S Sa av vr re em me en na a m me er re en nj j a a i i r re eg gu ul l a ac ci i j j a a- -o os sn no ov vn ni i k ku ur rs s

2.16


E
EEl
lle
eek
kkt
ttr
rro
oom
mma
aag
ggn
nne
eet
ttn
nni
ii i
iil
lli
ii i
iin
nnd
ddu
uuk
kkc
cci
iio
oon
nni
ii
p
ppr
rro
o
ot
tto
ook
kko
oom
mme
eer
rri
ii


Uvod

ndukcioni protokomeri su prema
podacima asopisa Control Journal,
najprodavaniji merai protoka u 2000.
godini. Njihove prednosti su mnogostruke,
pre svega bezinertnost, neremeenje toka,
linearna zavisnost izlazne veliine
(indukovanog napona) od protoka,
nezavisnot izlaza od pritiska, temperature i gustine. Na njihov rad praktino
ne utiu vrsti sastojci pa se njima moe meriti i protok otpadnih voda. Inae,
najee se koriste za vodovodna merenja i u prehrambenoj industriji-zbog
lakog higijenskog odravanja. Indukcioni senzori svoj rad zasnivaju na dobro
poznatom Faradejevom zakonu indukcije i u eksploataciji su od pedestih
godina ovog veka.

Osnovne prednosti ovakvog naina merenja protoka i fiziko-tehnikih
karakteristika indukcionih senzora su da

Imaju tanost do 0.25% merenog protoka.

Imaju merni opseg od 0.025-113000 m
3
/h.

Prave se u veliinama od DN 6 do DN 2000.

Rade do maksimalnog pritiska od 700 bar.

Mogui temeperaturni opseg merenog medija (provodne tenosti) je
od 40
0
C do +200
0
C.

Praktino neosetljivi na promene temperature, viskoznosti, gustine i
pritiska.

Odlian odnos cene i kvaliteta.

I
S Sa av vr re em me en na a m me er re en nj j a a i i r re eg gu ul l a ac ci i j j a a- -o os sn no ov vn ni i k ku ur rs s


2.17


Princip rada indukcionih protokomera

Indukcioni senzor protoka je elektromagnetni senzor, koji radi na principu
Faradejevog zakona. Kao to je poznato, ovaj zakon kae da se relativnim
kretanjem provodnika i magnetnog polja (u naem sluaju pod pravim uglom)
u provodniku indukuje napon-elektromotorna sila (EMS) (Slika 22.).











Slika 22. Indukovanje EMS, provodnik Slika 23. Indukovanje EMS tenost u
u magnetnom polju. u magnetnom polju.

Princip rada je primenjiv samo na provodne tenosti (Slika 23.). Takva
tenost je ekvivalentna provodniku duine jednake unutranjem preniku cevi
D. Provodnik se kree srednjom brzinom toka v u magnetnom polju indukcije
B, zbog ega se na krajevima provodnika tj. na elektrodama indukuje napon
(e-EMS) inteziteta

BDv e = .

Kako su intezitet elektromagnetnog polja (B) i unutranji prenik cevi (D)
poznati, jasno je da je indukovana elektromotorna sila (e) linearno
zavisna od brzine tenosti (v), to je i kljuni princip rada elektromegnetnog
protokomera. Linearna zavisnost izlaznog signala (e) od protoka Q,

B
De
v
D
Q
4 4
2

= = ;

je velika prednost u odnosu na nelinearne pretvarae, npr. cevi sa suenim
poprenim presekom. Vano je istai da navedene formule vae kako za
laminarno tako i za turbulentno kretanje tenosti.




