreuju zakonodavstva
koja su prihvatila enevske konvencije o menici, a na drugi nain zakono-
davstva koja te konvencije nisu prihvatila (zemlje anglosaksonskog pravnog
sistema).
584
Zakonodavstva koja su prihvatila enevske konvencije odreuju
da je menica strogo formalna isprava (sa izriitom oznakom da je ta isprava
menica) koja mora da sadri bitne sastojke. Menina obaveza je bezuslovna,
mora da glasi na plaanje oznaenog iznosa novca odjednom, a ne moe gla-
siti na donosioca. Zakonodavstva koja pripadaju anglosaksonskom sistemu
predviaju blae formalnosti koje su vezane za menicu. Menina isprava ne
mora sadrati oznaku da predstavlja menicu, dovoljno je da sadri bezuslovni
pismeni nalog jednog lica da drugom licu plati oznaeni iznos novca ili po
njegovoj naredbi ili donosiocu.
585
5. Menina naela
Naelo formalnosti. Menica je po zakonu formalna isprava. Sve menine
radnje moraju biti preduzete pismeno, po pravilu, na ispravi o menici. Me-
nica mora sadrati bitne sastojke bez kojih ne moe punovano nastati.
586

Menini dunik je u obavezi da isplati iznos novca koji je oznaen u menici.
Da bi menica bila punovana nije, meutim, neophodno da bude izdata na
jedinstvenom propisanom formularu.
587
Dovoljno je da papir radri sastojke
propisane zakonom. Menica se, stoga, ne moe izdati usmeno.
Naelo inkorporacije. Ne moe nastati menina obaveza bez postojanja
isprave o menici. Isprava o menici i menine izjave (radnje) ine jedinstvo.
Menini poverilac ne moe, stoga, ostvariti prava iz menice bez podnoenja
isprave o menici. Na osnovu amortizovane (ponitene) menice menini pover-
ilac ne moe ostvariti svoja prava.
588
On svoja prava moe ostvariti na osnovu
pravnosnanog reenja suda koje zamenjuje ponitenu ispravu.
Naelo ksne obaveze. Prava i obaveze moraju biti navedene u ispravi o
menici. Proizvodi dejstvo samo ono to je konstatovano (ksirano) u menici
ili proizilazi iz menice, nezavisno od sadrine osnovnog posla zbog kojeg
je menica izdata. Menina obaveza nastaje stavljanjem potpisa na ispravu o
menici i upisivanjem bitnih sastojaka menice.
Naelo strogosti. Menica je stroga isprava naroito prema duniku. Stro-
gost je materijalna i formalna. Materijalna strogost proizilazi iz nezavisnosti
pravnog posla povodom koga je menica izdata (apstraktna isprava). Osnov
menice je jednostrana izjava potpisnika menice. Pravilo je, stoga, da menini
dunik ne moe isticati line prigovore izdavaocu menice. Formalna strogost
ispoljava se u propisanim obaveznim radnjama koje se moraju preduzeti da bi
se obezbedilo i realizovalo menino potraivanje.
Naelo solidarnosti. Ukoliko glavni menini dunik ne plati iznos na-
veden u menici, ostali menini dunicu su, na osnovu zakona, solidarno od-
govorni za isplatu tog iznosa. Prema poveriocu (imaocu menice) svi menini
dunici (oni koji su menicu trasirali, indosirali ili avalirali) odgovaraju soli-
darno u skladu s optim pravilima o solidarnosti. Ako je neko od dunika
isplatio menini iznos (ali ne i glavni menini dunik) tada njemu solidarno
352 PRIVREDNO PRAVO
odgovaraju ostali dunici - prethodnici isplatioca (suprotno tome, u obliga-
cionom pravu se obaveza izmeu dunika koji je ispunio obavezu i ostalih
solidarnih dunika, po pravilu, deli).
Naelo samostalnosti. Svaki dunik, potpisivanjem menice, preuzima
samostalnu meninu obavezu nezavisno od obaveze ostalih potpisnika me-
nice. Menini dunik je u obavezi i kada obaveze ostalih dunika iz nekog
razloga nisu punovane (dunik je poslovno nesposoban, potpis dunika je
falsikovan itd.).
Naelo neposrednosti. Ako je poverilac prethodno bezuspeno pokuao
da naplati menini iznos od glavnog meninog dunika (a podigao je i pro-
test) tada nastaje direktna odgovornost i ostalih meninih dunika. Poverilac
u tom sluaju moe od bilo kog dunika zahtevati plaanje menine svote.
6. Vrste menice
Menice se mogu razvrstati po razliitim kriterijumima. Ako je kriterijum
razvrstavanja veza s osnovnim poslom radi koga su izdate menice mogu biti
robne i nansijske. Naime, ako je menica izdata povodom posla prometa robe
ili usluga tada ima svojstva robne menice, a ako je izdata u vezi s novanim
transakcijama tada je menica nansijska. Prema formi menine isprave me-
nica moe biti potpuna (puna) i nepotpuna (blanko) menica. Potpuna menica
sadri u momentu izdavanja sve bitne elemente odreene zakonom. Nepot-
puna menica sadri neke bitne menine elemente u vreme izdavanja isprave
o menici, i tako ovlauje docnijeg imaoca menice da ostale bitne elemente
dopuni da bi se od dunika mogla zahtevati isplata meninog iznosa.
S obzirom na to koja lica se pojavljuju u menino - pravnom odnosu me-
nice se razvrstavaju na: trasiranu (vuenu) menicu, sopstvenu (solo) menicu,
trasiranu menicu po sopstvenoj naredbi i trasiranu sopstvenu menicu.
Trasirana (vuena) menica. U ovoj menici izdavalac (trasant) nareuje
drugom licu (trasatu) da u vreme dospelosti menice isplati treem licu (remi-
tentu, korisniku), ili po naredbi tog treeg lica, iznos novca naveden u menici.
Oznaka trasirana menica potie od latinske rei traho, traxi, tractum, koja
znai vui, odvlaiti, povlaiti.
589
Pored ovog (osnovnog, redovnog) oblika
trasirana menica moe imati jo dve varijante: trasiranu menicu po sopstvenoj
naredbi i trasiranu sopstvenu menicu.
Trasirana menica po sopstvenoj naredbi. Izdavalac (trasant) ove me-
nice daje nalog trasatu da njemu samom (trasantu) ili po njegovoj naredbi
isplati menini iznos (tj. trasant odreuje samoga sebe kao remitenta - ko-
risnika menice).
Trasirana sopstvena menica. U ovom obliku menice idavalac menice
(trasant) oznaava samoga sebe kao trasata (koji je duan platiti menini iz-
nos). Sopstvena (solo) menica. U sopstvenoj menici izdavalac (trasant) se
obavezuje da e on u vreme dospelosti menice platiti treem licu (remitentu),
ili po naredbi tog treeg lica, iznos oznaen u menici. Izraz solo menica potie
od latinske rei solus, koja znai sam, jedini. Izraz sopstvena menica nastao
je zbog toga to kod te menice izdavalac ne izdaje naredbu da neko drugi
plati, nego obeava sopstveno plaanje. Razlike izmeu trasirane i sopstvene
menice ogledaju se u sledeem: u trasiranoj menici postoje tri lica: trasant
(lice koje izdaje naredbu za isplatu), trasat (lice kome se naredba upuuje) i
remitent (lice kome se plaa menini iznos). Kod sopstvene menice postoje
dva lica: izdavalac menice (trasant) i remitent. Veina pravila koja vae za
trasiranu menicu primenjuju se i na sopstvenu menicu.
7. Elementi menice
Svi menini elementi mogu se razvrstati na bitne i nebitne. Isprava mora
sadrati bitne elemente da bi predstavljala punovanu menicu. Nasuprot tome,
menina isprava moe, a ne mora, sadrati ostale sastojke koji se oznaavaju
kao nebitni (fakultativni) menini elementi.
7.1. BITNI ELEMENTI (SASTOJCI) MENICE
Trasirana menica sadri sledee bitne elemente: 1) oznaenje da je to me-
nica, napisana u samom slogu isprave, na jeziku na kome je ona sastavljena;
2) bezuslovna naredba (uput) da se plati odreeni iznos novca; 3) oznaenje
lica koje je duno da plati (trasat); 4) oznaenje dospelosti; 5) oznaenje mesta
plaanja; 6) ime onoga kome se ili po ijoj se naredbi mora platiti (remitent); 7)
oznaenje dana i mesta izdavanja menice; 8) potpis onoga koji je izdao menicu
(trasant). Isprava koja ne sadri bilo koji od pobrojanih sastojaka ne predstavlja
trasiranu menicu (lan 2. stav 1. ZOM). Izuzetno, pojedini sastojci ne moraju
biti navedeni u menici nego se pretpostavljaju (pretpostavljeni bitni menini
elementi).
Uobiajeno je da se bitni elementi dele na: 1) opte menine elemente; 2)
personalne menine elemente, 3) geografske menine elemente; 4) kalendarske
menine elemente. Bitni menini elementi, osim toga, mogu biti i pretpostav-
ljeni.
Opti menini elementi jesu: 1) oznaenje da je to menica; 2) bezuslovna
naredba (uput) da se plati odreeni iznos novca.
354 PRIVREDNO PRAVO
Personalni menini elementi jesu: 1) ime trasata (lica koje je obavezno
da plati menini iznos), 2) ime remitenta (lica kome ili po ijoj naredbi e se
platiti menini iznosa) i 3) potpis trasanta (lica koje je izdalo menicu).
Geografski menini elementi jesu: 1) oznaenje mesta izdanja menice; 2)
oznaenje mesta gde e se plaanje izvriti.
Kalendarske menine elemente jesu: 1) oznaenje dana i mesta izdanja
menice; 2) oznaenje dospelosti.
Pretpostavljeni bitni menini elementi se pretpostavljaju i kada nisu un-
eseni u ispravu o menici. Tako, se trasirana menica u kojoj nije oznaena
dospelost, smatra se kao menica po vienju. Ako nije naroito odreeno,
vai kao mesto plaanja, a ujedno i kao mesto trasatovog prebivanja, ono
mesto koje je oznaeno pored trasatovog imena. Trasirana menica na kojoj
nije naznaeno mesto izdanja smatra se da je izdata u mestu koje je oznaeno
pored trasantovog potpisa.
7.2. NEBITNI (FAKULTATIVNI) MENINI ELEMENTI KLAUZULE U ME-
NICI
U ispravu o menici mogu se uneti klauzule koje nisu uslov za punovanost
menice. To su nebitni menini elementi ijim unoenjem trasirana menica
proizvodi jo neka dejstva ili se time menja neko od njenih redovnih pravnih
dejstava.
590
Ovo izlaganje obuhvata ee koriene klauzule.
Klauzula ne po naredbi. Menica je hartija po naredbi. Stoga se u is-
pravu o menici ne mora uneti odredba po naredbi. Ali, ako je u menicu
unesena klauzula ne po naredbi ona postaje rekta menica i vie se ne moe
prenositi indosiranjem nego samo ugovorom o cesiji. Klauzula o prezentaciji.
Pravilo je da se menica prezentira (podnosi) na prijem trasatu odnosno akcep-
tantu. Klauzulom o prezentaciji izdavalac menice (trasant) moe: 1) zabraniti
prezentaciju na akcept unoenjem klauzule u menicu ne sme se prezentirati
radi akceptiranja; 2) odrediti rok do koga se menica moe prezentirati klau-
zulom (ne sme se prezentirati do ... ); 3) odrediti rok u kome se menica
mora prezentirati trasatu na akcept, radi isplate itd.
Klauzula o broju meninih primeraka. Klauzula o broju meninih prim-
eraka se moe uneti u menicu nezavisno od okolnosti da li je menica izdata u
jednom ili vie primeraka. Ako je menica izdata u dva ili vie primeraka (lan
63. ZOM) unosi se u ispravu o menici klauzula iz koje proizilazi da je me-
nica umnoena i koji je to primerak po redu (na primer: platite za ovu drugu
menicu...). Prvi primerak menice naziva se prima, drugi secunda, trei
tertia itd.
Solo klauzula. Ovom klauzulom izdavalac menice (trasant) zabranjuje
njeno umnoavanje (platite za ovu jedinu menicu).
Kasatorna klauzula. Unoenjem kasatorne kluzule u menicu (platite za
ovu prvu, a ne i za ostale menice) svi ostali primerci umnoene menice gube
dejstvo, ako je isplaen primerak menice sa tom klauzulom.
Klauzula o sa izvetajem ili bez izvetaja. Ako klauzula glasi sa
izvetajem trasat ne moe akceptirati menicu pre nego to dobije izvetaj od
trasanta zbog ega je na njega trasirao menicu. Ako trasat ipak akceptira i is-
plati menicu rizik isplate pada na njega. Ukoliko klauzula glasi bez izvetaja
trasat ne mora ekati nikakav izvetaj od trasanta da bi izvrio isplatu.
Klauzula o kamati. Ovom klauzulom izdavalac menice nareuje trasatu
da, pored meninog iznosa, plati i oznaenu kamatu remitentu. U trasiranoj
menici, plativoj po vienju ili na odreeno vreme po vienju, trasant moe
odrediti da u njoj oznaena svota nosi kamatu. U svakoj drugoj trasiranoj
menici ova odredba o kamati smatra se kao da nije napisana. Kamatna stopa
mora da se naznai u menici; ako se to ne uini, odredba o kamati smatra se
kao da nije napisana. Kamatna stopa tee od dana izdanja menice, ako nije
drukije oznaeno (lan 5. ZOM) i iznosi 6%.
Klauzula o pokriu. Klauzulom o pokriu izdavalac menice (trasant)
obavetava trasata od koga e dobiti pokrie (u novcu, robi, hartijama od
vrednosti itd), ako to pokrie nije dobio pre izdavanja menice (i stavite u
raun d.d. Zvezda). Ukoliko je trasat akceptirao menicu pretpostavlja se da
je unapred primio pokrie od trasanta.
8. Menine radnje
8. 1. UOPTE
Menica je strogo formalni pravni posao. Zakonom su propisani ne samo
bitni elementi koje menica mora sadrati da bi bila punovana nego i menine
radnje. Najee menine radnje su: izdavanje, umnoavanje, prenoenje,
avaliranje, akceptiranje, plaanje, intervencija, protest i regres.
8.2. IZDAVANJE MENICE
Prva menina radnja je izdavanje menice. To je jednostrana izjava volje
trasanta kojom on preuzima obavezu iz menice. Trasant je preuzeo obavezu iz
menice kada je u menicu uneo (tj. u menini obrazac koga emituje drava) sve
bitne elemente ili izdao blanko menicu (koju e, njen docniji imalac popuniti),
potpisao je, a zatim je predao remitentu - stavio u promet (emitovao). Uko-
liko je menica upuena remitentu potom predaja menice remitentu izvrena
356 PRIVREDNO PRAVO
je u momentu kada je on primio poiljku. Ovo shvatanje ima uporite u teoriji
prijema usvojenoj u naem pravu za prihvatanje ponude, koja se, analogno,
moe primeniti i na predaju menice remitentu. Menino pravni odnos izmeu
trasanta i remitenta nastaje izdavanjem menice. Od mometa izdavanja menice
trasant postaje dunik menine obaveze svakom docnijem zakonitom imaocu
menice.
esto je izdavanje menice prva menina radnja. Mogue je da izdavanju
menice prethode druge menine radnje. Prilikom prodaje robe na (potroaki)
kredit po pravilu se menica prvo akceptira (a nekada i avalira). Lice koje
uzima kredit uobiajeno potpisuje menicu kao akceptant, a prvi jemac kao
trasant. Nakon toga trasant potpusuje menicu (jer je siguran da e trasat prih-
vatiti njegov nalog za isplatu).
Pre izdavanja menice trasant, po pravilu, regulie pokrie iz koga e tra-
sat isplatiti meninu svotu. Trasant, meutim, moe vui menicu na trasata i
kada mu nije obezbedio pokrie. Menino pokrie moe biti u novcu (trasat
je banka koja plaa menini iznos remitentu ili po njegovoj naredbi, na teret
sredstava koje ima trasant kod nje), u potraivanju koje trasant ima prema
trasatu, ili predstavljati kredit koji je trasat odobrio trasantu itd.
591
8.2.1. Blanko menica
Blanko menica
592
u vreme izdavanja ne sadri sve bitne elemente (tako
da nepopunjeni sastojici ostaju beli) ali proizvodi menino - pravno dejstvo.
esto ona sadri samo potpis trasanta (izdavaoca) ili nekog drugog meninog
dunika. Starija teorija jednog ina (unitu actu) zahtevala je da u vreme iz-
davanja menica mora biti popunjena jednim rukopisom i jednim mastilom.
Suprotno tome, danas je prihvaena teorija proputanja (omisije). Izdavalac
blanko menice svesno je propustio da u menicu unese sve bitne elemente. Time
je preutno ovlastio docnijeg imaoca menice da on to uini
593
u vreme real-
izacije menice.
8.2.2. Menina sposobnost. Zastupanje
Menina sposobnost je mogunost jednog lica da na osnovu menice bude
poverilac (aktivna menina sposobnost) ili dunik (pasivna menina sposob-
nost). Aktivno menino sposobno je svako pravno i ziko lice (svi pravni
subjekti). Pasivno menino sposobna su sva poslovno sposobna zika lica i
pravna lica.
Dozvoljeno je zastupanje prilikom izdavanja menice. U ime i za raun
izdavaoca menice menicu moe potpisati njegov zastupnik. Menica koju
je potpisao zastupnik obavezuje neposredno zastupanog. Ko se na menici
potpie kao zastupanik drugoga, mada za to nije bio ovlaen, lino je po njoj
obavezan, a ako je platio, ima ista prava koja bi imao toboe zastupani. Isto
vai i za zastupnika koji je prekoraio svoje ovlaenje (lan 8. ZOM).
8.3. UMNOAVANJE I PREPISI MENICE
Radi ouvanja interesa imaoca menice (na primer: spreavanja gubitka
ili unitenja menice) menica se moe: 1) umnoavati i 2) prepisivati.
Umnoavanje. Umnoavanje menice je izdavanje dva ili vie istovet-
nih primeraka menice. Menicu moe umnoiti samo trasant. Svaki primer-
ak sadri i originalan potpis meninog dunika. Ovi primerci moraju biti u
svome slogu oznaeni tekuim brojem; a ako se to ne uini, svaki primerak
smatra se kao posebna menica. Umnoeni primerci menice se, prema tome
razlikuju samo po brojevima. Imalac menice, u kojoj nije naznaeno da je
vuena samo u jednom primerku (tj. nije uneta solo klauzula platite za ovu
jedinu menicu), moe traiti da mu se o njegovom troku izda jo jedan ili
vie primeraka.
Prepis. Svaki imalac menice (a ne samo trasant) ima pravo da od nje
naini prepise (kopije, odnosno fotokopije). Prepis mora sadravati tano
prepisanu izvornu menicu sa indosamentima i svim drugim odredbama koje
se na njoj nalaze. U prepisu se mora naznaiti gde se zavrava. Prepis se moe
indosirati i avalirati. Iskljuena je mogunost da se na prepis unese izjava o
akceptu. Takoe, ne moe se zahtevati isplata meninog iznosa na osnovu
prepisa menice. Na prepisima menice mora biti oznaeno kod koga se nalazi
original menice.
8.4. PRENOS MENICE
Menica se, kao i ostale hartije od vrednosti po naredbi, prenose indosa-
mentom.
594
Svaka menica, i onda kad nije izrino trasirana po naredbi, moe
se preneti indosamentom. Menica u koju je trasant stavio rei ne po naredbi
ili drugi izraz, koji znai to isto moe se preneti samo u obliku i sa dejstvom
obinog ustupanja potraivanja (cesija).
Prenos menice indosamentom. Menica se redovno prenosi putem indosa-
menta. Izjava o indosiranju stavlja se na poleini menice. Indosament se mora
napisati na menici ili na listu koji je za nju vezan (alon) i mora ga indosant
potpisati. Lice koje prenosi menicu naziva se indosant (jemac), a lice koje
stie prava iz menice indosatar. Prvi indosant na menici mora biti remitent.
595

Lice koje menicu indosira (indosant) postaje dunik. On odgovara da e men-
ica biti akceptirana i isplaena, osim ako je u indosamentu drukije odreeno.
358 PRIVREDNO PRAVO
Indosament mora biti bezuslovan. Svaki uslov koji je bio stavljen smatra se
kao da nije napisan. Delimini indosant je nitav, dok indosament na dono-
sioca vredi kao blanko indosament. Indosament moe biti puni, blanko, rekta
indosament i indosament na donosioca.
Puni indosament sadri ime indosatara (na koga se menica prenosi)
i potpis indosanta. Blanko indosament ne sadri oznaenje lica na koje se
menica prenosi (indosatara), nego samo potpis indosanta koji se potpisao
na poleini menice ili na alonu (da bi bio punovaan). Iznad indosanto-
vog potpisa se ostavlja belina radi popunjavanja od strane docnijih imalaca
menice. Kad je indosament popunjen blanko, onda imalac menice moe: 1)
ispuniti blanko indosament bilo svojim imenom bilo imenom drugog lica;
2) dalje indosirati menicu blanko ili na ime drugog lica; 3) prosto predati
menicu treem licu ne ispunjavajui blanko indosament niti stavljajui novi
indosament.
Rekta indosament je indosament u koga je indosant unio klauzulu ne
po naredbi i time, ustvari, zabranio dalje indosiranje menice. Indosament
na donosioca je indosant u kome indosant umesto oznaenja indosatarovog
imena stavlja klauzulu platiti donosiocu ili na donosioca. Indosament na
donosioca vredi kao blanko indosament.
