Rad Muzeja Vojvodine 50 PDF

ISSN 1450-6696
MUSEUM OF VOJVODINA, NOVI SAD
WORK OF MUSEUM OF VOJVODINA

Vojvodinas Museums Annually
50
NOVI SAD
2008.
50

2008
50
:

:

:

:

:

:

:

:

:
SCAN studio,
:
1000
CIP
,
069 (497-113)
= Work of Museum of Vojvodina / .
1994, . 36. : , 1994. . ; 30 cm
.
ISSN 14506696
COBISS.SRID 28648204

,

, 2008.
www.muzejvojvodine.org.yu; muzejvojvodine@nscable.net; muzejvojvodine1@nscable.net
50
CONTENS
Archeology
Lidija Balj:
Sneana Marinkovi:
Jovan Koledin:
Marija Jovanovi:
-:
Svetlana Blai:

:
:
:
:
:
:
:
:
Dragana ivkovi:
:
Marijana Mitrovi:
Crvenokosa boginja kao simbol

Red-haired Goddess as a Symbol. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
Nalazi iz bronzanog doba sa lokaliteta Mali Aka kod Novog Miloeva
The Bronze Age Artifacts at the Site of Mali Aka near Novo Mileevo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25
Prilog poznavanju rasprostranjenosti zvonastih pehara
A Contribution to the Familiar Distribution of Bell Beakers . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33
Utvreno kasnolatensko naselje arnok kod Vrbasa
(Pregled istraivanja od 1984. do 2007. godine)
The Late La Tene Fortified Settlement of arnok in the Vicinity of Vrbas
(A Review of Excavations from 1984 to 2007) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61
-
( )
Celtic La Tene Ceramics on the Municipality of Odaci Territory
(from the Depot of the Museum Unit Odaci) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79

Sarmatian Settlementat the Site of Perlek-gas Station . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109
Variranje metapodijalnih kostiju vrste Bos taurus L. (domae govee) sa arheolokih lokaliteta
The Variation of Metapodial bones in the species Bos taurus L. (domestic cattle)
found at Archaeological sites . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .133
Anthropology

The Phenomenon of Trepanation on the Example of a skull from Sremska Mitrovica . . . . . . . . . . .175
History
()
Two Accounts of a Journey through Sremski Karlovci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .187

The history of Srpski Mileti from the foundation
of the settlement to the colonization under Joseph . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .195
19. 20.
Serbian Political/Religious Autonomy in Austria-Hungary in the second half of the 19th century
and at the beginning of the 20th century . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .207
(17001873)
Austrian Army and its uniform . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .229
History of Art
1952. 1957:
The destiny of the Pavle Beljanski collection from 1952 to 1957 Exhibition
at the Museum of the City of Belgrade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .243
35
Works of Art of 35 Artists from the Colection of Rajko Mamuzi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .255
Ethnology

Prohibitions related to wearing ritual masks in European and Serbian area. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .263

Apiculture or beekeeping in Zrenjanin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .273
Conservation

Replicas substitutes for museum objects . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .285
Restauracija i konzervacija rimske freske
Restoration and conservation of the Roman fresco . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .301

Conservaion and restoration of the Zubun from Imljanithe Zubun Collection
of the Bosnian Frontier . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .319
Museology
Muzeoloki principi u Irwin ramu
Museological Principles in the Irwin frame or: How a Museum negates its negation . . . . . . . . . . . .325
50
Education in Museum
Uenje u muzeju u svetlu Gardnerove teorije viestrukih inteligencija
Teaching at a Museum in the light of Gardner's Multiple Intelligencies Theory . . . . . . . . . . . . . . . .333
Jovana Milutinovi:
Management in Culture
Katarina ivanovi, Ivana Anti: Partnerstvo izmeu kulture i turizma studija sluaja Kikindski mamut
The partnership between culture and tourism a case study of the Kikinda Mammoth . . . . . . . . . .339
:
Library

Bibliography of encyclopedias from the Reference collection of the Museum of Vojvodina library 355
Records&Documents

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .369
Boris Garovnikov:
From the Museum and Gallery Collections

Ornitoloka zbirka u prirodnjakom odeljenju u Muzeju
u Vrcu u periodu od osnivanja do 1917. godine
Ornithological Collection in the Nature Department, the Museum of Vrac,
in the period from its founding to 1917 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .387
-:
:
:
:
:
:
:
:
:
:
:
:
:
From Vojvodina,s Museum and Galleries

() . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .413

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .420
, , 21. 31. 2007. . . . . . . . . . .426
XI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .428
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .429
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .430
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .432
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .434
10+1 e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .436
(18301907) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .437
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .438
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .439
2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .441
:
:
:
Mr Ugljea Beli:
Mr Ugljea Beli:
:
Surveys

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .443
: ,
( ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .445
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .447
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .450
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .451
VANU on the Road to European Integrations VANU na putu ka evropskim integracijama . . . . . .453
Vojvoanska akademija nauka i umetnosti, Godinjak 2006. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .454
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .456
2006. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .457
. :
:
In Memoriam
. . , 19242007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .469
, 19242008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .471
Bibliography
4150 (19992008)
Bibliography of the Work of the Museum of Vojvodina 4150 (19992008) . . . . . . . . . . . . . . . . . .473
50

, ,
,
, , 1952.
(
)

, ,
, , ,
, , ,
.
-
1952. ,
, ,

, . ,

. ( , ) ,
,
- , ,

, -

.
56
, (
, , ,
, ,
-, , ),
.
,
, . ,
, ,
.

,
, ,
.

,

-
, ,

.
.
, ,
.
.

.
, XXI , ,
, ,
- ,
, ,

.
, ,
. ,
, , , . .
, .
o
Lidija Balj
UDC: 903.25 (497.113 daci) 634
CRVENOKOSA BOGINJA KAO SIMBOL

Apstrakt U radu je analizirana statueta Crvenokose boginje koja je otkrivena 1989. godine, tokom arheolokih iskopavanja
na lokalitetu Donja Branjevina u blizini mesta Odaci u Vojvodini. Kao arheoloki nalaz ova nam statueta ne otkriva mnogo
o znaenju koji je imala u prolosti. Meutim, ukoliko je posmatramo kao simbol, ona nam ukazuje na fenomen koji je u
periodu njene upotrebe bio dominantan, odnosno svedoi o verovanju u povezanost izmeu plodnosti ene, zemlje i biljnog
sveta.
Na osnovu simbolike analize statuete moemo zakljuiti da ona sa svojim atributima naglaenim bokovima, glutejima
i grudima, urezanom vulvom, kao i kosom bojenom u crveno ukazuje na funkciju plodnosti i materinstva, to uz ruke
poloene na donji stomak, u potpunosti odgovara ikonografiji Boginje majke.
Kljune rei neolit, figurine, religija, kereka kultura, Donja Branjevina.
Abstract In this paper is analysed the figurine of Red-haired goddess, which was discovered in 1989 during the archaeo
logical excavations at the site of Donja Branjevina in the vicinity of Odaci in Vojvodina. As an archaeological artifact,
this figurine does not tell us a lot about the meaning it had. However, if we observe it as a symbol, the statuette points to
the phenomenon which was dominant in the period of its use. It testifies that it was believed there were connection between
female fertilty, soil and vegetation.
On the basis of the symbolic analysis of this figurine, we come to the conclusion that goddess's features her notable hips,
posterior, breasts, carved vulva, and her red hair emphasize the function of fertility and maternity. These features together
with goddess's hands laying on the lower part of her stomach completely match the iconographic depiction of goddess of
fertility.
Key words neolithic, figurines, religion, Krs culture, Donja Branjevina.
Crvenokosa boginja je otkrivena 1989. godine,

tokom arheolokih iskopavanja na lokalitetu Donja Bra
njevina, u blizini mesta Odaci u Vojvodini. Pronaao
ju je Sergej Karmanski, rukovodilac arheoloke zbirke
u Odacima, po obrazovanju uitelj, a ne arheolog. S.
Karmanski je dugi niz godina sprovodio arheoloka
iskopavanja na ovom lokalitetu, a o rezultatima je pisao
u sveskama pod nazivom Donja Branjevina. U jednoj
od njih, izdatoj na nemakom jeziku 1990. godine, sa
podnaslovom Beitrge, govori se o pronalasku Crve
nokose boginje.
Iz izvetaja (Karmanski 1990) saznajemo da je
statueta otkrivena u jami oznaenoj kao objekat 1 u
7. otkopnom sloju. Bila je poloena na ivicu nekakve
platforme u ijoj se blizini nalazila jama stuba. Pro
naena je polomljena, pri emu su neki delovi bili
isitnjeni i u veoma loem stanju. Nedaleko od statue
te, u istoj jami, otkrivena je fragmentovana kupa na
visokoj nozi. Na nivou 7. otkopnog sloja nalazio se
rog domaeg goveeta (Bos taurus) in situ, dok je
drugi pronaen u poremeenom kontekstu. Ovoj gru
pi nalaza S. Karmanski pripisuje i oltar neobinog
ovalnog oblika iz 1. otkopnog sloja. On dalje navodi
da stratigrafska situacija nije dovoljno jasna, a da je
kontekst dodatno naruen naknadnim ukopima dva
srednjovekovna groba. Zbog toga nije bilo mogue

utvrditi meusobni odnos navedenih nalaza u okviru
objekta, za koji S. Karmanski smatra da bi mogao
biti deo manjeg svetilita. Ove nalaze pripisao je star
evakom kulturnom horizontu.
Statueta Crvenokose boginje od samog poetka
ima veoma neobian status u naoj strunoj javnosti
za njen su pronalazak vezane razne kontroverzne
prie dovoena je u pitanje strunost iskopavanja,
pa ak i originalnost samog nalaza. Kao odgovor
na razliite negativne izjave i tekstove u novinama,
gospodin Karmanski je 1996. godine objavio brouru
pod nazivom Boginja je pronaena navodei sledee
podatke: imena strunih institucija i kolega arheologa
koji su rukovodili iskopavanjem i uestvovali na
njemu, te imena kolega koji su prisustvovali otkriu
ove statuete; izvod iz dnevnika iskopavanja vezan za
dan kada je statueta otkrivena; miljenja i komentare
eminentnih akademika i doktora Alojza Benaca,
Dragoslava Srejovia, Vojislava Trbuhovia i Bogdana
Bruknera; komentare TV stanica i izvode iz novina.
Iz dnevnika iskopavanja (Karmanski 1996, 4)
saznajemo da je statueta otkrivena u sondi veliine 6 x
6 m, u centralnom delu neolitskog naselja. Na osnovu
poloaja nogu zakljueno je da je bila polomljena
Rad muzeja vojvodine 50 arheologija

pre nego to je zakopana, kao i da je polomljena na
merno i pokopana u zamenu za ljudsku rtvu koja je
trebalo da obezbedi plodnost zemlje. Sa uenjem
je primeeno da se ona nalazila u zemlji pomeanoj
sa koljkama, to je, uz drugi sadraj, upuivalo na
otpadnu jamu, a smatralo se da bi se statueta ovog
tipa morala nalaziti u svetilitu, a ne u otpadnoj jami
(ibid.). Dalje je protumaeno da ova statueta u sebi
sjedinjuje simbole enske i muke plodnosti jer je, po
red izraenih atributa enske plodnosti, ona i simbol
muke plodnosti, poto posmatrana sa zadnje strane

prikazuje falus sa testisima (ibid.).
U naoj strunoj literaturi ovoj statueti nije poklo
njena vea panja.1 Jedini ozbiljan osvrt nalazimo u
tekstu B. Bruknera (1998) objavljenom u zborniku
radova sa simpozijuma odranog u Temivaru 1997.
godine. U tekstu pod nazivom Krs type Terracotta
from Donja Branjevina, B. Brukner na prvom mestu
skree panju na pogreno interpretiranu stratigrafsku
shemu na lokalitetu Donja Branjevina, navodei da
je S. Karmanski u potpunosti zamenio horizont star
evake kulture sa horizontom kereke kulture.2 Ova
zamena horizonata dovela je do pogrene interpretacije
da statueta Crvenokose boginje pripada starevakom
sloju. B. Brukner takoe navodi da su okolnosti pod
kojima je statueta pronaena i raspoloiva dokumen
tacija nedovoljni za ispravnu interpretaciju konteksta
nalaza i da je zbog toga teko prihvatiti opciju da je
statueta pronaena u svetilitu.
Na osnovu izvoda iz dnevnika iskopavanja S.
Karmanskog (1996, 4) moemo zakljuiti da je sta
tueta Crvenokose boginje pronaena u otpadnoj jami.
Ovakav kontekst nalaza moe se smatrati uobiajenim,
jer su figurine neolitskog perioda veoma esto prona
laene polomljene u okviru naselja u otpadnim ja
mama ili u kulturnom sloju u blizini kue dakle u
izrazito neritualnom kontekstu (Srejovi 1968, Whittle
1996, Perles 2001, Bailey 2005).3 U grobovima ih
nema.
Originalna statueta Crvenokose boginje uva se u
Odacima, a njena kopija je izloena na stalnoj postav
ci Muzeja Vojvodine.
OPIS STATUETE
Crvenokosa boginja
10
Statueta Crvenokose boginje napravljena je od

peene zemlje, a njena visina iznosi 38 cm, to je ini
znatno veom od ostalih statueta istog tipa, ija visina
ne prelazi 15 cm (Karmanski 1996).
Glava statuete paljivo je modelovana: lice je na
glaeno tako to su iz mase izvueni i reljefno nagla
eni brada i vilina kost, ime je postignut uzvien,
gotovo bezvremen izraz. Prema nekim miljenjima,
na ovaj nain naglaeno odvajanje lica od vrata moe
se tumaiti kao maska na licu (Brukner 1998). Nos je
ravan i prilino izduen, dok su oi izvedene otrim
predmetom, utiskivanjem u masu gline. Usta nema.
Posebna panja poklonjena je izradi kose: ona je duga
i pada preko ramena; pramenovi su naznaeni urezi
ma izvedenim otrim predmetom; ike su reljefno na
glaene, mada nije potpuno jasno da li su ravno odse
ene iznad obrva ili su duge i zaeljane unazad. Kosa
crvenokosa boginja kao simbol

je bojena crvenom bojom, po kojoj je ova statueta i
dobila ime.
Statueta je dobro modelovana, sa namerom da se
naglasi donji deo tela. Ruke su savijene u laktovima
i postavljene na donji deo stomaka, a ake i prsti su
naznaeni urezima. Grudi su uzdignute i naglaeno
enstvene. Vulva je predstavljena urezanim obrnutim
trouglom. Bokovi i bedra su naglaeni, dok su gluteji
fantastino veliki. Ispod zadnjice su realistino pred
stavljene butine debele osobe. Noge su blago razdvo
jene i zavravaju se zaravnjenim delom, a stopala nisu
naznaena. Prednji deo desne noge nedostaje. Zbog
naglaenih oblina, ova statueta odie enstvenou.
Da bi neka statueta bila protumaena kao vrhovno
ensko boanstvo plodnosti, potrebno je da u svojoj
ikonografiji ima karakteristike likovne predstave Velike
majke bogova. Srejovi (1968) navodi da predstava
Velike majke bogova mora biti okarakterisana kanoni
zovanom ikonografskom shemom simbolinim po
loajem ruku na genitalijama, trbuhu ili dojkama i
odreenim individualnim atributima.
Sa stanovita istorije umetnosti, nain na koji je
izraena ova statueta ukazuje na zrelost forme i stila,
to nesumnjivo znai da je nastala kao rezultat dugog
istraivanja u materijalu i formi. Ona je toliko veto
modelovana da nema sumnje da ju je napravio majstor
sa bogatim iskustvom. U ovom sluaju se iskustvo
odnosi kako na zanatsku vetinu modelovanja i pe
enja, tako i na formu, odnosno stil i izgled same
statuete.
Ve je reeno da postoje razliita tumaenja u po
gledu kulturne pripadnosti statuete Crvenokose bogi
nje. Dok je neki autori pripisuju starevakoj kulturnoj
grupi (Karmanski 1990, Becker 2007),4 drugi smatraju
da ona pripada nosiocima kereke kulture (Brukner
1998). Ove dve kulture odlikuje veliki broj zajednikih
karakteristika, a njihov hronoloki odnos nije do kraja
utvren.5
Analizirajui stilske karakteristike starevakih
antropomorfnih figurina, Srejovi (1968) navodi da
su one modelovane u okvirima neralanjene, gotovo
geometrijski pravilne cilindrine forme, nemaju ja
sno naznaen pol, niti sekundarne polne odlike (gru
di, bedra, trbuh). Akcenat je stavljen na glavu figu
rine, sa velikim, koso postavljenim oima i paljivo
naznaenom kosom. Stubasta forma i tehnika ureziva
nja detalja upuuju na rad u drvetu, odnosno pokazuju
da su najstarije neolitske figurine bile pravljene od
drveta. Prelaskom na glinu, prvi oblici raeni su po
uzoru na prethodne, a kasnije su one dobile izraenije
modelovanu formu (ibid.).
lidija balj
S druge strane, antropomorfne statuete kereke
kulture pronaene na naoj teritoriji spadaju u stuba
sto-steatopigne terakote (ibid.). Gornji deo tela ovih
figurina ima stubastu formu, dok je donji deo tela
naglaen izraenim glutejima. Stubasto-steatopigne
statuete u potpunosti su vezane za stil plastike starijeg
neolita i one iskljuivo pripadaju kerekoj grupi, kao
njena originalna tvorevina. Malo je verovatno da je
osnovni stubasti oblik pozajmljen iz starevakog
kulturnog kruga. Srodnost izmeu kereke i starevake
plastike rezultat je bliskosti njihovih mezolitskih ili
prekeramikih tradicija, odnosno sline privredne i
drutvene strukture tokom starijeg neolita na podruju
njihove rasprostranjenosti (ibid.).
Na osnovu navedenih stilskih karakteristika, sta
tueta Crvenokose boginje pripadala bi kerekoj kul
turi.
Analizirajui publikovani materijal sa Donje Bra
njevine, B. Brukner (1998) zakljuuje da poslednji
sloj na ovom nalazitu pripada kerekoj kulturi i da se
ova statueta, tipoloki i kulturno u potpunostiti uklapa
u ovakvu stratigrafsku interpretaciju. U istom su sloju
pronaeni nalazi koji predstavljaju import iz vinanske
kulture, na osnovu ega se moe zakljuiti da je
Crvenokosa boginja nastala u vreme kontakta izmeu
nosilaca kereke kulture u Bakoj sa predstavnicima
vinanske kulture koji su prodirali u Panoniju (ibid.).
Verovatno najslinija naoj figurini je ona iz EnrdSzujskereszt, Krs Valley (Gimbutas 1989, 231,
Fig. 358).
ARHEOLOKA INTERPRETACIJA
Dok posmatramo ovu statuetu prvo to se namee
je njena nagost i naglaena enstvenost. Kao glavni
atributi enstvenosti izdvajaju se grudi, bokovi i gluteji.
Statuete koje ovako izgledaju najee se tumae kao
boginje plodnosti. Razliito se nazivaju Boginja
majka, Boginja plodnosti ili Velika majka. Takoe
se njihova pojava vezuje za plodnost cele prirode, a
posebno za nastanak poljoprivrede.
U arheologiji su figurine neolitskog perioda e
sto tumaene kao boginje plodnosti, a najznaajniji
zastupnik ove teorije je Marija Gimbutas. Ona je 1974.
godine objavila knjigu The Goddesses and Gods of
old Europe, 65003500 BC, koja je imala veliki uticaj
na inerpretaciju figurina. M. Gimbutas je figurine iz
Tesalije, kao i one iz drugih regiona, protumaila kao
panteon neolitskih bogova. Analizi je pristupila kla
sifikujui figurine na osnovu oblika i stila, a zatim ih
je, na osnovu glavnih atributa, povezala sa razliitim
boanstvima. Na taj nain je identifikivala irok spek
11

tar neolitskih enskih boanstava, ukljuujui bogi
nju ptica, gospodaricu ivotinja, kraljicu planina,
zmijsku boginju, medvedicu, roditeljicu, onu koja da
ruje zanatske vetine, onu koja daruje ivot, onu koja
pomae pri poroaju, boginju plodnosti ili majku zem
lju, boginju smrti, boginju aba, boginju riba, boginju
pela i leptira i druge (Berggren&Harrod 1996).
Ova teorija je tokom godina osporavana i hvaljena,
i gotovo da ne postoji rad koji se bavi figurinama u
kojem se ona ne spominje. Zamerke se uglavnom
odnose na sam pristup M. Gimbutas poto je na isti
nain interpretirala irok spektar figurina pronaenih u
razliitom konteksu. Takoe joj je zamereno to je za
analogije koristila primere iz razliitih perioda istorije
i etnoloke primere sa razliitih geografskih podruja
(Hamilton 1996). G. i R. Haaland kritikuju deo teorije
u kojem je tvrdila da su figurine, poto predstavljaju
Boginju majku, nespojive sa patrijarhalnim ureenjem.
Ideja je zasnovana na pretpostavci da su u ranim dru
tvenim zajednicama ljudi bili promiskuitetni i da se
srodstvo moglo pratiti jedino po majinskoj liniji. M.
Gimbutas je tu pretpostavku povezala sa uverenjem da
su figurine odraz dominantnog poloaja ene u dru
tvu, iz ega bi proizilazilo da nalazita na kojima
dominiraju predmeti sa enskim atributima pripada
ju drutvima zasnovanim na matrijarhatu. Ova teorija
je osporena tvrdnjom da ni u jednom drutvu nema
logine veze izmeu potovanja enskog boanstva
i visokog poloaja ene u drutvu. Prisustvo monih
boginja u religijskom panteonu retko reflektuje bilo
kakav podatak o drutvenom poloaju ena (Haa
land&Haaland 1966).
Sa jaanjem feministikog pokreta, kasnih 60-ih
godina dvadesetog veka, dolazi do ponovnog sagle
davanja istorije ljudskog drutva, na drugaiji nain
nego to je to inio dominantno muki establiment,
te je prouavanje figurina ponovo postalo aktuelno.
Dok su feministkinje protestovale protiv seksualne
eksploatacije, arheoloke interpretacije figurina su sve
vie naglaavale njihove seksualne karakteristike. Ha
milton (1996) u svom pregledu istorijata interpretacije
figurina navodi irok spektar moguih tumaenja:
Orphanides i Karageorghis ih vide kao konkubine i
seksualne robove za pokojnike, Morris kao zamene
za ene koje su sahranjivane sa pokojnim muevima,
Guthrie kao praistorijsku pornografiju, Bahn i Vertut
kao predstave plodnosti, Ucko kao lutke. L. Talalay
sugerisala je da su figurine mogle biti upotrebljavane
kao identifikacioni predmeti ili kao garanti u vezi sa
nekim ugovorom; E. Goring je grupu figurina pro
tumaila kao pomo pri poroaju i predmete koji su
12
sluili za edukaciju mladih; D. Bailey ih je tumaio

kao individue (ibid.).6
Sa druge strane, C. Perles (2005) navodi Fagovu
etnografsku studiju posveenu malim drvenim figuri
nama iz Afrike, u kojoj se navodi ak petnaest razli
itih funkcija magijskih i ritualnih pri emu nam
ni jedna njihova odlika ne moe pomoi da razlikuje
mo predstavu pretka od amuleta za sigurnu trudnou.
Ona takoe navodi da je Lebef zabeleio, u jednom
selu u adu, najmanje etiri razliita znaenja i upo
trebe glinenih figurina jedne predstavljaju obogo
tvorene pretke i bile su stavljane u svetilita, druge
predstavljaju plesae pod maskama, dok neke pred
stavljaju neprijatelje one su pravljene i potom sahra
njivane kada su neprijatelji napadali selo. One manjih
dimenzija bile su deije igrake.
Svi ovi primeri ukazuju da interpretacija figurina
zavisi od vie meusobno uslovljenih faktora gde su
nekada presudnu ulogu imali njihovi tvorci sa svo
jim mentalnim projekcijama i znaajem koji su im
pridavali, a danas ona u velikoj meri zavisi od stava
interpretatora od njegove sposobnosti sagledavanja
svih aspekata nalaza, ali i od subjektivnog stava.
Problemi nastaju kod pokuaja da se jedno tuma
enje primeni na sve figurine. Njihova brojnost i razno
likost ne dozvoljavaju interpretaciju svih nalaza na isti
nain. Naprotiv, upravo njihova raznovrsnost ukazuje
na potrebu da im se pristupi pojedinano. Figurine bi
trebalo, kao i druge arheoloke nalaze, posmatrati i
tumaiti u odnosu na kontekst u kojem su pronaene,
uvek uzimajui u obzir i sve ostale podatke kojima
raspolaemo o datoj kulturi i vremenu u kojem se ona
razvijala i trajala.
Sa pravom se postavlja pitanje u kojoj meri moe
mo da rekonstruiemo verovanja ljudi u praistoriji.
Raspolaemo malim brojem sauvanih predmeta koji
su smatrani nedovoljnim za rekonstrukciju religioznih
sistema prolosti. Umesto bavljenja neuhvatljivim du
hovnim svetom, arheolozi su svoje snage usmerili na
prouavanje materijalne kulture u vidu rekonstrukcija
naselja i stanita, tipologije posuda, orua i oruja,
odnosno na sve ono to se moglo utvrditi egzaktnim
naunim metodama.
Predoeni pristup doveo je do toga da je tema
religioznosti u praistoriji veoma slabo obraena. Tako
se predmeti koji su oigledno pripadali duhovnoj
sferi ivota tipoloki i hronoloki klasifikuju, a nakon
toga se, zahvaljujui atraktivnom izgledu, smetaju
u muzejske vitrine. Oni postaju lako prepoznatljivi i
optepoznati, ali nam njihovo pravo znaenje najee
ostaje nedokuivo.

Brojnost pronaenih predmeta, koji svedoe o
duhovnom svetu naih praistorijskih predaka, govore
o vanosti i znaaju koju su oni u njihovom ivotu
imali, jer, kako kae M. Elijade, Homo Faber je
podjednako i Homo Ludens, Sapijens i Religiosus.
A poto se njegova verovanja i religiozna praksa ne
mogu rekonstruisati, potrebno je da barem ukaemo
na odreene analogije preko kojih moemo indirektno
da ih osvetlimo. (Elijade 2003, 13). U nastojanju da
sveobuhvatnije razumemo religioznost u praistoriji
pomau nam nauke poput istorije religije, psihologije,
etnologije, antropologije i filozofije. Ukoliko se uda
ljimo od strogo arheolokog pogleda na stvari, prua
nam se sasvim drugaija slika o mogunostima razu
mevanja ljudi u dalekoj prolosti, a ono nam moe
pomoi da bolje razumemo sebe i svet koji nas okru
uje. Zbog toga bavljenje religijom u praistoriji nije
inspirisano samo naunom radoznalou, ve i potre
bom za boljim poznavanjem oveka i njegove su
tine.
Pre nego to pristupimo analizi simbola Crve
nokose boginje, potrebno je da objasnimo sam pojam
simbola, uz osvrt na njihov nastanak i ulogu koju su
imali.
POJAM SIMBOLA
Mira Elijade zastupa stanovite da je simboliko
miljenje svojstveno ljudskom biu kao takvom i da
ono prethodi jeziku i diskurzivnom miljenju. Simbol
nam otkriva najdublje vidove stvarnosti koji se ne daju
otkriti nijednim drugim spoznajnim sredstvom. On
tvrdi da slike, simboli i mitovi nisu tvorevine nezavisne
od psihe, ve da su one odgovor na jednu nunost i da
pomau u otkrivanju najskrivenijih modaliteta bivstva.
Na taj nain simbol, mit ili slika pripadaju samoj
osnovi duhovnog ivota (Elijade 1999).
Na ovo miljenje se nadovezuje i stanovite Karla
Gustava Junga koji smatra da je simbol, u njegovom
pravom smislu, najbolja mogua oznaka za formulaciju
jednog objekta koji se ne moe sasvim spoznati (Jung
1996). Oni nastaju kao odgovor na sile koje su oveku
vane, a kojima jo uvek nije ovladao. Simbolima je
svojstveno to da ne nastaju svesno, ve nesvesno jer u
sebi sadre ono to je reima neobjanjivo. Putem slike
oni u sebi saimaju znaenja koja prevazilaze rei.
Stoga simboli nisu neto to se svesno moe smisliti ili
odrediti, ve nastaju spontano kao, kako to Jung kae,
najbolja mogua formulacija relativno nepoznate
stvari, koja upravo zbog toga ne moe biti jasnije ili
karakteristinije predstavljena (prema: Stivens 2005,
21). On je tvrdio da racionalna, deduktivna primena
lidija balj
verbalnog jezika nije adekvatna tom zadatku, zato
to nepoznati aspekt stvari koju treba izraziti ukazuje
na neto vie od onoga to svest moe da zna. Ova
sposobnost psihe da povezuje poznate elemente sa
nepoznatim u jednu simbolinu formu jeste ono to
Jung naziva transcedentnom funkcijom. To to nam
znaenje simbola ostaje delom nedokuivo jeste ele
menat koji mu obezbeuje privlanost i snagu (Stivens
2005).
Posmatrano sa biolokog stanovita, moe se rei
da se evolucija nae sposobnosti deifrovanja vizuel
nih znaenja odigrala mnogo ranije nego naa spo
sobnost da koristimo jezik. Simboli su, zbog toga to
su pre slikoviti nego verbalni, direktnije povezani sa
svojim dubokim strukturama, odnosno arhetipovima
nego to su to rei. Ovo objanjava veliku direktnost
simbola, njihovu univerzalnost i pogodnost da budu
saoptavani na primitivnijem i emotivnijem nivou. E.
Stivens (2005) istie da simbolika ima svoje korene u
neurologiji i evolucionoj istoriji nae vrste isto onoliko
koliko i u drevnim religijama i umetnikim tradicijama
ljudske kulture. Jedna od najvanijih odlika simbola je
i njihova sposobnost da u sebi sadre kontradiktornost,
odnosno da saimaju pozitivno i negativno u isto
vreme.
Hans Biderman u uvodu svog Renika simbola
kae da pravi simboli ak i na razliitim nivoima znanja
pruaju razliita, ali uvek relevantna obavetenja, a
zatim dodaje da ponekada i postoji mogunost da
se ponikne u razlog zbog koga odreenom simbolu
sleduje odreeno tumaenje, i upravo na taj nain treba
da se dovede u vezu sa ovekom, koji se uvek tumai
egocentrino i antropomorfno: ili bolje 'teomorfno'
dakle sve zavisi od naina na koji se ovek ophodi sa
boanskom promilju i u skladu sa tim kako je shvata
(Biderman 2004, 7).
Nastanak simbola
Entoni Stivens (2005) izdvaja nekoliko aktuelnih
tumaenja o tome kako su simboli nastali. Navodi da je
Sigmund Frojd zastupao stanovite da je proizvodnja
simbola, u sutini, privatan proces koji se direktno
moe redukovati na ve doivljene dogaaje ili elje,
preteno seksualne prirode. On je tvrdio da su simboli
patoloki, smatrajui da se jedino potisnuti materijal
izraava u vidu simbola. Poto su simboli privatni, Frojd
je verovao da se njima pripisano znaenje moe izvesti
jedino iz slobodnih asocijacija i line istorije onoga
ko ih proizvodi. Antropolozi su, meutim, usvojili
stav da su simbolika znaenja kulturno usvojena i da
ih treba razumeti kao posledicu drutvenog konteksta
13

u kojem su nastali. Ovo stanovite je, zajedno sa razli
itim frojdovskim primesama, prihvatila veina autora
renika i enciklopedija simbola sve do dananjih
dana.
Sa druge strane, nalazi se stanovite da ljudi pose
duju sklonost ka formiranju simbola i da ona postoji
kao zdrav, kreativan i integralan deo naeg psihikog
sklopa. Ovu ideju je jo poetkom dvadesetog veka
izneo Karl Gustav Jung. Ona, meutim, nije bila ire
prihvaena, a bihevioralni naunici su ostali pri shva
tanju da je na um tabula rasa i da se u njemu nalaze
informacije koje u toku ivota doivimo, ne prihva
tajui ideju da je biologija nainila bilo kakav znaajan
doprinos strukturi i funkcionisanju ljudskog uma. Sti
vens navodi da se ovo stanovite poslednjih godina
menja i to pod uticajem evolucionih psihologa kao to
su Leda Kozmides i Don Tubi, evolucionih arheologa
kao to je Stiven Miten i evolucionih psihijatara kao
to su Don Prajs i on sam, koji smatraju da je ljudski
um razvio sposobnost miljenja, upotrebe simbola i
stvaranja mitova kao rezultat izazova na koje je naa
vrsta nailazila tokom svoje evolucione istorije. Evo
lucioni psiholozi zastupaju stanovite da je na men
talni aparat sainjen od mnotva modula ili arheti
pova, koji su evoluirali tokom prirodne selekcije kako
bi reili specifine adaptivne probleme sa kojima
su se suoavali nai preci, lovci i sakupljai. Dakle,
zastupnici ove ideje tvrde da se mnogi obrasci pona
anja, a posebno oni koji se pojavljuju u odsudnim
trenucima ivota, ne mogu objasniti samo sadrajem
naeg ivota i uticajem neposrednih dogaaja, ve da
oni seu mnogo dublje u nesvesne delove nae psihe.
U ovim dubokim, esto nedostupnim delovima uma
nalaze se zapisi naih predaka koji nam pomau da
se prilagodimo ivotnim izazovima (Stivens 2005).
Ukoliko formiranje simbola posmatramo kao
psihobioloku sposobnost, onda oni imaju adaptivnu
funkciju, tj. unapreuju nae razumevanje stvarnosti,
koje nam omoguava ne samo da se pasivno prila
godimo stvarnosti, ve da njome ovladamo i prilago
dimo je svojim potrebama. Ova adaptivna funkcija
simbola je moda najvidljivija u snovima. Oni su spon
tani i nesvesni dogaaji koji generiu simbole tokom
itavog ovekovog ivota. U snovima, kao i u budnom
stanju simbole koristimo za proveru ideja u svetlu
prolih iskustava i formulisanje novih pojmova. Oni
su instrument mentalnog zdravlja i jedan od njihovih
glavnih doprinosa jeste korigovanje nepravilnosti u
funkcionisanju psihe.
Stivens istie da uticaji koji se ukrtaju prilikom
formiranja simbola imaju kompleksno poreklo: oni su
14
lini, kulturni i filogenetski. Line determinante sim

bola moemo saznati samo u biografiji njegovog tvo
rca, dok su kulturne i filogenetske determinante stvar
kolektivnog interesovanja. Do informacija o njima
moemo doi komparativnim prouavanjem mitova,
religija, folklora i umetnosti, analizom snova naih sa
vremenika i studiranjem evolucione istorije nae vrste
(ibid.).
Simbolika enskog tela
ovek je u mnogim predanjima, poevi od naj
starijih, opisan kao sinteza sveta, smanjeni model uni
verzuma, kao mikrokosmos. ovek je sredite sveta
simbola. Veliki broj autora, od mudraca Upaniada
do hrianskih teologa i alhemiara, upozoravali su
na analogije i podudarnosti izmeu elemenata ljud
skog spoja i elemenata koji ine univerzum (Che
valier&Gheerbrant 1987).
Sa stanovita psihologije, antropomorfni simbol
stavlja oveka u direktan odnos sa silama prirode.
Imajui u vidu ulogu simbola kao adaptivnih sila
koje nam pomau da se na pravilan nain postavimo
u odnosu na sile prirode, antropomorfnost moemo
tumaiti kao potrebu za razreenjem odnosa oveka
prema prirodi i silama i zakonitostima u njoj, odnosno
za pronalaenjem mesta oveka u optem poretku.
Telo je oduvek bilo pogodno za psiholoke pro
jekcije, te je tokom istorije svim njegovim delovima
pripisivano neko simboliko znaenje. Ono je posma
trano kao skladite za duh i kao takvo proeto je du
hom. Ovakvo shvatanje duha i tela dovelo je do para
lelne simbolike kod naroda veoma razliitih tradicija.
Uz neznatne varijacije u detaljima, osnovno shvatanje
razuma, due i tela moe se pratiti kroz najstarije zapi
se Grka i Rimljana, a takoe i kod Kelta, Slovena,
Germana i drugih indoevropskih naroda. Oni se, tako
e, mogu nai u ranom Egiptu, Vavilonu i kod Je
vreja. Meusobni uticaj ne moe se iskljuiti, ali je
verovatnije da su isti fenomeni dovodili do istih za
kljuaka (Stivens 2005).
M. Elijade (2004) navodi da ritualna nagost odgo
vara integritetu i punoi raj podrazumeva odsustvo
odee, to jest odsustvo habanja (koje je arhetipska
slika Vremena). Svaka ritualna nagost podrazumeva
jedan vanvremenski model, rajsku sliku.
Na ovoj statueti posebna panja posveena je izra
di kose. U pitanju je duga kosa koja pada preko ramena
i, to je posebno bitno, obojena je crvenom bojom.
Prema Firtu, kosa je u svim kulturama istovremeno
privatno vlasnitvo i javni simbol (Stivens 2005).
Glava sa bujnom kosom simbolizuje mladalaki elan,

seksualnu privlanost i obilje ivotne snage. Frizura
je pokazatelj godina, pola i drutvenog statusa; a
nain na koji se kosa nosi nije samo stvar linih elja
nego i predmet jakih drutvenih, obiajnih ili grupnih
pritisaka (ibid.). Meu mnogobrojnim znaenjima koji
su pripisivani kosi nalazi se i njeno simboliko pove
zivanje sa travom, zemljanim vlasima, odnosno sa
rastinjem. Za zemljoradnike narode rast kose bio je
kao rast hranljivih biljaka, zbog toga su joj pridavali
znaaj i panju svi drevni narodi. Ideja o rastu pove
zana je sa idejom o uspeu nebo daje kiu koja oplo
uje, a ona ini da biljke sa zemlje rastu ka njemu
(Chevalier&Gheerbrant 1987).
Simbolika crvene boje vezuje se za vatru i krv.
Za mnoge narode, crvena boja je prva boja, jer se naj
dublje povezuje sa principom ivota. Meutim, postoje
dve crvene boje: jedna je nona, enska i ona ima
privlanu, centripetalnu snagu; dok je druga dnevna,
muka i centifugalna, okree se kao Sunce i sve oba
sjava velikom i neodoljivom snagom. Crvena boja kao
simbol sadri ambivalentnost iz koje proizilazi njena
magina mo. Ona je uslov ivota kada je skrivena, a
oznaava smrt kada je prolivena (ibid.).
Detalji lica statuete paljivo su naznaeni, ali usta
nisu predstavljena. Usta se tumae kao otvor kroz koji
prolaze dah, re i hrana (ibid). Ona su simbol stva
ralake moi, a posebno udahnua due. Kao organ
govora i daha usta simbolizuju i vii stepen svesti,
sposobnost za razumno delovanje. Ali, ovaj poziti
vni aspekat, kao kod svih simbola, ima i svoje nali
je. Snaga koja moe graditi, animirati, zapovedati
i uzdizati moe i unititi, ubiti, pokvariti i umanjiti.
Sa druge strane nedostatak usta se moe povezati sa
reitou, pesnitvom ili izraavanjem miljenja, jer
kao to se za slepog oveka vezuje vidovitost, tako se
za oveka bez usta vezuje govornitvo (ibid.). Takoe,
poklopljena usta mogu da simbolizuju tajnovitost
(Stivens 2005).
U svojoj studiji o praistorijskim figurinama, D.
Bejli (Bailey 2005) navodi primer upotrebe anatomskih
lutaka u policijskim intervjuima, kada se sumnja na
seksualno zlostavljanje dece. Na ovim specijalno
izraenim lutkama izostavljeni su detalji lica koji bi
mogli ukazivati da neko odreeno raspoloenje. Neu
tralnim izrazom lica omoguava se deci da iskau
irok spektar emocija i pritom se obezbeuje da lutke
ne utiu na njihovo svedoenje i ne navode ih na
odreenu reakciju. Upravo zbog toga to emocije nisu
naznaene doputa se iskazivanje razliitih emocija
koje su uslovljene stvarnim deijim doivljajem, a ne
namerom dizajnera. Ovaj primer pokazuje da ono to
lidija balj
nije prikazano u stvari moe biti naglaeno, odnosno
da ono to nije predstavljeno dobija poseban znaaj.
Tako upravo usta koja nisu naznaena provociraju
razmiljanje i razmatranje. Paradoksalno, u svom
odsustvu, ona su element koji izaziva panju. Statini
i fiksirani delovi koji su predstavljeni ne ostavljaju
prostora za takva razmatranja (ibid.).
Boginja majka kao simbol
U Reniku simbola Hansa Bidermana stoji da je
majka simbol prapoetka i zatienosti i da je svuda
simbol obnavljanja ivota, i to nezavisno od drutvenog
poretka, odnosno i kod izrazito patrijarhalnih struktura
(Biderman 2004, 219). Simbol majke vezuje se za
odnos prema deci, za na lini oseaj identiteta i
veze sa najranijim detinstvom. Psihoanaliza razlikuje
pozitivni i negativni princip majke. Pozitivan je onaj
koji dozvoljava i usmerava pravilan psihiki razvoj
deteta i njegovo sazrevanje. Drugi, odnosno negativni
princip majke je onaj koji ne dozvoljava odvajanje,
koji autoritativno vlada detetom i ne doputa njegovo
sazrevanje. U ovom sluaju se princip majke doivljava
kao mrani, negativni princip i razarajua sila.
Simbolika majke povezana je sa simbolikom
mora i sa simbolikom zemlje jer su i jedno i drugo
stecite i materica ivota. More i zemlja simboli su
majinog tela. U simbolu majke nalazimo jednaku
ambivalentnost kao i u simbolima mora i zemlje
ivot i smrt su meusobno povezani. Roditi se znai
izai iz majine utrobe, umreti znai vratiti se u zemlju
(Chevalier&Gheerbrant 1987).
Hiljadama godina Majka zemlja raala je sama,
partenogenezom. To je mitsko iskustvo o njenoj samo
dovoljnosti i plodnosti. Takvim mitskim shvatanjima
odgovaraju verovanja vezana za spontanu plodnost
ene i njene tajanstvene magijsko-religijske moi,
koje imaju odluujui uticaj na ivot biljaka (Elijade
2004). Seanje na tu misteriju sauvano je u brojnim
mitovima i narodnim verovanjima o ljudima koji su
roeni iz zemlje, o poroaju koji se obavljao na zemlji
i u obiaju polaganja novoroeneta na tlo (Elijade
2003). Verovanje da je ovek roen iz zemlje veoma
je raireno. Na mnogim jezicima ovek se naziva iz
zemlje roeni. Sve do dananjih dana je u Evropi
preivelo nejasno oseanje mistike solidarnosti sa
rodnom zemljom. To religiozno oseanje povezanosti
sa mestom, odnosno rodnom zemljom prevazilazi po
rodine ili oinske veze. U samrtnom asu, ovek eli
da bude pokopan u zemlju majku, odnosno rodno tlo
(Elijade 2004).
15

Simboliku vezu izmeu ene i zemlje potvruju
mnogobrojni primeri iz razliitih epoha i krajeva
sveta. Zemlja simbolizuje majinsku funkciju ona
daje i uzima ivot. Poistoveena sa majkom, zemlja
je simbol plodnosti i obnove. Ona na svet donosi sva
bia, hrani ih, a potom prihvata od njih plodonosnu
klicu. Budui da je zemlja izvorite ivota, dato joj je
ime Velika majka (Chevalier&Gheerbrant 1987).
Prema K. Armstrong, drevni mitovi nam govore
o tome da je neolitska revolucija doprinela razvoju
svesti ljudi o stvaralakoj energiji koja proima itav
kosmos. Isprva je to bila nekakva neodreena sveta
sila koja je doprinela da sama zemlja postane boanska
manifestacija. Vremenom se verovanje uobliilo i
kao to je oboavanje neba dovelo do personifikacije
boga neba materinska, hraniteljska zemlja postala
je Boginja majka. U Siriji je ona poistoveena sa
Astartom, enom vrhovnog boga Ela, ili sa njegovom
erkom Anat. U Sumeru je nazivana Inana, u Egiptu
Izida, a u Grkoj su njena svojstva imale Hera, Deme
tra i Afrodita (Armstrong 2005, 42). O mitovima koji
nam mogu pomoi u analizi simbola Velike majke
kasnije e biti vie rei.
Sada emo se pozabaviti fenomenom enskog
boanstva u paleolitu, kod lovako-sakupljakih za
jednica i u neolitu, kod prvih zemljoradnika. Poima
nja sveta lovaca i sveta zemljoradnika znaajno se
razlikuju jer im je ekonomika bitno drugaija. Zbog
toga su i njihova boanstva morala biti drugaija, te
pretpostavljamo da su ove statuete morale predstavljati
razliita boanstva. Potovanje enskog boanstva u
paleolitu7 posvedoeno je figurinama napravljenim od
kamena i kosti, pronalaenim irom Evrope i Azije.
Razliito su modelovane: od onih sa istaknutim atri
butima plodnosti, od kojih je, svakako, najpoznatija
Vilandorfska venera, preko jednostavnih i grubo obra
enih, do stilizovanih predstava ena (Powell 1970).
Pretpostavlja se da su one predstavljale ensko boan
stvo, odnosno boginju sa magijsko-religioznim moi
ma. Leroa-Guran (1987) je dokazao da se u sreditu
paleolitske umetnosti nalazio muko-enski polaritet.
Na slikama i zidnim reljefima, statuetama ili kamenim
ploama nalazili su se enski znaci upareni sa mukim
likovima, odnosno mujacima i muki znaci sa en
skim likovima, odnosno enkama. On je, pored toga,
uspeo da dokae i jedinstvo tog simbolikog jezika,
od franko-kantabrijske oblasti, pa sve do Sibira. Pre
ma Leroa-Guranu, nema nikakve sumnje u to da je
peina bila svetilite, a da su kamene ploe ili figurine
predstavljale pokretna svetilita koja imaju simbo
liku strukturu kao i ukraene peine.
16
M. Elijade (2004) kae da drutvo specijalizovano

za lov nije moglo na isti nain, niti sa istim intenzitetom
osetiti sakralnost Majke zemlje. Meutim, izmeu no
madskih lovaca i stalno nastanjenih poljoprivrednika
traje ta slinost u ponaanju koja izgleda mnogo va
nijom od njihovih razlika: i jedni i drugi ive u po
sveenom Kosmosu, uestvuju u kosmikoj sakral
nosti, manifestovanoj kako u animalnom tako i u vege
tabilnom svetu. Otkrie poljoprivrede radikalno preo
braava ne samo ekonomiku primitivnog oveka ve,
pre svega, njegovo poimanje svetoga: od tada postaju
znaajni seksualnost, plodnost i mitologija vezana za
enu i zemlju. Na taj nain religiozno iskustvo postaje
konkretnije i intimnije povezano sa ivotom.
Prema K. Armstrong (2005), verovatno je da i
grka boginja Artemida potie iz paleolita, jer je poz
nata kao gospodarica ivotinja, koja je bila lovac
i zatitnik neukroene prirode. Ona navodi da je lov
bio iskljuvo muka delatnost, a da je, ipak, jedan
od najmonijih lovaca u paleolitskom razdoblju bila
ena. Ona Artemidu vidi kao jedno od olienja veli
ke boginje, stranog boanstva koje nije samo gospo
dar ivotinja, ve i izvor ivota. Meutim, ona nije
hraniteljka Majka zemlja, ve je neumoljiva, osveto
ljubiva i zahtevna. Sama Artemida ozloglaena je po
tome to zahteva prinoenje rtava i krvoprolie kada
bi obredi vezani za lov bili prekreni.
K. Armstrong navodi tumaenje Valtera Burkerta
po kojem je ensko boanstvo postalo dominantno u
agresivnom mukom drutvu verovatno zbog nesvesnog
prezira prema enama. Lovci su rizikovali ivot da bi
nahranili ene i decu. Krivica i zebnja izazvane lovom,
zajedno sa oseanjem osujeenosti koje proistie iz
obrednog celibata, mogle su da budu projektovane na
sliku mone ene koja zahteva beskrajno krvoprolie.
Lovci su mogli videti da su ene izvor novog ivota;
one su plemenu omoguavale produetak. Tako je ena
postala olienje samog ivota, a taj ivot je zahtevao
neprestano rtvovanje mukaraca i ivotinja. Prema
njenom miljenju, Boginja majka nadivela je paleo
litsko razdoblje i stopila se sa Velikom majkom lova
kih drutava, zadravi mnoge od njenih zastraujuih
osobina.
Odnos ene i zemljoradnje
Otkrie zemljoradnje dovodi do velikih promena
u nainu ivota praistorijskih ljudi. Ovaj prelazak bio
je postepen i dugotrajan i doveo je do velikih promena
u poimanju ivota i sveta. Upoznajui tajne biljnog
sveta, ovek shvata da je zemlja neiscrpni izvor hrane.
U mitovima kasnijih kultura ostali su sauvani tragovi

na osnovu kojih moemo razaznati delove koji potiu
iz perioda prilagoavanja neolitskih zemljoradnika
drugaijem sistemu vrednosti. Lov i sakupljanje plo
dova nisu vie glavni izvor hrane, te se stvaraju uslovi
za dugotrajan ivot na istom mestu. Podiu se stalna
naselja, kue postaju sve prostranije i solidnije gra
ene. Uz pripitomljavanje ivotinja stvaraju se sede
lake zajednice u kojima dolazi do procvata umetnosti,
zanata i trgovine, a stvaraju se i uslovi za drugaiju
religiju. Sa procvatom zemljoradnje centralno boan
stvo postaje boginja plodnosti.
O simbolikom odnosu izmeu ene i zemlje Mir
a Elijade (2004) kae da je ena bila mistiki soli
darisana sa zemljom, a raanje je predstavljalo ljudsku
varijantu magije plodnosti. Sva religiozna iskustva
koja su u vezi sa plodnou i raanjem imaju kosmiku
strukturu sakralnost ene zavisi od svetosti zemlje.
enska plodnost ima kosmiki model model Terra
Mater, univerzalne roditeljice.
U knjievnosti se grudva zemlje i ena esto poi
stoveuju sa zasejanom brazdom, obraivanje zemlje
sa polnom penetracijom, raanje sa etvom, poljo
privredni rad sa inom raanja, prikupljanje plodova
sa dojenjem, leme pluga sa ovekovim falusom (Che
valier&Gheerbrant 1987).
Elijade (1958) objanjava da se novom znanju o
poljoprivredi pristupilo sa verskim strahopotovanjem.
Ranije je lov smatran svetom delatnou, a sada je to
i zemljoradnja. Seme stavljeno u zemlju pretvaralo se
u razliite oblike ivota i taj in je smatran epifanijom
svojevrsne boanske sile. Obradom zemlje ratari su
uestvovali u objavi boanskog i oseali su se kao
da su doprineli tom udesnom izobilju. inilo se da
zemlja hrani sva iva bia biljke, ivotinje i ljude
kao ivotodavna utroba (Armstrong 2005).
Da bi osigurali trajnost te sile i plodotvornost
zemlje, ljudi su smislili obrede. Prvo seme bacano je
kao dar, a prvi plodovi su ostavljani neubrani, kako bi
te svete energije na svojevrstan nain bile obnovljene.
U osnovi ovih obreda nalazila su se dva naela: prvi
je da se nita ne moe dobiti ni za ta, odnosno, da bi
neto dobili, neto moramo dati za uzvrat; drugo naelo
podrazumevalo je celovit pristup stvarnosti. Poto su
bogovi i ljudi, ivotinje i biljke imali zajedniku pri
rodu, mogli su da jaaju i nadopunjuju jedni druge
(ibid.).
Za ratarstvo je, takoe, bila vezana seksualna
simbolika, po kojoj je seksualnost meu ljudima
samo podraavanje kosmike hijerogamije. Kao to
nebo grli svoju suprugu i puta oploavajuu kiu na
zemlju, tako se odvija i sjedinjavanje meu ljudima
(Elijade 2004). Ritualne orgije u korist etve takoe
lidija balj
imaju boanski model hijerogamiju Boga oploditelja
sa Majkom zemljom. Neograniena rasplodna pomam
nost podstie agrarnu plodnost. U izvesnom smislu,
orgije odgovaraju neizdiferenciranosti onoga to je
bilo pre stvaranja. Razuzdanost i saturnalije simboliu
regresiju na amorfno stanje koje je prethodilo stvara
nju sveta. Kada se radi o stvaranju na planu vege
tabilnog ivota, taj kosmoloko-ritualni scenario se
ponavlja, jer nova etva odgovara novom stvaranju
(ibid.).
Meutim, povezivanje seksualnosti i poljoprivrede
nije znailo to da su je ljudi doivljavali kao roman
tinu vezu sa prirodom, jer je i sama ljudska repro
dukcija mogla biti veoma opasna i za majku i za dete.
Isto tako, zemljoradnja je mogla da urodi plodom
samo posle tekog rada. U Knjizi postanja bavljenje
poljoprivredom prikazano je kao posledica gubitka
prvobitnog rajskog stanja. U Edenu su prvi ljudi obra
ivali boji vrt bez napora. Posle pada, ena je raala
decu u mukama, a mukarac je morao da se bori za
ivot obraujui zemlju u znoju lica svog (Armstrong
2005).
Rana mitologija i zemljoradnja
Mira Elijade kae da je mit sveta pria o pri
mordijalnom dogaaju, koji se odigrao na poetku
Vremena (Elijade 2004, 69). Prianjem mita razot
kriva se istina o neemu to se desilo ab origine. Mi
tom se objavljuje pojava neke nove kosmike situa
cije, trenutak i nain nekog stvaranja i otkriva apso
lutna svetost, koja proizilazi iz stvaralake sakralne
delatnosti bogova. Zbog toga se mitovi priaju u odre
enim ritualnim trenucima, u odreeno doba godine,
ili o praznicima. Priajui o bogovima, herojima ili
mitskim precima, mit ima glavnu funkciju da postavi
modele svih obiaja i svih drugih ljudskih aktivnosti,
poev od ishrane, seksualnosti, rada i vaspitanja. Po
draavajui ponaanje bogova, o kojem je sluao u
mitovima, ovek ostaje u domenu svetog, a njegovo
religiozno ponaanje dovodi do sakralizacije sveta.
Ukoliko podraava svoje bogove, religiozni ovek
ivi u izvornom i mitskom vremenu, izlazi iz profanog
trajanja i pribliava se venosti (ibid.).
Elijade govori i o mogunosti kvarenja mita,
odnosno njegovog pretvaranja u epsku legendu, bala
du, romansu, praznoverje, obiaje, i sl., ali time mit ne
gubi svoju sutinu, niti znaaj. Iako je potonuo u nie
nivoe, arhetip i dalje opstaje, dajui smisao modernom
ivotu i stvarajui kulturne vrednosti (Eliade 1958).
U nastojanju da bolje razumemo fenomen Boginje
majke pomau nam drevni mitovi za koje se smatra da
17

seu sve do neolitskog perioda, odnosno mitovi koji
u sebi sadre delove iz doba ranih zemljoradnjikih
zajednica. To su: mit o Baalu i Anat, mit o Inani i
Dumuziju, mit o Ozirisu i Izidi i mit o Demetri i Per
sefoni. Analizom ovih mitova su se, pored ostalih,
bavili Mira Elijade (2003) i Karen Armstrong (2005)
i njihovi e stavovi biti izneti.
U hetitskom mitu o Baalu, bogu oluje i Anat, nje
govoj sestri i eni, govori se o borbi vezanoj za zemljo
radnju i tekoama postizanja celovitosti i sklada. Baal,
koji sprenoj zemlji donosi kiu, u stalnoj je borbi sa
Motom, bogom smrti, jalovosti i sue. Kada ga je
Mot proterao u donji svet, na zemlji je zavladala sua.
Ispunjena bolom i besom, Anat je lutala zemljom u
potrazi za svojom drugom polovinom. Kada je pronala
Baalove ostatke, organizovala je veliku dau u njegovu
ast, a zatim krenula u potragu za Motom. Poto ga je
pronala, presekla ga je na dva dela obrednim srpom,
prosejala kroz sito, spalila, samlela u mlinu i razbacala
njegovo meso po njivama, postupajui sa njim onako
kako ratari postupaju sa itom (Armstrong 2005).
Jedna epizoda ovog mita prikazuje Anat obuzetu
ubilakom pomamom. Ona prireuje gozbu u kojoj
zatvara vrata dvora i zatim ubija uvare, vojnike i
starce; u krvi koja joj dopire do kolena, ona glave i ruke
rtava vezuje oko struka. Krvoprolie i ljudoderstvo
su karakteristike drevnih boginja plodnosti. Zbog
svog surovog ponaanja Anat je, kao i druge boginje
ljubavi i rata, imala muke atribute pa se smatralo da
je dvopolna (Elijade 2003).
Bitka izmeu Baala i Mota nije konana. Ona se
ponavlja svake godine jer su oni boanstva i ne mogu
biti potpuno uniteni, a obavljanje etve predstavlja
prkoenje smrti. Pria se zavrava seksualnim sjedi
nenjem Baala i Anat, to predstavlja olienje celo
vitosti i dovrenosti. Ovaj kult se proslavljao u vreme
novogodinje svetkovine (Armstrong 2005).
Prema M. Elijadeu, znaaj mita o Anat i Baalu
nadilazi njegove mogue veze sa ritmom vegetacije.
On nam otkriva specifian nain boanske egzistencije,
koji obuhvata poraz i smrt, nestanak putem sahrane
(Baal) ili komadanja (Mot), to prati periodino pona
vljanje. Ovaj tip egzistencije, istovremeno periodian
i kruni, podsea na modalitet bogova koji upravljaju
ciklusom vegetacije. Re je, ipak, o novoj religioznoj
tvorevini koja tei povezivanju negativnih vidova
ivota u jedinstveni sistem antagonistikih ritmova
(Elijade 2003).
U mitu o Izidi i Ozirisu govori se o zaetku
zemljoradnje u Egiptu. Oziris je legendarni kralj, poznat
po svojoj snazi i pravednosti u upravljanju zemljom,
18
koji je svom narodu preneo znanje o poljoprivredi.

Ozirisa ubija njegov brat Set, poto eli da doe na
njegov presto. Izida, Ozirisova sestra i ena, kree u
potragu za njegovim telom i, kada ga pronae, uspeva
da ga vrati u ivot, ali samo toliko da zane Horusa,
sina koji e produiti njegovu lozu. Ozirisovo telo je
zatim iseeno na delove i svaki deo je, na velikom
prostranstvu, poloen u zemlju kao seme. On postaje
vladar sveta mrtvih, odgovoran za godinju etvu.
Njegova smrt i ereenje ritualno se prikazuju za vreme
berbe i vridbe useva. K. Armstrong navodi da je bog
mrtvih esto i bog etve, ime se pokazuje da su ivot
i smrt neraskidivo povezani. Bog koji umire i ponovo
oivljava je olienje univerzalnog procesa, kao to je
smena godinjih doba. Ona smatra da su najznaajnija
obeleja mita i kulta tih bogova vegetacije koji umiru
katastrofa i krvoprolie, a pobeda sila ivota nikada
nije potpuna (Armstrong 2005).
Ona istie da je to posebno oigledno u mitu koji
pria o silasku mesopotamske boginje Inane u donji
svet. Njeno putovanje moe se shvatiti kao ceremonija
inicijacije, odnosno kao iskustvo smrti koje vodi ka
novom ivotu. Ukratko, mit o Inani i Dumuziju govori
o njenom silasku u donji svet u elji da sa prestola
smeni svoju sestru Erekigal, kraljicu podzemnog
sveta. Silazei dole, Inana prolazi kroz sedam kapija
i na svakoj, po zahtevu uvara, skida deo odee, a
kada stigne pred Erekigal, na sebi vie nema odeu
koja bi je zatitila. Njen pokuaj svrgavanja propada
i sedam sudija podzemnog sveta osuuje je na smrt.
Inanu spaavaju drugi bogovi i ona se trijumfalno
vraa na zemlju, praena hordom demona koji treba
da u podzemni svet odvedu neku drugu rtvu. Po
povratku, ona otkriva da je njen mu, pastir Dumuzi,
seo na njen presto i izrie mu smrtnu kaznu. Demoni
ga progone u podzemni svet gde treba da zauzme
Inanino mesto, ali je, ipak, postignut dogovor o tome
da ovu kaznu podeli sa svojom sestrom Getinanom,
koja umesto njega provodi po pola godine u donjem
svetu. Meutim, Inanina pustolovina je zauvek izme
nila svet jer odsustvo Dumuzija, koji je postao bog
vegetacije, izaziva smenu godinjih doba. Kada se
vrati iz podzemnog sveta, zemlja oivljava i postaje
plodna, a dok boravi u podzemnom svetu, vlada letnja
sua. Ponovo se potvruje to da nema konane pobede
nad smru.
K. Armstrong u ovom mitu Inanu tumai kao
boginju koja ne nudi spas, ve je izvor smrti i tuge.
Njeno putovanje je inicijacija, obred preobraaja jer
ona silazi u donji svet da bi se susrela sa svojom
sestrom, odnosno potisnutim i nesvesnim aspektom

svog bia. Erekigal predstavlja olienje sutinske
stvarnosti. Navodi i to da se u mnogim mitovima, koji
izvorno potiu iz ovog razdoblja, susret sa Boginjom
majkom predstavlja kao konana pustolovina junaka
i njegovo prosvetljenje. Gospodarica ivota i smrti,
Erekigal, istovremeno je i Boginja majka, a prikazana
je kako se neprestalno poraa. Da bi prola inicijaciju
i stekla pravo znanje, Inana mora da zbaci odeu
koja titi njenu ranjivost, da odbaci svoju sebinost i
dopusti da njeno nekadanje ja umre. Na kraju, ona
mora prihvatiti nepodnoljivo da nema ivota bez
smrti, tame i liavanja (Armstrong 2005, 48).
Ovaj kult bio je veoma rasprostranjen: u Vavilonu
su Inanu zvali Itar, a u Siriji Astarta ili Aerat; na
Bliskom istoku je Dumuzi bio poznat kao Tumuz,
a ene iz te oblasti oplakivale su njegovu smrt; u
Grkoj su ga zvali Adonis, jer su ene u semitskom
svetu oplakivale gubitak svog gospodara (adon).
Pria o Adonisu se vremenom menjala, ali je sauvana
osnovna struktura mita boginja predaje svog mladog
pratioca smrti. M. Elijade napominje da obredna
smrt neizbeno prati svaki in stvaranja ili raanja
jer, da bi svet mogao da bude ponovo stvoren, mora
prvo da bude uniten. Prekosmogonijski 'haos' takoe
podrazumeva obrednu 'smrt' kralja, njegov silazak
u donji svet. Dva kosmika modaliteta ivot/smrt,
haos/kosmos, jalovost/plodnost u stvari predstavljaju
dva momenta istog procesa. Ta misterija koju je ovek
shvatio posle otkrivanja zemljoradnje postaje princip
jedinstvenog objanjenja sveta, ivota i ljudske egzi
stencije; ona transcendira dramu vegetacije, jer pod
jednako upravlja kosmikim ritmovima, ljudskom sud
binom i odnosima sa bogovima (Elijade 2003, 62).
U grkom mitu o Demetri i njenoj erki Persefoni
sauvani su delovi mita koji potiu iz neolitskog
perioda. Demetra je boginja plodnosti koja titi useve
i obezbeuje plodnost zemlje. Smatra se da je ona
nauila ljude da obrauju zemlju i da je uspostavila
novi nain ivota u stalnim naseljima, koji je zamenio
dotadanje nomadsko stoarstvo i lov (Zamarovski
1989). Kada vladar donjeg sveta Had otme njenu
erku Persefonu, ona u svom bolu uskrauje ljudima
plodnost. Zavs pokuava da spasi devojku, ali je ona
pojela seme nara i zbog toga mora da provodi etiri
meseca godinje sa Hadom, koji je postao njen mu.
Kada se vrati majci, zemlja ponovo postaje plodna.
K. Armstrong smatra da ovo nije obina alegorija
o prirodi, jer se obredi posveeni Demetri nisu po
dudarali ni sa setvom, ni sa etvom. Kao i mit o Ina
ni, to je pria o boginji koja nestaje i vraa se to
je mit o smrti. Demetra je bila boginja ita8 i ujedno
lidija balj
gospodarica smrti. Predsedavala je Eleusinskim miste
rijama tajnim obredima, iji su inicijanti bili primo
rani da prihvate neizbenost smrti kao neodvojivi
deo ivota. K. Armstrong navodi da Persefona mora
naizmenino boraviti u donjem i gornjem svetu, jer
nema hrane i ivota bez njene simboline smrti. Na
kraju, ona zakljuuje da su u neolitskom razdoblju mi
tovi i obredi inicijacije pomagali ljudima da prihvate
svoju smrtnost, preu u drugu fazu i imaju hrabrosti
da se menjaju i razvijaju (Armstrong 2005).
M. Elijade navodi da e oni koji obave inicijaciju
u Eleusini, posle smrti uivati blaenu egzistenciju jer
su tri puta sretni oni meu smrtnicima koji odlaze
Hadu tek poto su se osvedoili u te Misterije; jedino
e oni tu moi da ive; za druge, sve e biti patnja
(Sofokle, prema: Elijade 2003, 249). On zatim zaklju
uje da je stari mitsko-obredni scenario, na koji su se
nadovezale Eleusinske misterije, objavio mistinu vezu
izmeu hieros gamosa, nasilne smrti, zemljoradnje i
nade u blaenu zagrobnu egzistenciju. Prema njego
vom tumaenju, simbolika smrt Persefone imala je
znaajne posledice za ljude jer njen povremeni bora
vak u kraljevstvu mrtvih ponitava nepremostivu
razdaljinu izmeu Hada i Olimpa. Kao posrednica
izmeu dva boanska sveta, ona bi mogla da utie na
sudbine mrtvih (Elijade 2003).
Boanska androginija
Postoji niz mitova i rituala u kojima je prvi ovek
predstavljen kao hermafrodit. esto je zamiljan u
sferinom obliku, pri emu je sfera simbol savrenstva
i totaliteta i moe se dovesti u vezu sa kozmogonijskim
jajetom, koje je model stvaranja oveka u brojnim
kulturama. Mit o hermafroditskom bogu i biseksualnom
prvom oveku sastavni je deo mnogih ceremonija (npr.
ceremonije sa zamenom maski ili celih kostima, cere
monije sa orgijastikim elementima), kojima se vri
povremeno vraanje tom prvom hermafroditskom sta
nju, a ono je ujedno i stanje savrenstva (Eliade 1958).
Androginija je simbolizovala vraanje u prvobitno
stanje u tenji za celovitou.
M. Elijade pronalazi element boanske androginije
u mnogim mitovima, koji u osnovi ima biseksualnost
boanstava. Kao primer navodi boanstva plodnosti,
sa hermafroditskim svojstvima, poput Velike majke,
Kibele, Atisa, Dionisa, Adonisa i iranskog boanstva
Zervana, identifikovanog sa grkim Hronosom. Anat
je, zbog svog surovog i krvavog ponaanja, imala
muke atribute, pa se smatralo da je dvopolna. Tija
mat je, kao i mnoga druga prvobitna boanstva, isto
vremeno shvaena kao ena i kao dvopolna. U vreme
19

svog vrhunca, Inana-Itar je istovremeno bila boginja
ljubavi i rata, odnosno upravljala je ivotom i smru;
kako bi se u punoj meri iskazale njene moi, govorilo
se da je hermafrodit (Elijade 2003).
ZAVRNA RAZMATRANJA
Na neolitskim lokalitetima pronaen je veliki
broj religijskih predmeta koji ukazuju da je religija
zauzimala znaajno mesto u ivotu tadanjih ljudi.
Ukoliko ove predmete analiziramo kao arheoloke
nalaze, najee moemo da utvrdimo samo njihovu
stilsku pripadnost i nespornu umetniku vrednost.
Iako na osnovu samih predmeta nije mogue otkriti
religiozni sistem koji se iza njih nalazio, veoma je
vano osvetliti ih sa vie razliitih stanovita. Nauke
poput istorije religije, psihologije i etnologije nam
kroz prouavanje religioznih sistema, mitova, obiaja,
simbola i snova pruaju uvid u osnove duhovnosti
drevnih naroda.
Na osnovu arheolokih podataka znamo da sta
tueta Crvenokose boginje potie iz naselja ranih
zemljoradnika, koji su iveli sedelakim nainom
ivota. Na osnovu tipoloke i stilske analize kao i
najbliih analogija, moemo zakljuiti da je pripadala
nosiocima kereke kulture. Nismo u mogunosti da
saznamo na koji je nain upotrebljavana, ali smatramo
da je daleko vanije otkriti znaaj koji je za svoje
tvorce imala. Ukoliko je posmatramo kao simbol, ona
nam ukazuje na fenomen koji je u periodu njene upo
trebe bio dominantan, odnosno svedoi o verovanju
u povezanost izmeu plodnosti ene, zemlje i biljnog
sveta.
U neolitskom periodu Evrope i Bliskog istoka
sauvani podaci ukazuju na religiju koja je, pored
ostalog, bila utemeljena na ideji konstantne plodnosti
i ciklusa koji je obuhvatao ivot, smrt i zagrobni ivot

(Elijade 2003). Na osnovu simbolike analize statuete
moemo zakljuiti da ona sa svojim atributima na
glaenim bokovima, glutejima i grudima, urezanom
vulvom, kao i kosom bojenom u crveno ukazuje
na plodnost, odnosno potencira funkciju plodnosti i
materinstva, to uz ruke poloene na donji stomak, u
potpunosti odgovara ikonografiji Boginje plodnosti.
U prilog ovom zakljuku govore i sauvani drevni
mitovi, koji nam skreu panju na ambivalentnost
simbola, odnosno govore i o tamnoj strani koju su
imale boginje majke. Moda se nedostatak usta na
ovoj statueti moe dovesti u vezu upravo sa ovom
mranom stranom boginje.
Nau veitu zaokupljenost kultom plodnosti na
najbolji nain objanjava M. Elijade koji kae da
emo neprekidno nalaziti religiozne ideje, mitologije
i obredne scenarije koji su povezani sa 'tajnom' biljnog
ivota. Jer religioznu kreativnost nije oiveo empirijski
fenomen zemljoradnje, nego misterija roenja, smrti
i ponovnog raanja koja je poistoveena sa ritmom
vegetacije (Elijade 2003, 41).
Privlana snaga religioznih predmeta iz drevne
prolosti lei u poruci koju neki simbol prenosi ak
i ako nije svesno uhvatljiv u svom totalitetu, jer se
simboli obraaju integralnom ljudskom biu, a ne
samo njegovoj inteligenciji (Elijade 2004, 95). Zbog
toga ovi predmeti utiu i na nas. Zato nas privlae,
intrigiraju, fasciniraju i teraju da se njihovom znae
nju stalno vraamo, ali, kao svi pravi simboli, oni
saimaju znaenja koja naem raciju uvek pomalo
izmiu. Figurine nas inspiriu pruajui nam razliite
odgovore, ali nikada samo jedan, jednosmeran i kona
an, koji bi im oduzeo maginu privlanost. One e
nastaviti da nas inspiriu i obogauju i u tome lei
njihova najvea vrednost.
NAPOMENE
U Arheolokom leksikonu ovaj nalaz nije posebno izdvojen
pod imenom Crvenokose boginje njena slika stoji uz
kratak tekst o nalazima sa lokaliteta Donja Branjevina,
ali se ona u samom tekstu uopte ne spominje (Srejovi
1997, 225226).
2
Prema stratigrafskoj shemi S. Karmanskog (1990, T.1)
izdvojena su tri kulturna stratuma, odnosno etiri faze
u razvoju lokalne starije neolitske i srednjoneolitske
kulture. Najstariji stratum (III) sadri uglavnom mono
hromne keramike posude, a naredni stratum (II) i vaze
slikane belom bojom. Nosioce ovih kulturnih osobenosti
Karmanski naziva grupom Donja Branjevina, dok Sre
1
20
jovi (1997) navodi da je ovo materijal tipian za

protostarevaku kulturu. Ove stratume mestimino
pokriva sloj sa nalazima karakteristinim za kereku
kulturu, dok su u najmlaem stratumu (I), u kojem su
uoene dve faze (Ia, b), otkriveni raznovrsni predmeti
starevake kulture (Karmanski 1990, T.1). Meutim,
B. Brukner (1998, 39) navodi da je Karmanski u
potpunosti zamenio horizont starevake kulture sa
horizontom kereke kulture. Prihvatajui hronoloku
podelu kulturnih slojeva na Donjoj Branjevini kao
to je sugerisao Karmanski: STRATUM III grupa
Donja Branjevina (monohromna faza), STRATUM II
lidija balj
grupa Donja Branjevina (belo slikana keramika sa

kapljiastim ornamentom), on navodi da je Karmanski
pogreio tvrdei da horizonti III i II (u okviru stratuma
I) pripadaju kerekoj kulturi, dok poslednji sloj (Ia,
b) pripada starevakoj kulturi. Paljivom analizom
publikovanog materijala, B. Brukner je doao do
zakljuka da je jedina mogua i logina interpretacija
ta da slojevi III i II pripadaju starevakoj kulturi.
Tako gornji slojevi, Ia, b, u kojima su pronaene
figuralna plastika i posude kereke kulture, i u kojima
se pojavljuje importovani materijal sa Vine, treba da
budu shvaeni kao deo tankog, ali jasno izdvojenog
tranzicionog stratuma iz srednjeg u kasni neolit, koji je
predstavljen na ovom nalazitu kasnom fazom kereke
kulture. Prema njegovom miljenju, na nalazitu Do
nja Branjevina postoji sloj sa materijalom starevake
kulture, neposredno iznad horizonta sa belo slikanom
keramikom, nazvanom Donja Branjevina II.
3
Tek pri kraju ranog eneolita zapaa se koncentracija figurina
u kuama, naroito u blizini ognjita, ili u odreenim
prostorijama ija je unutranjost u nekim sluajevima
ukraena arhitektonskom plastikom. Na pojedinim
naseljima vinanske grupe (JakovoKormandin, Vina,
Divostin, Vala) utvreno je postojanje kultnih mesta
(Srejovi 1968).
4
V. Becker (2007) navodi, pozivajui se na Hckmana
(1968) i Leticu (1988), da u okviru starevake kulture
postoje dva osnovna tipa figurina: tip I sa stubastim
ili cilindrinim telom i osnovom koja moe biti ravna,
zvonasta ili krukoliko oblikovana, ili ak blago
pravougaona, pri emu noge ili butine nisu prikazane;
i tip II koji je esto okarakterisan naglaenim glutejima
i irokim kukovima. Prema ovoj podeli Crvenokosa
boginja bi pripadala figurinama starevake kulture
tip II . V. Becker takoe upuuje na publikaciju
Karmanskog iz 2005. god. koja je objavljena u Italiji

i do koje, tokom pisanja ovog rada, naalost, nisam
uspela da doem.
5
Kulture ranog neolita u jugoistonoj Evropi nazvane su
prema najznaajnijim lokalitetima Karanovo, Cri,
Krs i Starevo. Ovo grupisanje ukazuje na vane
razliitosti u kulturama zapadnog, centralnog i istonog
Balkana, ali se u mnogim sluajevima ini da su one
izazvane emotivnim prepoznavanjem u okvirima
dananjih politikih granica. Tako se Cri odnosi na
rani neolit Rumunije, Krs na rani neolit Maarske, a
Starevo na rani neolit Srbije. Kada opisujemo kulturne
slinosti u pograninim zonama, neophodno je koristiti
odrednice kao to su Starevo-Krs i Starevo-Cri,
koje ne govore u prilog njihove razliitosti (Tringham
2000).
6
Ove interpretacije odnose se na razliite figurine koje su
pronaene na lokalitetima razliitih kultura i perioda i
kao primeri su navedeni da bi predstavili raznolikost
moguih interpretacija (vidi: Hamilton 1996).
7
U paleolitskoj umetnosti zastupljene su tri teme: ivotinjske
figure, ljudske figure i simboliki znaci. Ljudske figure
su relativno retke. Na zidovima peina uglavnom su
veoma stilizovane i najee su bez jasnih polnih
oznaka (Srejovi 1997).
8
Prema nekim autorima, Persefona je bila boginja penice i
njen silazak u podzemlje vezivao se za nastanak velike
sue. Meutim, mnogi tekstovi i figuralni spomenici
svedoe o tome da je Demetra dala penicu tek posle
drame sa Persefonom, tako da je moglo doi do
nestanka vegetacije, ali ne i ita. Takoe se tvrdi da je
Demetra suu izazvala mnogo kasnije, kada se povukla
u svoje svetilite u Eleusini. Tu se moe prepoznati
drevni mit koji stvaranje ita objanjava smru
nekog boanstva (Elijade 2003).
LITERATURA
Armstrong, K. (2005) Kratka istorija mita, Geopoetika,
Beograd.
Bailey, D. (2005) Prehistoric Figurines: Representation
and Corporeality in the Neolithic, Routledge,
London and New York.
Bailey, D. (1996) The Interpretation of Figurines:
The Emergence of Illusion and New Ways of Seeing,
Cambridge Archaeological Journal, vol. 6, No. 2:
291295.
Becker, V. (2007) Early and middle Neolithic figurines
the migration of religious belief, Documenta
Praehistorica XXXIV, Ljubljana: 119127.
Berggen K. & Harrod J. (1996) Understanding Marija
Gimbutas, Journal of Prehistoric Religions X: 7073.
Biderman, H. (2004) Renik simbola, Plato, Beograd.

Brukner, B., Jovanovi, B., Tasi, N. (1974) Praistorija
Vojvodine, Novi Sad.
Brukner, B. (1998) Krs type Terracotta from Donja
Branjevina In Florin Draovean (ed.) The Late
Neolithic of the Middle Danube Region,
The Museum of Banat, Timisoara.
Chevalier, J. & Gheerbrant, A. (1987) Rjenik simbola,
Nakladni zavod MH, Zagreb.
Eliade, M. (1958) Patterns in Comparative Religion, New
York.
Elijade, M. (1999) Slike i simboli, Izdavaka knjiarnica
Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci.
Elijade, M. (2003) Istorija verovanja i religijskih ideja,
Bard-fin, Beograd; Romanov, Banja Luka.
21

Elijade, M. (2004) Sveto i profano, Alnari, Beograd;
Tabernakl, Laarak.
From, E. (2003) Zaboravljeni jezik, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, Beograd.
Garaanin, M. (1979) Centralnobalkanska zona, U:
Praistorija jugoslovenskih zemalja II: Neolitsko doba,
Sarajevo: 79212.
Gimbutas, M. (1982) The Goddesses and Gods of Old
Europe, 6500-3500 BC, University of California
press, Berkeley and Los Angeles.
Gimbutas, M. (1989) The Language of the Goddess,
Harper, San Francisco.
Gimbutas, M. (1991) The Civilization of the Goddess, the
World of Old Europe, Harper San Francisco.
Haaland, G. & Haaland, R. (1996) Levels of Meaning
in Symbolic Objects, Cambridge Archaeological
Journal, vol. 6, No. 2: 295300.
Hamilton, N. (1996) The Personal is Political, Cambridge
Archaeological Journal, vol. 6, No. 2: 282285.
Harding, E. (2004) Misterije ene, Plavi jaha group,
Beograd.
Hckman, O. (1968) Die menschengestaltige Figur
plastik der sdosteuropischen Jungsteinzeit und
Steinkupferzeit, Mnstersche Beitrge zur Vorge
schichtsforschung 3-4, Hildesheim.
Horvat, F. & Paluch, T. (2005) Htkznapok Vnuszai,
lland Rgszeti Killts a Hdmezvsrhelyi
Tornyai Jnos Mzeumban, Hdmezvsrhely.
Jung, C. G. (1966) Aion, Atos, Beograd.
Jung, C. G. (1973) ovjek i njegovi simboli, Mladost,
Zagreb.
Karmanski, S. (1979) Donja Branjevina, Odaci.
Karmanski, S. (1980) Donja Branjevina, Beitrge, Odaci.
Karmanski, S. (1991) Donja Branjevina, Odaci.
22
Karmanski, S. (1996) Boginja je pronaena, Odaci.

