Azot je neophodan element koji ulazi u

sastav biomase svih organizama. Elementrani

azot cini 80 % Zemljine atmosfere. Mnoge
zivotne forme ga ne mogu koristiti u takvom
obliku. Vecina organizama koristi azot u
obliku amonijaka, nitrata ili nitrita. Biljke
koriste ove azotne supstance iz zemljista i
ugradjuju ih u svoju biomasu. U zemljistu
postoji nedostatak azota sto smanjuje prinos
useva.

Postoje mikroorganizmi koji mogu da
transformisu azot iz vazduha u amonijacni
azot. Ovi mikroorganizmi se nazivaju
azotofiksatori.
Jedini organizmi koji mogu obaviti ovu
redukcionu reakciju su neke vrste bakterija
i cijanobakterije.

Predstavlja redukciju molekulskog azota u
amonijak.
Prevodi se azot iz atmosfere u amonijak, koji
se zatim ugradjuje u aminokiseline i proteine
biljaka.

Fiksacija azota
Amonijak koji se stvara u zemljistu kao
posledica razgradnje organske materije
veoma brzo oksidise u azotastu,a zatim u
azotnu kiselinu i ovaj proces se naziva
nitrifikacija.
Ona se odigrava uz pomoc nitrifikacionih
bakterija.
Glavni procesi usled kojih dolazi do gubitaka
azota iz zemljista su mikrobioloski procesi
denitrifikacije.
Denitrifikacija predstavlja proces redukcije
nitrata u inertni gasoviti azot N2.

Pod amonifikacijom podrazumeva se proces
preobraaja organskog azota u neorganski
oblik, tj. do stupnja amonijaka.
Amonifikacija(mineralizacija)je proces
razgradnje ostatka uginulih biljaka i ivotinja
koga izvode heterotrofne bakterije,
aktinomicete i druge gljive.