Prenos menice ustupanjem potraivanja (cesijom). Menica se prenosi
ustupanjem potraivanja (cesijom) samo kada je u menici trasant upisao
rei ne po naredbi ili drugi izraz koji zani to isto. Imalac menice (ce-
dent) prenosi na novog imaoca menice (cesionara) prava koja je imao prema
meninom duniku. Posle cesije menini dunik moe prema novom imaocu
menice isticati iste prigovore koje je imao prema ranijem poveriocu (imaocu
menice).
8.5. AVALIRANJE MENICE
8.5.1. Pojam
Aval
596
je jemstvo kojim jedno lice (menini jemac, avalista) garantuje
da e menini dunik (honorat), za kojeg jemi, ispuniti svoju obavezu. Moe
biti potpun (ako se njime garantuje isplata cele menine svote) ili delimian
(ako se daje za deo menine svote). Ovo obezbeenje moe dati tree lice,
a pravilo je, i neki od potpisnika menice. Aval moe dati lice iji se potpis
nalazi iza potpisa njegovog honorata. Sledbenik, naime, ne odgovara pre-
thodniku u meninom pravu, nego obrnuto, prethodnik uvek odgovara svom
sledbeniku iz menice.
8.5.2. Forma
Aval se daje u pisanom obliku, na menici ili na alonu. On se izraava
reima per aval, kao jemac, kao poruk, ili ma kojim drugim izrazom
koji to isto znai. Za davanje avala dovoljan je potpis avaliste na licu menice,
osim ako je u pitanju potpis trasata ili trasanta. Iz avala treba da se vidi za
koga je dat. Ako se to ne vidi, vai kao da je dat za trasanta.
8.5.3. Skriveni aval
Ako se avalisti potpisuju na menici na mestu i u svojstvu drugog meninog
dunika postoji skriveni aval (iro). Na taj nain se prikriva postojanje avala.
Ovaj oblik avala se koristi prilikom obezbeenja potroakih kredita. Lice koje
pozajmljuje iznos kredita esto potpisuje menicu kao prvi menini dunik - ak-
ceptant. Avalista (jemac, irant) potpisuje menicu kao trasant ili prvi indosant,
a ostali jemci potpisuju menicu kao naredni indosanti. Ako kredit nije plaen
a postoje dva jemca menini poverilac e zahtevati isplatu meninog iznosa
od drugog jemca (svog indosanta). Drugi jemac, posle isplate meninog izno-
sa moe zahtevati regres od prvog jemca a on od akceptanta.
8.5.4. Dejstvo avala
Menino jemstvo (aval) se, meutim, razlikuje od jemstva u graanskom
pravu. Graansko jemstvo je akcesorne prirode jer deli pravnu sudbinu glavne
obaveze (prestaje postojati ako prestane glavna obaveza), a aval je menino
jemstvo koje je samostalno zasniva odnos izmeu imaoca menice i avaliste.
Avalista odgovara onako kako odgovara onaj za koga jemi. Njegova obave-
za vredi i onda ako je obaveza za koju jemi nitava iz ma kog drugog razloga
osim zbog formalnog nedostatka. Prema tome, avalista (suprotno graanskom
jemstvu), moe biti pozvan da plati iznos iz menice i pre nego to je pokuana
naplata od lica za koje je on avalirao. Kad isplati menicu, avalista stie pravo
iz menice protiv onoga za koga je jemio, kao i protiv onih koji su ovome po
menici odgovorni (pravo na regres).
8.6. AKCEPTIRANJE MENICE
8.6.1. Pojam
Akceptiranje menice je izjava trasata kojom prihvata trasantov nalog za
isplatu menine svote. Izjava trasata (akcept) pie se na samoj menici. Akcep-
tom se trasat obavezuje da menicu plati o dospelosti. Od momenta kad akcep-
tira menicu trasat se naziva akceptant, tj. od pozvanog lica postaje obavezno
lice (glavni menini dunik). Podnoenjem menice na akceptiranje imalac
360 PRIVREDNO PRAVO
menice eli utvrditi da li e trasat prihvatiti nalog trasanta da imaocu menice
isplati menini iznos. Po pravilu, trasat e akceptirati menicu ako je primio
pokrie od trasanta ili ako mu se prethodno obavezao da e akceptirati me-
nicu.
8.6.2. Podnoenje menice na akcept
Podnoenjem (prezentacijom) menice na akcept trasat je u mogunosti
da sazna da je menica izdata i da mu je trasant naloio da plati menini
iznos. Ova menina radnja omoguuje trasatu da se upozna sa sadrinom
naloga za isplatu i da blagovremeno obezbedi sredstva za isplatu meninog
iznosa. Imalac menice ne mora menicu podneti na akcept. Trasant ipak
moe obavezati imaoca menice da menicu podnese na akcept. Trasant moe
i zabraniti da se menica podnosi na akceptiranje ili narediti da se menica
ne podnosi na akceptiranje pre odreenog vremena. Ne moe se, meutim,
zabraniti podnoenje menice na akcept koja dospeva na odreeno vreme po
vienju. Ova menica se mora podneti na akceptiranje u roku od jedne godine
od dana izdanja, ali trasant taj rok moe skratiti ili odrediti dui.
Ako je menica podnesena na akcept trasat moe: 1) bezuslovno akcepti-
rati menicu u potpunosti (potpuni akcept); 2) akcept ograniiti da jedan deo
meninog iznosa (delimini akcept); 3) odbiti akcept; 4) traiti da mu se me-
nica podnese na uvid jo jedanput sutradan posle prvog podnoenja na akcep-
tiranje (deliberacioni rok).
597
8.6.3. Forma akcepta
Akcept mora biti bezuslovan, a pie se na samom licu menice, popreno
u odnosu na menini slog ispod dela obrasca koji sadri obavetenje o taksi
Plaa se na sumu preko... Postoje dve vrste akcepta: puni i blanko. Puni ak-
cept se izraava reima priznajem, prihvaena, ili nekim drugim reima
koje to isto znae, a ispod tih rei potpisuje se trasat. Blanko akcept je sam
potpis trasata, stavljen na lice menice.
Izjava o akceptu ne mora biti datirana. Akcept, meutim, mora biti dat-
iran kad je trasirana menica plativa na odreeno vreme po vienju, ili kad na
osnovu naroitog nareenja ima da se podnese na akceptiranje u odreenom
roku.
9. Plaanje meninog iznosa
Da bi menini iznos bio plaen menica se mora podneti na isplatu. Prvo se
podnosi na isplatu akceptantu. Menica plativa na odreeni dan ili na odreeno
vreme posle dana izdanja ili vienja mora se podneti na isplatu bilo na sam
dan plaanja, bilo jednog od dva radna dana koji dolaze odmah za njim.
Prilikom plaanja menice trasat moe zahtevati da mu je imalac pre-
da sa potvrdom na menici da je isplaena. Imalac menice je duan primiti i
deliminu isplatu meninog iznosa. U tom sluaju trasat moe zahtevati da se
ta isplata zabelei na menici i da mu se uz to izda priznanica. Svojstvo priz-
nanice ima i prepis menice sa klauzulom o deliminoj isplati (original ostaje
kod meninog poverioca).
Ako akceptant odbije isplatu ili izvri deliminu isplatu, mora se podii
protest da bi se mogla traiti naplata od trasanta, indosanta i avalista za ta lica
(regresni dunici). Nezavisno od podignutog protesta akceptant je i dalje u
meninoj obavezi.
598
10. Intervencija
Intervencija je menina radnja jednog lica kojom se obavezuje da akcep-
tira menicu ili plati menini iznos umesto drugog lica koje je bilo obavezno
da to uini. Deava se da trasat odbije da akceptira menicu ili da je isplati. U
praksi se sreu razliiti sluajevi: nad trasatom je otvoren steaj, umro je ili
izgubio poslovnu sposobnost (ziko lice) odnosno prestao postojati (prav-
no lice), trasant je postao insolventan itd. Tada je menica u nudi. Menini
dunici su zainteresovani da se to ne desi. Zbog toga sklapaju ugovore sa
drugim licima da u takvoj situaciji interveniu po pozivu ili spontano i me-
nicu akceptiraju ili isplate.
Intervencija se deli na: 1) pozivnu; 2) spontanu; 3) zbog neakceptiranja;
4) zbog neisplate.
Pozivnu intervenciju unapred odreuje trasant, indosanat ili avalista
unoenjem u menicu klauzule adresa po potrebi. Ovom intervencijom se
oznaava lice koje e menicu akceptirati umesto trasata ili isplatiti, ako to
ne uini akceptant.
Spontana intervencija nije oznaena na menici. Ona nastaje kad tree
lice (to mogu biti i menini dunici izuzev akceptanta) intervenie za ast
meninog dunika koji je nije akceptirao ili isplatio. Tree lice koje intervenie
naziva se honorant (intervenient za ast), a lice za koga se intervenie hon-
orat.
Intervencija zbog neakceptiranja nastaje kad trasat odbije da akceptira
menicu. Akcept intervencijom belei se na menici, njega potpisuje interveni-
jent. U njemu se naznauje za koga je dat; a ako se to ne naznai, smatra se
da je dat za trasanta.
362 PRIVREDNO PRAVO
Intervencija zbog neisplate je radnja kojom neko lice isplati menicu kad
to ne uini glavni menini dunik. Isplata intervencijom moe se vriti u svim
sluajevima u kojima je, bilo o dospelosti, bilo pre dospelosti, imalac menice
stekao pravo na regres. Ona obuhvata celokupan iznos koji bi inae imao da
izmiri onaj za koga se intervenie.
11. Protest
11.1. POJAM
Protest je postupak u kome se verodostojno utvruje da je imalac menice
preduzeo potrebne radnje radi ouvanja svojih prava iz menice.
599
Lice koje
podie protest zove se protestant, a lice protiv koga se podie protest protes-
tat. Podizanje protesta je pretpostavka bez koje imalac menice ne moe vriti
regresna prava. Obaveza podizanja protesta ne nastaje ako je imalac menice
upisao klauzulu na menici bez protesta, bez trokova i slino.
11.2. VRSTE PROTESTA
Od vie meninih protesta najee se koriste sledei: 1) protest zbog
neakceptiranja; 2) protest zbog neisplate; 3) protest zbog nedatiranja akcepta;
4) perkvizicioni protest.
600
Protest zbog neakceptiranja ili deliminog akceptiranja menice podie
imalac menice ako trasat odbije da akceptira, ili samo delimino akceptira
menicu. Podie se u rokovima odreeni za akcptiranje menice.
Protest zbog neisplate ili delimine isplate podie imalac menice ako
je akceptant trasirane menice (odnosno izdavalac sopstvene menice) odbio
isplatu menice ili je samo delimino isplatio menini iznos.
Protest zbog nedatiranja akcepta podie imalac menice ako menica do-
speva na odreeno vreme po vienju, ako prilikom akceptiranja menice nije
upisan datum akceptiranja. U tom sluaju se smatra da je akcept stavljen na
menicu danom podizanja protesta.
Perkvizicioni protest podie imalac umnoene menice (ako je menini
poverilac) ako se kod njega se ne nalazi akceptirani primerak menice, protiv
lica kod koga se nalazi akceptirani primerak menice (ali odbija da ga preda
zakonitom imaocu). Imalac ove menice moe vriti prava iz nje ako je pro-
testom utvreno da mu lice kod koga se nalazi akceptirani original menice tu
menicu nije predao.
11.3. POSTUPAK. SADRAJ PROTESTNE ISPRAVE
Protest se podie pred optinskim sudom koji je mesno nadlean za
lice protiv koga se podie protest. Protestni postupak je vrsta vanparninog
postupka na koga se primenjuju opte odredbe ZOVP (l. 1 - 30). Uz predlog
za izdavanje protesta sudu se prilae original menice ili njena kopija, sa izja-
vom imaoca menice da je bezuspeno pokuao izvriti radnje zbog kojih pod-
nosi protest. Protest upuen sudu mora sadrati elemente odreene lanom
71. ZOM. Isprava o protestu mora se bez odlaganja predati imaocu menice ili
licu koje je u njegovo ime podnelo menicu na protest.
Neblagovremeno protestovana menica je prejudicirana menica. Na
osnovu nje se moe isticati neosnovno obogaenje prema pravilima ob-
ligacionog prava.
12. Notikacija
Notikacijom imalac menice obavetava menine dunike da je
bezuspeno pokuao da od glavnog meninog dunika dobije akcept ili ispla-
tu, zbog ega je podigao protest. Uobiajeno je da se takvo obavetenje ini
preporuenim pismom da bi se obezbedio dokaz (Zakon nije propisao formu).
Na osnovu notikacije regresni dunici saznaju da je podignut protest. Oni
mogu dobrovoljno da isplate menini iznos i tako smanje docnije trokove
koji bi nastali voljenjem sudskog postupka.
13. Regres
Regres je radnja imaoca menice, preduzeta nakon to je glavni menini
dunik odbio isplatiti menicu, kojom zahteva od meninih dunika da mu oni
isplate menini iznos.
Pravilo je da imalac menice vri regres (zahteva isplatu meninog izno-
sa od meninog dunika) posle dospelosti menice ako je zatraio isplatu od
glavnog meninog dunika koji je to odbio, to je potvreno protestom.
Imalac menice moe vriti regres protiv meninih dunika i pre dospel-
osti: 1) ako je akceptiranje odbijeno (potpuno ili delimino); 2) ako je, pre ili
posle akceptiranja, otvoren steaj odnosno likvidacija nad imovinom trasata,
ili ako on obustavi plaanja, pa ma ta obustava i ne bila utvrena sudskom
odlukom, ili ako je izvrenje nad njegovom imovinom ostalo bezuspeno;
3) ako je otvoren steaj, odnosno likvidacija nad imovinom trasanta menice
koja se ne sme podneti na akceptiranje. Menini dunici odgovaraju imaocu
menice solidarno. Imalac menice ima pravo da postupi protiv svih tih lica
364 PRIVREDNO PRAVO
bilo pojedinano, bilo protiv vie njih, bilo protiv svih zajedno; pri tome nije
duan da se dri reda kojim su se oni obavezali (skokoviti regres). Imalac
menice moe zahtevati od regresnog dunika: 1) iznos za koji menica nije
akceptirana ili isplaena kao i kamatu ako je bila u menici odreena; 2) za-
teznu kamatu u skladu sa Zakonom o visini stope zatezne kamate; 3) trokove
protesta, poslatih izvetaja kao i ostale trokove.
Regresni dunik (iskupitelj menice) moe zahtevati da mu se preda me-
nica zajedno sa protestom i raunom na kome je potvrena isplata da bi od
ostalih regresnih dunika mogao zahtevati obeteenje (naknadu meninog
iznosa koga je platio, kamate i trokove).
14. Sudsko ostvarivanje prava iz menice i prigovori
U sluaju da glavni menini dunik, a ni regresni menini dunici ne
isplate menicu, imalac menice moe, neposredno, na osnovu menice pod-
neti predlog za izvrenje. Menica je, naime, verodostojna isprava. Pred-
log za izvrenje na osnovu menice (koja moe biti priloena u originalu
ili overenom prepisu) mora sadrati i zahtev da sud obavee dunika da u
roku od tri dana od dostavljanja reenja o izvrenju, namiri potraivanje
zajedno sa odmerenim trokovima. Shodno tome, u fazi pokretanja sudskog
postupka, izgubile su na znaaju menine tube - redovna menina tuba
(protiv glavnih meninih dunika) i regresna tuba (protiv ostalih uesnika
u meninom poslu). Naime, kad se na osnovu verodostojne isprave moe
traiti izvrenje po ZIP, sud e izdati platni nalog samo ako tuilac uini
verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga.
Protiv reenja o izvrenju dunik moe podneti prigovor u roku od tri
dana. Ako je dunik podneo prigovor sud e staviti van snage reenje o
izvrenju (u celini ili u delu u kome se pobija), ukinuti sprovedene radnje, a
postupak e se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Uko-
liko nije nadlean dostavie predmet nadlenom sudu. U daljem postupku
dunik moe isticati subjektivne i objektivne prigovore. Objektivni menini
prigovori proizilaze iz nedostataka koji se mogu zapaziti na samoj menici
(npr. da nedostaje neki bitan menini element; da je menicu isplatio glavni
menini dunik, da na menici nema potpisa glavnog meninog dunika itd.).
Subjektivni menini prigovor menini dunik moe isticati samo prema
odreenom poveriocu, s obzirom na njihov linopravni odnos (na primer:
da nije izvren osnovni posao radi koga je menica izdata, da je menica izdata
u zabludi, da nije primljeno pokrie za isplatu meninog iznosa itd). Ako
prigovor na reenje o izvrenju nije podnesen reenje postaje pravnosnano
i tada se moe sprovesti njegovo izvrenje.
15. Zastarelost
Zastarelost je nain prestanka meninog odnosa, zbog nevrenja prava
meninog poverioca za odreeno vreme. Zastarelou prestaje pravo zahte-
vati ispunjenje menine obaveze. Na menine odnose primenjuju se kratki
rokovi zastarelosti (u odnosu na opte rokove zastarelosti) s obzirom da se
menini promet vri brzo. Duina rokova zastareloszti u meninom pravu,
osim toga, zavisi i od meninog dunika.
Menino - pravni zahtevi zastarevaju za tri godine, raunajui od
dospelosti.
Menino - pravni zahtevi imaoca menice protiv indosanta i protiv trasan-
ta zastarevaju za godinu dana, raunajui od dana blagovremeno podignutog
protesta, a ako se u menici nalazi odredba bez trokova, onda od dospel-
osti.
Menino - pravni zahtevi indosanta jednih protiv drugih i protiv trasan-
ta zastarevaju za est meseci raunajui od dana kad je indosant menicu
iskupio, ili od dana kad je protiv njega kod suda postupljeno. Zastarelost
moe biti prekinuta ili obustavljena. Prekinuta zastarelost poinje ponovo
tei, a vreme koje je proteklo pre prekida ne rauna se u zakonom odreeni
rok zastarelosti. Ako je zastarelost obustavljena ona ne tee dok traju okol-
nosti koje su je izazvale, a posle toga ona nastavlja da tee.
Zastarelost se prekida: 1) podnoenjem tube sudu; 2) podnoenjem pri-
jave meninog potraivanja u steaju; 3) ostvarivanjem menino - pravnog
zahteva u toku parnice; 4) pozivanjem u zatitu; 5) podnoenjem izvetaja
kojim tueni obavetava svog prethodnika da je protiv njega podnesena re-
gresna tuba.
Zastarelost se obustavlja (zastoj zastarelosti): 1) ako je menini poveri-
lac usled prestanka sudskog rada ili usled vojne slube u ratu ili usled vie sile
bio spreen da ostvaruje svoja prava; 2) dok traje steaj nad poverioevom
imovinom; 3) ako parnino nesposobno lice, ma u kom trenutku u toku posled-
nja tri meseca roka zastarelosti, nema zastupnika ili zastupnik izgubi parninu
sposobnosti ili izmeu njega i parnino nesposobnog lica postoji sukob inte-
resa u pogledu tube koja bi se imala podii; 4) kad menino potraivanje ini
deo neke zaostavtine ili koje pada na teret kakve zaostavtine (sve dok ne
protekne est meseci posle smrti ostavioca).
366 PRIVREDNO PRAVO
16. Neosnovano obogaenje
Imalac menice gubi menina prava ako menicu ne podnese na isplatu u
odreenom roku ili ne podigne blagovremeni protest zbog neisplate (preju-
dicirana menica). Menino - pravni zahtevi imaoca menice protiv indosanta i
protiv trasanta, osim toga, zastarevaju za godinu dana, tj. u relativno kratkom
roku tako da imalac menice svaja prava ne moe ostvariti prinudnim putem.
Imalac menice moe isticati zahtev za neosnovano obogaenje. Trasant,
akceptant i indosant, ije su se menine obaveze ugasile usled zastarelosti
ili usled toga to su proputena injenja propisana radi odravanja meninih
prava, odgovaraju imaocu menice, ako su se na njegovu tetu neosnovano
obogatili. Zahtev za neosnovano obogaenje moe se ostvariti i na osnovu
reenja suda o amortizaciji nestale menice. Odgovornost trasanta, akceptanta
i indosanta zbog neosnovanog obogaenja zastareva za tri godine.
II. EK
1. Pojam i uloga eka
ek je hartija od vrednosti kojom njen izdavalac (trasant) daje bezus-
lovni nalog (naredbu) trasatu da imaocu eka (remitentu) ili samom trasantu
isplati po vienju iznos novca oznaen u eku, iz izdavaoevog (trasantovog)
pokria kod trasata.
601
U pravnoj literaturi preovlauje miljenje da je etimoloko znaenje rei
ek englesko tj. da potie od engleskog izraza checkkoji znai raun za
naplatu, ispitivanje, zaustavljanje, zadravanje.
602
Imalac tekueg rauna iz-
davanjem ekova moe raspolagati novanim sredstvima koje ima kod banke.
Stoga je ek vezan za odreene bankarske poslove.
ek je najee koriena hartija od vrednosti. Njegova osnovna funkci-
ja je da zameni gotov novac u opticaju jer se pojavljuje kao sredstvo plaanja.
Ova funkcija proizilazi iz osobine eka - da u vreme izdavanja mora postojati
pokrie i da dospeva po vienju. Suprotno tome, menica je kreditno sredst-
vo. ek olakava odvijanje platnog prometa i predstavlja pouzdano sredstvo
plaanja jer se moe trasirati na banku i potu.
2. Istorijat. Izvori prava
Pravni pisci koji istiu da se prvi zameci eka sreu kod antikih naroda
za takvu tvrdnju ne navode odgovarajue izvore. Korienje eka je vezano
za pojavu bankarstva u Engleskoj u XVII veku. Njegova vanost za praksu
potvrena je 1838. godine kada ga je regulisao holandski Trgovaki zakon-
ik.