Leroa-Guran, A. (1987) Praistorijski lovci, Beograd.
Lesure, R. G. (2002) The Goddess Diffracted: thinking
about the figurines of early villages. Current Anthro
pology, vol. 43, No. 4: 587610.
Letica, Z. (1988) Anthropomorphic and Zoomorphic
Figurines from Divostin, In A. McPherron, D. Sre
jovi (eds.), Divostin and the Neolithic of Central
Serbia, Kragujevac Pittsburg:173201.
Mach, Z. (1993) Symbols, Conflicts and Identity: Essays in
Political Anthropology, Albany.
Marcus, J. (1996) The importance of Context in Inter
preting Figurines, Cambridge Archaeological Journal,
vol. 6, No. 2: 285291.
Perles, C. (2001) The early neolithic in Greece. The
first farming communites in Europe. Cambridge
World Archaeology, Cambridge University Press,
Cambridge.
Powell, T. G. E. (1970) Umetnost praistorije, Beograd.
Srejovi, D. (1968) Neolitska plastika centralnobalkanskog
podruja, U: Neolit centralnog Balkana, Narodni
muzej, Beograd.
Srejovi, D. (1997) Arheoloki leksikon, Savremena
administracija, Beograd.
Stivens, E. (2005) Arijadnino klupko, Stylos, Novi Sad.
Todorov, C. (1978) Simbolizam i tumaenja, Bratstvo
jedinstvo, Novi Sad.
Tringham, R. (2000) Southeastern Europe in the transition
to agriculture in Europe: bridge, buffer, or mosaic,
In T. Douglas Price (ed.), Europes First Farmers,
Cambridge University Press: 1956.
Zamarovski, V. (1989) Junaci antikih mitova, kolska
knjiga, Zagreb.
Whittle, A. (1996) Europe in the neolithic, Cambridge
University Press, Cambridge.
lidija balj
Lidija Balj
RED-HAIRED GODDESS AS A SYMBOL

Summary
There were found a great number of religious objects at the neolithic sites which emphasize the significance
of religion in that period. If we analyse these objects as archaeological artifacts, we can only determine their style
and indisputable artistic value. Although it is not possible to complitely uncover the religious system standing
behind these archaeological finds, it is higly important to try to shed light on them from various standpoints.
History of religion, psychology and ethnology, by studying the religious systems, myths, customs, symbols and
dreams, give us an insight into the foundations of ancient people's religious life.
On the basis of the archaeological data, we know that the statuette of Red-haired goddess originates from the
settlements of early farmers that settled in to a sedentary existence. By means of style and typological analysis,
as well as by closest analogies, we came to the conclusion that this statuette belonged to the Krs culture. We
are not able to find out how this statuette was used, but we think it is more important to reveal the importance
it had in the eyes of its makers. If we see it as a symbol, it points to the phenomenon which was dominant in
the period of its use it testifies that it was believed there were connection between female fertilty, soil and
vegetation.
Preserved artifacts from Neolithic Europe and Middle East point to the religion which, among other things,
was founded on the idea of constant fertility and cycle that encompassed life, death and life after death. On the
basis of the symbolical analysis of the statuette we can conclude that the goddess along with her characteristics
marked hips, posterior and breasts, carved vulva, and her red-dyed hair epitomize fertility and emphasize
the function of fertility and maternity. These features together with goddess's hands laying on the lower part of
her stomach completely match the iconographic depiction of goddess of fertility. Ancient myths, that call our
attention to the symbol ambivalence, telling us about the dark side of mother goddesses, also speak in favour of
this conclusion. The fact that the statuette has no mouth might be linked with the dark side of the goddess.
The magicall power of religious objects from the ancient past is embedded in the message communicated
through symbols because the symbols appeal to an integral human being, not just to their intelligence. That is
the reason why we too are influenced by these objects. That is why they attract and fascinate us and make us
constantly seek for their meaning. But as with all real symbols, they encapsulate the meanings that still escape
our reason. The figurines inspire us, giving us different answers, but newer just one, definite answer, which
would take away their magical attraction. They will continue to inspire us and there lies their greatest power.
23
Sneana Marinkovi
UDC: 903:738 (497.113 Novo Miloevo) 637
NALAZI IZ BRONZANOG DOBA SA LOKALITETA

MALI AKA KOD NOVOG MILOEVA
Apstrakt U tekstu su predstavljeni rezultati zatitnih iskopavanja na lokalitetu Mali Aka kod Novog Miloeva. Istraena
povrina obuhvata 100 m. Na osnovu pronaenog keramikog materijala kao i ostataka graevinskih objekata (kuni
lep, ognjite), utvreno je da se radi o vieslojnom nalazitu. Radi se o stalnom stanitu i naselju koje pripada najstarijem
horizontu starevako-kereke kulture stariji neolit, kao i dislocirani skeletni grob. Mlaem horizontu pripada najvaniji
nalaz grob sa kremacijom (dubovaka kultura prva polovina drugog milenijuma stare ere srednje bronzano doba).
Dislocirani skeletni grob pripada Belegi I kulturi (kasno bronzano doba). Najmlaem horizontu pripadaju povrinski
nalazi srednjovekovne keramike XII / XIII vek.
Kljune rei Mali aka, Novi Miloevo, Arheoloki nalazi, bronzano doba, keramika
Abstract The reslts of the rescue exavation of the site Mail aka near Novo Miloevo are presented in the text. The inve
stigated surface covers an area of 100 square meters. It was determined that it was about a multilayer site thanks to the
discovered ceramic material as well as to the remaining building objects (daub and hearth). It is about a permanent habitat
and a settlement wich, togeter with a dislocated skeletal grave, belongs to the latest horizon of the Starevo-Kere culture
the Early Neolithic period. The most important finding belong to the early horizon a cremation grave (the Dubovac
culture the first half of the second millennium B.C. the Middle Bronze Age). The dislocated skeletal grave belongs to the
Belegi I culture (the Late Bronze Age). The surface collection of the Middle Age ceramics belongs to the earliest horizon,
the 12th or 13th century.
Key words Mali aka, Novi Miloevo, Arheoloki nalazi, bronzano doba, keramika
NALAZI
Otkriveni keramiki materijal pokazuje vie kultu
rnih horizonata. Keramikom materijalu starijeg hori
zonta pripadaju nalazi keramike grube fakture, debljih
zidova, veih dimenzija, sa razgrnutim ili povijenim
obodom. Spoljna povrina je ponekad priglaana i
ornamentisana barbotinom (neorganizovanim i organi
zovanim), utiskivanjem prsta ili urezivanjem otrim
predmetom. Tipoloki, najvie su zastupljeni lonci i
pitosi. Na pojedinim fragmentima keramike pojavljuju
se drke (jeziaste, horizontalno probuene, dugme
taste ili u vidu plastinih ispupenja). Povrina sudova
je oker ute ili crvene boje, esto sa premazom crvene
boje.
Drugom tipu keramike pripadaju zdele manjih
dimenzija, srednje fakture, tanjih zidova, loptastog
oblika, glaane povrine, oker crvene boje. Retko se
javlja ornament na ovim posudama ili je ukraavanje
izvedeno urezanim linijama. Sline susreemo na loka
litetima Perlez Batka, Matejski brod, Leje Aradac,
Batine kod Obrea.2
Malobrojni su nalazi slikane keramike, izuzev
nekoliko fragmenata, koji su raeni u ovoj tehnici:
crvena osnova u kombinaciji sa belim i jedva vidljivim
crnim linijama. Tipoloki, ova keramika pripada star
evakoj kulturi (Starevo II b faza), a analogiju nala

zimo na lok. Perlez Batka, Matejski brod Novi Beej,
Krstieva humka Mulja, Leje Aradac, Batine kod
Obrea, Elemir, Io.3
Grubim posudama pripadaju i varijante pitosa,
lonci, oker ili crvene boje sa ornamentom u vidu pla
stinih nalepaka, koji pokrivaju celu povrinu posude
ili pojedine zone u vertikalnim ili horizontalnim nizo
vima; ponekad su ukraeni utiskivanjem prstom. Sudovi
su grube fakture. Radi se o tipinim primercima Kere
kulture. Analogne primerke susreemo na lokalitetima
Sajan i Io.4 Zanimljivi su nalazi nogu rtvenika, koji
se datuju u period Kere kulture.
Od materijala iz perioda vinanske kulture hro
noloki su determinisane noge od pehara, kao i neko
liko fragmenta keramike. Nalazi keramike su srednje
fakture, tanjih zidova, crvene boje.
Ornament je izveden u vidu traka ispunjenih ubo
dima ili vidljive kanelure pokrivaju zidove sudova.
Ovakav tip keramike i nain ukraavanja nalazimo na
lok. Perlez Batka, Novi Beej lok. Matejski Brod,
enta lok. Mali alas, Boto ivanieva dolja, Ara
dac lok. Kameniti vinogradi.5
Kotana orua su retka, naeno je tek nekoliko
glaalica i ila. Takoe su naene i kosti divljih ivotinja
25
RAD MUZEJA VOJVODINE 50 arheologija

(jelen). koljke se javljaju u manjem broju. Keramiki
tegovi pojavljaju se u manjoj meri. Uglavnom su od
gline, okruglog oblika, ukraavani utiskivanjem prsta.
Posebno se izdvajaju nalazi keramike (urna, zoo
morfni sud, zdela/poklopac urne, pehar i idol) iz sonde
III naeni na dubini od oko 74 cm u temenu D. Ova
grupa keramike sa idolom otkrivena je zajedno na
jednom mestu kao grobna celina i datuje se u srednje
bronzano doba.
Bikonina urna sa ostacima spaljenog pokojnika
otre je profilacije sa levkastim vratom i suenim
ravnim dnom. Dve trakaste drke postavljene su ispod
oboda ka ramenu urne. Obod je ukraen plitkim lini
jama i zarezima na vratu, zatim ornamentom u vidu
horizontalnih linija. Na ramenu su dve horizontalne
trake rafirane u kombinaciji sa rafiranim trouglovima.
Sputene spirale oko kojih se nalaze takasti ubodi
ispunjavaju prostor izmeu ramena i trbuha. Trbuh
urne ukraen je horizontalnim rafiranim trakama u
kombinaciji sa rafiranim trouglovima, od kojih se
sputaju vertikalne utisnute linije. Prostor izmeu ra
mena i trbuha ukraavaju urezane spirale izmeu kojih
se nalaze vertikalne linije ili takice. Srednja faktura
glina, glaana povrina, siva boja. Dimenzije: visina
20 cm, prenik otvora 15,5 cm, prenik dna 8 cm, inv.
br. 270 (T. II. 1).
Zdela/poklopac urne, koninog oblika sa dve hori
zontalno buene uice na obodu i tri plastina ispu
penja sa povijenim obodom. Ukraen je trima ureza
nim linijama koje se sputaju od oboda prema trbuhu
zdele. Grube izrade, glina, mrkosvetle boje. Dimen
zije: visina 9 cm, prenik otvora 17 cm, prenik dna
5,5 cm, inv. br. 271 (T. II. 3).
Zoomorfna vaza, na prstenastoj nozi, nije jasno
uobliena. Ovoidnog je oblika, ovalnog otvora. Jedan
kraj na sudu nedostaje, dok se drugi zavrava ptiijim
repiem. Vrat je cilindrian, na prelazu iz vrata ka
trbuhu dve horizontalno buene uice. Obod posude je
razgrnut i bogato ukraen cikcak linijama izmeu ko
jih se nalaze urezani zarezi. Ispod oboda pruaju se
dve vertikalne linije u kombinaciji sa horizontalnim,
izmeu kojih se nalaze urezani krugovi sa takicama
(verovatno predstava sunca). Trbuh suda ornamentisan
je urezanim linijama i igosanim krugovima, spirala
ma i takastim ubodima. Na donjem konusu je hori
zontalna takasta traka, oko koje teku obostrano ra
firani trouglovi. Fina faktura, glaana povrina, bela
inkrustacija mestimino sauvana, boja tamnosiva. Di
menzije: visina 14,5 cm, prenik otvora 11 cm, pre
nik dna 5,9 cm, inv. br. 383 (T. II. 3).
Antropomorfna statueta idol zvonastog tipa,
26
restaurirana, naena pored etane urne. Gornji deo je

puno raen, pljosnat, glava pravougaona, ravno mode
lovana, nejasno urezane oi i nos, brada i brkovi nazna
eni horizontalnim i vertikalnim urezanim linijama,
ovlano obraena. Ruke su izvuene iz mase u vidu
patrljaka. Donji deo statuete je zvonast i upalj. Odea
je predstavljena realistiki. Vrat je ukraen motivom
urezanih lunulastih privesaka, pojas naglaen trima
urezanim linijama, zvonasta suknja sa prednje strane
ukraena je cikcak i vertikalnim linijama, a zadnja strana
urezanim horizontalnim i vertikalnim linijama. Bone
strane krase igosani krugovi. Od glave prema pojasu
nalazi se urezani veo, polukruno ukraen utisnutim
takicama. Donji deo zvonaste suknje ornamentisan
je dvema horizontalnim linijama, izmeu kojih tee
vezan, rafiran, lunulast motiv. Srednja faktura glina,
spoljna povrina uglaana, a unutranja grubo raena,
sa tragovima bele inkrustacije, sive boje, dimenzije:
visina 13,8 cm, prenik otvora 8,9 cm, inv. br. 272 (T.
III. 1, 1a).
Plitak bikonini pehar, na visokoj, valjkastoj nozi,
romboidnog otvora. Dve kolenaste drke su otrog
preloma, roasto zavrene iznad oboda. Na trbuhu
ornament u vidu jedva utisnutih vertikalnih linija u
kombinaciji sa plitkim kanelovanim zarezima. Fina
faktura preiena glina, glaana povrina, crne
boje, dimenzije: visina 7 cm, prenik otvora 10 cm,
prenik dna 3,5 cm, inv. br. 273 (T. III. 2).
Fragment tordirane bronzane narukvice, naen u
urni, dimenzije: duina 3 cm, inv. br. 288 (T. III. 3).
ZAKLJUAK
Materijal koji pripada starevako-kerekom
horizontu na lok. Mali aka ima slinosti sa otkriima
i nalazima na lokalitetima u okolini Sajana i Ioa.
Upravo na ovom prostoru pojavljuje se paralelna
koegzistencija i preplitanje ovih dveju kultura. Nalazi
sa Malog akaa, u kome je jasno odreen sloj star
evako-kereke kulture, to i potvruje.6
Etana urna sa spaljenim pokojnikom i prilozima
iz sonde III pripada karakteristinim oblicima etanih
urni koje se javljaju na prostoru severnopanonske i
junopanonske inkrustovane keramike (dubovaka
kultura).
Horizontu dubovake kulture pripada navedena
urna, koja ima sve elemente karakteristine za taj
horizont (levkast vrat, blago bikonian oblik). Orna
mentalne kompozicije ukraavanja na urni spirale,
igosani krugovi, urezane linije, derivati spirala, ja
sno opredeljuju urnu u stariji horizont dubovake gru
pe. Izvesna odstupanja u ornamentici predstavljaju
nalazi sa lokaliteta mali aka... sneana marinkovi

rafirani trouglovi, koji su odlika mlaeg horizonta
dubovake grupe. Upravo meanje stilova i ornamen
tike je i osnovna odlika dubovake kulture, koja je
prepoznatljiva na urni. Ovakav tip urni ima slinosti sa
nalazima u naoj zemlji Dubovac, Dupljaja, a u Ru
muniji Cirna, Balta, Verde.7 Zdela/poklopac za urnu
sa skromnim ukraavanjem donje povrine, ravnim
dnom, tipina je za stil inkrustovane keramike. Sline
nalazimo na lokalitetima u Vrcu, Dubovcu, Vatinu
i na drugim nalazitima. Tip ovakve zdele/poklopca
za urnu, kasnije se susree u starijoj fazi Belegi
grupe.8 Grupi ovih nalaza pripada i zoomorfna vaza sa
slinim ukraavanjem kao i etana urna. Zoomorfne
vaze poznate su jo u vatinskoj kulturi, a pojavljuju
se i u dubovakoj kulturnoj grupi. Stilizovana vaza
(verovatno u obliku ptice) pripada nalazima koji su
zastupljeni na rumunskim lokalitetima, a u naoj ze
mlji analogni primer nalazimo na lokalitetu Pesak kod
Korbova.9
Pehar, otkriven pored urne, sa prilogom tordirane
ice, pripada tzv. baroknim peharima sa dve drke
na kojima su postavljeni roasti zavreci. Ovakav tip
pehara (javlja se u srednjem bronzanom dobu u razli
itim varijantama Ludo, Vrac),10 a javljae se ka
snije i u starijoj fazi Belegi kulture.11
Pored keramike bogato ukraene inkrustovanom
ornamentikom, ova istona panonska kultura je pre
svega poznata po svojoj figuralnoj plastici, koja za
metalno doba regiona znai isto to i vinanske statuete
za mlai neolit i rani eneloit centralnog Balkana i
srednjeg Podunavlja.
Poseban kuriozitet predstavlja antropomorfna
figurina idol. Veina figurina sa zvonastom suknjom,
koje su karakteristine za horizont dubovake kulturne
grupe, jesu figurine sa enskim karakteristikama. Idol
naen na nalazitu Mali aka, na osnovu predstavljene
brade i brkova, verovatno bi pripadao mukom idolu ili
duhu pokojnika. Ova konstatacija nije dovoljno osno
vana, poto velika veina tih zagrobnih statueta nema
oznaene karakteristike pola, ali se uglavnom definiu
kao enske.12 Ornament i nain ukraavanja figurine
hronoloki je nedovoljno odreen, meutim krstasto
izvuene ruke i uglasto naglaeni kukovi ne javljaju
se esto u okviru kanonizirane figuralne plastike, iji

je naizrazitiji predstavnik Klievaki idol.13 Motivi
lunulastih privesaka pojavljuju se na mnogim figuri
nama u Vojvodini (Odaci I14 i Gardinovci15), a vre
menski pripadaju srednjem bronzanom dobu, dubo
vakoj kulturnoj grupi. Kao prilozi u grobovima spa
ljenih pokojnika, ovakve figurine sreemo na lokali
tetima Dupljaja, Gardinovci, Ludo Vrac, Odaci,
Korbovo, Vina16 i Stubarlija.17
Tipologiju figuralne plastike dubovako-utobrd
ske kulture uradili su Z. Letica18 i M. Garaanin.19 Ova
tipologija je zasnovana na predstavi stojee ljudske
figure (na osnovu poloaja ruku i oblika zvonastih
suknji). Tipovi figurina podeljeni su na emu A, A1,
A2, emu B, B1 i B2 i emu C. Statueta sa nalazita
Mali aka, na osnovu ove tipologije, pripadala bi
varijanti A1.20
Sondiranjem nalazita Mali aka kod Novog
Miloeva utvreno je da se radi o vieslojnom nala
zitu. Na osnovu keramikog materijala, kao i ostataka
graevinskih objekata (kuni lep, ognjite), arheolo
ka iskopavanja na Malom akau ukazuju na vie
kulturnih horizonata. Radi se o stalnom stanitu i nase
lju koje pripada najstarijem horizontu starevako-ke
reke kulture stariji neolit, kao i dislocirani skeletni
grob. Mlaem horizontu pripada najvaniji nalaz
grob sa kremacijom (dubovaka kultura prva polo
vina 2. milenijuma stare ere srednje bronzano doba).
Dislocirani skeletni grob pripada Belegi I kulturi
(kasno bronzano doba). Najmlaem horizontu pripa
daju povrinski nalazi srednjovekovne keramike XII
XIII vek.
Grobna celina postavlja kljuno pitanje: da li su
nalazi na Malom akau nekropola dubovake kulture
ili ne? Dalja istraivanja na ovom lokalitetu pruila bi
blie podatke o hronolgiji ove grobne celine kasna
faza ove kulture to se ini realnijim ili, naprotiv,
rana, sa nedovoljno izdiferenciranim tipolokim karak
teristikama.
Istraene etiri sonde nisu dale odgovarajue
rezultate u vezi sa granicom rasprostranjenosti naselja
i nekropole.
27

NAPOMENE
Zatitna arheoloka iskopavanja na lok. Mali aka kod
Novog Miloeva vrena su 1999. godine. Rukovodilac
iskopavanja bila je Sneana Marinkovi, kustos Narod
nog muzeja Zrenjanin, struni konsultanat Miodrag
Giri, akademik Nikola Tasi, Milo Jefti, prof. Fi
lozofskog fakulteta u Beogradu i studenti arheologije
Rista Drakovi, Aleksandra Suboti i Milica Po
povi.
2
S. Marinkovi, Starevaka kultura na podruju srednjeg
Banata, Zrenjanin 2002, str. 615.
3
R. Radii, Praistorijske kulture na tlu Vojvodine, U:
Starevaka kultura, Novi Sad 1984, str. 8.
4
B. Brukner, Praistorija Vojvodine,U: Starevaka kultura,
Novi Sad 1974, str. 50.
5
S. Marinkovi, Vinanska kultura na podruju srednjeg
Banata, Zrenjanin 2002, str. 615.
6
B. Brukner, Praistorija Vojvodine, U: Starevaka kultura,
Novi Sad 1974, str. 51.
7
N. Tasi, Jugoslovensko podunavlje od indoevropske seobe
do prodora Skita, Novi Sad Beograd 1983, str. 82.
8
Ibid., T. XXIII, sl. 1.
9
A.Cermanovi-Kuzmanovi, Nova nekropola utobrdske
kulture Pesak kod Korbova, Starinar XI, Beograd
1961, str. 24, sl. 7.
10
Bronzano doba Srbije, katalog Narodni muzej Beograd
1972, sl. 78.
1
T. I
28
V. Trbuhovi, Praistorijska nekropola u Belegiu, Starinar

XI , Beograd 1961, str. 175, sl. 31.
12
N. Tasi, Dubovaka grupa inkrustovane keramike, U:
Praistorija Vojvodine, Novi Sad 1974, str. 231.
13
Miloje M. Vasi, Klievaka nekropola, Starinar IIIIV,
Beograd 1955, str. 8, sl. 7 i 7a.
14
S. Karamanski, Nalazi bronzanodopske plastike iz okoline
Odaka, Odaci Baka Palanka 1969 , str. 4.
15
N. Tasi, Dubovaka grupa inkrustovane keramike, U:
Praistorija Vojvodine, Novi Sad 1974, str. 232, sl.
183.
16
Ibid., str. 84, sl. 41.
17
P. Medovi, Stubarlija Nekropola naselja Feudvar,
Muzej Vojvodine, Novi Sad 2007, str. 62, T. 18. sl. 1
i 2.
18
Z. Letica, Antropomorfne figurine bronzanog doba u
Jugoslaviji, Beograd 1973.
19
M. Garaanin, Dubovako utobrdska grupa, U:
Praistorija jugoslovenskih zemalja, tom IV, Bronzano
doba , Sarajevo 1989, 520535.
20
Rezultati arheolokih iskopavanja dati su u formi kratkog
izvetaja i prvi put se publikuju. Detaljniji opis statuete
bie dat u lanku koji je u pripremi.
11
T. II
29
T. III
30

Sneana Marinkovi
THE BRONZE AGE ARTIFACTS

AT THE SITE OF MALI AKA NEAR NOVO MILEEVO
Summary
The excavation site Mali Aka was uncovered during an archaeological investigation in 1962. On this
occasion it was determined that the site covers a larger area of 100 square meters.
The site of Mali Aka is in the southwest of Novo Mileevo, at a distance of about 2 km, at an altitude of 73
m, a northern longitude of 4542 and eastern latitude of 2014. The excavation site was located at the terrace
of the old basin of the Tisa River, at the turf called Deleir.
During the rescue excavations, the surface of 100 square meters was investigated and four sondes were
opened. The first excavation layers in the sondes consisted of loose brown earth in which some fragments of
ceramics and animal bones occasionally occurred. The depth of the cultural layer (the sondes I, II, III, and IV)
goes from + 33 cm minimum up to 164 cm maximum.
The discovered ceramic material shows several cultural horizons. Rough facture ceramics - the Starevo
culture belong to the ceramic material of the late horizon. Typologically, it is mostly represented by the containers
and cauldrons.
There is a small number of painted ceramic findings such as several fragments made in this technique: a red
background combined with white, barely visible black lines. Typologically, these ceramic artifacts belong to the
Starevo culture (Starevo II b phase).
Some variants of the coarse type of vessel are cauldrons and containers in ochre or red colour with an
ornament in the shape of the plastic stickers typical representatives of the Kere culture.
Bone tools are rare. Just a few polishing tools and awls were found. There were also found some bones of
wild animals (deer). Shells occur in smaller numbers.
Some ceramic finds are particularly distinguished (an urn, a zoomorphic vessel, a bowl--lidded urn, a goblet
and an idol) from the sonde III found at the depth of around 74 cm at point D. This group of ceramics and the
idol were discovered as a grave unit and date back to the Middle Bronze Age.
The idol, an anthropomorphic figurine, presents a distinctive curiosity. Chronologically, the ornamentation
and the way of embellishing the figurine is poorly determined, however the cross-shaped hands and angularly
highlighted hips do not often occur in the shape of the canonized plastic figurine whose the most reputed
representative is the idol of Klievac.
By sounding the site Mali Aka near Novo Mileevo, it was determined as a multilayer site. Thanks to the
ceramic material as well as to the remaining building objects (daub and a hearth), the archaeological excavations
at Mali Aka indicate several cultural horizons. It is about a permanent habitat and a settlement which, together
with a dislocated skeletal grave, belongs to the latest horizon of the Starevo-Kere culture the Early Neolithic
period. The most important finding belongs to the early horizon a cremation grave (the Dubovac culture the
first half of the second millennium BC the Middle Bronze Age). The dislocated skeletal grave belongs to the
Belegi I culture (the Late Bronze Age). The surface findings of the Middle Age ceramics belong to the earliest
horizon, the 12th or 13th century.
The grave unit raises a pertinent question about the finds of the Mali Aka necropolis, placing them or not
to the Dubovac culture. The further investigation at this excavation site would bring about information on the
chronology of this grave unit probably belonging to the late phase of this culture or less possible to the early
phase with poor differentiation of the typological characteristics.
31
Jovan Koledin
UDC: 738.8 (497.113 Petrovaradin) 6373
PRILOG POZNAVANJU RASPROSTRANJENOSTI

ZVONASTIH PEHARA
Apstrakt Tokom zatitnih istraivanja Petrovaradinske tvrave (20022004), u slojevima i objektima iz ranog bronzanog
doba naeno je pet fragmenata keramike koja pripada nosiocima kulture zvonastih pehara Glockenbecher kulture. Brojna
pratea keramika ima karakteristike Glockenbecher Csepel grupe i kasne vinkovake kulture. Naseobinski elementi su
slini onima Glockenbecher Csepel grupe. Pretpostavljamo da se ovde radi o trgovakom emporijumu. U objektima je
naeno puno kostiju konja visokog lenog grebena, koji pripadaju istonoevropskoj, stepskoj rasi. S obzirom na dosadanje
nalaze iz istonog Srema, mogla bi se izdvojiti posebna, Istonosremska grupa Glockenbecher kulture. Ima odlike kasne
vinkovake kulture, a istovremena je sa Protonagyrev kulturom, u vreme izmeu 2500. i 2200. godine p. n. e.
Kljune rei Arheoloki nalazi, Petrovaradin,zvonasti pehari, keramika, rano bronzano doba
Abstract During the rescue excavations of the Petrovaradin foretress (20022004), in the layers and ojects from the
Early Bronze Age, there were found five fragments of ceramics wich belong to the Bell-Beaker culture the Glockenbecher
culture. Numerous accompanying ceramics have got the characteristics of the Glockenbecher Csepel group. We suppose
that it is about a market emporium, In the objects, we found a great number of bones of horses with high dorsal stripes that
belong to east European breed, a steppe-bred horse. Regarding the previous finding from eastern region of Srem it could be
singled out a special group of eastern Srem, the Glockenbecher culture. It has got the features of the late Vinkovci culture
and it is simutaneous with the Protagonyrev culture, in the period between 2500 2200 BC.
Key words Petrovaradin fortress, Glockenbecher Csepel, Vinkovci culture, Protonagyrev, Early Bronze Age
Tokom zatitnih istraivanja na Petrovaradinskoj

tvravi, koja su vrena u periodu od 2002. do 2004.
godine, dolo se do nekoliko iznenaujuih otkria.
Osim pronalaska alatki iz srednjeg paleolita, najvee
iznenaenje su relativno dobro ouvani ostaci velikog
naselja ranog bronzanog doba. Istraivanja su vrena
du trase postavljanja instalacionog tunela. Ovo je
uzrokovalo da se iskopavanje izvodi metodom otkop
nih rovova, tako da nije bilo mogunosti za eventual
na proirenja. Sa druge strane, tehnika dubina tunela
je uzrokovala na pojedinim delovima trase mogunost
istraivanja do matine stene, koja ovde predstavlja
zdravicu. Nasuprot tome, na pojedinim delovima tra
se istraivanje je moralo biti prekinuto tano na nivou
gornje povrine kunog lepa (na kraku K8, Sl. 00)
stambenih objekata ranog bronzanog doba. Sve ovo
je prouzrokovalo samo deliminu istraenost naseo
binskog kompleksa, koji je i sam dosta fragmentarno
ouvan usled velikih poremeaja uzrokovanih estim
fortifikacijskim radovima tokom istorije.
Do sada se slika ranog bronzanog doba Vojvodine
zasnivala na dosta jednostavnoj emi (Karte 12). U
Sremu je ivela Vinkovaka kultura, kultura Mokrin
Perjamo u severnom Banatu i u junom Banatu
poetna faza vatinske kulture.1 U Bakoj je od strane
nekih autora dolo do izdvajanja materijala iz ovog
perioda u tzv. Ada tip.2 Da je situacija dosta sloenija

pokazalo se i na materijalu sa lokaliteta Donja Varo
u Panevu.3 Materijal iz istonog Srema, koji nije
tipian za keramike oblike iz Vinkovaca, dosta davno
je izdvojen kao jedna istovremena i srodna pojava.4
Kasnije, poveanjem broja ovakvih nalaza, kod nas
je predloeno prihvatanje maarske odrednice (Proto
nagyrv), kao rane faze Nagyrv kulture.5 I. Bna
uvodi termin Somogyvar Protonagyrv kultura.
Ovde ubraja utvrena naselja du desne, lesne obale
Dunava, kakva bi bila Belegi-Gradac, Ilok-Tvrava,
Vukovar, Sotin, Opatovac, Dunaszekcs-Vrhegy i
Dunafldvr-reghegy.6 Somogyvar Protonagyrv
kultura bi obuhvatala prvenstveno materijal sa plasti
no izvedenom dekoracijom, urezanim cik-cak moti
vima na obodima zdela i posude sa buenim etvrta
stim nogama. Ovakav materijal pratimo i u kasnijoj
fazi Nagyrev kulture.7 Sa druge strane, utvrena srem
ska naselja koja navodi I. Bona (Belegi Gradac,
Opatovac, Sotin, Vukovar), nisu u tom smislu arheo
loki potvrena, barem ne za period ranog bronzanog
doba. On uzima kasnovuedolske nalaze koji pripadaju
kategoriji sluajnih nalaza i koji se zbog toga mogu
samo tipoloki vrednovati, a ne i stratigrafski.
Ovde emo se osvrnuti na nekoliko fragmenata
keramike sa Petrovaradinske tvrave. Oni su tokom
33
RAD muzeja vojvodine 50 arheologija

zatitnih radova izdvojeni u terenski inventar, koji je
sakupljen iz naselja ranog bronzanog doba. Prvobitno
je sav ovaj keramiki materijal pripisan vinkovakoj
kulturi. Kasnijom analizom terenskog inventara uoeno
je nekoliko fragmenata keramike koji pripadaju kulturi
zvonastih pehara (Glockenbecher, Bell Beaker). Do
sada nije bilo nalaza pravih zvonastih pehara u
sklopu naselja vinkovake kulture.
Ovakvu vrstu keramike u prvom redu moemo
dovesti u vezu sa materijalom koji je otkriven u iroj
okolini Budimpete. Prvi nalazi potiu iz 1876. godine,
kada su otkrivene dve nekropole kod sela Tkl, na
ostrvu epel (Csepel). R. Kalicz je izdvojila jedan
lokalni kompleks, koji ine nosioci kulture zvonastih
pehara i nosioci rane faze Nagyrev kulture. Ovom
kompleksu dala je naziv Csepel grupa.8
Csepel grupa se po svojim karakteristikama dovo
di u vezu sa regionalnim grupama nosilaca kulture
zvonastih pehara iz Moravske i Male Poljske. One
su deo istone zone prostiranja kulture zvonastih pe
hara. Nju ine jo eka i Donja Austrija. Nalazita
iz okoline Budimpete inila su, do sada, jugoistonu
granicu rasprostiranja kulture nosilaca zvonastih
pehara (Karta 3).
Zanimljiv je nalaz posude sa odlikama vrpaste
keramike sa lokaliteta ula u Ostrikovcu. Prezentovan
je na meunarodnom simpozijumu odranom u Riva
del Garda 1998. godine. M. Stoji navodi nalaz tipi
nog Glockenbecher suda u stratumu Ostrikovac I-d.
Sloj sa vrpastom keramikom nalazi se ispod sloja
vinkovake kulture.9 Pehar ima oblik jednog tipinog
primerka kulture zvonastih pehara (Sl.1). Ukraavanje
je izvedeno vrpastim urezivanjem u metopama. Pe
har se ne moe povezati sa petrovaradinskom gru
pom, koja ima fragmente pehara sa ukrasom starije
centralnoevropske faze. Ukraavanje rombovima i
metopama je ve odlika brojnih provincijskih stilova10
koji su se razvijali u bliskom dodiru sa kulturama
vrpaste keramike. Ovakav vid ukraavanja se javlja
u istonom delu zapadne zone kulturnog kompleksa
zvonastih pehara, gde je jak uticaj autohtone (eneo
litske) komponente vrpaste keramike.11 Ako ovaj pri
merak zvonastog pehara i pripada sloju kulture zvo
nastih pehara, a ne kasne vrpaste keramike jer autor
ne pravi distinkciju meu ovim vrstama on sigurno
nije stariji od horizonta vinkovake kulture.12 Horizont
Ostrikovac I-d je verovatno dosta kompleksniji nego
to se moe zakljuiti na osnovu dosadanjih saznanja.
Ovi nalazi pokazuju da se uticaj kultura sa vrpastom
keramikom (kulture pehara), gde se svrstava i kultura
zvonastih pehara,13 irio i juno od Dunava. Kakva je
34
njegova priroda, koji su uzroci i koje su sve posledice

pojave kulture zvonastih pehara u Pomoravlju, ostaje
za sada nejasno.
Sa problemom kulturnog i hronolokog odreenja
posua ukraenog vrpastim ukrasom suoavaju se i
drugi autori.14 Slinost u ukraavanju se najbolje vidi
na primercima vrpaste keramike sa lokaliteta Leliceni
u Olteniji (kultura Jigodin).15 Posue je osim tipinih
motiva rombova i metopa, ukraeno i motivima kakve
imamo i u kulturi zvonastih pehara. U pitanju su
mreasti motivi Andrejinog krsta, kakvi se nalaze
na primercima sa Petrovaradina.
Supstrat kulturi zvonastih pehara u severnoj i
centralnoj Evropi je vrpasta keramika. U Karpatskoj
kotlini pojavi zvonastih pehara prethodi kasna vue
dolska (Mak) manifestacija. U Sloveniji je supstrat
Ljubljana kultura, a u Maarskoj Mak.16 Kako sada
vidimo, u Sremu je prisustvo zvonastih pehara potvr
eno u kasnoj fazi vinkovake kulture. Da li se ovde
moda javljaju i ranije, i na kojim lokalitetima, nije
mogue odgovoriti na sadanjem stepenu istraenosti.
Velika veina materijala sa istraivanja u Vinkovcima
do sada nije obraena, niti publikovana. Sistematska
istraivanja Instituta za arheologiju iz Zagreba na
Gornjem gradu u Iloku, Arheolokog muzeja (na Vu
edolu), kao i istraivanja na lokalitetu Orovaki vino
gradi kod Bjelovara, svakako e doprineti boljem po
znavanju vinkovake kulture.17
U samoj Csepel grupi celokupan keramiki mate
rijal je nasleen iz kasnovuedolskog supstrata. Jedina
novina su sami pehari sa svojim ukrasom.
Ukras je dosta uniforman, i primeeno je ve da
nema nikakve evolucije u motivima i oblicima. Ovo
oteava finiju tipoloku i hronoloku determinaciju,
kakva je mogua u zapadnom arealu teritorije, u zapa
dnoj i delu srednje Evrope. Neki zvonasti pehari imaju
i drku, kao i domai, neukraeni lonii.
U istonom arealu kulture zvonastih pehara, ukra
avanje je zasnovano na tekoj, kompaktnoj dekoraciji.
Viestruki cik-cak motiv, rombovi i metope, utisnuti su
u dva ili tri pojasa. Pojasi sa ornamentima su odvojeni
uskim, paralelnim trakama. Faktura je veoma dobra, sa
istom glinom, dobro poliranom na obe povrine. Boja
je tamnocrvena, oker do braon. Javlja se i inkrustacija
u utisnutim motivima, uglavnom na obodu zdela na
nozi.
Ono to istonu zonu zvonastih pehara razlikuje
od zapadne je mnogo vei procenat neukraene kera
mike. Oblici su izvedeni iz keramografije Mak i
Somogyvar Vinkovci kulture. Plastina rebra se
takoe javljaju kao ornament.18 Treba napomenuti da
prilog poznavanju rasprostranjenosti zvonastih pehara

istraivanja naselja iz ranog bronzanog doba do ne
davno nisu vrena u veem obimu. Naa znanja o
strukturi naselja i tipu stambenih objekata su bila dugo
vremena dosta skromna.19 Podaci o kulturi zvonastih
pehara zasnivaju se prvenstveno na grobnim nalazima,
tj. na tipologiji keramike, to jako oteava izdvajanje
pojedinih zajednica iz mnotva postvuedolskih grupa
sa istim tipovima keramike.
Ovde je prikazan izbor iz relativno velikog fun
dusa grobova na teritoriji istone zone kulture zvona
stih pehara. Izdvojene su samo neke grobne celine
koje imaju u svom sastavu pehare ukraene na isti na
in kao i fragmenti sa Petrovaradina. Sa teritorije e
ke grob 2/52 iz nekropole Ledce II (Sl. 2a),20 grob 9
iz Hodonica (Sl. 2b),21 grob iz Podebrady (Sl. 2c),22 i
grob iz Ledce (2d).23 Sa epela ovu vrstu predstavljaju
grobovi iz nekropole Bekasmegyer grob 471 (2e)24 i
grobovi 128 (2f) i 432a (2g).25
Na Petrovaradinu su fragmenti zvonastih pehara
naeni na relativno irokom prostoru. Na gornjem
platou tvrave na kraku 1a, kraku 4 i kraku 8 (karta
5). Dva fragmenta potiu iz objekata-jama: fragment
iz objekta 8 iz kraka 4 (Sl. 3), i fragment oboda (Sl.
4) iz objekta 30 na kraku 8. Najvei fragment pravog
pehara (sastavljen od dva fragmenta iz razliitih
otkopnih slojeva) je iz kraka 1a (Sl. 5 a-c). Ovde
su slojevi nastali nasipanjem radi nivelisanja terena.
Nasipanje je vreno skinutim kulturnim slojem sa
najvieg dela gornjeg platoa. To je uzrokovalo da
ova dva fragmenta nisu naeni in situ. Objekat 8 je
zidani tunel kanalizacije iz XVIII veka, ija stopa je
poloena na sloj ranog bronzanog doba, a objekat 30
je duboki ukop ispod tankog sloja izgorelog kunog
lepa, sa keramikom vinkovake kulture. Ovi objekti
se nalaze na jugoistonom delu gornjeg platoa, gde
je naseobinski horizont ranog bronzanog doba jako
oteen. Dodue, ovde je iskop za instalacije bili najui,
samo 1m. Na donjem platou, na terasi okrenutoj severu,
u kraku 7, otkriven je jedan fragment koji pripada
pravim zvonastim peharima, u objektu 450 (Sl. 6).
Ovaj objekat je (delimino istraena) velika kua (?)
vinkovake kulture. Povrina podnice je dosta oteena
ukopom latenskih jama. Na ouvanom delu podnice
su otkrivena 23 cela suda, uz mnotvo fragmenata
keramike, alatki od kamena i kosti (Sl. 7 a-c). Kua
nije otkrivena u celini, usled nemogunosti proirenja
rova, koji je ovde bio irok 3 m. Svojim zapadnim
delom se prua ispod zgrade hotela, dok se istoni
deo nalazi pod nasipom bastiona. Ako prihvatimo
teoriju da su zvonasti pehari statusni simbol, koji prati
izdvajanje jednog socijalnog sloja unutar zajednice,
na ovom delu naselja bi ivela rodovska aristokratija.
jovan koledin
Sa druge strane, na junom delu Karpatske kotline,

otkriven je mali broj stambenih objekata, kao i grobova
ovog perioda. Uz dosta slab procenat objavljene grae,
ovakve okolnosti ne dozvoljavaju ozbiljniju tipoloku
i statistiku analizu.
Na ouvanim kunim osnovama, i u otpadnim
jamama, naeno je nekoliko predmeta ija pojava je
uobiajena i tipina ba za nalazita sa keramikom
kulture zvonastih pehara. To su titnici za podlakticu
(Sl. 8), kao i trouglaste, fino retuirane kamene
strelice sa usadnikom tipa lastin rep (Sl. 910).26
Kue su dosta retka pojava na celoj teritoriji kulture
zvonastih pehara. U istonoj zoni kulture, u ekoj
su na istraenoj povrini od preko 100 m otkrivene
su dve kue u Kozly,27 duine 8 i 10 m (Sl. 11). Na
ostrvu epel je kod Szigetszentmiklsa otkrivena kua
oblika amca, dimenzija 166 metara,28 orijentacije
SZ JI, povrine oko 90 m. Po duini ose su ukopi
za stubove nosae krova. Na istonoj strani je proelje
apsidalno, a na zapadnoj je ravno (Sl. 12). A. Endrdi
pretpostavlja da ovaj graevinski stil pokazuje june
uticaje (Karanovo VII, Vuedol). Na kunoj osnovi
nije bilo tragova ognjita. Kua je imala posebnu na
menu u sklopu naselja, moda kao neka vrsta, zajed
nike kue. Na ovom lokalitetu ostaci drugih kua
nisu naeni (Sl. 13). Iskopavanja na lokalitetu Albert
falva kod Budimpete, voena 20012002. godine
su dovela do otkria 12 kua sa lunim zidovima,29
to sa kuama otkrivenim na lokalitetu Bucsu Ho
ss Asz Dl u zapadnoj Maarskoj i kuom iz
Szigetszentmiklsa ini zbir od 18 otkrivenih kua
oblika amca.30 Analogija nema na severu i na zapadu
istone zone kulture zvonastih pehara. Kue su u pro
seku duge 14 a iroke 5 m, bez tragova ognjita. Svaka
sadri 34 jame za zalihe, u kojima je arheoloki
materijal drugaiji od materijala iz otpadnih jama
van kua. U kuama se nalaze cele posude, kamene i
kotane alatke, runi mlinovi. esti su nalazi rogova
i lobanja goveda i crvenog jelena.31 Orijentaciju kua
(osa SZ JI), autori prvenstveno pripisuju potrebi za
maksimalnom osunanou, kao i religioznoj ideji o
suncu kao boanstvu. Kue lunih zidova su poreklom
sa zapada. U Zapadnoj zoni kulture zvonastih pehara,
uz okrugle, od poetka se koriste i pravougaone kue,
povrine vee od 37 m (Sl. 14), dok u kasnijoj fazi
osnove imaju znatno vee dimenzije, (20,56,5 m) i
orijentaciju istok zapad (Sl. 15).32
titnik za podlakticu
titnici su poreklom iz Karpatske kotline, a
nalazimo ih u kulturama vrpaste keramike, odakle
ih preuzimaju nosioci kulture zvonastih pehara. Na
35

osnovu grobnih nalaza, gde se nalaze in situ, njihova
funkcija je precizno odreena (Sl. 16).33 Izraen od
kamena peara, sa po dve rupice na uglovima. Povr
ina je luno povijena, radi boljeg naleganja na ruku.
Naen je na kraku 7, u objektu 338. Ovaj objekat je
jama uz zapadni profil kraka, a dala je materijal vin
anske, vuedolske, vinkovake, bosutske i latenske
provenijencije.
Fragmentovani titnik bi se mogao svrstati u
mlau varijantu, kako svojom irinom, tako i brojem
otvora za privrivanje za podlakticu.34 U ovoj vari
janti prvo su nastali ravni, pravougaoni titnici, sa
etiri rupice, uobiajeni u istonoj zoni rasprostiranja
pehara. O njihovom izvoritu jasno govori injenica
da najstarija faza pehara, u zapadnom arealu raspro
stranjenosti, nema titnike35 (Sl. 17). Ako uzmemo
ovakvu podelu kao tipoloku, na primerak bi odgo
varao tipu abovesky36 (Sl. 18). Uticaj kulture zvo
nastih pehara, iji je jedan od najtipinijih atributa
upravo titnik za podlakticu, posredno se vidi i na isto
noj obali Jadrana, u cetinskoj kulturi. Ovde su kako
izgleda, titnici sluili kao statusni simbol, kao ratni
ki atribut. Njihova pojava uz bodee, a bez strelica,
primeena je i u kulturi zvonastih pehara.37
Strelice
Bifacijalno retuirane kremene strelice sa konka
vnom bazom (lastin rep), su karakteristine za
mnoge kulture poetka ranog bronzanog doba. Sudei
po brojnosti nalaza u naseljima, vinkovaka kultura ih
ne koristi u veem obimu, a ne nalaze se ni kao prilozi
u grobovima. Njihova prisutnost se naroito vidi u
materijalnoj ostavtini grupa sa vrpastom (schnur)
keramikom. Pojava ovakvih tipova u istonoj zoni
zvonastih pehara je posledica uticaja autohtone baze
srednje Evrope. Kulture vrpaste keramike imaju jako
izraenu ratniku komponentu, vidljivo prisutnu u
inventaru nekropola (kamene sekire i strelice). Istona
Evropa je razvijala streliarstvo ve krajem eneolita,
korienjem kompozitnog (refleksnog) luka.38 Kulture
sa bogatim ratnikim grobovima, u kojima je istaknuta
streliarska komponenta, su na neki nain povezane sa
rasprostranjenou nosilaca kulture zvonastih pehara,
i to u srednjoj i kasnoj fazi kulture. Nalaze ovakvih
strelica u slojevima na Petrovaradinu pripisujemo ma
terijalnoj ostavtini kulture zvonastih pehara. Da li je
razvoj streliarstva povezan sa irenjem korienja
konja i kola u Evropi, ostaje nejasno.
Domae stanovnitvo, uprkos etnikim pomera
njima, zadrava i dalje svoj nakit. Nakit je raen od
spiralno uvijene ice, koja je esto na krajevima rasku
36
cana u limene trake. Ovakav nakit se javlja zajedno

sa zvonastim peharima, kako to pokazuje nalaz iz
nekropole Oberndorf/Ebene (Sl. 19).39 Na teritoriji
Srema, nakit naen u ostavama na Gradini na Bosutu
kod sela Vaica i Gradini kod Orolika, kao i u grobu
na ljunkari kod Zemuna, sasvim odgovaraju ovom
horizontu.40 Zanimljivo je da su svi ovi nalazi od zlata,
sa nesigurnim datacijama i kulturnim opredeljenjima,
zbog svog vezivanja za vinkovaku kulturu, u onoj
fazi kakvu poznajemo sa istraivanja u Vinkovcima.
Vinkovaka faza A je dosta uniformna u Sremu.
Ali keramika vinkovake faze B, kakvu poznajemo
sa eponimnog lokaliteta u Vinkovcima, je samo za
padna, regionalna varijanta vinkovake kulture.
Kako smo videli, ve je ranije primeena razlika u
materijalu iz istonog Srema,41 u odnosu na tipinu
vinkovaku keramiku. N. Tasi je narevski uticaj u
Sremu protumaio prodorom nosilaca Nagyrev stila
du Tise. Narevske grupe istonog Srema vezuje
za Potisje, a vinkovake grupe bi zauzimale zapadni
Srem i Slavoniju, oslonjene na Somogyvar kulturu.
Petrovaradinsko naselje pokazuje da se u vreme
Vinkovci B faze ovde razvoj odvija malo drugaije.
Kultura zvonastih pehara, svojim prisustvom inicira
razvoj vinkovake kulture slian razvoju Csepel grupe
Nagyrev kulture. Slinost keramike Istonosremske
grupe vinkovake kulture i Proto Nagyrev, sada
je lako shvatljiva. Naeno je mnotvo kostiju konja,
to je takoe jasan pokazatelj veze Petrovaradina i
naselja sa ostrva Csepel. Zanimljivo je da prve analize
materijala pokazuju da se radi o istonoj, stepskoj
rasnoj grupi konja, sa dosta viim lenim grebenom od
zapadnoevropskog tipa.42 Da li je Petrovaradin jedna
trgovaka kolonija emporium nosilaca kulture
zvonastih pehara, pristiglih sa ostrva Csepel, radi
trgovine konjima poreklom sa istoka? Da li se ovakvi
konji gaje od strane nosilaca vinkovake kulture u
Sremu?43
Otvoreno je jedno sasvim novo poglavlje u prou
avanju ranog bronzanog doba u Sremu, a teritorija
uticaja srednjoevropske kulture zvonastih pehara je
pomerena na jugoistok. S. Dimitrijevi hronoloki
izjednaava Csepel-tip sa fazom Vinkovci A2, dok bi
vinkovaka B1 faza bila paralelna sa Nagyrev kultu
rom.44 U apsolutnim datacijama, oslonjenim na analizu
metodom C14, Csepel grupa traje izmeu 2550. i
2300. godine p. n. e. Na epelu ima datuma dosta
starijih od 2500. godine, ali to je vreme nesigurnih
datacija primenom ovakve hronologije, usled pojave
zone nestabilne krivulje. Datiranje pojave zapadno
evropske grupe nije takoe ranije od 2500. godine

p. n. e. Pojava zvonastih pehara u vajcarskoj je do
bro datirana dendrohronologijom, u vreme oko 2450.
godine p. n. e.45 Tako bi, u nedostatku lokalnih dato
vanih uzoraka, naselje na Petrovaradinskoj steni bilo
datirano po analogijama izmeu 2500. i 2200. godine
p. n. e.
U ovo vreme traju brojne postvuedolske kulture,
kakva je i kultura Somogyvar Vinkovci. Ona, kao
autohtona sremska kultura, uz Glockenbecher Csepel
komponentu, daje naselju u Petrovaradinu poseban
karakter. Ovo naselje se pojavljuje kao jedno lokalno
sredite vinkovake kulture i jedan istureni trgovaki
(?) punkt kulture zvonastih pehara. Sam poloaj, na
dunavskom kolenu, podsea na slina naselja kakva se
nalaze i uzvodno, u izvornom podruju Csepel grupe, i
jo dalje, do podruja lokalnih grupa kulture zvonastih
pehara (grupe Wien i Regensburg). Ovo bi govorilo
o jednom sistemu trgovakih centara du Dunava,
koje kontroliu nosioci kulture zvonastih pehara i
koje sada pratimo neposredno do Petrovaradina. Po
keramici koja je naena do sada u istonom Sremu,
moemo oekivati nalaze Glockenbecher kulture jo
vie nizvodno, sve do Beograda.46 Kasna faza razvoja
vinkovake kulture obuhvata vreme Glockenbecher
Csepel grupe i Proto Nagyrev faze Nagyrev
kulture. Njihov jak uticaj pratimo najvie na tipologiji
keramike. Uzrok prestanka ivota u naselju na Petro
varadinu, socijalne i ekonomske promene, koje su
dovele do zavretka trajanja vinkovake kulture, jo
ne sagledavamo. Prisustvo keramike rane vatinske
kulture, koja hronoloki dolazi iza vinkovake kulture,
nije potvreno meu nalazima na Petrovaradinskoj
tvravi. Izmeu zavrne faze vinkovake kulture i
pojave ranog Vatina postoji, po svemu sudei, izvestan
vremenski hijatus u Sremu. O ovom problemu ve je
ranije pisano,47 no do danas nesuglasice nisu ree
ne na zadovoljavajui nain. Sudei po nalazu iz
Kuzmina, vinkovaka kultura bi trajala i u vreme
faze Reinecke Br B1. Za vinkovaku kulturu, ovo
je previe kasna datacija, ako uzmemo u obzir nedo
statak importa (vatinske kulture), u zatvorenim celina
ma na lokalitetima vinkovake kulture sa pouzdanom
stratigrafijom. Sam nastanak, kao i interni razvoj
vatinske kulture, jo uvek nije definisan na zadovolja
vajui nain.48 Usled ovoga, ostaje otvoreno kako
pitanje kraja vinkovake kulture, tako i njen odnos
prema vatinskoj kulturi, koja ve i u svojoj ranoj fazi
pripada srednjem bronzanom dobu. Isto tako predmet
daljih istraivanja ostaje pitanje granice irenja nosilaca
jovan koledin
kulture zvonastih pehara ka jugoistoku Evrope, kao i

njihov odnos kako sa kulturama vrpaste keramike,
tako i sa grupom Proto Nagyrev. Petrovaradin je
svakako jedna vana karika u ovom lancu naselja, koji
se verovatno ne zavrava ovde, kako to pokazuju nalazi
iz Leliceni i Ostrikovca. U budunosti, objavljivanjem
do sada prikupljenog materijala i njegovim pravilnim
atribuiranjem, svakako e slika ranog bronzanog doba
u Podunavlju biti mnogo jasnija.
Raniji pokazatelji stilskog meanja, koji su bili
vidljivi u keramici, bili su okosnica izdvajanja poje
dinih grupa unutar postvuedolskog kompleksa. Na
teritoriji Srema ne moemo jednostavno izvesti Proto
narev fazu iz autohtone osnove. Uticaj sa juga, koji
je zahvatio Karpatsku kotlinu u vidu nosilaca Vinkovci
Bela Crkva kulture, je svakako uticao na formiranje
Protonarevske faze na severu. Tamonja autohtona
baza (Mako kultura), uz snaan uticaj nosilaca stila
zvonastih pehara je rezultirala stvaranjem narevske
kulture. Kod nas je ovakav proces nastao na temelju
Vinkovake kulture, uz uticaj iz oblasti Budimpete,
sa slinim rezultatom. Ali u Sremu nije dolo do
formiranja posebnog kulturnog kruga. Uticaj rane
vatinske (protovatinske) kulture, kao i upliv najranije,
severnopanonske inkrustovane keramike du Dunava,
doveli su ubrzo do ponovnog meanja stanovnitva,
to se moe pratiti u stilskoj raznovrsnosti keramike.
Ove okolnosti su doprinele da se pojedine zatvorene
celine mogu razliito kulturno opredeljivati. Primeri
ovoga su grobovi iz Golokuta i sa ljunkare u Ze
munu.49 Tek stabilizacijom vatinske kulture u Sremu
i nosilaca panonske inkrustovane keramike (PIK) du
Dunava, dolazi do stabilizacije i ienja u tipolokom
smislu. Tek tada prestaje razvoj kultura koje su poni
kle iz vuedolskog supstrata, a prestanak razvoja
vinkovake kulture oznaava i kraj ranog bronzanog
doba. Istonosremska grupa vinkovake kulture, koju
moemo nazvati i Petrovaradinskom grupom kulture
zvonastih pehara, predstavlja deo velikog kompleksa
koji zahvata celu Karpatsku kotlinu. Neposredna
povezanost sa Balkanom je uslovila kako brzinu, tako
i snagu promena koje su dovele do kraja proces indo
evropeizacije. Ovaj proces se vremenski poklapa sa
krajem ranog bronzanog doba, jednog od perioda veli
kih seoba naroda, meusobnih uticaja i proimanja
zajednica koje su naseljavale Podunavlje. Ovakvu
multietninost, kasnije tipinu srednjoevropsku karak
teristiku, po prvi put pratimo od ovog vremena, to se
jasno uoava i na naselju na Petrovaradinskoj steni.
37

SKRAENICE
AAC Acta Archaeologica Carpathica,
Krakow
A
Archaeologiai rtesit, Budapest
I
Archaeologica Iugoslavica, Beograd
AMC
Acta Musei Cibalensis, Vinkovci
AMM
Acta Musei Moraviae, Brno
R
Archeologick Rozhledy, Praha
BAR British Archaeological Reports,
Oxford
BpR
Budapest Rgisgei, Budapest
BTMM Budapesti Trtneti Mzeum Mhely,
Budapest
,
Materijali
Pula
MFM Mor Ferenc Mzeum vknyve,
Szeged
OA
Opuscula Archaeologica, Zagreb
PBF
Prhistorische Bronzefunde, Mainz
PBM
,
SCIV Studii i Cercetri de Istorie Veche,
Bucureti
UPA Universittsforschungen zur
prhistorischen Archologie, Bonn
VAHD Vjesnik za arheologiju i historiju
dalmatinsku, Split
,
NAPOMENe
Tasi 1974, 184, 186.
Horvat 1980, 730; Tasi 1984, 16.
3
Grki-Stanimirov 1995(1996), 76. Keramika je predvatin
skih odlika, vinkovaka i narevska, tj. sa plastinim
aplikacijama, kakve se pripisuju Pitvaros grupi.
4
Dimitrijevi 1966, 33. On ovde izdvaja dodue samo nalaz
iz Belegia i sam navodei da je ovo nedovoljno za
definisanje jedne kulturne pojave.
5
Tasi 1976, 150. Ovde se ubrajaju nalazita Vrdnik-Peine,
Dobanovci i grob iz Rospi-uprije, kao najjunija
manifestacija Nagyrev kulture. N. Tasi pretpostavlja
da je kroz Potisje dolo do jednog prodora Nagyrev
kulture poetkom ranog bronzanog doba (Tasi 1976,
154).
6
Bna 1992, 14.
7
Bna 1992, 1415.
8
Glockenbecher-Csepel grupa, u: Kalicz-Schreiber
1975, 287296.
9
1989, 179.
10
Harrison 1980, 25.
11
Zahvaljujem se kolegi M. Stojiu na crteu ovog pehara.
Za pehare sa ukrasom u vidu metopa, u: Behrens
Schlette (Hrsg.) 1969, Behrens 1973. Najsliniji mo
tiv ukraavanja je na primerku iz gornje lezije, u:
Makarowicz 2003, Fig. 8,1.
12
Heyd, 2004. dostupno na: www.bris.ac.uk/archant/staff/
heyd/krakow 1. Autor naglaava da je ovo najstariji
primerak u istonoj zoni irenja kulture.
13
Termin H. Behrensa i F. Schlettea, u: Behrens Schlette
(Hrsg.) 1969.
14
Gogltan 1995, 57, Abb. 1/1; Fragment sa mreastim
ornamentom iz Silagiua, u: Nikolova 1999, 216, Fig.
9. 6. 9. Inkrustovani urezani motivi mree se tumae
vuedolskim uticajima, Nikolova 1999, 222.
Roman Pl Horvath 1973, Pl. 2, 8; Pl. 8, 121.

Glockenbecher-Csepel, kao najstariji Nagyrev, u: SreiberKalicz 1984, 134. Zvonasti pehari su istovremeni sa
mlaom fazom omovar-Vinkovci kulture, u: Srei
ber-Kalicz 1984, 144; Bna 1992, 941. Karte raspro
stiranja kultura ranog i srednjeg bronzanog doba (u
Podunavlju i Potisju) u: Bna 1992, 1415.
17
Z. Markovi priprema za objavljivanje materijal iz Vin
kovaca, sa iskopavanja S. Dimitrijevia i A. Durmana,
iz 1978/79. (Markovi 2003, napomene 1 i 31); Jako
vljevi 2004, 21.
18
Javljaju se u mlaoj fazi vrpaste (Schnur) keramike
eke, Moravske i Austrije, u kulturi zvonastih pehara,
a sa drugaijim motivima, kao i u SomogyvarVinkovci
kulturi (Kalicz-Schreiber 1997, 197).
19
Kalicz-Schreiber 1984, 135136; Endrdi 1992, Fig. 3,
1013.
20
Dvok 1993, Abb. 140, 2.
21
Dvok P. ebela L. 1990 (1992), 105, Abb. 2.
22
Moucha V. 1990 (1992), 84, Abb. 3.
23
Dvok 1993, Abb. 136, 11.
24
Kalicz-Schreiber 1984, T.XXXI, 2.
25
Kalicz-Schreiber 19981999, Abb. 8, 14; Abb. 9, 14.
26
Harrison 1980, Fig. 38, 45, 54, 65.
27
Schlette 1969, Abb. 2.
28
Endrdi 1992, 104, Fig. 3, 10, 11, 13.
29
Endrdi Psztor 2006, 19, Fig. 1/2.
30
Endrdi Psztor 2006, 7, 19.
31
Endrdi 2003, 267.
32
Harrison 1980, 23, 29, Fig. 17 kua iz Molenaarsgraafa
u Holandiji je dimenzija 20,56,5 m; Harrison 1980,
36, Fig. 23 tri kune osnove iz Myrhja na Jitlandu
imaju povrinu od po 147 m.
33
Buchvaldek 1990, Abb. 11.
15
16
38

34
35
36
37
38
39
40
41
Harrison 1980, 5354

Isto; Fig. 3637.
Harrison 1980 Fig. 37, 4.
Marovi 1994, 7475; Harrison 1980, 53.
1989, 81.
Groba 50, Neugebauer 1990 (1992), 315, Abb. 4,15.
Majnari-Pandi1974, 2324. Datacija ovog nalaza u
horizont Vinkovci B-1 (podela S. Dimitrijevia), bi
odgovarala trajanju naselja na Petrovaradinu (MajnariPandi 1974, 25); P 1996, 2526;
Vrani 1991, T.IV, 9.
Belegi-Gradac, T 1956, Abb. 6.147149;
Vrdnik-Peine, u: Tasi 1968, 22, 26; Zemunljunkara
i BeogradRospi uprija, u: To 1956, sl.
1518; Tasi 1976, 153154.
jovan koledin
Usmeno saoptenje S. Blai, kojoj se zahvaljujem.

Za razno tumaenje nalaza konjskih kostiju u okviru
kulture zvonastih pehara, u: Harrison 1980, 154.
44
Dimitrijevi 1982, 1920.
45
Maran 1998, 351352, 427.
46
Kako to pokazuju keramiki prilozi iz grobova u Bele
giu, groba iz ljunkare kod Zemuna i groba iz Rospi
uprije.
47
Tasi 1968; 1995, . 1, 1. Ovde je naena bron
zana igla, datirana u vreme Br B1, u Koszider horizont
(Vasi 2003, 30).
48
Hnsel Medovi 1989/1990, 117120; Grki Sta
nimirov 1995, 7576; Nikolova 1999, 234237; Vasi
2006.
49
1980; Vrani 1991.
42
43
LITERATURA
1995 . A,
, u: . (.),

,
, 1995.
Behrens 1973 H. Behrens, Die Jungsteinzeit im Mittel
elbe Saale Gebiet. Berlin 1973.
Bna 1992 I. Bna, Bronzezeitliche Tell Kulturen in
Ungarn, in: W. Meier Arendt (Hrsg.) Bronzezeit in
Ungarn, Frankfurt am Main 1992, 941.
Buchvaldek 1990 M. Buchvaldek, Pohebit lidu se
zvoncovitm pohry, Praehistorica XVI 1990, Praha
1990, 2948.
1989 . . , i cpi
y , Apxeo
i 4 1989, 1989, 7082.
Makarowicz 2003 P. Makarowicz, Northern and Sout
hern Bell beakers in Poland, in: J. Czebreszuk M.
Szmyt (eds.) The Northeast Frontier of Bell Beakers,
BAR Int. Ser. 1155, Oxford 2003, 137154.
Dimitrijevi 1966 S. Dimitrijevi, Arheoloka iskopa
vanja na podruju vinkovakog Muzeja, AMC 1,
Vinkovci 1966.
Dimitrijevi 1982 S. Dimitrijevi, Die Frhe Vinkovcikultur und die Beziehungen zum Vuedoler Substrat,
OA 7, 1982, Zagreb 1982, 737.
Dvok ebela 1990(1992) P. Dvok L. ebe
la, Beziehungen zwischen Schnurkeramik und
Glockenbecherkultur in Mhren, in: M. Buchwaldek
Ch. Strahm (Red.) Die kontinentaleuropischen
Gruppen der Kultur mit Schnurkeramik, Acta Schnu
rkeramik Symposium 1990 Praehistorica XIX,
1990, Praha 1992, 99107.
Dvok Peka 1993 P. Dvok J. Peka, Pspvek
kpoznn kultury se zvoncovitmi pohry na Morav,
AMM LXXVIII 1/2, 1993, Brno 1993, 2949.
Dvok 1993 P. Dvok, Lid se zvoncovitm pohry, in:

V. Podborsk et coll. (ed.) Pravk djiny Moravy,
Brno 1993, 218232.
Endrdi, 1992 A. Endrdi, A korabronzkor Harangdny
kultra telepe s temetje Sigetszentmikls hatrban
The settlement and cemetery of the Bell Beaker
Culture in the district of Szigetszentmikls, BTMM 5,
1992, Budapest 1992.
Endrdi 2003 A. Endrdi, The Late Phase of the Bell
Beaker Csepel Group in Hungary, in: Czebrezsuk
J. / Szmyt M. (eds.) The Northeast Frontier of Bell
Beakers, BAR IS 1155, Oxford 2003, 265276.
Endrdi Psztor 2006 A. Endrdi E. Psztor,
Symbolism and traditions in the society of the Bell
Beaker Csepel group, A 131, Budapest 2006,
725.
Gogltan 1995 F. Gogltan, Die Frhe Bronzezeit im
SW Rumniens, Stand der Forschung,Thraco-Dacica
XVI, 1-2. Bucureti, 5579.
Grki Stanimirov 1995(1996) S. Grki Stanimirov,
Panevo Donja Varo horizont der ersten
siedlungen der frhen Bronzezeit im sdlichen Banat,
in: N. Tasi (ed.) The Yugoslav Danube Basin and the
Neighbouring Regions in the 2nd Millennium B. C.
(symposium, Vrac, October 11 14, 1995), Beograd
Vrac 1996, 6981.
Hjek 1951 L. Hjek, Nov nlezy kultury zvoncovith
pohr, AR III-1, Praha 1951, 2730.
Hnsel Medovi 1989/1990, B. Hnsel M. Medovi,
Zur Stellung des bronzezeitlichen Panevo Omoljica
Stils innerhalb der Keramikentwicklung der Vattina
Kultur, XL-XLI, Beograd 1989/1990,
113120.
Harrison 1980 R. J. Harrison, Beaker Folk, London 1980.
Horvth 198081, L. Horvth, Ada-type artifacts of the
Early Bronze Age in the Southern Alfld, MFM
198081, Szeged 1984, 730.
39

Jakovljevi 2004 G. Jakovljevi, Antropomorfna
figura iz naselja Vinkovake kulture u Orovakim
vinogradima kraj Bjelovara u svjetlu sagledavanja
problematike animizma s prijelaza neolitika u Rano
bronano doba. In: V. Girardi Jurki (Ed.) Int. Arch.
Symposium Cults and Beliefs throught Historical
Periods Summaries of reports, Materijali 16, Pula
2004, 21.
Kalicz-Schreiber 1975 R. Kalicz-Schreiber, Die
Bedeutung von Budapest in der Chronologie der
mitteleuropischen Frhbronzezeit, AAC XV, Krakw
1975, 163171.
Kalicz-Schreiber 1984 R. Kalicz-Schreiber, Komplex
der Nagyrv-Kultur, in: N. Tasi (ed.) Kulturen der
frhbronzezeit das Karpatenbeckens und Nordbalkans,
Beograd, 133190.
Kalicz-Schreiber 1997 R. Kalicz-Schreiber, Frhbron
zezeitliche Bestattungen am stlichen Ufer der
Csepel Insel bei Budapest (Zusammenfassung) BpR
XXXI, 1997, Budapest 1997, 196197.
Kalicz-Schreiber Kalicz 19981999 R. Kalicz-Schreiber N. Kalicz, Die Somogyvr-Vinkovcikultur und die Glockenbecher in der frhbronzezeit
von Budapest, Savaria 24/3, Szombathely 1999,
83114.
Majnari-Pandi 1974 N. Majnari-Pandi, Der
Goldfund aus Orolik bei Vinkovci, AI XV, Beograd
1974, 2126.
Maran 1998 J. Maran, Kulturwandel auf dem grie
chischen Festland und den Kykladen im spten 3.
Jahrhtausend v. Chr, UPA Band 53, Bonn 1998.
Markovi 2003 Z. Markovi, Sjeverna Hrvatska na
izmaku eneolitika i poetku ranoga bronanog doba,
Histria Antiqua 11, Pula 2003, 183201.
Marovi 1994 I. Marovi, Dva predmeta neuobiajena
oblika iz Obrovca i Rave. VAHD 86, Split 1994,
6380.
Moucha 1990(1992) V. Moucha, Die Schnurkeramik und
die Glockenbecherkultur in Bhmen, in Praehistorica
XIX, Praha 1992, 8187.
Neugebauer 1990(1992) C.&J-V Neugebauer, Quellen
zur Chronologie der spten Schnurkeramik im
Unteren Traisental, Niedersterreich, Praehistorica
XIX, Praha 1992, 143155.
Nikolova 1999 L. Nikolova, The Balkans in Later
Prehistory, BAR International Series 791, Oxford
1999
40
1980 . ,
, 26, 1980,
5764.
Pitioni 1954 R. Pitioni, Urgeschichte des sterreichishen
Raumes, Wien 1954.
1996 . . ,
, 1996.
Roman Pl Horvath 1973 P. Roman I. Pl C.
Horvath, Cultura Jigodin, SCIV 24-4, Bucureti 1973,
559574.
Schlette 1969 F. Schlette, Das Siedlungswesen der
Becherkulturen, in: H. Behrens F. Schlette (Hrsg.)
Die Becherkulturen im Gebiet der DDR und ihre
europischen Beziehungen, Berlin 1969, 155168.
Shennan 1975 S. J. Shennan, Die soziale Bedeutung der
Glockenbecher im Mitteleuropa, AAC XV, Krakw
1975, 173179.
1989 M. ,
, Balcanica XX,
1989, 171189.
Tasi 1968 N. Tasi, Die Vinkovci-Gruppe eine neue
Kultur der Frhbronzezeit in Syrmien und Slawonien,
AI IX, Beograd 1968, 1930.
Tasi 1974 N. Tasi, Die Kulturen der frhen Bronzezeit
im jugoslawischen Donauraum und ihre Beziehungen
zu den Kulturen der mittleren und nordlichen
Pannonischen Tiefebene, Balcanica V, Beograd 1974,
197204.
Tasi 1976 N. Tasi, Funde der Nagyrv-kultur in
Syrmien, Istraivanja 5, 1976, Novi Sad 1976,
149154.
Tasi 1984 N. Tasi, Die Vinkovci Kultur, in: N.
Tasi (Hrsg.) Kulturen der Frhbronzezeit das Kar
patenbeckens und Nordbalkans, Beograd 1984, 1531.
1956 J. ,
, III,
1956, 2760.
1954 B. , ,
5, , 1954, 147149.
Vasi 2003 R. Vasi, Die Nadeln im Zentralbalkan, PBF
XIII, Bd. 11, 2003.
Vasi 2006 R. Vasi, Notes on the Bronze Age Vatin
culture in Serbia, in: N. Tasi (ed.) Homage to Milu
tin Garaanin, Beograd 2006, 449 453.
Vrani 1991 S. Vrani, A Grave from the Early Bronze
Age found at ljunkara near Zemun, XLII,
Beograd 1991, 1926.
jovan koledin
Karta 1. Kulture ranog bronzanog doba, Tasi N. (ed.) 1984, karte 2.

The cultures of the Early Bronze Age, Tasi N. (ed.) 1984, karte 2.
41
Karta 2. Kulture ranog bronzanog doba, Tasi N. (ed.) 1984, karte 3.

The cultures of the Early Bronze Age, Tasi N. (ed.) 1984, karte 3.
42
jovan koledin
Karta 3 Rasprostranjenost kulture zvonastih pehara u Evropi, Buchvaldek M. 1990, Abb. 6.

The bell beaker culture diffusion in Europe, Buchvaldek M. 1990, Abb. 6.
43
Karta 4. Kulture ranog bronzanog doba srednjeg podunavlja,

The cultures of the Early Bronze Age, in the central Danubian basin
44
jovan koledin
Karta 5
Petrovaradinska
tvrava tokom
istraivanja
20022004. Karta:
ing. M. Ivankovi
Petrovaradin
Fortress during
the excavations
20022004. Map:
eng. M. Ivankovi
45
Slika 00. Petrovaradin, krak 8, objekat 30

Petrovaradin, leg 8, object 30
Slika 1. Pehar sa lokaliteta ula Ostrikovac. M. Stoji

The beaker at the ula-Ostrikovac region. M. Stoji
46
jovan koledin
Slika 2a. Ledce II, grob 2/52. Ibid. Sl. 140, 2.

Ledce II, grave 2/52. Ibid. Image 140,2.
Slika 2b. Hodonice, grob. Dvok P. ebela L. 1990(1992), 105, Sl. 2.

Hodonice, a grave. Dvok P. ebela L. 1990(1992), 105, Image 2.
47
Slika 2c. Podbrady, grob. Moucha V. 1990(1992), 84, Sl. 3.

Podbrady, a grave. Moucha V. 1990(1992), 84, Image 3.
Slika 2d. Ledce, Grob. Pravk djiny Moravy, 1993, Sl. 136, 11.
Ledce, a grave. Pravk djiny Moravy (ovo ne znam ta je), 1993, Image 136, 11.
48
jovan koledin
Slika 2e. Bkasmegyer, grob 471. Kalicz-Schreiber R. 1984, T.XXXI, 2.

Bkasmegyer, grave 471. Kalicz-Schreiber R. 1984, T.XXXI, 2.
49
Slika 2f. Bkasmegyer, Grob 128. Kalicz-Schreiber R. Kalicz N. 19981999, Sl. 9, 1.

Bkasmegyer, grave 128. Kalicz-Schreiber R. Kalicz N. 19981999, Image 9, 1.
Slika 2g. Bkasmegyer, Grob 432/a ibid. Sl. 8, 4.

Bkasmegyer, grave 432/a ibid. Image 8, 4.
50
Slika 3. Petrovaradin, fragment iz objekta 8, krak 4.

Petrovaradin, a fragment from object 8, leg 4.
jovan koledin
Slika 4. Petrovaradin, fragment oboda zvonastog

pehara iz objekta 30, krak 8.
Petrovaradin, a fragment of the rim of the bell
beaker from object 30, leg 8.
Slika 5a
Petrovaradin,
dva fragmenta
zvonastog pehara
iz slojeva VII i X,
na kraku 1a.
Petrovaradin, two
fragments of the
bell beaker from
layers VII and X,
leg 1a.
Slika 5b.
Petrovaradin,
profil fragmenta
zvonastog pehara
sa kraka 1a.
Petrovaradin, cross
section of the bell
beaker fragment
from leg 1a.
Slika 5c. Petrovaradin, crte pehara sa kraka 1a.

Petrovaardin, a drawing of the beaker from leg 1a.
51
Slika 6. Petrovaradin, fragmenat pehara

sa podnice objekta 450, na kraku 7.
Petrovaradin, a beaker fragment from
the floor board in object 450, leg 7.
Slika 7ac. Petrovaradin, nalazi iz objekta 450

Petrovaradin, findings from object 450.
a)
b)
c)
Slika 8. Petrovaradin, titnik za podlakticu,
iz objekta 338, na kraku 7.
Petrovaradin, a forearm shield from object 338, leg 7.
52
Slika 9. Petrovaradin, strelica iz sloja, krak 7.

Petrovaradin, an arrow from a layer, leg 7.
jovan koledin
Slika 10. Petrovaradin, strelica iz sloja, krak 7.

Petrovaradin, an arrow from a layer, leg 7.
Slika 11. Osnova kua na lokalitetu Kozly, Schlette F. 1969, Abb. 2, b.

The house base in the Kozly region, Schlette F. 1969, Abb. 2, b.
53
Slika 12. Osnova kue iz Szigetszentmikls dlsor, Endrdi A. 1992, Fig. 10.
The house base in Szigetszentmikls dlsor, Endrdi A. 1992, Fig. 10.
Slika 14. Osnova kue iz Molenaarsgraafa, Harrison R. J. 1980, Fig. 17.

The house base in Molenaarsgraafa, Harrison R. J. 1980, Fig. 17.
Slika 15. Tri kune osnove iz Myrhja, Harrison R. J. 1980, Fig. 23.
Three house bases in Myrhja, Harrison R. J. 1980, Fig. 23.
54
jovan koledin
Slika 13. Plan otkopanog dela naselja u Szigetszentmikls dlsor, Endrdi A. 1992, Fig. 3.
A plan of the uncovered part of the settlement in Szigetszentmikls dlsor, Endrdi A. 1992, Fig. 3.
55
Slika 16. Grob 13 iz nekropole Lochenice I, Buchvaldek M. 1990, Abb. 11.

Grave 13 at the cemetery Lochenice I, Buchvaldek M. 1990, Abb. 11.
56
jovan koledin
Slika 17. Rasprostranjenost zapadnog i istonog tipa titnika za podlakticu, Harrison R. J. 1980, Fig. 36.
The spread of the western and eastern type of the forearm shield, Harrison R.J, 1980, Fig. 36
57
Slika 18. Tipovi titnika za podlakticu u severnoj i srednjoj Evropi, Harrison R. J. 1980, Fig. 37.
Types of forearm shields in northern and central Europe, Harrison R.J, 1980, Fig. 37
Slika 19. Grob 50 iz nekropole Oberndorf/Ebene, Neugebauer 1990 (1992), Abb. 4, 15

Grave 50 at the cemetery Oberndorf/Ebene, Neugebauer 1990 (1992), Abb. 4, 15.
58
jovan koledin
Jovan Koledin
A Contribution to the Familiar Distribution

of Bell Beakers
Summary
During the investigation of the Petrovaradin fortress, the remains of the settlement from the Early Bronze
Age were discovered. It was first supposed to belong to the Vinkovci culture. With further examination of the
material several fragments of ceramics were recognized typical of the Bell-Beaker culture. The nearest zone
with ceramics of this culture is on the island of Csepel, near Budapest and this is the Csepel group culture of
bell beakers. Along with Czech Republic and Lower Austria, Hungary has been so far the eastern zone of the
Bell-Beaker culture. What makes it different from the western zone of bell beakers is the higher percentage of
unadorned ceramics. This is the reason why the site like the one at the fortress could be easily ascribed both
to the Vinkovci and the early Nagyrev culture. At the Petrovaradin fortress the settlement was built on two
plateaux. At the upper one there were discovered fragments of ceramics both in the closed units pits and in the
objects which resulted from the building of the fortress in the 18th century. The biggest example of the goblet
was found in a filling layer during the soil levelling. At the lower plateau of the fortress it was discovered a
somewhat better preserved part of the settlement due to the earth filling and for the purpose of building a bastion.
What was partially examined was the big house from which came a big fragment of the beaker and 23 vessels.
A damaged underarm shield of the type abovres as well as retouched arrows of a concave implant were found
in the layers and waste pits of this settlement.
The Vinkovci culture we know of from the investigation in Vinkovci does not have the same features as
the material from the Petrovaradin fortress. The difference noticed before in ceramography was ascribed to the
breakthrough of the Nagyrev style along the Tisa River. The discovery of the presence of the Bell-Beaker culture
at the Petrovaradin fortress shows that the substratum of Vinkovci in eastern part of Srem develops the similar
way to the Csepel group. The similarity is even more confirmed with the presence of a great amount of horses
bones. The preliminary analyses show that it is about a steppe breed with a dorsal stripe higher than with WestEuropean type. In absence of the analyses done with the C14 method, our data are based on the results from the
surrounding countries. The Csepel group dates from 2550-2300 BC which places the Petrovaradin fortress in the
period between 2500 2200 BC.
S. Dimitrijevi has equalled the Csepel group with the Vinkovci A2 phase whereas the Vinkovci B1 phase
would be simultaneous with the Nagyrev culture. Undoubtedly, the Petrovaradin settlement presents a tradition
of the autochthonous Vinkovci culture reshaped with the presence of bell beakers. By all means this is a local
centre of the Vinkovci culture as well as an outside trading spot with the Bell-Beaker culture which descended
from the vicinity of Budapest along the Danube River. We could expect to find the beakers in eastern Srem as
well as in the vicinity of Belgrade. Yet, we do not analyse neither the structure of the settlement itself nor the
causes for which the development of the Vinkovci culture stopped. The presence of ceramics of the Vatin culture
has not yet been confirmed. A certain time hiatus existed between the Vatin culture and the culture of Vinkovci
we know today. The internal development of both the Vatin and the late Vinkovci culture is yet to be examined
and described. Likewise, under the lights of new findings of beakers at the Petrovaradin fortress as well as of the
findings from Serbia (Ostrikovac) and Romania (Leliceni), the border of the distribution of beakers to the East
comes into question. Moreover, what raises further interest is the question of interference with the bearers of the
banded pottery as well as the emergence itself of the Bell-Beaker culture.
59
Marija Jovanovi
UDC: 903.4 (497.113 Vrbas) 6387
Utvreno kasnolatensko naselje

arnok kod Vrbasa
(Pregled istraivanja od 1984. do 2007. godine)
Apstrakt U organizaciji Vojvoanskog muzeja iz Novog Sada obnovljena su 1984. godine istraivanja na kasnolatenskom
naselju arnok, u ataru Bakog Dobrog Polja. Arheoloki radovi izvoeni su u kontinutetu, u periodu od 1984. do 1991.
godine i sa prekidima traju jo i danas.
U periodu od dvadesetak godina (19842007) arheoloki je dokumentovan vei broj sondi (dvadeset i pet) postavljenih oko
(izvan) i unutar utvrenog kasnolatenskog naselja. Pri tome su sonde najee bile locirane uz zemljani nasip koji, kada su
u pitanju stambeni ili drugi graevinski objekti, ima zatitnu funkciju. Velika koliina ugljenisanih itarica u, i oko objekata
na arnoku poput jema (Hordeum vulgare) i prosa (Panicum miliaceu) pokazuju da su u ovom delu Podunavlja uzgajane
itarice tokom protoistoriskog i istorijskog razdoblja. Uz planski podignute objekte unutar naselja graeni su i pomoni
objekti, a za uvanje cerealija pored velikih keramikih posuda korieni su i silosi.
Utvrena keltska naselja u Bakoj meu koje spada i arnok kod Bakog Dobrog Polja bila su tokom I veka p. n. e. i kroz
ceo I vek n. e. vani trgovaki i ekonomski centri, kako za Skordiske tako i za Rimljane.
Kljune rei Arheoloki nalazi, naselja, Vrbas, kasni laten, arnok.
Abstract The investigation of the late La Tene settlement of arnok, in the area of Bako Dobro Polje, was reopened in
1984 by the Museum of Vojvodina, Novi Sad. The archaeological survey was regularly conducted in the period between
1984 and 1991 and, with a few breaks, has been conducted to this day.
During the period of twenty years or so (1984-2007), a lot of sondes were documented (25 of them) which were placed
around (outside) and within the fortified late La Tene settlement. The sondes were mostly found next to the earthen dike,
which served to protect houses and other buildings. Huge quantities of charred grain, such as barley (Hordeum vulgare
L.) and millet (Panicum miliaceum L.), inside and outside the buildings in arnok, indicate that cereal crops were grown
during protohistoric and historic periods in this area around the Danube. Besides the planned buildings, the settlement had
its additional objects. Cereal crops were kept in big ceramic dishes as well as in the silos.
Celtic fortified settlements in Baka, where arnok belongs, were important commercial and economic centres for the
Scordisci as well as for the Romans during the 1st century BC and the 1st century AD.
Key Words late La Tene settlement, fortification, objects, ceramics, silos, cereal crops, Scordisci, the Romans, commerce
Na junim padinama Teleke visoravni, izmeu

reka Crne bare i Jegrike, u sredinjem delu plodne
bake ravnice, pri kraju protoistorijskog razdoblja,
podignuto je utvreno kasnolatensko naselje arnok.
Iako je osnovano pre nekoliko hiljada godina, masivni
zemljani bedemi dominiraju i danas ovim prostorom.
Krajem XIX veka ovo zemljano utvrenje pod
staklo je lanove Istorijskog drutva Ba Bodrog
upanije iz Sombora da na njemu preduzmu prve
istraivake korake. Iz izvetaja ule Kia, tadanjeg
belenika Drutva, na arnoku su krajem XIX i poet
kom XX veka obavljana istraivanja u vie navrata.
Iz izvetaja se vidi da su lanovi ovog drutva
poslednji put boravili na arnoku 1902. godine, kada
su iskopali sedam sondi. Dve su bile postavljene na
vrhu zemljanog bedema: jedna na istonoj, a druga na
zapadnoj strani naselja. etiri sonde bile su rasporeene
sa unutranje strane zemljanog nasipa, dok se peta

nalazila u sredinjem delu utvrenja. Pri istraivanju
pronaene su cele posude, fragmenti keramike, ivo
tinjske kosti i komadi kunog lepa. U jednoj od sondi
otkrivena je pe sa dosta gara i karboniziranog ita
(Jovanovi 1987, 5).1 Na ostacima zemljanog bedema
tragovi njihovih sondi vidljivi su jo i danas. Naalost,
u vremenima koja su dolazila, pokretni (arheoloki i
osteoloki) materijal se izgubio.2
Arheoloki lokalitet arnok ponovo postaje inte
resantan strunoj javnosti tek sredinom XX veka. U
periodu od 1955. do l960. godine andor Na je obavio
zatitna istraivanja na srednjovekovnoj nekropoli,
koja je otkrivena na levoj obali Crne Bare, na tadanjoj
gradskoj ciglani Polet. Tih godina je andor Na, u
potrazi za srednjovekovnim naseljem, preduzeo opse
nija rekognosciranja u ataru optine Vrbas. Na osnovu
61
RAD MUZEJA VOJVODINE 50
Na istonom delu utvrenog naselja za sada su

istraene sonde XI, XII, XVI, XVII, XVIII i XXII,
dok je sonda XXV jo u radu. Sonde XIII i XIV bile
su postavljene u produetku sonde XI/1987, ime je
obuhvaen i sredinji deo naselja.
Na zapadnoj strani lokaliteta otvorena je sonda
XX, a sonde XIX, XXIII i XXIV bile su postavljene
na severoistonom delu naselja. U junom delu naselja
otvorena je, tokom 2005. godine, sonda XXV u kojoj
istraivanja jo traju.
Manji broj sondi postavljen je i oko utvenja,
uglavnom na junom delu nalazita, na blagim uzvi
enjima (gredama), koja su bila pogodna za podizanje
stambenih i sakralnih objekata (sonde: III, VII, VIII,
IX, X i XV).
Tako je godine 1984. postavljeno i istraeno est
manjih sondi (dim. 33 m) na osnovu kojih je odre
ena kulturna pripadnost lokaliteta. U sredinjem delu
utvrenja locirane su sonde I i IV na severnoj polovini,
na istoku je istraena sonda V, na zapadu sonda VI i u
junom delu naselja sonda II.
Sa spoljne strane zemljanog nasipa, na zapadnoj
strani lokaliteta, otvorena je sonda III/1984.
Foto: N. Stanojev
povrinskih nalaza, pokretnog arheolokog materijala

oko arnoka, u prvom redu keramike, zakljuio je da
zemljano utvrenje predstavlja deo srednjovekovnog
naselja iji su pokojnici sahranjeni na ciglani Polet
(Na 1971, 188189).3
Istraivanja na kasnolatenskom naselju arnok,
u ataru Bakog Dobrog Polja, obnovljena su 1984.
godine u organizaciji Vojvoanskog muzeja iz Novog
Sada. Arheoloki radovi izvoeni su u kontinutetu, u
periodu od 1984. do 1991. godine. Zbog nastalih pri
lika u zemlji (raspad Jugoslavije i nedostatak finan
sijskih sredstava) u periodu od 1991. do 1997. godine
istraivanja se obavljaju sa kraim ili duim interva
lim 1994, 1996. i 1997. godine. Nakon due pauze
radovi su nastavljaju tek 2003. godine i jo uvek su u
toku.
U periodu od dvadesetak godina (19842007)
koliko se istraivanja na arnoku kod Bakog Dobrog
Polja obavljaju, arheoloki je dokumentovan vei broj
sondi (dvadeset i pet) postavljenih oko (izvan) i unutar
utvrenog kasnolatenskog naselja. Pri tome su sonde
najee bile locirane uz zemljani nasip koji, kada su
u pitanju stambeni ili drugi graevinski objekti, ima
zatitnu funkciju.
ARHEOLOGIJA
Avionski snimak lokaliteta arnok kod Bakog Dobrog Polja pre iskopavanja
Aerial snapshot of the region of arnok in the vicinity of Bako Dobro Polje, before excavations
62
Utvreno kasnolatensko naselje arnok... Marija jovanovi

Samo je u sondi I/1984, postavljenoj na severnoj
polovini unutranjeg dela naselja, konstatovana i istra
ena manja jama prenika 1,10 m. Unutranjost jame
bila je ispunjena fragmentima sive latenske keramike
(dno jame konstatovano je na l,371,44 m od povrine
sonde) raene na vitlu.
U sondama I, II, III, IV,V i VI/ 1984 uglavnom
se iznad zdravice nalaze slojevi meane ute zemlje
sa pokretnim arheolokim materijalom, koji pripada
latenskom razdoblju: fragmenti keramike, ivotinjske
kosti, predmeti od kamena, komadi crveno peene
zemlje i neto gara. U sondi V/1984 je, pored kera
mike, pronaen i jedan predmet od gvoa kelt
ski klju. Pored keltske, u gronjim slojevima sondi
nalaeni su, sporadino, fragmenti rimske i srednjo
vekovne keramike. U sondi VI/1984 pronaen je i
srednjovekovni novi od srebra (Jovanovi/Stanojevi
1987, 5).
Sonde VII, VIII i IX postavljene su 1985. godine
juno od utvrenja, na prostoru gde se i danas nalaze
rasuti ostaci srednjovekovnog naselja i nekropole
(Stanojev 1996, 16).
U sondi VII/1985, koja je locirana na oko 500
metara juno od arnoka, istraena je manja crkva-kapela, pravougaonog oblika, sa polukrunom apsi
dom okrenutom ka istoku. Uz crkvu je istraen i deo
nekropole. Kod ukopa pokojnika konstatovani su ele
menti istonjakog obreda pri sahranjivanju (pokoj
nik je sahranjen sa ukrtenim rukama na grudima),
to ukazuje na hrianstvo vizantijskog obreda. Na
osnovu prikupljenog pokretnog materijala (keramike,
novca i drugih grobnih priloga) naselje sa crkvomkapelom i nekropolom, koje je podignuto na gredi, iji
je pravac prostiranja istokzapad, datuje se u XXV
vek (Stanojevi 1987, 6; Stanojev 1996, 16).
Sonda VIII/1985 bila je postavljena juno od ar
noka, u neposrednoj blizini sonde III iz 1984. godine,
u blizini pomonog kanala. Unutar nje istraen je rov
koji se postirao na pravcu severjug, dokumentovan u
duini od oko 4 m. Bio je ispunjen fragmentima sred
njovekovne keramike meu kojima izdvajamo lonce,
ukraene kosim urezima i horizontalnim linijama i
kotlie sa horizontalnim ukama (Stanojev 1996, 19).
U neposrednoj blizini sonde VII postavljena je
i sonda IX/1985. U gornjim slojevima pronaeni su
oteeni delovi srednjovekovne pei sa loitem,
na dubini od 36 cm od povrine terena. Podnica je
bila armirana komadima srednjovekovne keramike,
od kojih je veina bila izraena na brzom vitlu
profilisanog oboda. Uz karemiku naeni su i fragmenti
opeka (Stanojev 1996, 19).
Istono od utvrenja, u delu otvorenoog naselja,

1986. godine postavljena je i istraena sonda X/1986,
dim. 8x8 m. Od zemljanog nasipa bila je udaljena
31,5 m. U njoj je istraen objekat nepravilnog oblika
sa polukrunim proirenjem na istonoj i levkastim
suenjem prema dnu, na zapadnoj strani, dim 3,40 x
4,50 x 8,50 m. Objekat se na zapadnoj strani, pored
suenja ka dnu, produava na sever u obliku rova sa
zakoenim stranicama. Istraen je u duini od 8,50 m.
Po obliku podsea na poluzemunicu do koje se dolazi
rovom. Dno rova je bilo ravno celom svojom duinom,
kao da je namerno iznivelisano (?). U polukrunom
delu objekta nisu pronaeni otisci od stubova, kao ni
ostaci od pei ili ognjita. Unutranjost celog objekta
bila je ispunjena fragmentima sive latenske keramike
(vie fine nego grube), ivotinjskim kostima i veim
komadima crveno peene zemlje (Jovanovi 1994,
122, T.IV: 1-4). Na dnu rova, zajedno sa fragmentima
latenske keramike, naeni su osteoloki ostaci konja
i psa. Pored skeleta psa, koji je leao na kraju rova,
na zdravici (kompaktna uta zemlja), pronaeni su
fragmenti crveno peene zemlje, za koje se ne moe
rei da pripadaju kunom lepu. Kosti konja bile su
postavljene na sloju meane sive zemlje, u ijem
sastavu je naeno vie fragmenata latenske keramike
(delovi veih posuda) kao i komadi crveno peene
zemlje debljine oko 56 cm (Jovanovi 1994, 122).
Interesantan je poloaj ivotinja koje su otkrivene
u rovu. Naime, poloaj njihovih skeleta nam otkriva
da one nisu bile ubaene na dno rova. Skeleti obe
ivotinje bile su (namerno) poloene svaka na svoju
levu stranu (levi bok) i to tako da im se glave sue
ljavaju. Izmeu njih naen je fragment vee posude
pitosa. Interesantno je da su skeletni ostaci konja i psa
kompletno ouvani (celi), bez tragova ritualnih obreda
ili skrnavljenja.
Danica Dimitrijevi je, prilikom istraivanja rim
skog limesa u naselju Zemun Polju (Srem), uz temelje
jedne rimske kule kvadratnog oblika, otkopala grob
u kojem su naeni skeletni ostaci psa, pokriveni veli
kom rimskom zdelom. Re je o dubokoj zdeli koni
nog oblika, izraenoj od crveno peene zemlje (terra
sigilata). Spoljna povrina zdele ukraena je igosa
nim ili peatnim ornamentom: naizmenino se pona
vljaju (niu) list i koncentrini krugovi. Uz zdelu, u
ovom grobu naena je i daka olja kao prilog. D.
Dimitrijevi je ovaj nalaz definisala kao ritualno sahra
njivanje bez prisustva pokojnika. Pokretni materijal
pronaen u grobu, u ovom sluaju dve keramike
posude daka olja i rimska zdela koja se u Pano
niji nalazi kao import, datovali su nalaz u I vek n. e.
(Dimitrijevi 1969, 86).
63

