Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 42

I V.1. Hemiski znaci i formuli

Al, Na, H, O, - hemiski znaci

So hemiskite znaci se ozna~uvaat elementite. Hemiskiot znak ima i kvantitativno zna~ewe.

Primer: Fe e simbol za elementot `elezo, no simbolot Fe ozna~uva i eden atom na `elezoto.

H
2
O
2
, CO
2
, SO
2
, N
2
O
3
- hemiski formuli

So hemiskite formuli se ozna~uvaat soedinenijata. Hemiskata formula ozna~u- va edna
molekula ili edna formulska edinka na soodvetnoto soedinenie.

Broevite {to se zapi{uvaat kako dolni desni indeksi, pokraj simbolot na elementot vo
hemiskata formula, se vikaat stehiometriski indeksi.

Primer: N
2
O
5
;

broevite 2 i 5 se stehiometriski indeksi vo formulata na soedineneto diazot
pentoksid.


Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 43
Hemiskata formula nudi:
kvalitativni i
kvantitativni informacii za hemiskoto soedinenie.

Primer: H
2
O
2
;
Kvalitativni informacii: Soedinenieto vodorod peroksid e izgradeno od vodorod i
kislorod.
Kvantitativni informacii: Edna molekula vodorod peroksid sodr`i dva atomi vodorod i
dva atomi kislorod. Odnosot na koli~estvata na vodorodot i kislorodot e opredelen od
odnosot na stehimetriskite indeksi i iznesuva 2 : 2. Ovie kvantitativni informacii mo`at
da se prika`at i vo oblik na matemati~ki formuli.
1
2
2
) (
) (
1
2
) (
) (
1
2
) (
) (
2 2
2 2
= =
=
=
O n
H n
O H n
O n
O H n
H n
Edna molekula vodorod peroksid sodr`i dva atomi vodorod.
Edna molekula vodorod peroksid sodr`i dva atomi kislorod.
Odnosot na koli~estvata na vodorodot i kislorodot e opredelen od
odnosot na stehimetriskite indeksi i iznesuva 2 : 2.
Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 44
I V. 2. Vistinska (molekulska) i najprosta (empiriska) formula
1
1
(O)
(H)
2
2
(O)
(H)
=
=
n
n
n
n
H
2
O
2
e vistinska (molekulska) formula, a HO e najprosta (empiriska) formula na
soedinenieto vodorod peroksid.
Sekoja hemiskata formula mora da go poka`uva to~niot kvalitativen sostav na
soedinenieto.
Dokolku hemiskata formula, preku stehiometriskite indeksi go poka`uva vistinskiot
kvantitativen sostav na soedinenieto, toga{ formulata se narekuva VISTINSKA ili
MOLEKULSKA FORMULA.
Dokolku vistinskite stehiometriski indeksi se podeleni so nivniot najgolem zaedni~ki delitel,
toga{ novata formula se narekuva NAJPROSTA ili EMPIRISKA formula.

Va`no!! Empiriskata formula go poka`uva to~niot kvalitativen sostav na soedinenieto, kako i
to~niot odnos na koli~estvata na elementite od koi e izgradeno soedinenieto, no taa ne go
poka`uva vistinskiot kvantitativen sostav na soedinenieto.
Primer: H
2
O
2

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 45
I V.3. Oksidaciski broj i valentnost

Valentnosta na nekoj atom e opredelena od brojot na elektroni {to atomot gi anga`ira
za obrazuvawe na hemiski vrski.

Vodorodot e sekoga{ ednovalenten bidej}i ima samo eden elektron so kogo mo`e da gradi
hemiski vrski. Kislorodot e vo site soedinenija dvovalenten, bidej}i sekoga{ koristi dva
elektroni za obrazuvawe na hemiski vrski. Vo soedinenieto HCl i vodorodot i hlorot se
ednovalentni, a vo soedinenieto ClO
2
, Cl e ~etirivalenten, zo{to korisi ~etiri elekroni za
obrazuvawe na hemiski vrski, a kislorodot e dvovalenten.
Za obrazuvawe na hemiskite vrski naj~esto e neophodno atomot da oddade
(spodeli) delumno ili celosno eden ili pove}e od svite elektroni (Zabele{ka!
Prethodnoto tvrdewe ne e celosno to~no. Na primer, pri obrazuvawe na ~isto jonski
soedinenija, anjonot ne anga`ira nitu eden od svoite elektroni, tuku samo prima eden ili
pove}e elektroni vo svoite orbitali). Procesot na oddavawe na elektroni se narekuva so
op{t naziv oksidacija. Zatoa, namesto nazivot valentnost, {to e vo vrska so
brojot na anga`irani elektroni za obrazuvawe na hemiski vrski, se koristi nazivot
oksidaciski broj {to ja ozna~ua oksidaciskata sostojba na atomot.