603
U XIX veku i prvih decenija XX veka mnoge zemlje su ek regulisale
trgovakim zakonima ili donosile poseban zakon o eku. Prva Jugoslavija
donela je 1928. godine Zakon o eku koji je stupio na snagu 19. decembra
1929. godine. Upotreba eka u meunarodnom platnom prometu zahtevala je
meunarodnu unikaciju pravila o eku. Unikacija ekovnog prava izvrena
je zakljuenjem enevskih konvencija od 19. marta 1931. i to: 1) Konvencije
o jednoobraznom zakonu o eku; 2) Konvencije o regulisanju izvesnih sukoba
zakona u materiji eka; 3) Konvencije o ekovnim taksama. Veina zemalja je
potpisala i ratikovala ove konvencije. Zakonodavstva koja vae u svetu danas
se dele na ona koja su ratikovale navedene konvencije i sa njima uskladile
svoje unutranje zakonodavstvo i anglosaksonske zemlje koje nisu potpisale i
ratikovale enevske konvencije.
Srbija nije ratikovale enevske konvencije. Zakon o eku
604
je, ipak,
preuzeo veinu reenja iz tih konvencija.
3. Bitni sastojci eka
Pisana isprava ima svojstvo eka ako sadri sledee bitne sastojke: 1)
re ek; 2) bezuslovni uput da se plati odreen iznos novca iz trasantovog
pokria; 3) ime trasata (onog koji treba da plati); 4) mesto gde treba platiti; 5)
oznaenje dana i mesta izdavanja eka; 6) potpis trasanta (onoga koji je ek
izdao).
Re ek mora biti napisana u samom slogu isprave,
605
a ne na nekom
drugom mestu u ispravi. Ako je ta isprava izdata na stranom jeziku mora
sadrati izraz koji na tom jeziku odgovara pojmu eka. Upisivanje izraza ek
u sami slog isprave zahteva se zbog toga da bi se svaki sticalac ove isprave
saznao da je to ek (a ne neka druga isprava) i da se na njega primenjuju propisi
ekovnog prava.
ek mora sadrati bezuslovni uput i da glaci na odreeni iznos novca.
Isprava u koju je unesen neki uslov za plaanje nije ek. Iznos novca na koga
se uput odnosi mora biti odreen. On nije odreen ako je naveden samo iznos,
a ne i vrsta novca (npr.: samo platite 300). Rasprostranjena je praksa da se
iznos novca odreuje slovima i brojevima. Ako postoji neslaganje vredi iznos
napisan slovima. Ukoliko je novani iznos napisan vie puta slovima, ili vie
puta brojevima, onda vredi najmanji iznos. Odreivanje kamate u eku sma-
tra se kao da nije napisano.
368 PRIVREDNO PRAVO
U eku mora biti oznaeno ime trasata. To je banka ili druga nansijska
organizacija (npr.: Potanska tedionica, Zavod za obraun i plaanje) kojima
se upuuje nalog za isplatu. ek plativ van zemlje moe se prema zakonu
mesta plaanja trasirati i na druga lica. ek se sme trasirati samo na ono lice
kod koga trasant ima pokrie kojim moe raspolagati putem eka na osnovu
izrinog ili preutnog sporazuma sa tim licem. Trasant koji izda nepokriven
ek duan je imaocu eka naknaditi tetu.
ek mora sadrati oznaku u kojem e mestu trasat platiti ekovni iznos.
Ako to nije naroito odreeno, vai kao mesto plaanja ono mesto koje je
oznaeno pored trasatovog imena. Mesto plaanja eka je, shodno tome, pret-
postavljeni bitni sastojak eka.
ek mora sadrati oznaenje dana i mesta izdanja. Ovi sastojci se unose
u ekovni slog i moraju biti tani. Znaaj ovog sastojka je veliki jer se ek
plaa po vienju, a mora se podneti trasatu na isplatu u kratkom roku.
ek mora sadrati potpis trasanta. Trasant (izdavalac eka) se mora
svojeruno potpisati. Nema znaaj potpisa ime i prezime trasanta otkucano
pisaom mainom, otisnuto faksimilom i sl. U ime i za raun pravnog lica
odnosno preduzetnika (iji se naziv upisuje na eku) potpis stavlja njegov za-
stupanik i overava ga peatom tog lica. Uobiajeno je da se trasant potpisuje
ispod ekovnog sloga, u donjem desnom uglu. Nije, meutim, punovaan pot-
pis trasanta na poleini eka. Nije relevantno da li je potpis itak ili neitak.
Svi bitni sastojci eka mogu se razvrstati na: 1) opte; 2) personalne; 3)
geografske; 4) kalendarske.
Opti bitni sastojci eka jesu: oznaenje da je to ek i bezuslovni uput
da se plati odreeni iznos novca. Pesonalni bitni sastojci eka jesu: oznaenje
trasata i potpis trasanta, a geografski bitni sastojci eka jesu: oznaenje mesta
gde e se ek platiti i oznaenje mesta izdavanja eka. Najzad, kalendarski
bitni sastojak eka je samo datum izdavanja eka.
4. Nebitni sastojci eka
Nebitni (fakultativni) sastojci eka nisu nuni sastojci eka. Oni se svode
na razliite klauzule koje mogu, a ne moraju biti unesene u ek. Obrazac me-
nice, ipak, sadri belinu za unoenje veine takvih klauzula.
Klauzula o prezentaciji. ek je isprava koja se, radi isplate, mora podneti
na prezentaciju. Trasant (odnosno indosant) moe ovom klauzulom oslobodi-
ti imaoca eka od obaveze prezentacije (s tim to se ek po svojoj prirodi ne
moe prezentirati na akcept).
Klauzula po naredbi ili ne po naredbi. ek je hartija po naredbi i
prenosi se indosamentom. Stoga nije potrebno unesti rei po naredbi. Ako
je takva klauzula ipak unesena njome se samo potvruje prenosivost eka.
Klauzula ne po nredbi (rekta klauzula) zabranjuje prenoenje eka na drugo
lice. Klauzula bez obaveze (bez regresa) oslobaa indosamenta obaveze
da isplati ek.
Klauzula bez trokova (bez protesta) oslobaa imaoca eka obaveze
podizanja protesta i plaanja protestnih trokova. ek se i tada mora upisati
u protestni registar.
Klauzula sa izvetajem ili bez izvetaja (tzv. avizna klauzula).
Klauzulom sa izvetajem izdavalac eka obavezuje trasata da plaanje
izvri tek kad od njega dobije posebni izvetaj, a klauzulom bez izvetaja
ga obavetava da izvetaja nee biti.
Klauzula o remitentu. Ako u eku nije oznaen remitent pretpostavlja se
da je izdat na donosioca. ek je izdat na ime ako je u njemu oznaen remi-
tent.
5. Nedozvoljene klauzule u eku
Nedozoljene klauzule u eku su: 1) o akceptu; 2) o neodgovornosti
trasanta; 3) o kamati; 4) o domiciliranju eka; 5) o dospelosti. One se ne mogu
punovano uneti u ek. Unoenje klauzule o dospelosti eka ima za posledicu
potpunu nitavost eka, dok ostale klauzule ne proizvode ekovno - pravno
dejstvo, ali ek ostaje punovaan.
Klauzula o akceptu. Izjava o akceptu, koja bi se na ek stavila, ne proiz-
vodi pravno dejstvo, s obzirom da se ek ne akceptira.
Klauzula o neodgovornosti trasanta (klauzula bez obaveze). Trasant
odgovara za isplatu na osnovu Zakona. Odredba kojom bi se on oslobaao
odgovornosti za isplatu smatra se da nije ni napisana.
Klauzula o kamati. ek je sredstvo plaanja i, po pravilu, cirkulie vrlo
kratko. Stoga nije dozvoljeno odrediti kamatu u eku.
Klauzula o domiciliranju eka. Zabranom domiciliranja eka spreava
se trasiranje eka na lice kod koga trasant nema pokrie.
Klauzula o dospelosti. ek se plaa po vienju. Odreivanje dospelosti
eka na drugi nain ima za posledicu potpunu nitavost eka.
6. Vrste ekova
ekovi se mogu razvrstati: prema nainu na koji je odreen imalac prava
iz eka i s obzirom na namenu ekova.
Prema nainu na koji je odreen imalac prava ek moe biti: 1) na ime,
2) po naredbi, 3) na donosioca; 4) alternativni ek, 5) sopstveni trasirani ek
i 6) trasirani ek po sopstvenoj naredbi.
370 PRIVREDNO PRAVO
ek na ime prenosi se indosamentom. Svaki drugi ek, pa ma i ne bio
izrino trasiran po naredbi, prenosi se indosamentom. ekovi u koje je unese-
na klauzula ne po naredbi ili drugi izraz koji znai to isto, prenosi se samo
u obliku i sa dejstvom obiniog ustupanja (cesije). U eku na ime je remitent
oznaen kao korisnik eka.
ek po naredbi je onaj ek u koji se, prilikom njegovog izdavanja,
oznaava da e se novani iznos u eku platiti po naredbi lica oznaenog u
eku (na primer unoenjem klauzule platite po narebi Marka Markovia).
ekovni iznos plaa se licu koje je zakoniti imalac eka. ek po naredbi
prenosi se indosamentom.
ek na donosioca je onaj ek u koji je unesena klauzula platite dono-
siocu ili drugi izraz koji znai to isto. Isto tako ek bez oznaenja lica kome
se ima platiti (korisnik, remitent) vredi kao ek na donosioca. Ova vrsta eka
se ne moe prenositi indosamentom nego prostom predajom. Trasat je duan
isplatiti ek svakom licu koje mu ek podnese na isplatu.
Alternativni ek je ek u koji je, pored naznaenja imena remitenta, un-
esena i klauzula ili donosiocu tako da trasat moe ekovni iznos platiti
donosiocu eka. ek na ime koji sadri naznaenje ili donosiocu, odnosno
drugi izraz koji to isto znai, vredi kao ek na donosioca.
Sopstveni trasirani ek (bankarski ili blagajniki ek) je ek u kome su
trasant i trasat isto lice, s tim to takav ek ne moe glasiti na donosioca.
Ovaj ek obino vue jedna organizaciona jedinica (lijala, ekspozitura) neke
banke na drugu organizacionu jedinicu iste banke.
Trasirani ek po sopstvenoj naredbi je ek u kome trasant sebe oznaava
kao remitenta (korisnika) da bi tako naplatio svoje potraivanje od trasata
- podigao sredstva sa svog tekueg rauna. S obzirom na namenu ek moe
biti: 1) isplatini, 2) obraunski, 3) barirani, 4) putniki, 5) cirkularni, 6) certi-
cirani, 7) dokumentarni, 9) akreditivni, 10) euroek itd.
Isplatni (gotovinski) ek je ek u kome trasant daje nalog trasatu da iz
njegovog pokria isplati remitentu izvestan iznos gotovog novca.
Obraunski (virmanski) ek sadri klauzulu samo za obraun i slui
za bezgotovinsko plaanje. Plaanje se vri prenoenjem sredstava sa rauna
trasanta (koji se tako umanjuje) na raun imaoca eka (koji se uveava).
Barirani (precrtani) ek je onaj na osnovu koga se bezgotovinska na-
plata moe izvriti samo preko neke banke. Na licu ovog eka stavljaju se dve
dijagonalne paralelne crte po kojima je i dobio naziv. Naime, barirani ek je
dobio naziv od francuske rei barrer to znai precrtati, prepreiti itd. Mogu
je opti i posebni precrtaj eka. Postoji opti precrtaj ako izmeu paralelnih
dijagonalnih linija nije oznaena banka koja e isplatiti ekovni iznos, ili je
samo navedeno preko banke. Tada imalac eka moe naplatiti iznos eka
od trasata preko bilo koje banke. Ukoliko je izmeu dijagonalnih paralelnih
crta oznaena banka preko koje remitent moe naplatiti ekovni iznos takav
precrtaj se naziva poseban precrtaj.
Putniki ek je isprava na osnovu koje njen imalac moe zahtevati od
agencije, lijale ili sline organizacije u drugom mestu isplatu gotovog novca
ili vriti plaanje takvim ekovima. Ove ekove izdaje banka na obrascu licu
koje kod nje ima pokrie. To lice dobija, zatim, svojstvo trasanta u pogledu
ekova koje izdaje. Sticalac eka koga je izdao trasant postaje remitent. Remi-
tent je ovlaen da od trasata (banke, agencije ili sline organizacije) zahteva
isplatu ekovnog iznosa. Putniki ek je pogodan za turiste jer im prua veu
sigurnost u sluaju krae nego novac. On se, osim toga, moe naplatiti ne
samo u bankama, nego i u hotelima i slinim organizacijama.
Cirkulacioni ek je isprava koju izdaje banka (trasant) i predaje svom
klijentu kao remitentu koji kod nje ima pokrie. Remitent, zatim, moe traiti
isplatu ekovnog iznosa od poslovne jedinice banke (lijale, ekspoziture) ili
neke druge banke koja ima svojstvo trasata. Cirkulacioni ek omoguava licu
koje ima pokrie u banci da na laki nain raspolae svojim novanim sred-
stvima. To lice ima svojstvo remitenta pa moe zatevati isplatu ekovnog
iznosa od banaka kod kojih nema pokrie (korespondentne banke).
Certicirani ek sadri klauzulu koja potvruje da ek koji je izdao trasant
kod trasata ima pokrie. Naziv certicirani ek je dobio po potvrdi koju upisuje
bankar ne ekovno pismo i potpisuje u vidu klauzula dobar, good, certife
i slino. Ova vrsta ekova je sigurna poto banka odgovara za isplatu eka.
Dokumentarni ek je isprava ija se isplata moe zahtevati samo uz is-
tovremeno podnoenje odreenih robnih dokumenata (tovarnog lista, polise
osiguranja, konosmana, faktura itd).
Akreditivni ek se koristi za kupovinu robe ili plaanje usluga. Taj ek se
kupuje od ovlaene banke (trasant), a glasi na ime.
Euroek je ek iju isplatu potvruje i garantuje banka ili druga kreditna
ustanova koja ga izdaje. Imalac eka moe zahtevati njegovu isplatu ako pod-
nese kreditnu karticu. Plaanje se moe vriti direktno euroekom, u razliitim
zemljama i valutama.
372 PRIVREDNO PRAVO
7. ekovne radnje
7.1. IZDAVANJE EKA
Izdavanje eka je prva ekovna radnja. Trasant moe izdati ek ako je
pasivno ekovno sposoban i ima pokrie kod banke trasata. Fiziko lice je
pasivno ekovno sposobno ako je potuno poslovno sposobno. Sva pravna
lica imaju pasivnu ekovnu sposobnost. U vreme izdavanja eka trasant mora
imati pokrie kojim moe raspolagati putem eka kod banke trasata. Pokrie je
novano potraivanje trasanta prema trasatu u visini ekovnog iznosa. Priro-
da i poreklo pokria moe biti razliita: novani depozit, naplata trgovakih
efekata, otvaranje kredita itd. Izdavaoca eka bez pokria pogaa kaznena i
graanska odgovornost. Kaznena odgovornost je krivina i prekrajna. Izda-
vanje eka bez pokria je krivino delo i prekraj. Graanska odgovornost
izdavaoca eka bez pokria sastoji se u njegovoj obavezi da imaocu eka
naknadi time prouzrokovanu tetu.
ek se izdaje u jednom primerku ako je mesto njegovog izdavanja i
mesto plaanja u Srbiji. Ako je ek izdat u zemlji, a plativ van nje moe se
izdati u dva ili vie istovetnih primeraka. ek na donosioca, i kada je plativ u
inostranstvu, ne moe se umnoavati.
7.2. PRENOS EKA
ek se moe prenositi indosamentom, cesijom ili prostom predajom.
Indosamentom se prenose ekovi po naredbi i na ime. ek dospeva po
vienju pa se moe indosirati samo do dospelosti. Indosament mora biti be-
zuslovan. Svaki uslov koji bi bio postavljen smatra se da nije napisan. Indosa-
ment mora biti potpun. Delimian indosament je nitavan.
Cesijom se prenosi ek na ime (nominativni ek). ek na ime je onaj ek
u koji je trasant uneo rei ne po naredbi ili drugi izraz koji znai to isto.
Prostom predajom (traditio) prenosi se ek na donosioca. Svojstvo eka na
donosioca ima onaj ek u koji je uneta klauzula platite donosiocu. ek na
donosioca moe se pretvoriti u ek na ime ili u ek po naredbi odgovarajuim
punim indosamentom.
7.3. AVALIRANJE EKA
Aval je ekovno jemstvo kojim neko lice svojim potpisom na eku ga-
rantuje da e biti isplaen ekovni iznos. On nije nuan za postojanje eka,
a moe se dati za ceo ekovni iznos ili za izvestan njen deo. Na formu avala
primenjuju se ista pravila koja vae i za menicu. Ovu vrstu obezbeenja moe
dati svako tree lice, pa i ono koje je ek potpisalo. Nema dejstvo davanje
avala za trasata, jer mora postojati trasantovo pokrie kod trasata u vreme
izdavanja eka. Davanje avala proistie iz izraza koji glase: kao jemac, per
aval i slino i potpisa. Avalista jemi kao lice za koji je dao aval. Stoga je
njegova obaveza solidarna, samostalna i neposredna.
7.4. ISPLATA EKA
ek dospeva po vienju. Trasat oznaen u eku je u obavezi da ek is-
plati odmah po podnoenju na isplatu (prezentaciji), ako za to ima pokrie.
ek se mora podneti na isplatu, raunajui od dana izdavanja: 1) u roku od
osam dana ako je isto mesto izdanja i plaanja u naoj zemlji; 2) u roku od
petnaest dana ako su mesta izdavanja i plaanja u naoj zemlji razliita; 3) u
roku od dvadeset dana ako je ek izdat u nekoj od evropskih zemalja, a plativ
je u naoj zemlji; 4) u roku od etrdeset dana ako je ek izdat u kojoj zemlji
izvan Evrope, i to na obalama Sredozemnog ili Crnog mora ili na ostrvima
u njima; 5) u roku od osamdeset dana ako je ek izdat u kojoj drugoj zemlji
izvan Evrope; 6) u roku od est meseci od dana izdavanja koji vai za cirku-
larne ekove.
Ako imalac eka ne podnese blagovremeno ek na isplatu izgubie re-
gresna prava prema regresnim ekovnim dunicima. Trasat je u obavezi da
ek plati u celosti. Imalac eka, meutim, moe prihvatiti i deliminu is-
platu. Ako je trasant izdao vie ekova, a pokrie koje ima kod trasata nije
dovoljno za isplatu svih ekova, ekovi se plaaju onim redom kojim su
podneti trasatu na isplatu. Trasat mora platiti ek kada je, posle njegovog
izdavanja, nastupila trasantova smrt ili njegova pasivna ekovna nesposob-
nost. Meutim, ukoliko je nad imovinom trasanta otvoren steaj trasat mora
odbiti isplatu eka. Ako ek ne plati trasat, a ni trasant obaveza isplate tereti
regresne dunike. Imalac eka moe zahtevati isplatu eka od bilo kog re-
gresnog dunika (indosanta, avaliste).
7.5. OPOZIVANJE EKA
Opoziv eka je izjava trasanta upuena trasatu kojom povlai nalog za
isplatu eka koga je izdao. Izjavu o opozivanju eka trasant daje u pismenoj
formi. ek se moe opozvati kad protekne rok koji je odreen za podnoenje
radi isplate. Izuzetno, ekovi na ime ili po naredbi mogu se opozvati i pre iste-
ka roka za podnoenje radi isplate. Opozivanje ovih ekova proizvodi dejstvo
ako ih je trasant neposredno poslao trasatu, sa nareenjem da ih izmiri licu
oznaenom u eku, a opoziv stigne trasatu pre nego to je nareenje izvreno.
374 PRIVREDNO PRAVO
Trasant, koji bi posle isteka roka za podnoenje eka na isplatu, raspolagao
pokriem, mada nije punovano opozvao ek, odgovara za naknadu tete.
Opozvani ek gubi pravna dejstva.
7.6. REGRES ZBOG NEISPLATE EKA
Ako trasant odbije da isplati ek koji je podnesen na isplatu u zakonom
odreenim rokovima, imalac eka moe isticati regresni zahtev. Regresni
zahtev se istie podnoenjem regresne tube. Imalac eka moe vriti regres
protiv indosanta, trasanta i avalista ako bude odbijena isplata eka koji je
podnesen na vreme. Podnoenje na isplatu i neisplata moraju biti utvreni: ja-
vnom ispravom (protest zbog neisplate) ili potpisanom izjavom trasatovom
na eku kojom odbija isplatu, sa naznaenjem dana kada je ek bio podnet.
7.7. TUBA IZ OSNOVNOG ODNOSA
Imalac eka moe u redovnoj parnici protiv trasanta ili svog neposred-
nog indosanta ostvariti potraivanje proisteklo iz pravnog odnosa koji je bio
osnov za izdavanje ili prenos eka. Ovo potraivanje imalac eka moe ostva-
riti ako drukije nije ugovoreno, pod uslovom da vrati ek koga nije naplatio.
Tubu iz osnovnog odnosa imalac eka moe podneti i kad nisu ispunjeni
uslovi za regres ili je potraivanje zastarelo. U tom sluaju se imaocu eka od
njegovog potraivanja odbija iznos tete koju je tueni dunik pretrpeo zbog
neblagovremeno uinjenog ili zbog proputenog podnoenja eka.
7.8. PRESTANAK PRAVA
ekovna prava i obaveze prestaju na isti nain kao i kod menice. U pres-
tanak prava se esto uvrtava i zastarelost. Zastarelou, meutim, ne prestaje
samo pravo nego zahtev da se to pravo ostvari prinudnim putem. Rokovi za-
starelosti u ekovnom pravu su krai od rokova zastarelosti u meninom pravu.