Cev protokomera je od izolacionog materijala, kako se ne bi vrilo kratko
spajanje izlaznog napona. Izolatorsko deo cevi obino ima duinu tri puta
veu od debljine zida cevi. Ova izolacija, pored elektro zatite spreava
koroziju i oteenja cevi protokomera.

v
e
Znai, pomou indukcionih meraa protoka diretktno se mere brzina
strujanja tenosti, tj. zapreminski protok.
S Sa av vr re em me en na a m me er re en nj j a a i i r re eg gu ul l a ac ci i j j a a- -o os sn no ov vn ni i k ku ur rs s


2.18


Indukciono merenje protoka moe se primenti za sve tenosti koje se
ponaaju kao provodnici, kao to su na primer, voda, razni vodeni rastvori,
kiseline, iva itd. S druge strane indukciono mernje protoka ne moe se
primeniti u sluaju nafte, benzina, ulja i drugih tenosti koje predstavljaju
dobre dielektrike. Uticaj provodljivosti tenosti na indukciona merenja je
oekivano velik, pa je toj problematici posveen poseban paragraf ovog
teksta.

Uticaj provodljivosti merenog medija

Za analizu uticaja provodljivost merenog medija na kvalitet merenja protoka,
moe posluiti elektrini model na Slici 24.











Slika 24. Elektrini model indukciong merenja protoka.

Na Slici 24. sa e je oznaena indukovana elektromotorna sila, U
e
je napon
na mernom pretvarau, R je ekvivalentni otpor mernog pretvaraa, R
m
je
otpornost merenog medija.
Oigledno je da tanost merenja zavisi od razilke indukovane EMS (e) i
napona na pretvarau (U
e
), tj. potrebano je da su priblino jednaki

e
U e .

Odnosno, pad napona na otpornosti merenog medija R
m
mora biti to manji.
Analizirajui otpornosti u elektrinom modelu, u ukupnoj otpornosti kola sa
slike

m tot
R R R + = ,

dominantna otpornost mora biti R (otpornost pretvaraa) tj.

R R
m
<< .

Prethodna nejednakost jasno definie elektrine uslove koje mereni medij
mora da zadovolji. Tako na primer, ako je

, 10
14
= R

Ue e
Rm
R
Pretvara
Senzor
S Sa av vr re em me en na a m me er re en nj j a a i i r re eg gu ul l a ac ci i j j a a- -o os sn no ov vn ni i k ku ur rs s


2.19



a specifina provodnost medija =5mS/cm, odnosno priblina vrednost
otpornosti medija

, 200 K R
m


pa je R
m
<<R, odnosno otpornost medija (specifina otpornost) ne utie na
naponski signal pretvaraa.

Uticaj provodljivosti medija na merenje protoka indukiconom metodom
moe se zaokruiti preko sledeih praktinih pravila:

Minimalna provodljivost 5S/cm u kompakt verziji protokomera.
Minimalna provodljivost 20S/cm za detekciju prazne cevi.
Minimalna provodljivost 30S/cm za Ex verziju protokomera sa
udaljenim pretvaraem.
Minimalna provodljivost 250S/cm za merenje u toplovodnim
instalacijam.
U provodnom fluidu sa magnetnim esticama, oekivan je prebaaj
merenja od 1%.
Sadraj vazduha manji od 5% u ukupnoj zapremini, daje srazmernu
greku merenja.
Sadraj vazduha vei od 5% u ukupnoj zapremini, daje nesrazmernu
greku merenja i moguu nestabilnost.
Voditi rauna o provodljivosti kabla, ako je senzor udaljen od
pretvaraa.


Nain ugradnje i izbor indukcionih protokomera

Na tanost merenja, odnosno obezbeivanje pune tanosti merenja prema
specifikacije proizvoaa (podseamo da je tanost ovog merenja do 0.25%)
utiu razni faktori,

Nain ugradnje.
Tip pumpe, odnosno promene protoka.
Dinamika ventila vezanih za protokomer (posebno pri doziranju).
Izbor senzora i njegovo konfigurisanje.
Temperatura i pritisak.
Provodljivost medija.
Odsecanje protoka malog inteziteta.

Sa stanovita korisnika se ne moe uticati na sve ove faktore, zato je
naglasak dat na subjektivnim faktorima: nain ugradnje i izbor senzora.
Pod nainom ugradnje i izborom senzora, ne podrazumeva se samo poloaj
protokomera u cevovodu, odnosno odabir prema katalokim podacima ve
S Sa av vr re em me en na a m me er re en nj j a a i i r re eg gu ul l a ac ci i j j a a- -o os sn no ov vn ni i k ku ur rs s


2.20


se posebna panja mora posvetiti i elektro instalaciji ovih meraa, tanije
uzemljenju i izboru kablova.