Prilikom istraivanja jedne kolibe u domoroda
kom naselju Bare kod Vognja, Olga Brukner je naila
na slian nalaz. Pored jedne latenske (domorodake)
kolibe otkrivena je i kultna jama. U gornjem sloju
jame naeni su osteoloki ostaci psa, a u donjem deo
skeleta konja. Uz skelet psa pronaeni su fragmenti
latenske keramike i jedna bronzana karika. Prilikom
ienja jame, u sredinjem delu, a izmeu dva skeleta,
naen je pseudo-kantaros sa neto garei. Kosti vee
ivotinje, u ovom sluaju konja, bile su poloene na
bok (na levu stranu tela), na dno jame. Uoeno je da
su skeleti ivotinja iz ove kultne jame bili delimino
ouvani (Brukner 1987, 77; 1994, 92).
Olga Brukner deli miljenje D. Dimitrijevi da
sahranjivanje psa i konja sa prilozima, a bez antro
polokih nalaza (prisustva ljudskih kostiju), predsta
vlja, zapravo, ritualno sahranjivanje, koje ukazuje na
verovanje u inkarnaciju. Time se O. Brukner priklonila
i miljenju Wilsona, koji na ovaj nain tumai ovu
vrstu obreda, karakteristinu za Kelte u Evropi (Bru
kner 1995, 93).
Stoga i pronalazak kultnog prostora u otvore
nom delu naselja na arnoku, u kojem su zajedno
pokopani skeletni ostaci konja i psa (sa prilozima),
moemo protumaiti kao verovanje u inkarnaciju. S
obzirom da je kultni prostor pronaen i u drugim
naseljima sa keltskim materijalom Bare kod Vognja
i Zemun Polje kod Zemuna sasvim je izvesno da
ovaj oblik sahranjivanja predstavlja deo pogrebnog
rituala iskljuivo keltskih plemena koja ive u Podu
navlju i drugim delovima centralne Evrope.
d 1987. godine istraivanja na arnoku bila
su usmerena na ispitivanje samog zemljanog nasipa
(bedema), zatim zone sa stambenim horizontom i cen
tralnog dela unutar utvrenog dela naselja. Istraivanja
sonde XI voena su u periodu od 1987. do 1989. go
dine. Sonda XI/1987 u duini od 35 m nalazila se na
istonoj strani naselja, iznad samog zemljanog nasipa
(bedema). Orijentisana, priblino, u pravcu istok-zapad,
podeljena je na sedam jednakih segmenata (obeleeni
lateninim slovima od D do J), pravougaonog oblika,
dim. 5x3 m. Njenim poloajem obuhvaen je unutranji
deo naselja (zona sa nadzemnim i polukopanim objek
tima uz bedem), zatim zemljani nasip/bedem i spoljni
rov ili jarak. Upravo ovakav poloaj sonde XI/1987
omoguio nam je da pri istraivanju obuhvatimo vei
prostor. Prikupljeni podaci upuuju na zakljuak o
postojanju vie faza unutar utvrenog dela naselja na
arnoku. Istraivanjem sonde XI/1987 utvrdili smo i
(uspostavili) vertikalnu i horizontalnu stratigrafiju na
lokalitetu.
64
ARHEOLOGIJA
Segmenti D, E i deo F-a obuhvatili su unutranji
deo naselja i povezani su sa stambenom zonom koja se
prostire uz bedem. Deo sonde XI/1987, sa segmentima
F (deo), G i H, nalazio se iznad zemljanog nasipa,
odnosno krune bedema. Segmentima I i J bili su locira
ni sa spoljne strane zemljanog nasipa, iznad rova ili
jaraka, koji se prostirao oko naselja (Jovanovi-Stano
jevi 1987, 5, sl. 2).
U segmentima D i E sonde XI otkrivene su ruevine
stambenog objekata kua 1/ 1987 i deo oteene pei
sa kalotom. Ruevine kue 1/1987 otkrivene su uz
severni, a oteena pe uz juni profil sonde XI/1987,
u segmentu E/XI. Ispod samog bedema, u segmentu
G, otkriven je manji objekat dvoelijska jama. Unu
tranjost ovog objekta bila je ispunjena fragmentima
(vea koliina) latenske keramike fine fakture, ivo
tinjskim kostima i pepelom. Jama je nastala u periodu
pre podizanja zemljanog nasipa, odnosno razdoblja
u kojem je formirano, starije, otvoreno naselje na
arnoku. U segmentu H, na spoljnoj strani nasipa,
otkriveni su ostaci dve podnice pei: jedna uz severni,
a druga uz juni profil sonde XI. Obe pei su, sudei
po materijalu, podignute u kasnijim periodima, naj
verovatnije po naputanju naselja, i mogu se dovesti u
vezu sa ranim srednjovekovnim razdobljem. Oskudan
arheoloki materijal, uglavnom keramika iz podnica
pei (osnove su bile ojaane fragmentima keramike),
ne daje dovoljno elemenata za blie datovanje ovih
objekata.
Sonda XII/19891991 postavljena je direktno uz
severni profil sonde XI, naspram segmenata D i E.
Dimenzije sonde XII bile su 95 m. U kulturnom sloju
sonde XII (istraenoj u periodu 19891991) otkrivena
su tri stambena nivoa sa tri objekta kue. Dva objekta
su bila podignuta iznad nivelacionog sloja kue 1 i
2, dok se trei nalazio ispod nivelacinog sloja, ispod
kua 1 i 2. Objekat, delimino ukopan u zdravicu (od
0,80 do 1 m), oznaen je kao kua 3.
Najmlai objekat je, svakako, kua 1/1987, koja
je istraena tokom 1987. i 1988. godine, a vezuje se za
poslednju fazu u naselju. Od kue je ostalo neto malo
obruenih zidova, podnica potkoviaste pei i jama.
Plitka jama ispred pei bila je ispunjena pepelom i
fragmentima latenske keramike. Meu standardnim
komadima latenske keramike izdvaja se poklopac fine
strukture. Izraen na vitlu, ukraen tehnikom slikanja
belim i crvenim horizontalno postavljenim linijama.
Komadi kunog lepa ukazuju, zbog svoje tronosti, da
je objekat nastradao u poaru (Jovanovi 1993, 129, T.
III.14; Popovi 2000, 107, Pl. 6/13).
Ispod kue 1/1987 (skoro na istom mestu) pro
stirala se kua 2, konstatovana 1989. godine. Naa

lost, sauvana je samo istona polovina kue, dok je
zapadni deo jako oteen. Kua 2, dimenzija (ou
vanih) 64,50 m, orijentacije priblino sever-jug, pru
ala se u pravcu istonog dela bedema. U istonom
delu objekta, pored dobro ouvane podnice, otkopana
je i vea potkoviasta pe sa delom kalote. Pe ve
ih dimenzija, prenika 1,40 m, bila je postavljena
iznad podnice objekta, na banku u severoistonom
uglu kue 2, sa otvorom (ustima pei) okrenutim ka
jugozapadu. Uz istonu ivicu kue 2/19891990, na
mestu gde se nalazio (leao) istoni zid, naeno je
dosta kunog lepa (profilisanog), kao i ugljenisani
komadi drveta. Pojedni komadi su imali oblik daske,
a neki formu oblice. Njihov poloaj na podnici kue
ukazuje da su bile ugraene u istoni zid objekta 2,
najverovatnije kao ojaanje istonog zida. Pored
toga, uz ovu (istonu) stranu objekta, celom duinom,
nalaeno je karbonizirano ito. Interesantno je da je
i objekat, oznaen kao kua 1/1988, koji je veim
delom leao iznad kue 2, bio direktno naslonjen na
podnicu kue 2, odnosno na ostatke izgorelih itarica.
U preseku potkoviaste pei iz kue 1/ 1987, koja je
leala direktno na junom zidu kue 2/19891990,
jasno se uoavaju ostaci karboniziranih itarica (Jova
novi 1993, 121). Na podnici kue 2/19891990,
izmeu izgorelog kunog lepa, pepela i gara naena
je vea koliina fine i grube latenske keramike. Fina
keramika zastupljena je raznim oblicima zdela sa
S profilisanim obodom, potom zdelama koninog
oblika, veim posudama za uvanje ita, poput pito
sa i delovima posuda koje po obliku podseaju na
vaze. Najvei procenat grube keramike ine lonci tipa
situla koji su ukraeni eljastim ornamentom (Jova
novi 1993, 121; T. II.14)
U sondi XII, ispod kue 2, istraen je poluukopani
objekat zemunica, obeleen kao kua 3. Objekat
se prostirao direktno ispod sredinjeg dela kue 2.
Konstatovano je da je izmeu kue 2 i 3 postojao
nivelacioni sloj debljine oko 25 cm (Jovanovi 1993,
121). Pokretni arheolokii materijal, uglavnom fina
latenska keramika, iz kue 3/1993 ini zatvorenu
celinu vezanu za najstariji deo naselja na arnoku. Uz
to, kua 3/1991 potie iz faze formiranja otvorenog
naselja (Jovanovi 1993, 120).
Kua 3/1991 je objekat krunog oblika, prenika
oko 3,20 m sa ulazom (vratima) na zapadu, ukopan
u zdravicu (kompaktnu utu glinu) od 0,80 do 1,08
m. Objekat se nalazio direktno ispod nivelacuionog
sloja, a bio je ispunjen veom koliinom pepela, ga
rom, ugljenisanim itaricama, zatim komadima crve
no peene zemlje i latenskom keramikom. Kod fine
keramike preovlauju zdele sa S profilacijom. Za

stupljene su i zdela koninog oblika, zatim vee po
sude amfore kao i pehari sa dve drke. Kod grube
keramike javljaju se lonci tipa situla, ija je spoljna
povrina ukraena eljastim ornamentom i lonci sa
jeziastim drkama na trbuhu (Jovanovi 1993, 120).
Nakon istraivanja najstarijeg objekta kue 3,
tokom 1991. godine, radovi u sondi XII su okonani.
Godine 1989. istraene su i sonde XIII, XIV i XV.
Sonde XIII i XIV, dim. 5x3 m, bile su postavljene u
nastavku sonde XI, u unutranjem delu naselja. U ovim
sondama nema stambenih ili nekih drugih objekata. U
tankom sloju meane ute zemlje, koja se nalazi ispod
savremenog humusa, pronaeno je neto malo latenske
keramike (fine i grube fakture delovi zdela i lonaca)
i sitni komadi crveno peene zemlje kuni lep.
Sonda XV/1989 nalazila se izvan zemljanog
bedema, juno od utvrenja, na udaljenosti od 200
metara. Bila je postavljena na blagoj uzviici gredi,
koja se prostire u pravcu istokzapad, odnosno izmeu
srednjovekovnog naselja i crkvekapele. U gonjim,
viim, slojevima sonde XV pronaena je, uglavnom,
srednjovekovna keramika. U donjem delu (sonde)
istraena je praistorijska jama sa materijalom iz bron
zanog doba. Jama je bila preseena rovom, koji je
imao, u ovom sluaju, zatitnu funkciju odvoenje
vode iz srednjovekovnog naselja (Stanojev 1996, 19).
Pratei objekte koji su otkriveni u neposrednoj
blizini zemljanog nasipa, jedan broj sondi bio je
postavljen u nizu XII, XVI, XVII i XVIII to nam
je omoguilo kompleksnije istraivanje unutranjeg
dela naselja.
U sondi XVI (dimenzija 67 m), postavljenoj uz
severni profil sonde XII, istraivanja su realizovana
tokom 1989. i 1990. godine. Pored kue 2 otkrivena
je i kua 4, koja je delimino istraena. Kua
4/19891990 se veim delom prostirala (po duini)
ispod samog zemljanog nasipa, odnosno istona polo
vina objekta leala je ispod bedema. Bila je podignuta
iznad nivelacionog sloja, isto kao i kua 2 iz sonde
XII. Na junom delu jako trone podnice nalazila
se oteena pe. Od pei je sauvana samo podnica
krunog oblika. Najverovatnije da je pe imala polu
krunu kalotu, kao i pei iz objekata otkrivene u son
dama XI i XII. Kod kue 4 unutranjost pei bila je
ispunjena veom koliinom pepela. Pored toga, u
neposrednoj blizini kue 4/19891990, uz severni
profil sonde XVI, istraena je manja jama krunog
oblika sa ravnim dnom, koja je koriena kao silos.
Jama se nalazila na granici dve sonde, pa je, tako,
juna polovina istraena u sondi XVI, a severna u
sondi XVII. U gornjem nivou bila je ispunjena veom
65

koliinom pepela, a u donjem delu meanom zemljom
i raznovrsnim komadima latenske keramike.
Sonda XVII (dim. 78 m) postavljena je uz sondu
XVI (uz severoistoni profil) tokom 1994. godine, gde
je otkriven juni deo kue 5 i manji deo kue 6 (vei
deo lei ispod zemljanog nasipa kao kua 4). Severni
deo kue 5 i deo kue 6, istraeni su u sondi XVIII,
postavljenoj uz sondu XVII (severoistoni profil).
Dimenzije sonde XVIII/19961997 bile su 88 m.
Na istonoj strani utvrenog latenskog naselja
na arnoku, u sondama XVII/1994 i XVIII/1996. i
1997. godine, otkrivena su dva nadzemna graevinska
objekta, oznaeni kao kua 5 i deo kue 6. Dosadanja
istraivanja su pokazala da su mnogi objekti, bez obzira
na faze, bili podizani u liniji bedema, uglavnom duom
stranom (paralelni sa bedemom). Na osnovu delova
ouvanih zidova, u ovom sluaju istonog i severnog,
izraunate su pribline dimenzije kue 5, dok zapadni i
juni nisu precizno utvreni. Uz to, objekat je oteen
i iskopavanjima koja su, poetkom XX veka (tokom
1902. godine), sproveli lanovi Istorijskog drutva
Ba Bodrog upanije iz Sombora.
Sauvani su ostali temeljni rovovi u kojima su
leali zarueni delovi istonog i severnog zida, kao i
ugljenisani ostaci drvenih stubova (u podnici objekta),
na kojima je bila postavljena krovna konstrukcija.
Severni zid ouvan je u duini od 5,20 m, a istoni
sa dodatkom pomonog objekta u duini 7,80 m. U
kui 5, dimenzija 5,20 x 5,70 m, otkrivena je podnica
potkoviaste pei sa delom kalote. Ispred usta pei
naeni su komadi lepa (visine oko 5 cm) koji su,
najverovatnije, bili postavljeni iznad kalote, u obliku
plitkog poklopca ili tanjira (Jovanovi 2004,
114). Sluili su za zagrevanje/suenje itarica do
odreene temperature (4060) radi lakeg skidanja
plevica sa zrna (Knrzer 1970; Hopf 1974, 23). Uz
samu pe, paralelno sa istonim zidom kue, naeni
su delovi ugljenisane korpe i masivnog drvenog san
duka (priblinih dimenzija 2,70l,0 m), u kojem
su bili ostaci karboniziranih itarica proso i zrna
kvalitetnog jema. Pored toga, u nastavku kue 5,
odnosno njenog istonog zida, podignute su i dve
pomone prostorije. U prvom delu pomone prostorije
dimenzija 2,50l,40 m otkriveni su delovi tri pletene
korpe sa ugljenisanim itaricama. Jedna korpa bila je
ispunjena samo prosom (Panicum miliaceu). Preostale
dve korpe bile su sa ostacima drugih itarica najvie
jemom (Hordeum vulgare), (Medovi 2006, 4243;
tabela 36). Na podnici objekta, izmeu korpi leali
su ugljenisani ostaci rasutih itarica i korova.
Sledea prostorija dim. 1,701,60 m bila je neka
vrsta otvorenog ognjita. Naime, na podnici je, uz
66
ARHEOLOGIJA
fragmente latenske keramike, naeno dosta pepela
i ugljenisanog prua. Na mestu gde se nalazila vea
koliina pepela podnica je bila blago ulegnuta, moda
namerno, jer se ovaj prostor mogao koristiti i kao
otvoreno ognjite ili vatrite.
Keramiki materijal sa poda kue 5 (T. I, II, III)
su zdele sa S profilisanim obodom, zatim posude u
obliku lonca za uvanje hrane i manji pehari sa dve
drke imaju analogije i sa latenskim materijalom
iz kasnolatenskog naselja na Gomolavi u fazi VI b
(Jovanovi/Jovanovi 1988, T. XXV. 1, 4, 9; T. XXVI.
510; T. XXV. 1, 2, 58, 10), Plavni (Jovanovi
1989, T. I. 610; T. II. 1, 3; T. V1, 312; T. VII. 1,
2), Turskom ancu kod B. Palanke (Brukner 1978, T.
IIIII), Popovom salau kod Novog Sada (Vilotijevi
1971, T. V. 35), u urugu (Trifunovi/Pai 2003, sl.
4: 1, 3, 57, 12, 14).
Treba napomenti da se objekat/kua 6, iz sonde
XVIII, veim delom nalazio ispod istonog profila
sonde, a njegove dimenzije nisu nam poznate. Istraen
je samo jedan manji deo podnice.
Sonda XXII otvorena je u neposrednoj blizini
sondi XVII i XVIII tokom 2003. godine. Pored nad
zemnog graevinskog objekta koji je obeleen kao
kua 8, otkriveni su i ostaci masivnih stubova koji
su vezani za zatitini pojas ili palisadu. Naime tokom
istraivanja utvreno je da su na odreenom rastojanju
od zemljanog nasipa, oko 1,4 m, bili postavljeni masi
vni drveni stubovi. Delimino sauvan nadzemni obje
kat-kua 8/2003 ouvanih dimenzija 3,403,40 m, bio
je udaljen od palisade oko 2,40 m. U ovom objektu
interesantna je pojava otvorenog vatrita. Ognjite,
pravougaonog oblika, dimenzija 805560 m, bilo
je ukopano u podnicu objekta-kue 8, u visini od 16
do 20 cm. Oko ognjita naene su ugljenisane ita
rice i fragmenti, uglavnom fine, latenske keramike,
standardnih oblika. Pored toga, u junom profilu
sonde, u nivou ovog ognjita, konstatovan je nivo sa
paljevinom i ugljenisanim itaricama, dok se u zapad
nom nalazi tanak sloj kompaktne ute gline koji deo
podnice ovog graevinskog objekta.
S obzirom da, ispod kue 8/2003, u niim sloje
vima nisu otkriveni stariji nadzemni objekti ili pak
jame i poluzemunice, ostaje nam pretpostavka da bi
ovaj objekat mogao pripadati mlaoj fazi naselja na
arnoku.
I na drugoj strani naselja istraeno je nekoliko
sondi.
Sonde XIX/1997; XXIII/2003 i XXIV/2005 po
stavljene su u nizu jedna pored druge na severnom
delu i sonda XX/2003 koja se nalazila na zapadnoj
strani utvrenog naselja.

U sondi XIX/1997 (dimenzija 125 m sa proi
renjima) istraen je nadzemni objekatkua 7/1997
priblinih dimenzija 5,54 m, sa pomonom prostorijom
za uvanje hrane i veim silosom. Sauvan je severni
zid objekta, dok su istoni i zapadni veim delom
razrueni. Juni zid kue 7/1997 nije ustanovljen usled
veih razaranja sa te strane.
U sondi XXIII/2003 (dim. 86 m) koja je otvo
rena sa zapadne strane sonde XIX, naeni su ostaci
pomonog objekta. Priblinih dimenzija 31,50 m
korien je kao ostava. Na podnici su pronaeni delo
vi pletene korpe, prenika oko 70 cm, sa veom koli
inom ugljenisanog istog jema (Hordeum vulgare),
(Medovi 2006, 41, tabela 4). Korpa je, kao i u kui
5 iz sondi XVII i XVIII, bila uvrena za podnicu
objekta-ostave, tako to je ugraena u samu podnicu.
Na junoj strani kue 7/1997 istraena je jama
u obliku silosa, pravougaonog oblika, dimenzija
2,151,30 m, dubine oko jednog metra. Zapadna polo
vina bila je ispunjena fragmentima latenske keramike,
masivnim komadima kunog lepa i veom koliinom
pepela. U istonom delu jame-silosa, pored keramike
i pepela otkrivena je i vea koliina ugljenisanog
istog prosa (Panicum miliaceum). Ostaci drvenih
stubova, koji su sluili kao nosai poklopca, pronaeni
su na uglovima objekta, dok su delovi poklopca/uglje
nisane daske, otkrivene na dnu silosa.
Sonda XXIII/2004, dimenzija 86 m, postavljena
je uz zapadni profil sonde XIX/1997. U gornjim slo
jevima istraen je deo podnica srednjovekovnog obje
kta. Iz latenskog razdoblja interesantno je otkrie pet
manjih pei, koncentrisanih uz severni profil sonde.
Pe neto veih dimenzija, prenika oko 60 cm, bila
je ukopana delimino u severni profil sonde. Trona,
tanka, polukruna kalota od podnice pei bila je
odvojena oko 10 santimetara. Na podnici se nalazila
velika koliina pepela. U neposrednoj blizini otkriveni
su ostaci jo etiri pei minijaturnih oblika i dimenzija.
Dve, bolje ouvane, imale su i neku vrstu platforme
ispred usta, dok su preostale dve jako oteene.
Loita pei su imala krukast ili elipsoidni oblik,
dimenzija izmeu 3540 cm. Ouvana visina loita
varira od 11 do 23 cm. Sve pei bez sumnje pripadaju
najmlaem stambenom horizontu na aronku. Bile
su postavljene iznad sloja crne zemlje neka vrsta
nivelacionog sloja koji je leao direktno na sloju kom
paktne ute gline. Sloj ute gline, neujednaene de
bljine 68 cm, koji se protee kroz sonde XIX, XXIII
i XXIV, je neka vrsta podnice na kojoj su podignuti
nadzemni objekti-kue 7 i 10. Slina vrsta podnice
konstatovana je prilikom istraivanja sonde XXII gde
je otkrivena kua 8/2003.
Sonda XXIV/2005 (dimenzija 64 m) otvorena je

na istonoj strani sonde XIX/1997, s obzirom da isto
ni zid objekta-kue 7/1997 zalazi pod profil. Njenom
otvaranju prilo se zato da bi se sakupilo to vie po
dataka o stambenim objektima unutar utvrenih laten
skih naselja na levoj obali Dunava. Tokom istraivanja
u sondi je pored istonog zida kue 7/1997 otkriven
jo jedan nadzemni objekat-kua 9/2005. Pribline
dimenzije ovog objekta su 3,804,40 m. U pitanju su
ostaci nadzemnog graevinskog objekta sa ouvanom
podnicom pei u jugoistonom uglu, prenika 1,20 m,
bez kalote. Objekat-kua 9/ 2005 je u istom nivou sa
kuom 7/1997 i po svojim karakteristikama slian je
ve istraenim objektima u sondama XII, XVIIXVIII,
XIX, XXII i XXIII.
Sonda XX/2003 (dimenzija 57 m sa proirenjem
na sever od 24 m i proirenjem na jug 21,5 m)
otvorena je na zapadnoj strani naselja, u neposrednoj
blizini sonde VI/1984. U gornjim slojevima naena je
vea koliina crveno peene zemlje tzv. kunog lepa,
koji je ovde u sekundarnom poloaju. Najverovatnije
da potie iz objekata koji su bili podignuti dok je ovde
postojalo otvoreno naselje. Prilikom gradnje (podiza
nja) zemljanog nasipa jedan broj kua je sigurno po
ruen, ime je deo graevinskog uta, u ovom slu
aju lepa, zavrio na bedemu. U gornjim slojevima
otkrivena je grobna raka sa dva pokojnika (odrasla
osoba i dete) koji su opredeljeni u XVIIIXIX vek.
U severnom profilu istraena je manja jamasilos,
ispunjena veom koliinom pepela, gara, crveno peene
zemlje i keramika. U jami je pronaena uglavnom fina
keramika, raena na vitlu, a meu oblicima dominiraju
posude tipa amfora, veih lonaca i zdela. Uoava se
nedostatak keramikih posuda, raenih rukom tzv.
ognjine keramike. Proirenje sonde XX/2003 potvrdilo
je postojanje jo jednog graevinskog objekta moda
kue koja je unitena verovatno poetkom XX veka.
Prikupljen je raznovrstan keramiki materijal, kao i
vea koliina profilisanog kunog lepa koji potie od
zidova. Na nekim komadima sauvan je fini premaz
od gline, te otisci od prua ili trske. Usled velikih
razaranja konture objekta nisu ustanovljene, ali su na
pojedinim komadima uoeni graevinski elementi po
put ugaone povezanosti izmeu zidova.
Sonda XXV/2005 dimenzija 106 m otvorena je u
jugoistonom delu utvrenja. Pronalazak minijaturnih
pei na severnom delu naselja u sondi XXIII/2004
podstakao je na dalja traganja. Istraivanja realizovana
tokom 2005. godine u sondi XXV dala su interesantne
rezultate. U gornjim slojevima (5. i 6. otkopni sloj)
otkriveni su delovi unitenih objekata koji po obliku
najvie lie na komade od pei (delovi kalote). U slo
67

jevima ispod njih (7. i 8. otkopni sloj) pronaeni su
ostaci drugih pei standardna potkoviasta pe sa
kalotom kao na Gomolavi u fazi VI b (Jovanovi/Jo
vanovi 1988, 94, sl. 34 i 35). Neto nie (9. i 10.
otkopni sloj), u neposrednoj blizini istonog profila,
otkrivena je druga grupa malih pei. Re je o ostacima
minijaturnih pei krunog, elipsoidnog i kvadratnog
oblika. Za nas je posebno zanimljiva pe kvadratnog
oblika, dimenzija 4747 cm, sa skoro kvadratnom
kalotom, minijaturnim rotiljem i loitem. Na ploi
rotilja otvori su bili izvedeni u obliku trougla. Po
izgledu, obliku i nainu gradnje, pe veoma podsea
na velike keramike pei koje poznajemo sa kasno
latenskog naselja na Gomolavi iz horizonta VIb (Jova
novi/Jovanovi 1988, 92, sl. 31 i 32). Oko pei i na
rotilju naeni su delovi lonca oblika situle, grube
fakture, ukraenog eljastim ornamentom. Ouvana
visina kalote kod ove pei je oko 17 cm. Dimenzije
lonca su: visina 41 cm, prenik oboda 34 cm, prenik
dna 16 cm. Lonac ija je spoljna strana bila ukraena
eljastim ornamentom na nekim mestima bio je ojaan
gvozdenim klamfama i najverovatnije se koristio kao
posuda za suenje itarica. Sa obe strane ove pei
pronaeni su ostaci jo dve pei od kojih je jedna
bila krunog, a druga je imala ouvano samo loite
elipsoidnog oblika. Oteena pe krunog oblika
(prenika 70 cm) jednim delom je zalazila ispod pei
sa kvadratnom kalotom (koja u ovom sluaju spada
u mlau grupu objekata na arnoku). Ispred pei se
nalazila i jama za odlaganje pepela.
Deo pei sa ouvanim loitem elipsoidnog oblika,
po obliku i veliini podsea na male krukaste pei,
odnosno njihova loita iz sonde XXIII/2003, s tom
razlikom to kod ove pei dno loita nije konstatovano,
ve je sama zemljana podloga koriena kao podnica.
Unutranjost loita ije su dimenzije 40x50 cm bila
je ispunjena pepelom. Visina loita je 20 cm. Pe je
izraena veoma jednostavno, pripremljena jama oblo
ena je debelim slojem kompaktne gline, od koje je
formiran zid loita. U loitu su pronaeni ostaci
drvenih stubova na kojima je bila postavljena podnica
i kaliota pei.
U sredinjem delu sonde XXV naeni su ostaci
jo dve pei malih dimenzija, krunog oblika (jedna
prenika 30, a druga 40 cm). Bile su postavljene na
podnici velike keramike pei(?) prenika 1,60 m,
koja se nalazila na sloju kompaktne ute gline ne
koj vrsti podnice ili radne povrine u objektu ije
dimenzije je teko odrediti. Interesantno je da je pe
manjih dimenzija imala i delimino ouvano kruno
loite. Oko zone sa peima naena je vea koliina
fine latenske keramike. U nivou podnice velike pei
68
ARHEOLOGIJA
otkrivena je vea koliina fine latenske keramike
ukraene tehnikom slikanja belom i crvenom bojom.
Analiza keramike ukazuje da bi male pei i pokretni
materijal pripadao mlaem stambenom horizontu na
arnoku, to odgovara VIb fazi na Gomolavi (Jova
novi/Jovanovi 1988, 36; T. XV.4, 7; T.XXVI.9 i T.
XXIX.9).
Minijaturne pei otkrivene u sondama XXIII/2004
i XXV/2005, koje se nalaze na dve razliite strane
unutar naselja, nisu poznate na drugim latenskim lo
kalitetima u Podunavlju i Posavini. One su po svom
obliku i veliini jedinstvene. Uz to, oko njih su
pronaeni delovi ognjine keramike poput lonca tipa
situle i ugljenisane itarice, na osnovu ega moe
mo da pretpostavimo da su koriene za suenje itari
ca pre skladitenja. Jedna od mogunosti je da su tako
male pei sluile za zagrevanje itarica do odreene
temperature (4060) radi lakeg skidanja plevica
sa zrna (Knrzer 1970; Hopf 1974, 2, 3). S obzirom
da je keltsko stanovnitvo u I veku p. n. e ivelo na
ovim prostorima, ugljenisani ostaci itarica pokazuju
da su oko arnoka uzgajali jeam i proso. Poto su
otkrivene u najmlaem graevinskom horizontu na
arnoku, hronoloki ih moemo svrstati u Gomolavu
VIb ili moda VIc horizont, odnosno La Tene D fazu.
Tokom poslednjih deset milenijuma jeam i proso
imali su viestruku ulogu u ishrani ljudi i ivotinja.
Uzgajani su kako u praistorijskom, tako i u istorijskom
razdoblju. Postavlja se pitanje: Zato? Odgovor bi
mogao da se potrai u injenici da su u latenskom
periodu na ovim prostorima prema arheobotanikim
analizama, uzgajane one vrste itarica koje su bile
prilagodljive tadanjim klimatskim uslovima i ija je
vegetacija krae trajala od ozimih useva. Sejane su
u prolee, nakon isuivanja movarnog zemljita i
povlaenja vode u korita reka. Arheobotanikim anali
zama je utvreno da su i oko arnoka uzgajane ita
rice koje su imale krai period sazrevanja, poput jema
(Hordeum vulgare) i prosa (Panicum miliaceum) (Jo
vanovi 2004, 112; Medovi 2006, 41).
Posle etve, razne itarice uvane su u naseljima
koja su bila zatiena zemljanim nasipom. Tu spadaju
arnok kod Bakog Dobrog Polja, Turski anac kod
Bake Palanke, Plavna, po ostacima bedema i Gardi
novci, a moda i Feudvar. Sva ova naselja bila su u
rekama dobro povezana sa otvorenim latenskim na
seljima u Bakoj (Jegrika Tisa, Crna bara Tisa,
Krivaja Tisa).
Bila su to prva praistorijska poljoprivredna dobra,
pretee savremenih ekonomija. Pored toga, utvrena
keltska naselja na levoj obali Dunava imala su i fun
kciju pristanita, u kojima se obavljala razmena (tram

pa) za druga materijalna dobra ili pak druge poljo
privredne proizvode koje su Rimljani donosili sa drugih
teritorija poput zlata (Aurum), srebra (Argentum), bakra
(Cuprium), gvoa (Ferrum), kalaja kositera (Plum
bum album), soli (Sal), ilibara jantara (Electrum),
potom koljke (Spondilus Concha), staklu (Vitrum),
emajla, ulja (Oleum; olivum). Pored raznih sirovina
nabavljani su i poluproizvodi korieni za izradu
raznih alata poput sekira, rala, delova za kola, oruja.
Dodamo li tome i podatak da su na desnoj obali Dunava
bila izgraena tokom I veka n. e. rimska utvrenja, a
neto kasnije naselja (vici, pagi) i manji posedi villa
rustica (Brukner 1987, 37) sasvim je izvesno da je
naselje na arnoku imalo vrlo vanu ulogu za rimske
podanike. U I veku n. e. izmeu Skordiska i Rimljana
otvara se novi oblik saradnje. Umesto ratova Skordisci
su nudili vrlo kvalitetnu letinu koja je Rimljanima bila
potrebna za ishranu vojnika i graana.
Nakon svih iznetih injenica, ostaje nam da kon
statujemo i to da su viegodinja istraivanja na ar
noku pomogla u osvetljavanju nekih pitanja koja se
odnose na Kelte u Podunavlju. Velika koliina uglje
nisanih itarica, posude za uvanje, korpe i silosi,
pokazuju, pre svega, to da su Skordisci u Bakoj imali
organizovanu zemljoradnju. Utvrena keltska naselja
u Bakoj meu koje spada i arnok kod Bakog Do
brog Polja bila su tokom I veka p. n. e i kroz ceo I
vek n.e. u vaini trgovaki i ekonomski centri kako za
Skordiske tako i za Rimljane.
Poseban nalaz na arnoku ini par srebrnih fibula,
malih dimenzija, duine 3,8 do 4 cm, sa dekoracijom na
pravougaonoj nozi i luku. Na luku fibule nalaze se na

jednoj etiri, a na drugoj pet ploastih ukrasa u obliku
diska koji se zavravaju polumeseastim udubljenjem
u obliku konsekrativnih rogova. Srebrne fibule sa
arnoka za sada nemaju analogija u nakitu koji su
upotrebljavali Kelti na podruju jugoistone Evrope i
Podunavlja. Na teritoriji zapadnih Kelta nalazimo ih
u Mokronokoj skupini, kod fibula tipa Nova ves
(Gutin 1987, 54, Fig. 3, 12). Pored toga i bronzana
fibula iz nekropole Beletov vrt, iz enskog groba 201,
u Novom mestu, ima odreenih slinosti sa fibulama
na arnoku. Hronoloki one pripadaju LT D1 i D2
fazama. (Gutin 1977, T. 19, 1; Gutin 1984, ab. 5/1;
Boi 1987, 878, Sl. 46). Nekoliko slinih fibula koje
pripadaju istom vremenskom razdoblju pronaeno je u
keltskom opidumu Stradonice (Filip 1956, T. CXXVI.
24, 25; Rybova'/Drda 1994, fig. 40: 22, 23).
Logian je, takoe, zakljuak da je plodna baka
ravnica, prekrivena kvalitetnim ernozemom, uvek
bila velika itnica (Bukurov 1978, 36). Od neolita do
dananjih dana, nain korienja ovog prostora ostao
je nepromenjen. Blagorodna polja vekovima su nosi
la predznak svojevrsnih rudnika, kao izvora ivota
mnogih generacija. Stoga ne udi to su i keltska
plemena to prepoznala. itarice su bile njihova zlatna
ruda koju su koristili za vlastite potrebe, prodavali
ih ili menjali za drugu robu, sa savremenicima u
susednim regijama.
NAPOMENE
1
Zahvaljujem se Neboji Stanojevu to mi je omoguio

istraivanje utvrenog kasnolatenskog naselja arnok
u ataru Bakog Dobrog Polja. Posebno se zahvaljujem
na podrci i viegodinjoj strunoj pomoi tokom
istraivakih poduhvata na samom lokalitetu.
Podaci su preuzeti iz dokumentacije koju poseduje
Gradski muzej u Somboru. Zahvaljujem se Draganu
Radojeviu na pruenoj strunoj pomoi i ustupljenoj
dokumentaciji.
U dokumentaciji Vojvoanskog muzeja u Novom Sadu

nema podatka da je andor Na prilikom istraivanja
srednjovekovne nekropole u Vrbasu, istraivao i na
arnoku. Unutar lokaliteta ima tragova od naknadnih
iskopavanja koja nisu nigde registrovana. To smo
ustanovili kod istraivanja sonde XVII iz 1994. i sonde
XX iz 2003. godine.
69
ARHEOLOGIJA
LITERATURA
19781979
, ., oppidumu
(Remains of the Fauna in the Celtic
Oppidum near Baka Palanka),
VIIIIX, 1316,
.
Blai 2005
Blai, S., Fauna arheolokih lokaliteta u Vojvodini, Novi
Sad.
Boi 1987
Boi, D., Keltska kultura u Jugoslaviji, PJZ V, 855897.
1974
, ., , , , 16,
.
19781979
, ., oppidum (he
Celtic Oppidum near Baka Palanka),
VIII-IX,
57, .
1980
, ., ,
. . ., 21, .
Brukner 1981
Brukner, O., Rimska keramika u jugoslovenskom delu
provincije Donje Panonije, Dissertationes et
monographiae XXIV, Beograd.
Brukner 1982
Brukner, O., Tromea, Peinci keltsko naselje, AP 23,
5253, Beograd.
1995
, ., (Native settlements),

(Archaeological Investigations long the
highway routes in Srem), 91136, .
Gutin 1984
Gutin, M., Die Kelten in Jugoslawien, JRGZM 31,
305363.
Gutin 1987
Gutin, M., La Tene Fibule from Istria, ArchJug XXIV,
4356.
Gutin 1997
Gutin, ., Relativna kronologija grobov Mokronoke
skupine, Keltske tudije 4, 67103.
Dimitrijevi 1961
Dimitrijevi, D., Istraivanja rimskog Limesa u istonom
Sremu s posebnim osvrtom na pitanje komunikacija,
OZ l2, 87121, Osijek.
Filip 1956
Filip, J., Keltovi ve stedn Evrop, Praha.
J 1965
, ., . 19651966,
(Gomolava Excavations
from 19651966. General Stratigraphy), 14,
113135, .
70
1971
, ., .
19671971 (The Settlement of Scordisci on
Gomolava Excavations from 19671971), 20,
123146, .
vanovi 1980
Jovanovi, B., Utvrena naselja na zemlji Skordiska (A
fortified settlements on territory of the Scordisci),
Situla 20, 21, 375381.
Jovanovi 1986
Jovanovi, M., arnok, Titov Vrbas, Keltsko utvrenje, AP
25, 3334, Beograd.
Jovanovi/Jovanovi 1988
Jovanovi, B., Jovanovi, M., Naselje mlaeg gvozdenog
doba (Late L Tne settlement), u: Gomolava 2, Novi
Sad Beograd.
Jovanovi 1992
Jovanovi, M., arnok, Vrbas; u: Skordisci and the native
population in the Middle Danube region (Skordisci
i starosedeoci u Podunavlju), ed. N. Tasi, 112113,
Beograd.
1994
, ., a
(Die keltische Festung arnok bei Vrbas). :
(The Iron
Age Cultures in the Yugoslav Danube Basen), ed. N.
Tasi, 119130. .
Jovanovi 2004
Jovanovi, M., itarice u praistoriji u Podunavlju i
na Balkanskom poluostrvu (Prehistoric Grains in
the Danube Basin and in the Balkans), RMV 46,
101107, Novi Sad.
Jovanovi/Stanojevi 1987
Jovanovi, M., Stanojevi, N., Titov Vrbas, izloba est
stotina godina grada, Novi Sad.
Knrzer 1970
Knrzer, K.H., Rmerzeitliche Planzenfunde aus Neuss.
Novaesium 4, Limesforschungen 10, Berlin.
Majnari-Pani 1970
Majnari-Pani, N., Keltsko latenska kultura u
Slavoniji i Srijemu
(Keltische latnezeitliche Kulture in Slawonien und
Sirmien), Vinkovci.
Majnari-Pani 1978
Majnari-Pani, N.,Pregeled istraivanja keltskolatenske
kulture u Sjevernoj Hrvatskoj (berblick der
Erforschungen der latnezeitliche keltische
Kultur in Nordkroatien), Arheoloka istraivanja u
sjeverozapadnoj Hrvatskoj, Zagreb 149158.
Majnari-Pani 1984
Majnari-Pani, N., Prilog problematici kasnolatenskih
naselja u Slavoniji (Zur problematik der befestigten
Siedlungen aus der Spt-La-Tne-Zeit in Slawonien),
OA 9, 23-34, Zagreb.

Medovi 2006
Medovi, A., Arheobotanike analize etiri korpe jema
i jedne korpe prosa sa arnoka (Archaeobotanical
investigation of the content of five baskets in the
Celtic settlement arnok, north Serbia), 47-48,
4152, .
Na 1971
Na, .,
(Das Frhmittelalterliche Gr
brefeld auf dem Gelnde der Zoegelei Polet bei
Vrbas), 20, 187268, .
Popovi 2000
Popovi, P., La cerramique de La Tne finale sur les
territores des Scordisques (Ier sicle av n.. Ier
sicle de n..),
( . . . .),
L, 83101, .
Rybov/Drda 1994
Rybov, A., Drda, P., Hradite by Stradonice, Rebirth of a
Celtic opidum, Praha.
1996
, , ,
1619, .
Todorovi 1968
Todorovi, J., Kelti u jugoistonoj Evropi (Die Kelten
in Sd Ost Europa), Dissertationes, Tome VII,
Beograd.
Todorovi 1974
Todorovi, J., Skordisci, Istorija i kultura, Novi Sad
Beograd.
T/ 2003
, ., , .,
(Stari
vinogradi in urug Multilaered Archaeological
Site), 19, 263290, .
1965
, .,
(La couche latnienn
Popov Sala prs de Novi Sad), 14, 256268,
,
Lokalitet arnok, severoistoni profil sonde XI (od D-J)

arnok, cross section of sondes XI seen from the north-east (D-J)
71
ARHEOLOGIJA
Foto: N. Stanojev
2. Lokalitet arnok, sonda XVII, juni deo kue 5, sa itom

arnok, sondes XVII, southern part of House 5, with grain
Foto: M.Jovanovi
5. Lokalitet arnok, sonda XVIII, keramika iz kue 5

arnok, sondes XVIII, ceramics from House 5
3. Lokalitet arnok, sonda XVIII, severni deo kue 5
sa delovima posude za suenje ita
arnok, sondes XVIII, northern part of House 5,
with the pieces of a dish for grain drying
Foto: N. Stanojev
4. Lokalitet arnok, ostaci itarica u sondi XVII

sa ostacima pletene korpe
arnok, grain leftovers in sondes XVII with
the remains of a woven basket
Foto: N. Stanojev
72
Foto: N. Stanojev
6. Lokalitet arnok, sonda XIX, jama-silos

sa keramikom ispred kue 7
arnok, sondes XIX, a pit-silos with ceramics
in front of House 7
Foto: M. uki
9. Lokalitet arnok, par srebrnih fibula iz sonde XVII

arnok, a pair of silver fibulas from sondes XVII
8. Lokalitet arnok, sonda XXV, minijaturna pe
sa kalotom za suenje ita, pre vaenja iz zemlje
arnok, sondes XXV, a miniature furnace with a kettle
for grain drying, before taken out of the earth
Foto: N. Stanojev
7. Lokalitet arnok, sonda XXV, minijaturna pe

sa kalotom za suenje ita
arnok, sondes XXV, a miniature furnace
with a kettle for grain drying
Foto: N. Stanojev
73
ARHEOLOGIJA
T. I
3
arnok, Bako Dobro Polje, sonda XVIIXVIII, keramika iz kue 5
T. I arnok, Bako Dobro Polje, sonda XVII-XVIII, keramika iz kue 5
74
BakoPolje,
Dobrosonda
Polje,
sonda XVIIXVIII,
T. II arnok,arnok,
Bako Dobro
XVII-XVIII,
keramika keramika
iz kue 5 iz kue 5
T. II
75
ARHEOLOGIJA
4
3
T. III
5
76
T. III arnok, Bako Dobro Polje, sonda XVII-XVIII, keramika iz kue 5
T. IV
T. IV arnok, Bako Dobro Polje, sonda XVII-XVIII, keramika iz kue 5
77
ARHEOLOGIJA
Marija Jovanovi
THE LATE LA TENE FORTIFIED SETTLEMENT OF ARNOK

IN THE VICINITY OF VRBAS
(A REVIEW OF EXCAVATIONS FROM 1984 TO 2007)
Summary
At the end of the protohistoric period, on the south slopes of the Teleka plateau, between the Crna Bara and
the Jegrika rivers, and in the middle of a fertile plain in Baka, a fortified settlement of arnok was established.
Although it was established thousands of years ago, the massive earthen ramparts dominate the area to this
day.
The investigation of the late La Tene settlement of arnok, in the area of Bako Dobro Polje, was continued
in 1984 by the Museum of Vojvodina, Novi Sad. The excavations were regularly conducted in the period between
1984 and 1991. Due to the inconvenient circumstances in the country (the breakdown of Yugoslavia and the lack
of financial resources), from 1991 to 1997, the excavations were done for longer or shorter periods of time,
in 1994, 1996 and 1997. After a long break, the archaeological survey was continued in 2003 and has been
conducted since.
During the period of twenty years or so (1984-2007), a lot of sondes (25) were placed around (outside) and
within the fortified settlement of arnok in the vicinity of Bako Dobro Polje.
In the eastern part of the settlement, the sondes XI, XII, XIV, XVII, XVIII and XIX have been investigated
so far, except from the sonde XXV. The sondes XIII and XIV were placed behind the sonde XI/1987, covering
the central part of the settlement. In House Five, with the dimensions 5.20 m by 5.70 m, which was investigated
with the help of the sondes XVII and XVIII, the floor board of a hearth, which was horseshoe-shaped, and a
part of a vaulted top were discovered. In front of the mouth of the hearth, pieces of daub were uncovered (about
5 cm in height). Most probably, they were placed above the vaulted top, and had the shape of a flat plate. They
served to warm up or dry grain to a fixed temperature (40-60C) so that chaff could easily be removed from
grain (Knrzer, 1970; Hopf, 1974, 2-3). Next to the hearth, parallel with the south-facing wall of the house, parts
of a charred basket and a massive wooden chest (with the approximate dimensions 2.70 m by 1 m) with the
leftovers of charred grain (millet and high quality barley grains) were found. House 5 had two additional rooms.
In the first part of one of the additional rooms (with the dimensions 2.50 m by 1.40 m), pieces of three woven
baskets with charred grain were discovered. One basket contained only millet (Panicum miliaceum L.). Two
other baskets contained the leftovers of other types of grain, mostly barley (Hordeum vulgare L.), (Medovi,
2006, 42-43; tables 3-6).
To the west of the settlement, the sonde XX was placed. The sondes XIX, XXIII and XXIV were placed in
the northeastern part of the settlement. Few sondes were placed around the fortification, mainly in the south part
of the site, at slightly elevated areas, which were convenient for building houses and holy places (the sonde: III,
VII, VIII, IX, X and XV).
In the sondes X, XI, XII, XVII-XVIII, XIX, XXII, XXIII, XXIV and XXV, parts of the buildings were
uncovered in several horizons. The remains of the miniature furnaces (the sonde XXIII and XXV) which were
also used for drying grain, are of great importance. Large quantity of charred grain, such as barley (Hordeum
vulgare L.) and millet (Panicum miliaceum L.), inside and outside the buildings, indicate that grain was grown
during protohistoric and historic periods in this area around the Danube. Besides the planned buildings, the
settlement had its additional objects. Grain was kept in big ceramic dishes and silos as well.
The fortified celtic settlements in Baka, where arnok belongs, were important commercial and economic
centres for the Scordisci as well as for the Romans during the 1st century BC and the 1st century AD.
78
UDC: 903:738 (497.113 Odaci) 6387
-

( )
-
. ( ),
. ,
. , ,
,
( ) - .
, , , , .
Abstract The subject of this work is the Celtic La Tene material from the archaeological collection of the Museum unit
Odaci. The material is not an excavation find. It was collected during the years and belongs to the unexpected finds.
Most often, it provides basic knowledge about the site without more precise information about some other circumstances.
Nevertheless, it gives us the possibility to better understand the
populatation of this period, because it indicates the existence of some new, uknown sites of the Celtic La Tene culture in
this area.
Key words Odaci, Archaeological findings, The Celts, Ceramics, La Tene
,
,

.

, ,
, ,
.
,

.
,
.
,
,
;

, ,
, , ( 1).1

, .

,
.
Slika 1. Reljefni elementi na teritoriji odaka

1) aluvijalna revan, 2) aluvijalna terasa,
3) lesna terasa

-
. ,

,
79
50
.2

.
279.
,
II
. ,
( )
,

,

( 2).3
, ,
.

,

.4
Slika 2. Rasprostiranje Skordiska u meurjeiju

Drave Save i Dunava (prema N. Majnari-Pandi, 1994)

,
,
.
,
, ,
,

, (
) -
.

1902. ., II
( ).5
80

: ,
.6

,
, .7
-
,
1965.
,

: ,8
,9 10
.11

( ),
I
.12
.
-

-
.
(
),
,
,

. :
(.I: 110; .II: 1121 .III:
2223); ,
, (.III: 17; .IV: 815; .V:
1622); 1 (.V: 12; .VI: 35);
2 (.VI: 14); 3
(.VI: 12; .VII: 37); 6
3 (.VII: 14; .VIII: 514; .IX: 1523; .X:
2427); 1 (.X: 15; .XI:
69); (.XI: 15);
(.XII: 18);
(.XII: 12; .XIII: 37);
15 (.XIII: 13),
(.XIV: 19, 11; .XV: 10, 1215).

,

,13
-

.
,
- ...

, ,
.

,
,
,

. - ,

.
S

(.I-1, 3; ,
; .III-2, 3, 4; , ,
; .V-1, 2; , ,
1; .VI , 1:3; 2:1, 2;
3:2, 3; .VII-1; , 3; .VII-2, 4;
, 6 3; .VIII-5, 7, 8, 9,
10; , 6 3; .X-1;
, 1; .XII-1, 2, 3; , ;
.XIV-1, 4, 5; , ),
,
S
.
: .III-2, 3; , ;
.VII-1; , 3 .VIII-7; ,
6 3,
(
), .VIII-5; ,
6 3
,
. 5,
:
, , , , ;14

, .
.
, ,
( VI)
S ,
I
. . VIb,
.

,
, I
. . .15
. I .
. .,
.16
, .
S
III . . . ( III), II . . .
( IIIB) I . . . ( IV)
,17
,
, .
. , S
,

.18
S

S .

( ),
, ,

.19 ,
,

.
:
(.I-2; , ; .III-1; ,
, ; .VI-4,
5; , 1; .VII-4; ,
3, .VII-1; , 6
3; .VIII-6, 11; , 6 3;
.X-1; , 1; .XII-1, 2; ,
; .XIV-2, 3; , ).
, .VI-5;
, 1 ,
().

VI, I . . .
,
VIc, III . .
,20
I . . .

,
.21

,
I . . .22
81
50
()

(.III-21, 22; , ;
.IV-10; , ,
; .V-21; , ,
; .VIII-14; ,
VI 3; :XIV-6; ,
),
. .
IIIV, S
III . . . .
. 2b
,
,
.23
VI-VIc.
,24

, I
. . .25
()

()

() (.I-4; , ;
.III-5, 6, 7; , ; .IV-8, 9;
, , ;
.VIII-12, 13; , 6 3;
.IX-15; , 6 3).

,
(.III-5; , ,
; .IV-8; , ,
; .IX-15; ,
6 3). . .

,
. .
2c, S ,

,

,
,

III . .26
, ( 6)
,
82
VIb,
e (VIc).

: , ,
,
; . ,

.27

(.-III:21, 22)
( VIc )
I
.
(.XI: 13),
,
() .

(.VI-3; ,
2; .XIV-7; ),
D2b . ,
.28

, VI,
VIb I
. . .29
-,
,
.30
-
(.XIV:9),
,
, .
, ,
. .

,

I . . .31
,

I . .32
S (-)
S
, S

.
- ...
,
,
,

(.I-5; , ; .IV-11;
, , ;
.IX-16; , 6 3;
.X-2,3; , 1; .XIII-2; ,
).
( ,
).33
2 3
, VIb,
,
.34 , :
, ,
, .35 -
,

.
I . .
().36

(.I-6; ,
, .IV-12; , ,
; .XIV-8; ,
),
. 2
, VI, I . .
(-)

.

,
, ,
, ,
4C . ,

(.XV.10). VI,
VIb.
37
,
38 39 . .
.

,

.

.40

(.II-14; ,
; .V-18; , ,
; .XIII-7; ,
; .XV-13,14; , ),

, :XV,
, (

).

(.VI-4; ,
2; .IX-19; , 6
3; .XIII-6; , ), .

.
,

,
(.XIII-6; , )
,
III I . . .41

S
, .

(
,
), ,

,
(.II-15-19; , ; .V-19, 20;
, ,
; .VIII-6; , 6 3;
.IX-20-22; , 6 3;
.X-23-26; , 6 3;
.XI-6-8; , 1; .XII-6; ,
; .XV-15; , ).

,

.
(.XV:15) ,
,
,
.
83
50
,
.
D2c ( ) D2d (
).42
VI,
VIb I ...,
VIc
.43
,

.44 ,
,
,
( ,
, ),
,
(
I . . .),
I . .

(,
6 3; .IX:20),
D2 ,45 .
2.
2, VI,
.

(.IX:21),
,
.

. ,46

.

, .
.

, ,
, ,
.
,
II . . .,
,
.47

, ,
,
84
.

, (
.VI-5; , - 1).
,
,
.
, .

: II . . .,
, ; II . .
., ,
; I . . .,
, ,
, I . .48
.
,

.49
, (63.
. .)
:

,
(.X-3; , 1;
.IV-13; , ,
; .I-10; , ),
.
(3. . . ),
,
,

. (
. .)
,
(.III-5; , ,
; .IX-16; ,
6 3).
,
,
- .

, -
,
,
- ,
(
, ),
- ...
.
,

.

, .

.

VIb ,

.50
, ,
, ,
()
.
,
( ,
), ,
,
,

I . . .
I ..
, . ,
,
:
, , ,
( 3).
,
,
, ,
, .
, ., O O, ,
1976.
2
, ., M , :
, 1974, 277316; ,
., ,
1969; To, J., Ke
, 1968.
3
.
4
, ., ,
1992, 96.
5
Roediger, L., AE XXIV, 1904; To, J., Ke
, 1968; , M.,
Ke , 1984.
6
To, J., . , 1934.
7
, 20; , ., 3, 121.
8
, O., ,
8-9, 1978, 5.
9
Jo, M., , ,
31, 19881989.
10
, O., . .
11
Jo, M., K j
, , 1994, 119130.
12
.
13
, M., Ke , 1986; To
, J., . ; , M.,
, -
, 2001; Jo,
., Jo, M., ,
, 1988.
14
, 5859, 63.
15
, .,
, :
, 1994.
1
Jo, M., , , 31,

198889.
17
, ., . .
18
, ., . , 52.
19
, .,
, -
, 2001, 63.
20
, ., , , 31,
19881989.
21
, ., , ,
27, 1986.
22
, ., . .
23
, ., . , 53. (II:3; III:3, 5)
24
, ., ,
8-9, 1978. (II:3)
25
, 113, . 2.
26
, ., . , 5356.
27
, ., ,
, 29, 1988, . 78.
28
, 69.
29
, ., , ., . .
30
, ., , , 31,
19881989.
31
, ., 1964; ,
1968.
32
, ., . , 70.
33
, 75.
34
, ., , ., . .
35
.
36
, ., . , 7677.
37
, ., , , 31,
19881989.
16
85
50
, ., , ,
27, 1987.
39
, ., ,
, 29, 1989.
40
, ., , 43.
41
, 8388.
42
, ., , ., ,
, 1988.
43
, .,
, :
, 1994.
44
, M.,
, -
, 2001, 8081.
38
45
46
47
48
49
, ., ,
1968, 4446.
, 45.
, 46.
, ., , 1986,
3536.
Jovanovi, M., Keltsko utvrenje arnok kod Vrbasa, u:
Kulture gvozdenog doba Jugoslovenskog Podunavlja,
Beograd 1994, 124.
, ., 1978
, 8-9
, ., 1981
,
, ., 1987 , ,
27
, ., 1989 ,
, 29
, ., 1988
, XV
, ., 1995 ,
, ,

, , 1952 ,
, ., . , 1951
,
, ., 1984
, ,
, ., 1998 -

, ,
, ., 1959 ,
8,
, ., 2001
,
,
, ., 2001
, -
,
, ., 19731974
, XXIVXXV,
, ., 1974 , :
,
86
, . , 19771978.
,
XXVIIIXXIX,
, ., , ., 1988 ,
,
, ., 1986 , ,
, 25
, ., 19881989 , ,
31
, ., 1994
, :
,
-, ., 1970 -
,
, ., 19881989
, 31,

, ., 1969
,
, ., 2000
(I . . . I .
.), L
, ., 1992
, : ,
, ., 1976 ,
, ,

, ., 1986 ,
, ., 1968 ,
, ., 1975 ,
VIII
- ...
. I
1. S -
, , ,
, 13, . . . 1
2. S -
, , ,
, ,
13, . . . 2
3. S -
, , ,
, ,
14,5, . . . 3
4. -
, , ,

; 10, . . . 4
5. , ,
- , ,
, ,

; 19,5, . . . 5
6. , ,
- , ,
,
,
, ;
9, . . . 6
7. , ,
- , ,
,
(); 56,5, . . . 7
8. (),
, - , ,
,

, ; 1114,5,
. . . 8
9. , - , ,
, ,

; 8,512,2, . . . 9
10. ,
- , ,
,
, ;
10,511,5, . . . 10
11. , -
, , ;
4,5, . . .11
12. , -
, , ,
,
; 4, . . . 12
13. , -
, , ,
, ; 4,5, . . .13
14. , - ,
, , ; 4,5, . .
. 14
15. , - ,
, , ,
(2 ),
,
; 9,
. . . 15
16. , , ,
, ,

,
; 9, . . . 16
17. , , ,
, ,
,

; 9, . . . 17
18. , ,
, ,
;
90, . . . 18
19. , , ,
, , ,

; 13, . . . 19
20. , , ,
, ;
7, . . . 20
21. , , ,
, ,
7, . . . 21
22. , , ,
, ,

, 11, . . . 22
. III ,
,
1. S -
, , ,
,
, 14,5, . . . 23
2. (. 3 ),
S - ,
, ,
,
, 13, . . . 24
87
50
3. (. 2 ), S
- ,
, ,
,
, 13, . . . 25
4. S -
, , , 11,
. . . 26
5. , ,
, ,
, ,
12, . . . 27
6. , ,
, ,
-, , 11, .
. . 28
7. , ,
, , ,
12, . . . 29
8. , ,
, ,
, , 9, .
. . 30
9. , , ,
, , 7, . . . 31
10. , , , -, , 7, . . . 32
11. ,

, ,
, -, 12, . . . 33
12. (), ,
-,
, 7, . . . 34
13. , , -, ,
, 86, . . . 35
14. , , ,
2 ,
,

, 55, .
. . 36
15. , , ,
, 3, . . .37
16. (), ,
, , (),
4, . . .27
17. , , ,
3, . . .39
18. , ,
4,28, . . . 40
19. , ,
, ,
,
, , ,
7, . . . 41
88
20. , , ,
, ,
,
; 6, . .
. 42
21. , ,
, , ,
, 6, . . . 43
. V 1
1. S ,
, , 13,5, . . . 44
2. S , -
, , 8, . . . 45
3. S ,
, , 14, . . . 46
4. S , ,
,
, 7, . . . 47
5. S ,
, ,
,
(),
14, . . . 48
. VI 2
1. S ,
, -, 18,5, . . . 49
2. S ,
, ,
, 11, . . . 50
3. (), ,
,
, ,
.
,
, , 11, . . . 51
4. (?)
,
, , ,
6,5, 0,2, 4, . . . 52
. VI 3
1. S ,
, -,
, 11, . . . 55
2. S ,
, -, 13, . . . 53
3. S ,
, -, 14, . . . 54
4. S ,
, , ,
14, . . . 56
5. (?), , -,
- ...
,

, 5,55,5, . . . 57
6. , ,
,
,
, 8, . . . 58
. VII 6 3
1. S ,
, -, ,
, 14, . . . 59
2. S ,
, , , 13, . .
. 60
3. S ,
, -, ,
, 7, . . . 61
4. S ,
, , , 14,
. . . 62
5. S ,
, -, ,
,
10, . . . 63
6. S ,
, -, ,
, 13, . . . 64
7. S ,
, -, , a
,
, 13,
. . . 65
8. S ,
, -, ,
, 16, . . . 66
9. S ,
, -, ,
, 14, . . . 67
10. S ,
, -, ,
, 7,5, . . . 68
11. S ,
, -, ,
, 10, . . . 69
12. , ,
, -, ,

( ), , 12,
. . . 70
13. ,
, -, ,
,
,
, 11, . . . 71
14. , ,
-, ,
, 8, . . . 72
15. ,
, -, , ,

(),
14, . . . 73
16. S ,
, , ,

,
, ,
9,5, . . . 74
17. , ,
, ,
.
, ,
, 2
,
,
, 12,
6,5, . . . 75
18. , , ,
,
, 9,5, . . . 76
19. ,
, . 2,2, ,
, . . . 77
20. , ,
, ,
, , , 1920,
. . . 78
21. , ,
,
,
,
, 1920, . . . 79
22. , - ,
,
,
, ,
1415, . . . 80
23. , ,
,

, , 12, . . . 81
24. , , ,
,

, 15, . . . 82
25. , - ,
, , ,

,
14, . . . 83
89
50
26. , ,
, ,
, 14, . . . 83
. X 1
1. S , -
, ,
, ? ( ),
. . . 84
2. S
- , ,

,
, 1415 . . . 85
3. , ,
,

, 14,
. . . 86
4. , ,
,
, 4,
. . . 87
5. , ,

, 2,5, . . . 88
6. , , ,

,
, 11, . . . 89
7. , , ,
,
,
, 10, . . . 90
8. , , ,

, 10, . . . 91
9. ,
,
13, . . . 92
. XI 15
1. , , ,
, ,

, 10, . . . 93
2. , , ,
,
,
,
, 8, . . . 94
3. , ,
,
, , 3,58,5,
. . . 95
90
. XII 1
1. S ,
, , ?
( ), 4,5, - 3,5, 4,5,
. . . 96
2. S , ,
, , ,
13, . . . 97
3. S , ,
, , 10,
. . . 98
4. , , ,
, , 4, . . . 99
5. , ,
, , ,
5, . . . 100
6. , , ,
, , ,
,
11, . . . 101
7. , , -
,
, 5, . . . 102
8. , , ,
,
,
4,34,5, . . . 103
. XIII
1. S , ,

, , ,
, , 14, . . . 104
2. , , ,

, , ,
, 9,54, . . . 105
3. ,
, ,
, ,
,
4 . . . 106
4. , ,
, ,
, 6, . . . 107
5. , ,
, , , ,
3, . . . 107
6. ,
, ,
, 3,3, 5,
3,5, 1,5,
0,8, . . . 108
7. , ,
, 3, 7,8, . . . 109
- ...
. XIV
1. , S ,
,
, , 17,
. . . 110
2. , S , ,
, , 14,
. . . 110
3. , S , ,
, ,
, 13, . . . 111
4. , S , ,
, , ,
13, 13, 6 4, . . . 112
5. , S , ,

, , ,
13, . . . 113
6. , , ,
, ,
, 11, . . . 114
7. ,
, ,
, 14,5, . . . 115
8. , ,

, ,
, , 14,5,
. . . 116
9. , 2 (
), , ,
, , 30,
. . . 117
10. , 2 ,

, ,
, 9,
. . . 118
11. , , ,
, , 4,5, . . . 119
12. , , ,
6, . . . 120
13.

, , 37, 0,8,
. . . 121
14.

, ,
1,73,5, . . . 122
15. ,

,
,
, ,
(
, ,
(),
), 1213, . . . 123
91
50
92
T. I
10
: 110
- ...
11
12
13
15
14
16
17
18
19
20
21
: 1121
T. II
93
50
22
23
T. III
94
: 2223,
, , : 17
- ...
10
11
12
13
14
15
, , : 815
T. IV
95
50
16
17
18
19
20
21
22
T. V
96
, , : 1622,
I: 12
- ...
2
I: 35, II: 14, III: 2, 3
T. VI
97
50
T. VII
98
III: 1, 47,
VI III: 14
- ...
10
11
12
13
14
VI III: 514
T. VIII
99
50
16
15
18
17
19
20
21
22
23
T. IX
100
VI III: 1523
- ...
24
25
26
27
5
VI III: 2427, I: 15
T. X
101
50
T. XI
102
I: 69; - :1-5
- ...
2
: 18, 12
T. XII
103
50
2
37, XV: 13
104
T. XIII
- ...
11
9
: 19, 11
T. XIV
105
50
12
10
14
13
15
T. XV
106
: 10, 1215
- ...
Neboja Vidovi
Celtic La Tene ceramics on

the Municipality of Odaci territory
(from the depot of the Museum unit Odaci)
Summary
Ceramic material uncovered on the territory of the Municipality of Odaci, with its typological and stylized
forms, ornamental motifs and decoration techniques, does not deviate at all from other materials found at the
Celtic La Tene sites, neither from those in its vicinity (the sites in southern and southwestern Baka as well
as the ones on the right banks of the Danube) nor from the more distant sites.On the basis of its typology and
analogy, this material can be assigned to the ethnic substratum of the Scordisci as the bearers of La Tene period
in this area.
The ceramics of Dacian origin was not found at these sites nor in other La Tene settlements in Baka. Earlier
archaeological research of the late La Tene dwellings and sites in Baka points to the material that might be
related to the Gomolava phase Vib. The material most probably belonged to the Scordisci.
For more detailed analysis, at least a sondage excavation is necessary to shed light on the prehistoric period
in question. As far as chronology and more precise dating are concerned, one should bear in mind that the
material used for this paper is not an excavation find. It was simply collected, often providing basic information
about the site where it was found. Nevertheless, on the basis of its typology and analogy, it is possible that the
ceramic material dates from the late La Tene period (from the middle of the 1st century BC to the 1st century
AD).
Considering the place the material originates from, it can be concluded that the archaeological map of
La Tene period includes some new sites: Karavukovo, Ratkovo, Deronje, Odaci and Srpski Mileti. Only
information about the place of origin of the finds is available. At the sites of Karavukovo, Bogojevo and Odaci
at least sondage excavation should be carried out.
107
UDC: 904:72 (497.113 Perlek) 03/04

2001. 2003. . . (IVV ),
(XIVXV vek). ,
.
, , , , IV , V
Abstract The results of rescue excavations carried out at the archaeological site of Perlek-Gas Station from 2001 to 2003,
are given in this paper. Two layers were discovered. The first one belongs to the Sarmatians (IV-V cen.) and the second one
dates back to the late Middle ages (XIV-XV cen.). The paper includes the period of Sarmatian settlements, that is movable
and non-movable archaeological finds.
Key words Archaeological sites, Settlements, The Sarmatians, Perlek, 4th century, 5th century

,
( 1).

2001. .
. 2001.
.1
(55 m 35 m).
.

.2 T
( 12,53 m).
140 m. 10
2 .
, 2003,

.3
85 m, 7 3 .

225 m, 17 5 .
.
,
.
(XIVXV ; . 1;
T.I, 17).

,
, .

. ,
, .
15 .

, .

, .

.
,
,

.
3

(. 2).
, .
, , ( ) 1,401,50 m,
1,20 m.
. ,
,
.
.
.
2,30 m, 1 m (. 1).
109
50
1, 3

.
(.I, 15).
, ,

.
,
.
.

, , .
(.I, 8) (.I, 9),

.

,
.
(.I, 1013). (.I, 13)

.
(.I, 14).

.

(T.I, 15).
11
11.

. .
:
- 4,4 m.

.
110
2, 11
, ,
.

.

.
,
.
(. 34; . 2).

.
.
,
.
, ,

(. 3; . 23).

.

(.I, 1619).
.

, ,
. (.I, 2025).
(T.I, 2628),
a (T.II, 12), (T.II, 3) (.II, 4).
e
,
.

.

, ,
.
(T.II, 511). O ,
,
. .
(T.II, 1215).

terra sigillate
.

.
13 .

,
,

,
.
.
, ,
.
. .
, (0,90 m)
2 m.
1,20 m 2,10 m,
.
,
.

.
4
3,
. ,
1,50 m (. 2), 1,21 m.
.
(.I, 15),
:
.
.
6

.
,
. ,
.
,
, ,
,
(. 5; . 4).

.

, ,
. (T.II, 16), ,
, , .

,
.

.
(.II, 17).
a 7
,
.
0,60 m 2 m,
1,80 m, 2,30 m.
1,55 m.

(. 5; . 4),
. .
,
.

, .
.

, ,
. (.II,
1820), (T.II, 2123), (.II, 24),
(.II, 25). ,

.

,
, .
(.II, 2628), (.II, 29)
(.II, 30; . 11).

(.II, 31). (.II,
32). ,
.
9
.
,
. , .
0,60 m 2,40 m,
111
50
1,70 m.
.
,
(. 5).

.

, ,
. (.II, 33)
.
(.III,
1)
, ,
.
.
(.III, 2).
,
.
10
, ,
, .
0,80 m
1,35 m, 0,90 m.
1,50 m.

(. 5; . 4).

(.III, 3)
(.III, 4),
.
O 12

. , .
,
2,10 m.
, .

(. 7).
.
.

(.III,
5)
.

.

.
112

, .
13

. ,
, , 1,90 m, (.
6; . 5), 1,55 m.
,
.
.
,
.
.
.

, ,
. (.III,
6), (.III, 7) (.III, 8).

.

.

,
,
(.III, 9).

.
14
(
). , ,
1,80 m (. 6; . 6).
, , ,
,
.
(.III, 10).
15

.
, .
1,30 m, 2,10 m.

(. 6; . 6).

. .

, ,
. (.III,
1112) (.III, 1314).
,
.

(.III, 15)
, ,
.

(T.III, 1618).
17

.
,
.

. O
,
.
,
(. 6).

, ,
(.III, 19).

, (.III, 20).

.
.
(, , ,
, , ),

.

, .
5

. ,

.
0,50 m,
1,80 m, 1,50 m.
1,65 m .
, ,
.
,
.
,
.
,

,
(. 7).
.

. (. 9).

, ,
. (.III,
2122) (.III, 23).

.

.

, (.III, 24).
8
.
0,65 m 1,50 m,
,
, 1,40 m.
1,65 m.
(. 5).

(. 8).
, .

, .
,
.
.

.
.

(. 89).
113
50

.

, ,
.
(.III, 25).

.

.
(.III, 26; . 12),

(.III, 27). O

.
.
(.III, 28-29, T.IV,
1-2), (.IV, 3) (.IV, 4; . 13).

(.IV, 5) (.IV, 6).
16
.
.
, ,
. ,
,
. a
(. 6; . 10).

.
.
.
:

, ,
;

, ,

,
, ,
.

, .
114
,
, .

.
,
.

, ,
.
.4
(, )
(,
).
.
.
,
,
.

, , .
,
,
.
(.II, 18),

(T.II, 20; T.III, 21),
.

. .

(T.II, 16, 33; T.III, 19), (.I, 2124;
T.II, 19; T.III, 6) (.I, 8, 25).
,
(T.I, 20; .III, 1112,
22).
e, (T.II, 20; .III, 21).
(T.II, 18; .IV, 7).
.
.

(.I, 8; T.II, 19;
T.III, 11).
(.II, 20).

.
, ,

,5
1 .6
III V
.
IV V
, .7
,
, ,8
IIIIV .
.
IVV
. . 9
IV .
.10
.11

, IV
V .

.
(T.I, 26; T.III, 25; T.IV, 8).
, (T.I, 28;
.II, 22; T.IV, 9) (.II,
23).

.
(.II, 21; T.III, 3)

.
,
.
, .

,
(T.I, 27; .III,
23; T.IV, 10).
(.III, 23),
(.IV, 10),
(T.I, 27; .IV, 11). J
e
.
(T.I, 9),
,
( ,
).

12 IIIIV
.
13 IV .

14 IV .
15
IV V .
.
IIIIV, V .16

.17

.18
.19
, ,
IV V .

(.IV, 12).
,
,
.
, .
. .

.
,
(.II, 12; T.III, 8).

(.III, 8)

(.II, 12).
(.II, 2).

. 15 .20
21
IV V .
.
.22 ,23
IV .

. ,

.
, ,

.
IV ,
.
115
50
O ,
.

, , .
.

(.III, 5) (T.II, 3; T.III, 14; T.IV, 13).

(.II, 24; T.III, 13). ,
.
,
.
(.III, 5)
.

. .24

. .25
a
.26 . ,27 .
,
IIIIV .28

.

.
, ,
.
,
(.IV, 14),

(.IV, 1516)
(.II, 25; T.III, 7).
(T.II, 4;
.IV, 1417), (.IV, 15).
(.II, 25).

.
(.II, 25)
(.IV, 14).

.

116
(.IV, 16),

(.IV, 15),
.

, (.III, 7).
.IV, 16
29 IV .
. 39
,30 IIIIV ,
V .
31
IV .

. 32 IV ,
33
, IV .
Ko
.34
,
.
,
,
, IV V
. ,
.

, .
,

.
,
.
, .
,
, ,
. .

(.III, 9)
(T.II,
17; T.III, 2627; . 12).

(.II, 17).
e .

. ,
.
(.III, 15),
, .

.
, , ,
.

,
.
, IV
V . . 35
IV . . 36
IV .

.

,
.

, ,
- .
.

, .

. ,

.

.

,
,
.

. .
,
.
.
,
:
(.III, 20);
,
(.IV, 18);
,
, (.II, 7);

(.II, 8);

(.I, 10);
, (.I,
11; T.II, 5);
, ,
(T.III, 4, 16; .IV, 19-20)
,
(.III, 17, 28);
,
(.I, 12);
, ,
(.II, 6, 9, 26);
,
(T.II, 11; .III, 24);
,
(T.II, 27; T.III, 29; T.IV, 21);
, ,
(.II, 10).
,

.
(T.III, 1; .IV, 12, 22),
(.II, 28)
(T.III, 18; .IV, 23).

. O
, ,
.
,
,
.
.37

.38
. .39
.40

,
.
IV, V
.

:
, ,
- .
,
. ,
117
50
. (.II,
1415; T.IV, 24), (.I, 14; T.II, 12; T.IV,
3) (.II, 13, 29).

(.I, 14; T.II, 13)
(.II, 29).

.41

.

.
.
. (.IV, 4; .
13), (.IV, 25; . 14)
(.II, 30; T.IV, 26; . 11).
,
,
(.IV, 25; . 14) .

.42

.

.
( ),
.
II
43 IIIIV
.

,44
IIIIV .
45 , ,
IV,
V .

.
,
.
118
. ,

(T.IV, 27).

.

, .
.
, .
11, (T.I,
1619; T.IV, 28).

,
. .
, ,
,
(.II, 31).
, - (T.III, 2).

,46 .
.47
.48
, .
.49
,

.
,

.
IIIIV ,
, IVV .
, ,
(.IV, 29).
, .
.50
.
, ,
. .
,
(.IV, 5, 30).

.
. ,51
.52
.
,
(.III, 10).

.
,

o .
.

.
,
(.II, 32; T.IV, 6). Je
. ,
.

,53 .
.54
4,
(T.I, 15),
, . ,
,

.

. ,
.
(T.IV, 31).
II 55 III .

.

.

56
,57 IIIIV .

,
,

.
II ,
.58
.59

. , III ,
. 271.
.

.
IV
.
,

. , V ,
,
.
IV

. 60

.
,
469. .

.
.
.
,
: , , ,
. .

.
( ) ,
.
.

.

,
.
.
119
50

, :
, , .
( 5, 8
10), ( 4, 7, 15)
( 13).
.61
62
.

,

. .
V=2,70 m V/1=0,44 m
V+V/1=3,14 m
1.800 kg
V=2,92 m V/1=1,36 m
V+V/1=4,28 m
2.560 kg
V=1,50 m V/1=0,32 m
V+V/1=1,82 m
1.090 kg
V=2,49 m V/1=1,07 m
V+V/1=3,56 m
2.130 kg
10
V=0,64 m V/1=0,63 m
V+V/1=1,27 m
760 kg
13
V+V/1=1,18 m
700 kg
15
V=1,86 m V/1=1,39 m
V+V/1=3,25 m
1.950 kg

.

.
(V),

,
(V/1).

(V+V/1).63 ,
1,18 m 4,28 m.
64 1 m
600 kg ,
.

1 4 m. XVIII
50
, 2.560 kg.65

4 m. .
120

.
.
,
, ( 4 10)
,
e
.

.
600
2.500 .

11 .
( 17),

,
.
,
13,
( 4 10)

.

.
, ,
.
,
,
(, , ).

, ,
( 5).
( 8).

.
,66
.
,
.
. 67
, , . 80,
13

.
(0,500,70 m) ,
.
.
, ,
.
3 , 11
,
.
3,

. ( 4)

.
68
.

11.
, ,
. ,
,
.
3
,

. ,
. ,
11 .

.

.
.

, .

.
,
. ,

,
.

.

.

.
, ,

.

.
2001. 2003.
. 225 m,
17 5 .
.
, ,
(XIVXV). ,
(15) (2) .

.

.

,

.

.

, ,
.
,
.
,
. ,
.

.
. :
,
,
,

121
50

,
, .

,
IVV .

. ,
.
( )
. .
,
, .

;

;

;

;

AH
;
;
Arheologia Hungarica
,
-, ,
, .
2
,
-, ,
,
, .
3
,
, - ,
-,
, .
4
. , 6, 119124; . ,
1515, 54; . , 2, 141146; B. ikiAntoni, 31, 162; D. Batisti-Popadi, 29,
67; . , 6, 62; ,
, 1997, 91.
5
. , 6, 3955. (..1, 1516).
6
. . , 1987, . . 56.
7
. , . . (.III, 2; T.VII, 7).
8
D. Batisti-Popadi, o. c. (T.IX, 131).
9
. , . . (.VIII, 1620).
10
. , 40, 107147.
11
. Prducz, AH XXVIII, knj. II (T.XV, 8); knj. III
(T.CVII, 11; T.XXXIV, 22, 26; T.LXVII, 23/a-b).
12
. . -, 14,
129.
13
. , . ., 92. (.VIII, 2, 6).
14
. , . ., 65. (.VII, 34).
15
. , . ., 44. (T.I, 8; T.V, 3, 8, 12).
16
. , 32, 103. (T.II, 23, 56; T.IV,
13).
17
B. iki-Antoni, o. c., 157. (T.I, 23).
18
. , . ., 143-144. (T.I, 5).
1
122
. Prducz, o. c. (T.CXVIII, 7, 24; T.CXIX, 24; T.CXXI,

12; T.CXXXI, 2324; T.CXL, 7, 24).
20
. , 32, 112 (T.IV, 1).
21
. , . ., 59. (. 6/-).
22
. , 15-16 (.VIII, 5, 9).
23
. Jovanovi N. Stanojevi, o. c., kat. br. 53, 55.
24
. , . . (.VIII, 34).
25
. , . ., 129. (.VII, 12),132 (T.X, 7).
26
. , 32, 109120. (.VI, 3; T.IV, 1).
27
V. Dautova-Ruevljan, RV 2122, 141152. (T.I, 3;
T.II, 5).
28
D. Batisti-Popadi, o. c., 5983. (T.II, 37; T.XII, 174).
29
. Jovanovi N. Stanojevi, o. c., kat. br. 54.
30
. , . ., 115. (.VII, 1).
31
. , . ., 65. (.VIII, 12).
32
. , 1516, (.IV, 5).
33
Ibid., (T.IV, 21).
34
. Prduc, o. c. (T.CXVIII, 11; T.CXXXII, 1).
35
. , . ., 55. (T.VII, 25; T.I, 3036; T.IV,
20, 23, 2527; T.VI, 25).
36
B. iki-Antoni, o. c., 157. (T.I, 5).
37
B. iki-Antoni, . .
38
. , . . (.III, 34).
39
. , 1516, 56. (.I, 79, 1418).
40
. Prducz, o. c. (T.CXXII, 910).
41
. , . ., 56. (T.I, 2021; T.VII, 910).
42
Ibid. (T.I, 13, 1819, 2425; T.VII, 1214); .,
. ., 120 (.I, 3; T.II, 1).
43
. , 10, 141. (T.XIV, 7, 10).
44
D. Batisti-Popadi, o. c., 5983. (T.X, 148).
45
. , . ., (.III, 6).
46
. , . . (.I, 11).
47
. , 1516, 87. (T.III, 9; T.IX, 2).
19

48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
B. iki-Antoni, Sarati, kat. br. 31, 34, 48, 60.

D. Batisti-Popadi, o. c. (T.VI, 88).
D. Batisti-Popadi, o. c., 63. (T.VI, 96); B. ikiAntoni, . ., kat. br. 30.
B. iki-Antini, . ., kat. br. 17, 22-23.
. , 1516, 87. (.III, 10).
B. iki-Antoni, . ., kat. br. 27.
. , . ., 87. (T.III, 1).
. , 10, 201215. (.IIIIV, 2932).
B. iki-Antoni, . ., kat. br. 25; B. iki-Antoni,
31 (T.I, 4).
D. Batisti-Popadi, o. c., 78. (T.VIII, 123).
, 8384.
. Szekeres, P. Ricz, Sz. Gerlovicz, Trago ...
. Ssekeres, P. Ricz, Sz. Gerlovicz, o. c.
. , 36, 63; . , 39,

121; . . , 19, 273275;
. , . ., 121.
62
. Szekeres, P. Ricz, Sz. Gerlovicz, o. c.
63
, . .
.
64
, . .
, ,
.
65
. , ..., 138; . , ..., 9199.
66
. , 15-16, 49.
67
. , . ., 121.
68
. , 39, 121.
61
, (1961)
, 10, : 117143.
Batisti-Popadi, Darija (1985) Saratska nekropola
Vojlovica Panevo, 29,
(19841985): 5983.
, (1974)

, ,
: 9199.
, . -, . (1998)

1996., 14,
: 127135.
, (1984) , .
Dautova-Ruevljan, Velika (1973) Zatitno iskopavanje
antikog lokaliteta Kuva kod Begea, 21-22,
(19721973): 141152.
, (1990)
, 6, : 119124.
(1997) /The useu of
Vojvodina ( ), .
, . (2000)
4. 9. ,
15-16, (19992000): 327331.
ovanovi, arija (2004) itarice u praistoriji u
Podunavlju i na Balkansko poluostrvu,
46, : 101127.
Jovanovi, arija Stanojevi, Neboja (1987) Titov
Vrbas izloba est stotina godina grada (katalog),
Novi Sad.
, (1953) -
, : 141146.
, (1961)
, 10, : 201215.
iki-Antoni, Branislava (1989) Tri novootkrivena
saratska naselja i jedan usaljeni grobni nalaz,
31, (1989): 155166.
iki-Antoni, Branislava (1989) Sarati, Szaratk

( ), Beej.
, (1974)
, ,
: 131149.
, (1983)

, 28, (19821983): 93110.
, (2004) ,
, : 1745.
, (2004)
, ,
: 4882.
Prducz, ihly (1944) A szaratakor elkei
agyarszgon II-III, Archeologia Hungarica
XXVIII, Budapest
, (2004)
, ,
: 115152.
, (1957)
, 6,
: 3956.
, (1998)
, 40, : 107147.
, (1957)
, 6, : 5766.
, (. .) ,
II, : 164268.
Szekeres, gnes Ricz, Pter Gerlovicz, Szilvester
(b. g.) Trago jednog nestalog naroda Sarati
u severnoj Bakoj; Egy letnt np nyoban
Szaratk szak-Bcskban, Subotica.
, (1990)
,
32, (19891990): 99130.
, (1994)
, 36,
: 6370.
123
50
, (1997)

, 39, : 113135.
, (2000)
, 1516,
(19992000): 43106.
, , (2003)

, 19, : 263290.
124
2
3
3, 11
125
50
4,
11
5, 610
126
6, 1317
8, 8
7, 12
6,
5
127
50
128
3, 11
6, 1315
4, 610
7, 5
5, 13
10, 16
129
50
T. I
130
130 a
50
130
130
Branislava Miki Antoni
SARMATIAN SETTLEMENT
AT THE SITE OF PERLEK-GAS STATION
Summary
The site of Perlek-Gas Station was discovered during the construction of a gas station. It was subjected to
research from 2001 to 2003. The excavations were conducted on a surface of 225 square meters where 17 objects
and 5 pits were found. It was established that two periods of settlement existed. The first settlement belongs to
the period of the Romans, and the second one belongs to the Middle Ages (XIV-XV cen.). Excavated objects,
silos (15) and workshops (2) belonged to the Sarmatians. The silos and workshops indicate that the settlement
had its business area where grain was stored and processed. The silos were mainly used as garbage dumps. This
indicaets that there was a need for new silos because the old ones were damp and couldnt be used for storing
crops.
We assume the two objects near the silos were used as workshops. The hearth was big for a house. The
very shape of the objects, their dimensions and the way they were constructed confirm our assumption. Since
both of the workshops were full of ash, it is possible that they burned in fire. It is not known whether they were
destroyed in a war or simply by the hearth. In order to establish that, it is essential to explore the settled part of
the colony.
The movable material mostly consists of the fragments of ceramic dishes. Other objects are very rare. There
are three types of dishes: those made on a fast wheel from filtered soil and fine facture. They are grey in colour
and have the Roman ceramics as as model. Then, there are dishes made on slow wheels from filtered soil and
sand. These usually have an ornament made with a comb-like tool. Finally, there are handmade dishes made
from poorly filtered soil and rough facture, unevenly baked.
131

Svetlana Blai
UDC: 903: [591.498:599.735.5 (497.113)
VARIRANJE METAPODIJALNIH KOSTIJU VRSTE Bos taurus L.