Regresni zahtevi imaoca eka protiv indosanata i protiv trasanta zastarevaju za
est meseci od proteka roka za podnoenje na isplatu. Regresni zahtevi indosan-
ata jednih protiv drugih i protiv trasanta zastarevaju za est meseci od dana kada
je indosant iskupio ek ili od dana kada je protiv njega kod suda postupljeno.
III. SKLADINICA
1. Pojam.
Skladinica je hartija od vrednosti koju izdaje skladitar, a potvruje da je
u toj ispravi navedenu robu primio na uvanje, da je obavezan da robu preda
zakonitom imaocu skladinice (ili dela skladinice). U toj hartiji je inkorpori-
sano pravo na robi (pravo svojine odnosno zaloge) koja je predata u skladite
i ije se uskladitenje na taj nain potvruje. Stoga je ona stvarnopravna i
kauzalna hartija od vrednosti (povezana je sa ugovorom o uskladitenju tako
da se iz nje vidi ta je predmet uskladitenja). Skladinca je tradiciona har-
tija od vrednosti. Prenosom skladinice ili njenih delova prenosi se i stvarno
pravo na robi koja je uskladitena. Zakoniti imalac skladinice ima i pravo
svojine na uskladitenoj robi.
2. Izdavanje
Izdavalac skladinice je skladitar koji je na osnovu zakona ovlaen
da za robu primljenu na uskladitenje izda skladinicu. Skladitar izdaje
skladinicu samo na zahtev ostavodavca. Ako ostavodavac ne zahteva izda-
vanje skladinice, skladitar e izdati obinu potvrdu o prijemu robe. Na os-
novu te potvrde ostavodavac moe preuzeti robu iz skladita. Ona, meutim,
nema svojstvo hartije od vrednosti.
Za izdavanje skladinice ovlaena su carinska skladita i ostala ja-
vna skladita. Carinsko skladite, na osnovu lana 127. Carinskog zakona
(Slubeni glasnik RS, br. 73/2002 i 61/2005) moe biti javno skladite ili
privatno skladite. Javno skladite, u smislu tog zakona, je carinsko skladite
u kome lice moe skladititi robu. Privatno skladite je carinsko skladite ca-
rinsko skladite namenjeno skladitenju robe draoca skladita.
I ostala javna skladita su obavezna da primaju robu svih ostavodava-
ca ako skladite moe primiti na uvanje robu koja mu se predaje. Preteno
se, meutim, grade specijalizovana javna skladita samo za pojedinu vrstu
robe kao to su skladita za smrznuto voe i povre, meso, itarice, gorivo,
mazivo itd. Uskladitenje robe danas je postalo neizbeno i masovno. Tako se
spoljnotrgovinsko poslovanje se ne moe odvojiti bez poslova uskladitenja
robe.
Usluge uskladitenja robe mogu se pruiti u eleznikim stanicama i os-
talim mestima meunarodnog saobraaja, kao i u drugim javnim skladitima.
Uskladitenje robe smatra se, naroito, prihvatanje, uvanje i sortiranje robe,
izdavanje skladinica i drugi poslovi u vezi sa robom po nalogu stranog lica,
376 PRIVREDNO PRAVO
kao to su utovar, istovar, obavljanje carinskih formalnosti i osiguranje robe.
Skladitar izdaje skladinicu nakon to je zakljuen ugovor o uskladitenju
i roba predata u posed skladitara.
3. Sastojci i sadrina
Skladinica se sastoji od priznanice i zalonice i moraju se pozivati jedna
na drugu. Priznanica i zalonica sadre podatke: naziv, odnosno ime i za-
nimanje ostavodavca, njegovo sedite, odnosno prebivalite, naziv i sedite
skladitara, datum i broj skladinice, mesto gde se skladite nalazi, vrstu,
prirodu i koliinu robe, navod o tome do koga iznosa je roba osigurana, kao
i ostale podatke potrebne za raspoznavanje robe i odreivanje njene vred-
nosti.
Pravilo je da skladitar izdaje skladinicu za svu robu koju je ostavodavac
predao skladitaru na uvanje. Ostavodavac, meutim, moe zahtevati da
skladitar podeli robu na odreene delove i da mu za svaki deo izda posebnu
skladinicu. Ukoliko mu je skladitar ve izdao skladinicu za celu koliinu robe
ostavodavac moe zahtevati da skladitar podeli robu na odreene delove i da
mu, u zamenu za skladinicu koju je dobio, izda posebne skladinice za svaki
pojedini deo robe. U tom sluaju je olakano korienje veeg broja skladinica
za pojedine delove robe. Naime, svaka skladinica izdata za deo robe kao har-
tija od vrednosti moe se samostalno prenositi. Ako je roba koja se daje na
skladitenje deljiva i zamenljiva ostavodavac, osim toga, moe zahtevati da mu
skladitar izda skladinicu samo za jedan deo robe koji je ostavio kod njega.
Imalac skladinice ima pravo zahtevati da mu se preda roba oznaena u njoj. On
moe raspolagati robom oznaenom u skladinici prenoenjem skladinice.
4. Prenoenje
Skladinica i zalonica mogu se prenositi indosamentom, zajedno ili
odvojeno. Prilikom svakog prenosa, na njima mora biti ubeleen datum. Na
zahtev prijemnika priznanice ili zalonice, prenos na njega prepisae se u
registar skladita, gde e se ubeleiti i njegovo sedite, odnosno prebivalite.
Skladinica po naredbi moe se konvertovati u skladinicu na ime ako se u nju
unese rekta klauzula. Unoenjem rekta klauzule u skladinicu onemoguava
se prenoenje skladinice kao hartije po naredbi (indosamentom). Dalje
prenoenje skladinice mogue je samo na osnovu graanskopravne cesije jer
se sa njom postupa kao sa hartijom na ime. Skladinica u koju je uneta rekta
klauzula oznaava se kao rekta skladinica. Nije dozvoljeno izdati skladinicu
na donosioca jer u njoj mora biti upisano ime imaoca skladinice (remitenta).
Indosiranje se obavlja tako to se na poleini skladinice napie i potpie na-
redba da se roba preda indosataru i unese datum.
Prenonjem skladinice u celini (priznanice i zalonice) na indosatara
prenosi se na njega pravo svojine na robi u skladitu. Priznanica se moe
prenositi bez zalonice. Najee se prethodno prenosi zalonica. Prenoenjem
zalonice daje se u zalogu roba koja se nalazi u skladitu radi obezbeenja
nekog potraivanja poverioca. Nakon toga prenosi se priznanica. Prenos priz-
nanice bez zalonice daje prijemniku pravo da zahteva da mu se preda roba iz
skladita. U tom sluaju prethodno mora isplatiti imaocu zalonice, ili poloi
skladitaru za imaoca zalonice, iznos koji treba da mu bude isplaen na dan
dospelosti potraivanja. Imalac priznanice bez zalonice moe zahtevati da se
roba proda, ako se postignutom cenom moe isplatiti iznos na koji ima pravo
imalac zalonice, a da se njemu preda preostali iznos cene.
Prenoenjem zalonice bez priznanice zalae se roba u skladitu bez
njenog iznoenja i predavanja zalonom poveriocu. Imalac zalonice stie
svojstvo poverioca i pravo imaoca hartije od vrednosti. Prilikom prvog
prenosa, na zalonici moraju biti ubeleeni: naziv, odnosno ime i zanimanje
poverioca, njegovo poslovno sedite, odnosno prebivalite, iznos njego-
vog potraivanja raunajui i kamate i datum dospevanja. Prvi prijemnik
zalonice duan je bez odlaganja prijaviti skladitaru da je na njega izvren
prenos zalonice, a skladite je duno prepisati taj prenos u svoj registar i
na samoj zalonici zabeleiti da je ovaj prenos izvren. Bez obavljanja ovih
radnji zalonica se ne moe dalje prenositi indosamentom. Zalonica se
prenosi punim indosamentom. Indosament mora sadrati potpis indosanta
i iznos potraivanja obezbeen zaloenom robom. Zalonica koja ne sadri
iznos potraivanja zalonog poverioca, obavezuje u korist zalonog poveri-
oca celokupnu vrednost stvari navedenu u njoj.
5. Protest. Regresni zahtev
Imalac zalonice bez priznanice, kome ne bude isplaeno u roku
potraivanje obezbeeno zalonicom, ovlaen je da zahteva naplatu
potraivanja od imaoca priznanice, pre nego to on preuzme robu. Uko-
liko imalac zalonice nije mogao naplatiti potraivanje od imaoca priznan-
ice, isplatu moe zahtevati od ranijih prenosilaca zalonice ili zahtevati
prodaju zaloene robe da bi se, zatim, mogao naplatiti iz njene vrednosti.
Imalac zalonice bez priznanice, kome ne bude isplaeno u roku potraivanje
obezbeeno zalonicom, duan je, pod pretnjom gubitka prava da zahteva
isplatu od prenosioca, podii protest zbog neisplate prema ZOM. Ako je po-
378 PRIVREDNO PRAVO
digao protest imalac zalonice moe, po proteku osam dana od dospelosti
potraivanja zahtevati prodaju zaloene robe, a isto pravo pripada i preno-
siocu koji je isplatio imaocu zaloeno potraivanje obezbeeno zalonicom.
Zaloena roba prodaje se po trinim ili berzanskim cenama u skladu
sa odredbama ZOO koje reguliu prodaju stvari zaloenih za potraivanje iz
ugovora u privredi. Naime, ako dunik ne namiri o dospelosti potraivanje
nastalo iz ugovora u privredi, poverilac nije duan obraati se sudu, nego
moe pristupiti prodaji zaloene stvari na javnoj prodaji po isteku osam
dana od upozorenja uinjenog duniku kao i zalogodavcu, kad to nije isto
lice da e tako postupiti.
Od novane svote postignute prodajom uskladitene (zaloene) robe po
trinim (berzanskim) cenama podmiruju se obaveze koje terete robu i to
ovim redom: a) trokovi prodaje, b) potraivanja skladitara iz ugovora o
uskladitenju i ostalih njegovih potraivanja nastalih u vezi sa ostavljenom
robom (carinjenje, osiguranje, utovar, istovar itd), v) obezbeeno potraivanje
imaoca zalonice i g) ostatak pripada imaocu zalonice.
Ako imalac zalonice nije mogao postii potpuno namirenje proda-
jom zaloene robe ovlaen je da zahteva isplatu od prethodnih prenosilaca
zalonice (indosanata). Ovaj zahtev mora biti podignut u roku odreenom u
Zakonu o menici za zahtev prema indosantima, i taj rok poinje tei od dana
kad je izvrena prodaja robe. Imalac zalonice gubi pravo da zahteva isplatu
od prenosilaca ako ne bude zahtevao prodaju robe najdalje u oku od mesec
dana od protesta (lan 748. ZOO).
IV. LEGITIMACIONE HARTIJE I ZNACI
1. Legitimacioni znaci
Legitimacioni znaci su telesni predmeti (isprave) u koje su utisnute
odreene oznake da bi se uz njihovu pomo lake identikovao poverilac u
obligacionom odnosu prilikom ijeg nastanka su izdati. Ovi znaci obino i
ne sadre neto odreeno o obavezi njihovog izdavaoca nego npr. neki broj
utisnut na komad hartije, metala ili drugog materijala (plastike, keramike,
porcelana itd). To su najee garderobni znaci (u pozoritu, bioskopu,
eleznikoj ili autobuskoj stanici itd).
Pomou legitimacionih znakova poverilac se legitimie u obligacionom
odnosu iako oni ne sadre oznaenje imena poverioca a esto ni njihovog iz-
davaoca, zbog ega lie na hartije od vrednosti na donosioca i legitimacione
379 NAPOMENE
hartije. Za razliku od hartija na donosioca (kod kojih je pravo inkorpori-
sano u hartiju pa se njenim gubitkom gubi i pravo), gubitkom legitimacionog
znaka njegov izdavalac se ne oslobaa obaveze. Naime, prema odredbama
lana 258. stava 3. ZOO poverilac moe zahtevati ispunjenje obaveze iako je
izgubio legitimacioni znak.
Izdavalac legitimacionog znaka oslobaa se obaveze kad je u dobroj veri
izvri donosiocu. Za donosioca znaka ne vai pretpostavka da je on pravi
poverilac ili da je ovlaen zahtevati ispunjenje, te je u sluaju spora duan
dokazati to svoje svojstvo, to nije sluaj kod hartija od vrednosti na dono-
sioca. Shodno tome, veu pravnu sigurnost ima imalac hartije od vrednosti
nego imalac legitimacionog znaka.
Dok se na legitimacione hartije shodno primenjuju odgovarajue odred-
be o hartijama od vrednosti, za legitimacione znake je relevantna volja iz-
davaoca i primaoca znaka (subjektivni odnos), kao i ono to je uobiajeno,
dok su odnosi kod hartija od vrednosti objektivizirani.
2. Legitimacione hartije
Legitimacioni hartije
606
su pismene isprave u kojima su oznaene odreene
obaveze za njihovog izdavaoca, ali ne i ko je poverilac, iako slui njegovoj
identikaciji (legitimisanju). lan 257. ZOO je propisao da se na eleznike
karte, pozorine i druge ulaznice, bonove i druge sline isprave koje sadre
odreenu obavezu za njihovog izdavaoca, a u kojima nije oznaen poveri-
lac, niti iz njih ili okolnosti u kojima su izdate proizilazi da se mogu ustupiti
drugome, shodno primenjuju odgovarajue odredbe o hartijama od vrednosti.
Ove isprave ZOO oznaava kao legitimacioni papiri.
Za razliku od hartija od vrednosti u legitimacionim hartijama nije inkor-
porisano pravo iz hartije u samu hartiju, tako da u sluaju njegovog gubitka
poverilac ne gubi ovlaenja. Imalac legitimacione hartije moe svojstva
poverioca dokazivati ostalim dokaznim sredstvima (najee da je na osn-
ovu osnovnog posla sa izdavaocem, ovlaen zahtevati ispunjenje odreene
prestacije).
Bitna funkcija hartija od vrednosti je da su opticaju (negocijabilno svo-
jstvo). Suprotno njima legitimacione hartije nisu namenjene opticaju. Oni se,
ipak, mogu prenositi prostom tradicijom, osim ako glase na ime jer se tada
prenose cesijom.
607
Obaveze izdavoaca hartije od vrednosti mora u ispravi biti precizno
odreena, dok obaveza izdavaoca legitimacione hartije mora biti oznaena, ali
ne i uvek precizno odreena. Zakon ne odreuje bitne elemente koje moraju
380 PRIVREDNO PRAVO
sadrati legitimacione hartije, te su oni reducirani u odnosu na hartije od vred-
nosti. Sadrina legitimacione hartije zavisi od osnovnog posla tako da na is-
pravi nekada ne mora biti oznaen donosilac, potpis ili faksimil izdavaoca itd.
Pretpostavlja se savesnost i zakonitost imaoca legitimacione hartije.
Njihov savesni izdavalac oslobaa se obaveze ispunjenja donosiocu kada
ovaj nije zakoniti imalac te isprave.
608
381 NAPOMENE
NAPOMENE
1
U klasinom dobu rimske drave smatralo se da ius privatum obuhvata: ius civile, ius
gentium i ius naturale vidi potpunije: Tasi, ., Uvod u pravne nauke Enciklopedija
prava, Beograd, Slubeni list SRJ, 1995, strana 398.
2
Ulpian je, tako, u Institucijama istakao: Javno pravo je ono koje se odnosi na poloaj
drave, a privatno na korist pojedinaca..
3
Barto, M., je u delo Osnove privatnog prava, Beograd, bez godine, uvrstio: Opti deo
privatnog prava, Stvarno pravo, Obligaciono pravo, Porodino pravo, Nasledno pravo,
Zadruno pravo i Trgovako pravo.
4
Markovi, L. Graansko pravo, prva knjiga, Opti deo I stvarno pravo, Beograd, Nar-
odna samouprava, 1927, strana 18.
5
Vidi, na primer: orevi, A., Sistem privatnog (graanskog) prava, Beograd, 1996,
NIU Slubeni list SRJ, str. 57 65.
6
Vidi: Markovi, L., Graansko pravo, Beograd, Narodna samouprava AD, Beograd, strana
1.
7
Vidi: orevi, A., op. cit., strana 57.
8
Vidi: Vodineli, V.V., Graansko pravo uvodne teme, Beograd, Nomos, 1991, strana
55.
9
Suprotan stav usvaja Stupar, M., u delu Graansko pravo, opti deo, Beograd, 1962, str.
6.
10
Vidi potpunije: Vodineli, V. V., Graansko pravo, Uvodne teme, Beograd, Nomos,
1991. godine, str. 14. i 15.
11
O predmetu imovinskog prava vidi npr: Vedri, M., i Klari, D. P., Osnove imovinskog
prava, Zagreb, 1989, str. 6. i Vukovi, M., Opi dio graanskog prava, knjiga prva,
Zagreb, 1959, str. 23.
12
Legradi, R., Nauka privrednog prava, Nauna knjiga, Beograd, 1968, Antonijevi,
Z., Privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1976. godine, Goldtajn, A.,
Privredno pravo, odrednica u EIP, tom drugi, urovi, R., Meunarodno privredno
pravo, Savremena administracija, Beograd, 1986.
13
Vasiljevi, M., Poslovno pravo (trgovinsko i privredno), Savremena administracija,
Beograd, 1997, str. 4.
14
Vasiljevi, M., op. cit, str. 4. i 5. i Jankovec, I., Privredno pravo, Slubeni pregled,
Beograd, 1996, str. 6.
15
Vasiljevi, M., op. cit. str. 6.
16
Frimerman, A., Poslovno pravo, Fakultet za menadment Braa Kari, Beograd,
1994. godine, str. 10. i 11.
17
Velimirovi, M., Privredno pravo, Pravni fakultet u Srpskom Sarajevu, 2001; Jank-
ovec, I., op. cit. str. 5, Vasiljevi, M., op. cit. str. 4, Goldtajn, A., op. cit. str. 1217.
18
Jankovec, I., ibidem i Spirovi - Jovanovi, L., Privredno pravo, prvi deo, Ekonomski
fakultet, Beograd, 1996. i Privredno pravo, drugi deo, Beograd, 1997.
19
Uporedi: Vodineli, V. V., op. cit., strana 59.
382 PRIVREDNO PRAVO
20
Paund, R., u svom znamenitom delu Jurisprudencija (knjiga II, Beograd Podgorica,
Slubeni list SRJ CID, 2000, str. 203. i 204), istie pet znaenja izraza izvor pra-
va.
21
Tasi, ., Uvod u pravne nauke - Enciklopedija prava, NIU Slubeni list SRJ, Beograd,
1995, str. 304.
22
Stankovi, O. i Vodineli, V. V., op. cit. str. 7.
23
Slubeni list FNRJ, br. 86/46.
24
Goldtajn, A., Privredno pravo, odrednica u EIP, tom drugi, str. 1219.
25
Luki, R. sa Koutiem, B., Uvod u pravo, Nauna knjiga, Beograd, 1985, str. 26. i
27.
26
Barto, M., Obiaji, uzanse i poslovni moral - rezime referata, Privreda i pravo, br. 1/1968, str.
8.
27
Goldtajn, A., op. cit., str. 1219.
28
Barto, M., ibidem.
29
Goldtajn, A., ibidem.
30
Objavljene u Slubenom listu FNRJ, br. 15/54.
31
Goldtajn, A., Jugoslovenske uzance, ope i posebne sa sudskom praksom, Narodne
novine, Zagreb, 1962, str. 20.
32
Slubeni list FNRJ, br. 2/51.
33
34
lan 96. stav 1. Ustava RS i lan 100. Ustava RCG.
35
David, R., Uvod u privatno pravo Engleske, Institut za uporedno pravo, Beograd, 1960, str.
90.
36
Ibidem, str. 92, 93. i 162.
37
Tanovi, R., Osnove precedentnog prava common law, Zagreb, 1998, strana 21
38
Ibidem, str. 235 237.
39
Votson, A., Pravni transplanti, Beograd, Pravni fakultet, Institut za uporedno pravo,
2000, strana 71.
40
lan 17. stav 2. Graanskog kodeksa Ruske Federacije (deo prvi) iz 1994. godine, pro-
pisuje da pravna sposobnost graanina nastaje u momentu njegovog roenja, a prestaje
smru.
41
Vidi potpunije: dr Jean Carbonnier, Droit civil, tome premier, Paris, 1967, str. 170.
42
Vukovi, M., op. cit. str. 251.
43
Stankovi, O., Ograniena poslovna sposobnost i zastupanje maloletnika od strane nji-
hovih roditelja u naem pravu, APF, br. 6/82, str. 1224.
44
Vukovi, M., op. cit. str. 297. i Stankovi, O. i Vodineli, V., op. cit. str. 63.
45
Gams, A. sa urovi, Lj., op. cit. str. 103, Tasi, ., op. cit. str. 384 i Barto, M., op. cit. str.
40.
46
Niko nije lice po prirodi ili po roenju - to ve pokazuje pravna ustanova ropstva
- Radbruh, G., Filozoja prava, Nolit, 1980, str. 167.
47
Markovi, L., Graansko pravo, prva knjiga, Opti deo i Stvarno pravo, Beograd, 1927, str.
143.
48
Ibidem, str. 144.
49
Stankovi, O. i Vodineli, V., op. cit. str. 78.
50
U pravnoj literaturi je, opravdano, istaknuto da su zadubine i fondovi razliiti oblici
zadubinarstva, vidi: dr Toroman, M., Pravni poloaj zadubina i fondacija u svetu,
383 NAPOMENE
Institut za uporedno pravo, Beograd, 1996, str. 16.