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 46
Pravila za oksidaciskite broevi:
1. Oksidaciskiot broj na atomite vo elementarna sostojba e nula.

Primer:

Zabele{ka: Oksidaciskiot broj se pi{uva nad simbolot na elementot.

2. Oksidaciskiot broj na elementite vo jonskite sodinenija e ednakov na polne`ot
na jonite.

Primer:


Oksidaciskiot broj ima i svoj znak, koj{to se pi{uva pred oksidaciskiot broj.


0 0 0
H , S , Na
1
3
3 2 1
2
1 1
F Al , O Na , Cl Na
+ + +
Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 47
3. Zbirot na proizvodite od oksidaciskite broevi i stehimetriskite indeksi na
elementite vo edno soedinenie e ednakov na nula.

Primer: +3 + 3(-1) = +3 - 3 = 0

4. Oksidaciskiot broj na nekoj sloboden jon e ednakov so polne`ot na jonot.
Primer:


Zable{ka: Treba da se obrne vnimnie na razlikata vo pi{uvaweto na oksidaciskiot broj i
polne`ot na jonot!

Vo kovalentnite soedinenija znakot na oksidaciskiot broj zavisi od elektronegativnosta na
elementot. Elementite so pogolema elektronegativnost dobivaat negativni, a onie so pomala
pozitivni oksidaciski broevi. Od tie pri~ini fluorot ima sekoga{ oksidaciski bro -1, a
kislorodot naj~esto -2 (samo vo peroksidite i superoksidite kislorodot ima oksidaciski broj -1
i -1/2, soodvetno. Vidi strana 52 ).
1
3
3
F Al
+
+
+

+
+
3
3
2
2
1
1
) Al ( , ) O ( , ) Na (
Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 48
Od ovie pri~ini metalite, kako elektropozitivni elementi, imaat pozitiven oksidaciski broj vo
nivnite soedinenija. Isklu~ok se intermetalnite soedinenija, kade poelektronegativniot metal
dobiva negativen a drugiot pozitiven oksidaciski broj. Sli~no i vodorodot ima oksidaciski
broj +1 vo site soedinenija so nemetalite. Isklu~ok se soedinenijata nare~eni metalni hidridi,
kade vodorodot ima oksidaciski broj -1, za{to e povrzan so elementi (metali) {to imaat
pomala elektronegativnost.
Primeri:





5. Oksidaciskiot broj mo`e da se opredeli i na atomska grupa vo ramkite na edno
soedinenie.
Primer:



4
2 6 1
2
2
1 2
4 2
2
2
1 1
2
1
6
3
2
1
4
4 1 1 1 1
1
4
2
2
1
3
3 1
3
3 2 1
2
1 1
O S H , Cl Mg
b P Mg , O H , H C , H C , F Cl , H Li
, H P , H N , F Al , O Na , Cl Na
+ + +
+ + + + + +
+ + + + +
|
.
|

\
|
+
+

4
2
H
2 - 6
1
2
O S
Oksidaciskiot broj na sulfatnata grupa vo
sulfurnata kiselina e -2.
Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 49
6. Koga stanuva zbor za molekuli izgradeni od dva isti atomi (molekuli na
elementarnite supstanci) toga{ oksidaciskiot broj na atomite e nula.
Primer:



Prose~en oksidaciski broj:
Primer:




0
8
0
4
0
3
0
2
S , P , O , H
|
.
|

\
|

+
2
1 -
H
O
2
1
2
Grupata (O
2
) vo vodorod peroksidot i vo negovite soli
nare~eni peroksidi ima vkupen oksidaciski broj -2, {to
zna~i prose~niot oksidaciski broj na sekoj atom od kislorod
e -1. Sekako deka sekoj atom na kislorod i vo ova
soedinenie e dvovalenten, zo{to sekoj atom kislorod
anga`ira po dva elektroni za gradewe na hemiskite vrski vo
soedinenieto. Spored ova, oksidaciskiot broj i valentnosta
na atomite vo odredeno soedinenie ne se sekoga{
identi~ni.