Nain ugradnje. U nastavku su na slikovit nain dati osnovni principi
ugradnje indukcionih protokomera. Napominjemo da je re o najvanijim
principima i da pojedini proizvoai mogu postaviti i neka dodatna
ogranienja.

Pri montai indukcionih
protokomera, postoje izvesna
ogranienja i preporuke na
poloaj meraa u cevovodu.
Tako na primer za indukcioni
senzor Danfos MAGflow,
preporuka je da mera bude
barem 5D
i
(unutranjih
poluprenika senzora) iza,
odnosno 3Di

ispred pumpe i/ili
ventila (Slika 25).

Slika 25. Pravilan poloaj indukciong meraa protoka.


Montaa

Da bi se izbeglo nastajanje vazdunih
epova, pri horizontalnoj montai
senzor treba da bude nisko u
cevovodu (Slika 26.).



Slika 26. Protokomer nisko u cevovodu.

Senzor mora uvek biti pun
tenosti (Slika 26. i Slika 27.),
zato treba strogo izbegavati:

Instalaciju u najvioj taki
cevovoda (Slika 28.)
Vertikalnu instalaciju, pri
slobodnom oticanju vode (Slika
28.)







Min 5Di Min 3Di

!

!
Slika 27. Protokomer mora biti pun vode.
S Sa av vr re em me en na a m me er re en nj j a a i i r re eg gu ul l a ac ci i j j a a- -o os sn no ov vn ni i k ku ur rs s


2.21


Slika 29. Protokomer neposredno iza zasunskog ventila.
U nastavku su date tipine
greke, koje se javljaju pri
instalaciji protokomera. Radi
ilustracije ovih greaka, u prilogu
su dati eksperimentalni podaci
merenja protoka.
Za eksperimentalna merenja
korien je Danfos MAGflow,
MAG 3000/3100, sa sledeim
parametrima:
DN 150,
Qmax = 700 m
3
/h,
v=10 m/s

Protokomer neposredno iza zasunskog ventila



Prihvatljiva dodatna
greka merenja ako je
ventil 100% otvoren
(Slika 29.)


Pri otvorenosti ventila od 100% dodatna greka je manja od 1%
(Tabela 1.).



Otvorenost ventila [%]
100% 50% 25% 10%
Referenta
greka [%] Protok [m
3
/h]
greka
250 -0.5 6.1 -18 -0.04
188 -0.5 6.3 -0.11
125 -0.5 6.5 -0.14
63 -0.5 6.6 -0.16
38 -0.8 6.9 -0.18

Tabela 1. Greke kada je protokomer neposredno iza zasunskog ventila.











Slika 28. Greke kod instalacije protokomera.
S Sa av vr re em me en na a m me er re en nj j a a i i r re eg gu ul l a ac ci i j j a a- -o os sn no ov vn ni i k ku ur rs s


2.22


Protokomer za 4D
i
(unutranja prenika) iza zasunskog ventila


Bez obzira na procenat
otvorenosti ventila dodatna
greka je manja od 1%
(Tabela 2. i Slika 30.).



Otvorenost ventila [%]
100% 50% 25% 10%
Referenta
greka [%] Protok [m
3
/h]
greka
250 -0.3 0.6 -0.1 -0.04
188 -0.1 0.7 -0.6 -0.11
125 -0.5 0.7 -0.6 0.6 -0.14
63 -0.4 0.7 -0.5 0.6 -0.16
38 -0.3 0.9 -0.04 0.8 -0.18

Tabela 2. Greke kada je protokomer 4D
i
iza zasunskog ventila.


Protokomer neposredno pre zasunskog ventila


Bez obzira na
procenat otvorenosti
ventila dodatna gre-
ka je manja od 0.5%
(Tabela 3. i Slika
31.).

Uticaj ventila ili bilo kakvog drugog ureaja je znatno manji ako se
nalazi iza meraa.