51
O podeli na specijalnu i optu pravnu sposobnost npr: Stankovi, O. i Vodineli, V., op.
cit. str. 95. do 97; Vedri, M. i Klari, P., op. cit. str. 41. i Fingar, A., op. cit. str. 1106.
Jeziki je korektnije da se posebna pravna sposobnost suprotstavi optoj, a specijalna
generalnoj.
52
Paragraf 182. SGZ je, uopteno, odredio: Pod imenom stvari razume se u zakonom
smislu sve ono, to nije ovek, ili nije lice, i na potrebu oveku slui.
53
lan 28. u vezi sa l. 25. st. 3. ZOO.
54
lan 67 - 78. u vezi sa lanom 25. stav 3. ZOO.
55
Lat. essentia - sr, sutina i negotium - posao, radnja.
56
Lat. naturalis - prirodan i negotium - posao, radnja.
57
Lat. accidens, entis - ono to je uzgredno ili sluajno, ono to nije bitno i negotium -
posao, radna, pravni posao.
58
Vasiljevi, M., Komentar Zakona o preduzeima, Udruenje pravnika u privredi SRJ,
Beograd, 1996, strana 52.
59
l. 543, 630. st. 2, 687, 791, 886, 998 i lan 1066. st. 1. ZOO.
60
Izraz derivativan potie od novolatinske rei derivatus - koji se iz ega izvodi, nas-
tale od latinske rei derivare - odvojiti, izdvojiti; a originaran od latinske rei origo,
inis - postanak, roenje, poreklo - oli, J., Renik latinsko srpsko - hrvatski, reprint
izdanja iz 1936, Beograd, 1991, str. 138. i 343 i Romac, A., Rjenik rimskog prava,
Informator, Zagreb, str. 154. i 386.
61
Potpunije Babi, I., Otkup stana - originarni ili derivativni nain sticanja svojine,
Zbornik sa naunog skupa Pravni odnosi u stambenoj oblasti, Ni, 1994. godine, str.
164.
62
Stankovi, O. i Orli, M., Stvarno pravo, NIU Slubeni list SFRJ, Beograd, 1993, str.
3.
63
Stankovi, O. i Vodineli, V., op. cit, str. 123.
64
l. 46. i 47. u vezi sa lanom 25. stav 3. ZOO.
65
Gavella, N. i grupa autora, Stvarno pravo, Zagreb, Informator, 1998, strana 3.
66
Ibidem, strana 15.
67
Gavella, N. i grupa autora, op. cit., strana 17.
68
Stankovi, O. i Orli, M., op. cit., str. 2. i 3; Stojanovi, D., Stvarno pravo, Beograd,
Prosveta, 1968, strana 4, Vedri, M., i Klari, P., op. cit. strana 142 i Vizner, B., op. cit.
str. 176.
69
Krneta, S., Stvarno pravo, odrednica u EIP, tom trei, strana 185.
70
Jeli, R., Drutvena i dravna svojina, Nomos, 1995, str. 70.
71
Stankovi, O. i Orli, M., op. cit. str. 25 i Vedri, M. i Klari, P., op. cit. str. 62.
72
Stankovi, O. i Orli, M., Stvarno pravo, Nomos, Beograd, 1996, str. 11, i Stojanovi,
D., Stvarno pravo, Prosvetsa, Beograd, 1968, str. 17.
73
Stankovi, O., i Orli, M., op. cit. str. 13.
74
Ibidem.
75
lan 136. GKRF.
76
Potpunije npr: Krulj, V., Novac i novane obaveze u unutranjem i meunarodnom
pravu, Savremena administracija, Beograd, 1973, str. 3 - 6.
77
lan 139. stav 5. ZOO, par. 935. AGZ i par. 560. SGZ.
78
Krneta, K., Posjed, EIP, tom drugi, str. 1010.
79
Stankovi, O., i Miodrag, O., op. cit. str. 39.
384 PRIVREDNO PRAVO
80
Gams, A., Osnovi stvarnog prava, Nolit Beograd, 1955, str. 149. i 150, Vedri, M. i
Klari, P., op. cit. str. 148, Stojanovi, D., op. cit. str. 34, Vizner, B., op. cit, str. 174,
Stankovi, O. i Orli, M., op. cit. str. 37. i 38.
81
Gams, A., op. cit. str. 150. Isti stav prihvata i Stojanovi, D. , op. cit. str. 34.
82
Stojanovi, D., op. cit. str. 31.
83
Krneta, S., op. cit. str. 1029.
84
Potpunije: Krneta, S., op. cit. str. 1027.
85
Stankovi, O. i Vodineli, V., op. cit. strana 57.
86
Vedri, M. i Klari, P., op. cit. strana 177.
87
Vidi potpunije: Stojanovi, D., op. cit. strana 1132.
88
lan 4. Zakona o prometu nepokretnosti Srbije.
89
Stojanovi, D., op. cit., strana 97.
90
Ibidem, str. 97 - 99. i Stankovi, O. i Orli, M., op. cit., str. 68 - 70.
91
U jednom delu starije pravne literature dravina je uvrtavana u zastarelost - vidi: Peri,
., Stvarno pravo, Beograd, 1920, strana 57.
92
O priraunavanju vremena odraja kada su dravine razliite po kvalitetu v. Stankovi,
O. i Orli, M., op. cit. str. 93. i 94.
93
Ovu tubu je, u rimskom pravu, uveo pretor Publicijus po kome je i dobila ime. Naziva
se i Publiciana in rem actio - vidi: Riter, L. A., od Arnesberga, Pandekte ili dananje
rimsko pravo, knjiga druga, Stvarno pravo, Beograd, 1892, strana 415; Peri, M. .,
op. cit. strana 164; Markovi, L., op. cit., strana 431; Horvat, M., Rimsko pravo, Za-
greb, 1974, strana 151. i Stankovi, O., i Orli, M., op. cit. strana 139.
94
Horvat, M., op. cit., strana 151. Suprotno tome, istie se manje prihvatljivo miljenje
da je ova tuba dobila naziv po tvrdnji tuioca koji negira pretenziju tuenog da mu
ogranii njegovu svojinu - Gams, A., op. cit., strana 201.
95
Stojanovi, D., op. cit., strana 109. i Stankovi, O. i Orli, M., op. cit., strana 141.
96
Vedri, M., i Klari, P., op. cit. strana 209 i Stankovi, O., i Orli, M., op, cit. strana
142.
97
Susvojina se oznaava kao suvlasnitvo i smesnitvo - vidi: Peri, M. ., op. cit., strana
180. i Markovi, L., op. cit. strana 348.
98
Markovi, L., ibidem.
99
Stankovi, O. i Orli, M., op. cit. str. 144. i 145; Gams, A., op. cit. str. 57 i Vedri, M.,
i Klari, P., op. cit. strana 183.
100
Kad suvlasnik stvari izvri radove koji su nuni radi odravanja stvari u svojini, ima
pravo na naknadu izdataka od srugog suvlasnika srazmerno suvlasnikom udelu na
stvari - odluka Vrhovnog suda Vojvodine, Rev. 511/88, objavljena u knjizi Aktuelna
sudska praksa, op. cit. strana 57.
101
Zajedniki delovi zgrade su oni koji slue zgradi kao celini - temelji, glavni zidovi, ta-
van, fasada, stepenice, hodnik, stan namenjen za nastojnika zgrade, dizalice, elektrina,
kanalizaciona, vodovodna i telefonska mrea, bunari, prostorije za pranje i suenje ru-
blja, krov, podrum, ureaji za zagrevanje, svetlarnici, dimnjaci i sl.
102
O trokovima odravanja zgrade v. lan 24. Zakona o odravanju stambenih zgrada,
Slubeni glasnik RS, br. 44/95.
103
Vidi o Javnom preduzeu Srbijaume l. 9 - 20. Zakona o umama.
104
Vidi lan 1. i 8. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije (Slubeni glasnik
RS, br. 53/95, 3/96 ispr., 54/96 i 32/97).
105
Vidi Zakona o privatizaciji, Slubeni glasnik RS, broj 28/2001.
385 NAPOMENE
106
Gavella, N. i drugi, Stvarno pravo, Informator, Zagreb, 1998, strana 724. i 725.
107
Vedri, M. i Klari, P., op. cit. strana 224.
108
Slubeni glasnik RS, broj 57/2003.
109
Raovi, Z., Stvarno pravo, Slubeni list Crne Gore, Podgorica, 2002, strana 350.
110
Vidi lan 117. Zakona o obligacionim odnosima.
111
Suprotan stav usvaja Gavella, N., op. cit., strana 727.
112
Vidi: Pavlovi, ., Hipotekarno pravo, Dravna tamparija, Beograd, 1868, strana 10.
113
Hipoteka je sloena grka re nastala od prostih: hipo - ispod, pod i tithemi - staviti,
potiniti, opteretiti Pavlovi, ., ibidem i Stanojevi, O., ibidem.
114
Vidi lan 63. stav 1. ZOSPO.
115
Suprotna miljenja navcedena su u pomenutom delu, Raovi, Z., str. 455. i 456.
116
Simonetti P., Hipoteka (objekt, obujam, sticanje), Zakonitost, br. 9 - 10, strana 1124.
117
Ibidem, strana 1125.
118
U pravnoj literaturi se navodi da su Grci hipotekovana polja obeleavali malim stubovima
sa natpisom, a predstavljao je opomenu na obaveze prema poveriocu - Pavlovi, ., op. cit.,
strana 6.
119
Gavella, N. i drugi; op. cit., strana 814.
120
Vidi denicije pojmova: objekta, graenja, rekonstrukcije, dogradnje, adaptacije i san-
acije u lanu 2. ta. 22 - 29. Zakona o planiranju i izgradnji.
121
Simonetti, P., op. cit., strana 1115.
122
Raovi, Z. op. cit., strana 457.
123
Uporedi: Stojanovi, D., Ugovorna hipoteka u francuskom i nemakom pravu, Pravni
ivot, br. 11 - 12/91, strana 1456.
124
Simonetti, P., op. cit., strana 1119.
125
Vidi: Markovi, L., op. cit., strana 501; Stankovi, O. Orli, M., op. cit., strana 272; Medi,
D., Zalono pravo, Udruenje sudija i tuilaca Republike Srpske, Banja Luka, 2002, strana
116.
126
Naime, u pogledu graevinskog zemljita u dravnoj svojini, na kome su izgraene
zgrade, naputen je princip supercies solo cedit. Suprotan stav bio je usvojen u stari-
jem srpskom pravu - vidi npr: Markovi, L., op. cit., strana 500. i Peri, M. ., op. cit.,
strana 213.
127
Raovi, Z., op. cit., strana 467.
128
Nepokretna dobra, koja su van saobraaja, ne mogu se hipotekovati. Takva su ona,
koja su bogu posveena, npr. crkve, groblja itd - pa onda: reke i reice, pristanita,
ulice, pijace, vaarita, javni putevi itd. - Pavlovi, ., op. cit., strana 33.
129
oli, B., Pravo zaloge na nepokretnostima, Zbornik radova Prava na nepokretnim
stvarima, Savez udruenja pravnika Srbije, Beograd, 1987, strana 248.
130
Vidi lan 73. stav 3. Zakona o steajnom postupku, Slubeni glasnik RS, broj
84/2004.
131
Stankovi, O. i Orli, M., Stvarno pravo, Nomos, Beograd, 2001, strana 282.
132
Vidi: Stankovi, O., i Orli, M., op. cit. strana 283.
133
Vidi lan 1. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije.
134
Vidi: Stojanovi, D., Stvarno pravo, Pravni fakultet u Kragujevcu, 1998, strana 209.
135
Vidi l. 65, 86. i 87. ZIP.
136
Do donoenja posebnih propisa kojima se blie ureuje upis zalonog prava u registar in-
telektualne svojine, zalono pravo na pravima intelektualne svojine upisae se u registar
386 PRIVREDNO PRAVO
zaloge u skladu sa Zakonom o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar
(lan 66. ZZP).
137
Gavella, N. i drugi., op. cit., strana 762.
138
Stankovi, O. Orli, M., op. cit., strana 257.
139
Gavella, N. i drugi, Stvarno pravo, Zagreb, Informator, 1998, strana 778.
140
U hrvatskoj pravnoj teoriji istaknuto je miljenj da zalono pravo ne prestaje konsoli-
dacijom Gavella, N. i drugi, op. cit. strana 781.
141
Gavella, N. i drugi, op. cit., 781.
142
ulinovi, E. H., Ugovorno osiguranje trabina zalaganjem pokretnih stvari bez pre-
daje stvari u posjed vjerovnika, Rijeka, Pravni fakultet, 1998, strana 390.
143
lanom 10. Zakona o registrovanim zalogama na pokretnim stvarima i lanskim udeli-
ma (Slubeni glasnik Republike Srpske, broj 16/2000) propisano je da registar zaloge
vodi registarski sud.
144
O prestanku registrovane zaloge vidi i lan 23. Zakona o registrovanim zalogama na
pokretnim stvarima i lanskim udelima Republike Srpske.
145
Pojam obligacije odreuje Gaj na sledei nain: Lina tuba je ona koju podiemo pro-
tiv nekog koji nam je obavezan ili ugovorom ili deliktom tj. kada u zahtevu stoji treba
da nam da (prenese svojinu), uini ili preda (u dravinu) - Gaj, Institucije, Beograd,
1982, str. 247, 4, 2. Prema Justinijanu Obligacija je pravna veza, na osnovu koje smo po
pravu nae drave, obavezni da neto izvrimo - Danilovi, J. i Stanojevi, O., Tekstovi
iz rimskog prava, Beograd, str. 195, 3, 13. Potpuniju deniciju obligacije dao je Paulus:
Sutina obligacije se ne sastoji u tome, da neka stvar ili slubenost postane naa ve da
drugoga obavee prema nama na neko davanje, injenje ili neinjenje (Ibid, D. 44. 7. 3.).
O pojmu obligacije vidi i Mazeaud, H. i L. i Jean Mazeaud, J. Lecons de droit civil, tome
deuxieme, Paris, 1956, str. 7. i Markovi, L., Obligaciono pravo, Beograd, NIU Slubeni
list SRJ, 1997. godine, strana 31.
146
orevi, . i Stankovi, V., Obligaciono pravo, Beograd, 1987, strana 3. i Loza, B.,
Obligaciono pravo, opti dio, Sarajevo, 1978, strana 5.
147
Radii, J., Obligaciono pravo, opti deo, Beograd, 1982, str. 67 - 69; Salma, J., Obligaciono
pravo (opti deo), Nauna knjiga, Beograd, 1988, str. 86 - 90. i Perovi, S., Obligaciono pravo,
knjiga prva, Beograd, 1980, str. 140 - 150.
148
O pojmu ugovora vidi npr: Markovi, L., op. cit. str. 175. i 176; Perovi, S., op. cit.
strana 151; Salma, J., op. cit. strana 196; Vukovi, M., Obligaciono pravo, Beograd,
Savremena administracija, 1989, strana 39; Pavlovi, ., op. cit. strana 230; Jaki, S.,
Obligaciono pravo, Sarajevo, 1957, strana 91, Loza, B., Obligaciono pravo, opti dio,
Sarajevo, 1978, strana 81 i Miloevi, Lj., Obligaciono pravo, Beograd, 1974, strana
54.
149
lan 67. stav 1. i lan 28. ZOO.
150
Na odnose iz ovog ugovora primenjuju se pravna pravila iz par. 566. SGZ, par. 946.
AGZ i l. 480. do 493. OIZ.
151
Perovi, S., op. cit., str. 225 - 229. i Radii, J., op. cit., str. 139, 140.
152
Jaki, J., op. cit., str. 139. i 140.
153
Jaki, S., op. cit., str. 138.i 139; Perovi, S., op. cit. str. 192 - 194. i dr Jakov Radii,
J., op. cit., str. 137. i 138.
154
Potpunije vidi: Orli, M., Zakljuenje ugovora, Beograd, Institut za uporedno pravo,
1993.
155
Pavlovi, ., op. cit., str. 214 - 248; Markovi, L., op. cit., str. 175 - 178; Jaki, S., op.
cit., str. 97 - 101; Radii, J., op. cit., str. 132 i Perovi, S., op. cit., str. 245.
387 NAPOMENE
156
Salma, J., op. cit., str. 210. i 211.
157
Markovi, L., op. cit., str. 179
158
Vukovi, M., Obvezno pravo, knjiga druga, Zagreb, 1964, str. 100. i urovi, R. i
Dragaevi, M., Obligaciono pravo sa poslovima prometa, Beograd, 1980, str. 99.
159
Vukovi, M., op. cit., str. 104; Radii, J., op. cit., strana 99. i Salma, J., Obligaciono
pravo, Beograd, 1988, strana 215.
160
U starijoj pravnoj literaturi mane volje su se oznaavale kao nedostatci u saizvolenju
i u njih su svrstavani: zabluda, nasilje i prevara - vidi: Pavlovi, ., op. cit., str. 249
- 275.
161
Vidi potpunije: Markovi, L., Graansko pravo, Beograd, 1927, str. 221 - 235. i
Pavlovi, ., ibidem.
162
O formi ugovora vidi npr: Aranelovi, D., Osnovi obligacionog prava, Beograd; bez
godine, str. 71 - 73; Markovi, L., op. cit. str. 183 - 191; Jaki, S., op. cit. str. 126 - 128;
Radii, J., op. cit. str. 111. i 112; Perovi, S., op. cit. str. 338 - 366: O formi u francus-
kom pravu vidi: Benabent, A., Droit civil, Les obligations, Paris, 1989, str. 47 - 58.
163
Opravdano je istaknuto da i odustanica slui ojaanju i obezbeenju prava iz ugovo-
ra, jer, prvo, onaj koji bi hteo bezrazlono da odstupi od ugovora, zna da mora da plati
odustanicu, i to e u mnogim sluajevima zadrati ugovarae od bezrazloen povrede
ugovora. Na drugom mestu svrha je odustanice da dade drugoj strani kompenzaciju za
izostanak ugovora, i tako posredno ta druga strana dobiva privredno ono, to je uglavnom
od ugovora oekivala - vidi: Markovi, L., Obligaciono pravo, Beograd, NIU Slubeni
list SRJ, 1997, strana 259.
164
Pavlovi, ., op. cit., str. 201 - 205; Markovi, L., op. cit., str. 225 - 229; Jaki, S., op.
cit., str. 147 - 149. i Salma, J., op. cit., str. 381. i 382.
165
O funkciji ugovorne kazne vidi npr: Salma, J., op. cit., str. 383. i 384.
166
Danilovi, T., Ugovorna kazna i njena visina, Pravni ivot, br. 10-12/88, strana 1583.
167
U starom srpskom pravu odustanica se nazivala pimanina ili pimanluk - vidi: paragraf
551. SGZ; Pavlovi, ., op. cit., str. 205. i Bogdan, G. i Nikoli, N., Opte privatno
pravo, Panevo, 1925, str. 27.
168
Ugovorna kazna (stipulatio poenae) je u rimskom pravu imala slinu ulogu kao i danas
- vidi: Salkovski, S., Institucije s istorijom Rimskog privatnog prava, Beograd, Dravna
tamparija Kraljevine Srbije, 1894, str. 361 i Romac, A., op. cit. str. 537.
169
Markovi, L., op. cit., str. 235. i 236; Jaki, S., op. cit., str. 195. i Perovi, S., op. cit., strana
493.
170
Markovi, L., op. cit., str. 276; Jaki, S., op. cit. str. 192; Radii, J., op. cit. str. 165;
urovi, R. i Dragaevi, M., op. cit., str. 136.
171
O pojmu tete u pravnoj literaturi ne postoji saglasnost. Odreenje tete je najee uslov-
ljeno teorijom koju autor zastupa - vidi npr: Vukovi, M., op. cit., str. 112. i 113; Jaki,
S., op. cit., str. 227; Toroman, M., Odmeravanje naknade tete u graanskom pravu, Beo-
grad, Institut za uporedno pravo, 1969, str. 11; Radii, J., op. cit., strana 160. i Salma, J.,
op. cit. str. 387.
172
Kaloera, M., Naknada neimovinske tete, Zagreb, 1941, str. 1; Toroman, M., ibidem
i Petrovi, Z., Naknada nematerijalne tete zbog povrede zikog integriteta linosti,
Sarajevo, NIO Slubeni list SR BiH, strana 73.
173
Toroman, M., op. cit., strana 39.
174
Radii, J., op. cit., strana 214.
175
Markovi, L., op. cit., str. 828 - 831; Jaki, S., op. cit., str. 319. i Radii, J., op.
cit., strana 244. Isto stanovite je usvojeno i u sudskoj praksi: Kad je teta nastala od
388 PRIVREDNO PRAVO
opasne stvari, odnosno od opasne delatnosti, uzronost se pretpostavlja, ali se ta pret-
postavka moe obarati protivdokazima - odluka VSS, Rev. 4206/94 od 14. 9. 1994,
objavljena u ZSO, knjiga 19, sv. I, odluka broj 97.
176
ivotinja je opasna stvar te se pretpostavlja da je tetu priinila ivotinja kadgod je ona
uestvovala u teti - vidi: Andrejevi, M., Odgovornost za tetu koju priini ivotinja,
Beograd, Institut za uporedno pravo, 1969, strana 101. Isti stav prihvata i sudska praksa:
teta usled ujeda psa je teta od opasne stvari za koju odgovara njen imalac - odluka
VSS, Rev. 2978/95 od 12. jula 1995, knjiga 20, sv. I, odluka br. 97.
177
Kosti, D., Pojam opasne stvari, Beograd, Institut za uporedno pravo, 1985, str. 73 - 75;
Jaki, S., op. cit., str. 322 - 325; Salma, J., op. cit., str. 505. i Andrejevi, M., op. cit., str.
29.