(DOMAE GOVEE) SA ARHEOLOKIH LOKALITETA
Apstrakt Analiziran je uzorak od 577 metapodijalnih kostiju adultnih jedinki vrste Bos taurus L.(domae govee) sa
arheolokih lokaliteta Gomolava (Gomolava Ivina i Gomolava Vhaltat), Bosut (haltat), Feudvar (haltat) i Kalakaa
(haltat).
Populacije domaeg goveeta neolita imaju manje koeficijente varijacije i vee vrednosti aritmetikih sredina. Domaa
goveda starijeg gvozdenog doba imaju najnie vrednosti aritmetikih sredina za karaktere GL, Bd i Bp.
Izmeu lokaliteta Gomolava (vina) i Bosut (haltat) su utvrene visoko signifikantne razlike za karakter Bp metakarpusa.
Znaajne razlike u populacijama goveda ova dva lokaliteta su takoe utvrena za karaktere GL, Bd i SD.
Na lokalitetu Gomolava najvee razlike postoje izmeu populacija goveda vinanskog i haltatskog sloja. Vinanski sloj se
visoko signifikantno razlikuje od Bosuta i Feudvara. Populacija goveda sa Kalakae se bitno razlikuje po viim vrednostima
aritmetikih sredina od ostalih istog datovanja.
Populacija goveda iz neolita je imala veu prosenu visinu grebena od populacije iz starijeg gvozdenog doba.
Na osnovu Nobis indeksa i indeksa vitkosti je zakljueno da su enke dominirale u ispitivanim lokalitetima.
Poveana varijabilnost je rezultat procesa domestikacije, individualne varijabilnosti, polnog dimorfizma, kastriranja,
meusobnog uticaja razliitih kultura i migracija stanovnitva.
Kjune rei Domae govee, Gomolava IVina, Gomolava VHaltat, BosutHaltat, FeudvarHaltat, KalakaaHaltat,
Variranje metapodijalnih kostiju.
Abstract The samples of 577 metapodial bones of the adult individuals of the species Bos taurus L. (domestic cattle) were
analysed. They were found at the archaeological sites of Gomolava (Gomolava I Vina, and Gomolava V Halstatt),
Bosut (Halstatt), Feudvar (Halstatt) and Kalakaa (Halstatt).
The population of the Neolithic domestic cows has a lower coefficient of variation and higher values of arithmetic averages.
Domestic cows from the late Iron Age have the lowest values of arithmetic averages for the characters GL, Bd and Bp.
There is a significant difference between Gomolava (Vina) and Bosut (Halstatt) considering the character Bp metacarpus.
Important discrepancies between the populations of cows at these two sites have also been confirmed, regarding the
characters GL, Bd and SD.
At the site of Gomolava, the biggest difference is between the cow populations from the Vina layer and the Halstatt one.
The Vina layer differs from Bosut and Feudvar to a great extent. The cow population from Kalakaa has much higher
values of arithmetic averages compared to the rest of the population that dates from the same period.
The Neolithic cow population had greater average height of the ridge than the late Bronze Age population. On the basis of
Nobiss index and slenderness index it can be concluded that females were dominant in the research areas.
Greater variability is the result of the process of domestication, individual variability, sex dimorphism, castration, reciprocal
influence of different cultures and migrations.
Key words Domestic cattle, Gomolava IVina, Gomolava VHalstatt, BosutHalstatt, FeudvarHalstatt, Kalakaa
Halstatt, metapodial bones variations.
UVOD
Dosadanja istraivanja ostataka kostiju ivoti
nja kod nas odnose se na prouavanje sastava faune
i odnosa stoarstva i lova. Prvo sakupljanje i istrai
vanje osteolokih nalaza sa arheolokih nalazita dati
ra iz davne 1932. godine kada je iskopavan lokalitet
Starevo kod Paneva. Nosa Biserna obala iskopa
vana je 1957. godine i Ludo Budak 1965. Fauna
Lepenskog vira objavljena je 1969. Zatim slede obja
vljeni rezultati istraivanja faune sa sledeih lokali
teta: Divostin (Bknyi 1971), Nosa Biserna obala

(Bknyi 1974; 1984), Obre III (Bknyi 1974),
Anzabegovo (Bknyi 1976), Gomolava (Clason
1997; Blai 1986; 1988), Padina i Starevo (Clason
1980), Golokut (Blai 198485), Donja Branjevina
(Blai 1992), Feudvar (Becker, Blalai 1991), Gra
dina na Bosutu (Bknyi 1987; Blai, 1992), Kala
kaa (Bknyi 1988), Doroslovo (Bknyi 1987; Bla
i 1992), Autoput kroz Srem (Blai 1995), arnok
(Blai 1995).
133
rad muzeja vojvodine 50 arheologuja

Osteoloki materijal sa ovih nalazita potie od
najstarijih kultura neolita do antike i srednjeg veka.
Sve promene u sastavu faune, procesu domestikacije,
pojave prvih rasa, mogu se ustanoviti na osnovu
osteolokog materijala. U objavljenim rezultatima pa
nja se poklanja znaaju gajenja domaih vrsta ivo
tinja i odnosu stoarstva i lova. Variranje pojedinih
morfolokih karakteristika vrsta koristi se za odre
ivanje razlika izmeu razliitih kultura domaih vrsta
i njihovih predaka i visine grebena.
Utvrivanje promena izmeu razliitih kultura na
osnovu variranja osteolokog materijala nije do sada
obraivano.
U stranoj literaturi postoje podaci o sastavu faune
i variranju morfolokih karaktera. Radovi Boessnecka
(Boessneck 1958; Boessneck et al. 1971) na velikom
uzorku su pokazali da je dolo do znaajnih promena
veliine goveda od neolita, preko bronzanog doba, do
gvozdenog doba. Ova pojava je utvrena na osnovu
oblika lobanje, dugih kostiju i visine grebena ivotinja.
Isti zakljuak u istraivanju veliine goveda, za prostor
centralne i jugoistone Evrope, od neolita do latena
objavio je Bknyi (1959, 1964, 1974).
Na arheolokim lokalitetima severnocrnomorske
oblasti Rusije starijeg gvozdenog doba utvrena je
promena veliine metapodijalnih kostiju goveeta
(Zalkin 1960).
Naa istraivanja odnose se na najznaajniju do
mau vrstu govee (Bos taurus L.), koja se najvie
koristila u ishrani u svim istraivanim lokalitetima.
Cilj ovog istraivanje je da se utvrdi postojanje
razlika izmeu populacija goveda neolita i populacija
goveda gvozdenog doba na osnovu variranja karaktera
metapodijalnih kostiju.
PODRUJE ISTRAIVANJA
Istraivanja se odnose na lokalitete u Vojvodini.
Osteoloki materijal je sa arheolokih lokaliteta: Go
molava kod Hrtkovaca (vinanski i haltatski sloj),
Kalakaa kod Beke (starije gvozdeno doba), Gradina
na Bosutu (starije gvozdeno doba) i Feudvar kod Mo
orina (starije gvozdeno doba). (Karta 1)
Gomolava je vieslojno arheoloko nalazite na
obali Save kod sela Hrtkovaca. Sistematsko arheolo
ko iskopavanje zapoinje 1953. godine i traje sa pre
kidima do 1985. godine. Na osnovu istraivanja utvr
eno je osam kulturnih slojeva od mlaeg neolita do
srednjeg veka. Iskopano je i sakupljeno oko milion
celih i polomljenih kostiju kimenjaka. Na osnovu
ovako velikog uzorka mogue je istraiti sve promene
u procesu pripitomljavanja i variranje taksonomskih
134
karaktera razliitih vrsta ivotinja. Gajenje i korienje

u ishrani domaih vrsta zastupljeno je u svim kulturnim
slojevima. U tabeli 1 je prikazana zastupljenost doma
ih i divljih vrsta u neolitu (vinanska kultura) i u sta
rijem gvozdenom dobu. Zastupljenost domaih vrsta
je po kulturama i stratigrafskim podelama sledea:
Gomolava I (starija i mlaa vinanska kultura) 59 %,
Gomolava II (Lenel i Tisa-Polgar horizonti) 84 %,
Gomolava III (badenska, kostolaka i vuedolska kul
tura) 85 %, Gomolava IV (omoljica-vatin i belegika
I i II kultura) 67 %, Gomolava V (starije gvozdeno
doba) 72 %, Gomolava VI (latenska kultura) 91%.
Tabela 1. Zastupljenost vrsta ivotinja sa lokaliteta
Gomolava iz mlaeg neolita vinanska grupa i
starijeg gvozdenog doba.
Vrsta
Bos taurus
Ovis / Capra
Sus domesticus
Canis familiaris
Equus calallus
% domaih
Cervus elaphus
Sus scrofa
Capreolus capreolus
Bos primigenius
druge divlje
% divljih
Vina %
36,8
7,9
16,3
1,5
62,5
Haltat %
27,79
16,60
23,18
3,19
0,86
73,62
17,5
10,5
4,8
1,3
3,4
37,5
5,22
2,09
1,0
1,0
3,38
26,38
Gradina na Bosutu je, takoe, vieslojno arheo

loko nalazite na kojem su otkriveni kulturni slojevi
od neolita do mlaeg gvozdenog doba. Nalazi se na
levoj obali Bosuta, izmeu sela Batrovaca i Vaica.
Iskopavanja su zapoeta 1964. godine, a zavrena
1984. Na osnovu ostataka ivotinjskih kostiju iz sta
rijeg gvozdenog doba utvreno je bilo razvijeno sto
arstvo, lov i ribolov (tabela 2).
Kalakaa kod Beke nalazi se na desnoj obali
Dunava. Naselje je podignuto na prostoru lesne terase,
visoko iznad Dunava. Sistematska iskopavanja vrena
su tokom 1974. i 1975. godine. Lokalitet je na osnovu
pokretnih nalaza uglavnom keramikog materijala
datovan u starije gvozdeno doba. Na ovom lokalitetu
je utvreno est domaih i osam divljih vrsta ivotinja
(tabela 2).
Feudvar kod Moorina, utvreno naselje bron
zanog i gvozdenog doba, nalazi se na severnoj ivici
Titelskog platoa. Prva sondana istraivanja vrena su
1951. godine, a sistematska od 1986. do 1991. godine.
variranje metapodijalnih kostiju svetlana blai

Stoarstvo, lov i ribolov bile su vane privredne delat
nosti stanovnika ovih naselja (tabela 2).
Tabela 2. Zastupljenost ivotinjskih vrsta sa lokaliteta
Gradina na Bosutu, Kalakaa i Feudvar iz starijeg
gvozdenog doba.
Bosut
%
32,4
Kalakaa
%
39,8
Feudvar
%
12,9
Ovis / Capra
15,9
10,5
27,2
Sus domesticus
20,7
22,7
15,6
Equus caballus
1,1
17,0
14,6
Canis familiaris
2,2
4,7
3,6
Cervus elaphus
12,8
2,9
22,7
Sus scrofa
5,0
1,0
1,7
Druge divlje
10,4
1,3
1,7
% domaih vrsta
71,8
94,8
73,9
% divljih vrsta
28,2
5,2
26,1
Vrsta /
lokalitet
Bos taurus
MATERIJAL I METODE RADA

Obraeni osteoloki materijal sakupljen je tokom
poslednjih 30 godina na navedenim arheolokim loka
litetima. Od prikupljenog materijala izdvojeno je i
izmereno ukupno 264 kosti metakarpusa i 313 kostiju
metatarzusa adultnih primeraka digitalnim meraem
tanosti od 0,01 mm. Sledea obeleja merena su po
kljuu A.v.d. Driesch (1976):
GL
Bp
Dp
Bd
SD
CD
DD
dd
najvea duina kosti

najvea irina proksimalne epifize
najvea debljina proksimalne epifize
najvea irina distalne epifize
najmanja irina dijafize
najmanji obim dijafize
najmanja debljina dijafize
najmanja debljina distalne dijafize
Od navedenih mera koristili smo one koje su

pokazale najbolje razlike. Za obeleja/karaktere GL,
Bp, Bd i SD su odreene najmanje i najvee vrednosti,
na osnovu kojih su izraunate vrednosti aritmetike
sredine (x), standardne devijacije (s), standardne greke
aritmetike sredine (sx), koeficijent varijacije (v) i
vrednost razlika izmeu aritmetikih sredina t-test
(* znaajna razlika, ** visokoznaajna razlika).
Odreivanje pola kod vrste Bos taurus L. (doma
e govee) izvreno je na osnovu Nobisovog indeksa
(Nobis 1954), po formuli Bp x 100/GL, gde je Bp
najvea proksimalna irina, a Gl najvea duina meta
podija. Vrednosti indeksa po polovima iznose:
Metakarpus
Metatarzus
30,634,8 muki
23,024,2 muki
26,529,7 enski
19,122,4 enski
29,031,9 kastrirani
20,923,0 kastrirani
Za odreivanje pola koristi se i indeks vitkosti

(Fock 1966), na osnovu formule SD 100/ GL, gde
je SD najmanja irina dijafize i GL najvea duina
metapodija.
Visina grebena kod goveda procenjena je mno
enjem najvee duine kosti i faktora (Matolcsi 1970).
Vrednosti faktora iznose:
Metakarpus
6,03 enski
6,33 muki
6,18 kastrirani
Metatarzus
5,33 enski
5,62 muki
5,47 kastrirani
REZULTATI I DISKUSIJA
Analiza taksonomskih karaktera izvrena je na
bazi uzoraka od 264 kosti metakarpusa (metacarpus) i
313 kostiju metatarzusa (metatarsus), odraslih prime
raka vrste Bos taurus L. (domae govee). Uporedna
analiza ovih podataka ukazuje na postojanje razlika u
populacijama u sledeim morfometrijskim karakterima
metapodija:
GL
Bp
SD
Bd
najvea duina kosti;

najvea irina proksimalne epifize;
najmanja irina dijafize;
najvea irina distalne epifize.
VARIRANJE MORFOMETRIJSKIH
KARAKTERA METAKARPUSA
Osteoloki materijal je iz dva razliita kulturna
sloja (neolit vinanska kultura i starije gvozdeno
doba) sa lokaliteta Gomolava, Feudvar, Bosut i Kala
kaa.
Najmanje i najvee vrednosti duine metakarpusa
GL variraju na svim lokalitetima, a najvie na Gomo
lavi u vinanskom horizontu. Razlike na haltatskim
lokalitetima skoro da nema, to se vidi u ujednaenim
vrednostima statistikih pokazatelja. Standardna devi
jacija ukazuje nam na odstupanja pojedinanih vred
nosti od aritmetike sredine i najvea je na Gomolavi
u vinanskom horizontu, a najmanja na Bosutu. Na
Feudvaru je koeficijent varijacije najmanji, a na Gomo
lavi najvei. Kosti metaarpusa sa Gomolave pripadaju
najstarijim slojevima, tj. vinanskoj kulturi, a sa ostala
135

Tabela 3. Statistiki pokazatelji za karakter najvea duina GL metakarpusa.
Lokaliteti
Gomolava I
Feudvar
Kalakaa
Bosut
N
10
22
16
37
Min.
162
157
167
161
Maks.
212
205
208
206
x
198,7
182,2
187,9
178,9
s
17,15
11,06
11,61
11,04
sx
5,43
2,36
2,90
1,82
v
8,63
6,07
6,18
6,17
U tabeli 5 su prikazani rezultati statistike obrade podataka za obeleje karakter Bp najvea proksimalna irina
metakarpusa.
Lokalitet
Gomolava I
Feudvar
Kalakaa
Bosut
N
30
35
20
77
Min.
49,52
39,19
49,50
40,60
Maks.
69,40
67,70
65,00
69,77
tri lokaliteta pripadaju istom kulturnom razdoblju

haltatskoj kulturi. Oekivane razlike posledica su
procesa pripitomljavanja i promena u populacijama u
periodu od kraja neolita do kraja gvozdenog doba.
Na osnovu t-testa utvrene su znaajne razlike
izmeu populacija sa lokaliteta goveda za karakter GL
najvea duina metakarpusa.
Tabela 4. Vrednosti razlika izmeu populacija goveda
za karakter GL najvea duina.
Lokaliteti
Feudvar Gomolava I
Feudvar Bosut
Bosut Gomolava I
Feudvar Kalakaa
Bosut Kalakaa
Gomolava I Kalakaa
t-test
1,43
1,10
2,08*
1,52
2,66*
0,29
Znaajne razlike u analiziranim populacijama

utvrene su izmeu lokaliteta Bosut Gomolava I i
Bosut Kalakaa.
Na Bosutu je utvren najvei raspon varijacija
(29, 1740,669, 77) i najvea vrednost standardne
varijacije. Najmanje vrednosti za iste pokazatalje kon
statovane su na lokalitetu Kalakaa. Standardna gre
ka aritmetike sredine je najvea na osteolokom
materijalu sa Feudvara, a najmanja na materijalu sa
Kalakae.
Koeficijent varijacije ukazuje nam na to da je
najvea varijabilnost na materijalu sa Bosuta, a naj
manja na osteolokim nalazima sa Kalakae.
Vrlo znaajne razlike za karakter Bp utvrene su
izmeu Gomolave I i Bosuta na osnovu osteolokog
materijala. Znaajne razlike postoje i izmeu popula
cija na lokalitetima Feudvar Gomolava I, Bosut
Kalakaa i Feudvar Kalakaa.
136
x
59,02
52,23
57,17
52,62
s
4,44
7,39
3,60
8,17
sx
0,81
1,25
0,80
0,93
v
7,52
14,15
6,30
15,53
Tabela 6. Znaajnost razlika izmeu populacija Bos

taurus L. za karakter najvea irina proksimalne epi
fize Bp metakarpusa.
Lokaliteti
Feudvar
Gomolava I
Feudvar
Bosut
Bosut
Gomolava I
t-test
3,28 *
Lokaliteti
Feudvar
Kalakaa
0,25
Bosut
Kalakaa
4,27 ** Gomolava I
Kalakaa
t-test
2,74 *
2,56 *
1,53
Na osnovu rezultata u tabeli 7 moe se zakljuiti

da je ovaj karakter podloan variranju. Najvea odstu
panja (minimum-maksimum) javljaju se na lokalitetu
Feudvar, a najmanja na Kalakai. Najvee srednje
vrednosti su izmerene na osteolokom materijalu sa
Gomolave, a najmanje na Bosutu. Standardna devi
jacija je najvea na materijalu sa Bosuta, a najmanja
na onom sa Kalakae. Merni karakter Bd najmanje je
varirao na nalazima sa Kalakae, a najvie na nalazima
sa Bosuta.
Najvea znaajna razlika za merni karakter Bd
je izmeu nalaza sa lokaliteta Bosut Gomolava I i
Feudvar Gomolava I. Za veinu lokaliteta postoje
znaajne razlike, osim za FeudvarBosut i Gomolava
I Kalakaa.
Najvei raspon varijacija registrovan je na osteo
lokom materijalu na Bosutu, a najmanji na Kalakai.
Vrednosti aritmetike sredine su ujednaene, osim na
Bosutu. Standardna greka aritmetike sredine je rela
tivno mala na svim lokalitetima. Koeficijent varijacije
je najvei na Feudvaru, zatim na Bosutu, Gomolavi I
i Kalakai.
Za karakter SD javljaju se visoko izraene razlike
u odnosu na populacije Bosuta i Kalakae. Znaajne

Tabela 7. Statistiki pokazatelji za karakter najvea distalna irina epifize Bd za metakarpus.
Lokaliteti
Gomolava I
Feudvar
Kalakaa
Bosut
N
37
28
15
61
Min.
51,97
41,74
53,50
44,68
Maks.
71,84
67,40
65,00
69,92
x
61,25
55,21
60,57
54,67
s
9,23
7,04
3,01
10,53
sx
1,52
1,33
0,78
1,35
v
15,07
12,75
4,97
19,26
Tabela 8. Vrednost razlika izmeu populacija Bos taurus L. za karakter irina distalne epifize Bd za metakarpus.
Lokaliteti
Feudvar Gomolava I
Feudvar Bosut
Bosut Gomolava I
t-test
2,8 *
0,24
3,12 *
Lokaliteti
Feudvar Kalakaa
Bosut Kalakaa
Gomolava I Kalakaa
t-test
2,73 *
2,12
0,27
Tabela 9. Statistiki pokazatelji za karakter najmanja irina dijafize SD matakarpusa.
Lokaliteti
Gomolava I
Feudvar
Kalakaa
Bosut
N
13
23
20
49
Min.
25,06
25
26
22,61
Maks.
37,84
37,5
36,5
35,62
x
30,38
30,57
31,6
28,5
s
2,45
3,87
2,52
2,79
sx
0,68
0,81
0,56
0,39
v
8,06
12,65
7,97
9,78
Tabela 10. Vrednosti razlika izmeu populacija Bos turus L. za karakter najmanja irina dijafize SD za metakarpus.
Lokaliteti
t-test
Lokaliteti
t-test
Feudvar Gomolava I
0,24
Feudvar Kalakaa
1,0
Feudvar Bosut
2,26 *
Bosut Kalakaa
4,25 **
Bosut Gomolava I
2,24 *
Gomolava I Kalakaa
1,33
razlike postoje kod materijala sa lokaliteta Feudvar

Bosut i Gomolava I Bosut. Izmeu osteolokih
nalaza sa lokaliteta Feudvar Gomolava I, Feudvar
Kalakaa i Gomolava I Kalakaa nema izraenih
razlika.
VARIRANJE TAKSONOMSKIH
KARAKTERA METATARZUSA
Kod metatarzusa su analizirana tri karaktera:
najvea duina GL, najvea proksimalna irina Bp i
najvea distalna irina Bd. Osteoloki materijal je sa
dva razliita kulturna sloja (neolit vinanska kultura
i starije gvozdeno doba) sa tri lokaliteta Gomolava
(Gomolava I vinanska kultura, Gomolava V hal
tatska kultura), Bosut i Kalakaa.
Najvea razlika u variranju duine GL vidi se
na lokalitetu Bosut, a najmanja na Gomolavi V. Na
Kalakai je najvea srednja vrednost, a najmanja na
Gomolavi V. Standardna devijacija za GL je najvea
na Kalakai, a najmanja na Gomolavi V. Standardna
greka aritmetike sredine je najmanja na Gomolavi V,

a najvea na Kalakai. Koeficijent varijacije na osteo
lokom materijalu je najvei na Kalakai, a najmanji
na Gomolavi V.
Na osnovu t-testa utvrena je razlika izmeu
aritmetikih sredina za karakter GL. Moe se zaklju
iti da su razlike u populacijama sa ovih lokaliteta
visoko signifikantne i da je najvea razlika na Gomo
lavi izmeu vinanskog i haltatskog sloja (t = 6,4,
tabela 14).
Tabela 14. Vrednost razlika izmeu populacija
Bos taurus L. za karakter GL.
Lokalitet
Bosut
Gomolava V
Bosut
Gomolava I
Bosut
Kalakaa
t-test
3,33*
2,09*
2,95*
Lokalitet
Gomolava V
Kalakaa
Gomolava V
Gomolava I
Gomolava I
Kalakaa
t-test
6,05**
6,4**
0,55
137

Tabela 15. Statistiki pokazatelji za obeleje najvea irina distalne epifize Bp metatarzusa.
Lokalitet
Bosut
Gomolava V
Gomolava I
Kalakaa
N
50
24
50
13
Min.
32,2
41
44,7
40
Maks.
58,9
66,8
54,3
50
Kao i svi karakteri, irina proksimalne epifize

Bp metatarzusa podlona je variranju, to se vidi u
tabeli 15.
Najvei razmak varijacija je na Bosutu, a najmanji
na Gomolavi I. Najvea srednja vrednost je na Gomolavi
I, a najmanja na Gomolavi V. Standardna devijacija
je minimalna na Gomolavi I, a najvea na Bosutu.
Ostali rezultati takoe pokazuju da je populacija iz
vinanskih slojeva Gomolave razliita u udnosu na
haltatski sloj. I izmeu populacija u haltatskom sloju
postoje razlike u statistikim pokazateljima.
Izmeu populacija Bos taurus L. sa ova tri nala
zita postoje znaajne i visokoznaajne razlike (tabela
16). Visokosignifikantna razlika postoji izmeu popu
lacija vinanskog i haltatskog sloja sa Gomolave kao
i izmeu Bosuta i Gomolave V. Znaajne razlike su
izmeu Gomolave (oba sloja) i Kalakae.
Tabela 16. Znaajnost razlika izmeu populacija Bos
taurus L. za karakter Bp irina proksimalne epifize za
metatarzus.
Lokaliteti
Bosut
Gomolava V
Bosut
Gomolava I
Bosut
Kalakaa
t-test
Lokaliteti
Gomolava V
1,5
Gomolava I
Gomolava V
4,03**
Kalakaa
Gomolava I
0,63
Kalakaa
t-test
x
45,3
43,3
48,8
46,1
2,75*
U tabeli 17 su prikazani statistiki pokazatelji za

obeleje Bd irina distalne epifize metatarzusa. Naj
vei razmak varijacije je na Bosutu, a najmanji na
Gomolavi V.
Aritmetika sredina za Bd najvea je na lokalite
tu Gomolava I, a najmanja na istom nalazitu iz hal
tatskog sloja. Najvea i najmanja vrednost standardne
devijacije je na Gomolavi u dva razliita kulturna sloja
sx
0,8
0,71
0,36
0,93
v
12,49
8,06
6,26
7,33
iz haltatskog 6,78 i vinanskog 2,4. Standardna

greka aritmetike sredine najvea je na Gomolavi u
sloju starijeg gvozdenog doba, a najmanja na istom
lokalitetu u vinanskom sloju.
Vrednost koeficijenta varijacije je najvei na Go
molavi V (12,38), a najmanji na Gomolavi I (4,2).
Visokoznaajne razlike u irini distalne epifize me
tatarzalne kosti postoje kod osteolokih nalaza izmeu
lokaliteta Bosut i Gomolava I i izmeu vinanskog i
haltatskog sloja. Izmeu nalaza sa ostalih lokaliteta
takoe postoje znaajne razlike (tabela 18).
Tabela 18. Vrednost razlika izmeu populacija Bos
taurus L. za karakter irina distalne epfize Bd za
metatarzus.
Lokaliteti
Bosut
Gomolava V
Bosut
Gomolava I
Bosut
Kalakaa
7,0**
2,41*
s
5,66
3,47
2,57
3,48
t-test
Lokaliteti
Gomolava V
0,85
Gomolava I
Gomolava V
7,27 **
Kalakaa
Gomolava I
1,77
Kalakaa
t-test
4,4 **
1,6
2,29 *
Nobis indeks, vitkost i

visina grebena goveda
Zalkin (Zalkin 1960) doao je do zakljuka da je
na metapodijalnim kostima poznatih polova polni di
morfizam metatarzalne kosti manje naglaen u odnosu
na metakarpalne kosti. Kod metatarzalne kosti vea je
oblast preklapanja meu polovima u indeksu vitkosti
i Nobis indeksu, to rezultira tekoama u razdvajanju
polova.
Na osnovu Nobisovog indeksa vitkosti razdvojeni
su polovi i prikazani po lokalitetima u grafikonima
(118). Muki pol nalazi se u gornjem delu dijagrama,
kastrirani u srednjem delu, a enski pol u donjem delu.
Tabela 17. Statistiki pokazatelji za obeleje irina distalne epifize Bd za metatarzus.
Lokalitet
Bosut
Gomolava V
Gomolava I
Kalakaa
138
N
45
24
38
11
Min.
41,6
41
53
45
Maks.
68,1
66,8
62
59,5
x
50,82
50,24
57,08
53,27
s
5,26
6,78
2,4
4,32
sx
0,78
1,38
0,38
1,3
v
10,35
12,38
4,2
8,1

Izmeu polova su mogua preklapanja. Dosadanja
istraivanja (Clason 1993) na lokalitetu Gomolava
pokazala su da su enke bile brojnije.
Indeks vitkosti takoe pokazuje karakteristike po
lova i mogua preklapanja izmeu kastriranih mujaka
i enki.
Visina grebena, kao jedan od pokazatelja razlika
izmeu populacija neolita i gvozdenog doba, izraunata
je po metodi Matolscia (M). Prosena visina grebena
goveda u neolitu je 126,8 cm, a u bakarnom dobu 121
cm. U bronzanom dobu se poveava za 12 cm, da bi
u gvozdenom razdoblju opala na prosenu visini od
112 cm. U rimskom periodu ponovo raste do 125 cm,
dok za vreme Seobe naroda opada na vrednost od 117
cm. Od X do XIII veka prosena visina grebena kod
goveda iznosi 107 cm, dok u periodu od XIV do XVII
veka raste i dostie visinu od 118 cm.
Visina grebena goveda na osnovu metakarpusa za
lokalitete Gomolava, Kalakaa, Feudvar i Bosut je u
tabeli 11.
Tabela 11. Visine grebena goveda na osnovu
metakarpusa u cm.
Lokalitet
Min.
Max.
Gomolava
100,11
131,01
122,54
Kalakaa
15
103,20
128,54
116,64
Feudvar
22
97,02
126,69
112,59
Bosut
33
99,49
127,30
110,56
Oekivane razlike u visini grebena goveda izmeu

osteolokog materijala iz neolita i starijeg gvozdenog
doba potvrene su na naim uzorcima.
Visine grebena goveda u neolitu i starijem gvozde
nom dobu u Maarskoj prikazane su u tabeli 12.
Tabela 12. Visine grebena goveda u Maarskoj.
Tabela 14. Visine grebena goveda na osnovu meta

tarzusa
Lokalitet
Gomolava I
Gomolava V
Bosut
Feudvar
Kalakaa
N
10
12
53
16
16
Min.
109,4
98,4
97,5
100,9
107,8
Max.
130,7
111,7
135,1
114,8
135,1
x
118,9
106,8
111,2
108,4
118,4
Uporeivanjem srednjih vrednosti visine grebena

goveda iz neolita vidi se da su nae vrednosti manje
nego u Maarskoj. Prosena vrednost visine grebena
iz neolita centralne Evrope (Boessneck 1958) iznosi
125 cm.
Prosena vrednost visine grebena goveda starijeg
gvozdenog doba u severnoj oblasti Crnog mora je
113,5 cm (Zalkin 1960). Na podruju Maarske u
istom periodu visina iznosi 112,1 cm (Bknyi 1974).
U starijem gvozdenom dobu u Austriji visina je svega
98,5 cm (Amschler 1949), a u okolini grada Manchinga
105 cm (Boessneck et al. 1971). Na lokalitetu Stina u
Sloveniji prosena visina grebena goveda je 109,3 cm
(Bknyi 1991). Prosene vrednosti visine grebena
goveda u neolitu i starijem gvozdenom dubu su, na
osnovu metakarpusa i metatarzusa istraenih uzoraka,
u granicama koje se navode u literaturi.
Iz navedenih podataka se vidi da je veina do
bijenih vrednosti mernih karaktera sa Gomolave naj
vea, te se javljaju signifikantne razlike izmeu neolita
i gvozdenog doba.
Prema podacima sa neolitskih lokaliteta u Ma
arskoj (Aszod, Herpaly), bivoj Jugoslaviji (Obre I
i II) i Bugarskoj (Pojanitza), variranje se poveava
sa procesom domestikacije (Bknyi, Bartosiewicz
1987).
ZAKLJUAK
Period
Min.
Max.
Neolit
12
112
134,64
125,82
Gvozdeno doba
105
120,56
113,22
U tabeli 13 nalaze se vrednosti visine grebena

goveda u Maarskoj za neolit i gvozdeno doba, izra
unate na osnovu metatarzusa.
Tabela 13. Visine grebena goveda na osnovu
metatarzusa u Maarskoj.
Period
Min.
Max.
Neolit
11
120,34
137,3
128,24
Gvozdeno doba
102,29 126,08
110,95
Analizirani su uzorci od 264 kosti metakarpusa

i 313 kosti metatarzusa. Sve kosti su od adultnih
jedinki vrste Bos taurus L. (domae govee) sa lokali
teta Gomolava (Gomolava I vinanska kultura i
Gomolava V starije gvozdeno doba), Bosut (starije
gvozdeno doba), Feudvar (starije gvozdeno doba) i
Kalakaa (starije gvozdeno doba). Na osnovu izme
renih vrednosti karaktera metapodijalnih kostiju moe
se zakljuiti sledee:
Koeficijent varijacije za karaktere metakarpalne
kosti:
najvea duina (GL) od 6,07 do 8,63,
najvea proksimalna irina (Bp)
od 6,3 do 15,53,
139

najvea distalna irina (Bd) od 4,96 do 19,26,
najmanja irina dijafize (SD) od 7,97do 12,65.
Koficijent varijacije za karaktere metatarzalne
kosti:
najvea duina (GL) od 2,92 do 6,02,
najvea proksimalna irina (Bp)
od 6,26 do 12,49,
najvea distalna irina (Bd) od 4,2 do 12,38.
Populacije domaeg goveeta iz neolitskog razdo
blja imaju manje koeficijente varijacije i vee vrednosti
aritmetike sredine.
Domaa goveda iz starijeg gvozdenog doba imaju
najnie vrednosti aritmetikih sredina za karakter GL,
Bd i Bp.
Izmeu lokaliteta Gomolava iz vinanskog perio
da i Bosuta iz starijeg gvozdenog doba utvrene su
visokosignifikantne razlike za karakter Bp metakarpusa.
Znaajne razlike u populacijama goveda su, takoe,
utvrene za karaktere GL, Bd i SD.
Na lokalitetu Gomolava najvee razlike postoje

izmeu populacija goveda iz vinanskog i haltatskog
sloja. Rezultati iz vinanskog sloja sa Gomolave se
visokosignifikantno razlikuje od rezultata sa Bosuta i
Feudvara.
Populacija goveda sa Kalakae se bitno razlikuje
po viim vrednostima aritmetikih sredina od ostalih,
istog datovanja.
Izmeu populacija goveda sa Bosuta i Feudvara
i sa Bosuta i Gomolave I nisu naene razlike u vred
nostima aritmetikih sredina.
Populacija goveda iz neolita imala je veu prosenu
visinu grebena od populacije iz starijeg gvozdenog
doba. Na osnovu vrednosti Nobis indeksa i indeksa
vitkosti zakljueno je da su analiziranim populacija
ma dominirale enke. Poveana varijabilnost je rezul
tat procesa domestikacije, individualne varijabilnosti,
polnog dimorfizma, kastriranja, meusobnog uticaja
razliitih kultura i migracija stanovnitva.
LITERATURA
Amschler, J. W. 1949, Ur und frhgeschichtliche Hau
stierfunde aus Osterreich. Arch. Austr., 3, Wien.
Boessneck, J., 1958, Zur Entwicklung vor-und frh
geschitlicher Haus- und Wildtiere Bayerns im Rahmen
der gleichzeitigen Tierwelt Mitteleuoropas. Studien
an vor- und frhgeschichtlichen Tierresten Bayerns 2
(Mnchen 1958).
Boessneck, J v.d. Driesch, A. Mayer-Lamppernan, M.Wechsler-von Ohlen, E., 1971, Die Tierknochenfunde
aus dem Oppidum von Manching, Wiesbaden.
Bknyi, S, 1959, Die frhalluviale Wirbetierfauna
Ungars (vom Neoliticum bis zur La Tne), Acta
Archaeologica Hungarica 11.
Bknyi, S. 1964, The vertebrate faune of neolitic site of
Maroslele-Pana, Archaeologiai Ertesit, 91.
Bknyi, S. 1971, Faunal Analysis. U: A. Mc Pherron
D. Srejovi, Early Farming Cultures in Central
Serbia, Kragujevac.
Bknyi, S. 1973, Fauna kimenjaka. U: D. Srejovi,
Lepenski Vir, 244249.
Bknyi, S. 1974, History of Domestic Mammals in
Central and Eastern Europe, Akademia Kiado,
Budapest.
Bknyi, S. 1977, The Vertebrate Fauna in Obre I and
II. Neolitic sites in Bosnia, Wissenschaftliche Mitte
ilungen des Bosnisch-Herzegowinischen Lande
smuseums 4 A, 55154, Sarajevo.
Bknyi, S. 1988, Analiza ivotinjskih kostiju na Kalakai.
U: Medovi P., Kalakaa, naselje ranog gvozdenog
doba, 352/380, Novi Sad.
140
Bknyi, S. 1994, Analiza ivalskih kost Die Tier

knochenfunde, U: Grabovec, S., Stina I. Sied
lungsausgrabungen-Naseobinska iskopavanja, Cata
logi et monographiae, 28, 190213, Ljubljana.
Bknyi, S., Bartosiewicz, L. 1987, Domestication and
Variation, Archaeozoologia, I, 1, 161170.
Clason, A. T. 1979, Ratari Gomolave u vinanskom i
latenskom periodu, RVM 25, Novi Sad.
Calson, A. T. 1980, Padina and Starevo, Game, fish and
cattle, Paleohistoria vol. XXII, Groningen.
Clason, A. T. 1993, Cattle breeding in Yugoslavia during
the Neolitic, Actes du XII Congres Internationale des
Sciences Prehistoriques et Protohistriques, Bratislava.
Becker, C. 1991, Haustierhaltung und Jagd in der fr
hen Bronze- und Eisenzeit in der Vojvodina Erste
Resultate zu Tierknochenfunden aus Feudvar. Ber.
RGK 72, 178190.
Blai, S. 1978, Ostaci faune sa opiduma Turski anac
kod Bake Palanke, Graa za prouavanje spomenika
kulture Vojvodine, VIVIII, 1316, Novi Sad.
Blai, S. 1980, Pregled ostataka ivotinjskih kostiju
sa lokaliteta Botra, u: Stanojev, N., Zatitno
iskopavanje lokaliteta Botra kod Beeja, RVM, 26,
Novi Sad.
Blai, S. 1984, Prilog prouavanju ostataka faune sa
arheolokog lokaliteta Golokut, RVM, 29, 3336,
Novi Sad.
Blai, S. 1986, Domae i divlje ivotinje Gomolave,
Gomolava (katalog) Vojvoanski muzej, 4043,
Novi Sad.

Blai, S. 1988, Fauna praistorijskih lokaliteta u
Vojvodini, Priroda Vojvodine XIIXIV, 3642, Po
krajinski zavod za zatitu prirode, Novi Sad.
Blai, S. 1988, The Faunal remains from Gomolava
V, Gomolava Chronologie und Stratigraphie
der Vorgeschitlichen und Antiken Kulturen der
Donauniderung und Sdosteuropas, Internationales
Simposium, 105107, Ruma.
Blai, S. 1991, Die Fiscfunde von Feudvar, Bericht der
Rmisch Germanischen Kommission 72, 190193,
Blai, S. 1992, Faunal remains in Celtic fortresses and
indigenouse settlement, Balcanica XXIII, 401407,
Beograd.
Blai, S. 1992, Fauna Donje Branjevine, Arheologija i
prirodne nauke, Nauni skupovi knj. LXIV, odeljenje
istorijskih nauka, 21, 6567, Beograd.
Blai, S. 19934. Ostaci konja iz gvozdenog doba u
jugoslovenskom Podunavlju, Simpozijum, Kulture
gvozdenog doba jugoslovenskog Podunavlja,
Balkanoloki institut, SANU, posebna izdanja 55,
163169, BeogradSombor.
Blai, S. 1993, Ostaci ivotinja sa lokaliteta Vranj 1991,
RVM, 35, 7178, Novi Sad.
Blai, S. 1995, Ostaci ivotinjskih vrsta sa lokaliteta na
trasi autoputa kroz Srem, Arheoloka istraivanja
du auto puta kroz Srem, Pokrajinski zavod za zatitu

spomenika kulture, 331346, Novi Sad.
Blai, S. 1997, Domae i divlje ivotinje od praistorije do
srednjeg veka, Monografija stalne postavke Muzeja
Vojvodine, 125127, Novi Sad.
Blai, S. 1999, Ostaci ivotinja sa naselja od IV do X
veka u Banatu i Bakoj, Glasnik SAD 15, Beograd,
341350.
Driesch, A.v.d. 1976, A Guide for the Measurements of
Animal Bones from Archaeological sites, Peabody
Museum Bull. 1, Harvard University.
Fock, J. 1966, Mertische Untersunchungen an Metapodien
einger europaischen Rinderrassen, Mnchen, Diss.
Matolchi, J. 1970, Historische Erforschung der Krpe
rgre des Rindes auf Grund von ungarischem
Knochenmaterial. Zeitchrift fr Tierzchtung und
Zchtungsbiologie 87, 89/137.
Nobis, G. 1954, Ur-und frhgeschichtliche Rinder
Nord- und Mitteldeutschlands, Zeit. f. Tierzchtg. u.
Zchtgsbiol., 63, 155194.
Zalkin, V. I. 1960, Metapodial variation and it's sig
nificance for the stady of antient horned cattle, Bull.
Mosk. Ob. ispit. Prirod., Otd. Biol. LXV, 109126,
Moskva.
Karta 1
141
Gomolava vina - metakarpus
Nobis indeks
37
35
33
enke
31
mujaci
29
kastrirani
27
25
160
170
180
190
200
210
220
GL
Gomolava vina - metakarpus
Indeks vitkosti
20
19
18
enke
17
mujaci
16
kastrirani
15
14
150
170
190
GL
142
210
230
Feudvar - metakarpus
Nobis indeks
37
35
33
enke
31
mujaci
29
kastrirani
27
25
155
165
175
185
195
205
215
GL
Feudvar - metakarpus
21
Indeks vitkosti
20
19
18
enke
17
mujaci
16
kastrirani
15
14
13
155
165
175
185
195
205
215
GL
143
Kalakaa - metakarpus
Nobis indeks
34
33
32
enke
31
mujaci
30
kastrirani
29
28
27
170
180
190
200
210
GL
Kalakaa - metakarpus
Indeks vitkosti
20
19
enke
18
mujaci
17
kastrirani
16
15
170
180
190
Gl
144
200
210
Bosut - metakarpus
36
Nobis indeks
34
32
30
enke
28
mujaci
26
kastrirani
24
22
20
150
160
170
180
190
200
210
220
GL
Bosut - metakarpus
Indeks vitkosti
23
21
19
enke
17
mu jac i
15
kas trirani
13
11
150
160
170
180
190
200
210
220
GL
145
Gomolava vina - metatarzus
Indeks vitkosti
15
14
13
enke
12
mujaci
11
kastrirani
10
9
195
205
215
225
235
245
GL
Gomolava vina - metatarzus
Nobis indeks
24
23
enka
22
mujaci
21
kastrirani
20
19
190
200
210
220
GL
146
230
240
250
Gomolava - haltat - metatarzus

28
Nobis indeks
27
26
25
enke
24
mujaci
23
kastrirani
22
21
20
175
180
185
190
195
200
205
GL
Gomolava - haltat - metatarzus
Indeks vitkosti
15
14
13
enke
12
mujaci
11
kastrirani
10
9
175
180
185
190
195
200
205
GL
147
Feudvar - metatarzus
Nobis indeks
24
23
22
enke
21
mujaci
20
kastrirani
19
18
180
190
200
210
220
GL
Feudvar - metatarzus
Indeks vitkosti
14
13
enke
12
mujaci
kastrirani
11
10
180
185
190
195
200
GL
148
205
210
215
220
Kalakaa - metatarzus
Nobis indeks
24
23
enke
22
mujaci
21
kastrirano
20
19
195
205
215
225
235
245
255
GL
Kalakaa - metatarzus
Indeks vitkosti
14
13
enke
12
mujaci
kastrirani
11
10
195
205
215
225
235
245
255
GL
149
Meatakarpusi domaeg goveeta
Meatatarzusi domaeg goveeta
150

Aleksandar Medovi
UDC 904:58(497.11 Zajear)02/05
GAMZIGRADSKI RATARI DVA KORAKA NAPRED,

JEDAN KORAK NAZAD
Apstrakt U ovom radu predstavljeni su rezultati arheobotanikih analiza ugljenisanog biljnog materijala sa kasnoantikog
lokaliteta Gamzigrad. iroj javnosti Gamzigrad je poznat po velelepnoj carskoj palati rimskog cara Galerija sa poetka
4. veka Feliks Romulijana. Arheobotanikim analizama obuhvaeno je 28 uzoraka iz est naseobinskih slojeva. Ukupan
broj nalaza ugljenisanih semena/plodova iznosi 27 239. Na alost, kako su uzorci uzeti sa mesta na kome se nalazilo javno
kupatilo (termae), broj nalaza iz najsvetlijeg perioda sa carskom palatom je izuzetno mali. Prirodu kraja Gamzigrada
karakteriu termofilne ume hrasta i zemljite tipa smonica. Osnovu kasnorimske ratarske proizvodnje (od druge polovine
3. do druge polovine 5. veka) ini meka penica (Triticum aestivum L. s.l.), dok se u manjoj meri uzgajaju proso (Panicum
miliaceum L.), vieredi plevni jeam (Hordeum vulgare L. subsp. vulgare) i ra (Secale cereale L.). Meu tri identifikovane
vrste mahunarki najzastupljenije je soivo (Lens culinaris Med.). U ovom periodu sakupljanje samoniklog voa je imalo
veliki znaaj. Sa druge strane, ranovizantijska ratarska proizvodnja (od kraja 5. do druge polovine 6. veka) se zasni
va na veem broju itarica koje su skoro podjednako sejane na oranicama: proso, ovas (Avena), ra, jednozrna penica
(Triticum monococcum L.), jeam i meka penica. Osim toga est razliitih vrsta mahunarki ukazuje na veliki znaaj ovih
oplemenjivaa zemljita u ishrani stanovnika: soivo, bob (Vicia faba L.), sastrica (Lathyrus sativus L.), leblebija (Cicer
arietinum L.), graak (Pisum sativum L.) i urov (Vicia ervilia [L.] Willd.). Jedini predstavnik biljaka uljarica u oba perioda
je obini lanik (Camelina sativa [L.] Crantz). U rimskom periodu od voa se uzgaja samo vinova loza (Vitis vinifera L.
subsp. vinifera), dok su u ranovizantijskim uzorcima osim loze pronaeni ostaci voarskih kultura: kruka (Pyrus communis
L. em. Gaertn.), orah (Juglans regia L.) i breskva (Persica vulgaris Mill.). U batama ranovizantijskog perioda uzgajaju se
korijander (Coriandrum sativum L.) i obina blitva (Beta vulgaris L.).
Kljune rei Gamzigrad, Feliks Romulijana, Srbija, kasnorimski period, ranovizantijski period, arheobotanika.
Abstract Until now, very little was known about the agriculture of the antique period in Serbia. This paper describes
the results of the archaeobotanical examination of the late Roman and early Byzantine occupation levels of the site of
Gamzigrad, in eastern Serbia. Gamzigrad is well-known for its magnificent fortified imperial palace of the Roman emperor
Galerius, Felix Romuliana, built at the beginning of the 4th century A.D. In the framework of the present study, twentyeight samples were examined for seeds and fruits. Six occupation levels yielded a total of 27,239 charred plant items.
Unfortunately, because the samples were taken from place where the public bath (termae) was built, findings from the
imperial palace level are poorly preserved. The original vegetation of the hilly Gamzigrad area was thermophile oak
forest. The main crop in the late Roman period (from the second half of the 3rd to the second half of the 5th century A.D.)
is bread wheat (Triticum aestivum L. s.l.), while broomcorn millet (Panicum miliaceum L.), hulled many-rowed barley
(Hordeum vulgare L. subsp. vulgare) and rye (Secale cereale L.) were also cultivated. Among three legumes that could be
identified, lentil (Lens culinaris Med.) is best represented. Cultivated fruits are represented with only two grape pipes (Vitis
vinifera L. subsp. vinifera). Wild-fruit gathering was of great importance. On the other hand, the agriculture of the early
Byzantine period (from the end of the 5th to the second half of the 6th century A.D.) is characterized by numerous cereal
and legume crops. Rye, broomcorn millet and barley considerably gained in importance, while in the latest occupation
level in Gamzigrad the number of oats grains (Avena) and einkorn wheat (Triticum monococcum L.) exceed those of bread
wheat. The legumes identified in the early Byzantine period are lentil, broad bean, grass pea (Lathyrus sativus L.), chickpea
(Cicer arietinum L.), pea (Pisum sativum L.) and bitter vetch (Vicia ervilia [L.] Willd.). Cultivated fruits, beside grape, are
pear (Pyrus communis L. em. Gaertn.), walnut (Juglans regia L.) and peach (Persica vulgaris Mill.). Findings of coriander
(Coriandrum sativum L.) and beet (Beta vulgaris L.) indicate gardening activities. The only oil plant that could be identified
in both periods is gold of pleasure (Camelina sativa [L.] Crantz).
Key words: Gamzigrad, Felix Romuliana, Serbia, Late Roman period, Early Byzantine period, Archaeobotany.
151
rad muzeja vojvodine 50 arheologija

UVOD
Duboko u umama hrasta sladuna i cera Istone
Srbije podignuta je poetkom 4. veka carska palata
rimskog imperatora Gaja Valerija Maksimijana Gale
rija, savladara i zeta cara Dioklecijana Feliks Romu
lijana (sl. 1 i 2).1 Galerije (oko 250311. g.), sin selja
ka, koji je u brdovitim krajevima Priobalne Dakije u
mladosti uvao stoku, zbog ega je i stekao nadimak
Govedar, sagradio je u svom zaviaju velelepnu
zadubinu na blago talasastom platou iznad dolina
Crnog i Belog Timoka, nedaleko od njihovog stapanja
u Timok. Nakon Galerijeve smrti i pauze od neto vie
od pola veka poinje drugaiji, neto prizemniji ivot
Romulijane, praen upotrebom postojeih graevina i
njihovim prilagoavanjem novim potrebama. Unutar
sad monog seoskog naselja pojedine kule se koriste
kao zanatske radionice. Ovaj period okonava najezda
Huna 441. godine. Romulijana je razorena i spaljena.
U nesretnim vremenima propasti zapadnog dela Rim
skog carstva zidine slue kao refugijum sve do posled
njih decenija 5. veka kada se na ovom mestu podie
ranovizantijsko naselje. U vreme vladavine romejskog
cara Justinijana, u prvoj polovini 6. veka, utvrenje
se obnavlja, ali ne dosee nekadanji sjaj Romulijane.
Nakon konstantnih upada Avara i Slovena nekadanja
carska rezidencija je naputena 614. godine (ivi
2003). Dodue, na njenim ruevinama osniva se poet
kom 11. veka manje srednjovekovno naselje, ali njen
antiki naziv polako iezava iz seanja ljudi. Tek u
drugom izdanju Vukovog Rjenika iz 1852. godine
bezimeni grad dobija naziv: Gamzigrad, u Crnoj rije
ci, zidine od starog grada. Onuda se pripovijeda da u
ovijem zidinama ima mnogo svakojakijeh zmija.
PRIRODA KRAJA
Oblast Crne Reke omeena je visokim vrhovima,
na severu Deli Jovana (1 141 m), Stola (1 156 m) i
Crnog vrha (1 043 m), na zapadu Kuajskim planinama
(1 243 m), na jugu Rtnja (1 570 m) i Tupinice (1
160 m) i na istoku Vrke uke (692 m). Klima
Istone Srbije je poznata po izraenim temperaturnim
ekstremima, velikim razlikama u koliini padavina,
njihovim nepovoljnim rasporedom tokom godine, kao
i jakim i otrim vetrovima. Razlika izmeu najtoplijih
leta (prosena temperatura jula 21,9C) i najotrijih
zima (prosena temperatura januara 1,3C) izmerene
u neposrednoj okolini Romulijane, u Zajearu (period
19871997), iznosi 23,2C. U ovoj oblasti smenjuju su
dva maksimuma i dva minimuma padavina. Godinji
prosek padavina u Zajearu (137 m nadmorske visine)
152
iznosi 641 mm. Maksimumi se belee u junu (78 mm)

i novembru (66 mm), dok su minimumi padavina u
martu (35 mm) i septembru (34 mm). Istona Srbija
spada u delove nae zemlje sa najmanjom oblanou.
Najmanja oblanost u Timokoj krajini je u avgustu,
a najvea u novembru. Proseno dva meseca u godini
ovaj predeo je prekriven snegom veim od 1 cm, dok
se sneni pokriva debljine 10 cm i vie zadrava u
proseku 2040 dana. Sve ovo su karakteristike konti
nentalne klime. Ona se ogleda i u genezi zemljita
(smonica), kao i samonikloj vegetaciji oko Gamzi
grada.
Smonica je narodni naziv za zemljite crne boje
koje je lepljivo kao smola (sl. 3). Meunarodni naziv
je vertisol (lat. vertere okrenuti) ime se istie njego
va specifinost: usled nejednakog bubrenja i bonih
pritisaka dolazi do meanja povrinskih sa donjim
slojevima zemljita. Otuda potie i indijska izreka:
crna zemlja se sama ore. Usled pedoturbacije dolazi
do formiranja specifinog mikroreljefa (gilgai reljef)
sa zaobljenim kupama i depresijama. Proizvodni poten
cijal ovog dubokog zemljita, iji humusni horizont
dosee do 1 m debljine, sa sadrajem humusa 35%,
sa visokom adsorptivnom sposobnou, sa visokim ste
penom zasienosti bazama kao i neutralnom reakcijom
(pH 6,58,0) je velik. Meutim, u sunom periodu
usevi na smonicama pate ne samo od nedostatka
vode, ve i stradaju usled kidanja korena pod uticajem
pedoturbacije. Dugi vlani periodi su nepovoljni zbog
stvaranja anaerobnih uslova i mogunosti pojaane
erozije (iri 1989). Obradu smonica u mnogome ote
ava njena gustina pakovanja (do 1,8 g/cm3). Usled
visokog sadraja gline koja bubri, smonice su u
vlanom stanju lepljive i plastine, a u suvom pred
stavljaju tvrdu, ispucalu masu. Zbog injenice da su
smonice obradive samo u kratkom vremenskom perio
du esto se opisuju i kao minutna zemljita. Duboke
vertikalne pukotine koje mogu biti ire i od 1 cm, kao
i specifini mikroreljef nemaju negativne posledice
samo za biljni svet, ve prave probleme prilikom
izgradnje kua. Neretko dolazi da krivljenja ograda,
zidova i sl.
Klimatogeni tip vegetacije ovog brdskog podruja
predstavljaju ume hrasta sladuna i cera (sl. 4). U
ovim toplim i svetlim umama rastu i druge, nie vrste
drvea, kao i mnogobrojne vrste bunova i mnotvo
zeljastih biljaka u prizemnom spratu. Meu niim
drveem i bunovima najei su klen, brekinja, divlja
kruka, brest, glog, trnjina, svib, rua i ruj (Jankovi
i dr. 1984). Na aluvijalnim nanosima Crnog Timoka
potencijalnu vegetaciju ine preteno vlane i plavne
gamzigradski ratari... aleksandar medovi

ume hrasta lunjaka, jasena, jove, vrbe i topole. U
viim predelima oko Gamzigrada, koje karakteriu
nie prosene temperature i vea vlanost podloge i
vazduha, prostiru se gorske bukove ume u ijem sa
stavu se nalaze planinski javor i javor mle, jasen,
klen, srebrnolisna lipa, a od bunova javljaju se leska i
klokoika. Veliko umsko bogatstvo kojim je Timoka
krajina obilovala poelo je naglo da se smanjuje po
osloboenju od Turaka 1833. godine. Na poetku se
smanjivala povrina pod umama, da bi kasnije selek
tivnom seom pojedinih vrsta drvea bila izmenjena
i struktura ostatka uma (Mihajlovi 1982). Ovo je
dovelo do sledee raspodele zemljita prema nainu
korienja u Zajearskom okrugu (podaci iz 1998):
najveu povrinu zauzimaju ume (oko 35%), pod
oranicama i batama se nalazi neto manje od treine
teritorije, livade i panjaci obuhvataju etvrtinu, dok
na vonjake i vinograde otpada svega 2% ukupne po
vrine. Ostatak ine naselja, neplodne povrine i sl.
Na oranicama Timoke krajine, preteno u dolina
ma reka, glavne kulture danas ine penica, kukuruz
i suncokret, dok se od krmnih kultura najvie uzgaja
lucerka. Kao posledica globalnog zagrevanja u Timo
koj krajini se u poslednje dve decenije 20. veka pri
meuje sve vea uestalost sunih godina. U istom
periodu primeuje se i porast broja tropskih dana
(t >30C) u godini. Posledice sunih godina ogledaju
se u smanjenju prinosa glavnih useva i od preko 50%
(Dodig i dr. 2006). U prilog promene klimatskih uslova
pomenuu i sledei podatak: u periodu 19251940.
srednje mesene temperature januara u Zajearu
iznosile su 2,1C, za 0,8C nie nego u periodu
19871997, dok su srednje mesene temperature jula
(22,5C) za 0,6C toplije od skoranje izmerenih.
Kakvi su bili klimatski uslovi u Evropi tokom
1. milenijuma? Klimatski optimum rimskog perioda
dostignut je u 1. veku. Srednja godinja temperatura
u Evropi bila je via od dananje za 11,5C. U kojoj
meri je klima bila povoljna za poljoprivredu ukazuje
i podatak da su Rimljani uspeno gajili vinovu lozu
na Britanskom ostrvu. U ovo doba Alpi su bili zeleni,
granica gleera nalazila se najmanje 300 m vie nego
danas (Schlchter, Jrin 2004). Meutim, od 300. go
dine klima u srednjoj i junoj Evropi se menja, posta
je hladnija i suvlja (Blmel 2006). U Alpima glee
ri se obnavljaju, a granica ume se sputa. Ve 270.
godine opaa se zahlaenje i sve suvlja klima u Ita
liji, Arabiji i srednjoj Aziji. Izmeu 300. i 400. pe
riodi sa suama uslovili su prekid trgovine na Svile
nom putu. Istovremeni upadi Huna u Evropu, za koje
se vezuje i poetak Seobe naroda, mogue je da su
inicirani klimatskim promenama, odnosno sasuenim

panjacima u centralnoj Aziji. Ovaj period, poznat
kao Pesimum Seobe naroda, traje do 6. veka. Nakon
toga temperature su ponovo u porastu sve do Srednjo
vekovnog optimuma (10001300. g.) kada temperature
doseu nivo Rimskog optimuma (sl. 5).
ARHEOLOKA ISTRAIVANJA
Sistematska arheoloka istraivanja Gamzigrada
zapoeta su pre vie od pola veka, 1953. godine. Istra
ivanjima je obuhvaen ceo kompleks Feliks Romu
lijane. Njemu pripadaju 4,5 ha sa velikim utvrenjem,
monih bedema i kula (sl. 2 i 6) kao i mauzoleji i
dinovski tumuli Galerija i njegove majke Romule
na samom vrhu brda Magura, oko 1 km istono od
palate. Neto nie na Maguri otkriveni su ostaci mo
numentalnog tetrapilona, spomenika tetrarhiji koji
ujedno simbolie raskrsnicu izmeu svetog i sveto
vnog. Monumentalne graevine unutar utvrenja ine
dve jasno definisane graevinske celine ijim sredi
tima dominiraju hramovi: jedna u severnom, a druga
u junom delu Gamzigrada (sl. 6). U severnom delu
Romulijane nalazio se kompleks palata, dok su u ju
nom delu podignute graevine javnog karaktera: na
jugozapadu je otkrivena petobrodna graevina za koju
se pretpostavlja da se radi o itnici (horreum), dok se
na jugoistoku nalazilo javno kupatilo (ivi 2003).
Na poziv arheologa mr Sofije Petkovi (Arheoloki
institut, Beograd) i Maje ivi (Narodni muzej, Zaje
ar) tokom istraivanja javnog kupatila (termae) 2005.
godine timu arheolokih istraivaa Gamzigrada pri
druio se autor ovog teksta. Zatekao sam moni i slo
eni kulturni sloj koji obuhvata period od nekoliko
vekova (sl. 7):
1.Sloj G, poljoprivredno imanje, villa rustica?
(druga polovina 2. do 3. veka)
2. Sloj F, carska palata (prve decenije 4. veka)
3.Sloj E, zanatski centar, naselje u carskom do
menu (kraj 4. do sredine 5. veka)
4. Sloj D, refugijum (druga polovina 5. veka)
5.Sloj C, ranovizantijsko naselje (kraj 5. do prvih
decenija 6. veka)
6.Sloj B, obnova utvrenja (prva polovina 6. do
prvih decenija 7. veka)
MATERIJAL I METODE
Tokom kampanje 2005. godine su iz monog kul
turnog sloja uzeta 23 uzorka zemlje sa ugljenisanim
biljnim materijalom, dok je 5 uzoraka prikupljeno
153

prethodne godine za potrebe makrobiljne arheobota
nike analize. Runu flotaciju uzoraka zemlje (10
litara po uzorku) izvrio je autor iza kue u kojoj je
smetena arheoloka ekipa unutar zidina Gamzigrada.
Prilikom flotacije korieno je sito promera 0,25 mm.
Ugljenisani materijal se polako suio nekoliko dana
u jednoj suvoj i tamnoj prostoriji i zatim je zapa
kovan u papirne kesice, te prenet u Novi Sad. Anali
za jednog dela uzoraka je izvrena u Muzeju grada
Novog Sada2,dok je druga polovina analizirana u Mu
zeju Vojvodine. Za odreivanje vrsta semena i plo
dova biljaka koristio sam sopstvenu uporednu zbirku
i klju za odreivanje vrsta Beijerinck (1976), dok
sam za analizu drveta koristio kljueve: Schoch i dr.
(2004) i Viloti (2000). Nazivi narodnih imena korov
skih/ruderalnih biljaka, kao i podela ovih vrsta unutar
funkcionalne grupe, preuzeti su iz anak i dr. (1978).
Dva uzorka iz sloja C sadrala su samo ostatke uglje
nisanog drveta (umura), dok su u ostalim (26) domi
nirali ugljenisani ostaci semena i plodova pre svega
ratarskih/povrtarskih kultura, njihovih prateih korova
i uzgajanog/samoniklog voa. Meu 26 uzoraka naj
zastupljeniji su oni iz sloja B (10). Iz sloja E je uzeto
5 uzoraka, sloju C se pripisuje 4, sloju F 3, dok su iz
slojeva D i G uzeta po 2 uzorka.
REZULTATI ARHEOBOTANIKE ANALIZE
Analizom arheobotanikog materijala izdvojeno je
ukupno 27 239, odnosno 308 g ugljenisanih semena/
plodova biljaka (tab. 1). U celokupnom materijalu pro
naeno je zanemarljivo malo neugljenisanih semena/
plodova biljaka. itarice su sa 88% koliinskog udela
najzastupljenija funkcionalna grupa u materijalu. Uku
pno 9 razliitih vrsta itarica je identifikovano. Od
strnih ita zastupljene su obina meka penica (Triticum
aestivum L. s.l.), ovas (Avena), vieredi plevni jeam
(Hordeum vulgare L. subsp. vulgare), vieredi golozrni
jeam (H. v. L. subsp. nudum), ra (Secale cereale
L.), jednozrna penica (Triticum monococcum L.) i
dvozrna penica (T. dicoccon Schrank), dok su od pro
solikih ita bili prisutni proso (Panicum miliaceum L.)
i italijanski muhar (Setaria italica [L.] Pal. Beauv.).
Drugu najznaajniju funkcionalnu grupu u materijalu
sa ukupno 45 razliitih vrsta ine semena korovskih/
ruderalnih biljaka. Njihov koliinski udeo u materijalu
iznosi 9%. Mahunarke su sa 2% tree po brojnosti.
Izdvojeno je sedam razliitih vrsta mahunarki: soivo
(Lens culinaris Med.), bob (Vicia faba L.), sastrica
(Lathyrus sativus L.), leblebija (Cicer arietinum L.),
graak (Pisum sativum L.), urov (Vicia ervilia [L.]
154
Willd.) i njivska grahorica (Vicia sativa L.). Funkcio

nalne grupe koje ne prelaze 1% su: voe, zaini/po
vre, biljke uljarice sa jedinim zastupnikom obinim
lanikom (Camelina sativa [L.] Crantz), drvee sa iro
vima hrasta (Quercus) i mogue lekovite biljke. Ostatak
ine semena/plodovi biljaka ija je identifikacija bila
mogua samo do roda ili familije. Nalaze u materijalu
sa Gamzigrada upotpunjuju speene grudvice kae,
nesvakidanji nalazi ugljenisanih gala na iru hrasta
ose iarue (Andricus quercuscalicis Burgsdorf) i
jedan ugljenisani insekt.
U 13 uzoraka pronaeni su ostaci ugljenisanog
drveta (umura) vei od 1 cm. Identifikovani su sledei
rodovi drvea: hrast (Quercus), leska (Corylus), jasen
(Fraxinus), javor (Acer), brest (Ulmus). Osim toga
ustanovljeno je prisustvo drveta jabuastog voa i jed
ne vrste liara.
Sloj G (poljoprivredno imanje, villa rustica?)
Dva uzorka: br. 21 (E-99, kv. KXXIII) iz druge
polovine 3. veka i br. 7 (E-86, kv. LXXIII) sa kraja
3. veka.
itarice: meka penica, ra, jeam (plevni), jedno
zrna i dvozrna penica; proso, (italijanski muhar).
Mahunarke: soivo. Biljke uljarice: obini lanik.
Najstariji uzorak u materijalu potie iz druge
polovine 3. veka. Broj nalaza je mali. Osim jednog
neidentifikovanog zrna itarica pronaena su tri
zrna prosa. Sledei uzorak, br. 7, koji se datuje pred
sam poetak izgradnje carske palate, mnogostruko
je bogatiji nalazima i izdvaja se po svom karakteru
od celokupnog materijala sa Gamzigrada. U njemu
dominiraju semena kukolja (Agrostemma githago L.).
Teinski udeo ovog korova ozimih itarica u kolek
ciji prevazilazi 50%. irok spektar ostalih vrsta koro
va, njihova koliina (24%) kao i malobrojni plodovi
ratarskih kultura (30%) dodatno potkrepljuju karakter
uzorka. Uzorak br. 7 predstavlja nusprodukt prei
avanja itarica od neistoa prosejavanja. Da se
ovde ne radi o provejavanju itarica na guvnu ukazuje
pre svega velika koliina tekih semena kukolja. Ona
se ne mogu odstraniti provejavanjem. Kako kukolj ima
osobinu da se veliinom/teinom zrna prilagodi kulturi
u kojoj raste (crop mimicry) nije teko odrediti nje
govo poreklo. Na osnovu broja nalaza kao kandidati
ozimih kultura u kojima je rastao kukolj dolaze u obzir
meka penica (79 zrna) i ra (77 zrna). Teina hiljadu
zrna kukolja u uzorku iznosi 3,75 g. Ova vrednost je
mnogo vea od teine hiljadu zrna kukolja (2,82 g)
pronaenih u zalihama rai u ranosrednjovekovnom
naselju Gro Lbbenau, Nemaka (Medovi 2004).

Ovaj podatak, injenica da je u kolekciji polovina
nalaza meke penice bila zakrljala, kao i to da nisu
pronaeni delovi klasnog vretena ove penice, sigurni
su pokazatelji da se ovde fino prosejavala (Jones 1990)
ba ta vrsta golozrne itarice. I pored toga, zrna meke
penice nisu potpuno osloboena od ovog otrovnog
uljeza. Da bi je nesmetano konzumirali stanovnici ovog
imanja morali su jo da je runo prebru. Taj posao,
mada mukotrpan, olakava injenica da su semena
kukolja crna i stoga lako uoljiva. Da li je nusprodukt
prosejavanja itarica bio samo odbaen ili je korien u
neke druge svrhe, ne znam. Kod vojvoanskih seljaka
postojao je obiaj da uljak, oinke, sve korovsko
semenje koje izbaci vrilica, trijer i selektor daju stoci.
Ako u njima ima mnogo kukolja, onda su ga najee
davali pastuvima i bikovima pogreno verujui da e
stoka biti potentnija. Pastuv zakrvavi oima i nikom
ne da blizu, ali ne zbog afrodizijskog dejstava kuko
lja, ve zato to je otrovan (Tucakov 1971). Za stoku,
letalne doze semena kukolja iznose 5 grama na kilo
gram telesne teine, a za svinje samo 2 grama (uki
i dr. 2004).
Velika koliina prosa u uzorku (250 zrna) praena
karakteristinim korovima (zeleni muhar [Setaria viri
dis (L.) Beauv.], korovsko proso [Echinochloa crusgalli (L.) R. et Sch.], obina pomonica [Solanum ni
grum L.] i [italijanski muhar]) ukazuje da je ovaj jari
usev prethodno sejan na oranici sa mekom penicom.
Interesantno je pomenuti da je ra, nekadanji
korov, mnogo kasnije od ostalih vrsta itarica stekla
status samostalne kulture u Evropi. To se desilo tokom
kasnog gvozdenog doba i rimskog perioda (Behre
1992). Da Rimljani, razmaeni ukusom belog hleba,
u poetku nisu bili oduevljeni ovom itaricom, ali da
su znali njene prednosti, potvruju dva antika izvora.
Plinije Stariji (1. vek) pie u svojoj Historia Naturalis
sledee: Ra, koga Taurinci u podnoju Alpa Azija
nazivaju, je najinferiornija itarica, moe samo da
utoli glad, raa uostalom puno zrna, ima tanku sta
bljiku i od njega se dobija tamno, teko brano. Da
bi se branu poboljao ukus pridodaje mu se krupnik;
ali i pored toga je u velikoj meri odbojan eludcu. Ra
ste na svim zemljitima, prinosi na stotinu puta vie
i tedi zemlju.3 Galen od Pergamona (2. vek.): Na
mnogim njivama Trakije i Makedonije video sam jednu
vrstu itarice, koja na osnovu osja i opteg izgleda
lii naoj (najverovatnije jednozrnoj penici). Pitao
sam ljude za njeno ime i oni su mi odgovorili da se
cela biljka kao i njena zrna zovu Briza. Od njenog
brana ispeeni hleb je taman i mirie neprijatno.4
Rimljani su ra prevashodno zbog njenog loeg ukusa
na poetku degradirali u status krmne biljke. Na to

ukazuje i latinski naziv rai secale. Potie od rei
secare sei, to govori da je ra koena dok je bila
jo zelena (nije se ekalo sazrevanje zrna) i koriena
u prehrani stoke. Zbog dobrih prinosa i prilikom optih
nepovoljnih uslova za uzgoj itarica ra je uticala na
promenu raspoloenja, a i ukusa kod najveih skep
tika. Tako se u jednom dioklecijanskom ukazu iz 301.
godine ra pominje na treem mestu po znaaju ita
rica, odmah posle penice i jema (Miedaner 1997).
Ovaj podatak, kao i nalazi na lokalitetima u jugoisto
noj Evropi, ukazuju da je ra na Gamzigradu u ovom
periodu bila samostalna kultura: Krivina, Bugarska (1.
vek, Hajnalov 1982), Sucidava (4. vek, Crciumaru
1984). Nalazi rai konstatovani su i prilikom istra
ivanja rimskog kastela Abritus (16. vek) u Donjoj
Meziji, Bugarska (Popova, Marinova 2000), kao i u
dva uzorka iz rimskog perioda (2. vek) na lokalitetu
Gomolava u Vojvodini (Van Zeist 2003). Za razliku
od ostalih, gore navedenih autora, Van Zeist pripisuje
ovoj itarici jo uvek korovski status. Od 1. veka
nae ere nalazi rai su sve uestaliji na lokalitetima
severne Evrope (Behre 1992). Ovo ne treba da udi
poto su klimatski uslovi, idui ka severu Evrope, sve
nepovoljniji, a zemljita generalno loija. U ovakvim
okolnostima ova nezahtevna kultura ima idealnu podlo
gu za nesmetano irenje. Upravo tamo ra dominira
oranicama u srednjem veku.
Na osnovu korovskih vrsta identifikovanih u
uzorku mogue je proceniti kvalitet zemljita, odnosno
odrediti poloaj oranica gamzigradskih ratara. Prvu
indiciju o kvalitetu zemljita prua nalaz kravlje
stisnue (Thlaspi arvense L.). Ova zahtevna biljka
koja raste na umereno vlanim zemljitima neutralne
reakcije, koja su dobro obezbeena azotom, je karakte
ristina vrsta polja sa bulkama (Papaveretalia rhoeadis
Hppe et Hofmeister 1990). Unutar polja sa bulkama
izdvajaju se primorska broika (Galium spurium L.),
njivska lazarkinja (Asperula arvensis L.), obina pro
raljika (Bupleurum rotundifolium L.), obini avor
njak (Consolida regalis S. F. Gray) i njivski ljuti
(Ranunculus arvensis L.), kao karakteristine vrste
sveze Caucalidion platycarpi R. Tx. 1950. Nalaz zup
astog matovilca (Valerianella dentata Pall.) kao dife
rencijalne vrste dodatno potkrepljuje postojanje ove
sveze. Ove biljke pronalaze idealne uslove za rast leti
na toplim stanitima brdovitih i bregovitih krajeva.
Osim za karbonatna zemljita, navedene vrste se
vezuju za duboka glinovita i ilovasta zemljita, bogata
hranljivim materijama i bazama (Hofmeister, Garve
1998). Karakteristike drugih navedenih zemljita pot
155

puno se poklapaju sa opisom tipa zemljita smonica.
Stoga moemo sa sigurnou da tvrdimo da su se
oranice nalazile u samoj okolini Gamzigrada.
Da se gamzigradski ratari u ovom periodu nisu bavili
samo uzgojem itarica ukazuju nalazi soiva i obinog
lanika. Lanik je jedina biljka uljarica identifikovana u
ovom sloju. Ova vrsta, nekadanji korov u poljima
lana (Linum usitatissimum L.) prerasta u samostalnu
kulturu tokom bronzanog doba u jugoistonoj Evropi
(Kroll 1991). Raste na svim zemljitima, a uspeva
ak i u najekstremnijim klimatskim uslovima. Ova
zahvalna uljarica sazreva samo 1214 nedelja nakon
setve. Nalazi semena umske jagode (Fragaria vesca
L.) ukazuju da stanovnici Gamzigrada nisu mogli da
odole mirisu sitnih, ali zato veoma ukusnih plodova
koji su sazrevali ve od maja meseca u oblinjim
umama.
Teko je zamisliti rimski stil i nain ivljanja
bez vina. U kojoj meri se vinu u Rimu pridavao zna
aj, odnosno do koje mere je vinogradarstvo bilo
rasprostranjeno u carstvu i kakve je to posledice ima
lo po ekonomiju svedoi i ukaz cara Domicijana iz
devedesetih godina nove ere. Svetonije pie u De vita
caesarum sledee: U godini kada je jeftinog vina bilo
u izobilju a itarica malo, on (Domicijan) je procenio
da je preterano uzgajanje vinove loze uzrok zapo
stavljanja ostalih useva, stoga je zabranio dalje sae
nje vinove loze u Italiji i dao nareenje da se smanji
broj okota u ostalom delu carstva za najmanje jednu
polovinu, ali ovaj ukaz nikad nije stupio na snagu.5
Kao razlog zato je sam car Domicijan ukinuo svoj
ukaz Svetonije navodi stihove pesme koja se irila
Rimom: Moe da mi pokida korenje, jarcu, ali emu
je to dobro? Uvek u imati neto preostalog vina, da te
rtvujem.6 Meutim dvesta godina kasnije, u periodu
iz kojeg datira i uzorak br. 7, Prob (carevao 276282),
rodom Sremac, podstrekivao je uzgajanje vinove loze.
Starorimski istoriar Aurelije Viktor navodi u De
Caesaribus sledee: Kao to je Hanibal pokrio velike
delove Afrike plantaama maslina koristei pri tome
svoje trupe kao radnu snagu ... na isti nain je Prob
pokrio Galiju, Panoniju i brda Mezije sa vinovom
lozom.7 Meutim, prema Eutropiju Prob je koristio
svoje trupe za saenje vinove loze na Alma Mons
(Frukoj Gori), u blizini Sirmijuma, i Aureus Mons
u Gornjoj Meziji.8 Naselje Aureus Mons se nalazi
u blizini potoka Seone, 37 km istono od Beograda
(Mirkovi 1968). Na osnovu nalaza jedne semenke
vinove loze (Vitis vinifera L. subsp. vinifera) i malog
broja uzoraka, teko je dokazati postojanje vinograda
u ovom periodu na Gamzigradu. Jedno je sigurno, na
156
nalaz ne pripada kratkom, okruglastom tipu semena

koje je karakteristino za divlju lozu (Vitis silvestris
Gmel.), ve kulturnoj lozi. Nepotrebno je pomenuti da
su vina iz ovog kraja odlina u ta se i autor teksta
mogao lino uveriti. Jo jedan dokaz duge tradicije
vinogradarstva u ovom kraju?!
Sloj F (carska palata)
Tri uzorka iz perioda 305-311 g.: br. 1 (E-67, kv.
LXXIII), br. 6 (E-104, kv. LXXII) i br. 20 (E-60, kv.
KXXIII).
itarice: meka penica; proso. Mahunarke: .
Biljke uljarice: .
Iako su tri uzorka uzeta iz ovog sloja, pronaeno
je svega 8 ugljenisanih ostataka semena. Razlog za
ovo treba traiti u injenici da se na ovom mestu
nalazi javno kupatilo u okviru carske palate. Nalazi
jednog zrna meke penice i jednog zrna prosa potiu
iz dva razliita uzorka.
loj E (zanatski centar,
S
naselje u carskom domenu)
Pet uzoraka: uzorci br. 12 (E-49, LXXIII, na
malternom podu) i br. 22 (E-48, kv. KXXIV) se datuju
u kraj 4. veka, uzorci br 2 (E-50, kv. LXXIII, rupa od
direka) i br.17 (E-68, kv. LXXIII, jama 3) u kraj 4./
prva polovina 5. veka i uzorak br. 25 (E-6, GXXIV,
objekat od suhozida) u prvu polovinu 5. veka.
itarice: meka penica, jeam (plevni), ra, ovas;
proso, (italijanski muhar). Mahunarke: neidentifiko
vane mahunarke. Biljke uljarice: .
Iz sloja E uzeto je pet uzoraka koje ne obiluju
nalazima. Osim ve poznatih vrsta itarica iz prethodnih
slojeva ovde se po prvi put pojavljuje ovas. Plod ovsa
je pleviasto zrno. Za razliku od plevnog jema, kod
koga plevice srastaju sa omotaem ploda, zrna ovsa
su vrsto obavijena plevom. Mada lake u odnosu na
jeam, pleve ovsa se tee odstranjuju od zrna ostalih
plevnih itarica. Ukoliko se u nalazima pronau gola
zrna ovsa, kao to je to ovde sluaj, njihova identi
fikacija je mogua samo do roda biljke. Bez prisustva
pleve, odnosno osnove cveta, nemogue je odrediti da
li se radi o kulturnoj vrsti, obinom ovsu, ili korov
skom, njivskom ovsu (Avena fatua L.). Promena statu
sa obinog ovsa od korova ka samostalnoj kulturi u
jugoistonoj Evropi datira iz gvozdenog doba (Kroll
1991). Krber-Grohne (1994) smatra da je na ovo naj
verovatnije uticalo zahlaenje klime praeno povea
njem padavina sa kraja bronzanog doba (sl. 5). Kao
i ra, ovas dostie najvei znaaj u srednjem veku.
Nalaz jednog jedinog zrna u ovom periodu ne moe da

slui kao dokaz da se ova itarica uzgajala na poljima
kao samostalna kultura.
U uzorku br. 12 koji je uzet iz objekta sa malternim
podom i datira sa kraja 4. veka pronaeni su ostaci kae.
Iz nje sam uspeo da izdvojim dva semena mahunarki.
Na alost semena su bila u tako loem stanju da je
detaljnija identifikacija bila nemogua. Ovaj nalaz
moe da poslui ne samo kao potvrda uzgajanja ma
hunarki u ovom periodu, ve i kao dokaz na koji na
in su one pripremane. Da se ne radi o istoj kai sa
mahunarkama svedoe i dva zrna itarica pronaenih
u istom uzorku od kojih je jedno ra.
Osim nalaza vinove loze, umske jagode i jednog
kotuniavog voa iz ovog perioda u uzorku br. 25
pronaena su dva okruglasta ploda, teine 1,5 g, odno
sno 1 g (sl. 8). Da bih ustanovio o kojim vrstama je re,
a da ne bih otetio semenke/koticu unutar plodova,
odluio sam se da ih uzduno prepolovim. Morfoloke
karakteristike iz ploda ispalih, celih semenki (oblik
koji se moe opisati kao blago zaobljena bikonina
kapljica [sl. 9]; indeks odnosa duine i irine iznosi
1,51; klica se nalazi pored vrha semenke; glatka
povrina bez izraenih izduenih elija sa picastim
zavretkom) su me naveli na zakljuak da se ovde
radi o plodovima divlje kruke (Pyrus pyraster [L.]
Burgsd.). Ovakav nalaz dodatno potkrepljuje injenica
da se u semenim komoricama nalaze po dve semenke,
to uslovljava da su semenke sa jedne strane ravne,
sa druge zaobljene. Osim toga brojne jamice u mesu
plodova ukazuju da su u njima bile smetene kamene
elije?! Upravo te kamene elije ija je uloga da tite
semena od insekata i drugih tetoina donekle smetaju
pri konzumiranju plodova. Divlja kruka je najslaa kad
prezri, nagnjili, odnosno kad otpadne sa drveta. Inae,
zrenje plodova se protee u dosta dugom vremenskom
intervalu: od kraja juna/poetka jula, pa sve do kraja
septembra/oktobra (Mratini, Koji 1998). Ovu vrstu
najee sreemo pojedinano na svetlim mestima uz
rubove uma, panjaka, ivica i puteva, od ravnice do
pretplaninskog pojasa.
Sloj D (refugijum)
Dva uzorka iz 5. veka: br. 14 (E-3, kv. GHXXIV,
sredinji deo objekta od suhozida ambar) i br. 15
(E-1, GHXXIV, objekat od suhozida ambar).
itarice: meka penica, ra, jeam (plevni), ovas,
jednozrna penica; proso. Mahunarke: soivo, bob,
njivska grahorica. Biljke uljarice: .
Iz ovog sloja uzeta su dva uzorka. Potiu iz istog
objekta od suhozida, sa tim to je uzorak br. 14 uzet
iz sredine, a uzorak br. 15 neto iznad njega. Da se
ovde radi o ambaru u kojima je uvana letina ukazuje

veliki broj ugljenisanih zrna meke penice, ukupno
8 504. Od malobrojnih nenamernih primesa drugih
vrsta itarica u ovoj zalihi koliinski se izdvajaju ra
sa etrdeset jednim nalazom i proso sa 22 zrna. Ovaj
podatak ukazuje na mogunost da je u ambaru skla
ditena meka penica koja je ponjevena na najmanje
dve parcele?! Nalazi korovskih/ruderalnih biljaka
su mnogobrojniji (626). Njihov koliinski udeo u
oba uzorka zajedno iznosi 6,79%. Pri tome polovina
nalaza ove funkcionalne grupe otpada na semena ku
kolja. Na osnovu izmerenih 50 celih zrna iz obe probe
uspeo sam da izraunam teinu hiljadu zrna kukolja:
4,42 g i 4,28 g (prosek 4,35 g). Ove vrednosti su
mnogo vee od vrednosti iz uzorka br. 7 iz sloja G
(3,75 g). Ukoliko ovome pridodamo i injenicu da su
uzorcima u veem broju (108) zastupljeni relativno
veliki/teki plodii broike lepue (Galium aparine
L.) onda dobijamo potvrdu tvrdnje da se u oba sluaja
prosejavala penica pre nego to je bila skladitena.
Teinski udeo kukolja u ovom ambaru je visok 1,18%,
dok je koliinski jo vei 3,75%. Ako bi penicu sa
ovim procentima kukolja samleli, dobili bi gorko i
suvo brano. Da bi ovo izbegli i da ih u najboljem
sluaju ne bi bolela glava od konzumiranja hleba sa
primesama kukolja stanovnici Gamzigrada morali su
ovu zalihu pre mlevenja runo da preberu. Ne tako
davno, jo dok je kukolja stvarno bilo u itu, meu
ljudima i ivotinjama vladale su epidemije tzv. gitagi
zma koji nastaje usled dugotrajne svakodnevne upo
trebe hleba i druge hrane sa mnogo semena kukolja.
Na sreu, otrovni sastojci kukolja se znatnim delom
unitavaju na visokoj temperaturi, tako da je hleb
mnogo manje otrovan od brana. To je i glavni razlog
zato su se akutna trovanja ljudi retko deavala (Tuca
kov 1971). Ukoliko je pak ova neoiena zaliha meke
penice bila namenjena za dalju setvu, danas stanov
nici Gamzigrada ne bi mogli da je izvezu na trite
Evropske unije. Na osnovu uputstva Saveta EZ iz
1966. godine dozvoljene koliine kukolja u setvenom
semenu penice se kreu od svega jedne do tri semenke
na 500 g penice. To je i razlog zato se kukolj danas
nalazi na Crvenoj listi ugroenih biljnih vrsta.
Svega 4 nalaza mahunarki je identifikovano u
uzorcima. Pored ve poznatog soiva iz predgalerijeve
faze (villa rustica?), ovde nailazimo po prvi put na
kulturne vrste mahunarki, bob i njivsku grahoricu.
Nalazi kupine (Rubus fruticosus agg.), obinog burja
na (Sambucus ebulus L.) kao i jednog semena kruke/
jabuke ukazuju na sakupljake aktivnosti ljudi u ovom
periodu. Da li su jedna vrsta sleza (Malva) i beli slezac
157

(Althea officinalis L.) isto tako sakupljani, a potom
korieni u medicinske svrhe ne znam. U svakom slu
aju bili su na dohvat ruke u poljima penice. Leko
vitost ovih biljaka je odavno poznata. Teofrast (43.
vek p.n.e.), a naroito Dioskrid, rimski vojni lekar,
koji u svom delu De materia medica pisanom u drugoj
polovini 1. veka daje uputstva o upotrebi neto manje
od hiljadu biljnih, ivotinjskih i mineralnih droga, a
meu njima i belog slesca. I samo ime ove biljke (gr.
althos lek) govori u koje svrhe je korien. Beli sle
zac je potpuno neotrovan, nekodljiv, pa ipak su od
njega u prolosti mnoge ene umirale. Zailjenim
korenom ove biljke ene su izazivale pobaaj. Poto je
koren uvek prljav, redovno je dolazilo do sepse, trova
nja krvi, koja se esto zavravala smru (Tucakov
1971). Dioskrid i Plinije Stariji su preporuivali slez
(gr. malasso omekati) kao sredstvo za izluivanje
sluzi i ublaavanje kalja. Semenke sleza su cenili kao
afrodizijak.
Potvrdu postojanja zajednice korova Caucalidion
platycarpi R. Tx. 1950 ustanovljenu jo u sloju G
potkrepljuje i novopridola karakteristina vrsta ove
sveze, poljska krpeljica (Torilis arvensis [Huds.] Lk.).
Sloj C (ranovizantijsko naselje)
etiri uzorka iz prve polovine 6. veka: br. 3 (E-95,
kv. LXXIV, ispod pitosa), br. 13 (E-106, kv. MXXIII,
ukop), br. 18 (E-15, HXXV, uz suhozid metalurkog
objekta) i br. 19 (E-102, MXXIV).
itarice: meka penica, jeam (plevni i golozrni),
(obian) ovas, ra, jednozrna i dvozrna penica; proso,
(italijanski muhar). Mahunarke: soivo, bob, sastrica,
leblebija, graak. Biljke uljarice: obini lanik.
Znaajna promena u odnosu na prethodne periode
lokaliteta Gamzigrad se ogleda u naglom porastu nalaza
mahunarki (243), odnosno broju zastupljenih vrsta (5).
Sve vrste mahunarki su stari znanci iz preistorijskih
vremena. Najvei broj ovih oplemenitelja zemljita
potie iz dva uzorka. Teinski udeo mahunarki u uzorku
zemlje ispod pitosa pronaenog in situ je skoro 80%,
dok je u uzorku br. 19 taj iznos bio upola manji. Drugu
novinu u odnosu na prethodne periode predstavlja
nalaz zalihe vieredog, plevnog jema (uzorak br. 13).
Osim toga u ovom periodu broj nalaza rai i ovsa se
naglo uveava. U zalihi jema neto manje od svih
nalaza u tom uzorku otpada na zrna ovsa. Dokaz, da
se ovde radi o kulturnom ovsu pronalazimo, osim u
velikoj koliini zrna i u identifikovanim osnovama
cveta. Da je ova danas prevashodno krmna biljka u
antiko vreme koriena i u ishrani ljudi svedoi na
vod Plinija Starijeg. On pie da germanski narodi,
158
koji ovas seju, nijednu drugu kau sem ovsene kae

ne jedu.9 Meutim, Galen na kraju 2. veka pie da:
ljudi samo za vreme gladnih godina peku hleb od
ovsa10 to ukazuje da je ova vrsta itarica ipak bila
rezervisana za konje i stoku.
U uzorku br. 18 dominira meka penica. Iako je
proso zastupljen u svim uzorcima iz ovog perioda i
po ukupnom broju nalaza sa ovsem deli treu poziciju
po znaaju (746) do sada nije pronaena nijedna zali
ha ove sitnozrne itarice koja se danas prodaje kao
hrana za ptice. Verni pratilac prosa je italijanski mu
har. U naim uzorcima ova srodna vrsta obinog pro
sa je veoma malo zastupljena. Za sada nemamo do
kaza da je italijanski muhar samostalno uzgajan na
Gamzigradskim oranicama. Meutim, da su obe pro
solike itarice bile uzgajane u Rimskom dobu svedoe
antiki autori. Kolumela (1. vek) u svom delu De re
rustica pie: panicum (italijanski muhar) i milum
(obino proso) mogu se ubrojiti u itarice ... italijanski
muhar se tucanjem u stupi oslobaa od pleve i tako se
dobija, najbolje u mleku kuvan, kaa koja nema lo
ukus. Od obinog prosa se pee hleb i prave kae.11
Strabon (1. vek) prenosi sledee: Dolina reke Termo
don (Terme aj, Turska) koja se uliva u Crno More je
vlana, obiluje zelenilom, hrani stada goveda i konja,
i najvei broj njiva je zasejan sa italijanskim muha
rom i obinim prosom. U toj dolini ljudi nikad nisu
gladovali.12 Plinije Stariji (1. vek): Ljudi tamo
(severna Italija) od njega (prosa) kuvaju kau bele
boje i peku dosta sladak hleb. Sarmatski narodi (ko
njaniki narodi iz Azije) se hrane prevashodno pro
sinom kaom u koju meaju brano i konjsko mleko ili
konjsku krv koju uzimaju iz krvnih ila butine i tako
je jedu. Italijanski muhar se koristi u celoj Galiji. U
Italiji se uzgaja u predelu gde protie reka Po, mea
se sa bobom, bez koga ovek tamo nijedno jelo ne
priprema.13
ta bi bila jela bez zaina ili povra i da li danas
u Srbiji postoji bata bez ovih oplemenjivaa jela?
Nalazi korijandera (Coriandrum sativum L.) i obine
blitve (Beta vulgaris L.) navode nas na zakljuak da
je u ovom periodu batama pridavan veliki znaaj (sl.
10 i 11). Okrugli plodovi korijandera imaju slatkoljuti ukus i aromatian miris. ine ih dve poluloptaste
semenke, koje se ne odvajaju ni kad plod sazri. Unu
tar ploda nalaze se kanali u kojima je etarsko ulje.
Korijander cveta i sazreva neujednaeno. Dogaa
se da istovremeno ima zrelih plodova, zelenih, pa i
tek zametnutih. Zeleni delovi biljke i nedozreli plo
dovi miriu na stenice, pa odatle potie i naziv bilj
ke (gr. koris stenica). Korijander u prolosti nije
korien samo kao zainska biljka. U antici su se

plodovi korijandera upotrebljavali i kao lek kod ugri
za korpiona i zmija! U srednjem veku sluio je kao
sastojak ljubavnih napitaka. Danas se samleveni plo
dovi upotrebljavaju kao zaini za kobasice, najvie u
Nemakoj (frankfurteri) i Italiji (mortadela). Poznato
je i da se meso natrljano smesom korijandera i vinskog
sireta moe due vreme odrati sveim i pri sobnoj
temperatri (Grli 1990). Seje se uglavnom u rano pro
lee, u martu, a period od nicanja do sazrevanja plo
dova traje samo 90120 dana.
A, jel neko video batu bez oraha? U dva uzorka,
iz ovog sloja pronaeni su ugljenisani ostaci ljuski
ove voke. Od voa uzgajala se jo samo vinova loza.
Inventar sakupljanog voa ine kruka (Pyrus), obini
burjan (Sambucus ebulus L.), leska (Corylus avellana
L.), ribizla (Ribes) i jedna neidentifikovana kotunica
(Prunus). Obini burjan se vrlo esto sree na zapu
tenim njivama, ali i po obodu uma, kraj puteva
i ubrita. Dugo se smatralo da su bobice ove vrste
otrovne, ali bez razloga. Dodue, ako se konzumiraju
u sveem stanju, mogu izazvati neeljene efekte prili
kom probave. Ovaj problem se uklanja termikom
preradom. U nekim krajevima Srbije se i danas od
bobica burjana pravi rakija (lek protiv dizenterije),
ali se najvie koriste za pravljenje pekmeza, dema i
dr. Plodovi burjana se zbog intenzivno ljubiasto-crne
boje mogu koristiti i kao bojadiseri za vina i sokove.
U narodnoj medicini osim plodova koriste se i cvetovi,
listovi, kao i koren ove vrste (Mratini, Koji 1998).
U dva uzorka iz ovog perioda identifikovao sam
delove ira hrasta (Quercus), dva kotiledona i tri ku
pule (sl. 12). U istim uzorcima, kao i jednom slede
em, naiao sam na est velikih brazdastih iarki,
sa debelim, drvenastim zidovima, i po jednim upljim
jajetom u sredini (sl. 13). Mada se radi o biljnom
tkivu, za nastanak ovih kompleksnih tvorevina gala
(cecidieae), odgovorne su osice vrste Andricus quer
cuscalicis Burgsdorf. Njihova krivica je u tome to
poleu jaja u ir hrasta. Tom prilikom se izluuju
hemijske materije koje iniciraju tumorski rast biljnog
tkiva stvarajui zatitne kuice u kome se razvija
larva. Kako je oblik gala karakteristian za svaku vrstu
i generaciju osica koja ih je izazvala vie nije bilo teko
odrediti o kojoj vrsti je re, odnosno da se radi o njenoj
drugoj generaciji koja se razvija iz neoploenog jajeta
(Stone, Cook 1998). Time je suena i lista moguih
biljaka domaina na hrast kitnjak (Quercus petraea
Lieb.), hrast medunac (Q. pubescens Willd.), odnosno
hrast lunjak (Q. robur L.). Da bih odredio koja vrsta
hrasta je ovde zastupljena, trebalo bi saekati ouvanije
primerke kupule od dosad pronaenih.
Sloj B (obnova utvrenja)

Deset uzoraka: uzorci br. 5 (E-89, kv. LXXIV,
ugljenisane drvene grede), br. 9 (E-82, kv. MXXIII, pe
4/2005, ugljenisano drvo), br. 10 (E-78, kv. MXXIII),
br. 16 (E-101, kv. MXXIII, uz unutranju stranu sru
enog zida) i br. 26 (E-103, kv. MXXII, iz uruenog
objekta od suhozida) se datuju u sredinu 6. veka,
dok se uzorci br. 4 (E-100, kv. MXXII), br. 8 (E-92,
kv. MXXII, juno od kue 2/2005), br. 11 (E-65, kv.
LXXIV, ugljenisano drvo), br. 23 (E-70, kv. MXXIV,
ugljenisano drvo) i br. 24 (E-88, kv. MXXIV) datuju u
drugu polovinu 6. veka.
itarice: (obian) ovas, ra, jednozrna penica,
jeam (plevni i golozrni), meka penica, dvozrna pe
nica; proso, (italijanski muhar). Mahunarke: bob, so
ivo, sastrica, leblebija, graak, urov. Biljke uljarice:
obini lanik.
Iz ovog sloja potie najvei broj nalaza, 9 735.
U odnosu na prethodni period dolazi do znaajnih
promena u poretku itarica. Meka penica koja je
jo u sloju C zauzimala neprikosnoveno prvo mesto
doivljava drastian pad na esto i ustupa eonu
poziciju prosu. Jeam sa druge pozicije pada na petu,
dok se ovas i ra pomeraju za jedno mesto unapred,
na drugo, odnosno tree. Dvozrna penica i italijanski
muhar jo uvek dre zaelje. Najvee iznenaenje
prireuje jedna od tri glavne preistorijske itarice
jednozrna penica. Ova plevna itarica u ovom periodu
doivljava iznenadnu renesansu. Broj njenih nalaza se
takorei niotkud popeo na 1 118. U svim prethodnim
periodima na Gamzigradu bilo ih je samo 39. Sredinom
6. veka ona oigledno gubi status korovske primese
u poljima meke penice i seje se kao samostalna
kultura. Njeni ugljenisani ostaci pronaeni su u 5 od
10 uzoraka, dok su vee koliine zrna i ravi klasia
zabeleene u uzorcima br. 16 (417), br. 24 (311) i br.
26 (377). U ranovizantijskom naselju Viminacijum iz
6. veka (Borojevi 1988) nema nalaza ove penice,
dok se na lokalitetu Sadovec, Bugarska (Hopf 1973)
jednozrna penica pojavljuje u inventaru itarica. Na
oba lokaliteta prisutna je meka penica. Meutim,
ni tamo nije dominantna vrsta itarica. U kojoj meri
je pridavan znaaj mahunastim kulturama u ovom
periodu ukazuje ne toliko koliina njihovih nalaza ve
njihova raznovrsnost (bob, soivo, sastrica, leblebija,
graak, urov). Da se stanovnici Gamzigrada nisu razli
kovali mnogo od svojih suseda u ovom pogledu uka
zuju i nalazi sa lokaliteta Svetinja gde su pronaeni
ugljenisani ostaci graka, boba i soiva (Borojevi
1988), dok su inventar mahunarki u Sadovecu inili
159

soivo, urov, sastrica i bob (Hopf 1973). Jedini pred
stavnik biljaka uljarica na Gamzigradu je jo uvek
obini lanik. Inventar voa uvean je za dva nova
lana: obinu kruku (Pyrus communis L. em. Gaertn.)
i breskvu (Persica vulgaris Mill.). Za razliku od okru
glastog ploda divlje kruke iz sloja E, plod obine
kruke ima karakteristian oblik voke koju smo na
vikli da kupujemo na pijacama (sl. 14). Osim toga
mnogo je vei od divljeg srodnika. Na uzdunom pre
seku ploda uoljiv je niz upljina u kojima su bile sme
tene kamene elije. U semenim komoricama nalazila
su se po dva duguljasta semena (sl. 15).
ANALIZA UGLJENISANOG
DRVETA (UMURA)
U 13 od ukupno 28 uzoraka u materijalu sa
Gamzigrada pronaeni su ostaci ugljenisanog drveta.
Dva uzorka su sadrala iskljuivo ostatke umura,
dok je u preostalih 11 drvo bilo pomeano sa ugljeni
sanim generativnim ostacima biljaka (semena i plo
dovi). Meu 54 komada umura veih od 1 cm naj
zastupljeniji je hrast (Quercus) sa ukupno 29 nalaza u
12 uzoraka (tab. 2). Nalazi ostalog drvea su mnogo
rei i malobrojniji. Jasen (Fraxinus) i javor (Acer) se
pojavljuju u 4 od 13 uzoraka, leska (Corylus) u 3, dok
je jedan liar sa rastresito poroznim drvom zastupljen
u 2 uzorka. Brest (Ulmus) i jedna vrsta jabuastog
voa su konstatovani u po jednom uzorku.
Osim ugljenisanog umura iz gore pomenutih 13
uzoraka analizirano je i pet drvenih predmeta koji su
pronaeni tokom arheolokih istarivanja u sloju B:
4 drke i jedno dugme. Svi predmeti su izraeni od
razliitog vrsta drveta (tab. 3), ali nijedno od hrasta.
Hrast je oigledno bio cenjeniji kao drvena graa,
dok su javor, bukva (Fagus), brest i jedno jabuasto
drvo nalazili svoju primenu u izradi alatki. Dugme je
izraeno od jedne vrste etinara (jela, kleka ili tisa).
ZAKLJUAK
U ovom radu predstavljeni su rezultati arheobo
tanikih analiza na lokalitetu Gamzigrad. Analiza
ma je obuhvaeno ukupno est naseobinskih sloje
va iz perioda od druge polovine 3. do druge polo
vine 6. veka. Najbrojniji nalazi potiu iz ranovizan
tijskog naselja, dok je kasnorimski period slabije
dokumentovan. Razlog izuzetno malom broju nalaza
iz sloja carske palate treba traiti u injenici da su
uzorci uzeti sa mesta na kojem je poetkom 4. veka
sagraeno javno kupatilo, termae. Nedostatak po
dataka iz ovog najsvetlijeg perioda Gamzigrada
160
onemoguava kontinuirano praenje ratarskih akti

vnosti na ovoj lokaciji, ali ne umanjuje vrednost
postignutih rezultata iz antikog perioda. Ovaj period
je u naoj zemlji arheobotaniki najmanje istraen.
Ovde su predstavljeni prvi podaci iz kasnorimskog
perioda u Srbiji, dok je iz ranovizantijskog perioda
arheobotaniki dokumentovan samo jedan lokalitet,
Svetinja/Viminacijum. U ugljenisanom materijalu
sa Gamzigrada identifikovano je ukupno 9 razliitih
vrsta itarica. est vrsta itarica su uzgajane kao
samostalne kulture, dok su preostale tri (dvoznrna
penica, italijanski muhar i vieredi golozrni jeam)
u uzorcima toliko retke da ih moemo okarakteristati
kao manje znaajne ili kao korovske uljeze na itnim
poljima. Tri vrste itarica su uzgajane kao ozimi
usevi (meka penica, ra i jednozrna penica), dok su
proso, ovas i verovatno vieredi plevni jeam seja
ni u prolee. Interesantno je pomenuti da u gamzi
gradskom materijalu nema nijednog jedinog zrna
krupnika (Triticum spelta L.). Da se zrna ove kulture,
konstatovane na Gomolavi, a koja je meu ratarima u
rimskim provincijama severno od Alpa bila omiljena
vrsta itarica, nije sluajno provukla u taksonomskoj
jedinici neidentifikovane itarice, potvruje izo
stanak njenih karakteristinih, velikih ravi klasia.
Nalazi krupnika nedostaju i na ostalim arheolokim
lokalitetima centralnog Balkana u kasnoantikom pe
riodu. Veliki broj vrsta mahunarki, ukupno sedam,
svedoi da se posebno u ranovizantijskom periodu
ovim oplemenjivaima zemljita pridavao izuzetan
znaaj. Jedina vrsta biljaka uljarica koju sam mogao
da identifikujem je obini lanik. Njegovo prisustvo u
uzorcima iz 3. veka i ranovizantijskog perioda otvara
mogunost uvoza maslinovog ulja iz toplijih krajeva
u periodu izmeu dva navedena razdoblja. Da je
uvoz biljnih proizvoda u rimskom periodu bio sasvim
normalna pojava svedoe nalazi pinijola (Pinus pinea
L.) i urmi (Phoenix dactylifera L.) sa kastela Abritus
u severoistnoj Bugarskoj. Osim podatka o vrstama
uzgajanih ratarskih kultura, analize gamzigradskog
materijala pruile su nam uvid u tehnike i postupke
preiavanja ponjevenih itarica. Sreni nalaz iz
perioda pre izgradnje carske palate ukazuje da je meka
penica bila ne samo provejavana ve i prosejavana
pre nego to je bila skladitena. Ovo potvruje i nalaz
iz ambara sa samog kraja rimskog perioda. Da su se
oranice nalazile u neposrednoj blizini utvrenja, na
zemljitu tipa smonica, pronalazimo u postojanju ko
rovske zajednice Caucalidion platycarpi R. Tx. 1950.
ume hrasta u okruenju su predstavljale nepresuni
izvor drvene grae, kao i samoniklog voa.