H H
O O
+1 +1 -2
-1 -1
Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 50
V. Glavni grupi neorganski soedinenija i nivna
nomenklatura
V.1. Oksidi
Oksidite se binarni soedinenija na kislorodot so drugite elementi.

(Poimot binarni uka`uva deka oksidite se izgradeni od dva vida elementi od
koi edniot e kislorod)

Metodi za dobivawe:
1. Direktna sinteza: C + O
2
= CO
2
2. Termi~ko razlo`uvawe na soli ili peroksidi: CaCO
3
= CaO + CO
2

Vidovi oksidi (podelba spored hemiskite svojstva)

1. Oksidite koi pri reakcija so vodata obrazuvaat kiselini se narekuvaat kiselinski
oksidi ili anhidridi na kiselinite.
Primer: SO
2
+ H
2
O = H
2
SO
3

(sulfur dioksid) (sulfuresta kiselina)

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 51
2. Oksidite koi pri reakcija so vodata gradat bazi se vikaat bazni oksidi.
Primer: CaO + H
2
O = Ca(OH)
2

(kalcium oksid) (kalcium hidroksid)


3. Oksidite {to mo`e da reagiraat so kiselini i so bazi, pri {to vo dvata slu~ai gradat soli
se narekuvaat amfoterni oksidi.

Primeri: ZnO cink oksid, Al
2
O
3
aluminium oksid, SnO kalaj(II) oksid, PbO olovo(II) oksid.
ZnO + 2HCl = ZnCl
2
+ H
2
O
ZnO + 2NaOH+ H
2
O = Na
2
[Zn(OH)
4
] (natrium tetrahidroksocinkat)

4. Oksidite {to ne reagiaat nitu so kiselini nitu so bazi, nitu pak pri reakcija so vodata
gradat kiselini ili bazi, se narekuvaat indiferentni oksidi.

Primeri: CO jaglerod monoksid, NO azot monoksid
Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 52
V.2. Nomenklatura na oksidite
Imenuvaweto na hemiskite supstanci se narekuva hemiska nomenklatura. Nomenklaturata
na hemiskite soedinenija e definirana od Internacionalnata unija za ~ista i primeneta hemija,
IUPAC (Internatioal Iunion of Pure and Applied Chemistry).

Nomenklatura na oksidi na metalite

Ako metalot gradi samo eden vid oksid, odnosno ako metalot ima samo edna vozmo`na
oksidaciska sostojba, toga{ imeto na oksidot se obrazuva od imeto na metalot so dodavawe
na zborot oksid.

Primeri: Na
2
O natrium oksid, kalcium oksid CaO, aluminium oksid Al
2
O
3
.

Oksidaciskiot broj na kislorodot vo oksidite e -2. I sklu~ok se peroksidite kade kisloroot ima oksidaciski
broj -1 i superoksidite kade oksidaciskiot broj e -1/2.

Primeri:


5 . 0
2
1 1
2
2
1
O Na , O Na
+ +
natrium peroksid natrium superoksid
Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 53
Dokolku metalot ima pove}e vozmo`ni oksidaciski sostojbi, odnosno mo`e da
gradi pove}e vidovi oksidi, toga{ pome|u imeto na metalot i zborot oksid se
pi{uva oksidaciskata sostojba na elementot so rimski broj staven vo mala
zagrada, vedna{ zad imeto na metalot.

Primeri:
o Cu
2
O bakar(I) oksid,
o CuO bakar(II) oksid,
o FeO `elezo(II) oksid,
o Fe
2
O
3
`elezo(III) oksid.

Vnimanie! Imeto na metalot i rimskiot broj se pi{uvaat sleano, dodeka imeto na metalot (so ili bez
rimski broj) i zborot oksid se pi{uvaat razdvoeno.
Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 54

Nomenklatura na oksidi na nemetalite

Imeto na oksidot se obrazuva od imeto na nematalot i zborot oksid. Pred imeto na
nemetalot i pred zborot oksid se dodavaat prefiksi koi go ozna~uvaat soodvetniot
stehiometriski indeks imenuvan na gr~ki.