178
Radii, J., Odgovornost za tetu koju uzrokuje stvar s nedostatkom, Pravni ivot, broj
1/89, strana 20, Jankovi, D., Odgovornost proizvoaa stvari sa nedostatkom, Pravni
ivot, br. 9-10/92, strana 1301.
179
Grbin, I., Neka pitanja naknade materijalne tete, Naa zakonitost, broj 10/86, str.
1310.
180
Stankovi, O., Naknada imovinske tete, Beograd, Savez udruenja pravnika Jugoslavi-
je, 1968, str. 40-51.
181
emi, M., Naknada materijalne tete, Pravni ivot, broj 1/89, strana 88, Delja, .,
Utvrivanje visine naknade tete i uticaj inacije, Pravni ivot, broj 1/89, stroj 95;
Filipovi, V., Princip integralne naknade materijalne tete, Pravni ivot, br. 9-10/92,
strana 1349.
182
Tako je poverilac duan primiti delimino ispunjenje novane obaveze, osim ako ima
poseban interes da ga odbije - lan 310. stav 2. ZOO.
183
Slubeni list SRJ, broj 9/2001.
184
oli, B., Kamata - reenje iz Zakona o obligacionim odnosima i problemi u praktinoj
primeni, Pravni ivot, br. 10-12/88, str. 1715, Leki, I., Docnja dunika i pravo poveri-
oca na kamatu, Pravni ivot, 10-12/88, strana 1705 i Babi, I., Nominalizam i valori-
zam - odnos zatezne kamate i naknade tete, Pravni ivot, 10/95, strana 589.
185
U sluaju docnje dunika u isplati obraunate zatezne kamate (poto je glavnica
plaena) poveriocu pripada i procesna kamata od dana podnoenja tube. Procesnu
kamatu poverilac moe zahtevati samo u visnini stope zakonske zatezne kamate - pre-
suda Vieg privrednog suda u Beogradu, Pravni ivot, 139394 od 19. 4. 1994, objav-
ljena u ZSP, strrana 84.
186
Tako npr. strana koja, nakon raskida dvostranog ugovora, vraa novac duna je platiti
zateznu kamatu od dana kad je isplatu primila - lan 132. stav 5. ZOO.
187
... razlikovanje jedne obveznosti na deljivu i nedeljivu nema nikakvog interesa, kad se
u njoj samo jedan poveritelj i jedan dunik nalaze - Pavlovi, ., op. cit., strana 167.
188
Podela na deljive i nedeljive inidbe jeste isto pravne prirode, i ona ne zavisi od
zike deljivosti ili nedeljivosti objekta koji se duguje - Markovi, L., Obligaciono
pravo, Beograd, NIU Slubeni list SRJ, 1997, strana 73.
189
Novolatinski: solidaris - zajedniki, uzajamno odgovoran.
190
Izraz cesija potie od lat. rei cessio - ustupanje, prenos; cedere - predati, ustupiti.
191
Na primer: ugovor o nalogu - lan 749. ZOO.
192
Vedri, M. i Klari, P., op. cit. str. 332; Radii, J., op. cit., str. 343. i urovi, R. i
Dragaevi, M., op. cit., strana 43.
193
Radii, J., op. cit. str. 298. i urovi, R., i Dragaevi, M., op. cit., strana 49.
194
Radii, J., op. cit., strana 300.
389 NAPOMENE
195
Zbog toga se naziva i predaja radi prodaje - v. l. 309. ZOO.
196
Radii, J., Obligaciono pravo, Opti deo, Beograd, Nolit, 1979, strana 288. i Vedri,
M. i Klari, P., op. cit. str.ana 241.
197
U tom smislu je u presudi Saveznog suda Gzz 12/96 od 27. 6. 1996. godine (objavljene
u ISP br. 3/97) istanuto: Kada dunik u okviru ugovornog roka ponudi izvrenje svoje
ugovorne obaveze, a poverilac bez osnova odbije da prihvati ispunjenje te obaveze,
poverilac pada u poverilaku docnju i time prestaje mogunost dunika da padne u
duniku docnju, sve dok poverilac ne prihvati ispunjenje dunikove obaveze.
198
Izraz novacijanastala je od latinske rei novus - nov.
199
Pomou instituta zastarelosti se, stoga, razreava sukob izmeu fakta i stvarnosti, sa
ciljem da se postigne sigurnost pravnog prometa - vidi potpunije M. ubinski, M. A.,
O zastarelosti u graanskom pravu, Beograd, Geca Kon, 1927, str. 15-24.
200
Takav je i stav sudske prakse: Priznanje duga posle zastarelosti predstavlja odricanje
od zastarelosti, ako je uinjeno u pismenoj formi - odluka VSS, Rev. 4134/95, objav-
ljena u knjizi Aktuelna sudska praksa, op. cit., strana 214.
201
Stankovi, F., Zastara potraivanja, Zagreb, Informator, 1969, strana 100.
202
Prema rasprostranjenom miljenju u uporednom pravu preduzee nema pravni subjektiv-
itet nego je objekat prava - npr. prava svojine - vidi ogorov, S., Ortako drutvo - pravni
subjektivitet i imovina, Zbornik radova Novi ugovori od znaaja za privredni razvoj Ju-
goslavije, Institut za uporedno pravo Beograd, 1995. god, strana 252.
203
Vidi: Jankovec, I., Privredno pravo JP Slubeni list SRJ, Beograd 1999., strana 35.
204
Potpunije o malim preduzeima vidi: Babi, I., Zakon o preduzeima i status malih
preduzea, Pravo i privreda br. 5 - 8/1999, strana 97 - 111; Knei - Popovi, D., Mala i
srednja preduzea u uporednom pravu i novom jugoslovenskom zakonodavstvu, Pravo
i privreda, br. 5 - 8/1997, strana 167.
205
Vidi: Frimerman, A., Poslovno pravo, Fakultet za menadment Braa Kari, Beo-
grad, 1994, str. 35. Slinu podelu usvojio je i lan 2. ZTDH, s tim to se ortako drutvo
oznaava kao javno trgovako drutvo, a svako trgovako drutvo je trgovac.
206
Vidi: Jovanovi, V., Organizacija udruenog rada, EIP, tom drugi, strana 582.
207
Vidi l. 22 - 25. ZRPS.
208
Vidi: Vasiljevi, M., Trgovinsko pravo, Savremena administracija, Beograd, 1995, 53.
209
Vidi: Vasiljevi, M., Komentar Zakona o preduzeima, Udruenje pravnika u privredi
Jugoslavije, Beograd, 1996, strana 31.
210
Vidi: Jankovec, I., op. cit, str. 88 i Vasiljevi, M., op. cit. strana 190.
211
Ibidem, strana 53.
212
Vidi: Vasiljevi, M., op. cit. str. 182.
213
Slubeni glasnik RS, broj 55/2004.
214
Vidi: Frimerman, A., op. cit. strana 56.
215
Izraz ortakluk potie od turske rei ortak koja oznaava zajedniara, druga u
kakvom poslu, kompanjona, ali i suvlasnika, dok se u narodnom govoru koristi da
oznai vezu dva ili vie lica uspostavljenu radi voenja nekog preduzetnitva - vidi:
kalji, A., Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Svjetlost, Sarajevo, 1989, str. 503.
216
Vidi: Vasiljevi, M., op. cit., str. 126. Isto reenje usvojio je i lan 70. stav 1. GKRF.
217
Vidi npr: lan 552. stav 2. vZO; paragraf 106. NTZ; l. 73. stav 2. GKRF.
218
O razlikama vidi potpunije: Babi, I., Graanski ortakluk - neka pitanja razgranienja
od trgovakog ortakluka, Zbornik radova Novi ugovori... Beograd, 1995. godine.
219
lan 70 st. 2. GKRF je odredio da osnivaki ugovor trgovakog ortakluka sadri visinu,
390 PRIVREDNO PRAVO
sastav, rokove i redosled unoenja uloga u drutvo.
220
Vasiljevi, M., op. cit., str. 148.
221
Vidi: Velimirovi, M., Poslovno pravo, Univerzitet Crne Gore, Podgorica, strana 67.,
Vasiljevi, M., Privredna drutva, Udruenje pravnika u privredi SR Jugoslavije, Beo-
grad, 1999, strana 120; Barbi, J., Drutvo s neogranienom solidarnom odgovornou
lanova, Privreda i pravo, br.11-12/90, strana 748. i l. 102. i 145. ZOP. lan 75. sttav
2. GKRF je propisao da lan trgovakog ortakluka koji nije njegov osniva odgovara
jednako sa drugim uesnicima za obaveze, nastale posle njegovog ulaska u drutvo.
Onaj lan koji je izaao iz drutva odgovara za obaveze drutva nastale do momenta
njegovog izlaska iz drutva, jednako sa ostalim lanovima u trajanju od dve godine
od dana utvrivanja izvetaja o poslovanju drutva za godinu u kojoj je on izaao iz
drutva.
222
Vidi: lan 23. ZTDF; lan 164. stav 1. ZOP RS; lan 96. stav 1. ZPD FBiH; lan 131.
ZTDH.
223
Uporedi: Barbi, J., Komanditno drutvo, Privreda i pravo, br. 1-2/91, strana 4;
Vasiljevi, M., Poslovno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1997, strana 85. i
Jankovec, I., op. cit., strana 60.
224
Vidi: Malenovi, M., Komanditno drutvo, Pravo i privreda, br. 3-6/95, strana 161.
225
Videti: Barbi, J., ibidem, strana 499.
226
Ako drutvo osniva jedno lice osnivaki akt drutva je, prema reenju usvojenom u ruskom
pravu, statut (lan 89. stav 1. GKRF). ZTDH odreuje da jedan osniva drutva daje izjavu
o osnivanju drutva s ogranienom odgovornou kod javnog belenika i da ona zamenjuje
ugovor.
227
Zabranu sukcesivnog osniva drutva, naprimer, propisuju paragraf 418. stav 4. TZKJ i
lan 387. stav 4. ZTDH.
228
229
Pahorukov, N., op. cit., str. 521.
230
Vidi: Vasiljevi, M., Poslovno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1997, strana
97, Frimerman, A., op. cit. strana 69, Jankovec, I., op. cit., strana 40; lan 187. ZOP;
lan 183. stav 1. ZOP RS; lan 107. ZPD FBiH; lan 159. ZTDH.
231
Vidi: Barbi, J., Dioniko drutvo u Zborniku Zakon o trgovakim drutvima drugi dio,
Organizator, Zagreb, 1995, strana 103.
232
Prema odredbama lana 179. stava 3. TZKJ Deoniko drutvo je trgovako drutvo
bez obzira na predmet preduzea.
233
Vidi: Vasiljevi, M., op. cit., strana 157.
234
O delokrugu upravnog odbora vidi lan 395 stav 3, a u vezi sa l. 261 - 273. i lanom 62.
ZOP.
235
Vidi: Jeli, R., Javno preduzee i ustanove kao subjekti prava svojine, Pravo i privreda,
br. 5-8/98, strana 112; Velimirovi, M., op. cit., strana 73; Vasiljevi, M., Poslovno
pravo, Savremena administracija, Beograd, 1996, strana 162; Kozar, V., Osnivanje i
upravljanje javnim preduzeem, Izbor sudske prakse broj 1/98, strana 5.
236
Vidi: Jankovec, I., Privredno pravo, Slubeni pregled, Beograd, 1996, strana 61.
237
Vidi potpunije: Rabrenovi, M., Javna preduzea i odgovornost, Pravni ivot broj
11/95, strana 167.
238
Vidi: Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa (Slubeni
glasnik RS, broj 25/2000); Zakon o umama (Slubeni glasnik RS, broj 46/91, 83/92,
54/93, 60/93 (ispravka), 67/93 i 48/94); Zakon o vodama (Slubeni glasnik RS, br.
46/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 54/96) itd.
391 NAPOMENE
239
Vidi: Milovi, R., Javno preduzee u Evropskom pravu, Obod, Podgorica, 1998, strana
65; Jeli, R., op. cit., strana 113.
240
Vidi: Milovi, R., op. cit., strana 69.
241
Vidi: Vii, S., Cilj i oblici kontrole javnih preduzea, Pravo i privreda, broj 5-8/98,
strana 125; Jankovec, I., op. cit., strana 62.
242
Vidi potpunije: Kosti, D., Svojina i javna preduzea, Svojinski odnosi u pravnom
poretku, Pravni ivot, Beograd, 1991, tom 2, strana 59.
243
Na slian nain povezano preduzee denue pravna teorija i zakonski tekstovi: Krulj,
V., Pravni reim i oblici koncentracija u privredi, Institut za uporedno pravo, Beograd,
1978, strana 80; Vasiljevi, M., Poslovno pravo, Savremena administracija, Beograd,
1996, strana 214; Strezoski, S., Trgovac, trgovaka drutva i njihovo udruivanje u
kapitalistikim zemljama, Novi Sad, 1977, strana 120.
lan 105. GKRF odreuje da se jedno privredno drutvo smatra lijalom (doernim)
ako se drugo (osnovno - matino) preduzee ili drutvo, snagom vladajueg uea u
njegovom osnovnom kapitalu, ili u skladu sa meusobno zakljuenim ugovorom, ili na
drugi nain, s obzirom da ima mogunost da utie na donoenje odluka, smatra takvim
drutvom.
lan 473. ZTDH povezana drutva denie kao pravno samostalna drutva.
244
Krulj, V., op. cit., strana 81.
245
Potpunije videti: Petrovi, S., odrednica u Zakonu o trgovakim drutvima, II, deo,
Vodi za itanje Zakona, redaktor Barbi, J., Organizator, Zagreb, 1995, strana 297;
Vasiljevi, M., op. cit., strana 214.
246
Krulj, V., op. cit., strana 80.
247
Vasiljevi, M., op. cit., str. 215.
248
Jovanovi, V., Preduzea i drutva prema Zakonu o preduzeima, NIU Slubeni list
SFRJ, Beograd, 1990, strana 64.
249
Krulj, V., op. cit., str. 81; Vasiljevi, M., op. cit., strana 215.
250
Velimirovi, M., op. cit., strana 75, Vasiljevi, M., Komentar Zakona o preduzeima,
Udruenje pravnika u privredi SR Jugoslavije, Beograd, 1996, strana 356.
251
Krulj, V., op. cit., str. 86 - 91.
252
Vidi l. 10. i 11. Zakona o privrednim komorama.
253
Izuzetak je predvien za osnivanje uenike zadruge - vidi: lan 10. stav 2. ZZJ.
254
Velimirovi, M., op. cit., strana 91; Jankovec, I., op. cit., strana 77.
257
Velimirovi, M., op. cit., strana 91.
262
Vidi: Vasiljevi, M., op. cit, str. 35, Jankovec, I., op. cit. str. 78. .
263
Uporedi: Vasiljevi, M., ibidem, Jankovec, I., ibidem .
265
Vidi lan 21. ZBDFO.
266
Vidi: Banke, odrednica u Enciklopediji Leksikografskog zavoda, 1966, Zagreb, strana
300; Kukolea, S., Organizaciono - pravni leksikon, Zavod za ekonomske ekspertize,
Beograd, 1990, tom I, strana 98.
267
Vidi: Antonijevi, Z., Bankarski poslovi, odrednica u EIP, NIU Slubeni list SFRJ, tom
prvi, strana 67.
268
Vidi napr.: Vasiljevi, B., Osnovi povezivanja banaka, Pravo i privreda, broj 5-8/98, str.
od 382. do 385.
269
Vidi lan 10. ZBDFO.
270
lan 65. ZBDFO primjera radi propisuje da tedionicu moe osnovati savezna drava,
republika lanica, grad i optina.
392 PRIVREDNO PRAVO
271
Vidi lan 64. ZBDFO.
272
Vidi: Antonijevi, Z., Privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1976, stra-
na 167.
273
Jovanovi,V., op. cit., strana 116.
274
Ibidem, str. 126; kurla, R., Steaj i socijalna ugroenost, Privreda i pravo, br. 1-2/88,
strana 198.
275
Vidi: Vasiljevi, M., op. cit. strana 248; Markovi, S., Patentno pravo, Nomos, Beo-
grad, 1997, strana 3, Verona, A., Industrijsko vlasnitvo, odrednica u EIP, tom I,
Beograd, strana 617.
276
Vidi lan 1. stav 2. Pariske konvencije za zatitu industrijske svojine (Slubeni list
SFRJ - Meunarodni ugovori broj 5/74). lan 1. stav 3. Konvencije istie: Industrijska
svojina se podrazumeva u najirem znaenju i odnosi se ne samo na industriju i trgov-
inu u pravom smislu te rei, ve i na granu poljoprivrednih i ekstraktivnih industrija i
na sve fabrikovane ili prirodne proizvode, na primer: vina, cerealnije, listove duvana,
voe, stoku, rude, mineralne vode, piva, cvee, brana.
277
Vidi: Verona, A., ibidem.
278
Ibidem.
279
Markovi, S., op. cit., strana 4.
280
Vidi: Tijani, T., Industrijska svojina i autorsko pravo kao osnivaki kapital preduzea,
Pravo i privreda, br. 5-8/97, str. 813 - 830.
281
Zakoni su objavljeni u Slubenom listu SRJ, broj 15/95.
282
Vidi lan 16. stav 2. Ustava SRJ.
283
Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, broj 5/1974.
284
285
286
287
288
Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori, broj 3/96.
289
Uporedi: Besarovi, V., Intelektualna prava - industrijska svojina i autorsko pravo,
Beograd, 1993, strana 53; Janji, M., Pronalazako pravo, odrednica u EIP, tom II,
strana 1237; Vasiljevi, M., op. cit., str. od 250. do 260. Pojedini pravni pisci, meutim,
pravo na geografsku oznaku porekla proizvoda uvrtavaju u pravo na znakove za
obeleavanje proizvoda - Frimerman, A., op. cit., strana 217. Prvenstvena uloga oznake
geografskog porekla na nekom proizvodu je da se iskljui zamena takvog proizvoda sa
slinim proizvodom drugog proizvoaa.
290
Vidi: Markovi, S., op. cit., strana 2.
291
Vidi: Janji, M., op. cit., strana 1237. i lan 2. stav 2. ZOPA.
292
Ibidem.
293
294
Ibidem, str. od 73. do 77.
295
Ibidem, strana 71.
296
Ibidem, str. 94. i 95.
297
Vidi lan 6. ZOPA.
298
Vidi: Markovi, S., op. cit., str. 98. i 99; arboh, S., i Teanki, V., Ispitivanje novosti
pronalaska, Pravni ivot, broj 11/98, str. 1120.
299
300
Ibidem, strana 138.
393 NAPOMENE
301
Vidi, na primer: Besarovi, B., op. cit., str. 64 - 69.
302
Janji, M., op. cit., strana 1241.
303
Vidi l. 89 - 94. ZOPA.
304
Vidi, na primer: ok, V., Pravno regulisanje miroljubivog iskoriavanja nuklearne
energije, Institut za uporedno pravo, Beograd, 1966, strana 78.
305
Vidi lan 11. ZOPA.
306
Ibidem, strana 139.
307
Vidi lan 96, a u vezi sa lanom 95. ZOPA.
308
309
Vidi lan 30. ZOPA.
310
Vidi lan 44. ZOPA.
311
Vidi l. 57. i 58. ZOPA.
312
Vidi lan 56. ZOPA.
313
Vidi: Dragovi, B., Prinudna licenca u novom Zakonu o patentima, Pravo i privreda,
br. 5-8/97, str. 831-840.
314
315
Vidi, na primer: Vlakovi, B., Posredna povreda patenta u Zakonu o patentima SR
Jugoslavije, Pravo i privreda, br. 5-8/98, str. 880 -890.
316
Vidi: lan 79. ZOP; Popovi, S., Obaveza na naknadu trostruke tete u sluaju povrede
prava industrijske svojine, Pravni ivot, broj 11/95, str. 793-801; Tijani, P., Povreda
patenta, iga i modela, Pravni ivot broj 11/96, str. 825 - 837
317
Vidi lan 109. ZOPA.
318
Vidi: Frimerman, A., Tehnika unapreenja, odrednica u EIP, tom trei, strana 282.
319
Ibidem.
320
Vidi: Janji, M., Industrijska svojina i autorsko pravo, NIU Slubeni list SFRJ, Beo-
grad, 1973, strana 41.
321
322
Know-how je engleska re koja oznaava znanje, vetinu, odnosno znati kako (neto ura-
diti).
323
Vidi: Janji, M., Pronalazako pravo, odrednica u Enciklopediji imovinskog prava i
prava udruenog rada, tom drugi, Slubeni list SFRJ, Beograd, 1978, strana 1239;
Verona, A., Know-how, odrednica u EIP, tom prvi, Slubeni list SFRJ, Beograd, 1978,
strana 724; Vasiljevi, M., op. cit., strana 253.; Frimerman, A., op. cit., strana 229.
324
Krulj, Lj., Pravna zatita know-how, Institut drutvenih nauka, Beograd, 1986, strana
11.
325
Vidi: Krulj, Lj., op. cit., strana 12 - 20; Spasi, I., Franchising posao, Institut za upor-
edno pravo, Beograd, 1996, strana 78.
326
Vidi: Besarovi, V., op. cit., str. 79. i 80; Janji, M., op. cit., str. 1238. i 1239; Indus-
trijska svojina i autorsko pravo, NIU Slubeni list SFRJ, Beograd, 1973, strana 46;
Verona, A., op. cit., strana 725.
327
Vidi: Verona, A., op. cit., strana 725.
328
Istie se miljenje da tajnost know-how nije njegov konstitutivni element - Krulj, Lj.,
op. cit., strana 22.
329
Vidi: Janji, M., op. cit., strana 46.
330
Besarovi, V., op. cit., strana 68.
331
394 PRIVREDNO PRAVO
332
Vidi lan 109, a u vezi sa l. 95. i 96. ZOP.
333
334
Ibidem, strana 68.