Zbog nejednakog broja uzoraka i velikih oscila
cija u koliini pronaenih ugljenisanih plodova/seme
na biljaka nemogue je izvriti uporednu analizu na
nivou naseobinskih slojeva, ali zato izmeu dva perio
da kasnorimskog i ranovizantijskog. I pored inje
nice da uzorci iz kasnorimskog perioda ne obiluju
nalazima mogue je izvui glavne karakteristike po
ljoprivrednih aktivnosti u tom dobu. Dominantna kul
tura na oranicama je meka penica. Celokupna ratar
ska proizvodnja je podreena ovoj ozimoj itarici.
Na to ukazuju ne samo nalazi ove vrste, ve inventar
njihovih prateih korova. Ovakav nain proizvodnje
iao je na ruku kukolju koji se nesmetano irio u
ovom usevu. Osim nje na oranicama se seju jo pro
so, jeam i ra. Glavno mahunasto povre je soivo.
Vinova loza je jedini predstavnik uzgajanog voa.
Veliki znaaj u ishrani stanovnitva imaju samonikle

vrste: umska jagoda, divlja kruka, kupina, burjan. U
ranovizantijskom periodu pristup ratarskoj proizvodnji
se drastino menja. Na oranicama se skoro podjednako
seje est vrsta itarica, est vrsta mahunarki, dok se
od biljaka uljarica uzgaja samo obini lanik. U bata
ma izmeu stabala kruke, oraha i breskve uzgaja se
korijander i blitva. U 6. veku se jo ne zna na koju stranu
e se razvijati ratarska proizvodnja. Sa jedne strane,
ra i ovas, dve doskora korovske biljke, nagovetavaju
svoj pohod ka eonoj poziciji u srednjovekovnoj poljo
privredi. Sa druge strane, iznenadni procvat jednozrne
penice ukazuje na retrogradne pojave i povratak u
preistorijska vremena. Dva koraka napred, jedan korak
nazad!
NAPOMENE
1
2
3
4
5
Od 29. juna 2007. Feliks Romulijana se nalazi na UNE

SCO-voj listi svetske batine.
Ovom prilikom elim da se zahvalim Muzeju grada
Novog Sada koji mi je ustupio prostoriju za obavljanje
analiza.
Slobodan prevod autora sa nemakog, citat preuzet iz
Miedaner 1997.
Ibidem.
Slobodan prevod autora sa engleskog, citat preuzet iz
Rolfe, J. C., Suetonius. The Lives of the Twelve
Caesars (London 191314).
Ibidem.
Slobodan prevod autora sa engleskog, citat preuzet iz

Bird, H. W., Aurelius Victor. De Caesaribus (Liver
pool 1994).
8
MLLER, F. L., Eutropii Breviarium ab urbe con
dita. Eutropius. Kurze Geschichte Roms seit Grn
dung (753 v.Chr.364 n.Chr.) (Stuttgart 1995).
9
Krber-Grohne 1994.
10
Ibidem.
11
Ibidem.
12
Ibidem.
13
Ibidem.
7
LITERATURA
Antonovi, G., 1970, Pedoloka karta SFRJ, SR Srbija,
Zajear 2 1:50 000 (Beograd 1970).
Behre, K.-E. 1992, The history of rye cultivation in
Europe. Vegetation History and Archaeobotany
1992 (1), 141156.
Beijerinck, W. 1976, Zadenatlas der Nederlandsche Flora
(Wageningen 1976).
Blmel, W. D. 2006, Klimafluktuationen Determinanten
fr die Kultur- und Siedlungsgeschichte? Nova Acta
Leopoldina NF 94, 346, 2006, 1336.
Borojevi, K. 1988, Analiza ugljenisanog semenja sa
lokaliteta Svetinja. Starinar 38 (1987), 1988, 6572.
anak, M., Parabuski, S., Koji, M. 1978, Ilustrovana
korovska flora Jugoslavije (Novi Sad 1978).
Crciumaru, M. 1984, Considrations
paloethnobotaniques et contributions a
l`agriculture chez les Gto-Daces II (na rumunskom

jeziku sa francuskim rezimeom). Thraco-Dacia 5,
1984, 171176.
iri, M. 1989, Pedologija (Sarajevo 1989).
Dodig, D., Spasov, P., Mileti, R. 2006, The Occurrence
of Drought and its Effects on Plant Production in
Eastern Serbia. Acta Agriculturae Serbica 11/21,
2006, 4551.
uki, D., Moisuc, A., Janji, V., Kigeci, J. 2004, Krmne,
korovske, otrovne i lekovite biljke (Novi Sad 2004).
Grli, Lj. 1990, Enciklopedija samoniklog jestivog
bilja (Zagreb 1990).
Grupa autora 1983, Karta prirodne potencijalne
vegetacije SFR Jugoslavije/ Map of Natural
Potential Vegetation of FSR Yugoslavia
(1:1 000 000) (Beograd 1983).
161

Hajnalov, E. 1982, Archobotanische Funde aus Krivina.
Schriften zur Geschichte und Kultur der Antike 17,
1982, 207236.
Hofmeister, H., Garve, E. 1998, Lebensraum Acker
(Berlin 1998).
Hopf, M. 1973, Frhe Kulturpflanzen aus Bulgarien.
Jahrbuch des Rmisch-Germanischen
Zentralmuseums Mainz 20, 1973, 155.
Krber-Grohne, U. 1994, Nutzpflanzen in Deutschland.
Kulturgeschichte und Biologie (Stuttgart 1994).
Kroll, H. 1991, Sdosteuropa. In: van Zeist, W.,
Wasylikowa, K. & Behre, K.-E. (eds).
Progress in Old World Palaeoethnobotany
(Rotterdam 1991) 161177.
Jankovi, M., Panti, N., Mii, V., Dikli, N., Gaji,
M. 1984, Vegetacija SR Srbije 1 (Beograd 1984).
Jones, G. 1990, The application of present-day cereal
processing studies to charred archaeobotanical
remains. Circaea vol. 6, 2, 1990 (for 1988), 9196.
Medovi, A. 2004, Zum Ackerbau in der Lausitz vor
1000 Jahren. Der Massenfund verkohlten Getrei
des aus dem slawischen Burgwall unter dem Hof
des Barockschlosses von Gro Lbbenau, Kreis
Oberspreewald-Lausitz. In: Starigard/Oldenburg.
Hauptburg der Slawen in Wagrien 5. Naturwis
senschaftliche Beitrge. Offa-Bcher NF 82 (Neu
mnster 2004) 185236.
Miedaner, T. 1997, Roggen vom Unkraut zur Volks
nahrung (Frankfurt/Main 1997).
Mihajlovi, I. 1982, umarstvo Timoke krajine od 1833.
do 1979. godine (Zajear 1982).
Mirkovi, M. 1968, Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj
Meziji (Beograd 1968).
Mratini, E., Koji, M. 1998, Samonikle vrste voaka
Srbije (Beograd 1998).
Sl. 1. Centralni Balkan.

Snimak iz svemira.
162
Popova, Tz., Marinova, E. 2000, Archeobotanical and

Anthracological Analysis of the Roman andEarly
Byzantine Castle Abritus, North-Eastern Bulgaria.
Archaeologia Bulgarica 4, 2000, 89-96.
Schlchter, Ch., Jrin, U. 2004, Alpen ohne Gletscher?
Holz- und Torffunde als Klimaindikatoren. Die Alpen
6, 2004, 3447.
Schoch, W., Heller, I., Schweingruber, F. H., Kienast, F.
2004, Wood anatomy of central European Species.
Online version, http://www.woodanatomy.ch
Schnwiese, Ch.-D. 1995, Klimanderungen Daten,
Analysen, Prognosen (Berlin/Heidelberg 1995).
Stone, G. N., Cook, J. M., 1998, The structure of cyni
pid oak galls. Patterns in the evolution of an exten
ded phenotype. Proceedings of the Royal Society of
London B 265 (1998), 979988.
Tucakov, J. 1971, Leenje biljem. Fitoterapija (Beograd
1971).
Viloti, D. 2000, Uporedna anatomija drveta (Beograd
2000).
Van Zeist, W. 2003, Plant husbandry and vegetation of
Tell Gomolava, Vojvodina, Yugoslavia. Palaeohistoria
43/44 (2001/2002), 2003, 87115.
ivi, M. 2003, Felix Romuliana 50 godina odgone
tanja/Felix Romuliana 50 Years of Solving (Zajear
2003).
Slika 2. Snimak Gamzigrada iz vazduha sa istoka.
Sl. 3. Pedoloka karta okoline Gamzigrada.

Skica po Antonovi (1970):
1. Smonica, 2. Smonica erodirana, 3. Smonica na
andezitu, 4. Smonica na andezitu plitka, 5. Smonica u
ogajnjaavanju, 6. Smonica ogajnjaena, 7. Smee kiselo
zemljite na pearima plitko, 8. Smee kiselo zemljite na
andezitu, 9. Smee kiselo zemljite na andezitu plitko,
10. Rendzina posmeena na jedrom krenjaku,
11. Aluvijalni nanos peskovite ilovae beskarbonatan,
12. Aluvijalni nanos ilovast karbonatan, 13. Aluvijalni
nanos glinovit beskarbonatan, 14. Kamenjar krenjaka
163

Sl. 4. P
rirodna potencijalna vegetacija ire okoline
Gamzigrada. Skica po: grupa autora (1983):
1. uma belograbia i jorgovana (Syringo-Carpinetum
orientalis),
2. uma hrasta sladuna i cera (Quercetum frainettocerris s. lat.),
3. Mezijska uma hrasta sladuna (Quercetum frainetto
moesiacum),
4. Mezijska uma cera (Quercetum cerris moesiacum s.
lat.),
5. Mezijska uma sivog lunjaka (Quercetum
pedunculiflorae moesiacum),
6. uma lunjaka i utilovke (Genisto-Quercetum roboris
s. lat.),
7. uma topola i vrba (Salici-Populetum s. lat.),
8. uma hrasta kitnjaka i graba (Querco-Carpinetum s.
lat.),
9. Montana uma bukve (Fagetum montanum s. lat.),
10. uma bukve i meje leske (Colurno-Fagetum),
11. uma hrasta kitnjaka (Quercetum petraeae s. lat.),
12. uma bukve i bekice (Luzulo albidae-Fagetum s. lat.),
13. Reliktna vegetacija klisura mezijske provincije,
Sl. 5. Rekonstrukcija srednjih godinjih temperatura tokom poslednjih 11000 godina

(izmenjeno, po Schnwiese 1995).
164
Sl. 6. Plan Feliks Romulijane

Gamzigrada.
Sl. 7. Termae (avgust 2005.), istoni profil.
165
10
Sl. 8 i 9. Divlja kruka (Pyrus pyraster).

Uzorak br. 25, sloj E.; Sl. 10. Korijander (Coriandrum
sativum). Uzorak br. 19, sloj C.; Sl. 11. Obina blitva
(Beta vulgaris). Uzorak br. 24, sloj B.; Sl.
12. Hrast (Quercus), kupula.
Uzorak br. 16, sloj B.
12
166
11
13
14
15
16
Sl. 13. Gala ose iarue (Andricus quercuscalicis). Uzorak br. 24, sloj B.;
Sl. 14 i 15. Obina kruka (Pyrus communis). Uzorak br. 11, sloj B.; Sl.
16. Luk (Allium), rasplodni pupoljak bulbila. Uzorak br. 15, sloj D.
167
19
17
18
20
Sl. 17. Njivska/livadska urodica

(Melampyrum arvense/pratense). Uzorak br. 16, sloj B.
Sl. 18. Crnjika (Nigella). Uzorak br. 24, sloj B.
Sl. 19. Bodalj (Carthamus). Uzorak br. 24, sloj B.
Sl. 20. Vrbica (Lythrum). Uzorak br. 24, sloj B.
168

Period
Sloj
Datovanje
Broj uzoraka/sloj
Triticum aestivum s.l.

Triticum aestivum s.l.,
delovi klasnog vretena
Avena
Avena sativa
Avena sativa, osnove
cveta
Avena, fragmenti osja
Ranovizantijski
Kasnorimski
B
C
D
E
F
G
6. vek 6. vek 5. vek 4./5. vek 4. vek 3. vek Ukupno
10
4
2
5
3
2
26
itarice:
Strna ita
11783 Obina meka penica
798
2394
8504
7
1
79
Obina meka penica, delovi
2
2
klasnog vretena
2438 Ovas
1686
746
5
1
5
5
Obian ovas
15
22
Obian ovas, osnove cveta
Hordeum vulgare vulgare
911
1444
Hordeum vulgare nudum

Secale cereale
Secale cereale, delovi
klsanog vretena
Triticum monococcum
T. monococcum, rave
klasia
Triticum dicoccon
T. dicoccon, rave klasia
Cerealia indeterminata
1
1426
2
388
94
22
224
20
Panicum miliaceum
Setaria italica
2463
72
746
65
22
Lens culinaris
Vicia faba
Lathyrus sativus
Cicer arietinum
Pisum sativum
Vicia ervilia
Vicia sativa
Leguminosae sativae
indeterminatae
39
48
16
14
4
3
68
63
47
22
3
2
1
29
40
Camelina sativa
18
Fragaria vesca
Vitis vinifera
Pyrus
Pyrus/Malus
Pyrus pyraster, plod
Pyrus communis, plod
Pyrus, plod
9
41
4
4
14
2382
77
3
1936
Ovas, fragmenti osja

Vieredi (nepravilni) jeam,
plevni
Vieredi jeam, golozrni
Ra
Ra, delovi klasnog vretena
1
1118
34
129
4
5
Prosolika ita
4
1
2
Mahunarke
1157
130
1
1
99
22
250
Jednozrna penica
Jednozrna penica, rave
klasia
Dvozrna penica
Dvozrna penica, rave klasia
Neidentifikovane itarice
253
1
3489
140
Proso
Italijanski muhar
12
121
112
63
36
7
3
1
Soivo
Bob
Sastrica
Leblebija
Graak
Urov
Njivska grahorica
71
Neidentifikovane mahunarke
25
Obini lanik
127
1
128
49
4
1
2
1
1
umska jagoda
Vinova loza
Kruka
Kruka/jabuka
Divlja kruka, plod
Obina kruka, plod
Kruka, plod
1
2
Biljke uljarice
28
Voe
1
1
19
4
1
2
1
1
169

Pyrus/Malus, plod
Rubus fruticosus agg.
Juglans regia
Sambucus ebulus
Corylus avellana
Persica vulgaris
cf. Prunus
cf. Ribes
3
3
1
1
2
1
2
2
2
4
4
3
4
3
3
2
1
7
4
Kruka/jabuka, plod
Kupina
Orah
Obini burjan
Leska
Breskva
(Kotuniavo voe)
(Ribizla, u irem smislu)
26
10
Batenski korijander
Obina blitva
2
1
Slez
Beli slezac
10
3
Hrast, kupula
Hrast, kotiledon
Zaini/povre
Coriandrum sativum
Beta vulgaris
Mogue lekovite biljke
Malva
Althaea officinalis
Drvee
Quercus, kupula
Quercus, kotiledon
Agrostemma githago
A. githago, kapak aure
Bilderdykia convolvulus
Echinochloa crus-galli
Ranunculus arvensis**
Thymelaea passerina**
Melampyrum arvense**/
pratense
Galium aparine
Chenopodium album
Asperula arvensis**
Lolium temulentum
Chenopodium hybridum
Bupleurum
rotundifolium**
Setaria viridis
Convolvulus arvensis
Portulaca oleracea
Digitaria sanguinalis
Polygonum
persicaria- tip
Rumex cispus- tip
Setaria glauca
Solanum nigrum
Valerianella dentata***
Cerastium arvense
Consolida regalis**
170
12
7
14
3
1
1
7
1
52
12
21
1
12
3
2
Korovi, ruderalne biljke i sl.:*
Segetalni korovi
133
346
1
1
543
2
1
9
5
34
4
8
1
1
1
Segetalni korovi, livadski korovi
10
64
54
7
10
7
125
2
25
14
9
3
2
14
1
3
14
2
9
2
2
2
2
2
3
1
2
Korovsko-ruderalne biljke
108
1
12
6
21
7
1
15
1076
3
60
33
3
1
Njivski kukolj
Njivski kukolj, kapak aure
Njivski vijuac
Korovsko proso
Njivski ljuti
Obina ligija
24
Njivska/livadska urodica
310
62
53
32
31
Lepua broika
Obina pepeljuga
Njivska lazarkinja
Pijani ljulj
Srcolisna pepeljuga
10
10
28
Obina proraljika
21
2
27
24
16
10
Zeleni muhar
Njivski poponac
Obini tut
Crvena svraica
Obini dvornik-tip
6
6
4
4
3
3
Obini tavalj-tip
Sivi muhar
Obina pomonica
Zupasti matovilac
Poljski tiinac
Obini avornjak
1
1
2
1
3

Lithospermum arvense
Avena fatua, osnova cveta
Verbena officinalis
Thlaspi arvense
Bromus arvensis
Bromus secalinus
Plantago lanceolata
Cichorium intybus
71
27
16
Polygonum aviculare
Galium spurium**
Atriplex hastata
Torilis arvensis**
29
Lapsana communis
Bromus sterilis- tip

Picris hieracioides
Knautia arvensis***
Coronilla varia
Teucrium chamaedrys-tip
Agrimonia eupatoria
Livadski korovi
Carex vulpina- tip
Carex hirta
3
2
2
1
1
1
1
2
1
2
1
Livdski korovi, korovsko-ruderalne biljke
155
38
38
8
100
37
31
5
23
2
5
1
1
Ruderalne biljke, korovsko-ruderalne biljke
12
1
10
Ruderalne biljke
152
60
26
5
3
29
4
4
3
3
Ruderalne biljke, korovi u umi
4
1
2
Livadski korovi, ruderalne biljke
18
13
1
2
1
1
1
Livadski korovi, korovi u umi
8
1
6
4
3
1
1
1
Poljsko vrapseme
Njivski ovas, osnova cveta
Obina vrbena
Kravlja stisnua
Poljska klasaa
Obina klasaa
Uskolisna bokvica
Obina vodopija
Ptiji dvornik
Primorska broika
Kopljasata loboda
Poljska krpeljica
Obina ognjiina
Otra klasaa-tip
Runjavolika grkua
Plava udovica
Obina ajica
Hrastolisni dubac-tip
Obini petrovac
4
1
Lisija otrica-tip
Dlakava otrica
Obini obli
Korovi u vodi, livadski korovi

Schoenoplectus lacuster
Chenopodium
Vicia- tip
Trifolium- tip
Lolium
Lactuca
Silene- tip
Nigella
Centaurea
Allium, rasplodni
pupoljak - bulbila
Stachys
Medicago
Anthemis
2
41
9
14
1
5
8
4
Veronica
Carthamus
Lythrum
1
1
Ostalo
2
14
9
3
2
9
1
1
4
1
1
4
4
93
4
13
1
14
1
3
10
10
6
1
2
112
46
35
19
17
16
13
11
1
1
7
5
2
2
1
1
Pepeljuga
Grahorica-tip
Detelina-tip
Ljulj, sitnozrni
Salata
Pucavica-tip
Crnjika
Razliak
Luk, rasplodni pupoljak bulbila
istac
Vija
Prstenak
estoslavica,
pljosnatog semena
Bodalj
Vrbica
171

Myosotis
Verbascum
Verbascum, aura
Carex sect. Vignea
Poaceae
Lamiaceae
Apiaceae
Asteraceae
Rubiaceae
Brassicaceae
Caryophyllaceae
Convolvulaceae
Cyperaceae
Polygonaceae
Ukupno
Teina (g)
Sambucus ebulus
Bupleurum
rotundifolium**
Sambucus
Sambucus nigra
Solanum nigrum
Stachys
1
1
1
9
6
1
2
2
9735
88.10
2
Identifikacija mogua samo do familije
16
2
1
4
10
2
2
5
1
3
5
1
2
2
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
6758
9220
51
8
1467 27239
82.98 130.00
2.97
0.03 3.84 307.92
Neugljenisano
1
Trave
Usnatice
titarke
Glavoike
Broevke
Krstaice
Karanfilke
Slakovke
iljevke
Dvornjae
Obini burjan
Obina proraljika
1
1
1
1
Burjan
Zova
Obina pomonica
istac
1
Ostalo
107 x
Insekti
6
Spomenak
Divizma
Divizma, aura
Otrica
1
1
Ugljenisana kaa
Andricus quercuscalicis,
gala na iru hrasta
Coleoptera
1
1
1
3
107 x
12
Ugljenisana kaa
Gale ose iarue na iru
hrasta
Bube
Tab. 1. Gamzigrad termae (2004-2005). Ugljenisani i neugljenisani nalazi biljaka. Apsolutne koliine.
Ukoliko nije drugaije navedeno: semena/plodii biljaka. (*) podela na funkcionalne podgrupe prema
anak i dr. (1978), (**) karakteristine i (***) diferencijalne vrste sveze Caucalidion platycarpi R. Tx. 1950.
172
Period
Ranovizantijski
Sloj
Kasnorimski
6. vek
6. vek
Broj uzoraka/sloj
Quercus
12
Corylus
Fraxinus
Acer
Ulmus
Datovanje
5. vek 4./5. vek 4. vek 3. vek Ukupno

1
13
29
Hrast
Leska
Jasen
Javor
Brest
Maloideae
Rastresito
porozno drvo, liar
Ukupno
27
1
1
1
1
2
8
10
Jabuasto voe (kruka,

divlj. jabuka, dunja
ili glog)
Rastresito porozno
drvo, liar
54
Tab. 2. Gamzigrad termae (2004-2005). Ugljenisano drvo, umur. Apsolutne koliine.
Ranovizantijski
period
Datovanje
6. vek
Sloj
B
Drke
Acer
Javor
Fagus
Bukva
Ulmus
Maloideae
Coniferae
Brest
Jabuasto voe
1
(kruka, divlj. jabuka,
dunja ili glog)
Dugme
etinari bez smonih kanala
1
(jela, kleka ili tisa)
Tab. 3. Gamzigrad termae (2004-2005).

Predmeti od drveta. Apsolutne koliine.
173
UDC: 904:611.714 (497.113 Sremska Mitrovica) 12/15

85, 2005.
, 60+ . je
.
, ,
, .
, , , , 1316.
Abstract The results of the anthropological analysis of the osteological material from the late medieval grave which was
discovered at the site 85 in Sremska Mitrovica, in 2005, are represented in this paper. The skull that was found belonged
to a woman who died in her sixties. The deceased woman had undergone trepanation during her life. Apart from the very
phenomenon of trepanation, trepanning techniques, medical instruments and the phenomenon of trepanation in the central
and western parts of the Balkans, a detailed anthropological analysis of the skeletal remains belonging to this woman is
also presented in the paper.
Key words Sremska Mitrovica, archeological findings, human sculls, trepanation, 1316 century.
,
. . ,1
o , 2002.
, 85,
.
,
, .
20032004.
(131 ;
XIIIXVI ).2

(3 VVI ).3 2005.
. 23
(XIIIXVI .),
. 159,

( 1). 85
(. 1015 m),
,
,
. 3
.4

(. trepanatio)
, , ,

.
, .
,
, ,
,
(dura matris)
( ,
,
, , ,
,5
, .).
,
, 1 cm,
,
,
.
,
.

, 346
, 10% .
.6 19.
(New Britain)
(New Ireland) ,

.7

.

175
50
. ,
,
.8
,
,

,9 P. Prunires
1873. Association franaise
pour lavancement de la sciense, ,
,
, rondelle cranien
ne, .10
P. Broca 1876.

,
Sur la trpanation du crane et les
amulettes cranienne lpoque nolitique.11

. Broca trpanation chi
rurgicale trpanation posthume,
a . ,

1. . 159
85
176

.12
,
.

,
,
.13
,
, .14

, ,

.

.

.
Brothwell-ovu
( ,
24)15
( 2).16
:
2. : 1.
; 2. ; 3.
; 4. .
( Knzl 2002: 7, Bild 2)
... -
1)
,

;

;
2)
,

;

;
3)
,
,17
;
4)
, ,
;
.

.18
,
,
. Broth
well
:

,
,
,
,
,
,

.
3.
( Knzl 1983: 2, Bild 1)
177
50
4. Bingen-
( Knzl 1983: 81, Bild 55)
5. Bingen-
( Knzl 1983: 82, Bild 56)
9. Bingen-
( Knzl 1983: 84, Bild 59)
8. Bingen-
( Knzl 1983: 84, Bild 58)
178
... -
6. Bingen-
( Knzl 1983: 83, Bild 57)
7. Bingen-
( Knzl 1983: 85, Bild 60)
10.
(Pannonia, Savaria) ( Knzl 1983: 117, Bild 92)
11. Mezbnd
()
( Anda 1951; 1996: 3)
179
50

. , ,
,

, , , , ,
, ,
, ,
,
( 3 10).
, , ,19
,20
.
,
, ,
.
, .

.
,

10.000 . ,
,
.21
Nordhauzen-a ( )
,
,
.22
,

- .

Bingen-, .

(
49).23 , ,

, . ,

.
,
,
( 8 9).24
,
,

(,
, , .) ( 49).25
180
. 26
Bingen- , ,

Mezband-u ( 11).27
,
, ,
,
, ,

.

,

(
).28

.
.
,
,29
, ,30

.31 , ,

,
, ,
.32

8
. ,
.
1 10 cm.

(, , ,
).
,
.
. ,
, ,
.

( 282
284).33 G. Farkas P. Liptak

,
,
... -

.34

.
1900. .35
.
,

. ,
, ,
, ,

, ,

.
.
,
, , ,
,
2,52 cm ( 17).

.

, ,
,

.
. 159

sutura metopica (sutura frontalis persistens;
). ,
,
(ossa suturae lambdoideae) 1 1,5 cm
( 15).

: 1/4 , 2/3
, 2/3
, , ,
, 3
46 cm; :
.

, 60+ .36

, 5,53 cm. , lamina
externi,
, ,
0,5 cm37
, 2 cm ( 1216). lami
na interni, ,
, 0,1 cm,

. , ,
,

( 2, 1).
.

,
,
2 cm.
, ,
,

85
. 159 , 60+
.

, 5,53 cm.

( 2).

,

.

. Guiard

,

,

.38 ,

,
,
.
181
50

. ,
. .
.
2
Miladinovi 2005.
3
2006, 409416, 420434.
4
Ibid., 409-413, 416-434.
5

,

(Bennike 1985).
6
Yordanov, Dimitrova 1991.
7
Crump 1901.
8
Brothwell 1981, 122.
9
- 1995, 396.
10
1868. , Aiguie
res- (Lozre),
,

(Prunires 1873, 704; 1996, 323).

E. G. Squier
18631865.
Cuzco (Brothwell 1981, 120).
11
Broca 1877.
12
1996, 323.
13
50
(Nemeskri, Ery Kinga,
Kralovnsky 1960).
14
Brothwell 1981, 121.
15
Ibid., 122, 123.
16
Aufderheide, Rodrguez-Martn and Langsjoen 1998, 33;
Buikstra and Ubelaker 1994, 160.
17
,
,
(- 1995, 397).
18

,

. 400
Rytel 62%
(Rytel
1956).
19
1994; 2001, 148153.
20
1992.
21
,
.
22
1996, 326.
23
Como 1925.
24
1996, 326.
1
182

,

.
.

,
,
(
Bingen-).

XIX
.
2 cm, 12 15 cm.

(Trojanovi 1900).
26
1996, 326.
27
Anda 1951.
28
1996, 326.
29
Farkas, Liptak 1971.

.
30
Miki 1980.
31
1995.
32

, ,
,
. purgatio capitis
.
33
1994, 55.
34
Farkas, Liptak 1971.
35
Trojanovi 1900.
36

(glabella, planum nuchale, processus mastoi
deus, arcus supercilialis, protuberantia occipitalis exte
rna, tubera frontale et parietale, os frontale
margo supraorbitalis) (Ferembach, Schwidetzky and
Stloukal 1980, 519527; Buikstra and Ubelakera 1994,
1521),
( (Vallois 1937)).

60+ .
(50+ ),

.
37

,
, . ,

.
38
Guiard 1930.
25
... -
Aufderheide, A. C., Rodrguez-Martn, C., and Langsjoen,

O. 1998 The Cambridge Encyclopaedia of Human
Paleopathology, Cambridge: University Press.
Anda, T. 1951 Recherches archologiques sur la pratique
mdicale des Hongrois lpoque de la conquete du
pays. Acta Archeologica Hungarica 1: 251313.
Bennike, P. 1985 Paleopathology of Danish Skeletons.
Copenhagen: Akademisk Forlag.
Broca, P. 1877 Sur la trpanation du crane et les amulettes
cranienne lpoque nolitique. Paris.
Brothwell, D. R. 1981 Digging up Bones. Oxford: Oxford
University Press.
Buikstra, J. E., and Ubelaker, D. H. 1994 Standards
for data collection from human skeletal remains.
Arkansas Archeological Survey Research Series,
No 44. Fayettville, Arkansas: Arkansas
Archeological Survey.
Como, J. 1925 Das Grabb eines rmischen Artzen in
Bingen. Germania Korrespondenzblatt der RGK.
Heft 3. Berlin: 736.
Crump, J. 1901 Trephining in the South Seas. J. Royal
Anthrop. Inst. 31: 167169.
-, . 1995
. :
.
Farkas, Gy., Liptk, P. 1971 Antropoloko istraivanje
nekropole u Mokrinu iz ranog bronzanog doba.
Mokrin, tom XI, ured. M. Giri, Smithsonian Insti
tution Washington, ADJ Beograd.
Ferembach, D., Schwidetzky, I., and Stloukal, M. 1980
Recommendations for age and sex diagnosis of
skeletons. Journal of Human Evolution 7: 517549.
, . 1994 , 2.
. :
, I : 63123. .
. :
,
.
Guiard, E. 1930 La Trpanation Craninne chez les
Nolithiques et chez les Primitifs Modernes.
(Cranial Trepanation Among the Neolithic and
Modern Primitive Populations). Paris: Masson.
, . 1992
. :
.
Knzl, E. 1983 Medizinische Instrumente aus
Sepulkralfunden der rmischen Kaiserzeit. Kln:
Rheinland Verlag GmbH; Bonn: in Kommission bei

Dr Rudolf Habelt.
2002 Medizin in der Antike
aus einer Welt ohne Narkose und Aspirin.
Stuttgart: Konrad Theiss Verlag GmbH.
Miki, . 1980 Ilirska lobanja iz Krive Reke
trepanacijski i patoloki tragovi. Glasnik
antropolokog drutva Jugoslavije 17: 163170.
, . 1995
. :
.
XXVI: 9193.
1996
. ,
XVI/1: 323328.
Miladinovi, N. 2005 Paledemografska struktura i
problematika srednjovekovne nekropole u
Sremskoj Mitrovici. Magistarska teza,
Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
, . 2006 -

85 .
22: 409434.
, . 1994
. :
,
I : 63123. . .
:
, .
2001 .
: .
Nemeskri, J., Ery Kinga, K., Kralovnsky, A. 1960
A magyarorszgi jelkpes trepanci. Antropolgiai
Kzlemnyek IV/ 1-2: 332.
Prunires, P. 1873 Ass. frc. avanc. d. sci. Lyon.
Rytel, M. 1956 Trephinations in ancient Peru. Quart.
Bull. Northwestern Univ. Med. Sch. 30: 365370.
Trojanovi, S. 1900 Die Trepanationen bei den
Serbien. Korrespondenzblatt der Gesellschaft
fr Anthropologie, Ethnologie und Urgeschichte
XXXI/ 3: 1823.
Vallois, H. W. 1973 La Durre de la vie chez lHomme
fossile. LAnthropologie 47: 499532.
Yordanov, Y., Dimitrova, B. 1990 Symbolic trepanathions
in Medieval Bulgaria. Homo 43/ 3: 266273.
183
50
12. . 159 norma frontalis
184
13. . 159 norma verticalis
... -
14. . 159 norma basilaris
15. . 159 norma occipitalis
185
50
16. . 159 norma lateralis
17. . 159

186
UDC: 94 (497.113 ) 17
762.11 (497.113 ) 17
()
()
. 18. ,
. ,
.
. , 1786. .
,
. ,
, ,
185859. . .
, , , , , , .
Abstract The craftsmen from Sremski Karlovci worked in their trades (guilds) way back when the town of Sremski
Karlovci was ruled by the Turks. During the 18th century, masters licenses issued by a guild were printed for the good of
handiscrafts throughout the Habsburg Monarchy. However, not all of them had the prospectus of the place where the guilds
came from. The prospectuses of towns found in masters lisenses are the same as in the license described in this text. We
are dealing with the masters license of Urlich, a shoemaker from Sremski Karlovci, who was given the license in 1786.
In addition to information on the masters license, this copy is unique because it contains the oldest familiar prospectus of
Sremski Karlovci. In an old document, partially translated from the German language and published by Dr. Risto Jeremi
(who in the same book published the whole document in German), there is a short description of Sremski Karlovci from the
period 1858-1859. The whole document in Serbian translation is published here.
Key words Sremski Karlovci, guilds, prospectus, license, Risto Jeremi, population, diet.

K
XVIII
Ka
()
(15211688).1
,

, , ,
,

(
), , ,

.2

.
1702. ,3

.
,
.
1726.
.4 1735.
65 .
, ,
, ,
, , (). ,
,
1739. , 51 .

K
Schwabendrfel,
,
,
.5
, XVIII
XIX ,
, , .

XVIII ,
.
,
.
,
,
187
50
.
, , ,

,
.
.
,
XVIII

,
.6

.
,
1786. .
,
,
, 17. 04. 1776.
(Glaser).
.

( ), 30.
08. 1786. , -
. ,
. , ,
.7

, , , .
, , .
, , .

.
,
,
,
,

.8

. 9
XVII XVIII .
XVIII
,
, 10

, XIX
11 , ,

-
.12
188
13
XIX , ,

,
.

.
, . ,
,
,
.
, .

,

.
.
,
,

. 1985.
(, )
,14 (
)
. .

,
,
, 3.800
, 13 ,
,
, ,
1918. .15
K 1985.

,
: , ,
, ,
( ), , ,
, , , .
, ,

: , , , , ,
, , , , ,
, , , ,
, , , , ,
, , ,
, , ,
, , , , ,
, .
()

YU8, 16 :
, -
.
(Friedrich Khbauch, Reutlin
gen) ,
,
.
: 360420 mm.
(-
, Syrmisch Karlowitz,
Karlca) ,
.

, :
( ), Marija
Fried ( ), , (),
, ( )
() .
(Frankengebirge),
. (
). 1850.
, 500 5.650 ,
. ,
(das Schwabendrfel genannt, )
.

,

( ) - .
,
, 1788.
.

. (
), 1762,16
.

() (
), ()
.17
( ,
, 18
),
26. 1699. .
1697. ,

.
,

, ,
, ,
, ,
() .
,
.
112 (41 , 10
61 ) .
(Rotwein)
,
(Karlowitzer Ausbruch).

.
,
XIX
,
2.
1788. ,
90- XIX ,

. ,
, .
1762. ,
190910. ,
,
.19

,
,
1885. 1895.
, .20
, .
,
, XIX ,

.

XVIII . ,

,
,21
.22
,

.
, , . ,
.23
,
.
.
189
50

,
, 17581760.
17731778. , .

- ,
. ,
1788. .
, ,
.
, .

1768. ,
.
. ,
1788.

: ,
( )
XVIII ,
.
,
, ,
1817. .
. .

.
, , ,

,

, , 1770. .
, ,
, , 17.
04. 1776. . , ,
190
()
. (
),
,
( 1799.
). , ,
,
, ,
.
20- . , (
) ,
,
,
.
.

,

XVIII ,

1788. ,
,
XIX .
,
,
:

/

_________________, 36
_______________ ___________________
_________ ____________

, , ,
,

.
30. VIII
1786.

- -
.

,
-.
,
,
.
.

XVIII .
1808. 1829. .24

.
, . .

-
XVIII XIX .

,
,

,

. ,

.

1859.
,25 je
,26

.27
185859. ,

, je
, je
, ,

,
XIX . je
( ,
). je ,
,
. je
,
, je
. je
,
,

70- XX ,
, je,
,
je .
191
50
,
, je

XIX , a
,
XIX XVIII ,

XVIII XIX ,
.
,
je 1858. 3.780 .
, 1858. je 198 , a
199 . , je
je .28
:
929 : 11
918 ,

;
, a
je , ,
; , .

.
. , .
, , 20
3 5 .15
je ,
( ..), je
(), a je ;
, ,
, , a

. ,
.

. , , ,
. ,
, .
.
192
,

, .
: ,
,
; ,
; ,30
; 31 ( ),32
.
: je
, ,
, ,
,
( ). , , ,
, ,
,
.
, ,
. , . ,

,33 .
Ha ,
.

. (
) je (Csaja)

, .
. ,
o ,
o . ,
, , :
? : , .
: ,
. : , ,
, 34 .
( -
-
je .. . I ,
, ) (.2242, 26. 7 ber 1859).
,
,

.
()
,
, , . V-27.
, , 1955, . 305.
2
, . 295.
3
, ,

XV XX ,
2001, . 159.
4
,
, . 303.
5
, ,
XVIII ,
4, 1955, . 170.
6
, XVIII XIX
,
, 37/38, 1955/1996, . 307.
7
, . 307.
8
.
9

.
10
,

.
11
,

.
12
, . .
13
,
, .
.
14
Klaus Stop, Die hand werkskundschaften mit ortsan
sichten, besch reibender catalog der arbeitsattestate
wandernder handwerksgesellen, Stuttgart 1985.
15
, 127.
16

XVI
. (1752)
. (
)
1758.
, 1762. .
1909/10. .
17

1753. ,
, ,
, , ,
1770. .
18

.
1
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
,
, .
, 5, 1962, . 25.
, , ,
2003, . 163.
Zagreb, Erzbischfl. Archiv, [Glaser] (17. 04. 1776)
CS () Olomouc OA ( )
-3-36.
.
1808. 1829.
. ,
,
, , ,
,
, ,

.
.
,
o 1772,
, .
42, 1940, . 1213. je

: 2637, September 1858.
, . 12.
, . 106.
, . 8.
1 () = 3,5966515 m2
;1 (), (6 , 72
) = 1,896484 m2.
, , .
,
.
(. Sucuk) ;
.
(epc. ire, . Sira)
, .
, (lambl), . , ,
, , , . :
, , ,
1879, . 96.
,
.
(: wermut)
. :
, u
( ),
1991. ,
u , 2006.
, o
193
50
,
()

(der Wermut).

je
, , .
194
XVIII je
.
Furst Kaunitz von Ritteberg

.

.
UDC 94 (497.113 ) 1745/1784

, ,
, .
. ,
. --, ,
1745. .
, ,
, : , 1770.
a .
,
, .
, .
. , .
, , 18. , , , .
Abstract The colonization of the western regions of Habsburg Monarchy into poorly populated parts of Vojvodina was
highly intensified by Maria Theresa of Austria. Hundreds of thousands of people were expected to move. When part of the
border area became demilitarized, the status of a great number of soldiers had to be solved. Within this political, economic,
social, religious and demographical frame, the Serbs from Transdanubian regions settled the deserted areas of Mileti and
Ovsenica in 1745. With much good quality and fertile land and beautiful pastures, Srpski Mileti developed in the same
manner as the neighbouring settlements with similar fate: for the first three years they were free from feudal and state
taxes, and then, since 1770, they paid the taxes according to Trauns feudal law and the government property regulations.
Agriculture and cattlebreeding were the settlers main occupations. There laid the economic potential of the Monarhcy
which was expected to come from the former church property, now the Chamber property.
During the reign of emeperor Joseph, Maria Theresas successor, the Germans settled in Srpski Mileti. In time, the
settlement lost the Serb population. However, Srpski Mileti has preserved its name through the centuries.
Key words Srpski Mileti, History, 18. century, Colonization, Serbs, Germans.

.
, ,
,
.1
,
,
,
,
-
.2 ,
, .

, -

. ,
,
,
.
,
, .

, ,

.
, .
,
1. 1745. ,

.3

, 1745.
195
50

, ,
62
() 30 (x) .

, ,
,

( ).

, ,
, , ;

;
.
-
,

:

,
,
; 10
, 2
.

.

41

; ,
.4
,

,
.

: ,

.
14 41 7 39 76 25 12.749 1.075 154 1.587 4.762
196

.

.
,
,

.
,
,
.
.
, , 1754.
, .
1763.
125 289 ,
, 625 .
1770.
155 .
, ,

,

,

.
,
,

.
( , ,
)
;

,
.
1746. ,
; 1759.
, , 1769.
, 36
, , 50
, 59 .5
1758/1759. 6.
1758. , 9.
1759.
121 , 3.

100 .6 1745.

...
.
,
. 1780.

.

,
, .

;
.

11 ( 1.100 va)
, 1780. 30 .

,

.7
,

;
1763. , 1781.
. ,
, ,
.
,
(3.237 )
(2.058 ) 5.295
600 .

.
1768.
,
,

.8 ,
,
,

.
, , , ,

. ,
, ,
. 1760.

,
. ,

,
, 1764.
.
30
, (
).
,
.

,

,
; 1746.
,
, .

.9
1.138
1.798
243
173
306
293
257
454
1763.
,
.
;
1770.

.

:

, .

28. 1745.
.
1746. ,

.
, 1754.
,
197
50
, , ,
.
y
,
1758.
.
,
.10 Praesbyter Mil
leticsiensis
,

,
. XVIII

,
.
3.000 kg 69
, ,
.11

,
1765.
.
2
7
6
3
10
9
5
6
60
50
30
8.660 kg
6.075 kg
6.810 kg
15
820 kg
110
1
3
8
5
2
2
8
15
4.810 kg
4.990 kg
4.580 kg
12
720 kg
-
1770.
.
150 ,

,
, . , ,

.

,
;

.
1781.

,
.
,

1 , 18 .

6
2
1
22
6
6
8
3
2
3
2
2
21
1
1
20
4
2
7
4
1
118
50
6
22
1.925 kg
2.400
26.455
5.825 kg
1.665 kg
830 kg
3.495 kg
1.792 kg
450 kg
30
5
820 kg
770 kg
615 kg
1.360 540
270
213
1345
12
198
14
49
24
12
35
43
12
11
178
106
67
44.250 kg
19.385 kg
17.127 kg
62
3745 kg
2.280
1
...

1100
0.4
0.8
1.3
1.7
0.1
2.3
0.2
15
16,5
39
42
31.5
9

. ,
XVIII

.
,
.
, ,
.

.
,
, , .
1754. .
1754.
:

,
- .

, ,
, .13
,

.

,
21
4.4
1.6
1
10.5
3.3
8
4.4
1
18
2.1
6
5.7
15.6
3.3
4.5
3
1
19.6
30
9.8
4.5
1
1.5
1
:
,
,

62
.

. 1758.

,

38.000 820
, 7.700 kg
155 kg .
47 .

, ,

.

,
.14
1769. ,
, :

190 f
4f
6f
12 f
8f
150 f
30 f
400 f
199
50
,

,
. ,

,
.
52 , ,

,
.
,
, ,
, ,

.

,
, .
,

. ,
,
, (
-, ,
),
,
.

,
. ,
.
,
,
.

,
. , ,
,
.
: ,
, , ,
.

,
, ,
.15
200
1748
1748/1749
1748/1749
1750
1751
1756
1757
1759
1759/1760
1761
1762
1770
1773
1776
1777
1778
1782/1783
1783
63
103
102
143
143
111
111
111
189
213
224
224
363
250
161 f
161 f
161 f
199 f
430 f
401 f
401 f
404 f
404 f
404 f
409 f
539 f
665 f
550 f
50 f
70 f
78 f
84 f
56 f
87 f
78 f
78 f
89 f
132 f
404 f
363 f

,
, .
/
, ,
(, , )
.

. 1757.
401
69 , 1761. 215
.
, .

,
, . 1747.
, XVIII ,
.

.

,

. 1747.
, 1751. ,
1763. , 1766.
.
,
.
1756.
, (51.2
...
kg), (0,56 kg) ;
19 , 1764.

(1.275 gr) , ,
.16

,
. ,
,

15 . 1758.
.17

.

1756/1757.
22.000 kg 7.500 kg .

.

Grcus Grcus Turcicus.

. 1747.
() .

200 f.
1759.
, 1760.
,
.
, ,
,
1770. , ,
.

:
1748. , 1759. ,
, ,
2 10 x.18

: 1758. , 1759.
1760. ,
.19

1734.
, ,
,
, ,
,
.
; ,
, , .
50 ,
. ,
,
,
,
,

.20

, ,
.

:
,
.

.

49
96
39
2
2
189
1773.
1771. ,

,
2

.21 ,

.
, , ,
,

.
.
. ,
94 .
14.
201
50
,
.
160220 ,
,

. , , ,
.
, ,

.
,
.22 1765.

2.280 ,
. ,
; 1781.
251 ,
21 .
, .
,
.

, .

,

,
.
.23
1761.
1762.
1763.
9.183
1.189
11.462
736
14.688
1.415
2.151
1.132
3.056
270
241
407

. ,

.
: 1770. ,

. 1780. .
,

.
202
,

.
: , .

, ,
,

.
,
,
.
XVIII
70- .
4
, ,
,

. IV ,
: 540
, ,
,
,
, 30 6 ,
.24

.

1781.

,
, . ,
,
. 173
12 .
122 , 3.600
, 2.465 .

, 32
22 1.100 .
112,5
11.7000 5.850 .
: 112,5 , 112
( 700 ), 225 225 1.248
, ,

. ,
,
.
...
, ,
. , ,
.
,
. ,
, .
, ,
.

. ,

, ,

.

. 60
. ,
,
.
.
,
,

XVIII .
, ,
.

, .
,
. ,
,
:
,

:
6 , 7 , 17 ,
3 7 , 10
300 .

/ , , ,
.25

.
, , 1784.
170 .
.
,
, , .

.
1746.
, , ,

. .

: , ,
(1784, 1781, 1793).

,
,
.
,
, , .
,
,
,

, ,
26 .
.
,
.
,
.
Vidua
Relicta. Viduus .

.
.
,
. ,
, , ,
. ,
. ,
Vidua Szutarity, ,
.
, .27
.

,

: , ,
(). ,

: ,
.28
, , , ,

203
50
XVIII .
,
,
, ,

( ,
, ,
, , , ,
.).29
, ,
: .
( ?)

.
,
,
, ,
, ,
, ,
, ,
,
.
, ,
, ,
.
,
,
.
,
,

,
. 1752.

,
.
, ,
. ,
,
. ,
,
.30

, , , ,
. 1749.

,
.
,
, .
8 .31

XVIII
:
, ,
.
.
1745 1770.
204
...
,
.
, ,
,
, ,
.

.

, 1760.

1759. .

172.620 ,
, , 4.100 .32
1770.

. 1780.
,
,
, .
, ,
1780.
15.000 kg 1f 16x = 368f 36x 2.150

kg 18x = 47f 36x

. 416 12x
.33

.
,
. ,
,
.
1781.
185 . ,
. 1784. 176
, 12 .
,
, ,
,
.
,
,
/
.
W, , 1936, . 10.
y , - y,
1909.
3
( 1745 )
4
(), -
() . . 136/1746
5
136/1746, 170/1767
6
145/1758
7
(),
,
8
,
XVIII
, 1986, 192, . 513.
9
,
, .
174, . 423.
10
53/1758
11
,
, .
64, . 143.
12
193/1765
13
,
,
1
2
14
15
16
17
18
19
20
,
1993, . 182.
,
, . 60,
. 132.
7, 36/1748, 5/1749, 111/1750, 43/1751,
75/1754, 27/1756, 31, 44, 50, 61/1757, 65/1759, 40,
70, 71, 241/1760, 100, 101/1761, 111, 112/1762,
691, 692/1770, 46-47, 228/1776, 12-13/17777, 46,
47/17778, 26-29/1783
2/1756
,
, .
45; 65/1747, 9, 18/1751, 16 9/1760,
53/1763,73/1766, 206-207, 295 652/1783, . 101.
63/1747, 25/1748, 89/1755, 72,+101/1756, 30,
33/1757, 80/1758, 66, 67, 68/1759, 111, 112,
113/1760, 117/1761, 136, 163/1762, 182/1763,
129/1764, 46/1765
37/1758, 66/1759, 111,113/1760, 117/1761,
136,163/1762
55/1734, 19/1737, 128/1743, 63/1747,
30/1757, 67,68/1759, 111,112/1760
205
50
21
22
23
24
25
26
256-259/1771
,
, . 174,
. 423.
,
, . 190,
. 502.
84,93/1777, 85-92/1777
W, , 1936,
. 3950.
, . 5051.
206
27
28
29
30
31
32
33
8.714, 717, . ,
, , 1952, . 329.
8.714,
8.717, 136/1745
29/1752
4/1749
,
, . 89,
. 202.
235-236/1780
UDC: 323.1 (=163.41)(439-89) 18/19

94 (=163.41)(439-89) 18/19
210.222(436-89) 18/19

19. 20.
19. 20.
.
,
, , : ,
,
, .
, - , , , 19. , 20. , .
Abstract In the second half of the 19th century and at the beginning of the 20th century, the Serbs fought for their
political/religious autonomy in the Habsburg Monarchy.
The Serbian Orthodox diocese of a metropolitan in Sremski Karlovci played the main role, so the battle was fought between
the two opposed sides with different interests. On one side were the state and government of the Habsburg Monarchy, which
tended to narrow down Serbian autonomy to the lowest level. On the other side there was the Serbian high clergy that was
striving if nothing to preserve the existing political/religious autonomy.
Key words Serbs, Serbian political/religious autonomy, Habsburg Monarchy, Hungary, 19th century, 20th century,
History,

(1690) -
(1918) - .

, .

II
17. . - (16831699)
,
,
,

.
,
(-
),
,
.

,
,
,

, .
, ,
.
,
II (1690695)
II, VI,
. , ,
,

, ,
,
.
,

207
50

,

.

18. .

,
,

.

.
,
,
,

, .

, ,
.

,
,
,
.
-

.

,

,
- .

,

.
208

18481867.

1848.

.
1848.

,
,
.
- ,

,
19. ,
1918. .
.

, 18. 1849.
,
,

.

,
,
.1

1848/9.
19.
,
.
,

.

.
,
.

, .

,
,
.
.

...
.
,
,

.2

1859. ,
.
,

,
. ,
.
,
.
, 27. 1860,

,
( )
.

,
.
,
.
,

,
,

.
,
,
,
, ,
.

,
,
,

.3
,

(5. ) 1861.

,
.
,
.
, ,
.

:
,
,
,

,
.4

, ,
,
1861. .
2. ,
,
(6. ) .
,

,
,
,
.
,

,5

,
.
(1790)
(1848), (1861)
, .
(
),

.
,
,
-
. , ,

-

.
,

.6

2. .
209
50
,

.
1848.
,
,
,

,
.
.

, ,
:

,
, .
,
,
, .7
,

.
,
,
,
.
J , (18481861)
210
-

,

, .

,
,
, ,
.

,
, ,

,
.

.

,
.
.

,
,

.

,
,
, .8

,

.

,

.

1848.

: , ,
.
.

(
).

...

.
,
.
.
.
,

.

.9

.
,
,
.

,

,
.

,

.10

. 1867.
,

.11

, ,
.

,

.

-
. -,

,
-
.

,
:

.
, .
, ,
.12

1861.
.
.

,

.13

1864. .

,
.

.14
(18641870),

.
1867.

,
.
,

, 1868, 9.

,
, ,

,
.15

.
211
50
9. 1868.

,

-.

,
.16
,

,
, .

.17

(

),

,
,
,
. ,
,

. , 9.
18701874,

.

. ,

,
.18
9.

,
,
,
,
.
:

, ...

9. 1868.19
212

,
,
.
.

(41,28%),
.

,
()
.

1868.
.

.
.

.

.

, (
),
.

,
,

.
,
.20

,
.

,

.
...
, ,
,

.21

.

,
,
.

. 38.
1868.
: , (),
() .
,
,

( ),

.
,
,
,

,
.22

1907.
( 1947)
.

1868.
,

,

.
1. 1869,
.
,

19. .

.23
III ,
1918,
,
,
.
.

...

, , ,
.24
19.
,

,

.
,
,
.

,

.

( ).
( 1866)
.
,
1869.
, :
.
1869.

:
(
) ,
(
). 25

.
:
,
.
, ,

.26

213
50
214
...
.
,
;

. 27

.

...

.28

.
,
,
, ,
.

.
,

,

. 29

,
,
.

, ,
.
1870.

(18701879).

.30

,
,

1870.31

.
.32
:

;

:

;

;

(
,

).

.
.33

, ,

.

,
(

9.
1868. ;

,

),
(

.
,
, ,

14. 1875. .34

,
.

.
. ,
,

.35
215
50
216
...

.
,

.

, 1708.
,
.36 ,

1920,
40 .

,
.
,
,
.
.

, ,
. .

.
40
: 1790,
1848.
1861. .
,
.

(),
.

,
1/3 ,
2/3 .
, .
1871.
1875.

:

, ,

, , ,

,
.37

.
.
. 75 25
, 50 .

,
.
.
1779. .
,
.

,

.
19. ,

.

.

.
,
,
,
.
:
, ,
.

, 9 :
, ,
.

, . .

, ,

217
50
.
, .
.

, ,
,
.
.

.
,
.
,
.

.
, (18821888)
218

15 .

,
,
.

(18701872) ,
, .
,
, .
1872.

, ,
, ,
,
.38
1874.
,
, ,

.39

.
,
,

.
,

.40

,
1882.
(18821888).
,
.41

,
. ,
...

.

.

,
, .42
,

,
,

.43

.44
, ,

,
.
1888.
.

.

, .
1884.
. ,

, 1887.
.

,

.

.
1890.

(18901907),
,
,
. ,
.
1890. 1892,

.
,

.45

,
.
.

,
.

,
1897. .46

.

,
.
,
.
, (18901907)
219
50
1890. ,

.

,
.
,
,

. 47

-
1894. ( ;
,
)
.
.

.
77.
(1908),

( , , ,
,
), .
.48

1.000.000
.
. 49
1897.

.
: ,
,
,

- .50

65 , ,
8 , .

-

- ,
220
.
5
,
1902. .

1898.

.51

10. 1868.
1897,

,
,
. :
9.
1868,

,

,
,
,
,
,
,

,

,52

.53

,
,
,
.
,
,

.
...

,
.
1905.

40 .54
:

16.495.236,00
1.183.977,20
2.399.485,60
2.223.252,38
10.290.367,23
7.893.418,12
__________________
40.893.736,53

130.000 .

.
( ,
, ,
, .).
,

,
,
.
,

, -
.

.55

,

,

.

1902,
,
.
,
,
1902. . ,
,
,

.56
,
1887. 1902.
,

.
,

.57

.

(18901902).

,
,

.58

, ,

,59

,

, , .
.60
,
,

,

.
,
.

.61
,
,

221
50

.

1906/7.

.

, .
,
1902, 1908,
,
.

,

.62
63
(. 1),

,
,
(. 2).
4
(, , ,
, , , ,
...).
,
, ,

(. 5).

(. 12),

(. 13).
,

(. 7).

:

(. 2627),
(. 28)
.

,
.

222

,

.64

(
),
.65

.

,

,
, .
.

,

,
,
.
,
, .66

,

.
,
.
,

,
, .

, ,
.67

,

,
,
,
.

(19081910),
.
...
,

,68

1910. ,
.

. ,
, 1902. 1910.
,
.

20.

-
.
,
,

,
.

.
20. ,
1908.
, .70

,
, :
,
,
, ,
,
, , .71

40
.
,
...
,

.72

, 1908,

.
, 11. 1912.

.73
20.

(
),
.

.74

.

,
.

,
,
.75
,
,
, (19081913)
223
50
,
9.
1868,
,
.

.76

,
,

, ,

.77

,
.

11.
,
,
.
,
,
.

,
,
, .
,
. .

,

,
,
.78

,

,
.
,

.79

,
224

.

,
.

...
1868,
.80

.

.81

:
, ,

,

.82

:

... ,
.83

. ,
....

:
,
.
... 200

, 200
.84
,
,

,
,

.

,

.85
,
, ,
...
1913.

.

- .

, ,
.86

1912,

, . 1918,
.

1920. .
1920.
,

.
19. 20.

.

,
9.
1868. .

,
,
,

17.
.
19.

,
, ,
:
,
,
,

.
19.
.
,

.

,

17. ,
.
1861.

,

, ,
, .

.

,

,
.
,
,
,
.

, ,
.
.

.

.

,
.
,

.

, ,

.
225
50
19.

.

,
,

.
20.
, 1912.
,
,
.
,
(18491867), :
, . 5/2, 1981.
2
, 112.
3
,
,
,
1989, 48.
4
, 1860,
, 1939, 2426.
5
,
,
1861, 3.
6
, . , 48.
7
, . , 17.
8
, . , 50.
9
: ,
..., 132138.
, ,
1937, 1314.
10
, . , 16.
11
, 21.
12
,
1869, 1870, 16.
13
,
, II, 1966, 191.
14
, 196.
15
, ,

,
1897, 98.
16
,
, 51.
17
,
18681878, : , . 5/2,
1981, 162.
18
, . , 52.
19
,
( 16901903),
1926, 14.
20
, I,
1975, 143.
21
, 143.
22
, 144.
1
226
,
, 1949, 32.
24
, 32.
25
,
1869, 1870, 29.
26
, 3132.
27
,
, IV, . 8, 1905, 6.
28
, 5.
29
, . , 303.
30
, . , I, 4849.
31
,
, 196.
32

.
33
, I, 50.
34
,
18671878, 206207.
35
, I, 205.
36

-
.
,
.
1717. ,

.
37
,
( 1690. 1903.),
1926, 1315.
38
,
, 200201.
39
,
, 1889, 34.
40
, , II, 595,
: . . , 203.
41
, , :
1, 61.
42
, I , 188189.
43
,
, 1989, 53.
44
,
, 205.
45
, . , 53.
23
...
, . , 208210.
, , 1986, 188188.
48
,
, 208.
49
, , :
1, 259.
50
, 1, 211.
51
, 218.
52

,
.
,

( ,
, 1959, 96120).
53
, 1, 219.
54

1905. ( ),
1910, 1095.
55
, ,
, 27/1983, 8.
56
, . , 54.
57
, , 2,
1983, 84.
58
, , 11.
59
: , , 2, 88101.
60
, , 12.
61
, , 2, 97.
62
, 109.
63

,
, 27/1983.
64
, , 27.
65
, , 2, 115.
66
, , 3746.
67
, 4647.
68
, , 2, 112.
70

.
,

.

.
, . 7, . 14, 1908, 242.

, 246.
73
:

29. 1871;
29. 1871;
29. 1871;
14.
1875; ,
;
1908.
4. 5. 10.
1868,
. 9. 1868. (: ,
, 2, 121122.
74

,

.
75
,
, 58.
76
, 15, 13. 1912,
233235.
77
,
2, 211.
78
, 2, 122.
79
, 123.
80
, 154, 18. 1912.
81
, ,
, , 1914.

.
82
, , 3.
83
, 3.
84
, , 910.
85
, , 1986, 209.
86
,
, 218.
46
71
47
72
,
, . 4, . 8, 1905.
, . 7, . 14, 1908.
, ,
,
1861.
, 154, 18. 1912.
,
1939.
, , ,
, 1914.
, ,
,
1898.
227
50
, , , ,

, ,
1897.
, ,
1869, 1870.

1905. (
), 1910.
, 15, 13. 1912.

, , ,
1913.
, , , 1901.
, ,
, 1902.
, ,
1699.
1716. , : , . 4/1,
1986.
, , ; ;
, :
, 1 2.
, , ,
1989.
, , ,
1937.
, ,
,
,
1989.
, ,
(18491867), :
, . 5/2, 1981.
, , , 1959.
, , , 1954.
, ,
1868. 1878, : ,
. 5/2, 1981.
, , , , 1975.
228
, , (18561922),
, 1986.
, , ,
, 27/1983.
, , 1,
1975.
, , 2,
1983.
, ,
(16901903),
1926.
, ,
1902, 1926.
, ,
- ,
1899.
, , - .. .
1690. , 1889.
, ,
, 1966.
, ,
, 1949.
, , , 1989.
UDC 355.141(436-89)170/1873
(17001873)
.
. ,
. 1700. 1873. ,
. ,
.
, , , , 18. , 19.
Abstract The development of European armies was completely followed by the Austrian army in terms of organization and
training. The introduction of the uniforms was gradual. At first place, native costumes were worn which in turn gave birth to
identical army uniforms. The period from 1700 to 1873 was imbued with reorganization, training and the establishment of
new regiments. The zincographic prints from the Military Personnel collection in the Museum of Vojvodina and lithographs
from the Austrain army collection in the Archive of Vojvodina were used as a source in the paper.
Key words Habsburg Monarchy, Austria, Land Army, Uniforms, 18th century, 19th century
, ,

a
.
1679.
(Hofkriegesrat) 1668. 1681.
,

.
, ,
,
.1
16791700.

.
, .
- (16831699),

, , 1690.
III
.
26. 1699.

,
- ( ,
).

. 1702.
: - -.
, ,

.2

.

Inhaber.
. Inhaber
Inhaber-
.

(Hofkriegesrat).
,
.
.

,
,
.
,

.

.
, 1781.

.3
1700.
, , 150
.
,
229
50
.
(16991701),
.

( ).

ad hoc.
,
.
.
,
.
,
, .4
: ,
, , , ,
, 12 ,
, 116 , .
: ,
, , , ,
, , ,
86 .

.
.
.
1753.

, .
.

(17691798)
230
,
.5

.

. 11
, 23 ,
56 , 2 ,
2 , 12
.
1112
.
I 22
: 54, 24, 25, 17, 42, 20,
18, 27, 47, 59, 35, 36, 56, 7, 4, 28, 15, 41, 12, 51,
16. I
22 29 , VI
1, 3, 10, 19, 26,
9, 30, 4, 21, 34, 40, 19.
1728,
.
1748,
,
. 1769.
.
.

: 2, 31, 32, 33, 37, 52,
53, 44, 39, 5, 6, 46, 50, 58, 48, 60, 61, 62, 55, 13, 23,

(1806)
(17981805)
(17001873)
38, 43, 45. 40
. 62 80,
81 102.6
1805.
63 , 18
,
,
.
1809.
46 15 .
21 .
18121813. 52 ,
19.

,
( ). 1683. 1748.
: ,

.
( ) .

.
.
.

. .
, ,
, .
,
, , .
, .

.

, .7
1762. 1798.
:

. . ,
,
. ,

. , ,

. , , ,
, .
.
.

:
.
, .
,
.
.
.8
1798. 1805.
:
.
,
-
. ,
.
, .
.
.9

(17451770) :
.
,
.
. .
.10
1770. 1805.
,

. ,
,
. , ,

. .11

.

.

. .
1718, .
.
.12
,
.
j . , 1690.
,

(1714).
. ,
18.
.
, .13
231
50
1848. 1859.

.
, .
,
, .

. .
, ,
, , , , ,
, , .
.

-
.
,
, , , ,
, , , , 12
, , 116 ,
. 140
.
.
,
, , , , ,
, , 86 , .
100 .
.14
(jger), .

, 18. .
1758, 1761.
.
1798. 1805.
: .
, , .

. ,
.
,
, .15
200
, 50 200 .

, .

1801, 1805.
. 1908.
9 . 1813.
12 .

: 1, 2, 3, 4. , 5, 6.
, 7, 8, 9, 10, 11. , 12.
232
-
.
1809. :
,
,
.
.
.
.
, .

. 1859.
,
,
.
,
.
, ,
.
.

.16
1861. 1867. :
,
,
.
. ,
.
, ,
.
.
.

: ,

. ,
.
.
, .
.

, .

. ,
.
, ,

.

.
(17001873)

. XVII XVIII
.
o

.
(
) (, , ,
).
,
.

, ,
.
18121813,
, ,
.
, ,
.
,
, , ,
, , 12 , 114
156 ,
,
, , .
()
XV . o
.
. .
1 000
.
. 1705.
, 1859. , 1866.
(1705)
(1866)

, .
.
,
1849. 25 , 1859. 30
, a 1865. 32 .17
1859. 62 14
, 1865.
80 14
. 1873. 80
,
, 1873.18
233
50
. 1873.

.

.
.
1705. : ,

, .
.

, 1721. ,
.
,
. , .
.

.
. ,
.
1721.
. ,
, .
1762.
.
,
.
.
.
. ,
.
1790. :
,
.
- .
.
.
.
a 18151859.
,
.
.
.
.
.
, .
-
.
.
(17981806)
(17981805)
234
(17001873)

,
.

, .
. Inhaber
.19

.
, 1700. .
- 16831699.
12 .
5 .
.
1713,
.
.20

pallash . 16
.
16201650.
: - , ,
, ,
. .
,
.
17501790.

:
.

, ,
, ,
, ,

, .
, ,
.
.

.
, ,

. ,
, , .
.

.21
1763, 1767, ,
.
.
,
.
.
.
18001848.
:
.
.
. .

.
.

, .22

, .
1798.
.

18091848. :
.
.
.
,
,
.
. .
, .23

. cursa
rius ,
.
.

.
1688, Nadasdy.

,
.
1762. 1792.
.
,

17751780.

, .
1798,
.
18131815,
,
. 1873. 16 .
235
50
17501790.
,
, 1762.
,
,
.

. ,
, .
, .
,

.
.

,
, .
,
, .
, ,
,
.
. 17501790,

.
.

.
. 1790. 1806.
: ,
- .
.
,

- .
.
.
,
.
,

.
. .

.
1809. 1848. :
.
,
- .
.
,
236
.
. ,
.
.
.
, .

.
.
, ,

.
.
17501790.
,
. ,
, ,
.

.24
.
,
.

.

XVII .
,
.

.
. 1801. 1802.

.
,
,
.
1814. .
,
, , ,
,
,
.
16831748.
:
,
.
.
.
.
(17001873)
.
.

18001835. : ()

.
. ,
. ,
.
, ,
,
.
.

.
1866.
:

,
.
.
, .
,
.
,
.25
(
1802. pallash). 1804.
.
16 .
.

,
.
1722. ,

.
1784,
.
.
,
. 1785.
.
1786,
.
1790.

.
,
, 1791.
, .

1798. 18011813,
. 1873. 13
, 9. 10.
.

, .

.
, .
1790. 1796. :

.
,
.
.

.
.
,
.26
17981835.
:
,
. ,
-
. .
.
,
, .

. .
.
- .
.

.27
18351848.
: , ,
.
.
. ,
.
, .
.
.28

,
,
.
237
50
,
, ,
.

. ,
.
.
,
.29

.

.
XVIII

. .
XVIII
,
.
XVII
.
,
. ,

Chevauxlegers.
II
1765. 1781.
. ,
.
,
.

,

. ,
.

.
,
.

, .

.
.
.
,

.
238
1813
1815.
,
.

.

, .
,
, .

.
4 000
,
1 000 1 500 .
.
,
.30
, ,
,

.
, .
14 .
1809.
16 ,
, 14 , 159
. 18.
. , ,
.
. (sappeur)
.
,
.
1805. 1809.
,

, .
,
, ,
. ,

. ,
,
,
.
1710. :
.
(17001873)

.

. .
.
, .
.31
1760.
:
.

, ,
.
,
. (sappeur)

,
- .
, , , .
.
.
, .32
1762. :

.
.
.
,
.
.

. ,
.

.
. ,
, .

.
, .
,

.
.
.
. .
.
(1710)
(1800)
239
50
,
.
,
- .
.
.
. .33
1798.
1803.
,
- .
,
.
.
. ,
,
.
- .
, .
.
.34
,
1800. 1809.
- .
.
.
.
. ,
,
.

. - .
.
. .
,
.35
1836.
1848. :
,
, .
, ,
.

(17961808)
, ,
(18361848)
240
(17001873)
.
.
,
.
.
, .
,
, .

. .36
je ,
.
.
,
, .

,
, .

,

.

.

.

, ,
.
Inhaber,
,
.

.
,
,
.

. . .

. .
Jeremy Black, Europen Warfare 16601815, London,

1994, 1.
2
, ,
.
3
Dschnitz Alexander, Der Oberste kriegsherr und sein
stab: die k.u.k. Wehrmacht in Wortund Bild, Wien,
1908
4
. , , , II,
, 1939, 291300.
5
, 291.
6
Dschnitz Alexander, nav. delo.
7
, . . ., . 5, 8; , . . ., . . 2121,
2120.
8
, . . ., . . 2104, 5848.
9
, . . ., . . 4575, 4592
10
, . . ., . 11, 22, 26, 32, 54; , . . ., .
. 2116, 2123, 5846.
11
, . . ., . . 2109, 4581, 4583.
12
, . . ., . . 2115; Dschnitz Alexander, nav.
delo; C. A. Sapherson, The Imperial Cavalry and
Infantry 16911714, II, Leeds, 1989
13
.
14
, . . ., . . 4591, 4597.
15
Dschnitz Alexander, nav. delo, 200; , . . ., .
. 2110, 4587.
1
Dschnitz Alexander, nav. delo, 200; , . . ., ,

. 4597, 4580.
17
Dschnitz Alexander, nav. delo, 200; , . . ., .
. 4596.
18
Jeremy Black, nav. delo, 23.
19
Grant, Fro Pike to Shot 16851720, Wagrams Research
Group, 1986, 114; C. A. Sapherson, The Imperial
Cavalry and Infantry 16911714, II, Leeds, 1989, 4;
Duschnitz Alexander, nav. delo, 207; , 501, . .
., . 24; , . . ., . . 2106; 2119; 4576;
4577; 4584; 4593, 5849.
20
Grant, nav. delo, 114; C. A. Sapherson, nav. delo, 11;
Duschnitz Alexander, nav. delo, 114.
21
, 501, . . ., . 4,16, 23; , . . ., . .
5849.
22
, 501, . . ., . 44, 52; , . . ., . .
4587, 4593.
23
, 501, . . ., . 35.
24
Dschnitz Alexander, nav. delo, 208; Grant, nav delo,
114; , . . ., . . 4585, 4586, 4598, 5847;
, 501, . . ., . 13, 14, 19, 24, 37.
25
, 501, . . ., . 10, 40; , . . ., . .
4587, 4623.
26
Dschnitz Alexander, nav. delo, 209; , 501, . .
., . 24; , . . ., . . 2107.
16
241
50
27
28
29
30
31

., . 30; , . . ., . . 2105, 4578.
., . 45; , . . ., . . 4598.
, 501, . . ., . 25.
Dschnitz Alexander, nav. delo, 114, 207, 209; Grant,
nav. delo, 114116; C. A. Sapherson, nav. delo, 311.
Dschnitz Alexander, nav. delo, 276, , . . ., .
. 2113.
32
33
34
35
36
, . . ., . . 2118.
. . . ., . . 5846.
. . . ., . . 4588, 4589.
. . . ., . . 4579, 4590, 4595.
. . . ., . . 4625; ,
, .
.

,
, 501
,

. , , ,
II, , 1939.
242
Black Jeremy, Europen Warfare 16601815, London, 1994

Grant, Fro Pike to Shot 16851720, Wagrams Research
Group, 1986
Duchnitz Alexander, Der Oberste kriegsherr und sein stab:
die k.u.k. Wehrmacht in Wortund Bild, Wien, 1908
,
XVIII XIX , , 1978.
C. A. Sapherson, The Imperial Cavalry and Infantry
16911714, II, Leeds, 1989
UDC: 069.51 (497.111) 1952/1957 : 929 .

1952. 1957:

. ,
,
, . 1945. , ,
, 1952, 1957. ,
. ,
, .
, .
,
. ,

. , ,
, , , , ,
. ,
,
.
, - , , 19521957
.
Abstract Pavle Beljanski dedicated the period between the two wars to creating the artistic collection of the Serbian art
of painting. After the World War II, since the circumstances did not allow him to build his own exhibition area, and the loss
of his family strenghtened his desire to hand down the collection to his country, Beljanski was striving to find an adequate
solution. From October 1945, the collection was displayed in Sombor, with a few breaks.
From March 1952, until it was finally moved to Novi Sad in 1957, it was divided into several sections and displayed in the
halls of the Museum of the City of Belgrade.
Although the collection as a whole had never been displayed, even then it was regarded as invaluable and significant and a
complete cross section of the art of painting of the period. The collection display was accepted as a great cultural event which
coincided with numerous exhibitions of the authors whose works were included in the collection. Through the correspondence
between Pavle Beljanski and Milan Konjovi, we found out what happened during the opening of the exhibition, a piece of
information that was unknown to the public. Newspaper articles show one aspect of the publics reaction, but there are far
more words in the Book of impressions where the visitors wrote down their opinions and observations. The book is still kept
in the Museum of the City of Belgarde. It contains signatures and impressions of various groups of visitors, from experts,
artists, collectors, students, pupils from Belgrade and other parts of the country, to not so many tourists. Although stated
from different viewpoints, their comments clearly show the collection was higly valued by the public. They also document
that the Museums visitors during the 1950s were highly educated intellectuals.
Key words Pavle Beljanski, The Pavle Beljanski Collection, The Museum of the City of Belgrade, 19521957, Art
243
50

1 1952. 1957.
, ,
.
,

,

. , , 26.
( 27.) 1952. ,
:
14
6 :
, ,
, , ,
, ,
, , ,
, ,
,
,2 .3
,
, ,
,
, ,
,
.4

.
,

. ,
,
, , , ,
,

.5 ,
,
,
.6
,
,

:
, 70
,

, ,
,
244

.
, (
) . ,

,
,
.7 ,
,
(1950) (1951,
, 1952. ),

8 (
,
)

,

, ,
.

, ,

, , ,

. ,
,
,
.

,
1945.
1952. ,

, ,

( ,
, , ),
( , ,
, ).

.

- 1957.
1965. .

,

...
( ,

, ,
),
,
, 18.
1958. .
);13

. (
)
( 300 )
( 34 ).
, 35826

,
.14
1957,
-
, 1961. , , 22. ,

, .15

,
.

,
1952.
. ,
:
(

)16
, 26. .

17 ,
.
, 27. , ,18

. ,
,
,

27. 1941.
6.
.

, , ,

.

, ,

,
,

,
,

. ,
1955.
,
.9

, ,
.

,
,

1955. .

, ,
.10
,
,
,

1. 1954.
.
,
(
).

150
100 80 cm, 30 .11

,
,
-
.12
91112, (
1957.
-
245
50
,
. .19
,

.20 26.
(
),
,

- ,

() .21
,
, ,

. ,
,22

23,
-.

,
,

.
,
, .

-
,

1945.
1952. :

1945. ,
, ,
.
,
.
:

. ,

,
246

,

.
,
,
24 ,25

.
, ,
,

. ,

:
,
,
.

.
1946. ,26

.

,
,
:
,
.

,
.

.

. ,
, 1946.

XIX XX ,

.27

.
,
, ,
...
.
1910.

,28
,
,

,

.
, .

,

.
,
68, ,
,
, , ,
,

1956.
,
.29
,
, ,
, ,
,
;
, ,

:

1952.
.

-
120
, ,
, , ,
, 1956.
247
50

1952. ,
1956. .
1952.

,
. 60
1952. ,
,

.
,
. ,
,
, ,
.30
-
,
,

. ,

. ,
, , ,
31 ,
,

.
,

:
, , ,
, ,
,
.
: ,
,
, .

,
248
, ,

.
:
.

: (

).
(
),
.
, . ()
6. 1953.

?
,
,
.
veni vidi fugi!.
, ,
,
. ,
1953.
: .

,
, (
).
,
,
,
, ,
.
,
, ,
, ; 1953.

, 14. 1954.
,
.
, 2. 1956. :

. ,
,

- ,
...
,
26. III 1952. ( . 35)
, 1952.
( . 37)
249
50
.
, :

.

,
.
;

, 1956.
,
.

(, , )
, ,

, ,
,

.32
(14. 1954),
, ,
.
,
, .

,
( 15. 22.
1955, 46),
.
:
1. , ,
11.014 .33
,

,

.34
,
,

.

.
!
,
,

, ,
, ,
.

,
8. 1954.
- ,
, 1522. 1955. ( . 46)
250

,

. 8. 1952.
40 ,
,
,
.

. (
)
,
, 12. , ,

. ,
, .
...

, 10. 1957. .
. .
: ,
,
. ,
, .
. :
. . ,
. ,
,
.

,

.

,

.

, .
),
,
,
, ,
,
(
.).

,
, .
,

( );

, , .

, ,
. ,
,

, .
.

.

,
,
,

:

.
.35

, ,
, , ,

.

, (
.),
, ,
(
),
(
- ,

,
25. XI 1956. ( . 91)
251
50
,
. !

.
.

.
, 9. 1956. .
. .
,
.
:
, 29. 1953.
. . ,
. :
:
. .36
,
,
, , . The door was open so
we watched in and enjoyed very much,
1953.

,
1954. .

, ,
.
,
, , 1953.
: ,
,
, .
, :

.
, .

1952. 1957. .

,
.
,
,
.

.

252

,
, :

, 1952.

,
.
,

. ,

,

. ,
, , ,

....

.
,

,
.

.

.37 , ,

, .
:
,
,

.
...
( , 19. 1892
, 14. 1965); ,
,
,

XX .
1957.

.

.

,

.
;
,

.
(1919),
;
, , ,
, , ;
,

.

,
,
, , ,
, ,
, , ,
.
,

( 1923). , ,

;
,
.
,

XX .
36 186
.

XX
, .
, . , . ,
(.
, . , . , . ,
. , . , . , .
. , . ),
3
4
5
6
XX
( ).

1944. ,
.

,
,
,
.
,

1957, 1961.
-

,
.

,

. ,
,
. -
186 ,

,

,
, , ,
,

XX ,
.
1957. ,

(19451952) .
. . [, .],

, ,
24. III 1952.
, .
, , 27. III 1952.
, ., ,
, 2. IV 1952; . . [, .],

, , 24. III 1952; ,
., ,
, 1. IV 1952; , .,
, , 12. IV 1952.
. . [, .], op. cit.
Vidovi, ., Iz kolekcije Pavla Beljanskog, Knjievne
novine, 27. IV 1952; 11. V 1952; 8. VI 1952.
, ., op. cit.
253
50
8
10

19201940 ( 1951),
( ,
1951),
( ,
1951), ( ,
, 1951), (
-, 1951),
( -,
1951), (
-, 1951),

(1952),
( , 1952),
(
1951. 1952), (
, 1952),
( , 1952).
( 1955.
), , . ,
1955, 585.
, . .,
, ;
. , , 1952.
1957.
:
, ,
,
.