Primer: N
2
O
5
diazot pentoksid, N
2
O diazot monoksid (ili diazot oksid).


Nazivi na broevite na gr~ki jazik:


1-mono, 2-di,
3-tri, 4-tetra
5-penta, 6-heksa,
7-hepta, 8-okta,
9-nona, 10-deka,
11-undeka, 12-dodeka
Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 55
V. 3. Kiselini
Kiselinite se soedinenija na vodorodot so nekoj nemetal ili atomska grupa nare~na
radikal. Atomskata grupa naj~esto vklu~uva nekoj nemetal i kislorod, no postojat i
zna~itelen broj radikali izgradeni od nekoj metal i kislorod.

Primeri: HCl hlorovodorodna kiselina, H
2
S sulfurvodorodna kiselina, HClO
4
perhlorna
kiselina, H
2
CrO
4
hromna kiselina.

Kiselinite vo voden rastvor disociraat i pri toa generiraat vodorodni katjoni,
odnosno protoni. Protonite vo vodniot rastvor ne se slobodni, tuku se svrzuvaat so
edna molekula voda gradej}i H
3
O
+
hidroniev jon koj preku vodorodni vrski
naj~esto se povrzuva so tri moleuki voda gradej}i H
3
O
+
(H
2
O)
3
ili H
9
O
4
+
.

Osnovni svojstva na kiselinite:
Kiselinite imaat kisel vkus, nivnite vodni rastvori sproveduvaat elektri~na struja i
siniot lakmus go bojat so crvena boja.
Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 56
Strukturni formuli
S
O
O
HO
HO
P O
H
HO
HO
Sulfurna kiselina
Fosforesta kiselina
Vo kielinite postojat hidroksidni OH atomski grupi. Vodorodnite atomi naj~esto ne se
svrzani direktno za nemetalot. Brojot na OH grupi vo kiselinata ja opredeluva baznosta
na kiselinata. Kaj nekoi kiselini, kako {to e fosorestata kiselina, nekoi od vodorodnite
atomi se vo sostavot na OH grupite, a eden e direktno svrzan za nemetalot. Spored toa,
baznosta na kiselinata naj~esto se sofpa|a so brojot na vodorodni atomi vo molekulskata
formula, no postojat i isklu~oci.
Primeri: H
3
PO
4
tribazna kiselina, H
3
PO
3
dvobazna kiselina, H
3
PO
2
ednobazna kiselina
Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 57
Osnovni na~ini za dobivawe na kiselinite:

1. Rastvoruvawe na kiseliski oksid vo voda:

SO
2
+ H
2
O = H
2
SO
3

2. Reakcija na kiselina so nekoja sol:

2NaCl + H
2
SO
4
= 2HCl + Na
2
SO
4

Nomenklatura na kiselinite

Imeto na kiselinata se formira spored imeto na elementot {to ja obrazuva
kiselinata. Pri toa ne mo`e da se definiraat strogi pravila pri formiraweto na
nazivite.

Primeri za beskislorodni kiselini se:
HCl hlorovodorodna kiselina HCN cijanovodorodna kiselina
HBr bromovodorodna kiselina
H
2
S sulfurvodorodna kiselina
HI jodovodorodna kiselina
HF fluorovodorodna kiselina
Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 58
Osnovnite kislorodni kiselini:

HClO
3
hlorna kiselina
HIO
3
jodna kiselina
HBrO
3
bromna kiselina,
H
2
SO
4
sulfurna kiselina
H
2
SeO
4
selenova kiselina,
H
6
TeO
6
telurna kiselina
HNO
3
azotna kiselina,
H
3
PO
4
fosforna kiselina
H
3
AsO
4
arsenova kiselina,
H
3
SbO
4
antimonova kiselina
H
2
CO
3
jaglerodna kiselina,
H
4
SiO
4
siliciumova kiselina
H
2
SnO
3
kalajna kiselina,
H
3
BO
3
borna kiselina
H
2
CrO
4
hromna kiselina,
H
2
MnO
4
manganova kiselina
Nazivite na osnovnite kislorodni kiselni se
formiraat od imeto na elementot {to ja gradi
kiselinata, pri {to se dodava nastavka na ili
ova.
Vnimanie! Imeto na kiselinata i zborot
kiselina se pi{uvaat razdvoeno.
Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 59
Kislorodni kiselini izvedeni od osnovnata kiselina:
Kiselina koja{to ima eden kisloroden atom pove}e od osnovnata kiselina, dobiva
naziv formiran od osnovnata kiselina so prefiks per.