335
Vidi: Jani, M., Industrijska svojina i autorsko pravo, Slubeni list SFRJ, Beograd,
1973, strana 47.
336
Vidi: Krulj, Lj., op. cit., strana 44.
337
Vidi: Popovi, S., Obaveza na naknadu trostruke tete u sluaju povrede prava industri-
jske svojine, Pravni ivot, broj 11/95, str. 793 - 801; Krulj, Lj., op. cit., str. 90-92.
338
Vidi: lan 1. stav 2. ZO; Besarovi, V., op. cit., strana 90; Jani, M., op. cit., strana
161; Vasiljevi, M., op. cit., strana 257; Frimerman, A., op. cit., strana 223; Popovi, S.,
ig, odrednica u EIP, tom trei, Slubeni list SFRJ, Beograd, 1978; strana 1038.
339
Vidi na primer: Radivojevi, M., Zatita robnih i uslunih igova, Pravni ivot, broj
11/97, strana 732,
340
U Francuskoj se za ig koristi izraz marque (du fabrique ou de commerce); u Italiji
marcha; u anglosaksonskim zemljama koristi se pojam trade mark, u apaniji izraz
marca itd - vidi: Popovi, S., op. cit., strana 1039. Nemaki zakon o igovima iz 1995.
godine usvojio je opti termin Marke (ig) umesto Warenzeuchen (robni znak) - vidi:
Dragovi, B., Bitne odredbe novog nemako Zakona o igovima, Pravni ivot broj
11/96, strana 842.
343
Vidi: Popovi, S., op. cit., strana 1038; Besarovi, V., op. cit., strana 96.
344
Istie se da funkcija indikacije porekla i vlasnitva robe potie iz srednjeg veka kada su
proizvoai u okviru gildi, esnafa itd., bili obavezni oznaiti (markirati) svoju robu.
Danas ona gubi na znaaju tako da potroai ne znaju ko je vlasnik (proizvoa) robe
koja ima poznati ig - vidi Popovi, S., ibidem.
345
346
Vidi, na primer: Bokovi, M., Slinost znakova u igovornom pravu, Pravni ivot, broj
11/98, strana 1087; Petrovi, M., Deskriptivni znaci (zatita igom), Pravni ivot broj
11/98, str. 1060. i 1061.
347
348
lan 34. Zakona o igovima je propisao da nosilac iga ne moe zabraniti drugom licu
da isti ili slian znak koristi za obeleavanje robe, odnosno usluga druge vrste, osim ako
je u pitanju uveni ig. Vidi: Besarovi, V., ibidem; Vlakovi, B., Naelo specijalnosti
u pravu o igovima, Pravo i privreda, br. 3-6/95, str. od 560. do 566; Vlakovi, B.,
Pojam uvenih igova, Pravni ivot broj 11/95, str. od 803. do 813.
349
Vidi l. 37. i 47. ZO.
350
Tako je u vajcarski Savezni sud zauzeo stav u vezi sa vinom portoom da je dokaz o
prodaji dvadesetak boca godinje dovoljan da postoji ozbiljna upotreba - Francois Des-
semontet, vajcarska intelektualna svojina u razvoju, Prvi jugoslovensko - vajcarski
pravniki dani, Institut za uporedno pravo, Pravni fakultet u Beogradu, Beograd, 1986,
strana 227.
351
Trodimenzionalni ig se razlikuje od industrijskog modela. Industrijski model je sam
industrijski ili zanatski proizvod (roba) ili se na njemu moe primeniti. Suprotno tome
ig ne predstavlja proizvod i na njemu se ne moe primeniti. ig je znak koji je distink-
tivan -podoban da se proizvodi razlikuju - Jani, M., op. cit., str. 167. i 168.
352
lan 4. ZO.
353
Popovi, S., op. cit., strana 1042.
354
Protivni zakonu su znaci koji su suprotni ustavnim i zakonskim odredbama. U stranoj
sudskoj praksi se kao primeri znakova protivnih moralu navode: oznaka kidnaper za
395 NAPOMENE
likere, oznaka u rei anarhist, slika apostola Pavla za obeleavanje sredstava za negu
tela, oznaka alah za robu koja se izvozi u muslimanske zemlje itd. - vidi: Popovi, S.,
355
Vidi potpunije: Petrovi, M., op. cit., str. 1061. i 1062.
356
Jani, M., op. cit., strana 169; Popovi, S., op. cit., str. 1043. 1044.
357
U sudskoj praksi drugih zemalja zabeleeno je vie sluajeva koji mogu stvoriti zabunu
u prometu. Tako je zabranjeno da se upotrebljava znak koji asocira na inostrano porek-
lo - naziv ampanjac za vino proizvedeno u Nemakoj ili zabrana iga Iberia za
obeleavanje bicikla proizvedenih u Argentini itd. - vidi Jani, M., op. cit., str. 169. i
170; Bokovi, M., Slinost znakova u igovnom pravu, Pravni ivot broj 11/98, strana
1089.
358
Punca (lat. punctio, ital. punzone) = ig koji se utiskuje u predmete od plemenitih metala
(zlata, srebra, platine i sl.) kao dokaz procentualnog sastava istog plemenitog metala u tom
predmetu.
359
Vlakovi, B., Pojam uvenih igova, Pravni ivot broj 11/95, str. od 803. do 813.
360
Vidi lan 5. stav 1. ta. od 1. do 11. i taku 13. ZO.
361
Vidi lan 14. ZO.
362
Vidi lan 16. ZO.
363
Vidi lan 18. ZO.
364
Vidi l. 20 - 24. ZO.
365
O ispitivanju uslova za priznanje prava na ig vidi lan 27. ZO.
366
Vidi lan 31. ZO.
367
Vidi lan 34. ZO i Vlakovi, B., Pojam uvenih igova, Pravni ivot, broj 11/95, str. 803
- 813; Radivojevi, M., Zatita uvenih igova, Pravni ivot broj 11/98, str. 1019 - 1033;
Markovi, M., Pravna zatita notornih i uvenih igova, Pravni ivot broj 11/98, str. 1035
- 1050.
368
Vidi na primer: Radivojevi, M., Zatita robnih i uslunih igova u naem pravu, Prav-
ni ivot, broj 11/97, str. 742 - 744.
369
Vidi lan 39. ZO.
370
Vidi l. 686 - 711. ZOO.
371
Vidi lan 40. ZO.
372
Vidi lan 41. ZO.
373
Vidi l. 44 - 46. ZO.
374
Reenje o prestanku iga donosi nadleni organ uprave, na zahtev zainteresovanog
lica- vidi l. 47. i 48. ZO; Dragovi, B., Prestanak iga zbog nekorienja, Pravo i
privreda, br. 5-8/98, str 897 - 910; Radivojevi, M., op. cit., str. 745, 746:
375
Vidi lan 50. stav 1, a u vezi sa lanom 31. ZO.
376
Besarovi, V., Krivotvorene robe, Pravo i privreda, br. 5-8/98, str. 865. i 866; Popovi,
S., Obaveza na naknadu trostruke tete u sluaju povrede prava industrijske svojine,
Pravni ivot broj 11/95, str. 793-801.
377
Vidi : l. 49 - 53. ZO.
378
Vidi l. 54 - 56. ZO.
379
Vidi: lan 1. ZMU; Besarovi, V., op. cit., strana 70; Verona, A., Uzorci i modeli, odred-
nica u EIP, tom trei, strana 620; Jani, M., Industrijska svojina i autorsko pravo, NIU
Slubeni list SFRJ, Beograd, 1973, strana 127.
380
Verona, A., ibidem.
381
396 PRIVREDNO PRAVO
382
lan 2. stav 1. ZMU.
383
lan 2. stav 2. ZMU.
384
385
Jani, M., op. cit., str. 131. i 132.
386
Vidi Francois Dessemontet, op. cit., strana 225.
387
U inostranim pravnim sistemima se, u pojedinim situacijama, kao dovoljna smatra i
relativna novost - tj. novost u odreenim granicama, a ne u svetskim razmerama. Tako
je u Nemakoj u jednom delu sudske prakse zauzet stav da je potrebno da uzorak ili
model nije poznat u odreenoj zemlji i u krugu drava sa kojima ta zemlja odrava
bliske privredne odnose - vidi: Jani, M., op. cit., strana 129.
388
Vidi lan 3. ZMU.
389
Vidi Jani, M., op. cit., strana 130.
390
Vidi: Francois Dessemontet, ibidem.
391
Vidi lan 4. ZMU.
392
Vidi lan 20. ZMU.
393
Vidi l. 24 - 30. ZMU.
394
ta se smatra ekonomskim iskoriavanjem taksativno je odreeno u lanu 31. stav 2.
ZMU.
395
Vidi l. 36 - 38. ZMU.
396
Vidi l. 39 - 43. ZMU.
397
Vidi l. 44 - 48. ZMU.
398
Vidi l. 49. i 50. ZMU.
399
Vidi lan 1. stav 2. ZGOP.
400
Vidi: Besarovi, V., op. cit., strana 107.
401
Vidi: Besarovi, V., ibidem.
402
Vidi l. 16 - 31. ZGOP.
403
Vidi lan 42 - 44. ZGOP.
404
405
406
Na osnovu tog kriterijuma odreena je stvarna nadlenost trgovinskog suda.
407
Objektivni sistem usvojen je u TZF, a subjektivni u NTZ - vidi: Kapor, K., Cari, S., op.
cit., str. 12. i 13; dr Velimirovi, M., Ugovori u privredi, Poslovna politika, Beograd, 1994,
strana 9.
408
Goldtajn, A., Privredno ugovorno pravo, Informator, Zagreb, 1980, strana 13.
409
Kukolea, S., op. cit., 1990, tom 2, strana 1176; Jankovec, I., op. cit., strana 235.
410
Vidi: Jankovec, I., op. cit., str. 240. i 241.
411
Vidi: lan 454. ZOO; lan 222. OIZ; paragraf 641. SGZ; paragraf 1053. AGZ; lan 184.
vZO; lan 1470 IGZ; paragraf 433. NGZ; lan 454. GZRF; knjiga 7, lan 1. HGZ;
lan 1582. FGZ; lan 2 - 106. JTZ SAD; A. Harding Boulton, The making of business
contracts, Sweet - Maxwell, London, 1972, strana 15; S. B. Marsh and J. Soulsbi,
Business Law, Mc Graw - Hill Book Compani (UK) Limited, London, 1975, strana
144; Velimirovi, M., Ugovori u privredi, Poslovna politika, Beograd, 1994, strana
54; Jankovec, I., op. cit., strana 341; Vasiljevi, M., op. cit., strana 395; Antonijevi,
Z., Privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1976, strana 258; Kapor, V.,
Cari, S., Ugovori robnog prometa, Finansijski studio, Beograd, 1969, strana 102.
412
Vidi: A Harding Boulton, op. cit., strana 7.
397 NAPOMENE
413
Vidi, na primer: Gaj, Institucije, Nolit, Beograd, 1982, I, 27, 53, 113, 119, 160. itd; II,
49, 50, 61, 64. itd; III, 77 - 79, 81, 84, 129 itd; IV, 28, 35, 36, 40 itd; Stanojevi, O.,
Rimsko pravo, Nomos, Beograd, 1997, strana 293; Horvat, M., Rimsko pravo, kolska
knjiga, Zagreb, 1974, strana 268.
414
Vidi, na primer: Peri, ., O ugovoru o prodaji i kupovini, Beograd, 1986, NIU Slubeni
list SFRJ, Beograd, strana 25; Blagojevi, B., Graansko - pravni obligacioni ugovori,
Nauna knjiga, Beograd, 1952, strana 21.
415
Uzansa 6. st. 1. i 2. OUZ propisuje: Bitni sastojci ugovora o kupovini i prodaji, po
prirodi posla, su predmet i cena. Predmet i cena moraju biti ugovorom odreeni.
416
lan 5. stav 3. knjige 7. GKH propisuje da se odredbe ugovora o prodaji ne primenjuju
na obezbeenje snabdevanja potroaa vodom ili gasom cevovodima.
417
Vidi: Markovi, L., Obligaciono pravo, NIU Slubeni list SRJ, Beograd, 1997, strtana
412 - suprotno: Vasiljevi, M., op. cit., strana 400.
418
Suprotno: Velimirovi, M., ibidem. lan 2. Konvencije UN o ugovorima o meunarodnoj
prodaji robe iz 1980 (oznaava se i kao Beka konvencija) propisuje da se Konvencija ne
primenjuje na prodaju hartija od vrednosti i novca, elektrine energije itd. Vidi: Markovi, L.,
op. cit., strana 416; Ralph H. Folsom, Michael NJ. Gordon, John A. Spanogle, Meunarodni
trgovaki poslovi, Pravni fakultet Sveuilita u Rijeci, Rijeka, 1998, strana 41; lan 2. 105.
JTZ SAD.
419
Vidi: lan 458. stav 3. ZOO; lan 3. stav 1. Konvencije UN o meunarodnoj prodaji
robe.
420
Takav stav prihvatala je i starija pravna teorija: vidi, na primer: Markovi, L., op. cit.,
strana 415; Peri, ., op. cit., strana 33.
421
Markovi, L., op. cit., strana 419.
422
Uporedi: lan 2 - 305. stav 1. JTZ SAD; lan 4. knjige 7. GKH; lan 212. vZO; lan
55. Konvencije UN o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe.
423
Suprotan stav usvojen je u lanu 2 - 305. stav 2. JTZ SAD: U sluajevima kad je
predvieno da e cenu utvrditi jedna strana, prodavac ili kupac, cena se mora utvrditi u
dobroj veri.
424
lan 1476. IGZ odreuje da su glavne obaveze prodavca: da preda stvar kupcu; da mu
obezbedi sticanje svojine na stvari ili pravu, ukoliko sticanje nije neposredna posledica
ugovora i obaveza da kupca titi od evikcije.
425
Vidi lan 9. stav 1. Knjiga 7 HGZ.
426
Vidi uzansu 70. stav 2. Optih uzansi za promet robom.
427
Vidi: Markovi, L., op. cit., strana 449; Peri, ., op. cit., strana 70.
428
Pravilo je da se isporuke robe obavlja sa ciljem da se na njoj stekne pravo svojine. Tako
je lan 30. Konvencije UN o ugovorima o meunarodnoj predaji robe propisao: Pro-
davac je duan da na nain predvien ugovorom i ovom Konvencijom, isporui robu,
preda dokumente koji se na robu odnose i prenese svojinu na robi.
429
Ugovorne strane se mogu sporazumeti da e prodavac, iako je robu isporuio kupcu, na
njoj zadrati pravo svojine, sve dok kupac u potpunosti ne isplati iznos cene (pactum
reservati domini) - vidi, na primer: Babi, I., Prodaja sa obronim otplatama cene,
Svjetlost Sarajevo, 1982, str. 49 - 58.
430
Vidi: Goldtajn, A., op. cit., strana 212; Kapor, V. i Cari, S., op. cit., strana 110.
431
Vidi: Krulj, V., op. cit., str. 78. i 79.
432
Vidi: Gavella, N., Posjed, odrenica u knjizi Stvarno pravo, Informator, Zagreb, 1998,
str. 139. i 140; Stankovi, O. i Orli, M., Stvarno pravo, Nauna knjiga, Beograd, 1986,
strana 124, lan 34. stav 3. ZOSPO.
398 PRIVREDNO PRAVO
433
434
435
Takvo reenje usvojili su, na primer: lan 472. ZOO; uzansa broj 76. OUZ; lan 185.
stav 2. vZO; lan 2 - 401. stav 2. a) JTZ SAD; lan 32. stav 1. Konvencije UN o
meunarodnoj prodaji robe; lan 13. Knjiga 7. HGZ.
436
Vidi uzansu broj 74. OUZ.
437
Suprotno reenje usvojeno je u uzansi 90. stav 1. OUZ. Vidi i: lan 77. stav 3. i lan 467.
stav 1. ZOO; uzansu broj 80. stav 1. OUZ. Uporedi: Jankovec, I., op. cit., strana 359;
Velimirovi, M., op. cit., strana 74; Vasiljevi, M., op. cit., strana 407; Krulj, V., op. cit.,
strana 84.
438
Vidi lan 125. ZOO.
439
Suprotno: Velimirovi, M., op. cit., strana 74.
440
O raunanju rokova vidi lan 77. st. 1 - 3. ZOO.
441
Ova pravila (odreena lanom 77. stav 4. ZOO) vae ako ako strane nisu ugovorile
primenu Optih uzansi za promet robom (vidi lan 1107. stav 2., a u vezi sa lanom
21. ZOO). Ako su strane ugovorile primenu Optih uzansi za promet robom, ili ako iz
okolnosti proizilazi da su njihovu primenu htele, navedeni izrazi koji oznaavaju rok
izvrenja isporuke imaju druga znaenja - vidi uzansu broj 82. OUZ.
442
Suprotno: Jankovec, I., op. cit., strana 360.
443
Isto reenje usvojeno je u lanu 33. taka a) Konvencije UN o ugovorima o meunarodnoj
prodaji robe.
444
Odgovornost za materijalne nedostatke se oznaava kao garancija za zika svojstva
robe, odgovornost za mane robe itd. - uporedi: Kapor, V. i Cari, S., op. cit., strana 117;
Vasiljevi, M., op. cit., strana 409; Goldtajn, A., op. cit., strana 263.
445
Uporedi: Markovi, L., op. cit., strana 464; Peri, ., O ugovoru o prodaji i kupo-
vini, NIU Slubeni list SFRJ, Beograd, 1986, strana 378; Specijalni deo obligacionog
(trabenog) prava - o pojedinim ugovorima, po predavanjima, bez godine, strana 186;
446
Vidi: grupa autora, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, Savremena adminis-
tracija, Beograd, 1980, tom I, strana 973.
447
Vidi: Radii, J., Garancija za trajan kvalitet i odgovornost za tetu od stvari sa
nedostatkom, Institut za uporedno pravo, Beograd, 1972, strana 39.
448
Iako se garancija za ispravno funkcionisanje robe oznaava kao ugovorna odgovornost,
obaveza davanja garancije za odreenu robu propisana je imperativnim zakonskim
odredbama. Tako je lan 40. Zakona o standardizaciji propisao bitne sastojke garantnog
lista, kojim je snabdevena roba.
449
Peri, ., op. cit.,. strana 204
450
Vidi: lan 771. ZOO; Kapor, V. i Cari, S., Ugovori robnog prometa, Centar za privredni
konsalting, Novi Sad, 2000, str. 193;Velimirovi, M., Ugovori u privredi, Poslovna politika,
Beograd, strana 163; Vasiljevi, M., Poslovno pravo, Savremena administracija, Beograd,
1996, strana 464; Jankovec, I., op. cit., strana 449; Radoji, S., Osnovi trgovakog prava,
Beograd, 1926, strana 173; Barto, M., Osnovi privatnog prava, bez godine, Beograd, str.
325.
451
Vidi: Vukovi, M., Zastupnitvo, odrednica u EIP, tom trei, strana 976; grupa au-
tora, Komentar Zakon o obligacionim odnosima, Savremena administracija, tom drugi,
1995, strana 1279.
452
Slino reenje usvojio je lan 1731. IGZ: Ugovor o komisionu je nalog koji ima za
predmet kupovinu ili prodaju dobara za raun komitenta, a u ime komisionara (1705,
1706). Shodno tome je i istaknuto miljenje da je komision jedna vrsta skrivenog zastu-
399 NAPOMENE
panja - vidi: Barto, M., op. cit., strana 325.
453
ogorov, S., Samostalno istupanje komisionara u naem pravu, Pravo teorija i prak-
sa, br. 4/84, strana 17.
454
Antonijevi, Z., op. cit., strana 302.
455
Ibidem, strana 301; Velimirovi; M., op. cit., strana 167; Jankovec, I., op. cit., strana
457.
456
Pojam komisionara je na slian nain ureen u uporednom pravu. Tako je lan 94.
FTZ odredio da je komisionar onaj koji istupa u sopstveno ime ili pod imenom nekog
drutva za raun komitenta - vidi potpunije:Yves Chaput, Code de commerce, Dalloz,
Paris, 1997-98, str. 50. Prema odredbama lana 425. vZO komisionar u poslovima ku-
povine i prodaje je ono lice koje se obavezuje da uz proviziju izvri u svoje sopstveno
ime, a za raun komitenta prodaju ili kupovinu pokretnih stvari ili hartija od vrednosti.
GZRF denie komision u lanu 990. stav 1, a IGZ u lanu 1731.
457
Vidi: Kosovi, M., Srpsko - italijanski komercijalno - pravni renik, Prosveta, Beograd,
1994, str. 28.
458
Vidi: Babi, I., Komision delkredere, Pravni ivot broj 11/98, strana 623 - 634;
Velimirovi, M., op. cit., str. 167.
459
Vidi: ogorov, S., Samostalno istupanje komisionara u nam pravu, Pravo - teorija i
praksa, br. 4/84, str. 17.
460
Ovaj pravni odnos vZO je regulisao u l. 436, 437. i 438; IGZ u lanu 1705, a NGZ u
lanu 383. FTZ ne regulie samostalno istupanje komisionara.
461
462
lan 772, a u vezi sa lanom 751. stav 1. ZOO.
463
Vitez, M., Obaveza komisionara da postupa po uputstvima komitenta, Pravni ivot, br.
11/95, strana 385.
464
Vidi lan 773. ZOO.
465
Vitez, M., ibidem; Velimirovi, M., op. cit., strana 171; Vasiljevi, M., op. cit., strana
472; Jankovec, I., op. cit., strana 453; Kapor, V. i Cari, S., Ugovori robnog prometa,
466
Vitez, M., ibidem.
467
Kapor, V. i Cari, S., op. cit., strana 200.
468
Vidi l. 481. i 482. ZOO.
469
470
Radoji, S., op. cit., strana 179.