:
.

19521954,

.
254

,
1954, .
11
.
,
, . ,
1954, 412, 415.
12
, . ., op. cit.
13
, ., .
: , ., - ,
1977, 5462.
14
.
,
, . ,
1955, 559567.
15
, ., op. cit.; -
( , .), 2008.
16
, .
, , 27. III 1952.
17
97, ;

26. III 1952,
10. I 1957. ,

,

.
35. 100.
20 .
18
, . ., op. cit.
19
( 1955.
), , . ,
1956, 594.
20
,
. ''
,

. (, .
., op. cit.)
UDC: 069.51 (497.113 ) : 929 .
35

. 1972. , 1974. .

, . 855 35 (,
, , , ),
. ,
, .
, ( , , , ,
, , ).
- .
. , ,
, ,
, , ,
.
K , , ,
Abstract The Gallery of Fine Arts the Gift Collection of Rajko Mamuzi was founded in 1972 and opened to the public
in 1974, and it represents a modern museum-gallery type institution. It is located in the building designed by the architect
Filip mit for the family Radulovi from Novi Sad.
The basic fund of the Gallery represents an anthology of Serbian fine arts from the second half of the 20th century and it
includes over 850 works of art, paintings, sculptures and drawings by 35 artists. The collector and donor Rajko Mamuzi
chose the first post-war generation of artists who, having rejected the laws of socialist realism, took the way of liberated art
without any prejudices and dogmas. Nowadays, they represent the most prominent names of our modern fine arts with the
seven of them being the members of the Serbian Academy of Sciences and Arts.
The Gallery organizes thematic, individual and retrospective exhibitions as well as lectures on authors and discussions
about art and concerts.
Key words Rajko Mamuzi, The Gallery of Art and Memorial Collection, Novi Sad, Art

1 je
.

,

.
,
,

.

.

,
,
.
, ,
, .
,
. K

, ,
,
.
.

.

194953.

.
255
50
, ,
,
.

,

. ,
,
.
.2
1972.

,
, .
,
.
405 (140 , 31 , 3
231 ) 31

.
.

,

.

.

,
.
,

.

(
), ,
,
.

e
. (
, , ),
,
256

.

,3
,
,
.
.

: ,
. (
, 1949; , 1951),
, ( , 1949;
, 1949; , 1950; , 1951;
,1951;
, 1951; ,
1952; , 1952;
,1952), (,
1947; , 1949), (
, 1948; , 1950;
, 1951; , 1952;
, 1952), (, 1950).
,

,
1951. .

,
.
(
. ) .

,
,
,

.

.
: , 1955; , 1958;
I, 1958; , 1956;
, 1957.

.

VI
1961. .

35
.

,
, (
, 1958; , 1960).

(1957).

( , 1956;
, 1957; , 1957;
, 1958; , 1958;
, 1959; , 1958 .).

(, 1958; ,
1960).

Pallazzo delle Esposicione.

( , 1957; ,
1957; , 1960)
( , 1956; , 1958;
, 1959),
.
,

,
.
,4 ,
,

.
(,
, ,
, 1965.
257
50
) ,

.
,

.
(
, 1957, , 1956. , 1958.
)
(
, 1956) ,

,
.

,
(, 1957; ,1959; , 1960).

,
.
(, 1954. , 1955)
,
, ,
, 20. 1970.
258

.
,

,
. (1956),
(1959), (1961)

.

.
,
,
(1958) (1959),

1968. ,
.
,

,
. ,
,
.
,
,
,
.

.
,
,
,
,

.

,
(
).
,

( ).

, ,
-
( , 1961;
, 1966; , 1966)
35

,
.

.
(1965),

,
.
.
, ,
( , 1965; ,
1966; , 1967).

,

.
,

.
(1949),
(1956), (1960)
(1966) ,

,
.

.

(, 1961; , 1963; , 1965;
, 1966).

, , , 1966.
259
50
, ,
.

,5

,

.
, ,

( 1965. ),
, .
(1971), , (1972),
(1972) (1972),
1972. .

,
,
.

(1970) (1972),
,
.
(1972) (1967)

, ,
,
.

, ,
,
.

, ,

, , 1965.
260
35
, .
,
,
.
,

.
,
(
), ,
.
,

.
,
,
,

( ).

( ).

.
, ,

().

,
.
.

,

,
(, ).

().
.

(, ).

.

,
, .
, ,
1962, .
,
1970,
261
50

.

.

.
1974.
.

, (
) 35
,
,

, ,
.
.
, , ,
, ,
, .
855 .
2006.

, ,

.

,

,
.
1
2
,
(, 1914 , 1994).

,
,

.
,
, , ,
262
.
.

1948. 1952.
4

(4 3 ).
5
, ,

1952.
.
UDC: 3918 (4)27-8535 (4)

. ,
, , . . ,

, .
20. ,
, e e.

.
, , , , .
Abstract The prohibitions related to the phenomenon of masks and masking within the culture of human society are
represented in this work in chronological order. Almost all nonreligious festivities and celebrations in the past, as well as
the ones that people associated with their traditional rules of behaviour, had been condemned by church, that is Christianity
as a whole. However, the strictness and limits of the allowed actions were, in some cases, neglected, so it is actually
possible, by analysing the prohibitions, to recognize the individual phenomena and the meaning of masks and masking for
the society in Europe, the Balkans and Serbia.
In Serbia, such relations were being made throughout the whole 20th century, so the majority of rituals where the masked
participants appeared became marginal and eventually disappeared. In other European countries, they developed together
with the folklore, as significant symbols of identity and special social events which evolved from the sacral to nonreligious
festivities where the community became integrated and the social balance was achieved.
Key words prohibitions, church, behaviour, mask, masking
1.

,

.

,
,
() ,

.
,
,

a
.

,
e . ,

. ,
,
, ,

.
(,
, , ).

. ,

.
,
,
, ,
.

263
50

, ,

. ,
,

,
,
,

. , . ,
:
,
,
,
.1

,

.
,

,
( C. Molinari,
Istorija pozorista, 1972)
264
- , .
,

.
2.

,
,
.

.
,

, , , ,
.2

, XVIII, XIX,
XX

.
,
,
,
, ,

.
,
:
,
.
. , , ,
.
, ,

.3
,
,
.4

. .
, .

.
,
,
.
II
,

...
.
,
:

.
, ,
, .

.
, ...

.
, ... ,
. ,
, ,
' ',
...
,
, , ,
, ;
, ,
.5
,
. IV

... .6

.
(V )

,
...
,
.7

,
,

( 24. 17. ).8
692.
,
,
, ,
. .9 IV
850. ,
, , ,

.10
. (S. Glotz) XII
,

,
,

.11

.12
.
.

,
;
,
scurrae vagi; joculatores,

.13
1400.
,
.
,
.
,

.14
.
(
)
,
,
.15

, .
,
.
,

.16
XVI (15451546)

,

. ,
,

, ,
,

. XVI

265
50
, , ,
,
, .17

XVII .
,
.18 , ,
26.
(. )
, ,
.
.
XVIII
Fasching,

,

, .
(17171780)

.19 ,

. , XIII
266
XVIII .20

1888.
, .21

.22

.

,

.23 ,

,

.24
, ,
,
,

.
.

VII
, .25
XIII ,

,
,

.26
,
,
, ,
,
,

,
...27

,

.28

, . , .
: 1166.
,
...
.

1636.
,
,
,
,
,
.29
XIV

, . ,
, ,

,
.30
,
, , .

,
(cervulum facere, caput cervi
praelingare, in cervulus ambulere).
,
... Chronici Boemorum (XI, XII )
,
...31 ,
, 1349.
()
, ,
.32

,
.

,
.33

. ,
XIII
,
.

,
,
.34

, ,
.35

, ,

, , ,
,
, .36

. XIX

,
XIX ,

...

.37

,
,

:
:
:

, ,
. , !
! , !
...

, ?
,
...38

- ,

. . .
. ,
.

.39
. . e
VII

.

1230. .40 .
267
50

,
,
.41
o
,
,
,

. ,
, ,
, .
,
, ,
, .42

,
.
,
,
.43 ,
,
,
.44
3.
,
.

, .
,
.
,
.
, ,
,
1984.
1947. 1948. 1950.
, .

.
(. . 67 ) :
,
,
... .

268
. , ,

,
(, , , 1995).

. ,

.

;
.
(
, , , 2004, 2005),
(, , ,
2002).
XX

.

, ,
.

, .

.

. ,
XX

,
,

, ,
, , ,

.45 ,

. ,

.
2003.

,
.

...
( ),

.
, ,

,
,
.
,
, ,
.
,

.
( )
.
.

()

.

,
,

. . - ,
,
19561957. ,

.46
, 1945.
,
.

- ,

XX ,
.

,

, , ,
.

( ).
, ,

,
() ,
,
.
4.
.

.47
,
,
,
( ),

,
,
.

...

.48

- ,

,
.

, ,
. ,

.
,
XV

,
, ,
( )

,
.
-
, ,

, ,
. ,
,
- ,

(. ,
), (

269
50
)
,
,
. ,
, . ,

. , , .

,
,

, razmetnog
sina: s jedne strane osuivali su glasno karnevalsku
raspojasanost i neumerenost, videi u njima otelo
tvorenje zla i odjeke paganstva s druge strane, nisu
nikad ozbiljno nastojali zatrti taj obiaj: kontrolirano i
vremenski omeeno ludovanje bilo im je potrebno kao
protutea vrednostima hrianskog ivota. Bez greha
nema pokore i pokajanja bez poklada nema prave
korizme. Karneval je posluio kao iskrivljeno ogle

dalo koje karikaturom samo potvruje pravu sliku.
Tolerantno i kontrolisano predstavljanje nereda ne
ugroava vaei red naprotiv ono ga afirmie. Toga
su (donekle) bile svesne i svetovne vlasti u Hrvatskoj
nakon Drugog svetskog rata, pogotovo nakon ezde
setih godina kad narodna kultura nije vie javno suz
bijana kao reakcionarni ostatak feudalne prolosti ...
pokladno ruganje svetenstvu je dobro dolo. Trebalo
je samo nadzirati i otupiti otricu drutvene kritike,
naglasiti svetovni znaaj obiaja i medijski ga obraditi
kao bezopasno razdoblje deje i turistike radosti. 49
,
,

.

,

.
E
. Dirkem, Elementarni oblici religijskog ivota, Beograd
1982, 35.
2
. ,
, 2005, 183.
3
, , 1968, 146.
4 A. Gurevi, Problemi narodne kulture u srednjem veku,
Beograd 1987, 281.
5
. , , 93103.
6
.
7
. . ,
, ,
, 1975, 248.
: . , , 99100.
8
.
9
A. Maleti, Knjiga o plesu, Zagreb 1996, 202.
10
. , , , 9,
1907, 32.
11
S. Glotz, Les origines da la tradition du masque en
Europe, Catalogue, Le masque dans la tradition
europenne, Binch 1975, 2223.
12
. . , ,
IX XVI
, 1988, 105.
13
. Molinari, Istorija pozorita, Beograd 1982, 7578.
1
14
15
. , ,
1951, 6162.
M. Bahtin, Stvaralatvo Fransoa Rablea i narodna kultura

srednjeg veka i renesanse, Beograd 1978, 302305.
270
N. Kuret, Maske..., 42. .

: www. studio-tany.hr
18
M. Grgi, Glazba kao presudan imbenik renesansne
sveanosti, Zadarska revija, asopis za kulturu i dru
tvena pitanja, br. 2, oujak-travanj, godina XXVI,
1977, 199200.
19
Fasching, : www.
serve.com/shea/germusa/fasching.htm
20
.
21
M. Grgi, . , 199200.
22
E. Glovka Spencer, Adapting festive practices, Carnival
in Cologne and Mainz 18711914, Journal of Urban
history, Vol. 29 No. 6, Septembar 2003, 637656,
637.
23
. ,
, :
. , ,
1986, 339348, 341.
24
, 341442.
25
. ,
, 2005, 193.
26
. ,
,
,
, , ,
, . 21, 1984, 7580, 76.
27
. Danii, Knjiga Konstantina filozofa o pravopisu,
Starine I, 1867, 3435.
16
17
...
, 329, : .
,
, 79.
29
I. Lozica, Turiinim tragom, u: Poganska batina, Zagreb
2002, 111142, 113; N. Kuret, Maske slovenskih
pokrajin, Ljubljana 1984, 4448.
30
N. Kuret, Potreba sodelovanja pri raziskovanju juno
slovenskih mask,
, 19. 1956, 1958,
281288.
31
. , ,
XVIII, 1955, 231234, 231.
32
, .
, . , 1999, s. v. .
33
: . ,
,
, . VIII, 3,
2001, 2003, 179204, 193.
34
.
35

,
() ,
, .

, ,
28
. . . , ,
, , . I,
. I, 1926, 231264.
36
. , . , 70.
37
D. Zeevi, . , 26.
38
. , , I, ,
1784, 35.
39
. . , ,
1867, 36.
40
S. Zeevi, Elementi nae mitologije
..., 99; K. Jirek, J. Radoni, Istorija Srba, Beograd
1952, 290291.
41
. ,
, 212213
42
. , . , 200201.
43
. Kulenovi, Pozorite Azije, Zagreb 1983, 91.
44
.
45
D. Zeevi, . , 26.
46
. -, , ,
,
, . 36, 1974, 536.
47
. , ,
I, 1999, 189.
48
. , ,
1995, 106.
49
I. Lozica, Hrvatski karnevali, Zagreb 1997, 10.
271
UDC: 638.1 (497.113 ) 16/19

.
,
.
, , , , , ,
. , . 1870.
. XIX
. XIX ,
.
.
. .
, . , 1878. ,
.
, ,
, , .
, , , , 17. , 18. , 19. , 20. .
Abstract Honey and bees have been known since ancient times. While people used honey as food and for making drinks,
they used wax combined with honey and medicinal herbs to make different ointments.
At first, in Veliki Bekerek (todays Zrenjanin), the beekeepers were mostly vineyardists, innkeepers, fishermen, plowmen and
those who cultivated melons. Later, beekeeping became popular among the craftsmen, merchants and especially teachers.
By 1870, there were only primitive beehives in use. By the end of the 19th century, beehives with movable honeycomb
elements were slowly coming into use. The fact that the First Beekeepers meeting in Vojvodina was held in Veliki Bekerek
shows us to what extent beekeeping in this town was developed in the last decades of the 19th century.
In many ways, beekeepers tried to improve the conditions in beekeeping. The migration of bees was one of the measures
they took. In order for apiculture to progress new information was required. In time, the need for advice, instructions and
books on beekeeping was becoming greater. However, the most significant progress was made in 1878, when teacher Jovan
ivanovi established the Beekeeping department at the Seminary of Karlovci.
The beekeepers from Zrenjanin, as the members of the beekeeping organization Milivoj Bugarski, contributed in many
ways to apiculture in Vojvodina as well as in the Former Yugoslavia countries.
Key words Zrenjanin, Beekeeping, Economy, History, 17th century, 18th century, 19th century, 20th century

,
.
.

.1
.
, ,

.

,

.
.

. V
,
.
,
.

, .
. VI
,
.
273
50
(VIIIIX )
, ,
, .

, ,
. ,
,
, ,
. ,
, , ,
.

.2

,
XVIII
(), ,
,
. , ,
, , .3

.
,
,
,
, ,
. XVIII XIX ,

,
.4

.
,
, ,

. ,

.

. ,
,
,
.

XVII .
, 1661. ,
, ,

, ...,
,
.5
274

, 1782. ,
.
,
, 1800. ,
, .
,
,
. ,
,
,
, .
, 1805. ,
33.308, 1818.
19.980 .
200 , ,
, 4 .6
XVIII XIX ,
, .
,

. ,
,
,
.7
,
.
,
. - 1792.

. 1789.
, .

, ,

, , XVIII
.8

. ,

.9

1810. . ,
,
. ,
, 405
59 . ,
,
1844. ,

,
.
,
1878. ,

,
.
1893. ,
, 1886. , ,

.
1922. ,
, 1934.

.

.

.

, 1871. .
,
.
() 1878.
, 1883.
. ,
.
1898.
.
.

(, ,
...). 1937.
,
.
1939.
.
80
.10

,

. ,
(
)

.11

(, )
.
, ,
, .
,
.12
1870.
.

,
.

,
22.249 .
1691.. 6.850 . .13

.

.
,
.14
,
,
.15
,
, ,
,
.16 ,
,
.
. ,

, ,
.
.17
,
,
,
,
, .

, 1883. ,
70 , ,
, . .
,
.

, , ,
.
,
: , , ,
275
50
, (); ,
, ();
, (); (
); ,
(); ();
()...18

XIX ,

. ,
,
, ,
.

10. 1878. .
, ,
: (
), (
), ( ),
( ),
( ), ( ),
( ),
( . ),
( ), (
), (
), ( )
( . ).
:
(),
(), ,
(),
, ,
(), ,
(),
(), (),
() (
).

33 , ,
15 ,
18 .

.19
,
.20
,

, 16. 1883.
.

276

.

,
:

, ,
,

.
,
, ,
.21

, 13. 1898.
.
.22
, (
), ( )

.
,
,
:
,
,

.

,
...
1908. 1918.
, ,23
.
.
1.000
.

, ,
1920. 1922. ,
24
.
, ,
. ,
, .

, 1925. 560
.
,

, ,
, .

1927. ,
,
,
.
()
, ,

1932. ,

.24 , ,

.
1938. 60 800 ,
20 (
) 5 6 .25

. ,

,

.

, ,
.
,
, ,
, .26
, ,
,
.27
,
28
1935.

.
(
),
, ,
.
,
, 1927. .

,
, , .
. ,
,
, ,
, .29

. ,
, ,
1936. ,
,
.30

4
.

,

31
. ,
1937. 53
1.000 .32
:
200 , 120
100 .33

, ,
.
(. 30415/ II) 1937. ,

,
,

,
.34
,
,
.
.
,
,
.
,
. ,
,

.

,
,
.
,
277
50
,
, .35
14.000 .

.
,
,
2.000 kg ,
, ,
.

,
, .
1946. ,
(,
, , ,
) 13.255
, 4.971 8.254
.
3.191 1.177
2.014 .36 ,
, 1947.
170 .
350.000 .
, 1950. 1.200
. 16
.
.
, , 1954.
2.000 ,
140

.
,

,
. ,

.
,
,
,
,
.37
, ,
.
, ,

, .38

278
.
, ,
.
1955.

.39
,
, .
,
.
.

, ,
, .40

,
.

, , 4. 4. 1950.
. 15,
.
1954.

.
.
, ( ),
(),
().
,
.
,
,
- .

, ,
.
,

, .
21. 7. 1956. ,
,
, ,
,
,
.
1962. 180

.
5 ,
.
, .

300
5.000 .
,
,
,
... ,

.41

,

. 1974.
- (
)

. 1981.

50
.
,

. ,
,

.

.
,

.
.
, ,

, , ,
, ...42
80-

: o
600 15.000
.
,
, 450 500
.43
,
.
-
.
,
, ,
, , ,
.
, .
1985. ,
319.500 kg 39.559 kg
.44
( ,
),
,
. ,
,
...
.

2004. , ,
72 . ,
,
. 2007.
185 5.200 106
.
,

,
.

2005.
. ,

:
,
, , ,
. , ,
.
,
,
.45

:

.

.46
.
.
,
.
, , ,
.47
,
() .
()
279
50
.
, ,
.
,
.
,
. ,
.
,

.
.
.
.48

.
,
.

. ,
,
.
.

,
, .

.
,
.49

XIX ,

.
. XX
,
1918.
.

,
,
.
.
.

. ,
, () .
,
.
,
, , ...50
1930. 20 ,
280

,
,
. ,

, .
,
.51 1938.
60 20
( ).52

, ,
.
, ,
.
.
. - (69),
(16,7), - (6,6)
(5,3).53

,
, , .
,
...54

.

.

.

.
.55
,
, .
,
,
.

.

, ,
.
. ,
, . ,
.

.

,
.

.

.

.
(, ),
,
.
, ,
,
3 4 .

,
.

. , ,
,
.
, . ,
,
.56
,
,
.

.
,
.
,
(),
.
.

.
2 3 ,
.

.

,
,
,
.
.
.
, .

.

.

. , ,
,
,
.57
,
, ,
, ,
(, ).

. ,
,
, ,58
,
,
...59

,
.
e

,
.

.
,
.
, ,
,
.60

, , ,
, , .

.61

.62

,
.
,
.
,
.63
281
50
,
,
.
.
, ,
.
,

.64
,
, ,
, ,
.

.
.

.65

. ,
,
.
,
( XX ),

.66

,
, . ,
,
,
.

,
, .
, ,
, .
, ,

, , ,
, , ...
, ,
.67

.
,
,
. , ,
.68

,
. , ,
, ,
.
,
.

, .69
, ,
.

,
, .
,
, .
,
.

.
, , , 1966, 278.
,
,
, ,
19901991, 1617.
3
, , 1923,
37.
4
. , . , ,
, 1982, 10.
5
, ,
,
, 19901991, 26.
1
2
282
,
17641873, 1926, 108.
7
,
, 26.
8
http://www.poljoprivreda.info
9
. , . , . , 16.
10
, ,
2630.
11
http://arhiva.glas-javnost.co.yu
12
, , 278.
13
Torontal, . 52, 26. 12. 1891, 6.
14
Torontal, . 83, 10. 4. 1900, 2.
6

15
, . , 278, 279.
, ,
1938, 250251.
17
, , 279280.
18
, ,
1938, 250.
19
, 50-
,
1981.
20
, ,
29.
21
, ,
29.
22
.
23
, , 279.
24
,
, 1964. .
25
,
, 1964. .
26
,
, 1964. .
27
, , 279, 280.
28
, , 1981.
29
, , 1981.
30
,
,
, 43.
31
,

, .
32
, , ,
1958, 123.
16
,
, ,
, 19901991, 19.
34
. , . , 123124.
35
: , 1929.
.
, ,
, . 1993. .
36
. , . , 250252.
37
, , 278.
38
. , . , 252.
39
,
.
40
http://www.yupiter-comerc.co.yu/cosn.htm
41
. , . , 124.
42
., . , 124.
43
,
. 1993.
.
44
http://www.pcelar.co.yu/elektrooprema.htm
45
http://www.pcelar.co.yu/opremazamatice.htm
46
. , ,
, 1, 67.
47
,
, , 5,
1994, 185.
48
, . ,
, , ,
1998, 376.
49
,
, : ,
, 19651971.
.
33
283
UDC: 904:739 (497.113 ) 637/638

069533 (497113)

. ,
, je .
, , .
:
, ,
, .
, , , , , ,
, .
Abstract In the conservation department of the Museum of Vojvodina and its workshop, there is often a need for the
construction of replicas as well as casts of certain objects. On this occasion, after the conservation and restoration of the
artifacts from the Stubarlija necropolis, it was necessary to produce two ceramic idols. One of them was a schematic idol
of an anthropomorphic shape and the other one was with a stylistically shaped animal head.
Taking into account the history of producing replicas, we can conclude that even in the ancient records a substitute for the
original art object existed.
There are four phases of replica construction described in the text: the first one is the phase of the construction of a silicon
mold that is done after previous testing and casting of the silicon mold. Then come the phases of casting of silicon positive
and plaster mold casting. The last one is the phase of replica construction in clay.
Key words Museum of Vojvodina, Exhibits, Copies, Ceramic idols, Archaeological findings, Bronze Age, Iron Age,
Stubarlija

. ,

,1 je
.
, je

, ,
, je
na , ,
, je
( 1).

. - a

.
,

,
o . ,
, a ,
. je
,

II (197160. . . .). ,
, je
. je

.
II je
- .

. je
, ,

-
.2
285
50
1
( )
,

.
. Ta
,
o

, ,
.
II I , ( )
(),

, o
.
.
je
, a ,
IV . .

. je
, a ,

.3
, je
.

286
je
, a
4
.

.5
je 1985.
ICOFOM-a ( ICOM-a)
u .
je
,

.
, je
, ,
.
je
.
: ,

. je
je , je .
, , ,

(. ),6
a je
,7 .

.

, je
.8

, .
.9 je
je
.
,

, ,
. ,
,10
, ,
: ,
, , , ,
, .11
je
. je
o , ,
.

(

, a je

),
,
,

,
,
.
je
.

,

,
.
,
.12
, ,
, a ,
.
je
.13 .

(
)
, je .
( .)
.
. To je
.14

. :
,

.15
je
, je

,
.

,
.
,

,16

.17 . je 1936. .

: je
.
, , je ,
, a
e .
,
.18
, ,

.19

, je ,
,

.
, je
.
je

, a
.

287
50

,

.

KAO

h = 18 cm; R = 5,2 cm
( 28)
, , . . /1994.

. Ha

()
.
je
, o ,
. Ha

,
. Ha
, a
. je
,
,
.

. Ha

288

. je ,
,
. je
. ,
.

h = 13,6 cm; R = 7 cm
( 28);
, , . . /1994.
-, ,
,
,
. , ,
(9). Ha
je .
,

. je
, a je , . je
. Ha

. Ha
.
.

h = 9,9 cm; R = 5,7 cm
( 28)
, , . . /1994.

,
,
, ,
. je
. Ha
, ,
, .
je ,
,

je
. Ha
.

, .
je

. Ha
je .

.

I :
4.1.1. .
, a
,
je
je -
( . 1 2).20
Ha
je 2030%
IIspecijal-a

. ,
je ,
je .
, je
21 SZILORKA56
,

,
.
II
,
,
,
. je je

.
4.1.2.

je
(
, ,
).
Kao
je , je
.
, je
1,5 cm. Ha
je ,
.
je
5 mm. je

,
.
,
je , a
. , je

, a je .
( . 3 4).
,
, je

( .
5).

. je

.
, ,
, je
. je
je
( . 6).
4 .2. II :

.
, je
(
je
).

(1,5 cm).
289
50

, . ,
je
-,
,
, . ,
. je

,22

, a .
je
10%,
10%.
je
( je ) ( .
7 8).
4.3. III :
je
( h=15 cm,
h=11 cm), je
( . 9).

je .

.
40%
.
4.4. IV :
Ha je je
10%.23
,
, a

,
, , je
( je ).
,
, je
,
.

je je
70%
, 20%
() 10%
01 .

o
290
( 10). je
, e
je a
. e ,
.

,
,
. , a
je .

.
,
.
,
.
je ,
, .
o
. je

( ), a
je
.

, ,

.
,

800.

, ,
, je
. Ha je

.
.
, -, a
(
).

,
( . 11 12).

,

.
,
, a

. ,

,
,

.

.

( ), 4
.
19921994. .
,
Freie Univer
sitet Berlin. 800
.

15 .
,
28. je ,

.
.
,
1600. 1500. . . .

(. Medovi. Ein
neuer Idoltp aus der Nekropole Stubarlija bei der
Siedlung Feudvar/ Vojvodina, Hronos Beitrage
zur Prhistorischen Archeologie zwischen Nord und
Sdosteuropa, Hamburg, 335340).
2
: Branka ulc. Zbirke umjetnina u antiko doba.
Muzeologija, br. 22, Zagreb 1978.
3
.
4
Z. Stransk. Original versus substitut. Muzeologicke
seity, X, Brno 1986, 35.
5
.
6
, 37.
7
, 39.
8
, 38.
9
Peter van Mensch. Muzeji i autentinost. Informatica
museologica, 34, Zagreb 1985, 4.
10

W. Benjaminu ( : F. Weidacher. Prruka
veobecnej muzeolgie. Bratislava 1999, 115)

je ,
, .

je , je

,
je .
11
je
je (
, ),
( a ,
.) .

je
,
() .
.

.

je
.

je
,
.
( , ,
) (,
, .).
, ,

.

je ,
.
,

, ,
. (
, ,
,

.)

je
, . (
1:1, , o
,
).
12
13
N. Komnenovi. Galerija fresaka Narodnog muzeja u
Beogradu. Muzej kopija fresaka i odlivaka skulpture.
Informatica museologica, 34, Zagreb 1985, 10.
14
15
.
16
W. Gluzinski. Original versus substitutes. ICOFOM Study
Series, . 8, 1985, 45. ( : F. Weidacher.
Prruka veobecnej muzeolgie. Bratislava 1999).
17
Hudson. Museums of influence. Cambrige New York
1987, 87. ( : F. Weidacher. Prruka
veobecnej muzeolgie. Bratislava 1999)
291
50
18

19
.
20
28 ,
.
je
(. .
. Pa ,
. 1819, 19691970, 257288),

- .
je

II
( .
II,
1994). je
. je

600700, je

, je
,

. je
. ,
( ),
a je . je
(3)
.
(
)
, je
3.
.
je , a
, a , je
.

:

. je 5%
(HCl), je

. je
,
.

:
je ,
,
.
, .
Ha
je .

:
,
1520%
292
IIspecijala
.

je
. :
je UHU
extra (
).
- .
21
- ,
, je
.

-.

.
, ,
,
, ,
-
. o
, ,

.

. ,
,
,
.

-
.
.

.

.
22

, ,

.
1958. . Fuehrer je Latex
, , ,
, -
50% 12 24
.
.

.

. je
je , .
. ,
.
,
23
.

.
je
,

. je
,
:
5 = (100 % ) Sb sb = 100 X Sa
100 100 %
je Sb =
Sa =
(Ceramic Technology for Potters and Sculptors by
Yvonne Hutchinson Cuff. London 1996, 8990)
. . Andre, Keramik und Glass, Rembrandt Verlag

Berlin, Fribourg 1976.
J. , ,
, 18-19,
19691970.
. . ,
, ,
1981.
R. Fournier, Illustrated Dictionary of Practical Pottery,
Van Nostrand Reinhold Company, New York 1977.
P. , ,
, , 1966.
. . , ,
, 1980.
, ,
, 1976.
G. Mazanetz, Erhaltung und Wiederherstellung von
Bodenfunden gebrante Tongegenstende, Fefase und
Ziegel, Heft 3; Herausgeben vom Amt fr Kultur und
Volksbildung der Stadt Wien 1955.
J. V. Noble, The Techniques of painted Attic Pottery,
Watson Guptill Publications, New York 1956.
H. J. Plenderleith, The conservation of Antiquities and
Works of Art, London Oxford University, New York,
Toronto 1956.
F. Rathgen, Die konservirung von Alterthumsfunden,
W. Spomann, Berlin 1898.
D. Rhades, Klay and Glazes for the Potter, Pitman
Publishing Limited, London 1975.
R. Wihr, Restaurieren von Keramik und Glass, Callwey,

Mnchen 1977.
. ,
,
XI, 1983.
. ,
II, , 1994.
. Birks, The Complete Potters, London 1933.
J. Ersfeld, Formen und Giessen, Weimar 1982.
. , ,
, 1992.
. Waidacher, Prruka veobecnej muzeolgie,
Bratislava 1999.
Y. Hutchinson Cuff, Ceramic Technology for Potters and
Sculptors, London 1966.
S. Buys, V. Oakley, The Conservation and Restoration of
Ceramics, London 1993.
D. Cowley, Moulded and Slip Cast Pottery and Ceramics,
London 1978.
I. Freestone, D. Gaimster, Pottery in the Making,
London 1997.
J. Larney, Restoring Ceramics, London 1978.
The Conservation of Culture Property, UNESCO XI,
Belgija 1968.
Neue Museums Kunde, DDR Berlin, 3/86.
Muzeologicke seity, Brno 1986.
293
50
T. I
294
T. II
295
50
T. III
296

2.
2.
1.
T. IVV
297
50
T. VI VII
1.
298
T. VIII IX
1
( )
299
50
T. X
300

Dragana ivkovi
UDC: 904:75.052 (497.113 Hrtkovci)

069.44:75.052
Restauracija i konzervacija rimske freske

Apstrakt U ovom radu opisan je u potpunosti postupak restauracije rimske freske, datovane u III i IV vek, koja potie sa
lokaliteta Vranj u Hrtkovcima (villa rustica). Navedeni su razlozi koji su me opredeljivali u izboru materijala i postupaka
prilikom restauracije. Uporeene su stare metode restauracije sa sadanjim. Dat je prikaz osnovnih karakteristika razvoja
rmskog zidnog slikarstva. Ova freska se danas nalazi na stalnoj postavci Muzeja Vojvodine u okviru arheoloke celine.
Kljune rei Rimske freske, restauracija, konzervacija, arheoloki nalazi, Hrtkovci
Abstract The complete process of restoring the Roman fresco, dating from the 3rd and 4th century, which was found at
the site of Vranj in Hrtkovci (villa rustica L.) is described in this paper. The reasons which influenced my selection of the
material and procedures during restoration are stated as well. The old restoration methods are compared with the new ones.
Basic characteristics of the Roman mural painting development are given. Today, this fresco can be seen in the permanent
exhibition of the Museum of Vojvodina within the archaeological unit.
Key words Roman frescos, Restoration, Consrvation, Archaeological findings, Hrtkovci.
Uvod
Arheoloki lokalitet Vranj se nalazi na levoj obali
istoimenog potoka u Hrtkovcima. Sistematsko istrai
vanje ovog lokaliteta vreno je u vie navrata: 1991,
1994, 1997. i 2004.1 godine. Sistematsko-zatitnim
iskopavanjima Muzeja Vojvodine rukovodila je dr Ve
lika Dautova Ruevljan. Prilikom istraivanja, 1991.
godine, na imanju Nemet Stjepana, u ulici Lole Riba
ra br. 75, katastarski. br. 1428, naeni su arhitekton
ski ostaci veeg imanja sa vie graevina (villa ru
stica). Zakljuno sa 2004. godinom, pronaene su
tri graevine. U daljim istraivanjma, 2006. i 2007.
godine proeni su ostaci zida apside novog objekta.2
Graevina 1, koja se sastoji iz vie prostorija, bila je
stambena zgrada imunog posednika imanja. Na to
ukazuju ostaci fresko sloja, podnog mozaika, sistema
zagrevanja i kanalizacione mree.3 U okviru vile pro
naeni su keramiki, stakleni i kotani predmeti, kao i
novac, koji ovu vilu datuju u III i IV vek. Ovaj objekat
je orijentisan istok-zapad, a u blizini njegovog ulaza
naen je sloj, koji se sastoji od velikog broja frag
menata zidnog slikarstva.4
Na terenu je vrena osnovna zatita iskopanog
materijala bez dalje restauratorske obrade. Tek 2004.
godine, u Muzej Vojvodine, pristiu fragmenti fresaka
dopremljen u 10 kutija. Sadraj materijala u kutijama
nije bio razvrstan u posebne celine, te pretpostavljam
da su fragmenti pakovani redom, onako kako su pro
nalaeni na lokalitetu. Po uvidu u materijal, prvi
konzervatorski predlog se odnosio na ienje i kon

zervaciju fragmenata. Kako je bio planiran nastavak
iskopavanja na istom lokalitetu, u 2006. i 2007. godini,
smatrala sam da treba saekati eventualane nove
nalaze, koji bi omoguili kompletniju rekonstrukciju
celina. Meutim, takav koncept rada nije bio mogu iz
razloga to je tretman i bio preduzet u cilju pripreme
eksponata za predstojeu izlobu o rimskoj vojsci u
Sremu.5 Zato je traeno da se izvri to preciznija
rekonstrukcija i da se napravi eksponat koji bi pred
stavljao iseak iz celine jednog zida, a u skladu sa
konzervatorsko-restauratorskim principima. U takvoj
situaciji je neophodno da se briljivo isplanira postupak
restauracije potujui princip reverzibilnosti iz razloga
eventualne budue nadogradnje freske. Sledei pro
blem koji se nametao bio je nain i mogunost rekon
strukcije u logine celine. Problem teine, vrstine i
otpornosti na vlagu, morao je biti reen da bi bio mogu
bezbedan transport eksponata, poto je planirano da
izloba gostuje i u drugim muzejima.
Postavljeni zadatak je bio veoma kompleksan,
pogotovo to je rimsko zidno slikarstvo postalo bolje
poznato, u tehnolokom i stilskom pogledu, nakon i
na osnovu otkria fresaka Pompeje, ustanovljena je
podela na etiri likovna stila. Zbog toga, pre opisa
konzervatorsko-restauratorskog postupka, dajem opti
pregled osnovnih karakteristika razvoja rimskog zid
nog slikarstva, kako u likovnom, tako i u tehnolo
kom smislu, to sam imala u vidu prilikom izbora
postupaka.
301
rad muzeja vojvodine 50 konzervacija

OPTI PREGLED RAZVOJA
RIMSKOG ZIDNOG SLIKARSTVA
Rimljani su stvorili umetnost koja pokazuje manju
originalnost, ali koja je svojim ostvarenjima izvrila
veliki uticaj na dalji razvoj evropske umetnosti i obe
leila jedno od najznaajnijih razdoblja u istoriji umet
nosti. Umetnici se u poetku pojavljuju kao nastavljai
i uvari tekovina etrurske i grke umetnosti, da bi u
kasnijim periodima prerasli u originalne stvaraoce.
Veu nezavisnost od helenskih uticaja rimska umet
nost poinje da pokazuje u doba kasnog carstva. To
je rezultat unutranjeg razvoja rimske umetnosti i
stvaranja vee popularizacije sopstvenih elemenata u
formiranju tzv. provincijske umetnosti.
Likovni izrazi rimskog zidnog slikarstva
O rimskom slikarstvu se moe govoriti na osnovu
sauvanih zidnih slika, posebno u: Pompeji, Herku
leniji, Rimu, Boskorealeu. U sadrajnom pogledu to
slikarstvo je potpuno oslonjeno na helensko, dok je u
stilskom pogledu ta zavisnost neto manja.
Rimljani su esto ukraavali zidove svojih prosto
rija, ee nego plafone. Zidovi su bili oslikani tako da
smo mogli da razlikujemo tri dela: temelj, srednji deo
i friz. Srednji deo je bio prilino oslikan, sa najvie
detalja, dok su temelji i friz inili njegov okvir. Motivi
zidnog slikarstava su veinom zavisili od namene
prostorije. Na naem tlu su najverovatnije delovali pu
tujui majstori, koji su sa sobom nosili uzorke motiva,
koje je naruilac birao u skladu sa tadanjom mo
dom. Naravno, na to su uticali zahtevi bogatih naru
ilaca, koji su u to vreme diktirali modu. Meutim
u kasnijem rimskom periodu umetnici zidnog slikar
stava se oslobaaju tereta naslea i poinju da trae
sopstvena likovna reenja, koja preivljavaju i opo
vrgavaju klasino helensko miljenje da je dekorativno
zidno slikarstvo manje vredno.
Prvi koji je rimsko zidno slikarstvo podelio na
umetnike stilove je bio A. Maj (1882. godine) uzor
mu je dao prvi utemeljiva istorije evropske umetnosti
J. Winkelmann, koji je u XVIII veku pojam stilova
zidnog slikarstva uneo u likovnu umetnost. Majeva
podela6 pompejskog zidnog slikarstva se sastoji iz
etiri razvojna stila:
1. Inkrustacioni stil (200 do 70 g. p. n. e), karak
terie pravilne, razliito obojene celine, koje imitiraju
mermerne ploe. Vitruvije prvi opisuje ovaj nain
oslikavanja.7
2. Iluzionistiki stil (sredina I veka p. n. e.) tu se
pojavljuju naslikani arhitektonski delovi (stubovi, kor
nii, prozori, kandelabri, girlande, itd.) sa predstavama
302
pejzaa, koji zajedno stvaraju iluziju irokih prostora.

Vitruvije navodi o ovom stilu sledee: toga u prirodi
nema, niti moe biti, niti je ikada bilo. Nova moda
prisiljava loe sudije da osude dobru izradu jer je,
navodno, dosadna. Ali kako tanka trska moe da dri
krov ili kandelaber ukrase timpanona? ... Ne mogu se
odobravati slike koje ne lie na stvarnost. ak i kada
su dobre izrade, moemo ih hvaliti samo ako prikazuju
istinsku temu i ne prekorauju pravila umetnosti.8
Ovde dolazi do izraaja tipina rimska kompozicija
sa vertikalnom i horizontalnom podelom na tri dela.
Ipak, bez obzira na tadanje kritike, rimsko zidno sli
karstvo poinje da zamenjuje slike na drvetu, koje su
ukraavale grke kue.
3. Avgustov stil (od 20. g. p. n. e. do sredine I veka)
primenjuje iste elemente kao i drugi, samo ih tretira u
ravni. Preovlauju ravne, dekorativne povrine irokih
ravni, jakih boja, uglavnom crnih i crvenih pigmenata.
Ovde se zadrava uobiajena podela zidova. Glavna
figura ili grupa figura je postavljena na sredini zida.
Sve figure su ukljuene u kompoziciju. Grki motivi
su prilagoeni rimskom nainu shvatanja umetnosti.
4. Flavijevski stil (zadnja etvrtina I veka). Ovaj
stil se vraa u iluzionistiki tretman i obogaiju ga
raskoni elementi. Oslikana arhitektura gubi predstavu
realnosti i plastinosti. Dodaci sloenim arhitektonskim
scenama su mrtve prirode. Obino su naslikane u
lanim niama ili na policama, tako da predmeti koji su
esto rasporeeni na dva nivoa, ostaju blizu gledaoca.
Kolorit se temelji na utoj, zlatnoj i beloj boji. Zidovi
se ukraavaju tako da podseaju na tepih.
ISTORIJSKI RAZVOJ TEHNIKA
RIMSKOG ZIDNOG SLIKARSTVA
injenica da su do dananjih dana ouvane rimske
freske, nam govori o njihovoj kvalitetnoj tehnologiji
izrade, koja je imala svoju izraenu postupnost i siste
matinost.
Malteri
Etrurska arhitektura u svom kasnom dobu upo
trebljava malter. Dodirom sa Kartaginom od III v. p.
n. e. uvodi se ovo vezivno sredstvo u rimsku kon
strukciju i od tada malter igra znaajnu ulogu u gra
avinarstvu Rima.9 Upotrebljavao se kao podloga za
zidno slikarstvo u rimskim kuama, a pravljani su
od gaenog krea (kalcijum-hidroksid) kao veziva i
peska, cigle razliite granulacije, sitnog kamena kao
punioca. Da bi osigurali dobro vezivanje maltera dugo
su ga drali u mokrom stanju. Takvim postepenim
suenjem, dobijala se na povrini maltera prozirna i
restauracija i konzervacija rimske freske dragana ivkovi

vrlo tvrda skrama kalcijum-karbonata. Rimski kre
je imao u sebi dosta kalcijum-hidroksida, tako da je
pod uticajem ugljen-dioksida prelazio u kalcijumkarbonat, to je taj fin i proziran sloj na povrini zida,
koji u sebe vee pigment i zid ini vodootpornim.
Kre sa puno kalcijuma se dobijao peenjem belog,
tvrdog krenjaka, iskljuivo na drvima i na strogo
kontrolisanoj temperaturi. Tako dobijen negaeni kre
se gasio u jamama, sa dodavanjem vode uz meanje.
Prema tadanjem zakonu kre je morao da odlei u
kreani tri godine.10
Rimljani su poznavali i drugi nain pripreme kre
a koji je poznat iz Grke, opisuje ga Vitruvije.11 Ovaj
metod je zahtevao dodatno meanje i gnjeenje krene
mase sa velikim hrastovim kolcima, a potom je krena
masa dugo sazrevala. Ovo je zahtevalo velike grupe
radnika, te je manje korien.
Rimski majstori zidnog slikarstva poznavali su
desetak vrsta maltera. Obino su stavljali dva ili tri
sloja grubog maltera, a na to tri ili etiri sloja finog:
1. Grubi sloj je bio debljine od 7 do 25 mm,
korien je za popunjavanje neravnina na zidu i kao
podloga za nove slojeve. Raen je u razmeri 1:4 (1
kalcijum-hidroksida: 4 peska) ili 1:3.
2. Sledei sloj je bio u razmeri 1:2, ova razmera
se koristila i u dva ili tri naredna sloja.
3. Zavrni sloj na kojem se slikalo bio je u raz
meri 1:1 (mermerni prah: kalcijum-hidroksid) toniran,
sa grubo mlevenim pigmentima.
Rimska zidna dekoracija bila je islikana na glatkom
malteru. Stepen glatkoe se razlikovao u zavisnosti
od praktine funkcije povrina. Na osnovu glatkosti i
dalje obrade moemo napraviti sledeu podelu:
1. Izglaane povrine, koje su pri postupku
glaanja dobile mutnu povrinu i gde se vidi struktura
maltera. Na tim povrinama boja se nanosila u retkom
stanju, to je dodatno isticalo grubost maltera. Raeno
je fresko tehnikom. Ovakav rad se uglavnom koristio
za manje reprezentativne prostorije i likovne predstave
na zidovima.
2. Glatki malteri na kojima se ne vidi struktura,
uglaavani su do njihovog potpunog zgunjavanja, a u
ovu grupu spada veina rimskih maltera. Pigment je
nanoen u srednje retkom stanju. Negde su povrine
nakon bojenja ponovo glaane, te tako dobijaju dodat
ni sjaj, koji je zavisio od duine glaanja, strukture
pigmenata i vlanosti podloge. Ova metoda se koristila
za jednobojne povrine na kojima su se nalazili
geometrijski ili stilizovani floralni motivi.
3. Malteri sa visokim sjajem su, pored obinog
glaanja, bili brueni i polirani. Vano je bilo da brusni
kamen bude iste boje kao i podloga. Brusila se suva

povrina (poto se stvorio CaCO3), koja se naknadno
kvasila, pigment se vie puta nanosio i glaao. Po
ovakvim povrinama se nije oslikavalo, ve su one
sluile kao imitacija kamena ili mermera. Naunici su
se bavili prouavanjem tehnika glaanja maltera tako
da imamo razliite opisane postupke:
W. Klinkert opisuje sledei postupak: ruka
se navlai sa retkim vodorastvorljivim lepkom (npr.
tutkalo), pa se uroni u mermerni prah i tako se utrlja
va u bojeni sloj.12 U ovom sluaju mermerni prah je
sredstvo za poliranje.
Plinije kae da bi malter imao sjaj treba upo
trebljavati to stariji kre.13 Takoe spominje upotrebu
konog tutkala, koje je pravljeno od volovskih uiju i
koje se mea sa pigmentom.
Na osnovu ovih zapisa moemo pretpostaviti da
vezivo ne treba traiti samo u neorganskim mate
rijalima ve i u organskim.
emijske reakcije pri oslikavanju
H
fresko tehnikom
Fresko tehnika podrazumeva da se pigmenti me
aju sa krenom vodom i nanose na sve malter. Kre
no vezivo se razlikuje od drugih, ono stvara kristale
koji iz kalcijum-hidroksida prelaze u kalcijum-karbo
nat. Kalcijum-karbonat (CaCo3) pri peenju oslobaa
ugljen-dioksid (CO2) i prelazi u kalcijum-oksid (CaO),
odnosno ivi kre, koji sa vodom daje kalcijumhidroksid (Ca(OH)2), tj. gaeni kre. Pri fresko tehnici
kalcijum-hidroksid, koji je u malteru, iz vazduha
uzima ugljen-dioksid, dok voda isparava i ponovo se
pretvara u kalcijum-karbonat:
CaCO3
CO2
CaO
+H2O
H2O
Ca(OH)2 +CO
2
CaCO3
ehnika tempera rimskih majstora,

T
seko tehnika
U ovoj tehnici zidovi se oslikavaju na suvom
malteru. Veziva za pigmente su razliita, uobiajeno
vezivo se dobijalo od jaja. umance sardi 47% vode,
belanevine, lecitina, ulja i obojeni lutelin. Jajano ulje
sadri oleinsku i linolinsku kiselinu, to daje obojenoj
povrini elastinost i postojanost. Lecitin vee vodu iz
umanceta sa bojom. Ova tehnika potie jo iz Egipta.
Plinije kae da jajana boja daje sjaj i ivost i da mora
postojati podloga da ne bi dola u dodir sa kreom iz
maltera.
Pored jajane koriena je i biljna emulzija, koja
se dobijala od smokve, mleike i drugih biljaka koje
sadre mleni sok. Biljni mleni sok sadri 70% vode,
smole, belanevina i eera. Pored odlinih vezivnih
303

kvaliteta ova emulzija ima dobru sposobnost konzer
viranja boje. Verovatno iz tog razloga nailazimo na
razliite recepture meavina ove dve emulzije. Na
primer: umance se izvadi iz opne i pomea sa bilj
nim sokom u razmeri 3:1 i doda se koliina vode pri
blina koliini umanceta. Umesto umanceta se upo
trebljavalo i biljno tutkalo, koje se dobijalo pri kuvanju
peninih zrna.
Pigmenti
Mikrohemijske analize egipatskog i rimskog zid
nog slikarstva pokazuju da pigmenti uglavnom potiu
od neorganskih materijala. Organski se pojavljuju u
manjim koliinama i uglavnom u meavini sa neor
ganskim pigmentima.
Beli pigmenti
Prirodna kreda se dobijala od viegodinjeg,
dozrelog, gaenog krea. Takav kre je bio bogat kal
cijumom sa veoma malo vode. Dobijao se tako to se
vie puta ispirao i iz tako preienog krea su pra
vljene kuglice, koje su suene na suncu i nakon toga
mlevene. Vaan je bio ukus pigmenta, dobar pigment
nije smeo biti ni kiseo ni gorak. Moemo zakljuiti
da su Rimljani i bez posebnih sprava uspevali da
odrede Ph vrednos krea, ni kiseo ni gorak, znai Ph
neutralan.14
Olovno bela (bazni olovni karbonat, 2PbCO3Pb)
je najstariji neorganski pigment, korien u starom
Egiptu. Vitruvije veoma detaljno opisuje postupak
dobijanja olovnog pigmenta na Rodosu: u bure se
poloi prue, ulije se sire i na njega se poloi olovna
ploa. ovako pripremljena masa se poklopi i ostavi da
odstoji nekoliko sati. Kada se zavri proces dobijemo
kvalitetan olovni pigment, bele boje.
Olovna bela se samostalno retko koristila u zidnom
slikarstvu. uglavnom je koriena za posvetljavanje
drugih mineralnih pigmenata. Ima dva znaajna nedo
statka, lou pokrivnu mo i veoma je otrovna.
Okeri
Okeri su prirodni zemljani pigmenti, koji su veoma
raireni irom sveta, koriste se u svim istorijskim
razdobljima od preistorije. Imaju irok raspon boja
od svetloute do crvenosmeih nijansi. Vitruvije pie
kako se smea zemlja na grkom jeziku nazivala oker
i da se najbolji dobijao u Atini, te su ga iz tog razloga
zvali atinski pigment. U Rimu je korien naziv silin,
a danas tu vrstu pigmenta zovemo siena.
Orpiment, realgar, a poznat je i kao auri pigment.
Spominje ga Plinije, navodei da se uvozi iz Sirije.
304
Nalazi se u prirodi kao Arsenik disulfid (As2S3) i veo

ma je otrovan.
Crveni pigmenti
Crveni oksidi15 dobijaju se od crvene zemlje sa
veom koliinom gvoa i iroko su rasprostranjeni u
prirodi. Antika je razlikovala sedam vrsta ove crvene:
pompejsko, persijsko (kaput mortum), sinopsijsko,
afriko, pansko, napuljsko i indijsko.
Cinober je ivin sulfid (HgS). Zdrobljen u prah
je korien kao pigment. Prirodni cinober se koristio
u Grkoj. Antiki majstori su ovaj pigment upotre
bljavali kao temperu, za bojenje u seko tehnici, odno
sno na suvom malteru, koji je prethodno bio toniran
sa smeim okerom. Plinije ovaj pigment naziva Mini
jumom i navodi da je uvoen iz panije (Sisapo, dana
nji Almaden). Naen je na mnogim rimskim i pom
pejskim zidnim slikama i veoma je dobro ouvan, to
govori o njegovoj postojanosti.
Plavi pigmenti
Lapis lazuli je prirodni ultramarin, poludragi ka
men po kojem je pigment i dobio ime. Pojavljuje se jo
u Egiptu. Drobljenjem ovog poludragog kamena dobija
se prah koji se mea sa uljanim pastama i voskovima.
Plinije pie da su se od ovog kamena dobijale etiri
svetle i etiri tamne nijanse plave boje. Ovaj pigment
se koristio u obe zidne tehnike (seko i fresko).
Azurit je bazni bakarni karbonat, Cu3 (Co3)2(OH)2.
poznat je jo iz Egipta. Dobijao se mlevenjem mine
rala. Boja je gubila na intenzitetu, ako je bio pigment
suvie usitnjen. U rimskom zidnom slikarstvu je upo
trebljavan za seko tehniku.
Egipatsko plavo ubraja se u najstarije vetake
pigmente. To je silikat bakra i kalcijuma. Postupak do
bijanja ovog pigmenta je sledei: od meavine samle
venog peska i strugotina bakra pravljene su kuglice,
koje su peene na visokim temperaturama, do njenog
potpunog sjedinjavanja.
Indigo plava je organska boja biljnog porekla,
koja se dobija iz razliitih suptropskih biljaka. Stablo
i lie ovih biljaka potapali su se u vodu i dobijao
se rastvor, koji se menjao pod uticajem svetlosti od
crvene do modre.
Crni pigmenti
Crna od ai je nastajala sagorevanjem drveta
(bukve, hrasta, topole, lipe, smreke...) i kostiju.
Mineralni crni pigment ili crna kreda dobijala
se drobljenjem i ispiranjem vie vrsta glina bogatih
ugljem.

KONZERVACIJA I RESTAURACIJA
RIMSKIH ZIDNIH SLIKA
1. O
PIS FRAGMENATA PRE KONZERVACIJE
I RESTAURACIJE
Veliine fragmenata zidnog maltera, su veoma
razliite, od 2 do 20 cm, a debljine od 5 do 7 cm. Na
fragmentima se nalaze naslage zemlje i kalcinacije. Na
poprenom preseku vide se dva sloja maltera. Oslikana
povrina je veoma vrsta, najverovatnije joj vrstinu
daje skrama nastala pri primeni fresko tehnike. Na bo
jenom sloju nisu primetna podklobuenja, ljuspanja i
oteenja druge vrste. Mogue je nazreti utu, crvenu
i belu boju (sl. 1).
2. OPIS MALTERA
Napravljen je popreni presek maltera (sl. 2), gde
su vidna dva sloja:
a) povrinski sloj veoma je vrst, bele boje, deb

ljine od 0,5 do 1 cm. U njemu su pod mikroskopom
vidljive estice peska, krea i mermernog praha.
b) donji sloj se osipa i nije zadovoljavajue vr
stine, sivkaste je boje, debljine od 3 do 5 cm. U njemu
su vidljivi tragovi mlevene cigle, kamena (prenika od
3 mm do 5 mm), peska i krea.
3. OPIS BOJENOG SLOJA
Zidne slike su raene fresko tehnikom, to se
dalo zakljuiti po vidljivoj skrami na bojenom sloju,
njenoj otpornosti na vodu i otpornosti na mehaniko
naprezanje. Oslikani sloj se nalazio u dobrom stanju,
nisu primeena mikrobioloka oteenja izazvana
bakterijama i gljivicama, niti ljuspanje, podklobuenje
i pulverzije (sl. 3).
Slika 1. Izgled fragmenata pre konzervacije
305
Slika 2. Popreni presek maltera
4. ANALIZA PIGMENATA
U slikarskom postupku korieni su sledei pig
menti: crveni, plavi, oker, sivi, crni i beli. Analiza
pigmenta je vrena u tri pravca: mehanika, mikro
skopska i hemijska.
Mehanikom analizom je ustanovljena otpor
nost pigmenta na razliita trenja. Vrene su probe
mehanike otpornosti gumicama i etkama razliite
mekoe.
Pod mikroskopom je utvrena granulacija i
kompaktnost pigmenata.
Ove dve analize pokazuju da su: oker, crveni, beli,
crni i sivi pigmenti kompaktni, nevidljive granulacije
i otporni na mehanika trenja, a plavi pigment je veo
ma nestabilan i krupnije granulacije. Nestabilnost pla
vog pigmenta na mehanika trenja moe ukazati na
njegov lo kvalitet i primenu seko tehnike u pojedinim
delovima freske.
Hemijskom analizom je utvrena stabilnost
pigmenata na sledee rastvarae: vodu, natrijumbikar
bonat (NaHCO3) i aceton. Ispitivanja su raena po
principu od blaih ka jaim rastvorima i na svakom
pigmentu ponaosob. Utvreno je da su svi pigmenti
otporni na ova tri rastvaraa.
5. KONZERVATORSKI RADOVI
5.1. Priprema
Celokupan materijal je sagledan i razvrstan po boji,
porean u kutije sa peskom i ovakvim razvrstavanjem
izdvojeno je vie celina. Ali pravi izgled pojedinih
fragmenata moe se sagledati tek posle ienja.
5.2. ienje
U praksi se koristi tri naina ienja: mehaniko,
hemijsko i kombinovano. U ovom sluaju primenjivano
Slika 3. Izgled oslikanog sloja
306
Silika 4. Delimino oieni fragmenti

je mehaniko ienje, koje je ujedno i najbezbednije.
Za ienje su koriene uobiajne alatke (etke razne
mekoe, razliite gumice...), gumice su se pokazale
kao vrlo efikasno sredstvo (sl. 4).
5.3. Konsolidacija bojenog sloja
Konsolidacija nije uvek neophodna, ali u ovom
sluaju je primenjena iz vie razloga: da bi se uvrstio
malter i nepostojani plavi pigment, izbegao eventualni
uticaj vlage i vratio sjaj bojenom sloju, koji je izgubljen
tokom vremena. Kao konsolidant je upotrebljen ras
tvor sintetike smole Paraloida B7216 u acetonu, radi
boljeg penetriranja konsolidanta menjan je njegov
viskozitet. Sa promenom koncentracije rastvora od 2
do 5% vreno je natapanje u vie faza. Konsolidacija
bi bila uspenija da su postojale mogunosti potapanja
u vakumu (sl. 5.).
6. REKONSTRUKCIJA I RESTAURACIJA
Dosadanjim intervencijama izvrena je zatita
fragmenata zidne freske. Nakon toga usledili su slede
i koraci: rekonstrukcija moguih celina, crte rekon
strukcija, izrada i uvrivanje fragmenata na odgo
varajuu podlogu, postavljanje nedostajueg maltera
na celini i retu.
Na samom poetku je bilo 167 fragmenata. frag
menti su po boji slagani u pesak pri emu je izdvojeno
vie celina:
oker crvena bordura (sl. 6a),
oker plava bordura (sl. 6b),
oker sa crvenim isprekidanim linijama i oker sa
belom i crvenom polukrunom linijom,
oker sa crvenom i urezanom belom polukrunom
linijom,
plavocrvena bordura (sl. 6c),
a)
b)
c)
Silika 4. Delimino oieni fragmenti
Slika 5. Izgled konsolidovanih fragmenata

(ac)
307
Slika 6. Izgled likovnih celina (a, b, c)
308

crvena (sl. 7),

plava (sl. 8a),
plava sa belim i crnim zrakastim linijama spojenim
na iseku oker krunice (sl. 8b).
Prvo je izdvojeno pet fragmenta iz celine crveno
oker bordure (sl. 8) od kojih je napravljena probna
rekonstrukcija dimenzija 24,530 cm (sl. 9).
Nakon toga je izdvojen 31 fragment za rekon
strukciju, od celina: okercrvena bordura, oker sa crve
nim isprekidanim linijama i oker sa belom i crvenom
polukrunom linijom, okerplava bordura, plava i
plavocrvena bordura.
Sledei pokuaj je bio da se u crteu 1:1 izvri
rekonstrukcija. Nakon niza merenja i crtanja, utvre
no je da pored date horizontlne podele, postoji verti
kalna, koja je nainjena belim linijama i zrakasto se
suava. Nije se moglo utvrditi koji je raspon izmeu
horizontalnih podela, ali sasvim je jasno da su poreane
po utvrenom redu.
a)
6.1. Uvrivanje fragmenata i izrada nosaa

U ranijim konzervatorskim intervencijama nosai
su izraivani od razliitih materijala: drvo, plastika,
platno, itd. Laneno platno se esto upotrebljavalo kao
nosa i pokazalo se kao najloije reenje. Ovakav
b)
b)
Slika 7. Izgled likovnih celina (levo i sasvim levo)
Slika 8. Izgled likovnih celina (a i b)
309

postupak je zahtevalo strapiranje freske, a vremenom
je platno usled dejstva vlage menjalo svoj volumen
i dovodilo do pucanja ve i onako tankog bojenog
sloja. U ovom sluaju se pribeglo izradi nosaa od
poliesterskih smola.17
6.1.1 Priprema fragmenata za uvrivanje
Priprema fragmenata za uvrivanje se satojala
od:
a) zatita bojenog sloja izvrena je na sledei
nain: bojeni sloj je zatien sa dva sloja gaze lepljen
je sa karboksil-metil celulozom.18 Nakon suenja gaza
se dovoljno vrsto drala za podlogu i predstavljala
dobru zatitu bojenog sloja. Rastvorljivost karboksilmetil celuloze u vodi je garantovalo njeno lako
odstranjivanje nakon uvrivanja fragmenata i izrade
nosaa freske.
b) obrada poleine fragmenata je bila neophodna,
poto im je debljina varirala od 3 do 5 cm. Malter sa
njihove poleine se skidao paljivo u vie slojeva, za
ovo je korien mikromotor sa razliitim nasadnicima.
Debljina maltera je svedena na 1,5 cm (sl. 10).
Slika 8. Izdvojeni fragmenti
Slika 9. Zavrena rekonstrukcija
310
6.1.2. Izrada nosaa freske

Fragmenti su poreani na crte rekonstrukciju
(sl. 11), licem na dole, u drveni kalup dimenzija
70x92 cm. Zatim su zasuti tankim slojem peska
(sl. 12), kojim je stvoren prostor za dodavanje ukrasnog
maltera. Ovako poreani fragmenti su spojeni akrilnim
malterom, koji je napravljen u razmeri 1:3 (1 veziva i
3 punioca). Vezivo ini akrilni lepak19 i kre u razmeri
1:1, s tim to je akrilni lepak sainjen u odnosu 1
deo akrila i 2 dela vode. Punilac ini 1 peska, 1 deo
mermernog praha i 1 deo perlita20 (sl. 13). Korienjem
perlita malter je postao laki. Preko akrilnog maltera
zalepljen je jo jedan sloj gaze, radi boljeg povezivanja,
odnosno armiranja. Da bi se osigurala reverzibilnost
izmeu akrilnog maltera i poliesterskog nosaa bilo
je neophodno postaviti polistirolsku foliju21 debljine
2 mm (sl. 14). Polistirol je izolovan od poliesterskog
nosaa jo jednim slojem gaze. Za lepljenje ovih
slojeva korien je akrilni lepak. Poliesterski nosa
(sl. 15) je armiran staklenom tkaninom, izliven je u
dva sloja od po 4 mm. Izlivanje se vrilo u dva sloja,
da bi se izbeglo stvaranje visoke temperature, koja se
oslobaa pri umreavanju poliesterske smole.22 Drugi
sloj poliesterske smole je zasut perlitom i mermernim
prahom, da bi se imitirao klasini nosa (sl. 16). Poto
je polesterska smola otvrdnula, nosa je okrenut licem
na gore.

6.2. Dodavanje ukrasnog maltera
Uklonjen je pesak (sl. 17), koji nam je obezbedio
mesto za ukrasni malter (sl. 18 i 19). Pre nanoenja
maltera skinuta je gaza sa lica fraske. Malter je uraen
u razmeri 1:2 (1 deo krea i 2 dela punioca sastavljenog
od 1 dela peska i 1 dela mermernog praha). Malter se
suio tri dana (sl. 20).
6.3. Retu
Retu je raen akrilnim bojama, po crte rekon
strukciji (sl. 21 i 23).
Slika 10. Istanjeni malter
Slika 11. Crte rekonstrukcije
311
Slika 12. Fragmenti smeteni u drveni kalup i zasuti peskom
Slika 13. Dodavanje akrilnog maltera
312
Slika 14. Polistirolska folija
Slika 15. Poliesterski nosa
Slika 16. Poleina nosaa freske
313
Slika 17. ienje peska

Slika 18. Dodavanje ukrasnog maltera
314
Slika 19. Popreni presek
Slika 20. Nakon postavljanja ukrasnog maltera
Slika 21. U toku retua
Slika 22. Popreni presek
315

Zakljuak
Slika 23. Nakon zavretka retua
Slika 24. Izloba Rimska vojska u Sremu
316
Prilikom opredeljivanja za izbor konzervatorskog

postupka, uzeta su u obzir iskustva prethodnih
konzervacija ove vrste. To su bile rekonstrukcije etiri
rimske freske23 iz grobnice u Beki,24 koje su izloene
na stalnoj postavci Muzeja Vojvodine. Na njima su
se tokom vremena pokazale neke slabosti postupka
u pogledu izbora matrerijala za nosa bojenog sloja.
U tadanjim konzervatorskim metodama, bila je
uobiajena upotreba impregniranog platna koje je
hidroskopno po svojoj prirodi. Zbog te osobine je
ono nepodesno za takvu primenu, to se vremenom i
pokazalo kroz promene na bojenom sloju freske. Bilo
je oigledno da je to lo izbor materijala, jer je platno
pod uticajem vlage menjalo svoj volumen i dovodilo do
pucanja i pulverzije ve i onako istanjenog (strapiranog)
bojenog sloja. Ovi razlozi su me opredelili za jedan
moderniji pristup pri konzervatorskom postupku u
kojem bih primenila pogodnije savremene materijale.
Primena polistirolske folije omoguila mi je lako
odvajanje nosaa od originalne freske. Ukrasni malter
koji povezuje nedostajue delove originala sadri
kreno vezivo, a drugi sloj maltera akrilni lepak (akrilni
malter). Ovakvim postupkom dobijen je eksponat na
kojem je mogua dalja intervencija i u potpunosti je
zadovoljen princip reverzibilnosti. Svi upotrebljeni
materijali ne podleu uticajima vlage, te se on moe
izlagati u razliitim uslovima. Izradom poliesterskog
nosaa i korienjem perlita (kao punioca) cela struk
tura je znaajno olakana, a predmet moe biti lako
prenosiv eksponat.
Crte koji je rekonstruisan na osnovu postojeih
fragmenata je ukazao na suavanje vertikalnih pode
la, to navodi na pretpostavku o postojanju apside.
Prilikom sistematsko-zatitnih iskopavanja iz 2006 i
2007. godine pronaena je apsida i u njoj manji broj
fragmenata freske, veoma slinih ovima. Budue ana
lize i istraivanja moda e nam razjasniti precizniji
poloaj zidnih slika u ovom graevinskom komp
leksu.
Fragmenti koji nisu ukljueni u rekonstrukciju su
konzervirani i smeteni u studijsku zbirku arheolokog
odeljenja. Od onih koji su izdvojeni u celinu plava sa
belim i crnim zrakastim linijama spojenim na iseku
oker krunice, planiram da po istom principu napravim
jo jedan eksponat.
Ova rekonstrukcija rimske freske danas se nalazi
u drugoj sali, celine Rimljani i Sarmati, arheolokog
dela stalne postavke Muzeja Vojvodine.
Slika 24a. Izloba Rimska vojska u Sremu
NAPOMENe
1
Dr Velika Dautova Ruevljan, Rad Muzeja Vojvodine

41/42, 2000, str. 18.
2
www.muzejvojvodine.org.yu
3
Dr Velika Dautova Ruevljan, nav. delo.
4
Dr Velika Dautova Ruevljan, Rad Muzeja Vojvodine
41/42, 2000, str.17.
5
Dr Velika Dautova Ruevljanin i Miroslav Vujovi,
Rimska vojska u Sremu, Novi Sad 2006.
6
A. Mau, Geschichte der dekorativen Wandmalerei im
Pompei, Leipzig 1882.
7
Vitruvije, O arhitekturi, Knjiga VII, 5.
8
Vitruvije, O arhitekturi, Knjige VII.
9
Nestorovi, Arhitektura starog veka, Beograd 1962.
10
Isto.
11
Vitruvije, O arhitekturi, Knjiga VII, 5, 14.
12
W. Klinkert, Bemerkungenzur Tehnik der Pompejanischen
Wanddekoration, Mitteilungendes des Deutschen
Archeologischen Instituts, Romische Abteilung, Bang
64, Heidelberg 1957, 118. i 129.
Plinije, Istorija prirode knjiga 38, 36. i 55.

Ljudmila Plesniar-Gec, Antine freske v Sloveniji I,
Ljubljana 1997, 34.
15
Crveni oksid poznat je i pod imenom crvena zemlja.
16
Paraloid B 72 je etil metakrilat polimer. Rastvara se u
acetonu, toulolu, hloroformu, etilacetatu, siretnoj ki
selini. Omekava na temperaturi od 110 do120 C.
17
Poliesteri su termoreaktivne smole. U poliesterskim
smolama koje se pojavljuju na tritu, najee su pri
sutna vinilna jedinjenja kao rastvarai. Do spontanog
umreavanja ne dolazi pri adekvatnom skladitenju i za
reakciju je potrebno iniciranje. Kao inicijator najee
se koristi benzoilperoksid.
18
Bezbojni, koloidni derivati celuloze, pod uticajem vode
bubre, gradei pihtijastu masu. Ovi koloidni rastvori su
postojani pri zagrevanju, alkalije na njih slabo deluju,
a pod uticajem kiselina izdvajaju se pohuljice, koje se
sastoje od slobodnog celuloznog estra glikolne kiseline.
Upotrebljava se i za konzervisanje jaja.
13
14
317

19
5% Paraloid B72
Jedna vrsta staklaste amorfne stene, ije su pravilno pore
ane pukotine sline perlama.
21
Polistirol sa obe strane ima vrlo tanku zatitu od akrilne
folije.
22
Pri upotrebi poliesterskih smola trba uzeti u obzir njihov
stepen skupljanja pri otvrdnjavanju, volumen se
smanjuje od 5 do 7%. Brzina otvrdnjavanja zavisi od
temperature prostorije.
20
23
Podizanje fresaka, restauraciju, kao i opremu za izlaganje,

izvrio je 1966. godine Duan Nonin, savetnik konzer
vator Pokrajinskog zavoda za zatitu spomenika kulture
u Novom Sadu.
24
M. Marijanski-Manojlovi, Rimska nekropola kod Beke
u Sremu. Novi Sad 1987.
Literatura
Lotar Altman, Enciklopedija slikarstva i grafike, Beograd
2006.
Velika Dautova Ruevljan, Villa rustica na lokalitetu Vranj
u Hrtkovcima, Rad Muzeja Vojvodine 41/42, Novi
Sad 2000, 1528.
Velika Dautova Ruevljanin i dr Miroslav Vujovi, Rimska
vojska u Sremu, Novi Sad 2006.
H. V. Janson, E. F. Janson, Istorija umetnosti, Beograd
1997.
W. Klinkert, Bemerkungenzur Tehnik der Pompejanischen
Wanddekoration, Mitteilungendes des Deutschen
Archeologischen Instituts, Romische Abteilung, Bang
64, Heidelberg 1957, 111148.
Metka Kraigher-Hozo, Slikarstvo/metode slikanja/
materijali, Sarajevo 1991.
In. Veljko Krsti i dr Ljiljana Kosti, Hemijsko-tehnoloki
leksikon, Beograd 1980.
318
A. Mau, Geschichte der dekorativen Wandmalerei im

Pompei, Leipzig 1882.
M. Marijanski-Manojlovi, Rimska nekropola kod Beke u
Sremu. Novi Sad 1987.
B. Nestorovi, Arhitektura starog veka. Beograd 1962.
Ana Olajo, Upotreba sintetikih polimera u konzer
vaciji-restauraciji muzejskih predmeta od metala,
Habilitacioni rad za sticanje zvanja konzervatorrestaurator za metal, Muzej Vojvodine, Novi Sad
1997.
Ljudmila Plesniar-Gec, Antine freske v Sloveniji I,
Ljubljana 1997.
ivojin Turinski, Slikarska tehnologija. Beograd 1987.
S. Ferri, Vitruvio, Architettura, Roma 1960.
J. Wikelmann, Anmerkungen ber die Geschichte der
Kunst des Altetums, Dresden 1767.
UDC: 391.1/.2 (497.6 ) 18/19

*
,
, . 230 , 200
, 30 .
19- 20- , .

.
, , , 19. , 20, , , , .
Abstract The zubun (a sleeveless dress usually worn by women) is one of the indispensable parts of traditional attire
which belongs to a group of winter and summer garments, and it is made of heavy cloth. In the Bosnian Frontier, 230
such garments are collected so far, of which 200 items are womens costumes and 30 of them are an integral part of mens
clothing. The zubun first appeared at the end of the 19th century and the beginning of the 20th century. It was mostly
the product of home and was fashioned by women. The damaged zubun from Imljani was taken to undergo the process
of preservation and restoration. It is part of the textile collection at Ethnographic Department of the Museum of Republika
Srpska in Banja Luka.
Key words Bosnian Frontier, Folk Costume, Zubun, 19th century, 20th century, Garments, Heavy cloth, Ethnology

,

. , .
, ,
,
(,
). , .
,
.
,
,
, .
.1

,
.

.
.
, ,
.
,
(
).
,
.
, ,
.
.

.
, . ,
, ,
, .

, ,
,
.
.

, 6. 2007.
, ,
.
( ).
319
50
, ,
,
.
.
19. 20. ,
.

1118,
, .
,
.

, ,
. ,
,
.
, ,
.
,
, ,
,
,
,
.

.
,
,
1.
320
.
,
.
,
.

.
: , ,
, .
52 cm, 90 cm.2

,
, , .

1 1,5 cm.
.
.

, .

. ,
,
, .
, ,

.

.
2.
...

,
,
.
S-.3
,

, ,
.
, ,
,
. ,

.
,

.
:

30 ,

,
.
,
,
.4

. ,
,
(, ).
TOK KO

.

, .
.
,
.

,
.
4.
) M , ) , )
3.
321
50

,
,
,

.

.
,
20.

.

,
,
.

,
.

, .
,
,
,

.
,
.

, , ,
.
.
,
, .
,

, .

, 80C.
,
.6

.

5.
5.1.

,
,

.5

322
...
, ,
.

,
.
,
.
.
,
,

,
.
2
3
, XVII,
1962, 99116; ,
, , 2002.
, ,
, 1988.
, , 1962.
. , . ,
, 1959.
5
. . Lne, Tekstile Conservation, London 1972.
6
, ,

,
2000, 273381.
. , . ,
, 1959.
, XVII,
1962, 99116.
, , 1962.
. . Lne, Tekstile Conservation, London 1972.
, ,
, 1988.
, ,

, 2000, 273381.
,
(), 2002.
5.2.
5.4.

5.3.

5.5.

323
50
324
6.1.
6.2.
6.3.
6.4.

Marijana Mitrovi
UDC: 061.4 (497.111) 2004:73/76 [4]
MUZEOLOKI PRINCIPI U IRWIN RAMU

ili: kako muzej negira svoju negaciju...
Apstrakt U ovom radu je analizirana izloba IRWIN Retroprincip (19832003) odrana u Muzeju savremene umetnosti
u Beogradu. Pokazuje se kako muzeoloki principi postaju objekt rada, kako se koriste i prisvajaju u nameri da se (re)
konstruie istorija (umetnosti) istone Evrope, i kako zauzvrat muzej prisvaja sopstvenu kritiku.
Kljune rei muzej, muzeoloki principi, Irwin, retroavangarda.
Abstract The IRWIN: Retroprinciple (1983-2003) exhibition, held at the Museum of Contemporary Art in Belgrade, is
analysed in this paper. The paper shows in what way the museological principles are turned into the object of work, in what
way the principles are used and adopted in order for the history (of art) of Eastern Europe to be (re)constructed, and in
what way the museum itself accepts its own critique.
Key words Museum, Museological Principles, Irwin, Retroavangarde.
U februaru 2008. godine grupa Irwin je prvi

put izlagala u Danskoj. Na izlobi je predstavljena
NSK Drava u vremenu (NSK State in Time).1 Ovaj
kontinuirani projekat predstavlja utopijsku dravu bez
konkretne teritorije, ali sa nekoliko hiljada graana
(oigledno, ne moemo ba rei stanovnika), i sa for
malnim nacionalnim simbolima kao to su zastava,
(nekad) garda, potanske marke, grbovi i paso koji
moe da dobije svako.
U Aarhusu, gde je izloba odrana, NSK Drava
u vremenu je dokumentovana u formi video intervjua,
fotografija, lanaka, artefakata i drugih vidova vizuel
nog materijala prikupljenog tokom vie od petnaest
godina postojanja ove drave. Nedavno je Esben Han
sen, vizuelni antropolog i filmski stvaralac, saraivao
sa Irwinom intervjuiui dravljane NSK.2
Fokus ovog rada nee biti na ovoj izlobi, nego
na ranijim radovima grupe Irwin koji su pripremili
teren za ovakve simulacijske poduhvate operiui
muzeolokim principima kao ideolokim aparatom
produkcije znanja.
Umetnici su, tokom dvadesetog veka, postepeno
intenzivirali svoj kritiki odnos prema sistemu umet
nosti, pa samim tim i prema muzeju, kao jednom od
segmenata tog sistema. Jednako kao to umetnik utie
na art sistem i menja ga proizvodnjom umetnikih
dela, i art sistem utie na umetnika. Umetnici poinju
na razliite naine da se odnose prema umetnikom
sistemu, prvenstveno prema muzeju, koji unutar tog

sistema zauzima centralno mesto.
Umetnike refleksije prema muzeju uzimaju
razliite forme i mogu se odnositi na razliite segmente
funkcionisanja muzeja. S jedne strane, umetnici proiz
vode dela u kojima se prepoznaje stav umetnika
naspram muzeja, a sa druge strane, dela koja, osim
poruke koju prenose, a koja moe ili ne mora da bude
u vezi sa umetnikim sistemom, ipak poseduju jedan
momenat koji ih povezuje sa muzejom. U ovim delima,
umetnik se pri izraavanju koristi renikom muzeja,
tj. koristi se jednim ili vie osnovnih muzeolokih
principa.
U ovom eseju u pokuati da se osvrnem na
umetnike radove koji spadaju u pomenute kategorije.
Osim toga, pokuau da sagledam izlobu IRWIN
Retroprincip (19832003)3 u okvirima tih kategorija.
Mislim da odreeni radovi na ovoj izlobi svesno
barataju muzeolokim principima, ali i da grupa Irwin
ide dalje, te da se u tim radovima odnos ne gradi samo
prema muzeju, ve ire, prema nainu konstruisanja
istorije, kojoj je muzej obitavalite, i prema samoj
muzeologiji.
Muzej prihvata kritiku muzeja ...
esto su umetnici bili ti koji su proklamovali
kritiku institucija. U svojim radovima i manifestima
bavili su se odnosom prema muzeju. Poevi od
*
Rad je nastao u okviru projekta 147020: Srbija izmeu tradicionalizma i modernizacije etnoloka i antropoloka
prouavanja kulturnih procesa, koji u celosti finansira MNZS RS.
325
rad muzeja vojvodine 50

futurista i dadaista koji su uzviknuli da muzeje treba
spaliti, preko Marsela Diana (Marcel Duchamp),
Marsela Brodtersa (Marcel Broodthaers), Klisa Olden
burga (Claes Oldenburg), Barbare Blum (Barbara
Bloom), grupe Fluxus, Art and Language, Danijela
Birena (Daniel Burena), do Luiz Loler (Louise Lawler)
i drugih, dvadeseti vek je svedok niza antimuzejskih
pokreta i teorijskih, kao i umetnikih refleksija o
muzeju.
Izloba Museum as Muse Artists Reflect4 u
Njujorku predstavila je sve relevantne umetnike
radove koji su nastali u odnosu ili s obzirom na
muzej. Na primeru te izlobe se vidi kako je muzej
u stanju da se prilagoava savremenoj umetnikoj
praksi, odnosno da svesno izlae kritiku muzeja. To
i jeste razlog zbog koga je muzej uspeo da nadivi
sve promene u umetnosti koje su vodile ka tome da
se delimino ili sasvim podriju osnovni muzejski
principi (konceptualna umetnost, koja ne podrazumeva
izloivi artefakt; land art; body art i dr.).5
Stoga se ini kao da kritika muzeja kao institucije,
i to ideoloke institucije par excellance, uopte ni nije
mogua. Muzej se svesno koristi kritikom muzeja
da bi osigurao sopstveni legitimitet. Muzej prihvata
kritiku izlagakog, i ireg predstavljakog sistema kao
legitimnu temu umetnike refleksije i tako donekle
onemoguava njenu prevratniku delatnost. Da li
bi zaista nekog iznenadilo kada bi ruski umetnik
Aleksandar Brener bio pozvan od strane nekog muzeja
da ponovi akciju u kojoj ispisuje znak dolara lakom
preko Maljevieve slike Suprematizam kao umetniki
rad za taj muzej? Imajui u vidu da je restauratorskim
radom Maljevievoj slici u potpunosti vraen prvobitni
izgled, ovim inom se njena vrednost (simbolina, ali
i trina) uveava jer je njena istorija obogaena
novim iskustvom.
Jedan od umetnika koji se, na svojim fotografijama,
eksplicitno bavi odnosom izmeu muzeja i umetnikog
dela, a koji je naao svoje mesto na ovoj izlobi,
je Kristijan Milovanov (Christian Milovanoff). Na
fotografiji Le Louvre Revisite (Leonard de Vinci, La
Vierge, lenfant Jesus, et Sainte Anne),6 prikazana
je slika izloena u muzeju. Objektiv je sputen i
prikazana slika nije centrirana na fotografiji, kao to
je sluaj kod reprodukcija umetnikih dela, na koje
smo naviknuti. Naime, vidi se samo donji deo slike,
deo rama koji sliku uokviruje sa legendom i deo
(muzejskog) zida. Za oko koje je naviklo da se susree
sa reprodukcijama, ukljuivanje muzejskog zida i rama
pri fotografisanju slike je sasvim neobino. Zid je
ukljuen kao simbol institucije u kojoj je slika izloena,
326
muzeologija
ime se skree panja na odnos izmeu te institucije i
samog izloenog objekta. Jedan muzej, kao bilo koja
druga drutvena institucija, nastaje, postoji i razvija
se u odreenom socio-politikom kontekstu i nuno
sadri karakteristike tog konteksta, te stoga objekat,
izloen u njemu, ne moe biti izuzet iz odnosa koji
postoje unutar muzeja i odnosa koji taj muzej kreira
sa spoljanjom sredinom. Naravno, osim ovoga, samo
izlaganje odreenog objekta u muzeju (bilo da je u
pitanju muzej umetnikih dela, istorijski, etnografski ili
muzej neke druge vrste), takoe uestvuje u kreiranju
te iste sredine i ni u kom sluaju nije samo njen odraz,
a objekat pasivni, mumificirani produkt.
Jednako kao to se muzej koristi kritikom muzeja
ne bi li osigurao legitimitet, tako i neki umetnici koriste
muzeoloke mehanizme, da bi u svom radu analizirali
i/ili kritikovali metode proizvodnje znanja u muzeju.
Muzeoloki principi
Objekat se prilikom ulaska u muzej podvrgava
nizu muzeolokih postupaka. U muzeologiji se razli
kuju etiri osnovna muzoloka principa: selekcija,
trezoriranje, klasifikacija i komunikacija (izlaganje).
Ovi procesi omoguavaju proizvodnju znanja u mu
zeju. Stoga, odnos izmeu objekta i muzeja nije jedno
znaan niti nevin.
Ne-nevinim odnosom izmeu muzeja i objekta
(umetnikog dela, prirodnjakog specimena ili
predmeta/muzealije u nekoj drugoj vrsti muzeja), bavili
su se mnogi teoretiari. Jedan od ishoda prouavanja
tog odnosa je i preuziman princip muzeoloke
obrade i proces kroz koje, u ovom sluaju, umetniko
delo pri toj obradi prolazi od strane umetnika i njihovo
inkorporiranje u umetnike radove.
Na primer, na izlobi Museum as Muse Artists
Reflect, odranoj u MIMA u Njujorku, jedan od naj
upeatljivijih radova koji barataju muzeolokim prin
cipima je Mouse Museum,7 Klisa Oldenberga (Claes
Oldenburg). Umetnik stvara sopstveni muzej, tj. sop
stvenu kolekciju razliitih predmeta i na taj nain sebe
stavlja u ulogu selektora/kustosa. Osim toga, unutar
muzeja ili galerije, on ih izlae iza stakla tj. u vitrini,
dobro osvetljene, onako kako bi bili izloeni npr.
arheoloki nalazi. Na taj nain se ovim predmetima
(kupljenim ili naenim na ulici, suvenirima, ali i pred
metima koje je umetnik sam napravio i predmetima
koji pretenduju sami po sebi da budu umetnost, kao
to su, na primer, slike kupljene na ulici za nekoliko
dolara i dr.) daje vrednost selektovane muzealije.
Pozabavimo se sad nainom na koji grupa Irwin tretira
pomenute principe.
muzeoloki principi u irwin ramu
marijana Mitrovi
IRWIN Retroprincip (19832003)
Suzan Pirs12 smatra izlobu karakteristinom

konstrukcijom odreenog doba (kao to su pozorina
predstava ili tampana knjiga), a verovanje da znanje
moe da se izloi (demonstrira) u vremenu i prostoru
meta-narativom modernog doba.
Imajui ove stavove u vidu, postavlja se pitanje na
koji nain je ova izloba govor Muzeja savremene
umetnosti, Beograd, i ta se njome, izvan prezentacije
radova, prenosi.
Iako je grupa Irwin izlagala i u istonoevropskim
zemljama, izlobu IRWIN Retroprincip (19832003),
van zapadne Evrope, ugostio je samo MSU Beograd.
Na ovaj nain Muzej emituje dve poruke. Jedna se
odnosi na pruanje legitimiteta Irwinovom opusu sa
pozicije istonoevropske institucije, koja (pretposta
vimo) na taj opus ne gleda kao na egzotinu istono
evropsku umetnost. Druga poruka se odnosi na
ponovno uspostavljanje pozicije samog Muzeja, a koja
je usmerena prvenstveno regionu. Ovom izlobom se
istrajava na usvojenoj politici MSUB da je on centralni
muzej jugoslovenskog umetnikog prostora.
Irwin tokom devedesetih, na neki nain, legitimiu
status istonoevropske umetnosti na Zapadu. No, to se
dogaa u trenutku kada je Zapad to sam traio, tj. kada
je oseao potrebu za tim, te je stoga emancipatorski
uinak njihovog rada doveden u pitanje. Kao to Boris
Grojs13 naglaava u tekstu Grupa Irwin: totalnije od
totalitarizma istoni umetnici su stvarali za zapadne
kulturne institucije.
Kako primeuje Miko uvakovi, dok je u
avangardama provokacija elja za otkriem novog ili
obrtom iz jednog u drugo, u delovanju pokreta NSK
je umesto provokacije re o konstruisanom simptomu
koji ne ostvaruje dijalektiki obrt, ve pokazuje sam
konflikt (negativitet) kao stanje stvari.14 Njihova pro
vokacija nije avangardna ve retroavangardna oni
se slue mrtvim jezicima umetnosti i mrtvim jezicima
kulture i politike (jezicima umetnosti avangarde i
totalitarnih sistema), drugim reima, retroavangardna
strategija nije projekt budueg drutva, umetnosti i
oveka, ve depo (arhiv) istorijskih tragova umetnikih,
etikih i politikih ekscesa, trauma, simbola, izraza i
predstava.
Irwin je slovenaka umetnika grupa koja je osno

vana 1983. godine. Devedesetih je postala zapaena na
evropskoj umetnikoj sceni, bavei se (izmeu osta
log) i pitanjima istonoevropske savremene umetnosti
i njenom umetnikom tradicijom. NSK je, zapravo,
proao mnotvo evolucija od:

ekscesne opskurne pojave unutar radnike klase i

radnikog urbaniteta rudarskih gradova Slovenije,8
preko
politizovane, erotizovane i nasilne alternative9 u
kretanjima punka, do
sofisticirane visoke retro-umetnosti koja arheolo
gizuje ideologiju savremenog drutva, i do
konanog obrta iz statusa umetnika postmoderne u
dendije postsocijalizma ili nastajueg graanskog
drutva u kojem umetnik ima egzotinu ulogu
cinikog zabavljaa ili inteligentnog armantnog
provokatora.10 NSK ovim jo jednom pokazuje da
pojedinana dela po sebi nisu odreujue bitna,
da je kljuna situacija moguih ili nemoguih
feedbackova izmeu pokazanog simptoma i
drutva. S druge strane, njihov put od negativaca
do pozitivnog zastupnika nacionalne kulture jeste,
paradoksalno, put kojim je ila istorijska moderna
umetnost preobraavajui drugu scenu u prvu
scenu, odnosno buntovnika sa ili bez razloga u
uspenog graanina civilnog drutva. Ali, to je
bitan paradoks, kod NSK nije mogue sasvim
jasno i vrednosno razlikovati prvu od druge
scene.
Nakon dvadeset godina, grupa doivljava veliku
retrospektivnu izlobu u Nemakoj. Nakon to je bila
izloena u Berlinu i Hagenu, preuzima je i Muzej
savremene umetnosti u Beogradu.
Ova izloba odrana je u periodu april maj
2004. u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.
U semiotikoj analizi, muzej, sa svojim sistemom
odnosa, sistemima klasifikacije i interpretacije, zako
nitostima i kolekcijom, funkcionie kao jezik. U okviru
toga, privremena izloba figurira kao govor muzeja.
Kustos ili, kako se esto naziva, autor izlobe je taj
koji na osnovu svog iskustva, znanja i stava kreira
tekst muzejske izlobe.
U tekstu Exhibition Rhetorics Material Speech
and Utter Sense,11 Brus Ferguson kae za izlobu da
je osnovni medijum komunikacije savremene umet
nosti, strategijski sistem reprezentacije i govor
muzeja.
Radovi
U ovom u se tekstu baviti samo jednim segmentom
izlobe IRWIN Retroprincip. To je onaj deo njihove
umetnike prakse koji prevazilazi te okvire i zalazi u
podruje rezervisano za istoriarsko i kustosko delanje,
a koje je shvaeno kao naknadno delanje, ono koje se
sprovodi nakon nastanka umetnikog dela. Naknadno
327

delanje se odnosi na istoriju umetnosti i muzeoloke
principe, a u okviru njih selekciju, klasifikaciju i
komuniciranje (izlaganje) umetnosti.
Grupa Irwin, a kako je to pokazano u Muzeju
savremene umetnosti, recentan je primer umetnikog
delovanja koje ne samo da nastaje s obzirom na muzej,
ve se direktno slui ve pomenutim muzeolokim
principima. Za nastanak istorije umetnosti nisu zaslu
ni/odgovorni umetnici, ve istoriari i teoretiari
umetnosti, ali i drutveni teoretiari (za umetnike je
rezervisano kreiranje umetnosti). Grupa nastoji da izvri
rokadu u ovom odnosu, te da ustanovi (re-konstruie)
novu istoriju istonoevropske umetnosti i ujedno da
mapira kljune take u emi meusobnih uticaja na
istonoevropskoj kulturnoj sceni, kako vertikalno tj.
vremenski, tako i horizontalno tj. prostorno.
U odnosu na pomenute eksponate sa izlobe
Museum as Muse Artists Reflect, grupa Irwin ide
korak dalje. Ona koristi muzeoloke principe (selek
ciju, klasifikaciju, komunikaciju) na neuobiajen na
in. Ona ne samo da se koristi ovim principima, ve
staje na mesto samog muzeja, ako shvatimo muzej kao
instituciju koja nudi tumaenje umetnosti i uestvuje u
velikoj meri u konstituisanju istorije umetnosti. Irwin
zauzima poloaj muzeja u smislu da na retrospektivnoj
izlobi ne nudi samo puku prezentaciju svojih do
sadanjih radova, ve nudi tumaenje svojih radova.
Prua posmatrau jasan stav o tome koja je pozicija
Irwinove umetnosti u okviru meusobnih uticaja i
veza unutar istonoevropske umetnosti.
Potrebno je napomenuti da se grupa jo 1984.
godine, dok je nosila naziv R Irwin S, poela sluiti
renikom muzeja, kada je kompletno rekonstruisala
izlobu Back to the USA, grupni projekat amerikih
umetnika, koja je tada bila na turneji po zapadnoj
Evropi. Osim radova prikazanih na izlobi u Beogradu,
o kojima u govoriti, Irwin direktno preuzima ulogu
kustosa i kada stvara kolekcije istonoevropske
umetnosti. S obzirom da izloba IRWIN Retroprincip
(19832003) ne ukljuuje ovo angaovanje umetnika
iz grupe Irwin, neu se ni ja time baviti ovde.
Na izlobi IRWIN Retroprincip (19832003),
predstavljena su etiri rada koja se bave problematikom
uspostavljanja nove istorije umetnosti i u kojima se
grupa Irwin slui muzeolokim metodama: Retroprin
cip, 2001; Mapa umetnosti istoka, 2002; Retroavan
garda, 2003 i Was ist Kunst, Jugoslavija?, 2004. Osim
njih, znaajan je i segment izlobe koji sasvim ekspli
citno prua znanje posmatrau. Ovo se odnosi na
deo postavke u kojem se posetiocima nude katalozi
razliitih izlobi na konzumiranje.
328
muzeologija
Retroprincip, 2001.
Ovaj rad je klasifikacioni poredak u kojem su
radovi grupe Irwin razvrstani u tri grupe (Geopolitics,
Politics of the Artificial Person i Instrumental Poli
tics), a zatim u po etiri podgrupe. Grupa sama nudi
klasifikaciju svojih radova, izlobi, uticaja, ali i pro
mena koje su zahvatile njene principe. Neka mesta
u ovoj klasifikacijskoj emi su upranjena. Ostala su
popunjena odgovarajuim simbolima koji se odnose na
ve pomenute fragmente njihovog rada. Klasifikacija,
tj. podela na grupe objekata po odreenim kriteriju
mima, jedan je od osnovnih mehanizama muzejske
obrade (umetnikih) dela. Selektovano (umetniko)
delo unutar muzeja podlee klasifikaciji, tj. pronalazi
mu se mesto u okviru kolekcije. Po Mielu Fukou,
ovo je jedan od naina produkcije znanja u muzeju.
Klasifikacija se ne moe uzeti kao konana, a jo ma
nje uvek vredna. Ona je drutveni konstrukt, koji se
u datom vremenskom i prostornom momentu uzima
kao racionalan. Klasifikaciona ema odreene muzej
ske kolekcije ili umetnikog opusa u velikoj meri
diktira tok posmatraevog razumevanja date celine.
Time barataju i Irwin i muzej. Zanimljivo je i to da su
jedinice Irwinove klasifikacije (reprodukcije radova ili
dokumentacije o radovima, naslovne strane izlobenih
kataloga i dr.) izloene uramljene i zatiene staklom.
Ova oprema takoe je preuzeta iz repertoara muzej
skih alatki, koje ine da se eksponati u muzejima
percipiraju ne samo kao fiziki nedodirljivi, ve i
simbolino.
Mapa umetnosti istoka, 2002.
U ovom radu Irwin prua posmatrau istorijsko
znanje u vezi sa istonoevropskom umetnou. U
kreiranju ove mape uestvovali su istoriari umetnosti
i kritiari iz zemalja jugoistone Evrope, koji su
imali zadatak da po svom sudu navedu odreeni broj
relevantnih savremenih umetnika i mogue sisteme
uticaja koje su oni gradili meusobno ili sa umetnicima
iz drugih perioda (XX vek). Na taj nain Irwin
preuzima ulogu kustosa koji povezuje participirajue
umetnike, a njihove radove umreava. Nain na koji
je ovaj rad postavljen na izlobi u Muzeju savremene
umetnosti sadri dva nivoa delovanja. S jedne strane
Mapa umetnosti istoka, 2002. izloena je na zidu,
kao light box i tako ponuena posmatrau da bude
konzumirana (kao reklamna poruka) i memorisana.
S druge strane ponuena je i interaktivna mapa, koja
posmatrau prua dodatno znanje o velikom broju
istonoevropskih umetnika, a projektovana je na sto.