Primer: HClO
4
perhlorna kiselina, HIO
4
perjodna kiselina.

Vnimanie! Kiselinata HMnO
4
se vika permanganova kiselina iako ima ist broj na kislorodni
atomi kako osnovnata kiselina (H
2
MnO
4
) no ima eden atom vodorod pomalku od nea.
Zaedni~ko za site primeri e {to vo per kiselinite elementot {to ja gradi kiselinata ima
povisok oksidaciski broj od onoj {to go ima vo osnovnata kiselina.

Kiselina koja{to ima eden kisloroden atom pomalku od osnovnata kiselina, dobiva
naziv formiran od osnovnata kiselina pri {to nastavkata na, ili ova se zamenuva
so esta.

Primer: HClO
2
hloresta kiselina, H
2
SO
3
sulfuresta kiselina, HNO
2
azotesta kiselina.

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 60
Kiselina koja{to ima eden kisloroden atom pomalku od esta kiselinata, dobiva naziv
formiran od esta kiselinata so prefiks hipo.

Primer: HClO hipohloresta kiselina (HClO
2
hloresta kiselina), HIO hipojodesta kiselina (HIO
2
jodesta
kiselina)





Kiselina ~ija{to formula se izveduva so formalno odzemawe na edna molekula voda od
osnovnata kiselina dobiva naziv formiran od osnovnata kiselina so prefiks meta.

Primer: HPO
3
metafosforna kiselina (H
3
PO
4
- H
2
O = HPO
3
, H
3
PO
4
fosforna kiselina).

Kiselina ~ija{to formula se izveduva so formalno odzemawe na edna molekula voda od dve
mlekuli na osnovnata kiselina dobiva naziv formiran od osnovnata kiselina so prefiks piro.

Primer: H
4
P
2
O
7
pirofosforna kiselina (2H
3
PO
4
- H
2
O = H
4
P
2
O
7
).

HClO
3
hlorna kiselina
HClO
4
perhlorna kiselina
HClO
2
hloresta kiselia
HClO hipohloresta kiselina
Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 61
So zamena na eden ili pove}e kislorodni atomi vo kiselinata so atomi na sulfur, se
dobivaat t. n. tio-kiselini. Nazivot na tio-kiselinata se dobiva od osnovnata
kiselina so dodavawe na prefiksot tio. Dokolku vo kiselinata pove}e od eden
kisloroden atom se zameneti so atomi na sulfur, pred sufiksot tio se imenuva i
stehimetriskiot indeks na atomot na sulfur iska`an na gr~ki.

Primeri: H
3
AsO
3
S tioarsenova kiselina (H
3
AsO
4
arsenova kiselina), H
3
AsO
2
S
2
ditioarsenova
kiselina, H
3
AsOS
3
tritioarsenova kiselina.

Kiselini {to vo kiselinskiot radikal ne sodr`at nitu kislorod nitu sulfur.
Primeri: HAuCl
4
tetrahloroauratna(III) kiselina,
H
2
PtCl
4
tetrahloroplatinatna(II) kiselina,
HPF
6
heksafluorofosfatna(V) kiselina,
H
2
SnCl
6
heksahlorostanatna(IV) kiselina,
HBF
4
tetrafluoroboratna kiselina
Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 62
V. 4. Hidroksidi, bazi
Hidroksidite se soedinenija koi se obrazuvaat me|u metalite i hidroksidnata (OH)
grupa. Hidroksidite {to se rastvorlivi vo voda i pri toa disociraat na metalni katjoni
i hidroksidni anjoni se narekuvaat bazi.