471
Trajkovi, M., Komision, odrednica u EIP, tom prvi, strana 752.
472
473
Radoji, S., ibidem; Velimirovi, M., op. cit, strana 177.
474
Grupa autora, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, Savremena administracija,
1995, Beograd, tom drugi, strana 1313.
475
Trajkovi, M., op. cit., strana 754.
476
Vidi lan 981, a u vezi sa lanom 786. ZOO.
477
Vidi l. 286 - 289. ZOO.
478
Vidi: lan 790. stav 1. ZOO; Vasiljevi, M., op. cit., strana 453; Cari, S., Ugovor o trgov-
inskom zastupanju (agenturi) u naem pravu, Pravo - teorija i praksa, br. 1/98, strana
3; Jankovec, I., op. cit., strana 460; Velimirovi, M., op. cit., strana 145; Veselinovi, J.,
Pravna priroda ugovora o trgovinskom zastupanju, Pravo - teorija i praksa, br. 1/99, strana
27. Na slian nain je ugovor o agenturi odredio lan 418 a. stav 1. vZO (Agent je ono
400 PRIVREDNO PRAVO
lice koje preuzima obavezu da trajno posreduje pri zakljuenju posla za jednog ili vie
vlastodavaca ili da u njihovo ime i za njihov raun zakljuuje poslove, iako nije u njihovoj
slubi) i lan 76. TZKJ.
479
Vidi: Cari, S., op. cit., strana 4; Grupa autora, Komentar Zakona o obligacionim odnosi-
ma, tom drugi, Savremena administracija,, Beograd, 1995, strana 1320 i Veselinovi, J.,
op. cit., strana 28; lan 790. stav 1. ZOO.
480
481
Vidi: urovi, R., Meunarodno privredno pravo, Savremena administracija, Beograd,
1986, str. 271 - 273; Velimirovi, M., op. cit., strana 150.
482
Vidi: Vasiljevi, M., op. cit., strana 455; urovi, R., op. cit., strana 272, Velimirovi,
M., op. cit., strana 151, Cari, S., op. cit., str. 6. i 7; Antonijevi, A., op. cit., str. 294. i
295.
483
O vrstama naloga vidi na primer: Vasiljevi, M., op. cit., strana 458; Velimirovi, M.,
484
Vidi: Velimirovi, M., op. cit., str. 154. i 155.
485
Velimirovi, M., ibidem.
486
Zastupnik, tako, moe (u ime i za raun nalogodavca) zahtevati konstituisanje nekog
stvarnog sredstv obezbeenja (hipoteke, zaloge) ili upotrebiti pravo zadravanja na
pokretnim stvarima saugovaraa koje se nalaze kod njega.
487
488
Vidi lan 799. stav 2. ZOO. Isto reenje usvaja lan 418. d stav 1. vZO.
489
Cari, S., op. cit., strana 16; Jankovec, I., op. cit., strana 465.
490
lan 418. g stav 3. vZO je propisao da, u odsustvu drugaijeg sporazuma, pravo na
proviziju nastaje im je posao punovano zakljuen sa klijentom. Paragraf 79. stav 1.
TZKJ je, takoe, odredio da trgovakom zastupniku pripada provizija za svaki posao
sklopljen njegovom delatnou.
491
Vidi: Velimirovi, M., op. cit., strana 160; Cari, S., op. cit., strana 18.
492
Jankovec, I., op. cit. str., 466; Vasiljevi, M., op. cit., strana 463.
493
Vidi: Vasiljevi, M., op. cit., strana 462; Jankovec, I., op. cit., strana 465.
494
Blagojevi, V., Ugovor i posao konsignacije, Institut za uporedno pravo, Beograd,
1976, str. od 33. do 43
495
Cari, S., Ugovor o uskladitenju, odrednica u Enciklopediji imovinskog prava i prava
udruenog rada, tom trei, NIU Slubeni list SFRJ, 1978, Beograd, strana 579)
496
Uporedi: Velimirovi, M., Ugovori u privredi, Poslovna politika, Beograd, 1994, strana
463; Vasiljevi, M., op. cit., strana 493; Radojii, S., op. cit., strana 353; Klajn - Tati,
V., Garancija projektanta i graditelja za solidnost graevine i njihova imovinska od-
govornost, Institut drutvenih nauka, Beograd, 1991, strana 56; Stojii, R., Odgov-
ornost izvoaa graevinskih radova za tetu koja je nastala neizvrenjem ugovora o
graenju, NIO Slubeni list SR BiH, Sarajevo, 1991, strana 56.
497
Pojedini pravni pisci u bitne elemente ugovora o graenju uvrtavaju pismenu formu
tog ugovora - vidi: Vasiljevi, M., op. cit., strana 494. Pod elementima ugovora smatraju
delovi od kojih je on sainjen bez obzira na formu (oblik u kome je ugovor izraen).
498
Naruilac moe raskinuti ugovor ako bi se ugovorena cena radova morala znatno
poveati - vidi lan 638. ZOO.
499
Uzansa broj 9. ta. 3. i 4. Posebnih uzansi o graenju je odredila: 3) pod radovima na graevinskim
objektima razumijeva se izvoenje graevinskih, montanih, instalaterskih i zavrnih radova
te ugraivanje ureaja, postrojenja i opreme na novim i postojeim objektima ili njihovim
delovima; 4) graevinski objekti jesu: zgrade, brane, mostovi, tuneli, vodovodi, kanali-
401 NAPOMENE
zacije, putevi, eleznike pruge, bunari i ostale graevine koje su zaokruena funkcionalna
celina.
500
Zbog toga se istie da se razgranienje izmeu ovih ugovora vie svodi na kvantitativni
teren - vidi Vasiljevi, M., op. cit., strana 495.
501
Analogna primena lana 601. ZOO.
502
Vidi: Vilus, J., Ugovor o graenju, odrednica u EIP, tom trei, strana 538; Klajn - Tati,
V., op. cit., strana 59; Velimirovi, M., op. cit., strana 467.
503
Vidi lan 89. ZPI.
504
Vidi lan 67. ZOO.
505
Vidi l.113 - 120. ZPI.
506
Uzansa 13. st. 1. i 2. Posebnih uzansi o graenju (Slubeni list SFRJ, broj 18/77.
507
Vidi uzansu broj 19. Posebnih uzansi o graenju.
508
Vidi: Klajn - Tati, V., ibidem, strana 90. Prema uzansi 50. Posebnih uzansi o graenju
ustupanje radova treem licu nema uticaja na pravne odnose i meusobna prava i
obaveze naruioca i izvoaa.
509
Vidi: Velimirovi, M., op. cit., strana 472; Vasiljevi, M., op. cit., strana 499; Jankovec,
I., op. cit., strana 417.
510
Potpunije o visini ugovorne kazne vidi uzanse br. od 52. do 57. Posebnih uzansi o
graenju.
511
Vidi: grupa autora, op. cit., strana 109.
512
Uzansa broj 8. Posebnih uzansi o graenju.
513
Vidi l. od 121 - 124. ZPI.
514
Latinska re solidus znai ceo, vrst, jedar, tvrd - vidi: orevi, J., Latinsko - srpski
renik, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997 (reprint knjige iz 1886),
strana 1398.
515
O pojmu objekta vidi lan 2. taka 11. ZPI i uzansu broj 9. taka 4. Posebnih uzansi o
graenju.
516
Klajn - Tati, V., op. cit., strana 96.
517
Vidi: grupa autora, op. cit., strana 122.
518
Vidi: uzanse br. 90. i 91. Posebnih uzansi o graenju; Vrhovek, M. i Kozar, V., Prava
naruioca u sluaju nedostatka graevine, Pravo - teorija i praksa, broj 3/1998, str. 25
- 29.
519
520
Cari, S., komentar lana 877. u Komentaru Zakona o obligacionim odnosima, Savre-
mena admnistracija, Beograd, 1995, tom drugi, strana 1374.
521
522
Osiguranje robe (poiljke) razlikuje se od osiguranja pedicije (tj. osiguranju od od-
govornosti peditera prema nalogodavcu na osnovu ugovora o pediciji) i osiguranja
prevoznog sredstva kao i obaveznog osiguranja od odgovornosti za tetu priinjenu
treim licima - vidi: Vasiljevi, M., op. cit., strana 557; Cari, S., op. cit., strana 1386.
523
Vidi: Vasiljevi, M., ibidem; Velimirovi, M., op. cit., strana 233; Jankovec, I., op. cit., strana
478.
524
Vidi: Cari, S., op. cit., strana 1388; Velimirovi, M., ibidem.
525
Vidi: Cari, S., op. cit., strana 1392.
526
pediter kod zbirne pedicije sakuplja vei broj poiljki razliitih nalogodavaca prema
prevoznim pravcima, tako da vei broj poiljki predaje prevoziocu sa ciljem prevoza u
odreenom pravcu - vidi: Cari, S., op. cit., strana 1395.
402 PRIVREDNO PRAVO
527
Vidi: Vasiljevi, M., op. cit., strana 558.
528
Vidi: lan 31. stav 1. ZUP; lan 648. stav 1.; Velimirovi, M., op. cit. strana 286;
Vasiljevi, M., op. cit., strana 597; Jankovec, I., op. cit., strana 441. O meunarodnom
eleznikom prevozu vidi: Etinski, R., Osnovni izvori meunarodnog saobraajnog
prava, Pravni fakultet Novi sad, Novi Sad, 1991, strana 31, 32. i str. 129 - 135.
529
Vidi: Etinski, R., op. cit., str. 129 - 135.
530
Vidi lan 31. stav 2. ZUP.
531
Kapor, V. i Cari, S., Ugovori robnog prometa, Finansijski studio, Beograd, 1969, strana
294.
532
Jankovec, I., ibidem; Vlimirovi, M., op. cit., strana 296.
533
Vidi lan 63. ZUP.
534
U sluajevima odreenim lanom 66. ZUP prevozilac je ovlaen da stvar proda
(umesto da je preda).
535
Vidi: Cari, S., Prava eleznikog prevozioca iz ugovora o eleznikom prevozu robe,
Pravo - teorija i praksa broj 12/1999, strana 15.
536
Prema odredbama lana 648. stav 2. ZOO kao prevozilac, u smislu tog zakona, smatra
se kako lice koje se bavi prevozom kao svojim redovnim poslovanjem, tako i svako
drugo lice koje se ugovorom obavee da izvri prevoz uz naknadu.
537
Vidi lan 4. ZUPDS.
538
Konvenciju je ratikovala Jugoslavija (Slubeni lisr FNRJ - dodatak, broj 13/57).
539
Konvenciju je ratifkovala Jugoslavija (Slubeni list FNRJ - Meunarodni ugovori,
broj 11/58).
540
O pojmu oteenja ili gubitka stvari vidi potpunije izlaganje u Ugovoro u prevozu stvari
eleznicom, Ugovorna odgovornost prevozioca.
541
U pravnoj literaturi se istie i miljenje da je prevozilac odgovara za tetu po principu
subjektivne odgovornosti - vidi: Velimirovi, M., op. cit., strana 333.
542
Prevozilac se ne moe osloboditi odgovornosti za tetu ako ako pri prevozu otvorenim
ili nepokrivenim vozilom doe do gubitka cele poiljke ili do neuobiajeno velikog
gubitka stvari - vidi lan 92. ZUPD.
543
Objavljena kao prilog knjizi Pejovia, P., Prevozne isprave u pomorskoj plovidbi,
Cetinje, 1992.
544
Vidi npr.: Pejovi, ., op. cit, str. 225, Velimirovi, M., Ugovor o kombinovanom i multi-
modalnom prevozu, Pravni ivot, br. 9-10/94, Zbornik radova Pravda i postojee pravo, str.
1262.
545
Vidi: Velimirovi, V., Bankarski poslovi i hartije od vrednosti, Sineks, Beograd, 1996,
strana 61; Cari, S., Hartije od vrednosti u jugoslovenskom pozitivnom pravu, Pravo
i privreda, br. 1-2/96, strana 21; Vasiljevi, M., Poslovno pravo, Savremena adminis-
tracija, Beograd, 1997, strana 747; Jankovec, I., Privredno pravo, Slubeni pregled,
Beograd, 1996, strana 563; Frimerman, A., op. cit., strana 189.
546
lan 234. ZOO je propisao: Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen
izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imao-
cu.
547
Jankovec, I., ibidem.; Vasiljevi, M., op. cit., strana 748.
548
549
Slubeni list FNRJ, br. 105/46; Slubeni list SFRJ, br. 12/65, 50/71 i 52/73 i
Slubeni list SRJ, br. 46/96.
550
Slubeni list FNRJ, broj 104/46; Slubeni list FNRJ, br. 16/65, 54/70 i 57/89 i
403 NAPOMENE
551
Slubeni list SRJ, br. 12/98 i 15/98
552
Slubeni list SRJ, br. 12/98, 44/99, 74/99, 73/2000
553
554
555
lan 239. stav 1. ZOO je propisao: Potraivanje iz hartije od vrednosti vezano je za
samu hartiju i pripada njenom zakonitom imaocu.
556
Ttrenutak nastanka obaveze iz hartije od vrednosti znaajan je za praksu, zbog toga to
se izmeu poverioca i dunika i pre izdavanja hartije od vrednosti zasniva neki pravni
odnos - vidi: dr Ivica Jankovec, op. cit., strana 569.
557
Vidi: Radoji, S., Osnovi trgovakog prava, Beograd, 1922, strana 228.
558
Ibidem, str. 570, 571.
559
560
ZOO je hartije od vrednosti uvrstio u Odeljak 5. pod naslovom: Javno obeanje na-
grade.
561
562
Komentar Zakona o obligacionim odnosima (redaktori: Blagojevi, B., i Krulj, V.),
knjiga I, Savremena administracija, Beograd, 1980, strana 237.
563
Vidi: Velimirovi, M., op. cit., strana 69; Cari, S., op. cit., strana 28.
564
Pored ovih mogu biti izdate alternativne i meovite hartije od vrednosti - vidi: Vasiljevi,
M., op. cit., strana 755.
565
Vidi: Velimirovi, M., op. cit., strana 71.
566
Velimirovi, M., op. cit., str. 70. i 71; Vasiljevi, M, op. cit., strana 754; Cari, S.,
op.cit., strana 28.
567
Antonijevi, Z., Privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1976, strana
436; Jankovec, I., op. cit., strana 573; Cari, S., op. cit., strana 29. U pravnoj nauci su
istaknute i drukije podele hartija od vrednosti - vidi: Vasiljevi, M., op. cit., str. 753
- 755; Jankovec, I., op. cit., str. 571 - 574; Velimirovi, M., op. cit., str. 69 -72.
568
Latinski: recta (od rectus), prekim putem, upravo. Vidi: orevi, J., Latinsko - srpski renik,
Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997 (reprint iz 1886. godine), strana
1256.
569
Italijanska re in dorso, indosso znai na poleini - vidi: Kukolea, S., op. cit., tom
1, strana 476.
570
Vidi: Grupa autora, Narodna enciklopedija, srpsko - hrvatsko- slovenaka, II knji-
ga, Bibliografski zavod d.d., Zagreb, 1928, strana 732; Barto, M., Antonijevi, Z.,
Jovanovi, V., Menino i ekovno pravo, Nauna knjiga, Beograd, 1953, strana 3;
Velimirovi, M., op. cit., strana 87; Jankovec, I., op. cit., strana 587.
571
Vidi: Nestorovi, ., Menino pravo u teoriji i sudskoj praksi, tamparija Dositej
Obradovi, Beograd, 1909, strana 1. Podatke o izvoru za Ciceronovo pismo vidi u fus-
noti 1, na istoj strani. Uporedi: Barto, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi, V., op. cit., stra-
na 3. Vidi, na primer, lan 112. Hamurabijevog zakonika - Vii, M., Zakonici drevne
Mesopotamije, Svjetlost, Sarajevo, strana 112.
572
Vidi: Radoji, S., op. cit., strana 236; Barto, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi, V., op.
cit., strana 4. Suprotno tome, istie se da je menini saobraaj poeo u vreme krstakih
ratova (1096 - 1248) - Nestorovi, ., op. cit., strana 3.
573
Jireek, K., Istorija Srba, trea sveska, prvi deo, Beograd, Izdavaka knjiarnica Gece
Kona, Beograd, 1923, strana 243.
404 PRIVREDNO PRAVO
574
Grupa autora, Ilustrovana Enciklopedija, Istorija, knjiga 1 (originalno izdanje: The Joi
of Knowledge History and Culture I, Mitchell Beazlei Encyclopaedias Limited 1977)
Vuk Karadi, Beogrtad, strana 244.
575
S ciljem da se izbegne crkvena zabrana o zelenaenju menica je morala da sadri uputstvo pri-
maocu u nekoj drugoj zemlji da uplatu oznaenom licu obavi u drugoj valuti - ibidem, strana
245.
576
Veljkovi, S., Objanjenje trgovakog zakonika za Knjaestvo Srbiju, sveska druga,
Dravna tamparija, Beograd, 1866, strana 282; Barto, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi,
V., op. cit., str. 4. i 5; Radoji, S., op. cit., str. 236 i 237.
577
Grupa autora, ibidem.
578
U literaturi se pominje uvena Amsterdanska menjanica (osnovana 1609. godine) pod
optinskom upravom, koja je primala uloge u gotovom novcu od preko 300 orina, trans-
ferisla novac sa rauna na raun klijenata, trgovala zlatnim i srebrnim polugama i rukova-
la menicama od preko 600 orina - vidi: grupa autora, Ilustrovana enciklopedija, ibidem,
strana 245.
579
Vidi: Radoji, S., op. cit., strana 241.
580
Uporedi: Antonijevi, Z., Hartije od vrednosti, odrednica u EIP, tom I, Slubeni list SFRJ,
Beograd, 1978, strana 587; Vasiljevi, M., op. cit., strana 769; Velimirovi, M., op. cit.,
strana 92.
581
Slubeni list FNRJ, broj 104/46, Slubeni list SFRJ, br. 16/65, 54/70 i 57/89 i
582
Radoji, S., op. cit., strana 232; Barto, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi, V., op. cit., strana
9.
583
Vidi: Barto, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi, V., op. cit., strana 9.
584
Vidi, na primer: R. R. Pennington, A. H. Hudson, Commercial Baking Law, Macdonald
and Evans, LTD, London, 1978, str. 71. i 72; Lowe, R., Commercial Law, Sweet and
Maxwell, London, 1973, str. 310 - 312.
585
Lowe, R., op. cit., str. 313 - 316; Jankovec, I., op. cit., strana 593.
586
Vidi lan 1. ZOM.
587
Vidi Odluku o jedinstvenom meninom blanketu (Slubeni list SRJ, broj 29/94).
588
Vidi lan 92. stav 2. Zakona o menici i lan 203. Zakona o vanparninom postupku
(Slubeni glasnik SRS, br. 25/82 i 48/88).
589
Vidi: orevi, J., op. cit., strana 1529.
590
Barto, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi, V., op. cit., strana 73.
591
Vidi: Jankovec, I., Menino pokrie, Pravo i privreda, br. 7-8/95, str. 19 - 23.
592
Izraz blanko nastao je od italijanse rei bianco - belo. Slino tome francuska re
blanc takoe znai beo, ist, otvoren.
593
Jankovec, I., Privredno pravo, JP Slubeni list SRJ, Beograd, 1999, strana 694.
594
Izraz indosament nastao je od italijanske rei in dorso, indosso, na poleini.
595
Barto, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi, V., op. cit., strana 84.
596
Izraz aval je nastao od francuske rei aval koja oznaava menino jemstvo,
podrku.
597
Za to vreme e trasat postii dogovor sa trasantom oko pokria - vidi: Velimirovi, M.,
598
Vidi: Maslakovi, D., Menica u spoljnoj trgovini i unutranjem prometu, Srbotampa,
599
U pravnoj nauci se kao protest oznaava i isprava o protestu - vidi: Barto, M.,
405 NAPOMENE
Antonijevi, Z. i Jovanovi, V., op. cit., strana 118.
600
Saveznim propisom moe se predvideti da se protest podie i kod preduzea PTT
saobraaja.
601
Uporedi: Barto, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi, Z., op. cit., strana 187; Krulj, V.,
Instrumenti plaanja u savremenom prometu (virman, ek, kompenzacija), Institut za
uporedno pravo, Beograd, 1975, strana 49; Jankovi, D., Komentar meninog zakona i
Zakona o eku, Izdavaka knjiarnica Gece Kona,, Beograd, 1930, strana 141; urovi,
R., Meunarodno privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1986, strana
397; Robert Lowe, op. cit., strana 363; R. R. Pennington, A. H. Hudson, op. cit., str. 81;
lan 104. stav 2. taka b) Jednoobraznog trgovakog zakonika SAD iz 1962.
602
Vidi, na primer: Benson, M., Englesko - srpskohrvatski renik, Prosveta, Beograd,
1980, strana 111.
603
U pravnoj literaturi se istie da su prvi propisi o eku doneti u Holandiji 1776. godine
- vidi Jankovec, I., op. cit., strana 722. i literaturu. Uporedi: Krulj, V., op. cit., strana 50;
604
Slubeni list FNRJ, broj 104/46, Slubeni list SFRJ, br. 12/65, 50/71 i 52/73 i
Slubeni list SRJ, broj 46/96).
605
Anglosaksonske zemlje ne zahtevaju unoenje rei ek u ekovnu ispravu - vidi: Krulj,
V., op. cit., strana 55; Velimirovi, M., op. cit., strana 162.
606
Izraz legitimacionipotie od lat. rei legitimus - valjan, zakonit, pristojan.
607
Shodna primena lana 242. st. 1. ZOO.
608
Shodna primena lana 253. st. 3. ZOO.

US - Privredno Pravo

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

US - Privredno Pravo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prof.

You might also like