Cilj ovog rada je da pobudi interesovanje za kriti
ku (re)konstrukciju istorije umetnosti istone Evrope
od 1945. do danas, koja je ostala izvan svih (bivih)
socijalistikih zvaninih hronika proizvodnje nacio
nalnih legendi i bila samo fragmentarno prisutna
u zapadnim izvorima informacija. Kako se navodi
u konceptu istorija nije data. Ona mora da se kon
struie. Ova mapa potvruje tezu NSK da nacionalna
prolost ne oblikuje njenu ideologiju, ve (naprotiv),
nacionalna ideologija oblikuje prolost nacije.
Retroavangarda, 2003.
Ovde Irwin uvodi jedan od najznaajnijih principa
njegovog umetnikog delovanja, a to je citatnost. Ovaj
rad je svojevrsna mapa istorije umetnosti, ali ne Istoka
ve Irwina, tj. prua mreu odnosa izmeu istorijske
avangarde i umetnike scene nekadanje SFRJ, a u
okviru njih pozicionira i rad ove grupe. Mrea, u vidu
eme, sadri fotografije (reprodukcije) ili originale
radova koji ine okosnicu pomenutih meusobnih uti
caja. Na taj nain, Irwin kreira meta-tekst unutar izlo
be kao teksta ili govora Muzeja savremene umetnosti
(Beograd). Osim toga uvodi i svojevrsne Irwin-ramove
koji uokviruju odreene artefakte u okviru retroavan
garde. To je nain da se radovi, koji sami za sebe
sadre simboliku vrednost, inkorporiraju u sistem
Irwinove retroavangarde i na taj nain budu obogaeni
jo jednim nivoom znaenja.
Was ist Kunst, Jugoslavija?
Was ist Kunst, Jugoslavija?, 2004. poslednji
je rad o kojem sam elela da piem, a koji je naao
svoje mesto u okviru izlobe Irwin Retroprincip
(19832003), iji e moto posluiti kao osnova za
donoenje (privremenih) zakljuaka. Ovo je jedan u
nizu radova iz ciklusa Was ist kunst? On je sada u
potpunosti zasnovan na preuzimanju originalnih rado
va, a koji zatim imaju ulogu da tumae kontekst iz
kojeg izrasta sadanja Irwinova pozicija. Slike iz se
rije Was ist Kunst? nastaju ukidanjem homogenog
totalizujueg projekta oznaavanja, gledanja i prikazi
vanja simultanim uvoenjem heterogenih ikonolokih
obrazaca od srednjovekovne preko renesansne i barok
ne umetnosti do slikarstva avangardi i totalitarnih dru
tava. Na primer, na slici Enigma revolucije ponue
ni su razliiti obrasci konstruisanja pikturalnog po
lja: obrazac socijalistikog realizma sa kopiranom
socrealistikom slikom Isaaka Brodskog Lenjin u
Smolniju (1930) koja prikazuje Vladimira Ilia Lenji
marijana Mitrovi
na u privatnoj atmosferi, obrazac avangardnog supre
matizma sa Maljevievim crnim krstom na belom iz
kasnih desetih, i obrazac sa vertikalnim trakama sa
cveem koji upuuju na nemaki ekspresionizam, itd.
Volela bih da prokomentariem muzejsku praksu koja
je ovde evidentna, a to je selekcija. Umetnici su, unutar
ovog rada, u poziciji kustosa par excellence, koji bira
radove iz sadraja (kolekcije) muzeja. Oni izmetaju
data umetnika dela iz konteksta muzejske kolekcije,
ali ne (samo) u okvire muzejske izlobe, kao teksta ili
govora muzeja, ve unutar svog rada, meta-teksta. Iako
izlagaki nain na koji je rad postavljen neodoljivo
podsea na esnaestovekovnu ili sedamnaestovekovnu
tzv. Wunderkammer ili kabinet kurioziteta u kojem su
eksponati, skoro bez reda, ali sigurno bez utvrene
klasifikacije, postavljani jedan iznad drugog, situacija
je upravo obrnuta. Klasifikacija je sadrana u odnosu
horizontala (poredak slika po horizontali) i vertikala.
Ujedno se po ovim osama Irwinov rad i razvija. Stoga
se ini da nijedna kombinacija iz serije Was ist Kunst?
nije konana, ve sadri prazna mesta na osama ovog
razvoja koja je mogue dalje ispunjavati.
Po mom miljenju, mogue je uspostaviti paralelu
izmeu ovakve celine koja sadri upranjena mesta i
kolekcije muzeja umetnikih dela. S obzirom na to da
je selektiranje osnov svake muzejske kolekcije i da ono
nije haotino ili proizvoljno, ini se kao da je muzejska
kolekcija na neki nain programirana, tj. da postoji
logian obrazac po kojem se ona popunjava. Boris
Grojs u svom tekstu15 ide dalje i tvrdi da umetniko
delo i pre nego to postane, nastaje u odnosu na muzej
i njegovu kolekciju.
Ova, uslovno reeno, matrica umetnike muzejske
kolekcije, daje umetnicima mogunost da stvaraju za
upranjeno mesto u njoj. Kakve su mogunosti i status
novog u kolekciji umetnikog muzeja (jer je novo,
ili originalnost, jedno od najznaajnijih kriterijuma
pri vrednovanju umetnikog dela)? Iako je ono to se
nalazi u muzeju ve mrtvo, elja umetnika da stvara
neto novo je upravo elja da bude kolekcioniran.
Da bi delo bilo prepoznato kao takvo, razlika izmeu
njega i onog u muzeju u stvari ni ne sme biti prepo
znata, tj. ako moe, onda to delo nije novo. Ono
mora sadravati razliku-izvan-razlike.
U okviru Was ist Kunst? serijala, originalna dela
su sistematski uramljena u tzv. Irwin-ramove, koji
nude ovim radovima novi okvir u smislu njihovog
inkorporiranja u novo umetniko delo. Unutar ovog
novog poretka, znaenje ima veu vrednost nego to je
ima prosti zbir preuzetih citata, jer sadri i neto izvan
njih samih, a ono je otelotvoreno u tim ramovima.
329
muzeologija
U modernizmu ram je odbaen kao sredstvo kojim

institucija optereuje sliku znaenjima van sebe same.
Ovde je on uveden s namerom da se pogled skrene,
a panja usmeri na znaenja koja Irwin pridodaje
citatnim delima. Irwin-ram je neprevratniki klizav
i neuhvatljiv, on izmie onom glasu koji kazuje:
Ja vama sada govorim istinu! i time pokazuje da
je svaka istina prikazivanja i izraavanja projekcija
(proizvodnja) realnosti na mestu oekivane prirode,
drutvene prihvatljivosti, normalnosti, te utvrdivih
vrednosti.
U pomenutom tekstu Boris Grojs govori kako sve
vei broj tzv. putujuih izlobi, koje u odreenom
periodu zamenjuju deo ili celu stalnu postavku u
muzeju, dovode do uspostavljanja jasne razlike izmeu
modernistike tradicije i savremenih strategija. U
modernistikoj tradiciji kontekst je stabilan i u njega
se unose inovacije. U savremenoj praksi kontekst je
nestabilan tj. kreiraju se novi konteksti u kojima, kao
u razliitim ramovima, ista stvar izgleda drugaije.
Na izlobi u Muzeju savremene umetnosti u
Beogradu Was ist Kunst, Jugoslavija? sadri veinom
dela koja su u vlasnitvu Muzeja savremene umetnosti.
Stoga se uspostavlja direktna veza izmeu konteksta
i putujue izlobe o kojima govori Grojs. Izloba
IRWIN Retroprincip (19832003) bila je prvobitno
izloena u Kunstlerhaus Bethanien, Berlin i Karl Ernst
Osthaus, Hagen, a zatim u Muzeju savremene umet
nosti u Beogradu. Kontekst je promenjen, ali okviri
su vrsti, tj. koncept dela je stabilan. Promenjeni su
njegovi sastavni delovi u istom smislu u kojem i kon
tekst. Ovako se direktno uspostavlja odnos izmeu

umetnikog dela i muzeja, a izloeni rad je plod samog
(muzejskog i ne samo muzejskog) konteksta.
Sa druge strane, na ovoj izlobi je i eksplicitno
potvrena teza Borisa Grojsa. Ova izloba je uvezena
iz Nemake. Plakat za Dan mladosti koji je grupa Irwin
proizvela 1987. jasno podcrtava nestabilan kontekst.
Njihov bazini cilj je bio da se poigraju odnosom prema
vizuelnom predstavljanju u okvirima dva totalitarna
poretka (komunizma i nacizma). I dok je u Nemakoj
akcenat na nacistikom plakatu, u Beogradu je na
prepoznatljivoj tafeti i roendanu Josipa Broza Tita.
Osim toga, mesto gde je plakat izloen u Beogradu
hodnik/prolaz simbolino se moe dovesti u vezu sa
distanciranjem koje u to doba poinje da se prepoznaje
u odnosima izmeu Slovenije i SFRJ, a koji kulminira
poznatim istorijskim dogaajima.
Stoga je odnos izmeu muzeja i izloenog objekta
viestruk i kompleksan. Sa jedne strane, muzej barata
umetnikim delima u cilju da, izmeu ostalog, prezen
tuje odreeni stav i prenese odreenu poruku. Sa
druge strane, umetnici stvaraju svoje radove u odnosu
prema muzeju, te nude kritiku muzeja i inkorporiraju
muzeoloke principe u svoje radove, koristei ih za
umetniko izraavanje.
Izloba IRWIN Retroprincip (19832003) je,
jednim svojim delom, primer naina na koji muzeo
loke prakse ulaze u umetnike, koje opet nastoje da
zauzmu mesto koje po prirodi pripada muzeju i istoriji
umetnosti, u smislu da nude znanje, odnosno tumaenje
umetnike prakse, a ne sama umetnika dela.
napomene
Sam pokret NSK (Neue Slovenische Kunst) se moe iden
tifikovati kao para-institucionalno irenje koncepata i
ideologije Laibacha (muzika) na razliite sektore borbe
u kulturi: likovne umetnosti (Irwin), teatar (Gledalie
Sester Scipion Nasice, Rdei Pilot, individualne pro
dukcije Dragana ivadinova), dizajn (Novi kolek
tivizam), video i TV (Retrovizija), teoriju (Oddelek za
isto in praktino filozofijo pri NSK), itd.
2
http://www.nskstate.com/index.php
3
Izloba IRWIN Retroprincip (19832003), odrana je u
Muzeju savremene umetnosti, Beograd, 17. 04. 2004
17. 05. 2004. Autor i kustos izlobe je Inke Arns,
Berlin.
4
The Museum as Muse Artists Reflect, The Museum of
Modern Art, New York, 1999, kustos izlobe Kynaston
Mc Shine.
5
Oito, danas vie ne moemo kritikovati ideologiju kriti
kujui njen simptom, poto ga ona ve unapred ura
1
330
unava. Cinino prigovaranje vladajuoj ideologiji,

razotkrivanje njenog simptoma, danas nema razarajui
uinak na ideologiju. Sama dominantna ideologija
prepoznaje i unapred uraunava ovakve interese koji su
iza maske koju ideologija ispostavlja kao univerzalnu,
ali istovremeno nalazi razloge da tu masku, za koju
sama kae da je lana, i dalje zadri. Takav cinizam
ideologije je svojevrsna negacija negacije vladajue
ideologije. Ovakvo vienje negacije negacije ideolo
gije dao je Slavoj iek, koji je uestvovao u obliko
vanju teorijske platforme NSK najpoznatiji primer
je njegovo pruanje teorijskog legitimiteta grupi Lai
bach. Kako kae Miko uvakovi, on je omoguio da
se u hardveru ili mesu aktivnosti neo-post-itd-anarhi
stike alternative (Laibach ili Borghesia) oigledno
i estetizovano pojavi razred simbolikih formulacija
razumljivih na Zapadu. Politika drugost je postala
sistem prikazivanja i dominacije stila unutar slove

nakih postmodernih strategija 80-ih i 90-ih. (Miko
uvakovi, Neue Sloveniche Kunst umetnost u doba
postsocijalizma. NSK retroavangarda, Diwan 9/10,
http://www.diwanmag.com.ba/arhiva/diwan9_10/
sadrzaj/sadrzaj49.htm)
6
Modern Art, New York, 1999: Christian Milovanoff,
Le Louvre Revisite (Leonard de Vinci, La Vierge,
lenfant Jesus, et Sainte Anne, crno-bela fotografija,
1986; katalog izlobe, 130).
7
Modern Art, New York, 1999: Claes Oldenburg, Mou
se Museum, instalacija 19651977; katalog izlobe,
70.
8
Alexei Monroe, Laibach & NSK: industrijske dijagnoze
postsocijalizma, MArs, t. 3-4, Ljubljana, 1996,
715.
9
Ale Erjavec, Marina Grini, Ljubljana, Ljubljana, Mla
dinska knjiga, Ljubljana, 1991.
10
M. uvakovi, nav. delo. Videti, na primer, fotografiju
na naslovnoj strani asopisa Maska, 1-2 (Erotizem,
marijana Mitrovi
11
12
13
14
15
2000): Irwin v sodelovanju z Marino Abramovi

Namepickers, 1988. Na fotografiji je prikazana scena u
kojoj Marina Abramovi u crnom donjem veu lei na
krevetu okruena sa pet polu-svuenih Irwinovaca.
Bruce W. Ferguson, Exhibition Rhetorics Material
Speech and Utter Sense, u: Reesa Greenberg, Bruce
W. Ferguson and Sandy Nairne (eds.), Thinking about
Exhibitions, Routledge, London and New York, 1996,
177.
Susan M. Pearce, Museum, Objects and Collections:
Cultural Study, Leicester University Press, Leicester,
1992, 38.
Grupa Irwin: totalnije od totalitarizma, u: IRWIN
Retroprincip (19832003), katalog izlobe odrane u
Muzeju savremene umetnosti 17. 04 17. 05. 2004,
Muzej savremene umetnosti, Beograd, 2004, 16.
M. uvakovi, nav. delo.
Boris Grojs, O novom, Prelom, asopis za savremenu
umetnost i teoriju, br. 5, Centar za savremenu umetnost,
Beograd, 2003, 121139.
LITERATURA
Ale Erjavec, Marina Grini, Ljubljana, Ljubljana,
Mladinska knjiga, Ljubljana, 1991.
Bruce W. Ferguson, Exhibition Rhetorics Material
Speech and Utter Sense, u: Reesa Greenberg, Bruce
W. Ferguson and Sandy Nairne (eds.), Thinking about
Exhibitions, Routledge, London and New York, 1996.
Boris Grojs, O novom, Prelom, asopis za savremenu
umetnost i teoriju, broj 5, Centar za savremenu
umetnost, Beograd, 2003, 121139.
Grupa Irwin: totalnije od totalitarizma, u: IRWIN
Retroprincip (19832003), katalog izlobe odrane u
Muzeju savremene umetnosti, 17. 04 17. 05. 2004,
Muzej savremene umetnosti, Beograd, 2004.
Alexei Monroe, Laibach & NSK: industrijske dijagnoze

postsocijalizma, MArs, t. 3-4, Ljubljana, 1996,
715.
Susan M. Pearce, Museum, Objects and Collections:
Cultural Study, Leicester University Press, Leicester,
1992
Miko uvakovi, Neue Sloveniche Kunst umetnost
u doba postsocijalizma. NSK retroavangarda,
Diwan 9/10, http://www.diwanmag.com.ba/arhiva/
diwan9_10/sadrzaj/sadrzaj49.htm
331

Jovana Milutinovi
UDC: 063.12
069:1
UENJE U MUZEJU U SVETLU GARDNEROVE TEORIJE

VIESTRUKIH INTELIGENCIJA
Apstrakt U drugoj polovini 20. veka ovek je otvorio vrata periodu velikih nauno-tehnolokih i drutvenih promena i
time se suoio sa brojnim posledicama tih promena. Sveobuhvatne drutvene promene nametnule su potrebu izlaenja iz
okvira kolskih zidova, te oslanjanje na brojne druge izvore znanja. Glavni cilj je jasan: poveati ovekovu prilagodljivost,
one njegove sposobnosti koje su mu potrebne kako bi se uspeno uhvatio u kotac sa neprekidnim promenama. Kognitivni i
afektivni doprinos uenja u muzeju uspeno se moe objasniti uz pomo teorije viestrukih inteligencija amerikog psihologa
Gardnera. Teorija viestrukih inteligencija moe postati vaan partner u uspenom pouavanju u muzeju. Ona upuuje
muzej na razliite vrste inteligencija svojih posetilaca, promoviui mogunosti angaovanja pojedinaca sa razliitim
moima i preferencijama uenja. Uz to, primena konstruktivistike obrazovne filozofije u muzejima podstie konstruisanje
interaktivnih eksponata i legitimizuje igru kao formu uenja. Sve to pomae posetiocima u razvijanju vlastitih konstrukcija
stvarnosti, u personalizovanju procesa uenja.
Kljune rei muzej, uenje, razumevanje, konstruktivizam, viestruke inteligencije.
Abstract In the second half of the 20th century, the man welcomed the period of great scientific, technological and social
changes and thus was faced with the numerous consequences of these changes. The universal social changes resulted in
the need to leave the frames of school walls and rely on many different sources of knowledge. The main goal was clear:
to increase mans adaptability, the talents he needs in order to successfully cope with the constant changes. Cognitive and
affective contributions of teaching at a museum can be easily explained using the multiple intelligencies theory introduced
by the American psycholgist Gardner. The multiple intelligencies theory can become a significant partner for successful
teaching at the museum. It indicates various kinds of intelligencies of the museums visitors, promoting the possibilities of
certain individuals with different powers and preferences of learning to become involved. Moreover, the use of constructive
and educational philosophy in museums gives inspiration to construct interactive exhibits, and make the play as a form
of teaching legitimate. All these help the visitors develop their own concept of reality, and personalize the process of
learning.
Key words museum, teaching / learning, understanding, constructivism, multiple intelligencies
U drugoj polovini 20. veka ovek je otvorio

vrata periodu velikih nauno-tehnolokih i drutvenih
promena i time se suoio sa brojnim posledicama tih
promena. Savremeni ivot pruio je pojedincima vee
prilike i mogunosti izbora, ali je kreirao i nove rizike i
neizvesnosti u svakodnevnom ivotu. Ove mogunosti
i rizici preneeni su na brojne naine i u sam obrazovni
sistem. Razvoj nove informatike tehnologije, nauni i
tehniki napredak otvorio je velike mogunosti uenja
u svakodnevnom ivotu. Nastavnici vie nisu jedini
izvor informacija, a kola vie nije jedina obrazovna
ustanova, pa prenoenje informacija i nain njihove
interpretacije, kao i odgovornost za uenje vie nije
njeno ekskluzivno pravo i obaveza. Uz to, potrebno je
primetiti da se kola danas nalazi u sve veoj krizi, jer
postoji veliki raskorak uzmeu znanja koja daje kola
i onog koje je potrebno za ivot i rad u savremenom
ivotu.
Ipak, tvrdnja da se kole u stotinu godina nisu

promenile bila bi preterivanje. Pojavile su se nove
teme (na primer, ekologija), novi alati (kompjuteri), i
barem neki novi oblici prakse vrtii za sve, posebno
obrazovanje za one sa tekoama u uenju, nastojanje
da se uenici sa telesnim i emocionalnim potekoama
ukljue u redovne kole (Gardner 2005, 40). Iako su
se nastavnici i kole u veini zapadnih zemalja vre
menom uveliko promenili, to se dogodilo sporim i
kumulativnim promenama karakteristinim za veinu
institucionalnih promena. Meutim, uprkos velikim
promenama, kontinuitet u obrazovanju grupisanje
po uzrastu, odvojeni nastavni predmeti, srednjokolska
usmerenja i izolovane uionice ostao je vie-manje
nepromenjen (Stoll, Fink 2000, 26).
Jasno je da standardizovani model miljenja, ruti
nirani proces rada i stabilna struktura znanja vie nisu
toliko relevantni kao to su bili u industrijskom dru
333

tvu. Znanja, vetine i razumevanja koja se steknu u
porodici, koli i na fakultetu nisu dovoljna za ceo ivot.
Globalizacija informacija i trita rada, podsticanje
vee mobilnosti strunjaka zahteva nastavak uenja
kroz ceo ivot. Pri tome, ljudi ue ne samo u kolama,
ve i na radnim mestima, u razliitim socijalnim
situacijama. Zato je potrebno osposobiti pojedince za
samostalno uenje i korienje svih dostupnih oblika
obrazovanja. U vremenu u kojem ivimo zahteva se,
vie nego ikada ranije, svakodnevno uenje kako bi se
poboljao kvalitet ivota pojedinca i osigurao odriv
razvoj zajednica. Stoga je, u pedagokoj teoriji i prak
si, potrebno veu panju posvetiti podruju informal
nog obrazovanja (Milutinovi 2003b). Glavni cilj je
jasan: poveati ovekovu prilagodljivost, one njego
ve sposobnosti koje su mu potrebne kako bi se uspe
no uhvatio u kotac sa neprekidnim promenama.
Obrazovanje iji je cilj razumevanje najbolje odgovara
svetu koji se ubrzano menja (Gardner 2005, 217).
Sveobuhvatne drutvene promene nameu potrebu
izlaenja iz okvira kolskih zidova, te oslanjanje na
brojne druge izvore znanja. U tom okviru muzeji
mogu pruiti protuteu tradicionalnom obrazovanju
omoguavanjem pojedincima dosezanje individualnih
dostignua u razliitim sferama, razvijanjem samo
pouzdanja, samoinicijativnosti, upuivanjem na demo
kratske vrednosti, ostvarivanjem aktivnog, saradnikog
uenja i buenjem razliitih interesovanja. Muzeji kao
institucije informalnog obrazovanja imaju brojne peda
goke prednosti. Karakteristike koje se vezuju za ue
nje u muzeju kao na primer, rukovanje realnim pred
metima, povezanost sa ivotom, reavanje problema,
istraivake aktivnosti i sl., bile su zastupane od strane
brojnih pedagokih progresivista. Meutim, imple
mentacija interaktivnih strategija uenja u kolske
uionice tee veoma sporo. Zato muzeji imaju velike
anse da budu prethodnica obrazovnih promena. Re
je o tome da progresivne ideje lake prodiru u kolu
izvan redovne nastave.
U novim okolnostima 21. veka izazov za muzeje
jeste da deluju u pravcu koji bi doprineo da ih drutvo
percipira kao bitan izvor uenja i generator ideja u
stvarnom ivotu. Osnovno pitanje je kako muzeje iz
dosadanjeg statusa konzervatora i prezentatora kultu
rne i prirodna batine (predmeta) preoblikovati u
proaktivne obrazovne institucije?
U osnovi promena delovanja muzeja nalazi se
usvajanje novog razumevanja kako ljudi ue. Uenje
se tokom dugog vremenskog perioda posmatralo kao
linearna i predvidljiva akumulacija injenica i infor
macija. Novija istraivanja ljudskog mozga i saznanja
334
muzejska pedagogija
iz kognitivne nauke pokazala su, meutim, da ovaj
pogled na uenje nije u potpunosti ispravan. Savreme
na istraivanja ukazuju da proces uenja predstavlja
aktivan, konstruktivan proces u kojem ljudi selektuju,
transformiu i elaboriraju pristupane informacije
radije nego to ih apsorbuju u datom obliku. Uenje
se danas ne shvata kao produkt, ve kao proces koji je
visoko personalizovan, zavisan od prethodnog iskustva
i situiran u sociokulturno i fiziko okruenje.
Potrebno je napomenuti da su u strunoj i naunoj
literaturi danas prisutne brojne teorije koje na razliite
naine objanjavaju pitanja uenja i razvoja. Pri tome,
nema sumnje da u savremenom obrazovnom diskursu
dominiraju konstruktivistike ideje. Konstruktivizam
je razvijen unutar sklopa postmodernistikih ideja i
predstavlja, pre svega, odreenu teoriju saznanja koja
pokuava da objasni karakter ljudskog znanja i pro
cesa saznavanja. U okviru njega dominira stav da je
svet dobrim delom naa lina tvorevina. Podaci o sve
tu se ne unose putem ula u um, ve se proizvode pro
cesom konstruisanja.
Iz shvatanja da nae znanje o svetu nije jednostavna
mapa stvarnosti, ve da je relativno i sociokulturno
uslovljeno, proizilazi razumevanje procesa uenja kao
aktivne konstrukcije stvarnosti koja se odvija u inter
akciji sa socijalnim i fizikim okruenjem. Iako se
meu konstruktivistima mogu uoiti znaajne razlike,
postoji fundamentalna saglasnost oko nekoliko zajed
nikih pretpostavki relevantnih za uenje: (1) pojedinci
konstruiu vlastita znaenja stvarnosti, (2) uenje za
visi od prethodnih iskustava, (3) uloga socijalne inter
akcije u procesu uenja je krucijalna i (4) uspeno
uenje se odvija u autentinom okruenju (Applefield,
Huber, Moallem 2000).
U tom okviru uenje u muzeju se moe odrediti kao
promena u znanju, vetinama, stavovima, verovanjima,
oseanjima i konceptima, kao aktivan proces koji je
najee samoupravljen, iskustven i koji se javlja u
svim periodima ivota. Kognitivni i afektivni doprinos
uenja u muzeju uspeno se moe objasniti uz pomo
teorije amerikog psihologa Gardnera. Njegov model
viestrukih inteligencija prevazilazi uvreenu ideju o
inteligenciji kao nepromenljivoj, genetski uslovljenoj
i uroenoj osobini. Gardner (2005) uspeno negira
tradicionalna shvatanja da je inteligencija jedinstvena
sposobnost i dokazuje da postoji najmanje sedam vrsta
relativno autonomnih inteligencija. Pored lingvistike,
logiko-matematike i spacijalne inteligencije (koje su
od najveeg znaaja u savremenim kolama), Gardner
tvrdi da ljudi kao vrsta poseduju i muziku, telesnokinestetiku, kao i interpersonalnu i intrapersonalnu
inteligenciju.
uenje u muzeju u svetlu gardnerove teorije... jovana milutinovi

Lingvistika inteligencija se odnosi na govorno
izraavanje i govornu fluentnost, kao i na sve oblike
i mogunosti tog izraavanja. Ova vrsta inteligencije
ukljuuje sposobnost efektivne upotrebe jezika, ali se
moe posmatrati i kao sredstvo pamenja informacija.
Poseta muzeju svakako podstie pojedince na izraa
vanje. Tako na primer, uenik koji je lingvistiki jak
moe se u muzeju pronai u ulozi onog koji objanjava
fenomene prikazane na izlobi.
Logiko-matematika inteligencija ukljuuje spo
sobnost da se prepoznaju paterni, da se radi sa apstrak
tnim simbolima, kao i da se uoavaju skrivene veze i
odnosi izmeu datih podataka i informacija. Ova vrsta
inteligencija se najee povezuje sa naunim mi
ljenjem. Brojne aktivnosti u muzejima zahtevaju od
uenika ovakvu vrstu rezonovanja. One e verovatno
privui one uenike koji su logiki jaki i istovremeno
e doprineti razvoju logiko-matematike inteligencije
svih koji se ukljue u aktivnosti ove vrste.
Spacijalna (prostorna) inteligencija obuhvata ta
lente za oseanje prostora. Preteno se odnosi na liko
vno izraavanje, crtanje, modelovanje, navigaciju itd.
Tu je vana sposobnost oblikovanja mentalnih slika,
vizuelnog pamenja i mentalne rotacije. Poseta muzeju
obino zahteva upotrebu spacijalnog iskustva. Re je
o tome da se u muzeju od pojedinaca zahteva snala
enje u nepoznatom prostoru. Ovaj zadatak aktivira
specijalne sposobnosti i takvo uenje moe doprineti
njihovom razvoju.
Muzika inteligencija ukljuuje sposobnosti pre
poznavanja i korienja ritmikih i zvunih paterna,
kao i osetljivost za zvune drai u okolini, ljudske
glasove i ritam.
Telesno-kinestetika inteligencija je sposobnost
korienja celokupnog tela ili nekih njegovih delova
u svrhu reavanja problema ili izraavanja emocija.
Naravno, manipulisanje predmetima u muzeju zahteva
od pojedinca koordinaciju telesnih pokreta. To znai
da e pojedinci koji su telesno-kinestetiki jaki biti
uspeniji u ovim aktivnostima od onih koji se uobi
ajeno kategoriu u uspene akademske uenike. To
svakako moe doprineti unapreenju njihove slike o
sebi.
Interpersonalna inteligencija je sposobnost da se
razumeju drugi ljudi. Sutina interpersonalne inteli
gencije ukljuuje vetine da se na pravi nain prepoznaju
raspoloenja, temperamenti, motivacije i elje drugih
ljudi, te da se uspeno sarauje sa njima. Poseta mu
zeju obino zahteva kolaboraciju sa drugima. Deca
esto rade u grupama dok manipuliu sa predmetima.
Saradniko uenje posebno odgovara onima koji imaju
razvijenu interpersonalnu inteligenciju. Naravno, ona
se moe razvijati i kod onih pojedinaca koji nisu izvo

rno obdareni njome.
Intrapersonalna inteligencija ukljuuje sposob
nost samospoznaje, samoprocene vlastitih oseanja,
strahova i motiva. Drugaije reeno, intrapersonalna
inteligencija predstavlja sposobnost usavravanja unu
tranjeg ivota. Budui da poseta u muzeju ne pred
stavlja svakidanji dogaaj, te da ukljuuje emocije,
ona moe pruiti prilike za razvoj intrapersonalne inte
ligencije, kao i ansu onima koji su intrapersonalno
jaki da demonstriraju svoje sposobnosti.
Gardner spomenutim vrstama inteligencije dodaje
i naturalistiku inteligenciju, koja predstavlja sposob
nost pojedinca da identifikuje i klasifikuje ablone u pri
rodi (osetljivost na promene u vremenskim obrascima,
njihovi uzroci, efekti, razumevanje funkcija razliitih
osobina u prirodnoj okolini). Potencijal narativnog
pristupa postao je predmet novijih istraivanja uenja
u muzeju. Re je o tome da su ljudi po svojoj prirodi
pripovedai budui da jo od drevnih vremena naj
dragocenija uverenja i dogaaje izraavaju u obliku
pria. Bruner (2000, 52) takoe sugerie da postoje
dva iroka naina na koji ljudi organizuju i upravljaju
svojim znanjem o svetu, na koje zapravo strukturiraju
ak i svoje neposredno iskustvo: jedan se ini specijali
zovaniji za fizike stvari, a drugi za ljude i njihove
probleme. Uobiajeni nazivi za njih su logiko-nauno
miljenje i narativno miljenje. Iako se prikazi naeg
kulturnog porekla, naa uverenja i neposredna iskustva
izraavaju u obliku naracija, konvencija je veine kola
da se odnose prema vetinama narativnog iskaza
pesmama, drami, beletristici, pozoritu kao ukrasu,
a ne nunosti, neemu to ulepava nae slobodno
vreme ili kao prema neemu moralno uzornom.
Stoga Gardner (2005, 122128) uvodi alternativnu
obrazovnu viziju viziju koja je vrsto usmerena na
razumevanje i viestruke inteligencije. Iako uvia da
ne postoji kraljevski put prema razumevanju, Gardner
identifikuje etiri pristupa koja se njemu i njegovim
kolegama sa projekta Harvard Project Zero ine pose
bno obeavajuim. Jedan od moguih puteva prema
razumevanju je uenje od znaajnih institucija. Kada
govori o prilikama za autentino uenje, Gardner se
upravo fokusira na muzeje u kojima se neto radi, u
kojima se deca podstiu da laganim tempom istrauju
eksponate. Uspene muzejske izlobe podstiu mlade
da isprobavaju svoje teorije i da se sami uvere ta
funkcionie, a ta ne. Aktivna iskustva u muzeju esto
otkrivaju u kojem je smislu razmiljanje dece nepri
mereno. A uz ivahan razgovor, odgovarajue upui
vanje i podrku, moe nastati primerenija teorija. Osim
335

toga, dok veina kola tradicionalno vrednuje lingvi
stiku ili logiko-matematiku inteligenciju, muzej
predstavlja prirodno okruenje koje angauje i vrednuje
mnogo raznovrsnije konfiguracije inteligencija.
Drugi put prema razumevanju je neposredno suo
avanje sa pogrenim shvatanjima. Gardner navodi
primer deteta koje veruje da nam je toplo kad obuemo
pulover, jer sam pulover proizvodi toplinu. Kada se
jednom detetu ponudi to objanjenje, odrastao moe
predloiti da se jedno vreme pulover ostavi napolju.
Ukoliko se pokae da je temperatura pulovera jednaka
onoj drugih predmeta u blizini, dovedena je u pitanje
deja teorija o tome kako sam pulover stvara toplinu.
Jasno je da zablude mogu da budu veoma otporne,
ali nastojanje deteta da odbrani svoja uverenja omo
guavaju da se izgrade najbolji putevi prema boljem
razumevanju.
Trei put ka konstruktivistikom uenju je okvir
koji olakava razumevanje. Re je o tome da ukoliko
uenici imaju prilike da primene svoja znanja na nove
naine, moi e da napreduju prema razumevanju
onoga to rade u koli i u ivotu van kolskih zidova.
etiri sastavna dela tog okvira su: ciljevi razumevanja,
prepoznavanje sutinskih pitanja, sprovoenje razu
mevanja u delo i konstantno ocenjivanje.
etvrti i poslednji pristup razumevanju predsta
vlja osiguravanje to veeg broja pristupnih taaka.
Ovaj pristup se koristi injenicom da pojedinci imaju
razliite umove sa razliitim meavinama mentalnih
reprezentacija. Ljudi e tako pristupati i savladavati
materijale iz kurikuluma na posve specifine naine.
Jednostavnije reeno, etvrti pristup povezuje teoriju
viestrukih inteligencija sa ciljem sve boljih perfor
mansi razumevanja. Gardner veruje da se tako na naj
bolji nain omoguava svim uenicima da postignu
vee razumevanje. Upravo zato viestruki pristupi
razumevanju zauzimaju u njegovoj teoriji znaajno
mesto.
Gardner napominje da razliiti oblici inteligencije
mogu biti razliito razvijeni u zavisnosti od sposob
nosti i obrazovanja pojedine osobe. Budui da se
razliiti tipovi inteligencije posmatraju nezavisno
jedni od drugih, mogue su sve vrste kombinacije
meu njima. Pri tome, Gardner sugerie da razliite
vrste inteligencije nisu stilovi uenja, ve naini razu
mevanja i pomaganja uenicima u aktivnostima u
kojima mogu doiveti potekoe ili koje mogu pruiti
nove izazove. Njegov model viestrukih inteligencija
govori o tome da postoje mnogobrojni naini uenja i
saznavanja sveta koji nas okruuje. Najnoviji rezultati
istraivanja u oblasti kognitivnih stilova i stilova ue
336
muzejska pedagogija
nja ukazuju da svako dete postie bolje rezultate ako
mu se omogui da ui na nain na koji njemu najvie
odgovara. Takoe, danas naunici veruju da je za
uenike najkorisnije kada njihova motivacija dolazi
iznutra, kada ue zato to je uenje samo po sebi za
bavno i isplati se, a ne zato to im je neko obeao
neku materijalnu korist (Gardner 2005, 74). Teorija
viestrukih inteligencija upuuje na to da e pojedinci
moda biti najmotivisaniji za uenje kada obavljaju
aktivnost za koju su donekle talentovani. Bavei se
takvim aktivnostima verovatno e napredovati i izbei
prekomerno razoarenje.
Teorija viestrukih inteligencija moe postati vaan
partner u uspenom pouavanju u muzeju. Gardnerovo
shvatanje inteligencije sadri informacije koje prilikom
planiranja obrazovnih aktivnosti u muzeju mogu biti
od velike koristi. Osnovne sposobnosti koje je Gardner
naveo za pojedine oblike inteligencije mogu se upotre
biti u muzeju kao ciljevi uenja. Uz to, ova teorija
ukazuje na potrebu identifikovanja aktivnosti koje bi
mogle postati korisne odreenoj grupi predisponiranih
uenika. Dalje, veoma je znaajno da se kod uenika
otkriju praznine u osnovnim sposobnostima i da se
situacije uenja u muzeju tome prilagode. Takoe, ova
teorija ukazuje na to da bi muzejske aktivnosti trebalo
da podravaju razliite vrste inteligencije. Drugaije
reeno, one bi trebalo da uveaju uenje na taj nain
to e osigurati raznovrsne polazne take uenja. Tako
na primer, moda je najefikasniji nain da se aktivno
ukljui veliki broj posetilaca kroz ivopisno, dra
matino pripovedanje (narativne polazne take). Lju
de svih dobi privlae prie. Naracije, naravno, akti
viraju lingvistiku inteligenciju, a mogue ih je iska
zati i u drugim simbolikim formama, kao to su na
primer pantomima ili film, koje ukljuuju i druge vrste
inteligencije.
Dalje, decu posebno podstie rad sa opipljivim
materijalima (taktilno upoznavanje predmeta), te
stoga treba osigurati aktivne polazne take. Neki
uenici ele da ue u drutvu drugih ljudi (interper
sonalne polazne take). Pri tome, neki vole saraivati
sa vrnjacima; drugi vie vole debatu ili igru uloga.
Neki uenici preferiraju brojeve, logike tvrdnje i
njihove meusobne odnose, te im treba obezbediti
numerike polazne take. Vaan je i zadatak obliko
vanja pedagokog okruenja u kojem ima to vie
zadovoljstva, podsticaja i izazova. Vea je verovatnoa
da e uenici nauiti, zapamtiti, te kasnije primeniti ona
iskustva na koja su snano i emocionalno reagovala.
Jasno je da ne postoji formula za oblikovanje do
brih polaznih taaka; potrebno je teiti za razboritom
uenje u muzeju u svetlu gardnerove teorije... jovana milutinovi

meavinom analize i mate nakon koje sledi promi
ljeno eksperimentisanje. Ne postoji ni obaveza da se
koriste sve polazne take. Prednost viestrukih pola
znih taaka moe se, prema Gardneru (2005, 193),
jednostavno izraziti: ono to funkcionie za jednog
uenika sa jednom temom verovatno e se razlikovati
od onog to funkcionie sa drugim uenikom na drugoj
temi ili sa istim uenikom neki drugi dan. Raznolik
pristup poveava verovatnou da e se ukljuiti vei
broj uenika i da e uestvovati neko due vreme, te
poveati uenje.
U celini posmatrano, Gardnerova teorija viestru

kih inteligencija ima direktne implikacije na dizajnira
nje muzejske izlobe u smislu organizovanja viestrukih
izvora znanja prilagoenih razliitim konfiguracijama
inteligencija. Izazov za dizajniranje iskustva uenja u
muzeju je kako konceptualizovati i organizovati izlobe
i prezentacije koje e pruiti posetiocima divergentne
naine uenja, i moda jednako vano, kako podsticati
razliite vrste odgovora koji su primereni razliitim
vrstama inteligencija. Budui da nije mogue testirati
profile inteligencija svih posetilaca, postoji mogunost
dizajniranja izlobi (multi-modalne prezentacije) koje
e biti dostupne bezgranino velikom broju razliitih
posetilaca. Drugaije reeno, potrebno je ponuditi
irok raspon nivoa izloenih predmeta: predmeti u
kontekstu, modeli, diorame, audio i slikovne ili ilustra
tivne materijale, legende i naracije. To znai da je sa
draj izlobe potrebno predstaviti na razliite naine u
korist razvoja razliitih vrsta inteligencija: verbalnih,
matematikih, spacijalnih, muzikih, kinestetikih,
interpersonalnih, intrapersonalnih i narativnih.
Dakle, Gardnerova teorija nudi ideje vodilje
za osmiljavanje muzejskih programa kojima bi se
podsticale razliite sposobnosti posetilaca. Kako bi
izaao u susret interesovanjima i potrebama posetilaca
razliitog uzrasta, interesa i kulturne pozadine, muzej
treba da obezbedi viestruke izvore saznavanja
prie, diskusije, kvizove, tekstualne legende, grafike
prikaze, filmove, pozorite, drame, igre uloga, muzike
performanse, zvune poruke, dodatne prostorije sa
knjigama, kompjuterima ili slikovnim, simbolikim
i manipulativnim materijalima, taktilno upoznavanje
izloenog materijala (maketa, kopija), drutvene
aktivnosti (kooperativno uenje), samoposmatranje itd.
Isti sadraj treba prikazati iz razliitih perspektiva, u
vie varijanti, i sem verbalnog pruiti i drugaije nai
ne prikazivanja (Milutinovi 2003a). Sve e to uputiti
muzej na razliite vrste inteligencija svojih posetilaca,

promoviui mogunosti angaovanja pojedinaca sa
razliitim moima i preferencijama uenja.
Potrebno je dodati da konstrukcija znanja (zna
enja) predstavlja ideju vodilju prouavanog teorij
skog stanovita. Pojedinci nisu pasivni recipijenti koji
ekaju da budu popunjeni sadrajem kulture, ve su
aktivni delatnici koji prate personalne programe. Re
je o tome da pojedinci kao delatnici aktivno konstruiu
znanje kroz interakciju sa raznovrsnim institucijama,
artefaktima i drugim ljudima. Konstruktivistika filo
zofija obrazovanja menja ustaljeno razumevanje proce
sa obrazovanja. Ona zahteva korienje svih raspo
loivih resursa i menja uobiajenu percepciju vremena
i mesta za uenje i obrazovanje.
Razlozi za prihvatanje konstruktivistikog mode
la kao teorijske osnove obrazovnog rada u muzeju su
mnogobrojni. Primenom ovog modela, muzeji mogu
oblikovati ugodnu, prijateljsku i obogaenu okolinu
uenja koja izlazi u susret posetioevim potrebama za
sticanjem konkretnih iskustava, individualnom kon
templacijom, komunikacijom i socijalnom interakcijom.
Primena konstruktivistike obrazovne filozofije u mu
zejima podstie konstruisanje interaktivnih eksponata
i legitimizuje igru kao formu uenja. Sve to pomae
posetiocima u razvijanju vlastitih konstrukcija stvarno
sti, u personalizovanju procesa uenja.
Na kraju, valja istai da pitanje odnosa teorije i
prakse ostaje kao jedan od sloenijih problema da
nanjice. Suprotstavljanje teoriji esto dolazi od stra
ne praktiara u obrazovanju, koji za veinu teorij
skih stavova i formulacija kau da nisu primenljivi u
praktinom radu. Teza da je teorija jedna stvar, a praksa
druga neopravdana je dihotomija. Praktiari esto
od teorije trae uputstva za svakodnevno postupanje
u obrazovanju i prigovaraju da im teorije u oblasti
obrazovanja ne obezbeuju izvesnost kada se radi
o reavanju pojedinih pitanja praktine prirode. Pri
tome, kao da se zaboravlja da su u oblasti drutvenih
nauka sve tvrdnje, pa i zakljuci iz istraivanja, samo
priblini. Teorija, posebno u drutvenim naukama,
nikada ne moe biti egzaktna; teorija moe biti
samo generalizacija propitivane obrazovne prakse,
a praktine situacije su veoma raznovrsne. Stoga se
teorije u oblasti obrazovanja moraju primenjivati akti
vno, smisaono i stvaralaki, a ne kao skup pripre
mljenih uputstava i saveta (Savievi 2002, 20). Sve
to ukazuje na to da se i najbolja teorija mora prime
njivati selektivno, zavisno od okolnosti u kojima se
primenjuje.
337
muzejska pedagogija
Literatura
Applefield, J. M., Huber, R., Moallem, M. (2000): Con

structivism in Theory and Practice: Toward a Better
Understanding, High School Journal, Vol. 84, No. 2,
3553.
Bruner, J. (2000): Kultura obrazovanja. Zagreb: Educa.
Gardner, H. (2005): Disciplinarni um: obrazovanje kakvo
zasluuje svako dijete, s onu stranu injenica i
standardiziranih testova. Zagreb: Educa.
Milutinovi, J. (2003a): Humanistiki pristup vaspitnoobrazovnoj ulozi muzeja. Novi Sad: Savez pedagokih
drutava Vojvodine. Vrac: Via kola za obrazovanje
vaspitaa.
338
Milutinovi, J. (2003b): Informalno obrazovanje

pojmovni okvir i karakteristike, Pedagoka stvarnost,
br. 5-6, 394407.
Savievi, D. M. (2002) Filozofski osnovi andragogije.
Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Filozofski fakultet, Institut za pedagogiju i andra
gogiju.
Stoll, L., Fink, D. (2000): Mijenjajmo nae kole: Kako
unaprijediti djelotvornost i kvalitetu kola. Zagreb:
Educa.

Katarina ivanovi, Ivana Anti
UDC: 069.12 (497.113 Kikinda)
PARTNERSTVO IZMEU KULTURE I TURIZMA

STUDIJA SLUAJA KIKINDSKI MAMUT
Apstrakt Sa sve jasnijom ulogom kulture u odrivom razvoju, pitanje ouvanja naslea namee se kao jedno od kljunih
problema. Kako bi naslee na najbolji nain zatitili, koristili i u njemu uivali neophodno je da prethodno osvestimo
njegovu ulogu u drutvu. Naslee se danas posmatra kao mnogo iri fenomen koji utie na politike ideje i ideale,
ekonomski prosperitet i drutvenu koheziju. U nedostatku jasno definisanih kulturnih politika, sa jasno definisanom ulogom
naslea, pronalaenje naina za podsticanje i ukljuivanje kulturnog i prirodnog naslea u razvoj gradova i regiona, esto
je preputeno lokalnim inicijativama. Jedna takva inicijativa je i projekat Kikindski mamut. Cilj projekta bio je da se
razvojem kulturnog turizma, ija bi okosnica fosilni ostaci mamuta pronaeni u Kikindi, podstakne drutveno-ekonomski
razvoj sad biveg industrijskog grada. Ono to ovaj projekat ini specifinim je injenica da se, nesvojstveno praksi u svetu,
faze planiranja i realizacije u njemu preklapaju. Na taj nain je tokom godinu dana implementacije projekta i stvaran i
testiran model za ukljuivanje naslea u odrivi razvoj grada. Ovaj pristup se pokazao kao izuzetno koristan, ne samo
imajui u vidu ostvarene rezultate ve i iskustvo koje bi moglo da bude prenosivo i na druge gradove u regionu.
Kljune rei naslee, odrivi razvoj, zatita, menadment, kulturni turizam, Kikindski mamut
Abstract With the clerly defined role of culture in sustainable development, the issue of heritage protection and preservation
is becoming one of the key problems of our time. In order to protect, consume and enjoy heritage in the best possible way,
we have to first agnowledge the role it plays in the society. Heritage is more and more viewed as a broader phenomenon
that affects political ideas and ideals, economic prosperity and social cohesion. With the lack of well defined cultural
policies, but with well defined role of heritage, finding ways of how to use heritage not only to encourige but initiate social
and economic development of towns and regions, is mainly up to local initiatives. One of those initiatives is The Kikinda
mammoth project. The project objective was to, by developing cultural tourism using the unique fossil mammoth remains
discovered in Kikinda as a primary attraction, spark the social an economic development of this former industrial town.
What makes this project stand out is the fact that contrary to the world practices, phases of planing and development were
carried out simultaneously. That provided us with an opportunity to, during one year project implementation, not only
develop but also at the same time test the model for incorporating heritage in the sustainable development of the town.
This approach has proven to be very usefull not only regarding achived results but also the experience gained that could be
transferred to other towns and regions.
Key words heritage, sustainable development, preservation, management, cultural tourism, Kikinda mammoth
Prema izvetaju Svetske turistike organizacije,

kulturni turizam, kao jedna od izuzetno perspektivnih
privrednih grana, razvija se stopom od 15% godinje, a
ak 37% od svih meunarodnih putovanja ukljuujui
i ovaj vid turizma. Imajui u vidu potencijal kulturnog
turizma mnoge zemlje u svetu, ali i sve vei broj
zemalja u naem okruenju, razvoj kulturnog turizma
prepoznale su kao dravni prioritet.
U naoj zemlji kulturni turizam je u povoju. Temelji
za njegov razvoj postavljeni su na naunom skupu
odranom u Sokobanji 2002. god., gde su usvojeni za
kljuci o neophodnosti razvoja meusektorske pove
zanosti i multidisciplinarnog pristupa u obrazovanju.
Poslednjih nekoliko godina prepoznat je pun znaaj
kulturnog turizma, uoeni su brojni potencijali, ali
se oni i dalje sporo razvijaju. Lokalne inicijative ni
kako nisu u korelaciji sa promenom politike razvoja
kulturnog turizma na nacionalnom nivou. Promena

zakonskog okvira i usvajanje stratekih dokumenata,
kao i njihovo usaglaavanje sa evropskim standardima,
ve su ule u zavrnu fazu. Edukativni programi, na
menjeni razliitim ciljnim grupama, kontinuirano se
organizuju od strane razliitih univerziteta i nevla
dinih organizacija. U poslednje vreme poveana su
dravna sredstva koja se izdvajaju za turizam, dok su
meunarodni fondovi postali lake dostupni. Gruba
analiza trenutnog stanja vezanog za razvoj kulturnog
turizma ukazuje da veliki deo problema lei na
lokalnom nivou, a da se krivac po pravilu trai meu
kreatorima dravnih budeta.
Jedan od moguih odgovora na pitanja kako
probuditi lokal i kako kreirati kulturno-turistiku
atrakciju lei u Kikindi, centralnoj optini Severno
banatskog okruga u kojoj, kao i u veini drugih opti
339
rad muzeja vojvodine 50 kulturni menadment

na u Srbiji, postoje izuzetni potencijali za razvoj
kulturnog turizma. Pored manifestacije Dani ludaje,
jedinstvenog arhitektonskog, arheolokog i prirodnog
naslea i autentinog folklora, u Kikindi se nalaze i
najouvaniji fosilni ostaci mamuta u Evopi. Meutim,
razvojni rezultati godinama su izostajali i pored pre
poznatog znaaja turizma i planiranja odreenih
aktivnosti.
Poetkom 2005. god. na inicijativu grupe entu
zijasta iz Inovacionog centra Filozofskog fakulteta
u Beogradu, nadleni u Optini Kikinda doneli su
odluku da se razvoju kulturnog turizma posveti znatno
vea panja. Utvreno je da su uzroci problema, kao
i u veini drugih optina u Srbiji, nedostatak strate
kog planiranja, intersektorske povezanosti i eduka
cije, kao i nedovoljna podrka zvaninih dravnih i
pokrajinskih organa. Uoeno je da ne samo da nedo
staje struni kadar za ovu oblast, ve i da su zapo
sleni u relevantnim institucijama i organizacijama u
potpunosti nemotivisani i obeshrabreni kompleksno
u problematike. Nepovoljna situacija pojaana je
i izuzetnom politikom podeljenou. Zbog toga je
odlueno da se krene u izradu projekta u partner
stvu razliitih institucija i organizacija sa vremen
skim okvirom od samo godinu dana, a koji bi tokom
inovativnog procesa kroz primenu najnovijih infor
maciono-komunikacijskih tehnologija u prezentaciji
ostataka mamuta, razvili osnove saradnje, edukovali
vei broj zaposlenih u kulturnim, turistikim, privred
nim i prosvetnim institucijama i organizacijama,
kao i pokrenuli proces brendiranja grada. Oekivani
rezultat ovih aktivnosti bio je stvaranje preduslova za
kontinuirani razvoj kompleksne kulturno-turistike
ponude.
Projekat je u avgustu 2005. god. prepoznat od
strane Evropske agencije za rekonstrukciju kao po
kreta drutveno-ekonomskog razvoja i odobren za
finansiranje. U narednih etrnaest meseci trajanja nje
gove implementacije esto je predstavljan kao primer
uspene prakse, a po zavretku je ocenjen najviim
ocenama kao projekat koji, u skladu sa preporukama
Saveta Evrope, menja ustaljenu praksu podstiui
odrivi razvoj regiona.
Naslee i drutveno-ekonomski razvoj
Tradicionalno postoje dva vienja odnosa kulture
i ekonomije. Prvo, kulturu, a samim tim i naslee, vidi
kao neku vrstu kupljenog luksuza, ili kao vrednost koja
zasluuje ekonomsku podrku zbog neekonomskih
dobrobiti koje prua, a najee kao nadogradnja
340
pojedinaca ili zajednica. Drugo, nagovetava reaktivnu

ulogu kulture u ekonomskom razvoju. U tom smislu
oba gledita suprotstavljaju zatitu i razvoj, koji se
samo kompromisom mogu dovesti u vezu, dok lokal
ne kulturne specifinosti vide kao promenljive, ne
preterano bitne i esto prepreke, i jednom i drugom
(Graham, Ashworth, Tunbridge 2000). Ni u jednom
sluaju naslee nije stavljeno u kontekst lokalne eko
nomije.
Odnos naslea i ekonomije drastino se promenio
poslednje decenije, posebno ubrzanim razvojem
relativno nove grane turizma kulturnog turizma.
Iako su pojmovi kulturne batine i turizma vrlo
blisko vezani, meusobno se i vrlo razlikuju to esto
utie i na njihov meusoban odnos. Upravo turizam
menja koncept kulturne batine kao pojma koji
oznaava stabilnost i kontinuitet. Turisti u lokalnu
zajednicu donose i pozitivne i negativne uticaje. Iako
su ti negativni uticaji u najmanju ruku uvredljivi za
tradicionalni ivot metana, izazivaju i pozitivne
reakcije u doivljaju vlastite kulture. U odnosu turista
lokalni stanovnik odreenu ulogu igra i autentinost
kulturne ponude. Idealni model kulturnog turizma
ponudio je UNESCO, a Savet Europe predlae strategije
za razvoj kulturnog turizma u cilju promovisanja
kulturnog naslea. Batina pridonosi atraktivnosti
odreene turistike destinacije, pa je prema tome esto
i preduslov turistikog odabira. Turisti ne ele ii na
mesto na kojem nemaju ta da vide, ve ele neku
turistiku ponudu, a ona onda esto ukljuuje naslee.
No, iako blisko vezani, ta dva pojma ipak nose u sebi
i sasvim oprene konotacije.
Kulturni turizam se institucionalizuje kao grana
turizma tek sedamdesetih godina prolog veka, iako
je poseta istorijskim mestima, festivalima i muzejima
oduvek je bila deo turistikog doivljaja. Devedesteih
godina on je ve masovna, visoko profilisana aktivnost.
U zavisnosti od izvora i destinacije, danas, izmeu 35
i 70 procenata meunarodnih putovanja se ubrajaju
u kulturni turizam, odnosno najmanje 240 miliona
putovanja godinje ukljuuje elemente ovog vida
turizma (McKercher, Du Cross 2002).
Kulturni turizam je izuzetno irok pojam. Gotovo
je nemogue jasno odrediti parametre bilo da se radi
o resursima njegovog razvoja ili o mogunostima
njegovog korienja. Zbog toga se u strunoj literaturi
vea panja posveuje objanjenju zajednikih
sadralaca svih definicija, a to su: turizam, korienje
kulturnog naslea, konzumiranje iskustva, proizvod i
naravno, turista.
Kada se govori o kulturnom turizmu mnogi
zaboravljaju da je kulturni samo pridev koji ide uz
partnerstvo izmeu kulture i turizma...

imenicu turizam, odnosno da je on prvo i pre svega
turizam. Bez obzira to kulturni turizam koristi
kulturno naslee kao destinaciju njegove karakteristike
sastavljene su od istih principa kao i bilo koja druga
forma turizma. Klju razvoja kulturnog turizma stoga
je razumevanje kako turizam funkcionie i ta pokree
turistike destinacije. Kulturni turizam je primarno
komercijalna aktivnost i ukljuuje konzumiranje
iskustva i ponudu proizvoda koji prvenstveno moraju
imati zabavni karakter. Izuzetno je vano i stalno voditi
rauna o tome da sve atrakcije nisu jednake, kao ni da
je svo kulturno naslee turistiki interesantno. Da bi
kulurni turista zadovoljio svoje potrebe neophodno je
kulturno naslee transformisati u kulturno-turistiki
proizvod. Atraktivni kulturno-turistiki proizvod za
hteva autentinost, koja ne mora, a esto je i poelj
nije da ne bude realna. Upravo zbog toga ne udi da
su tematski i zabavni parkovi esto popularniji od
arheolokih nalazita i znamenitosti koje su im bile
uzor. Ovoj primer nije izuzetak ve gotovo pravilo
u svetu u kojem ivimo, gde masovna proizvodnja
i masovni marketing negiraju autentinost, u svetu
izmiljene tradicije, pseudodogaaja i spektakla.
Priu o pojmu kulturni turizam neophodno je
dopuniti i pregledom znaaja kulturnog turizma za
razvoj lokalne zajednice, drave ili regiona. Znaaj
kulturnog turizma nije samo u znaaju koji on ima za
ekonomski prosperitet zajednice. Drutveni znaaj ove
forme turizma mnogo je kompleksniji od ekonomskog.
Kako je kulturno-turistiki proizvod namenjen ne
samo turistima nego i domaem stanovnitvu, on pod
stie bolje razumevanje i potovanje naslea, kao i
stvaranje potrebe da se ono brino uva. Kulturni
turizam podstie razvoj dinaminog kulturnog ivota,
pretvara lokalne sredine u vibrantnija mesta i doprinosi
ugledu i reputaciji ne samo kod turista, ve postaje
privlanije mesto za ivot i rad lokalnom stanovnitvu
(uki-Dojinovi 2005).
Razvijanje kulturnog turizma moe doprineti
razvoju i revitalizaciji regija, ali takoe i vriti pritisak
na kulturno naslee i uticati na kvalitet ivota u doma
im zajednicama. Potrebno je dalje razraivati politike
i strategije kulturnog turizma, teei uravnoteenom
i odrivom korienju naslea, koje uva njegove
korisne potencijale za budue generacije. Veoma je
vano razraditi specifine modele za razvoj kulturnog
turizma, koji ne kopiraju uobiajene obrasce masovnog
turizma.
Razviti partnerstvo izmeu kulture i turizma nije
jednostavan zadatak, i pored toga to bi bilo krajnje
logino da ova dva sektora tradicionalno dobro sara
uju, oni jedni druge posmatraju sa podozrenjem.

Svaka od ove dve discipline razvijala se nezavisno,
ima drugaije vrednosti, interesne strane, ciljeve, kori
snike, igra drugaiju ulogu u drutvu. Meutim, ono
to je nekada izgledalo kao oksimoron, poslednjih
godina postaje realnost. Menaderi kulturnog naslea
shvatili su da je jedan od najboljih naina prezentacije
njihovih nalaza, spomenika, nalazita i sl. upravo
turizam, dok su turizmolozi prihvatili konzervaciju
kao neophodni uslov zatite svojih investicija.
Odgovrnost za zatitu i unapreenje naslea i
njegovo korienje u turizmu treba da bude podjednako
podeljena izmeu politikih voa, graana, strunjaka
za kulturno naslee, vlasnika i upravnika kulturnih
znamenitosti, kao i turistikih radnika. Meutim,
izuzetno je teko obezbediti kontinuiranu, potpunu
saradnju svih interesnih strana, naroito na samom
poetku. Zbog toga je dobro da se, pre nego to se
razviju sloene mree odnosa interesnih strana i
zainteresovanih pojedinaca, prvo razvije partnerstvo
izmeu turizma i kulture. Na taj nain budua struktura
imala bi utemeljenu osnovu koja bi joj omoguila da
podnosi turbulencije nastale usled razliitih miljenja
i elja, obezbeujui da se zadovolje zajedniki
interesi.
Izvori komunitnog prava i drugi meunarodni
pravni dokumenti govore tome u prilog. Bez obzira da
li su meunarodna zakonska akta i preporuke uinile
da se ove dve discipline spoje u cilju poveanja
demokratizacije kulture, ili je pak trite imalo pesudnu
ulogu, vano je da je znaaj partnerstva prepoznat i da
ova dva sektora nastavljalju zajedno dalje. Osnovni
zadatak partnerstva kulture i turizma je da otklone, ili
umanje negativne, a da u potpunosti razviju pozitivne
posledice turizma.
Predoziranost turistima, guva, poveanje zaga
enosti i buke, kao i neprimerena ponaanja turista
prvo je o emu razmiljamo kada govorimo o negati
vnim posledicima. Velike probleme lokalnoj zajednici
moe doneti i zavisnost od turizma, koja po pravilu
dovodi do zamiranja tradicionalnih aktivnosti i naina
ivota. Neplanska izgradnja turistike infrastrukture,
jo jedan je od veeg broja neeljenih efekata turizma.
Neplanska izgradnja moe da dovodi do promene
izgleda mesta, njegovog vizuelnog doivljaja, ali i
do identiteta koji je naroito znaajan lokalnom sta
novnitvu. Neumerenim razvojem esto dolazi i do
limitiranog broja korisnika, kao i do loe kontrole nad
kulturnim vrednostima poto se najee ne vodi rau
na o zatiti intelektualne svojine, kao i o drugim zako
nima zatite (Richter 2005). Ono to najvie smeta
predstavnicima kulture je fiziko oteivanje naslea
usled njegove otvorenosti za turiste.
341

I pored toga to je ovaj spisak prilino dugaak,
znaaj pozitivnih inilaca uzrokovanih razvojem turi
zma je mnogostruk. Turizam sa sobom nosi potencijal
za razvoj preduzetnitva, poveanje ekonomskog
razvoja i nezavisnosti lokalne zajednice. Prihodi nastali
razvojem turizma mogu biti iskorieni za razvoj
lokalne infrastrukture. Kulturne razmene koje nastaju
usled odnosa izmeu turista i lokalnog stanovnitva
mogu dovesti do poveanja tolerancije kulturnih razli
itosti u multikulturalnom svetu. Odgovarajua pre
zentacija naslea kod turista moe da dovede do po
rasta svesti o zatiti i uvanju naslea, dok prihod od
turizma moe biti preusmeren na finansiranje zatite,
prouavanja i menadmenta naslea.
Sve ove pozitivne posledice turizma ne mogu doi
same, one su po pravilu rezultat planiranja i napornog
sinhronizovanog rada. Zbog toga je vano da se
saradnja izmeu kulturnog turizma i menadmenta
kulturnog naslea razvije na samom poetku i traje
tokom itavog procesa. Samo uz briljivo planiranu,
kontinuiranu saradnju izmeu turizma i kulture moe
se oekivati poveanje svesti kod turista i njihovo
razumevanje jedinstvenosti i neprocenjivosti naslea.
Ono to je moda najvanije, kultura i turizam zajed
nikim snagama treba da animiraju sve ostale sekto

re, organizacije i pojedince kako bi se ukljuili, podr
ali, pomogli i pokrenuli lokalne inicijative, a potom
zajednikim akcijama doveli do oivljavanja za
jednike vizije. Projekat Kikindski mamut upravo je
dobar primer za to (ilustracija 1).
Kikindski mamut
Fosilni ostaci mamuta pronaenog u Kikindi 2.
septembra 1996. godine u glinokopu kompanije Toza
Markovi, na dubini od 21 metar, pripadaju vrsti
Mammothus trogontherii, to je odreeno na osnovu
izgleda kutnjaka. Ova vrsta naziva se jo i Stepski
slon, i prethodi vrstu: Mammuthus primigenius, koji se
zbog karakteristinog, dugakog krzna naziva i Runasti
mamut. Pronaen skelet je gotovo kompletan, ouvano
je oko 90% kotane mase (Markovi, Milivojevi
1997). Kikindski mamut bio je visok oko 4,7 m, dug
oko 7 m, sa kljovama duine 3,5 m. Verovatno je sve
sa koom i mesom teio oko 7 tona. Imao je kratku,
smee-riu dlaku, slinu dananjoj zebri.
Mesto na kome je pronaen skelet predstavlja
originalno mesto njegovog uginua (tj. naen je in
situ). ivotinja se verovatno zaglibila u priobalnom
Pre i posle, originalni ostaci kikindskog mamuta
342

delu movare, usled starosti i bolesti nije mogla da
izae, pa je postala lak plen leinara, to potvruju
ugrizi hijena na kostima. Na istom prostoru pronaeni
su i ostaci drugih organizama ija se egzistencija
vremenski i prostorno poklapa sa mamutom. Meu
brojnim nalazima najinteresantniji su nalazi vodenih
voluharica, riba, tuka i somova, pueva i koljki, kao
i spore paprati i fosilizovani listovi vrba.
Kompletan lokalitet, sa svim svojim nalazima ima
izuzetan paleontoloki znaaj s obzirom da nam daje
dokaz o postojanju refugijuma, odnosno pribeita, za
ogroman broj biljaka i ivotinja koje su sa pojavom
leda migrirale sa severa Evrope ka Balkanu. Sama
Panonska nizija predstavljala je tajanstveni prelazni
deo i zonu borbe hladne i tople klime. Upravo zbog
toga ovde su postojali specifini uslovi za razvoj
biljnog i ivotinjskog sveta (Markovi, Milivojevi
1997).
Osim znaaja koji ovaj nalaz ima za paleontologiju
i nauku uopte postoji i izuzetan znaaj za iru javnost,
naroito u Kikindi, zbog ega je kontinuirano anga
ovanje na njegovoj zatiti i prezentaciji neophodno.
Naune interpretacije vezane za Kikindskog ma
muta imaju izuzetni obrazovni potencijal i zadovo
ljavaju sve kriterijume za ukljuivanje u nastavni
i vannastavni program. Obraujui ovu temu, kroz
razliite predmete, deca ne samo da bi usvojila znanja
vezana za osnove paleontologije, geoloke prolosti
zemlje, metodologije naunog istraivanja, ve bi se
kod njih razvila svest vezana za znaaj uvanja naslea
i mogunostima njihovog angaovanja.
Svako naslee, za lokalnu zajednicu, ima i simbo
liki znaaj. Naslee igra ulogu u definisanju identi
teta mesta, doprinosi drutvenoj koheziji, razvija ose
aj pripadnosti i ponosa meu stanovnitvom (McMa
namon 2002). Ovaj aspekt je naroito izraen kada se
govori o znaaju fosilnih ostataka mamuta iz Kikinde.
injenica da je ovaj nalaz jedinstven ne samo u
regionu, ve i u celoj Evropi, daje mu izuzetan po
tencijal da postane na izvestan nain simbol itavog
grada.
Kikinda, kao i mnogi manji gradovi u zemljama
u tranziciji, poslednjih decenija suoena je sa eko
nomskim nazadovanjem, ili u najboljem sluaju stag
nacijom. esta je pojava da manji gradovi, pogotovo
oni udaljeni od velikih gradskih jezgara, u turizmu
vide mogunost za ekonomski razvoj. Posledino,
okreu se lokalnom kulturnom i prirodnom nasleu u
pokuajima da transformiu svoj grad. Tako je i Ki
kindski mamut vien kao izuzetan potencijal za razvoj
kulturnog turizma, a samim tim i ekonomski razvoj
grada.

Situaciona analiza koja je prethodila pokazala je
da:
da je sam nalaz dovoljno atraktivan za budue
turiste
da je izvrena osnovna tehnika zatita nalaza i da
se on moe prezentovati tako da se ne dovode u
pitanje zatita i uvanje
da postoji neophodna infrastruktura u vidu sme
tajnih i ugostiteljskih objekata
razvoj kulturnog turizma podie kvalitet celokupne
turistike ponude, privlai veliki broj posetilaca,
proiruje potranju i stimulie potronju
ekonomsku korist celokupnoj zajednici donosi ne
samo vea turistika potranja, ve i poveana po
tronja lokalnog stanovnitva aktivirana oivlja
vanjem grada i razvojem zabavnih i kulturnih
sadraja.
Imajui sve navedeno u vidu, bilo je jasno da
je pokretanje projekta koji bi Kikindskog mamuta
revitalizovao i ukljuio u planiranje razvoja grada, od
opteg drutvenog znaaja.
Opis projekta
Projekat Kikindski mamut nastao je kao rezultat
saradnje sedam partnerskih institucija i organizacija
usmerenih ka zatiti i revitalizaciji izuzetno ouvanih
fosilnih ostataka mamuta otkrivenih u Kikindi 1996.
godine.
Deset godina nakon otkria, kreiran je Kikindski
mamut sa ciljem da ovaj jedinstveni nalaz postane
primer uspene integracije zatite naslea i razvoja
turizma uz drutveni i ekonomski napredak lokalne
zajednice. elja kreatora projekta bila je da se ostaci
pre svega zatite, ali i da se kroz kvalitetnu prezentaciju
oive i ukljue u razvoj i svakodnevni ivot Kikinde.
Na projektu, pored Optine Kikinda kao vodeeg
partnera uestvovali su Narodni muzej Kikinda, Re
gionalna privredna komora Kikinda, Prirodnjaki
muzej u Beogradu, Inovacioni centar Filozofskog fa
kulteta u Beogradu, kompanija Toza Markovi iz Ki
kinde i Zavod za prouavanje kulturnog razvitka iz
Beograda.
Tokom tri meseca kreiran je projekat kojim je
planirano uee preko devedesetoro strunjaka iz
razliitih oblasti paleontologije, arheologije, menad
menta, informacionih tehnologija, kulturnog turizma,
privrede, marketinga i predstavnika svih relevantnih
sektora. Kroz povezivanje razliitih sektora, niza edu
kativnih programa, savremenih tehnologija u slubi
prezentacije kulturnog naslea i profesionalne pro
mocije, zamiljeno je da Kikindski mamut postane
343

sveobuhvatni kulturno-turistiki proizvod i okosnica
razvoja kulturnog turizma u regionu. S obzirom da
su oekivana sredstva za realizaciju projekta bila
obezbeena kroz program Evropske unije za drutvenoekonomski razvoj regiona, ciljevi i aktivnosti bili
su definisani tako da budu u skladu sa ciljevima i
prioritetima programa. Kako je u pitanju razvojni
fond kroz koji se uglavnom finansiraju projekti koji
podrazumevaju razvoj preduzetnitva, oekivani rezul
tati projekta morali su da budu mnogo konkretniji
nego to je to sluaj sa fondovima koji finansiraju
projekte iz kulture. Naime, bilo je neophodno osigurati
odrivost, stvoriti nova radna mesta, podstaknuti raz
voj malih i srednjih preduzea. Najvei problem kod
razvojnih programa je u sluaju Kikindskog mamuta
bio nemogunost finansiranja aktivnosti koje se tiu
istraivanja i zatite. U tom smislu, projektni tim
koji se u najveem broju sastojao od strunjaka koji
se prvenstveno bave nasleem, morao je da nae
naine da pod okriljem komercijalnih ciljeva sprovede
aktivnosti vezane za ova dva polja.
Nedostatak intersektorskog povezivanja bio je prvi
problem koji je trebalo prevazii. Reenje smo videli u
formiranju savetodavnog tela pri Optini Kikinda, koje
bi okupilo predstavnike lokalne zajednice, eksperata i
predstavnika relevantnih sektora. Ovo telo, nazvano
Odbor za istraivanje i prezentaciju Kikindskog ma
muta, bi pored savetodavne uloge, bio i direktno
odgovoran za kreiranje stratekih dokumenata koji bi
trasirali budui razvoj projekta.
Iako je otkrie mamuta privuklo veliku panju
javnosti, deset godina neadekvatne prezentacije ui
nilo je da se ak i u lokalnoj zajednici izgubi interes za
njega. Edukacija lokalnog stanovnitva o znaaju na
slea, mogunostima korienja, prenoenje pozitivnih
iskustava iz regiona, ali i konkretnih znanja i vetina
neophodnih za razvoj kulturnog turizma, bio je drugi
korak u realizaciji postavljenih ciljeva.
Posebno progresivni segment u nacrtu projekta
bio je detaljno razraen plan za prezentaciju prie o
mamutu iz Kikinde koja bi kroz upotrebu naprednih
informacionih tehnologija bila ispriana u virtuelnom
okruenju i publici predstavljena u okviru postavke
Narodnog muzeja u Kikindi. Pored atraktivne 3D
prezentacije, uz pomo savremenih tehnologija i tima
strunjaka planirana je i izrada replike skeleta u pri
rodnoj veliini, ime bi se originalni skelet zatitio
i ime bi bio otvoren itav niz mogunosti za dalju
komercijalnu eksploataciju.
Kako je ve reeno i kulturni turizam je prevashodno
turizam, koji podrazumeva trini odnos prema proi
344
zvodima. Plasman na trite zahteva adekvatan mar

keting i to ne neprofitni marketing, to je sluaj
marketinga u kulturi. Kako bi na budui proizvod
zaiveo na turistikoj mapi regiona bilo je neophodno
itav jedan segment projekta posvetiti osmiljavanju
naina za uspenu marketinku promociju. Ovo svaka
ko nije podrazumevalo nepostojanje aktivnosti vezanih
za promociju ideje znaaja i zatite naslea uopte.
Ovakav metodoloki pristup osmiljen je tako da
podstakne zajedniku akciju svih aktera u politikom,
ekonomskom i kulturnom ivotu Kikinde, ali, to je
jo vanije, i to vei broj graana kao jedini garant
uspene realizacije projekta.
Ciljevi
Cilj projekta bio je stvaranje kompleksnog, kultu
rno-turistikog proizvoda Kikindski mamut razvo
jem sinergije visokokvalitetne kulturne atrakcije, doi
vljaja i prateih turistikih sadraja, ime bi se razvio
znaajan resurs usmeren ka samoodrivom razvoju
kikindskog regiona.
Analizirajui aktivnosti koje su do sada realizovane
na dravnom nivou vezane za razvoj kulturnog turi
zma, zakljueno je da energiju i resurse ne treba u
potpunosti usmeriti na razvijanje stratekog plana ra
zvoja kulturnog turizma (kako je sugerisano), ve na
stvaranje konkretnih kulturnih atrakcija. Procenjeno je
da e iskustva iz prakse biti najefikasniji i najefektniji
pokreta razvoja turistikih proizvoda, a ujedno i naj
vei motiv za ukljuivanje u izradi same strategije.
Zakljueno je da bi konkretan primer, koji bi brzo dao
rezultate, najbolje uticao na razbijanje opte apatije i
stvaranje uslova za implementaciju gradske strategije
razvoja optine. U skladu sa tim, izdvojen je poseban
cilj projekta koji je podrazumevao korienje kulturnog
i prirodnog naslea grada, ljudskih potencijala i svih
drugih resursa u stvaranje kompleksnog kulturno-turi
stikog proizvoda. Kikindski mamut, kao proizvod,
trebalo je da obezbedi sinergiju:
1. Nove muzejske postavke u Narodnom muzeju Ki
kinda posveene kikindskom mamutu, osmiljene
u skladu sa savremenim trendovima u muzeolokoj
praksi, koja bi podrazumevala originalne ostatke
mamuta i dodatne zabavno-edukativne sadraje
vezane za geoloku prolost zemlje, svet izumrlih
ivotinja i sl.
2. Napredne muzejske prezentacije prie o kikind
skom mamutu u obliku dokumentarnog filma izra
enog u trodimenzionalnoj stereoskopskoj tehnici
u kojem se posetilac stavlja u okruenje kikind

skog regiona pre 500 000 godina i opremljen 3D
naoarima doivljava mamuta uivo;
3. Replike jednog od najouvanijeg skeleta mamuta
ove vrste u svetu u prirodnoj veliini koja omogu
ava preventivnu zatitu originalnih ostataka;
4. Multimedijalna, interaktivna, CD prezentacija koja
prua dodatne informacije o nalazu i projektu kroz
zabavne i edukativne sadraje;
5. Bogate kolekcije suvenira napravljenih na osnovu
vizuelnog identiteta i knjige standarda izraenih
tokom implementacije projekta;
6. Niza animacionih programa realizovanih u okviru
Narodnog muzeja Kikinda, namenjenih najrazli
itijim ciljnim grupama, u najveem broju deci.
Partneri
Da bi se obezbedili preduslovi za uspeno krei
ranje kompleksnog kulturno-turistikog projekta Ki
kindski mamut, pod kojim se podrazumevao zbir raz
liitih usluga, dobara i pogodnosti koje slue zado
voljavanju potreba turista, ali i rezidenta, bilo je
neophodno obezbediti uee veeg broja organizacija
i pojedinaca.
Prilikom izbora uesnika na projektu prvenstveno
se vodilo rauna da se u tim ukljue organizacije koje
mogu da garantuju potovanje osnovnih principa:
integralne zatite
odrivog razvoja
ire angaovanje lokalne zajednice.
Pod integrativnom zatitom podrazumevalo se
sprovoenje svih onih mera iji je konani cilj pokuaj
da se ovekovei naslee, da se ouva u odgovarajuem
okruenju, izgraenom, ili prirodnom, te da se izmeni i
adaptira u zavisnosti od potreba drutva (Smernice za
zatitu pokretnog naslea Saveta Evrope). I pored toga
to je pojam integralna zatita sadran u globalnom
konceptu odrivog razvoja, izdvojen je kako bi se
podvukao njegov znaaj.
Kriterijum garantovanja potovanja principa odri
vog razvoja odnosi se na potovanje sva tri segmenta
koje menadment ini odgovornim:
Ekoloka odrivost (koja odrava bitne ekoloke
procese, bioloku raznovrsnost i bioloke resurse)
I pored toga to se ekoloka odrivost ne moe
direktno dovesti u vezu sa fosilnim ostacima ma
muta, indirektno ona moe podrazumevati adek
vatnu tehniku zatitu, kao i interpretaciju i pre
zentaciju zasnovanu na istraivanjima ireg, pri
rodnog konteksta u kojem je ova preistorijska i
votinja ivela. Takoe, potovanje ovog principa

povlai sa sobom obavezu i da se zagarantuju
budua paleontoloka i geoloka istraivanja, kao
i popularizacija zatite i uvanja ivotne sredine.
Drutvena i kulturna odrivost (razvoj koji pove
ava kontrolu lokalne zajednice nad sopstvenim
ivotom i koji je kompatibilan sa lokalnom kul
turom, ojaavajui kolektivni identitet) Direktni
uesnici i donosioci odluka na projektu su bili u
mogunosti da obezbede realizaciju edukativnog
programa sa nizom sadraja namenjenih razlii
tim ciljnim grupama kako bi se poveale anse
veem broju ljudi da, kroz izradu suvenira i raz
voj prateih usluga namenjenih turistima i osta
lim posetiocima, obezbede radna mesta. Neopho
dno je bilo i obezbediti podrku za adekvatnu
prezentaciju i brendiranje Kikinde, kao i za stva
ranje novog imida i jaanje kolektivnog identiteta
kao jedinstvenog dela zajednikog evropskog
identiteta.
Ekonomska odrivost (razvoj koji je ekonomski
efikasan i koji omoguava upravljanje resursima
koji e biti od koristi i buduim generacijama)
Kada je re o obezbeivanju ekonomske odrivo
sti, razmiljalo se o ukljuivanju organizacija koje
e omoguiti razvoj kulturnog i edukativnog turi
zma, kao i promenu poslovne politike kulturnih
institucija u gradu i na taj nain osigurati ekonom
ski razvoj. Da bi ovaj razvoj bio odriv, odnosno,
da bi se ouvali resursi koji e koristiti i buduim
generacijama, bilo je neophodno primeniti najno
vije mere tehnike zatite fosilnog ostatka i utvr
diti nosee kapacitete.
Kada se govori o angaovanosti lokalne zajedni
ce, isto je kao i sa principom integralne zatite. Akti
vnosti koje definiu ovaj pojam sadrane su u princi
pu odrivog razvoja, ali su toliko vane i tako esto
izostavljane, ak i kod institucija koje navode poto
vanje principa odrivog razvoja, kao njihov impera
tiv. Podvlaenjem znaaja ovog principa eleli smo
da umanjimo mogunost deklarativnog ponaanja i
parcijalnog sagledavanja pojma odrivog razvoja.
elja inicijatora projekta bila je da u primarnom
timu budu organizacije i pojedinci koji e omoguiti
posetiocima da dobiju istinski doivljaj tako to e se
to vei deo lokalne zajednice ukljuiti u kreiranje i
realizaciju turistike ponude. Cilj koji je postavljen
bio je da se izbegne didaktian kolski odnos prema
publici, kao i da se razviju sadraji i metode koji e
omoguiti svim posetiocima da dobiju nova znanja, ali
i da probude svoja interesovanja (Dragievi-ei i
Stojkovi 2000).
345