Metodi za dobivawe na hidroksidite:
1. Rastoruvawe na metalen oksid vo voda.
Na
2
O + H
2
O = 2NaOH
2. Reakcija na nekoi soli i bazi.
FeCl
3
+ 3NaOH = Fe(OH)
3
+ 3NaCl
3. So vzaemodejstvo na alkalen metal i voda.
2Li + 2H
2
O = 2LiOH + H
2

4. Pri reakcija na peroksid so voda
2Na
2
O
2
+ 2H
2
O = 4NaOH + O
2

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 63
Nomenklatura na hidroksidite
Nazivite na hidroksidite se obrazuvaat od imeto na metalot i zborot hidroksid.
Dokolku metalot obrazuva pove}e od eden hidroksid (ima pove}e vozmo`ni
osidaciski sostojbi) toga{ pome|u imeto na metalot i zborot hidroksid se pi{uva
oksidaciskata sostojba na metalot vo soodvetniot hidroksid so rimski broj vo mala
zagrada do imeto na metalot. Dokolku metalot ima samo edna vozmo`na
oksidaciska sostojba, toga{ taa ne se zapi{uva vo nazivot na metalot.

Primeri:

Fe(OH)
2
`elezo(II) hidroksid
Fe(OH)
3
`elezo(III) hidroksid
Cr(OH)
3
hrom(III) hidroksid
Cr(OH)
6
hrom(VI) hidroksid
LiOH litium hidroksid
Ca(OH)
2
kalcium hidroksid
Vnimanie! Imeto na metalot i rimskiot broj se pi{uvaat sleano dodeka zborot hidroksid se
pi{uva razdvoeno.
Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 64
I V. 5. Soli
Solite formalno se dobivaat so zamena na vodorodnite atomi, {to se vo sosatavot
na hidrosidnite grupi na kiselinata so nekoj metal, ili pak so zamena na OH grupata
kaj hidroksidite so nekoj nemetal odnosno kiselinski radikal.
Metodi za dobivawe na solite:

7. Reakcija pome|u dve soli
CaCl
2
+ MgSO
4
= CaSO
4
+ MgCl
2

8. Reakcija pome|u bazen i kiselinski oksid
MgO + SO
2
= MgSO
3

9. Reakcija pome|u kiselinski oksid i baza
CO
2
+ Ca(OH)
2
= CaCO
3
+ H
2
O
1. Reakcija na neutralizacija
NaOH + HCl = NaCl + H
2
O
2. Reakcija pome|u metal i kiselina
Fe + 2HCl = FeCl
2
+ H
2

3. Reakcija pome|u sol i baza
CuSO
4
+ 2NaOH = Na
2
SO
4
+ Cu(OH)
2

4. Direktna sinteza pome|u metal i nemetal
Fe + S = FeS
5. Reakcija pome|u metalen oksid i kiselina
PbO + 2HCl = PbCl
2
+ H
2
O
6. Reakcija pome|u sol i kiselina
AgNO
3
+ HCl = AgCl + HNO
3

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 65
Nomenklatura na solite
Normalni (neutralni soli)
So zamena na site vodorodni atomi na kiselinata so metal se dobivaat normalni (neutralni)
soli. Nazivot na solta se formira od imeto na metalot i imeto na radikalot na kiselinata.
Dokolku metalot ima pove}e vozmo`ni oksidaciski sostojbi, toga{ do imeto na metalot sleano
se zapi{uva oksidaciskata sostojba so rimski broj staven vo mala zagrada.

Primeri: NaCl natrium hlorid, CuI bakar(I) jodid, CuSO
4
bakar(II) sulfat.

Spored ova, neophodno e da se znaat nazivite na kiselinskite radikali. Nazivi na joni
formirani od kiselinskite radikali na beskislorodnite i kislorodnite kiselini:
F
1-
fluorid
Cl
1-
hlorid
I
1-
jodid
Br
1-
bromid
S
2-
silfid
Se
2-
slenid
Te
2-
telurid
CN
1-
cijanid
SO
4
2-
sulfat
ClO
3
1-
hlorat
NO
3
1-
nitrat
PO
4
3-
fosfat
BO
3
3-
borat
CO
3
2-
karbonat
SiO
4
4-
silikat
OCN
1-
cijanat
Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 66
Kiselinskite radikali na beskislorodnite kiselini, odnosno jonite formirani od ovie radikali,
dobivaat nazivi spored nemetalot i nastavkata ID.