Otvorenost ventila [%]
100% 50% 25% 10%
Referenta
greka [%] Protok [m
3
/h]
greka
250 -0.3 -0.3 -0.3 -0.04
188 -0.3 -0.3 -0.3 -0.11
125 -0.3 -0.4 -0.3 -0.4 -0.14
63 -0.4 -0.4 -0.4 -0.4 -0.16
38 -0.3 -0.4 -0.5 -0.5 -0.18

Tabela 3. Greke kada je protokomer neposredno pre zasunskog ventila.

Slika 30. Protokomer 4D
i
iza zasunskog ventila.
Slika 31. Protokomer neposredno pre zasunskog ventila.
S Sa av vr re em me en na a m me er re en nj j a a i i r re eg gu ul l a ac ci i j j a a- -o os sn no ov vn ni i k ku ur rs s


2.23


Protokomer neposredno iza leptir ventila


Dodatna greka priblino
5% za 100% otvorenosti
ventila (Slika 32. i Table 4.) i
nije prihvatljiva.














Tabela 4. Greke kada je protokomer neposredno iza leptir ventila.


Protokomer za 4D
i
(unutranja prenika) iza leptir ventila



Bez obzira na procenat
otvorenosti ventila dodatna
greka je manja od oko 3%
(Tabela 5. i Slika 33.).
Leptir ventil mora biti i vie
od 5Di ispred EM protokomera.


Otvorenost ventila [%]
100% 50% 25% 10%
Referenta
greka [%] Protok [m
3
/h]
greka
250 -2.3 1.2 -0.04
188 -2.0 1.1 -0.11
125 -2.4 1.1 0.6 -0.14
63 -2.7 1.1 0.3 -0.16
38 -2.7 1.0 0.4 0.4 -0.18

Tabela 2. Greke kada je protokomer 4D
i
iza leptir ventila.


Otvorenost ventila [%]
100% 50% 25% 10%
Referenta
greka [%] Protok [m
3
/h]
greka
250 3.2 20 -0.04
188 3.4 20 -0.11
125 3.4 20 -0.14
63 3.9 19 -0.16
38 3.9 18 -0.18
Slika 32. Protokomer neposredno iza leptir ventila.
Slika 33. Protokomer 4D
i
iza leptir ventila.
S Sa av vr re em me en na a m me er re en nj j a a i i r re eg gu ul l a ac ci i j j a a- -o os sn no ov vn ni i k ku ur rs s


2.24



Izbor senzora. U izbor senzora treba ugraditi tehnoloko-tehnika znanje o
procesu u okviru kojeg je potrebno izvriti merenje. Postupak odabira
senzora nije uvek jednostavan i u nastavku je data osnovna procedura, koju
treba slediti da bi senzor bio izabran na pravi nain.


1. korak

Utvrditi vrednosti osnovnih parametara procesa
koji su merodavni za izbor meraa protoka, to
jest:
maksimalni protok fluida koji e se javiti
u eksploatacionim uslovima
maksimalni pritisak u sistemu
radnu temperaturu procesa



2. korak

Na osnovu gore navedenih parametara korienjem tabele za
dimenzionisanje meraa protoka u uputstvu za upotrebu izabrati senzor koji
najbolje zadovoljava eksploatacione uslove. Kod meraa protoka tipa
Magflow

odabir senzora se uglavnom svodi na dimenzionisanje prenika

samog senzora.
Izbor se vri tako to se sa poznatim granicama u kojima se kree protok
tenosti u sistemu i vodei rauna da brzina tenosti u sistemu treba da je
izmeu 0.5 i 10 m/s iz tabele odreuje odgovarajui prenik senzora. Ukoliko
zahtevima korisnika odgovara vie veliina prenika, treba voditi rauna o
tome da su merai manjeg prenika jeftiniji, ali da se kod njih javlja vei pad
pritiska i obrnuto. Nakon toga se u zavisnosti od potreba korisnika vri izbor
varijante meraa i konvertora signala.


Parametri procesa:
maksimalni protok
pritisak
temperatura