Kiselinskite radikali na osnovnite kislorodni kiselini, odnosno jonite formirani od ovie
radikali, gi formiraat nazivite vrz osnova na nazivot na nemetalot i nastavkata AT.

Nazivi na jonite formirani od radikalite na kiselinite {to se izvedeni od osnovnite kiselini:



ClO
2
1-
hlorit (ClO
3
1-
hlorat)
ClO
1-
hipohlorit
ClO
4
1-
perhlorat
PO
3
1-
metafosfat
P
2
O
4
4-
pirofosfat
AsSO
3
3-
tioarsenat
Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 67
Nazivite na radikalite i jonite na per kiselinite vo nazivot dobivaat prefiks PER i
nastavka AT.
Nazivite na radikalite i jonite na esta kiselinite vo nazivot dobivaat nastava IT.
Nazivite na radikalite i jonite na hipo-esta kiselinite vo nazivot dobivaat prefiks
HIPO i nastavka IT.
Primeri:





Hirogen soli se oni soli kaj koi eden ili pove}e vodorodni atomi na kiselinata ne se
supstituirani so metal. Primeri: NaHSO
4
natrium hidrogensulfat, KH
2
PO
4
kalium
dihidrogenfosfat.
Hidrogen solite dobivaat naziv so dodavawe na prefiksot HIDROGEN pred imeto na
kiselinskiot radikal. Dokolku vo kiselinskiot radikal postojat pove}e od eden vodoroden
atom, pred prefiksot HIDROGEN se imenuva i stehiometriskiot indeks na vodorodniot
atom iska`an na gr~ki.

NaClO
2
natrium hlorit (NaClO
3
narim hlorat)
Ca(ClO)
2
kalcium hipohlorit
KClO
4
kalium perhlorat
Cu(PO
3
)
2
bakar(II) metafosfat
Fe
2
P
2
O
4
`elezo(II) pirofosfat
Ni
3
(AsSO
3
)
2
nikel(II) tioarsenat
Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 68
Hidroksid soli se oni soli koi{o vo svojat sostav sodr`at i hidroksidna grupa pokraj
metalot i kiselinskiot radikal.

Primeri: BiOHSO
4
bizmt(III) hidroksid sulfat,
Bi(OH)
2
Cl bizmut(III) dihidroksid hlorid.

Nazivite na hidroksid solite se obrazuvaat analogno na hidrogen solite, so taa
razlika {to prefiksot HIDROGEN e zamenet so terminot HIDROKSID.
Zabele{ka! Terminot HIDROKSID se pi{uva odvoeno od imeto na metalot i kiselinskiot
radikal, dodeka prefiksot HIDROGEN se pi{uva sleano so imeto na radikalot!
Oksid soli se oni soli koi{to vo svojat sostav sodr`at kisloroden atom (oksiden jon
O
2-
) pokraj metalot i kiselinskiot radikl.

Primeri: BiOCl bizmt(III) oksid hlorid,
UO
2
SO
4
uran(VI) dioksid sulfat.

Nazivite na oksid solite se obrazuvaat analogno na hidroksid solite, so taa razlika
{to terminot HIDROKSID e zamenet so terminot OKSID.
Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski 69
Dvojni (me{ani) soli se onie soli koi{to vo svojat sostav sodr`at dva ili pove}e razli~ni metali
ili kiselinski radikali.

Primeri: NaKSO
4
natrium kalium sulfat,
CaCl(ClO) kalcium hlorid hipohlorit.

Nazivite na dvojnite soli se formiraat spored pravilata za obi~nite soli samo {to se imenuvaat
poodelno dvata metala ili dvata kiselinski radikali.

Kristalohidrati se onie soli koi{to vo svojot sostav sodr`at edna ili pove}e molekuli voda.

Primer: Na
2
CO
3
.
10H
2
O natrium karbonat dekahidrat
NiCl
2
.
6H
2
O nikel(II) hlorid heksahidrat

Nazivite na kristalohidratite se formiraat spored pravilata za obi~nite soli samo {to posle
imeto na solta odvoeno se dodava zborot HIDRAT na koj{to mu se dodava prefiks koj go
ozna~uva stehiometriskiot koeficient {to se odnesuva na brojot molekuli voda, iska`an na
gr~ki.