Upravo iz ovih razloga insistirano je na planiranju
i realizaciji animacionih programa iji bi cilj bio:
podsticanje istraivanja sopstvene linosti putem
umetnosti, proizvodnog ili drutvenog rada
omoguavanje prihvatanja kulturnih ostvarenja i
vrednosti, sadanje i prethodnih generacija, njiho
vo razumevanje, uivanje u njima i njihovo vred
novanje kao jedinstvenog i neponovljivog dela
zajednike batine oveanstva
suoavanje oveka sa problemima savremenog
drutva i razvijanje svesti o potrebi kritikog mi
ljenja i odluivanja o svim oblastima drutvenog
ivota.
Prilikom izbora partnera vodili smo rauna i o
tome da budu zastupljeni svi sektori, odnosno da su
ukljueni javni, privatni i nevladin sektor i to na svim
nivoima od dravnog, pokrajinskog, regionalnog i lo
kalnog, kao i da su zastupljeni predstavnici kulture,
turizma, prosvete i medija.
Konanu listu partera inili su: Narodni muzej
Kikinda i Inovacioni centar Filozofskog fakulteta kao
inicijatori projekta, Optina Kikinda kao sufinansijer
i jedna od najzainteresovanijih strana, Prirodnjaki
muzej iz Beograda koji je imao jurisdikciju nad
nalazom i Privredna komora Kikinda, koja je u svojim
redovima imala izuzetno iskusnog projekt menadera.
Fabrika Toza Markovi, i pored toga to je od samog
poetka markirana kao nezaobilazan partner, zbog
propozicija konkursa dobila je status saradnike orga
nizacije, kao i Zavod za prouavanje kulturnog razvitka
sa kojim, zbog nedostatka vremena, nisu obavljeni svi
neophodni dogovori.
Rezultati projekta
I pored brojnih problema koji su se javili tokom
implementacije projekta rezultati su u mnogome nad
maili oekivanja najvie lokalne zajednice, ali i do
natora i svih ukljuenih u projekat. Radi lake anali
ze rezultati su, poput aktivnosti, podeljeni na etiri
opisana programa.
Intersektorska saradnja
Osnivanje i rad Odbora za istraivanje i zatitu
Kikindskog mamuta pokazalo se kao viestruki korisno.
lanovi Odbora su, svako u okviru svoje oblasti, dali
nezamenjljiv doprinos izradi stratekog plana, ali i
prevazilaenju svih problema na koje je tim nailazio
tokom realizacije projekta.
Strateko planiranje zahtevalo je detaljnu analizu
postojeeg okruenja, trenutne situacije u Kikindi, ma
346
terijalnih i ljudskih resursa, potencijala itd. Na osno

vu ovih istraivanja i detaljne SWOT analize (snage,
slabosti, mogunosti i pretnje) definisana su misija,
vizija i dugoroni ciljevi.
Vizija Kikindskog mamuta je da je to dugogo
dinji projekat koji se bavi zatitom, prezentacijom i
korienjem ovog jedinstvenog segmenta kulturnog
i prirodnog naslea. Deluje i kao kulturno-edukati
vni centar namenjen strunjacima iz oblasti paleonto
logije, kulturnog turizma, marketinga i ire, koji rea
lizuje programe u cilju razvoja lokalne zajednice i
prezentovanja kulturne batine, okuplja interdiscipli
narni tim strunjaka, predstavnike dravnih i lokal
nih organa vlasti, nevladinih organizacija, medija, kao
i ire javnosti sa ciljem razvoja odrivog turizma u
regionu.
Misija je definisana tako da Kikindski mamut po
zavretku projekta u 2006. godini nastavlja da traje
kroz programe Narodnog muzeja Kikinda i Odeljenja
za turizam Optine Kikinda. Ovaj projekat zatitom
i prezentovanjem kikindskog mamuta kao kulturnoprirodnog dobra regionalnog i ireg znaaja, utie na
razvoj kulturnog turizma i omoguava drutveno-eko
nomski razvoj lokalne zajednice i regiona.
Umesto Stratekog plana, kako je u poetku pla
nirano, kraj projekta doekale su Preporuke za izra
du stratekog plana, prevashodno zbog nedostatka
organizacije koja bi preuzela na sebe implementaciju
ovog plana, tanije koja bi se bavila svim pitanjima
vezanim za zatitu, prezentaciju i korienje ostataka
mamuta. Nakon detaljnog istraivanja zateenih stanja,
kapaciteta lokalne zajednice kako prostornih tako i
ljudskih, mogunosti i oekivanja vlasti i javnosti
u gradu, samo je bilo mogue dati preporuke kako
je potrebno delovati u budunosti, odnosno kreirati
smernice za buduu izradu detaljnog Stratekog plana
organizacije, institucije ili fondacije koja e se brinuti
o zatiti i prezentaciji kikindskog mamuta.
Preporuke strategije su pretpostavile osnivanje
nekog tela od strane optine i muzeja koje e biti
samostalno u odluivanju o aktivnostima koje se tiu
budeta Kikindskog mamuta i aktivnosti vezanih za
prezentaciju i promociju mamuta kao jedinstvene
atrakcije Kikinde, u svrhu turistikog razvoja. U izradi
preporuka na elu sa Odborom uestvovao je izuzetno
veliki broj pojedinaca. Njihov rad, organizovan kroz
radne grupe, uslovio je isticanje znaaja potova
nja principa odrivosti za dalji razvoj ovog kultur
no-prirodnog dobra. Ovaj dokument i pored znatnih
nedostataka poput nepreglednosti i u nekim segmenti
ma nepotrebne opirnosti obiluje dobro sagledanim

prioritetima budueg razvoja poput: uslova za komer
cijalizaciju Kikindskog mamuta, razvoja dodatnih uslu
ga, inovativne prezentacije, brendinga, proirivanja i
produbljivanja partnerske saradnje, istraivanja trita,
nastavka naunih istraivanja i integralne zatite.
U Preporukama znaajno mesto zauzima tristika
animacija, pod kojom se podrazumeva oivljavanje
prostora, uspostavljanje komunikacije izmeu intere
snih strana i edukacija uz zabavu turista.
Kako bi se omoguilo snalaenje pojedinaca i
grupa bez vodia u gradu, njihovo istraivanje Kikinde
i bolje upoznavanje njenih znamenitosti, lepota i
kulture neophodno je postaviti turistiku signalizaciju,
odnosno table se natpisom na svim vanim zdanjima
u gradu, putokaze koji e usmeravati turiste kako da
dou do eljenog cilja, bilborde koji e pozivati turiste
i animirati lokalno stanovnitvo da posete odreenu
manifestaciju, dogaaj ili instituciju. Neophodno je i
otvoriti info-pult u centru grada, kako bi posetilac u
svakom trenutku mogao doi do eljene informacije,
prospekta, mape, promo-materijala itd.
Specifine potrebe turista vrlo esto zahtevaju
da kulturni objekti, prostori i deavanja poprime i
neke specifinosti, kako bi se prilagodili potrebama
turista i mogunostima turistike prezentacije. Stoga
bi aktivnosti ove organizacije bile usmerene da resurse
kulture kroz animacione programe pretvaraju u turi
stike atrakcije koje zadovoljavaju potrebe turista za
edukacijom, zabavom, iskustvom i doivljajem nove,
drugaije kulture.
Tokom projekta promenjene su delatnosti muzeja,
odnosno on je preregistrovan, pa je zvanino pored
naune i muzejske delatnosti u mogunosti da obavlja i
komercijalnu delatnost (mogunost otvaranja prodajnih
i ugostiteljskih objekata). Na ovom spisku nalazi se i
izdavaka delatnost kojom se muzej do sada nije bavio,
ne samo kada je re o strunim publikacijama, ve i o
onim popularnim. U Preporukama iznosi se miljenje
da je potrebno iskoristiti prednosti muzeja i injenicu
da batini izuzetno interesantne nalaze i kreirati itav
niz suvenira, poput razglednica, obeleivaa za knjige,
kalendara, planera, broura i dr.
Pitanje mesta postavke replike dugo je zaokupljalo
kikindsku strunu i iru javnost. U razgovoru sa stejk
holderima dolo se do nekoliko varijanti. Preporuka
da se replika postavi u dvoritu muzeja, gde je ve u
toku adaptacija prostora za odravanje i drugih mani
festacija na otvorenom, zvanino je i usvojena pre
zavretka projekta.
Kikinda predstavlja jednu od destinacija tokom
obilaska Banata u postojeim turama, meutim na

alost, najee turisti u ovaj grad dolaze kasno uvee
i u njemu samo prespavaju, s obzirom da Kikinda ima
najbolje smetajne kapacitete u okruenju. Da bi se ova
situacija promenila, neophodno je uspostaviti saradnju
sa turistikim organizacijama i agencijama u regionu.
Zajedno sa njima konkurisati za podsticajna sredstva
za razvoj i promociju. Naroitu panju potrebno je
obratiti na aktuelni Evro region DKMT i ukljuivanje
u njegovu ponudu.
Preporuke iz oblasti marketinga i promocije sna
no se oslanjaju na Marketing strategiju i PR plan,
izraene u okviru etvrtog programa u saradnji sa
marketinkom agencijom Transeast iz Beograda. Na
kraju ovog segmenta navedene su preporuke vezane
za istraivanje trita. Ovo istraivanje se preporuuje
kao stalni dugoroni program, a ne kao aktivnost iz
razloga to je potrebno pratiti razvoj trita, sa razvojem
strateki planiranih programa i aktivnosti. Potrebno je
utvrditi sadanje stanje, starosnu, polnu, obrazovnu
strukturu turista, kao i njihova interesovanja, elje i
potrebe kao konzumenata konkretnog proizvoda.
Sledei znaajan segment u Preporukama za pi
sanje stratekog plana zauzima edukacija. Ona pred
stavlja dugoroan sistematski angaman, bez obzira
da li se radi o edukaciji kolske populacije, turistikih
radnika, animatora, prosvetnih radnika, ili zaposlenih
u institucijama kulture i medijskim kuama.
Preporuke podvlae znaaj permanentne edukacije
radnika u turizmu za stvaranje atraktivnog proizvoda
koji odgovaraju na potrebe konkretnih ciljnih grupa.
Takoe, neophodno je edukovati prosvetne radnike u
savladavanju metoda prezentacije naslea. Kroz radio
nice i izborne sekcije prosvetni radnici bi od mla
dih Kikinana stvorili ne samo novu publiku, ve i
potencijalni novi struni kadar. Zaposleni u kulturnim
institucijama se moraju edukovati kako bi njihove
institucije postale aktivni deo turistike ponude grada,
a razliite kulturne manifestacije dobile karakter i
turistikih. S obzirom da je velika uloga lokalnih
medija u turistikom razvoju jedne optine neophodno
je sa njima uspostaviti saradnju i zajedno raditi na
irenju svesti lokalnog stanovnitva o mogunostima
korienja i neophodnosti uvanja naslea, sa posebnim
akcentom na kolsku populaciju.
Strategija intersektorskog povezivanja kao trenu
tno najaktuelniji i visoko vrednovan segment organi
zacionog razvoja dosta je zastupljena u preporukama.
Pod intersektorskim stratekim projektima najee se
podrazumeva ugovorom planirane dugorone aktiv
nosti u domenu kulture i turizma, kulture i obrazovanja,
kulture u procesima urbane regeneracije, socijalne
inkluzivnosti i ruralnog razvoja.
347

Poslednji segment ovog dokumenta posveen je
znaaju kreiranja strategije postizanja odrivosti. Ova
strategija zasnovana je na konceptu odrivog razvoja,
koji je prvi put na globalnom nivou promovisan na
Zemaljskom samitu Ujedinjenih nacija odranom u
Rio de aneiru 1992. god. Odrivi razvoj podrazumeva
sprovoenje mudro osmiljenih programa upravljanja
prirodnim i kulturnim nasleem, s namerom da se
ono preda buduim generacijama u svoj svojoj lepoti,
autentinosti i raznolikosti. Primenjen na pitanje na
slea koncept odrivosti zasniva se i na sposobnosti
naslea da se prilagoava tekuim potrebama i zahte
vima, bez dugih perioda neaktivnosti i padanja u za
borav, i bez akcija koje dovode u pitanje stabilnost
okuenja.
Preporuke definiu integrativnu zatitu i nauna
istraivanja kao dva osnovna segmenta strategije odr
ivosti (Menkovi 2004). Pod integrativnom zati
tom podrazumeva se sprovoenje svih mera iji je
konani cilj pokuaj da se ovekovei naslee, da se
ouva u odgovarajuem okruenju, izgraenom, ili
prirodnom, te da se izmeni i adaptira u zavisnosti od
potreba drutva. Ova strategija se nuno kombinuje
sa strategijom intersektorskog povezivanja s obzirom
da zahteva koordinaciju izmeu programskih politika
razliitih sektora koji utiu na naslee, kao to su
zatita ivotne sredine, urbanizam i prostorno plani
ranje, obnova grada, javni radovi, regionalna politika,
socijalna politika, turizam i ekonomija.
Edukacija
Tokom etrnaest meseci implementacije projekta
preko 200 graana Kikinde prolo je kroz seminare,
radionice i treninge organizovane u okviru ovog seg
menta. Meu njima su bili prosvetni radnici, zainte
resovani za razvoj kulturnog turizma, vlasnici malih
i srednjih preduzea, kao i nezaposleni zainteresovani
za kulturno-turistiku animaciju.
Prvi u nizu seminara pod nazivom Kikindski mamut,
naa privilegija i obaveza bio je namenjen prosvetnim
radnicima. Seminar se sastojao od tri predavanja:
uvodnog iz oblasti kulturnog turizma, potom primene
najnovijih informaciono-komunikacijskih tehnologija
u obrazovanju i o naunom znaaju otkria gotovo u
potpunosti ouvanog stepskog mamuta u Kikindi.
Cilj seminara bio je da se prosvetni radnici
upoznaju sa znaajem i mogunostima korienja ovog
kulturnog dobra, kao i da se pokrene saradnja koja bi
omoguila kikindskom mamutu da dobije zaslueno
mesto u nastavnim i vannastavnim aktivnostima ne
samo lokalnih kola, ve i kola irom Srbije.
348
Najvei propust organizacije leao je u injenici da

seminaru nije prethodilo istraivanje potreba prosvetnih
radnika, njihovih oekivanja i interesovanja. Meutim
rezultati ovog seminara bili su izuzetno korisni prili
kom priprema i realizacije sledeeg. Pripreme za drugi
seminar trajale su znatno due, intervjuisani su pred
stavnici razliitih sektora i napravljen je program koji
je trebalo da odgovori na njihove potrebe za infor
macijama, vetinama i znanjem iz oblasti kulturnog
turizma, ali i da ih zainteresuje za razvoj kreativnih
pristupa u korienju i uvanju naslea. Seminar
pod nazivom Kulturni turizam kao znaajnin inilac
drutvenog, ekonomskog i kulturnog razvoja bio je
namenjen zaposlenima u lokalnoj samoupravi, turiz
mu, kulturi, prosveti i medijima. Tokom dva dana tri
desetak polaznika imalo je priliku da prisustvuje na
etrnaest predavanja i radionica.
Rezultati ovog seminara bili su i kvantitativno i
kvalitativno bolji od prethodnog. Polaznici seminara
postali su svesni znaaja stejkholderskog pristupa i
neophodnosti razvoja meunarodnog multisektorskog
partnerstva, odnosno razvoja planske i kontinuirane
saradnje izmeu javnih, privatnih i nevladinih orani
zacija u regionu iz oblasti kulture, turizma, ugostitelj
stva, medija, prosvete i sl. Prihvaeno je da bi se raz
vojem ovog pristupa omoguila zamena jednostavnog
zbira pojedinanih i neusklaenih aktivnosti planskom
koordinacijom koja bi za rezultat imala sinergiju
neophodnu za ubrzan drutveno-ekonomski razvoj
grada i regiona u celini. Tokom seminara usvojeno je i
pravo definisano Poveljom ICOMOS-a da:
Na najirem planu, prirodno i kulturno naslee
pripada svim ljudima. Svi imamo pravo i odgovornost
da razumemo, potujemo i konzerviramo ove univer
zalne vrednosti.
Meutim, bilo je odmah jasno da e svi ovi prin
cipi biti samo deklarativno prihvaeni ako se ne orga
nizuje grupa, odnosno zvanino telo koje e se baviti
razvojem kulturnog turizma. Takoe, primeeno je da
prisutni zaposleni u kulturi, turizmu, prosveti, privredi,
optinskoj samoupravi i medijima teko komuniciraju,
to je rezultat injenice da ne samo da se nisu redovno
viali, ve da se do tada nikada nisu sastali. Upravo
zbog toga seminar je zavren inicijativom za formi
ranje Odbora za razvoj kulturnog turizma koji bi po
red ostalog i radio na jaanju intersektorskog pove
zivanja.
Planiran trei seminar vezan za ukljuivanje mi
kro i malih preduzea i zanatskih radionica u proiz
vodnju suvenira, posle analize potreba lokala, preime
novan je u okrugli sto. Utvreno je da u Kikindi po

stoji veliki broj zanatlija koji se bave najraliitijim
zanatima i da ih nije neophodno ohrabrivati da se
bave starim zanatima, kao ni dodatno obuavati za
taj posao. Istraivanjem je utvreno da zanatlije kao
najvei problem vide injenicu to im se ne moe
garantovati otkup serija proizvoda i na taj nain zaga
rantovati zarada. Upravo zbog toga je odlueno da se
organizuje okrugli sto na kojem bi se definisali kri
terijumi koje suveniri treba da zadovoljavaju i mo
gunosti za njihovu distribuciju. Na okruglom stolu
dogovoreno je da optina ne moe garantovati prodaju
suvenira, ali da moe podstii razvoj zanata tako to
e obezbediti atraktivan dizajn buduih proizvoda,
obezbediti jednostavnu i transparentnu proceduru za
njegovo korienje, smanjiti mogunost zloupotrebe i
obezbediti mesto prodaje.
Poslednji seminar bio je namenjen nezaposlenim
licima zainteresovanim za kulturno-turistiku anima
ciju. Ovaj seminar najdetaljnije je planiran i imao je
najvee rezultate. Posebno su definisani kriterijumi za
odabir uesnika seminara. Na osnovu biografije, pozna
vanja stranih jezika i motivacionog pisma odabrani su

polaznici koji su tokom mesec dana sluali razliita
predavanja i uestvovali u radionicama.
Ono to je najvanije je da je, po zavretku ovog
programa, u kikindskoj javnosti usvojen termin kul
turni turizam i stvorena svest o potencijalima grada
za njegov razvoj. U Kikindi je dugo vladalo uverenje,
najvie zbog tzv. zlatnih godina (osamdesete, kada je
Kikinda bila industrijski centar), da je industrija jedini
nosilac razvoja u regionu. ini se da je realizacija
ovog projekta otvorila i jednu novu perspektivu kod
dela stanovnitva koji razvoj sada vide i u uvanju i
korienju kulturnih resursa.
Interpretacija
Izazov ovog segmenta bio je da se nauna inter
pretacija nalaza prevede na jezik koji bi bio razumljiv
i primamljiv iroj publici. Prilikom izrade prezentacija
za publiku striktno se vodilo rauna da se koriste
nauno potvrene injenice, ili u sluajevima kada to
nije bilo mogue da se jasno naglasi da se radi o pret
postavci.
Insert iz filma
349

U okviru segmenta interpretacija i zatita ostvareni
su najvidljiviji rezultati. Ovaj segment obuhvatao
je produkciju 3D modela, filma i prateeg trejlera,
internet prezentacije, CD prezentacije, replike mamuta
u prirodnoj veliini, i stalne postavke originalnih osta
taka mamuta u prostorijama muzeja.
Izrada 3D modela skeleta mamuta predstavlja
svojevrsni poduhvat ovog tipa i obima u Srbiji. U okvi
ru produkcionog segmenta projekta u periodu od aprila
od decembra, a u zbirnom trajanju od dva i po meseca,
ukupno je skenirano 65 fosilnih kostiju, tj. celokupan
postkranijalni skelet mamuta. Ovom broju treba doda
ti i kolosalnu glavu sa kljovama i mandibulom. Digi
talizacija fosilnih ostataka omoguila je njegovo dalje
izuavanje, prezentaciju i zatitu.
I pored toga to se smatralo da e replika biti naj
vei adut projekta Kikindski mamut najbolju reakciju
publika je imala na 3D film. Dokumentarni film koji
predstavlja kombinaciju arhivskih snimaka, rekon
strukcija i animacija, raen je na osnovu naune inter
pretacije nalaza i obiluje informacijama o geolokoj
prolosti zemlje, evoluciji sisara i ivotu mamuta.
Atraktivnosti doprinosi i 3D efekat postignut stereo
skopskom tehnologijom korienom u izradi filma
(ilustracija 2).
Film se prikazuje svakim radnim danom i subotom
u sveanoj sali muzeja u jednom prepodnevnom i dva
poslepodnevna termina. Uraena je i engleska verzija,
tako da u njemu podjednako mogu uivati i domai i
strani posetioci. Na ovoj nain Kikinda je postala prvi
grad u kojem je otvorena neka vrsta 3D bioskopa.
U okviru produkcionog dela projekta izraene
su internet i CD prezentacija kikindskog mamuta. U
skladu sa vizuelnim identitetom kreirana je internet
prezentacija koja je krajnje dizajnerski jednostavna,
ali koja sadri obilje informacija namenjenih razliitim
ciljnim grupama. Prezentacija sadri pet segmenata:
virtuelna tura, informacije, istraivanja, o projektu i
deiji kutak. Na taj nain prezentacija moe da zado
volji potrebe i strune javnosti; paleontologa, projekt
menadera i turizmologa, potrebe turista i svih onih
koji se interesuju za naslee, meu kojima su i naj
mlai. Za godinu dana koliko internet prezentacija
postoji na adresi www.kika-mamut.com, prezentacija
je imala oko 16 000 poseta.
CD prezentacija zamiljena je kao elektronsko
izdanje enciklopedijskog karaktera, meutim tokom
projekta odlueno je da se kreira interaktivni multim
edijalni CD koji e biti namenjen iroj publici sa nau
no popularnim tekstovima i izuzetno atraktivnim
ilustracijama u vidu video materijala, fotografija i 3D
modela.
350
Najvee dostignue projekta Kikindski mamut,

u bukvalnom smislu rei, je izrada replike skeleta u
prirodnoj veliini. Replika je izraena prvenstveno u
cilju preventivne zatite, odnosno da bi se omoguilo
da originalni ostaci budu smeteni u adekvatne uslove,
da se ne vri bilo kakva destrukcija nad njima, poput
buenja i armiranja, a da se posetiocima ne uskrati
mogunost da uivaju u punoj veliini i grandioznosti
ove ivotinje.
Replika je po zavretku projekta smetena u unu
tranje dvorite muzeja, tako da svi graani Kikinde i
njeni posetioci mogu da je vide i ako ne uu u muzej
i ne kupe kartu. Sa jedne strane to je jako dobro, jer
je veliki broj ljudi imao priliku da je vidi, ili je via
svakodnevno, tako da je replika veoma brzo postala
simbol grada, sa druge strane, ona se ne doivljava kao
muzejski eksponat, nego kao maskota koja zauzima
mesto u razliitim lokalnim manifestacijama.
Ono na ta je projektni tim posebno ponosan, a
to je rezultat ovog segmenta je injenica da je vie od
deset godina nakon otkria ovaj nalaz konano prenet
u Narodni muzej Kikinda i smeten u adekvatne uslo
ve. Muzej je dobro iskoristio novosteenu situaciju i
zahvaljujui zalaganju projektnog tima Kikindski ma
mut obezbedio je potrebna sredstva za adaptaciju pro
stora od oko 70 m, regulisanje temperature i vlanosti
i izradu prateih legendi, uspeno proirivi stalnu
izlobenu postavku.
Prezentacija
U saradnji sa marketinkom agencijom Transeast
iz Beograda i strunjacima za marketing i PR, tokom
realizacije projekta izraena su marketing strategija,
PR strategija i PR plan, definisan vizuelni identitet i
grafiki standardi. Ovaj posao bio je izuzetno zahtevan,
jer je podrazumevao usaglaavanje potreba ciljnih
trita, oekivanja Optine Kikinda kao formalnog na
ruioca posla i elja projektnog tima.
U okviru marketing strategije uraena je segmen
tacija trita gde je definisan oekivan procenat turista
podeljenih po geografskoj i demografskoj komponenti.
Trite je podeljeno na Banat, Vojvodinu, Beograd,
Srbiju i zemlje slinog govornog podruja, odnosno
roditelje sa decom, kolsku omladinu, radnike u nauci,
kulturi i obrazovanju, mlae penzionere i strunu (tu
ristiku) javnost.
Specifinost resursa i trite na koje se rauna de
finisali su ponudu kao briljivo odmerenu kombinaciju
zabave, nauke i rekreacije. Osnovni ciljevi komunika
cione strategije odreeni su ka:

unutranjim interesnim grupama kako bi se gra

anima Kikinde ukazalo na bogatstvo koje bati
ne, kao i kako da se prema njemu odnose u svrhu
maksimalizacije tog potencijala.
spoljanjim interesnim grupama kako bi se trite
informisalo o svim aspektima ponude i na koji
nain ponuda zadovoljava njihove potrebe.
Ovaj dokument istakao je potrebu usmeravanja
PR aktivnosti ka graanima Kikinde i svim interesnim
stranama kako bi se ukazalo na trini potencijal kojim
grad raspolae i da se maksimizacijom potencijala kroz
edukativne, kulturne i rekreativne programe naue
kako da se prema njemu odnose. Takoe PR aktiv
nosti bile bi u slubi i plasmana konkretne ponude na
postojee trite.
Najzapaeniji rezultat ovog segmenta je potpuno
novi vizuelni identitet. Kreiranje vizuelnog identiteta
poela je sa osmiljavanjem imena proizvoda. Ki
kindski mamut dobio je ime Kika, definisane su
osnovne boje, zelena i narandasta; zelena kao trava,
boja koja dominira Banatskom ravnicom, a narandasta
kao boja bundeve (tikve, duleka ili kako je Kikinani
nazivaju ludaje) koja je jedan od simbola grada kojem
je posveena i istoimena manifestacija, a novo ime i

boje dalu su novi logo. U okviru vizuelnog identiteta,
a u skladu sa definisanim ciljnim tritima od kojih
najvei deo zauzimaju roditelji sa decom, kreirana je
maskota (ilustracija 3). Moderan i dosta smeo dizajn,
neuobiajen za predstavljanje bilo koje vrste naslea,
pokazao se kao izuzetno dobra odluka. Vrlo brzo je
dizajn postao jedan od aduta projekta i privlaio
veliku panju prilikom razliitih prezentacija. Nakon
okruglog stola odranog sa zanatlijama i vlasnicima
mikro i malih preduzea, Knjiga grafikih standarda
proirena je i delom koji sadri predloge primene
dizajna u izradi suvenira.
Optina Kikinda logotip i maskotu, kao ig zatitila
u Zavodu za zatitu intelektualne svojine i definisala
proceduru za dobijanja prava na njegovo korienje.
Usvojen je pravilnik koji regulie ko moe i pod
kojim uslovima da koristi ig, kreirani su formulari
za prijavu, komisija za odabir zainteresovanih i
odluka predsednika optine da je licenca za korienje
besplatna. Postignut je dogovor da sve dok turistika
poseta ne bude bila masovnija, a samim tim i zarada
vea, licenca ostane besplatna kako bi se to vei broj
proizvoaa motivisao da proizvodi suvenire.
Logo i maskota
351

Drugi, izuzetno uspean deo u okviru marketinga
bio je eksterni PR. I pored toga to je marketing u
samom poetku bio izuzetno komercijalan, sagledava
jui kikindskog mamuta kao proizvod, tokom realiza
cije shvaeno je da fokus treba preusmeriti na lokalnu
zajednicu. Intenzivan PR za posledicu je imao odlinu
medijsku pokrivenost i potpunu promenu percepcije
projekta i muzeja. Na poetku doivljaj projekta bio
je kao moneta za potkusurivanje izmeu Optine i
fabrike, a muzeja kao tradicionalne, zatvorene, staro
modne, akademske institucije. Do kraja projekat je
doivljen kao kreativna inicijativa koja nosi poruku da
kombinacija znanja, timskog rada i entuzijazma mogu
dovesti do znaajnih rezultata. I percepcija muzeja se
promenila, sada kao institucije koja je irom otvorila
vrata publici i u sebi spaja tradicionalne vrednosti sa
modernim pristupom interpretaciji prolosti i iden
titeta.
Osim iroke zastupljenosti u lokalnim medijima,
projekat je bio zastupljen i u nacionalnim medijima, ali
u njima nije dobio eljeni prostor, ili je imao izuzetno

malu minutau, ili je prikazivan izvan primetimea.
Osim putem medija, projekat je promovisan i na
mnogim naunim i drugim skupovima.
Nastavak projekta
Od sredine februara 2007. godine, kada je po
obavljenoj reviziji zavren projekat Kikindski mamut,
planirano je i realizovano niz aktivnosti u okviru
muzeja koje se mogu podvesti pod nastavak projekta.
Za godinu dana realizovana su tri velika dogaaja:
No muzeja, Mamutfest i Deiji kamp.
Tokom meunarodne manifestacije No muzeja
Narodni muzej Kikinda je po prvi put od svog osnivanja
imao masovnu posetu, naime za osam sati, tog dana,
muzej je posetilo preko 1 000 posetilaca. Program
koji je koncipiran i realizovan uz pomo animatora
i volontera bio je izuzetno kreativan, interaktivan
i naroito zabavan. Muzej je uspeo da se prikae u
sasvim drugaijem svetlu i da bude mnogo vie od
Atmosfera sa manifestacije Mamutfest
352

riznice i hrama kulture. Koncept ove manifestacije
bio je Muzej kao pozornica i kroz razliite stejdove
predstavljene su zbirke muzeja.
Druge subote u septembru organizovana je novo
ustanovljena manifestacija Mamutfest (ilustracija 4). I
ovog puta znaajna pomo muzejskim radnicima bili
su animatori i volonteri. Cilj ove manifestacije bio
je da se kroz zabavne, atraktivne i alternativne sadr
aje podigne svest lokalne zajednice o znaaju i mo
gunostima korienja ovog kulturno-prirodnog do
bra. Manifestaciji su prethodile pripremne aktivnosti
koje su organizovane tokom avgusta meseca i podra
zumevale su razliite radionice namenjene uenicima
srednjih kola. Srednjokolci su svoju kreativnost
i talenat iskoristili za izradu Mamutske slikovnice,
formata 21,5 m sastavljene od ilustracije deijih
odgovora na pitanja o kikindskom mamutu, potom
Mamutske dekoracije kojom je ukraen trg za vreme
festivala i na kraju Mamutske animacije, odnosno
detaljnog plana animacionog programa namenjenog
posetiocima festivala. Festivalu je prisustvovalo vie
hiljada ljudi, a organizacije koje su pomogle njegovu
realizaciju obeale su znatno veu finansijsku podrku
za 2008. godinu.

Otvaranje muzeja ka publici i programiranje
aktivnosti na osnovu potreba ire zajednice dolo je
do punog izraaja tokom projekta Deca Banata. Ovaj
projekat realizovan je u okviru programa susedske
saradnje Rumunija Srbija, u njemu je uestvovalo
etrdesetoro dece iz Temivara i Kikinde za koje je
organizovan dvonedeljni kamp u muzeju. Cilj projekta
bio je razvoj saradnje dece kolskog uzrasta srpskog
i rumunskog Banata kroz zajedniki angaman na
promociji kulturnog i prirodnog naslea ovog jedin
stvenog regiona kao integralnog dela evropske
batine.
Kroz predavanja i radionice uesnici kampa imali
su prilike da se upoznaju sa zbirkama muzeja, da se
informiu o muzejskim zanimanjima, da naue neto
vie o zajednikom nasleu i usvoje osnovne elemente
nauno-istraivakog procesa. Ovaj program ne samo
da im je pruio znanje po disciplinama, ve je izazvao
snanu potrebu za uenjem i primenom steenog
znanja.
Na osnovu programa ovog kampa napravljeni
su komercijalni, jednodnevni programi za razliite
ciljne grupe, od roditelja sa decom, preko uenika
na ekskurzijama do strune publike, ija je baza pre
zentacija kikindskog mamuta, a koji e preko turi
stikih agencija biti prezentovani irom Srbije tokom
2008. godine (ilustracija 5).
Zakljuak
Kreativna radionica
namenjena najmlaoj publici
Jasno definisane kulturne politike sa jasno odre

enim mestom koje zauzima naslee moraju se za
snivati na ciljanim istraivanjima stanja, stepena ko
rienosti, ali i specifinog znaaja naslea koji se
menja u odnosu na razliite zajednice i generacije.
U nedostatku takvih politika, pronalaenje naina
za podsticanje i ukljuivanje kulturnog i prirodnog
naslea u razvoj gradova i regiona, esto je preputeno
lokalnim inicijativama. Jedna takva inicijativa je i
projekat Kikindski mamut. Cilj projekta bio je da se
razvojem kulturnog turizma, ija bi okosnica bio jedan
od najouvanijih skeleta mamuta u Evropi pronaen u
Kikindi, podstakne drutveno-ekonomski razvoj danas
biveg industrijskog grada. Analizirajui situaciju u
regionu, autori projekta zakljuili su da bi bilo mnogo
efikasnije ukoliko bi se, nesvojstveno praksi u svetu,
faze planiranja i realizacije poklopile, smatrajui da
samo konkretni rezultati mogu zaista okupiti celu
lokalnu zajednicu oko jednog cilja. Tako je tokom
godinu dana implementacije projekta i stvaran i testi
ran model za ukljuivanje naslea u odrivi razvoj
grada. Ovaj pristup se pokazao kao izuzetno koristan,
353

ne samo imajui u vidu ostvarene rezultate, ve i
iskustvo koje bi moglo da bude prenosivo i na druge
gradove u regionu.
I menadment kulturnog naslea i kulturni turi
zam su na samom poetku razvoja u naoj zemlji.
Oba sektora oslanjaju se na principe odrivog razvoja
i imaju dosta toga zajednikog, meutim slinost,
meuzavisnost i interesi od uspostavljanja saradnje do
sada nisu ire prepoznati. injenica da se nalazimo na
samom poetku razvoja saradnje ova dva sektora i ne

mora da bude nedostatak, budui da se u svetu ve
vie od petnaest godina intenzivno radi na otklanjanju
negativnih posledica razvoja kulturnog turizma.
Ostaje nam da se nadamo da e kreatori razvoj
nih politika i predstavnici oba sektora kod nas na vre
me uoiti prednost uenja na osnovu greaka drugih
i kreiranje integrativnih razvojnih planova i usposta
vljanje partnerske saradnje postaviti kao imperativ.
Literatura
uki-Dojinovi, V. (2005). Kulturni turizam
menadment i razvojne strategije. Clio. Beograd.
Graham, Brian, Ashworth, G. J., Tunbridge, J. E. (2000).
A Geography of Heritage: Power, Culture and
Economy, Arnold, London.
Markovi, Z., i Milivojevi, M. (1997). Ostaci
pleistocenskog proboscida (Mammuthus trogontherii
Pohlig) u Kikindi (severni Banat, Jugoslavija).
Zbornik radova V nauno-struni skup
o prirodnim vrednostima i zatiti ivotne sredine.
Donji Milanovac.
McKercher, B., Du Cross, H. (2002). Cultural tourism:
The partnership between Tourism and Cultural
354
Heritage Management. The Haworthy Hospitality

Press. Bringhampton, NY, USA.
McManamon, F. (2002). Heritage, History and Arc
haeological Educators. In B. Little (ed.) Public
Benefits of archaeology, University Press Florida.
, M. (.) (2004). K ,

.
MNEMOSYNE.
Richter, L. (2005). The politics of heritage tourism
development: emerging issues for the new millenium,
in Corsane G. (ed.) Heritage, Museums and Galleries,
Routledge, London & New York.
biblioteka

UDC : 069(497.113):016:030

.
, , ,

,
de visu (
).

,

. , ,
,
.
,
, ,
.
, ,
.
,
(
,
: , , .
.).
,
,
.

, ,
,
, .
1. . 1,
- / . . .
2. . :
, 1949. 633 ., [3] .
: . ; 26 cm
300.
, 1950. 652 ., [3]

. : . ; 26 cm

3. . 3,
- / . .
. 2. . :
, 1950. 626 ., [2]
. : . ; 26 cm

300.
4. . 4,
- / . . .
2. . :
, 1950. 640 ., [2]
. : . ; 26 cm

300.
5. . 5,
- / . .
. 2. . :
, 1950. 644 . : . ;
26 cm

300.
6. . 6,
- / . .
. 2. . :
, 1951. 643 . : .
; 26 cm

300.
7. . 7,
- / . .
. 2. . :
, 1951. 643 ., [5]
. : . ; 26 cm

2. .
2, - / . .
. 2. . :
300.
300.
8. . 8,
- / . .
355
biblioteka
. 2. . :
, 1951. 645 ., [1]
. : . ; 26 cm

300.
9. .
9, - / . .
. 2. . :
, 1951. 619 . :
. ; 26 cm

300.
10. . 10,
/ . .
. 2. . :
, 1952. 615 . : .
; 26 cm

300.
11. . 11,
- / . .
. 2. . :
, 1952. 642 . :
. ; 26 cm

300.
12. . 12,
- / . .
. 2. . :
, 1952. 630 .,
[2] . : . ; 26 cm

300.
13. . 13,
- / . .
. 2. . :
, 1952. 669 . : . ;
26 cm

300.
, 1952. 651 ., [6]

. : . ; 26 cm

300.
16. . 16,
- / . .
. 2. . :
, 1952. 671 . : . ;
26 cm

300.
17. . 17,
- / . .
. 2. . :
, 1952. 631 . : .
; 26 cm

300.
18. . 18,
- / . .
. 2. . :
, 1953. 619 ., [5]
. : . ; 26 cm

300.
19. . 19,
- / . .
. 2. . :
, 1953. 606 . : .
; 26 cm

300.
20. . 20,
- / . .
. 2. . :
, 1953. 643 .,
[1] . : . ; 26 cm

300.
14. . 14,
- / .
. . 2. . :
, 1952. 655
., [1] . : . ; 26 cm
21. . 21,
- / . .
. 2. . :
, 1953. 627 . :
. ; 26 cm
300.
15. . 15,
- / . .
. 2. . :
356
300.
22. . 22,
- / .
. . 2. . :
biblioteka
, 1954. 627 . : . ;
26 cm
, 1953. 627
. : . ; 26 cm

300.
300.
23. . 23,
- / . .
. 2. . :
, 1953. 635 . : .
; 26 cm
30. . 30,
- / . .
. 2. . :
, 1954. 653 .,
[2] . : . ; 26 cm
300.
300.
24. . 24,
- / .
. . 2. . :
, 1953. 618
. : . ; 26 cm
31. . 31,
- / . .
. 2. . :
, 1955. 645 . : .
; 26 cm
300.
300.
25. . 25,
- / . .
. 2. . :
, 1954. 629 . :
: 26 cm
32. . 32,
- / . .
. 2. . :
, 1955. 646 . : .
; 26 cm
300.
300.
26. . 26,
- / . .
. 2. . :
, 1954. 651 . :
. ; 26 cm
33. . 33,
- / . .
. 2. . :
, 1955. 669 . : .
; 26 cm
300.
27. . 27,
- / . .
. 2. . :
, 1954. 661 . :
. ; 26 cm

300.
28. . 28,
- / . .
. 2. . :
, 1954. 660 . :
. ; 26 cm

300.
29. . 29,
- / . .
. 2. . :
300.
34. . 34,
- / . .
. 2. . :
, 1955. 653 . :
. ; 26 cm

300.
35. . 35,
- / . .
. 2. . :
, 1955. 670 . :
. ; 26 cm

300.
36. . 36,
- / . .
357
biblioteka
. 2. . :
, 1955. 670 . : .
; 26 cm

300.
. 2. . :
, 1956. 669 . :
. ; 26 cm

300.
37. . 37,
- / . .
. 2. . :
, 1955. 666 . : .
; 26 cm
44. . 44,
- / . .
. 2. . :
, 1956. 661 ., [3]
. : . ; 26 cm
300.
300.
38. . 38,
- /
. . . 2. . :
, 1955. 665
. : . ; 26 cm
45. . 45,
-- / . .
. 2. . :
, 1956. 670 .,
[2] . : . ; 26 cm
300.
300.
39. . 39,
- / . .
. 2. . :
, 1956. 661 . :
. ; 26 cm
46. . 46,
- / . .
. 2. . :
, 1957. 669 . : .
; 26 cm
300.
300.
40. . 40,
- / .
. . 2. . :
, 1957. 645
. : . ; 26 cm
47. . 47,
- / . .
. 2. . :
, 1957. 669 ., [10]
. : . ; 26 cm
300.
300.
41. . 41,
- / . .
. 2. . :
, 1956. 657 ., [1]
. : . ; 26 cm
48. . 48,
- / . .
. 2. . :
, 1957. 669 . : .
; 26 cm
300.
42. . 42,
- / . .
. 2. . :
, 1956. 665 . : .
; 26 cm

300.
43. .
43, - / . .
358
300.
49. . 49,
- / . .
. 2. . :
, 1957. 678 ., [4]
. : . ; 26 cm

300.
50. . 50,

/ . . . 2. .
biblioteka
:
, 1957. 761 ., [17] .
: . ; 26 cm

300. . :
. 693734.
51. . 51 /
. . . 2. .
:
, 1958. 458 . : . ; 26 cm

300. : . 414448.
52.
. 1 /
;
. :
, [2000] ( :
). 587 . ; 28 cm

: ,
I. :
.
. 4 : / .
53.
. 2 /
;
. :
, [2000] ( :
). 410 . ; 28 cm

: ,
II. :
.
54. VOJNA enciklopedija. 1, A-Borci / glavni

urednik Boko iljegovi. Beograd : Redakcija
Vojne enciklopedije, 1958. 800 str., [8] listova s
geogr. kartama : ilustr. ; 28 cm

[ : . 1112].
55. VOJNA enciklopedija. 2, Borda-Enc / glavni
urednik Boko iljegovi. Beograd : Redakcija
Vojne enciklopedije, 1959. 800 str., [6] listova s
56. VOJNA enciklopedija. 3, Ene-Istono / glav
ni urednik Boko iljegovi. Beograd : Re
dakcija Vojne enciklopedije, 1960. 798 str., [4]
lista s geogr. kartama : ilustr. ; 28 cm
57. VOJNA enciklopedija. 4, Istorija-Krajina
/ glavni urednik Boko iljegovi. Beograd :
Redakcija Vojne enciklopedije, 1961. 800 str.,

[8] listova sa geogr. kartama : ilustr. ; 28 cm
58. VOJNA enciklopedija. 5, Krajinski-Nad
monost / glavni urednik Vojo Todorovi. Beo
grad : Redakcija Vojne enciklopedije, 1962. 800
str., [6] listova sa geogr. kartama : ilustr. ; 28 cm
59. VOJNA enciklopedija. 6, Nadvoe-Pirit /
glavni urednik Vojo Todorovi. Beograd : Re
listova sa geogr. kartama : ilustr. ; 28 cm
60. VOJNA enciklopedija. 7, Pirkovi-Raketne /
list sa geogr. kartom : ilustr. ; 28 cm
61. VOJNA enciklopedija. 8, Raketni-Slunj /
lista sa geogr. kartama : ilustr. ; 28 cm
62. VOJNA enciklopedija. 9, Slup-Teleskop /
63. VOJNA enciklopedija. 10, Telesno-uul /
64. VOJNA enciklopedija. 11, Index / glavni
urednik Vojo Todorovi. Beograd : Redakcija
Vojne enciklopedije, 1969. 640 str. : ilustr. ;
28 cm

[ : . 78].
65. ENCIKLOPEDIJA ivih religija / glavni

urednik Kit Krim ; prevodioci Liljana Mioinovi...
[et al.]. Beograd : Nolit, 1990 (Subotica : Biro
grafika). XX, 821 str. ; 24 cm. (Biblioteka
Odrednice)

: Dictionary of Living Religions.

5.000.
ISBN 86-19-01847-7
66. ENCIKLOPEDIJA Jugoslavije. 1, A-Bosk /

glavni redaktor Miroslav Krlea. Zagreb : Leksi
kografski zavod FNRJ, 1955. 708 str. : ilustr. ;
28 cm

[ : . 1-2].
359
biblioteka
67. ENCIKLOPEDIJA Jugoslavije. 2, BosnaDio / [glavni redaktor Miroslav Krlea]. Zagreb
: Leksikografski zavod FNRJ, 1956. 716 str.,
[1] geogr. karta : ilustr. ; 28 cm
68. ENCIKLOPEDIJA Jugoslavije. 3, Dip-Hi
/ [glavni redaktor Miroslav Krlea]. Zagreb :
Leksikografski zavod FNRJ, 1958. 686 str., [3]
lista sa geogr. kartama : ilustr. ; 28 cm
69. ENCIKLOPEDIJA Jugoslavije. 4, Hil-Jugos
Leksikografski zavod FNRJ, 1960. 651 str., [6]
listova sa geogr. kartama : ilustr. ; 28 cm + 1 vie
struko presav. list
70. ENCIKLOPEDIJA Jugoslavije. 5, JugosMak / [glavni redaktor Miroslav Krlea]. Zagreb
: Leksikografski zavod FNRJ, 1962. 690 str., [1]
list sa geogr. kartom : ilustr. ; 28 cm
71. ENCIKLOPEDIJA Jugoslavije. 6, Maklj-Put
Jugoslavenski leksikografski zavod, 1965. 562
str. : ilustr. ; 28 cm
72. ENCIKLOPEDIJA Jugoslavije. 7, R-Srbija
str., [1] list sa geogr. kartom : ilustr. ; 28 cm
73. ENCIKLOPEDIJA Jugoslavije. 8, Srbija-
Jugoslavenski leksikografki zavod, 1971. 654
str., [2] lista sa geogr. kartama : ilustr. ; 28 cm
74. ENCIKLOPEDIJA Leksikografskog zavoda.
1, A-Castelnau / [redaktori Marko Kostreni,
Miroslav Krlea]. Zagreb : Leksikografski
zavod FNRJ, 1955. 720 str. : ilustr. ; 28 cm

[] : . [1].
2, Castelo-Firenzuola / [redaktori Marko Kostren
i, Miroslav Krlea]. Zagreb : Leksikografski
zavod FNRJ, 1956. 719 str. : ilustr. ; 28 cm
3, Firkovi-Jugoslavica / [urednici Marko Ko
streni, Miljenko Protega]. Zagreb : Leksiko
grafski zavod FNRJ, 1958. 694 str. : ilustr. ; 28
cm + 1 viestruko presavijen list
360
77. ENCIKLOPEDIJA Leksikografskog zavo

da. 4, Jugoslavija-Majkov / [urednici Marko Ko
streni, Miljenko Protega]. Zagreb : Leksi
28 cm
5, Majmonid-Prez / [urednici Marko Kostreni,
Miljenko Protega]. Zagreb : Leksikografski za
vod FNRJ, 1961. 710 str., [3] lista sa geogr.
kartama : ilustr. ; 28 cm
6, Perfekt-Sindhi / [urednici Marko Kostreni,
Miljenko Protega]. Zagreb : Jugoslavenski
leksikografski zavod, 1962. 728 str., [2] lista sa
7, Sindikalizam-vale / [glavni redaktori Marko
Kostreni, Miljenko Protega]. 784 str., [7]
81. ENCIKLOPEDIJA likovnih umjetnosti. 1,
A-us / glavni redaktor Andre Mohorovii.
Zagreb : Leksikografski zavod FNRJ, 1959. 755
D-Ini / [glavni redaktor Andre Mohorovii].
Zagreb : Leksikografski zavod FNRJ, 1962. 699
Inj-Portl / [glavni redaktor Andre Mohorovii].
Zagreb : Leksikografski zavod FNRJ, 1964.
714 str. : ilustr. ; 28 cm
Portr- : dodatak / [glavni redaktor Andre Mohoro
vii]. Zagreb : Jugoslavenski leksikografski
zavod, 1966. 693 str. : ilustr. ; 28 cm
85. ENCIKLOPEDIJA mistika. Sv. 1 / Marie
Madeleine Davy ; preveli Milivoj Mezuli, Franjo
Zenko...[et al.] Zagreb : Naprijed, 1990. 570
str. : ilustr. ; 27 cm. (Posebna izdanja)

: Encyclopdie des Mystiques, 1972.

Registar. Tira 3.000.
ISBN 86-349-0244-7
86. ENCIKLOPEDIJA mistika. Sv. 2 / Marie

Madeleine Davy ; preveli Milivoj Mezuli, Klara
biblioteka
Gnz Moaanin. Zagreb : Naprijed, 1990. 425

str. : ilustr. ; 27 cm. (Posebna izdanja)
( : Duplex). 313 . : . ;
24 cm
: Encyclopdie des Mystiques, 1972.

Registar. Tira 3.000.
96. . . 10,
- / .
: : , 1998
( : Duplex). 336 . : . ;
24 cm
87. . . 1,
A- / .
: : , 1993 (
: ). 126 . : . ; 24 cm

. 34 : / .
88. . . 2,
- / .
: : , 1994
( : ). 334 . : . ;
24 cm
89. . . 3,
- / .
: : , 1994 (
: LDI). 321 . : . ; 24 cm
90. . . 4,
- / .
: : , 1995 ( :
). 282 . : . ; 24 cm

1000.
91. . . 5,
- / .
: : , 1996 ( :
). 351 . : . ; 24 cm

1000.
92. . . 6,
- / .
: : , 1996 ( :
). 348 . : . ; 24 cm

ISBN 86-7639-237-4
93. . . 7,
- / . :
: , 1996 ( :
). 336 . : . ; 24 cm
97. . . 11,
- / .
: : , 1998
( : Duplex). 328 . : . ;
24 cm
98. . . 12,
- / .
: : , 1999
( : ). 346 . : . ;
24 cm
99. . . 13,
- / .
: : , 1999
( : ). 318 . : . ; 24
cm
100. . . 14,
- / .
: : , 1999
( : ). 336 . : . ; 24
cm
101. . . 15,
- / .
: : , 2000
( : ). 331 . : . ;
24 cm
102. . . 16,
- / .
: : , 2001
( : ). 333 . : . ;
24 cm
94. . . 8,
- / .
: : , 1997 (
: Duplex). 345 . : 24 cm
103. . . 17,
- / .
: , 2001 ( :
Stojkov). 344 . : . ; 24 cm
95. . . 9,
- / .
: : , 1997
104. . . 18,
- / .
: : , 2001
361
biblioteka
( : Stojkov). 335 . : . ;
24 cm
105. . . 19,
- / .
: : , 2002
( : Stojkov). 343 . : . ;
24 cm
106. . . 20,
- / .
: : , 2002
( : Stojkov). 333 . : . ;
24 cm
107. . . 21,
- / .
: : , 2003
( : Stojkov). 335 . : . ;
24 cm
: :
, 2005 ( : Stojkov). 334
. : . ; 24 cm

1000.
113. . . 27,
- / .
: :
, 2006 ( : Stojkov). 334 . :
. ; 24 cm

1000.
114. . . 28,
- / .
: :
, 2007 ( : Stojkov). 332 . :
. ; 24 cm

1000.
108. . . 22,
- / .
: : , 2003.
330 . : . ; 24 cm
115. . . 1.
- / [ . ].
: , 2002
( : ). XVI, 736, [64]
. : . ; 29 cm
1000. . VII :
/ . .
IXX : / .
.
ISBN 86-387-0671-5
1000.
109. . . 23,
- / .
: : , 2004
( : Stojkov). 333 . : . ;
24 cm

1000.
110. . . 24,
- / .
: : , 2004
( : Stojkov). 332 . : . ; 24
cm

1000.
111. . . 25,
- / .
: :
, 2005 ( : Stojkov). 333 . :
. ; 24 cm

1000.
112. . . 26,
- / .
362
116. . . 2,
- / [ . ].
: , 2002
( : ). XII, 737
1400 ., [56] . : . ; 29 cm

2000. . VII :
/ .
ISBN 86-387-0676-6
117. . . 3,
- / [ . ].
: , 2002
( : ). XII, 14012032
., [56] . , [11] .
: . ; 29 cm

2000. . VIII :
/ .
: . 21272132.
ISBN 86-387-0679-0
biblioteka
118. ENCIKLOPEDIJA slikarstva i grafike / Lotar
Altman... [et al.]. ; preveli Savica Toma, Mirjana
Savi, Zora Ajkalo. 1. izd. Beograd : Akia M.
Princ, 2006. 639 str. : ilustr. ; 31 cm

: Knaurs Lexicom Malerei und Gra

fik. 3.000.
ISBN 86-84375-49-1
119.
/ ,
. : Knowledge, 1997 (
: ). XV, 741 . ; 27 cm

1.000. . . . : The Enciclo

pedia of Serbian Historiography. . IXXVI :
/ , .
ISBN 86-80269-35-2
120. . 1 /
. : , 2004
( : : :
). 960 ., 48 . :
. ; 25 cm

500.
ISBN 86-907447-1-1
121. . 2 /
. : , 2004
( : : :
). 9612014. ., 4980. .
. ; 25 cm

500.
ISBN 86-907447-2-X
122. . 3 /
. : , 2004
( : : :
). 20152958 ., 81160. .
: . ; 25 cm

500.
ISBN 86-907447-3-8
123. . 4 /
. : , 2004
( : : :
). 29593469 ., 161560. .
: . ; 25 cm

500. : . 34693497.
ISBN 86-907447-4-6
124. ENCIKLOPEDIJA fizike kulture. 1, A-O

/ [glavni urednik Marijan Flander]. Zagreb :
str. : ilustr ; 29 cm
125. ENCIKLOPEDIJA fizike kulture. 2, P-
/ [glavni urednik Marijan Flander]. Zagreb :
126. ENCIKLOPEDIJA tamparstva. 1, A-H /
Dragutin Furunovi. Beograd : autor, 1996
(Beograd : Zavod za izradu novanica : Slobodan
Jovi : Novi dani). 800 str., 96 str. s tablama :
ilustr. ; 26 cm

1.000. . . : Gutenberg, drvo

rez nepoznatog umetnika, 1578.
127. ENCIKLOPEDIJA tamparstva. 2, I-S / Dra

gutin Furunovi. Beograd : autor, 1996 (Beograd
: Zavod za izradu novanica : Slobodan Jovi :
Novi dani). 8011616 str., 97208 str. s tablama
: ilustr. ; 26 cm

1.000.
128. ENCIKLOPEDIJA tamparstva. 3, -W

/ Dragutin Furunovi. Beograd : autor, 1996
(Beograd : Zavod za izradu novanica : Slobodan
Jovi : Novi dani). 16172368 str., 209318
str. s tablama : ilustr. ; 26 cm

1000. : .
23052306.
129. ENCIKLOPEDIJSKI leksikon Mozaik zna

nja. m 27, snovi narodne odbrane / [glavni
urednik Vladislav Ili]. Beograd : Interpres,
1969 (Novi Sad : Budunost). 644 str. : ilustr. ;
24 cm

20.000.
130. ENCIKLOPEDIJSKI leksikon Mozaik zna

nja. Tom 12, Muzika umetnost / [redaktor i
urednik Duan Plava]. Beograd : Interpres,
1972 (Novi Sad : Budunost). 776 str. : ilustr. ;
24 cm

20.000.
131. ENCICLOPEDIA ROMN : publicat din

nsrcinarea i sub auspicille. Tomul 1, A-Copen
363
biblioteka
haga / C. Diaconovich. Sibiiu : Editura Lui W.
Krafft, 1898. 936 str. ; 25 cm
nsrcinarea i sub auspicille. Tomul 2, Cope
pode-Keman / C. Diaconovich. Sibiiu : Editura
Lui W. Krafft, 1900. 947 str. ; 25 cm
nsrcinarea i sub auspiciile. Tomul 3, KemetZymotic / C. Diaconovich. Sibiiu : Editura Lui
W. Krafft, 1904. 1276 str. ; 25 cm
134. ENCYKLOPAEDIE der weiblichen Handar
beiten : neue vermehrte und verbesserte Ausgabe /
Thrse de Dillmont. Dornach (Elsass) : Verlag
von Th. De Dillmont, [s. a.]. 750 str., 17 str. s
tablama : ilustr. ; 24 cm
135. ENCYCLOPEDIA of Antique Restoration
and Maintenance / with an Introduction by Dennis
Young. reprint izd. London : Studio Vista,
[1976] 183 str. : ilustr. ; 24 cm

. . . : First published 1974.
ISBN 0 289 70459 6
136. LENCYCLOPDIE des styles dhier et

daujourdhui / [Lonard Dauel]. Paris : Culture,
Art, Loisirs, 1969. 511 str. : ilustr. ; 21 cm
137. ILUSTROVANA enciklopedija pitolja i
revolvera sveta / Radmilo Lekovi, Miroslav
Stojanovi. Beograd : Bata, 1990 (Ljubljana :
Tiskarna). 173 str. : ilustr. ; 28 cm
138. LAROUSSE Encyclopedia of Archaeology /
general editor Gilbert Charles Picard ; translated
from the french by Anne Ward. London ; New
York ; Sydney ; Toronto : Hamlyn, 1972. 432

139. MA :
. 1, - / [
-... [ .]. 3. . :
, 1978 ( : ). 798 .,
[5] . . : .
; 27 cm

364
30.000.
140. :
. 2, , - / [
-... [ .]. 3. .
: , 1978 ( : ).
942 ., [2] . : .
; 27 cm

30.000.
141. :
. 3, - / [
-,...[ .]. 3. . :
, 1978 ( : ). 753 .,
[2] . : . ; 27 cm

30.000.
142. :
. 1, - / [
-,...[ .]. [1. .].
: , 1959 ( :
). 796 ., [7] . .
: . ; 27 cm

30.000.
143. :
. 2, - / [
-,...[ .]. [1. .].
: , 1959 ( :
). 1066 ., [3] .
: ; 27 cm

30.000.
144. MALA politika nciklopedija / [glavni i

odgovorni urednik Iso Baruh]. Beograd : Savre
mena administracija, 1966 (Beograd : Kultura).
XX, 1531 str. ; 25 cm

10.000. . IXXX : /
.
145. :
= Monasteries of Serbia : large
illustrated encyclopedia. . 1, - /
; [
-]. : ,
2002 ( : ). 511 . :
. ; 33 cm. ( )

2.000. . . .
. .
ISBN 86-83903-01-X
biblioteka
146. :
= Monasteries of Serbia : large
illustrated encyclopedia. 2, - /
; [ ]. : , 2002
( : ). 5171037. .
: . ; 33 cm. ( )

2.000. . . .
. .
ISBN 86-83903-02-8
147. MEDICINSKA enciklopedija. 1, A-Ban /

[glavni redaktor Ante ercer]. Zagreb : Leksiko
grafski zavod FNRJ, 1957. 717 str. : ilustr. ;
28 cm

148. DICINSKA enciklopedija. 2, Banj-ul /

[glavni redaktor Ante ercer]. Zagreb : Leksi
28 cm

149. MEDICINSKA enciklopedija. 3, D-Epif /

[glavni redaktor Ante ercer]. Zagreb : Leksi
28 cm

150. DICINSKA enciklopedija. 4, Epik-Hipop

/ [glavni redaktor Ante ercer]. Zagreb : Leksi
28 cm
venski leksikografski zavod, 1963. 721 str. :

ilustr. ; 28 cm

154. MEDICINSKA enciklopedija. 8, Pir-Shis /

[glavni redaktor Ante ercer]. Zagreb : Jugosla
ilustr. ; 28 cm

155. DICINSKA enciklopedija. 9, Shiz-Tul /

ilustr. ; 28 cm

156. MEDICINSKA enciklopedija. 10, Tum- :

ispravci i indeks / [glavni redaktor Ante ercer].
Zagreb : Jugoslavenski leksikografski zavod,
1965. 620 str. : ilustr. ; 28 cm
157. MEDICINSKA enciklopedija : dopunski
svezak / [glavni urednik Mirko Draen Grmek].
1974. 768 str. : ilustr. ; 28 cm

158. MEDICINSKA enciklopedija : drugi dopun

ski svezak / [glavni urednik Ivo Padovan]. Za
greb : Jugoslavenski leksikografski zavod Miro
slav Krlea, 1986. 768 str. : ilustr. ; 28 cm

151. DICINSKA enciklopedija. 5, HiposKoma / [glavni redaktor Ante ercer]. Zagreb

: Leksikografski zavod FNRJ, 1961. 734 str. :
ilustr. ; 28 cm
159. :

/ x Wade-Matthews, Wendy Thompson;
[ , ].
: , 2006 ( : ). 512
. : . ; 23 cm
: Music. 3.000. :
. 500503. .
ISBN 86-7609-473-X
152. DICINSKA enciklopedija. 6, Komb-Min /

[glavni redaktor Ante ercer]. Zagreb : Leksiko
grafski zavod FNRJ, 1962. 709 str. : ilustr. ;
28 cm

153. DICINSKA enciklopedija. 7, Mio-Pio /

160. MUZIKA enciklopedija. 1, A-J / [glavni

redaktor Josip Andreis]. Zagreb : Leksikografski
zavod FNRJ, 1958. 760. : ilustr. ; 29 cm
161. MUZIKA enciklopedija. 2, K- / [glavni
redaktor Josip Andreis]. Zagreb : Jugoslavenski
365
biblioteka
Leksikografski zavod, 1963. 854 str. : ilustr. ;
29 cm
162. : -
-. . 1, - / . .
: , [..]. 852 .
; 25 cm
163. : -
-. . 2, - / . .
: , [. .]. 928
. ; 25 cm
164. : -
-. . 3, - / . .
: , 1928. 838 .
; 25 cm
165. : -
-. 4, - / . .
: , 1929. 1088
. ; 25 cm

: . : IX.
166. OPTA enciklopedija Larousse : u 3 toma.

Tom 1, Knjievnost, muzika, pravo, nauka o jeziku,
mitologije i religije, filozofija i humanistike nau
ke, umetnost / [ureivaki odbor Katarina Ambro
zi...[et al.]. Beograd : Vuk Karadi, 1971
(Ljubljana : Mladinska knjiga). XV, 940 str. :
ilustr. ; 28 cm

. . . : 1967. Librairie Larousse,

Paris. .
167. OPTA enciklopedija Larousse : u 3 toma.

Tom 2, Matematika, astronomija, fizika, hemija,
prirodne nauke / [ureivaki odbor Katarina
Ambrozi...[et al.]. Beograd : Vuk Karadi,
1972 (Ljubljana : Mladinska knjiga). 910 str. :
ilustr. ; 28 cm

. . . : 1967. Librairie Larousse,

Paris. .
168. OPTA encikopedija Larousse : u 3 toma.

Tom 3, Geografija, istorija, industrija i tehnika
/ [ureivaki odbor Katarina Ambrozi...[et al.].
Beograd : Vuk Karadi, 1973 (Ljubljana :
Mladinska knjiga). 944 str. : ilustr. ; 28 cm

366
. . . : 1967 Librairie Larousse,

Paris. .
169. POLJOPRIVREDNA enciklopedija. 1, A-Kre

/ [glavni redaktor Mladen Josifovi]. Zagreb :
170. POLJOPRIVREDNA enciklopedija. 2, KrmProi / [glavni redaktor Mladen Josifovi]. Zagreb
: Jugoslavenski leksikografski zavod, 1970. 718
171. POLJOPRIVREDNA enciklopedija.
3,
Pros- / [glavni redaktor Mladen Josifovi]. Za
greb : Jugoslavenski leksikografski zavod, 1973.
172. POMORSKA enciklopedija. 1, A-Brod /
glavni redaktor Mate Ujevi. Zagreb : Leksiko
grafski zavod FNRJ, 1954. 722 str. : ilustr. ; 28
cm

[ : . 13].
173. POMORSKA enciklopedija. 2, Brod-Evp /

[glavni redaktor Mate Ujevi]. Zagreb : Leksi
28 cm
174. POMORSKA enciklopedija. 3, Evr-Jue /
kografski zavod FNRJ, 1956. 699 str., [2] lista
sa geogr.kartama : ilustr. ; 28 cm + 1 viestruko
presav. list
175. POMORSKA enciklopedija. 4, Jug-Luk /
28 cm
176. POMORSKA enciklopedija. 5, Luka-Oz /
[glavni redaktor Mate Ujevi]. Zagreb : Leksiko
grafski zavod FNRJ, 1958. 709 str., [5] listova
sa geogr. kartama : ilustr. ; 28 cm
177. POMORSKA enciklopedija. 6, P-Santa /
kografski zavod FNRJ, 1960. 726 str., [1] list sa
geogr. kartom : ilustr. ; 28 cm
178. POMORSKA enciklopedija. 7, Santi-U /
[glavni redaktor Mate Ujevi]. Zagreb : Leksiko
grafski zavod FNRJ, 1961. 716 str., [7] listova
sa geogr. kartama : ilustr. ; 28 cm
biblioteka
179. POMORSKA enciklopedija. 8, V- : dodaci i
indeks / [glavni redaktor Mate Ujevi]. Zagreb :
Jugoslavenski Leksikografski zavod, 1964. 706

180. .
1, - / . .
. :
, 1961.
[607] . : . ; 27 cm. (,
, )

43.000.
.
181. .
2, - / .
. . :
, 1963.
[606] . : . ; 27 cm. (,
, )

43.000.
.
182. .
3, K- / . .
. :
, 1964. [543] . : . ; 27
cm. (, , )

41.300.
.
183. .
4, - / . .
.
, 1965. [576] . : . ; 27 cm.
(, , )

40.500.
.
184. .
5, - / . .
. :
, 1967. [568] . : . ; 27
cm. (, , )

38.000.
.
185. TEHNIKA enciklopedija. 1, A-Beta /

[glavni redaktor Rikard Podhorsky]. Zagreb :


[] : . [12]. .
186. EHNIKA enciklopedija. 2, Beto-C /

[glavni urednik Rikard Podhorsky]. Zagreb :

187. HNIKA enciklopedija. 3, -Elektrina

/ glavni urednik Rikard Podhorsky. Zagreb :

188. HNIKA enciklopedija. 4, ElektrineElektroni / [glavni urednik Rikard Podhorsky].

1970. 732 str. : ilustr. ; 28 cm

189. HNIKA enciklopedija. 5, Elektrons-F /

[glavni urednik Rikard Podhorski, ivan Vilii].
1976. 648 str. : ilustr. ; 28 cm

190. TEHNIKA enciklopedija. 6, G-Ka / [glavni

urednik Hrvoje Poar]. Zagreb : Jugoslavenski
leksikografski zavod, 1979. 758 str. : ilustr. ;
28 cm

191. HRVATSKA enciklopedija. Sv. 1, A-auto

mobil / [glavni urednik Mate Ujevi]. Zagreb
: Konzorcij Hrvatske enciklopedije, 1941. XIV,

. . : Encyclopedia Croatica, tomus I.

. IXXI : / .
192. HRVATSKA enciklopedija. Sv. 2, Autono

mai-Boito / [glavni urednik Mate Ujevi].
Zagreb : Hrvatski izdavalaki bibliografski zavod,
1941. VIII, 728 str. : ilustr. ; 29 cm

. . : Encyclopedia Croatica, tomus II.
193. HRVATSKA enciklopedija. Sv. 3, BojaCleveland / [glavni urednik Mate Ujevi].
367
biblioteka
Zagreb : Hrvatski izdavalaki bibliografski zavod,
1942. 800 str. : ilustr. ; 29 cm

. . : Encyclopedia Croatica, tomus

III.
194. HRVATSKA enciklopedija. Sv. 4, CliachitDiktis [glavni urednik Mate Ujevi]. Zagreb :
Hrvatski izdavalaki bibliografski zavod, 1942.
VIII, 776 str. : ilustr. ; 29 cm

. . : Encyclopedia Croatica, tomus IV
195. UMARSKA enciklopedija. 1, A-Kos /

[glavni redaktor Aleksandar Ugrenovi, Zvonimir
368
Potoi]. Zagreb : Leksikografski zavod FNRJ,

1959. 768 str. : ilustr. ; 29 cm
196. UMARSKA enciklopedija. 2, Kas-ut /
[glavni redaktor Zvonimir Potoi]. Zagreb :

UDC: 341.322.5 (497.113 Baka) 1942

347.991 (497.113):341.49 1946
341.485 (497.113 Baka) 1942

, 1942. ,
, ,
,
,

, ,
.
, , , ,
, , , , ,
, , , .
1942.

,
. ,
,
.
,
, .

,
.1

.

-.2

,

.

,

.

,
,

. III
. ( ,
; ; ;
), 11. 1945.
1.235 .

, 282. 476. .3 17.
(Kpiro Sn
dor), ,
,
. .
,

e ,
.
,
,

,
10. 1946. .

13. 1946. . ,
30. 1946. ,

.
.4
,
,
-, , -
,
,
.
,
.5
,

,
,
.
369
50

(. atrocitas)

(, 1976) , ,
; , , , .

,
.
,
;
, ,
, 22. 28.
,
30. 1946. .

, ,
, .

,
, .
.

, (
).
* *
*

.
.

1942. (
30. 1946. ), :
Boj: Vk.16/1946.

VRHOVNI SUD VOJVODINE

U NOVOM SADU.
U. 749/46
U IME NARODA!
Vrhovni sud Vojvodine kao krivini sud u veu koje su sainjavali pretsednik Vrhovnog suda Vojvodine
Petar Varga, kao pretsednik vea, i sudija Vrhovnog suda Vojvodine Kalman Kovaa i Stevana Krdalia, kao
lanova vea, te zapisniar Sofija Neduin, u krivinom predmetu protiv optuenog SOMBATHELJI KNAUS
FERENCA I DRUG. povodom optunice Javnog tuiotva A. P. V. I. br. 749/46 od 13 oktobra 1946 godine na
javnom pretresu odranog 22 oktobra do 28 oktobra 1946 godine u prisutnosti optuenih Sombathelji Knaus
Ferenca, Feketehalmi Cajdner Ferenca, Grai Joefa, Gal Lajoa, Dr. Zeldi Martona, Dr. Bajsai Bauer Ernea,
Dr. Na Mikloa, Bajor Bajer Ferenca i Perepati Pala, zatim Dr. Djetvai Karolja pomonika Javnog tuioca
Vojvodina i arka Matijaevia javnog tuioca okruga novosadskog, te branioca optuenih i to: Svetozara Sta
kia, advokata kao branioca po slubenoj dunosti za optuene: Sombathelji Knaus Ferenca i Perepati Pala,
Dr. Jefta Novi, advokat kao branioc po slubenoj dunosti za optuene: Feketehalmi Cajdner Ferenca i Bajor
Bajer Ferenca, Milana Ivanovia, advokata kao branioca po slubenoj dunosti za optuenog Grai Joefa,
Mihajla Ramaa, advokata kao branioca po slubenoj dunosti za optuenog Dr. Bajai Bauer Ernea i Dr. Na
Mikloa, i Katarine Marinkovi, advokata kao branioca po slubenoj dunosti za optuene: Dr. Zeldi Martona
i Gal Lajoa, te Petar Aranicki sudija okrunog suda kao tumaa, posle sprovedenog dokaznog postupka i
sasluanja optube i odbrane doneo je i 30. oktobra 1946 godine proglasio ovu
PRESUDU
I. OPTUENI SOMBATHELjI KNAUS FERENC, roen 17 maja 1887 godine u Djeru, od oca Knaus
Ferenca i majke ro. Sombathelji Ane, Maar, dravljanin republike Maarske, general i naelnik generaltaba
u bivoj honvedskoj vojsci, oenjen, poslednje boravite u BudimPeti, bez imovine, pravosnano osuen
od strane maarskog narodnog suda u Budimpeti na doivotnu robiju kao ratni zloinac, sada u istranom
zatvoru.
II. OPTUENI FEKETEHALMI CAJDNER FERENC roen 22. novembra 1890. godine u Piki/Rumu
nija/ od oca Gustava i majke ro. Valinger Vilhelmine, Maar, dravljanin republike Maarske, general bive
370
...
honvedske vojske, oenjen, otac jednog deteta, osuen od strane maarskog narodnog suda kao ratni zloinac na
kaznu smrti veanjem, sada u istranom zatvoru.
III. OPTUENI GRAI JOEF, roen 31 decembra 1894. g. u Selesu /ehoslovaka/ od oca Jozefa i majke
ro. Lerman Marije, Maar, general bive honvedske vojske, oenjen, otac jednog deteta, dravljanin republike
maarske, bez imetka, sa poslednjim boravitem u Budim Peti, pravosnano osuen od strane maarskog
narodnog suda u Budim Peti, kao ratni zloinac na kaznu smrti veanjem, sada u istranom zatvoru.
4. Optueni Gal Lajo, roen 13 aprila 1895 godine, roen u Keretarkanju, od oca Denea i majke ro.
Palbek Lujze, Maar, bivi andarmerijski vii oficir, dravljanin republike maarske, oenjen, otac dvoje dece,
sa poslednjim boravitem u Budim Peti, kanjen sa 15 godina robije od strane Specijalnog suda efa maarskog
generaltaba, sada u istranom zatvoru.
5. Optueni Dr. Zeldi Marton, roen 14 avgusta 1912 godine, u Aradu Rumunija, od oca Marzona i majke r.
Valarije Maari, maar, dravljanin republike maarske, oenjen, otac jednog deteta, bez imetka, sa poslednjim
boravitem u Budim Peti, osuen od strane maarskog narodnog suda u Budim Peti, kao ratni zloinac na
kaznu smrti veanjem, sada u istranom zatvoru.
6. Optueni Bajai Bauer Dr. Erne, roen 31 oktobra 1893 godine u Budim Peti, od oca Ernesta i majke
ro. Langer Etel, Maar, dravljanin republike Maarske, oenjen, otac jednog deteta, podupan bive Bako
Bodroke upanije sa poslednjim boravitem u Sombathelju, sada u istranom zatvoru.
7. Optueni Dr. Na Miklo, roen 25 jula 1887 godine u Znajmu /Moravska/ od oca Mikloa i majke
roe. Ebeling Antonije, Maar, dravljanin Republike Maarske. oenjen, otac jednog deteta, sa poslednjim
boravitem u Kesegu Maarska, sada u istranom zatvoru.
8/ Optueni Bajor Bajer Ferenc, roen 21 marta 1883 godine, od oca Ferenca i majke r. Roz Marije, pore
klom iz Peuja, maar, dravljanin Republike Maarske, general bive honvedske vojske, oenjen, otac jednog
deteta, osuen na 2 godine robije, pred maarskim sudovima, sa poslednjim boravitem u Budimpeti, sada u
istranom zatvoru.
9/ Optueni Perepati Pal, roen 26 juna 1908 godine, u Sl. Brodu, od oca Julija i majke roene Zajac
Jelisavete, maar, dravljanin FNRJ. oenjen, otac dvoje dece, imuan, trgovac u Novom Sadu, sa poslednjim
boravitem u Budim Peti, sada u istranom zatvoru.
krivi su

i to:

Optueni Sombathelji Knaus Ferenc, to je:
1/ posle verolomnog napada hitlerovske Nemake na Sovjetski Savez juna 1941 god. u svojstvu komandanta
karpatske grupe maarsko faistikih armija koje su upale u Sovjetski Savez znao i odobravao zloine i teror
svojih trupa nad mirnim stanovnitvom Sovjetske Ukrajine i zarobljenicima Sovjetskog Saveza;
2/ od poetka septembra 1941 godine do 3 aprila 1944 godine bio ef generaltaba maarske faistike
vojske, koja se na strani Hitlera i Musolinija borila protiv slobodoljubivih naroda. Kao ef generaltaba i vrhovni
komandant bio je organizator maarske faistike vojne sile i pomaga ratnih napora hitlerovske Nemake. Za
vreme njegovog komandovanja maarske faistike jedinice izvrile su bezbroj zverstava, ubijanja i sistematskih
pljakanja okupiranih oblasti i nezatienog stanovnitva;
3/ kao ef generaltaba hortijevske maarske obrazovao septembra 1941 godine, specijalni sud, koji je pod
njegovim neposrednim rukovodstvom i nadzorom, krvavim terorom, osuavanjem na smrt i dugogodinju robiju,
sluio kao sredstvo za uguivanje i unitavanje naprednih pokreta. Ovaj sud je samo na teritorije okupirane Bake,
osudio na smrt oko 200 rodoljuba. Kao ef generaltaba, optueni Sombathelji imao je lino pravo da pomiluje
osuenike, ali je ovo svoje pravo retko upotrebljavao. Tako je u sporazumu sa ratnim zloincem Milanom L.
Popoviem odbio da pomiluje na smrt osuenog narodnog heroja Svetozara Markovia;
4/ na sastanku 4 januara 1942 godine u Budimpeti sa ministrom unutranjih poslova Kereste Fier
Ferencom i ministrom narodne odbrane Barta Karoljem uestvovao u donoenju odluke o sprovoenju racije u
ajkakoj. Sprovoenje racije poverio je optuenom Feketehalmi Cajdner Ferencu sa naroitim uputstvom da
se pri vrenju racije ima primeniti odmazda, to je imalo za posledicu masovna ubijanja i zlostavljanja nevinog
stanovnitva u ajkakoj. Ovo je uinio u cilju unitavanja naeg naroda i uguivanja narodnog otpora protiv
okupatora;
371
50
5/ dok je jo trajala krvava racija u ajkakoj, dana 12 januara 1942 godine uestvovao u donoenju odluke
o proirenju racije. Po ovoj odluci racija je proirena na teritoriju koja granii linijom Stari Beej Srbobran,
Paievo, B. Petrovac, Tovarievo Baka Palanka, ukljuivi i grad Novi Sad. Sprovoenje racije na proirenoj
teritoriji poverio je optuenom Feketehalmi Cajdner Ferencu za koga je znao kakvim je krvavim metodama
sprovodio raciju u ajkakoj. Poveravajui sprovoenje racije optuenom Feketehalmi Cajdneru, predoio mu
je, da konci ustanka vode u Novi Sad i time uputio optuenoga Cajdnera, da na nevino stanovnitvo Novoga
Sada primeni iste one krvave mere koje su primenjivane u ajkakoj. Nakon toga odobrio je plan o krvavoj
raciji, koji je izradio optueni Feketehalmi Cajdner, a prema kome je sprovedena u Novom Sadu krvava racija
od 21 23 januara 1942 godine u kojoj je na zverski nain poubijano oko 1000 nevinih lica i izvren niz pljaki,
a posle toga po istoj odluci izvrena je od 26 do 28 januara 1942 godine racija u St. Beeju u kojoj je na zverski
nain poubijano oko 200 nevinih lica i izvren niz pljaki;
6/ od prolea 1942. godine pa za itavo vreme dok je bio ef generaltaba, upotrebljavao za radne jedinice
munkaa na istaknutim i opasnim mestima fronta za vaenje mina i noenje municije u prve linije, a u cilju
njihovog unitenja;
7/ u cilju izbegavanja svoje odgovornosti i odgovornosti optuenih ratnih zloinaca Feketehalmi Cajdner
Ferenca, Grai Joefa, Gal Lajoa, Zeldi Martona i drugih odugovlaio i spreavao suenje istima, a kad je pod
pritiskom demokratskog javnog mnenja ipak moralo doi do suenja organizovao prividno suenje, organizovao
je prividno suenje, optuene ostavio na slobodi i time im omoguio begstvo u Nemaku.
Ovim svojim delima i radnjama optueni Sombathelji Kanus Ferenc u vreme rata i neprijateljske okupacije
bio je pokreta, organizator i naredbodavac za osuivanje na smrtne kazne i za njihova izvrenja, za hapenja,
muenja, masovna ubijanja, pljakanja i odvoenja na prisilan rad stanovnitva Jugoslavije, pa je time poinio
ratne zloine iz take 3. lana 2 u vezi ta. 2. l. 2. Zakona o potvrdi i izmenama i dopunama zakona o krivinim
delima protiv naroda i drave, a kanjivo po l. 4. istoga zakona.
II. OPTUENI FEKETEHALMI CAJDNER FERENC to je:
1. posle prethodnog sporazuma sa optuenim Sombathelji Knaus Ferencom izradio detaljan plan za
sprovoenje racije u ajkakoj. Kao komandant V Segedinske armije bio je organizator i neposredni naredbodavac
pri izvrenju ove krvave racije, a upotrebio je svoje naoruane trupe, meu njima i tenkovske jadinice u napadu
na nevino stanovnitvo ajkake. Ovo je uinio u cilju unitavanja naeg naroda i uguivanja narodnog otpora
protiv okupatora. Sprovoenje teroristikih vojnih akcija na terenu poverio je honvedskom pukovniku, ratnom
zloincu Deak Laslo-u. Tokom ove krvave racije u ajkakoj na zverski nain poubijano je oko 3.000. nevinih
lica.
2. dok je jo besnela racija u ajkakoj otiao je u Budimpetu i 17 januara 1942 godine sastao se sa
optuenim Sombathelji Knaus Ferencom. Na ovom sastanku sporazumeli su se da organizuje i sprovede raciju
na proirenoj teritoriji, koja se granii linijom Stari Beej Srbobran Paievo Baki Petrovac Tovarievo
Baka Palanka ukljuivi i grad Novi Sad. Odmah sutradan 18. januara izradio je detaljan plan za sprovoenje
ove akcije, a dan docnije 19 januara otiao je u Srbobran gde je odrao sastanak sa podreenim komandantima.
Sprovoenje racije u Novom Sadu poverio je optuenom Grai Joefu. Po njegovom nalogu prisutni pukovnik
Deak Laslo upoznao je prisutne komandante sa krvavim metodama, koje je u praksi primenjivao u ajkakoj.
Dok je racija besnela u Novom Sadu od 21 do 23 januara, aktivno je potstrekavao potinjene komandante i
vojnike na vrenje krvoprolia, nareivao mitraljiranje po ulicama i pucanje u prozore. Masovni zloini izvreni
su na trandu, na igralitu NAKA, na almakom groblju, u Miletievoj, Rumenakoj, Dunavskoj i dr. ulicama,
te po dvoritima i kuama;
3. da bi prikrio masovne zloine redovno slao ratne izvetaje, u kojima je iznosio izmiljene podatke o
tobonjim ratnim operacijama protiv pobunjenika u ajkakoj i Novom Sadu. U tome cilju radi zavaravanja
demokratske javnosti, predloio je za odlikovanje optuenog ZELDI MARTONA, ratnog zloinca, Deak Laslo-a
i dr., koji su se naroito istakli u ovim ubilakim akcijama.
4. posle begstva iz Maarske, u prolee 1944 god. otiao u Berlin, gde je stupio u SS formacije sa inom
Gruppenfirer-a. Do kraja veran Hitleru i faizmu, aktivno je uestvovao u borbama protiv saveznikih trupa u
Normandiji i bio odlikovan gvozdenim krstom. Posle Salaijevog njilakog pua u Maarskoj stupio je u vladu
kao zamenik ministra narodne obrane, branei do kraja pozicije faistikih zloinaca, koje je Crvena armija u
372
...
svome nadiranju ka Berlinu gonila, pa je kao takav odbacio Sovjetsko Maarsko primirje i organizovao otpor
protiv Crvene armije.
Ovim svojim delima i radnjama optueni Feketehalmi Cajdner Ferenc, bio je u vreme rata i neprijateljske
okupacije organizator, potstreka i naredbodavac, masovnih ubistava, muenja, hapenja i pljake stanovnitva
Jugoslavije kao i rukovodilac oruanih operacija protiv njenih saveznika, ime je poinio ratne zloine iz ta. 3.
l. 3. Zakona o potvrdi i izmenama i dopunama zakona o krivinim delima protiv naroda i drave kanjivo po
l. 4. istoga zakona.
III. OPTUENI GRAI JOEF, to je:
1. 19 januara 1942 godine u Srbobranu prihvatio i sloio se sa uputstvima i nareenjima optuenog
Feketehalmi Cajdner Ferenca u pogledu sprovoenja racije u Novom Sadu i kao komandant mesta formirao
zloglasni odbor za legitimisanje, a u saradnji sa optuenim Gal Lajoem i ratnim zloincem Talijan Joefom
izradio detaljan plan za sprovoenje ove racije.. Optueni Grai Joef je pre poetka racije svojim potinjenim
stavio do znanja da eli ienje varoi od buntovnih elemenata i odmazdu nad njima. Sproveo je krvavu raciju
od 2123. januara 1942 godine. U toku iste nezadovoljan rezultatima prva dva dana, potstrekavao je svoje
potinjene na vrenje masovnih ubijanja, pa je tako 23 januara racija dostigla neuvene razmere u Miletievoj,
Dunavskoj, Rumenakoj, Bojovievoj ulici, na trandu, na igralitu NAKA i po pojedinim kuama. Ubijeno je
oko 1.000 lica, a meu njima mnogo staraca, ena i dece:
2. u svojstvu komandanta XIII. lake honvedske divizije na Istonom frontu od juna do novembra 1942
godine znao, odobravao i potstrekavao svoje trupe na vrenje terora nad mirnim i nezatienim stanovnitvom,
nad ratnim zarobljenicima i nad radnim jedinicama;
3. posle begstva iz Maarske poetkom 1944 godine stupio u Nemakoj u SS formacije i u istima mu je bio
priznat in generala, a posle Salaijevog pua u Maarskoj oktobra 1944 god. postao je komandant novostvorene
maarsko-faistike SS divizije Hunjadi iji su delovi vodili borbe sa Crvenom armijom u Gornjoj leziji.
Ovim svojim delima i radnjama optueni Grai Joef bio je u vreme rata i neprijateljske okupacije orga
nizator, naredbodavac, potstreka i neposredni izvrilac masovnih ubistava, muenja i pljake nad stanovnitvom
Jugoslavije i njezinih saveznika, pa je time izvrio ratne zloine iz ta. 3 i 6. l. 3. Zakona o potvrdi i izmenama
i dopunama zakona o krivinim delima protiv naroda i drave kanjive po l. 4. istoga zakona;
IV. OPTUENI GAL LAJO, to je:
1. za vreme okupacije postao komandant novostvorene andarmerijske kole u No-vom Sadu, koja
je osnovana sa ciljem da vaspitava andarme za vrenje terora nad stanovnitvom okupirane Bake i da bude
raspoloiva za brzu upotrebu;
2. 20 januara 1942 godine u Novom Sadu izradio je zajedno sa ratnim zloincem Talijan Joefom plan za
sprovoenje krvave racije podelivi grad na tri reona i rasporedivi 240 ustrojenih istranih, sabirnih i sprovodnih
patrola sa njihovim komandnim i kontrolnim oficirima. Postao je komandant ovih patrola mada nije bio po rangu
najstariji andarmerijski oficir u gradu. U tom svojstvu preneo je zahteve optuenih Feketehalmi Cajdner
Ferenca i Grai Joefa na potinjene, koje je i po vlastitoj inicijativi potstrekavao u vie mahova na masovno
ubijanje nevinog civilnog stanovnitva i bezobzirnu pljaku. Po njegovom nareenju je ratni zloinac Zergenji
pronaao pogodno mesto za gubilite na zaleenom Dunavu.
Ovim svojim delima i radnjama optueni Gal Lajo bio je u vreme rata i neprijateljske okupacije organi
zator, naredbodavac i potstreka masovnog ubijanja stanovnitva Jugoslavije i pljake, pa je time poinio ratne
zloine iz ta. 3. l. 3. Zakona o potvrdi i izmenama i dopunama zakona o krivinim delima protiv naroda i
drave, kanjive po l. 4. istoga zakona.
V. OPTUENI DR. ZELDI MARTON, to je:
1. 20 januara 1942 godine doao iz Seksarda u Novi Sad po specijalnom uputstvu maarskog faistikog
ministarstva narodne obrane. U toku novosadske racije bio je komandant kontrolni oficir 50-60 patrola, za kojima
je aktivno i neposredno uestvovao u ubijanju civilnog stanovnitva u Miletievoj, Bojovievoj, Rumenakoj i
drugim ulicama;
2. kad je saznao za bitku insceniranu nou, izmeu 22 i 23 januara 1942 godine u blizini bive banovine,
radi izazivanja to veeg krvoprolia, previo je zdrave andarme kao da su ranjeni i poslao ih da se pokazuju
pred honvedima i andarima;
373
50
3. posle begstva iz Maarske januara 1944 godine dobrovoljno stupio je u Nemakoj u SS formacije kao
oficir, a posle Salaijevog njilakog pua u Maarskoj postao je oficir novostvorene maarsko-faistike SS
divizije Hunjadi i produio borbu protiv Crvene armije, koja je nadirala prema Nemakoj.
Ovim svojim delima i radnjama optueni Dr. Zeldi Marton izvrio je u vreme rata i neprijateljske okupacije
krivina dela organizovanja i izvravanja masovnih ubistava, muenja i hapenja stanovnitva Jugoslavije i
pljake, ime je poinio ratne zloine iz ta. 3. l. 3. Zakona o potvrdi i izmenama i dopunama zakona o
krivinim delima protiv naroda i drave, kanjive po l. 4. istoga zakona.
VI. OPTUENI DR. BAJAI BAUER ERNE, to je:
1. za vreme okupacije 1941 do 1944 godine u svojstvu podupana okupirana Bake organizovao okupatorsku
upravu u duhu zakona i naredaba faistike Maarske. U celoj Bakoj prisilnim merama ostvarivao je vostvo
desniarski nastrojenih elemenata i sprovodio ovinistiku politiku;
2. u svojstvu podupana preko potinjenih sreskih naelnika i organa kontra-pijunae /Kemelharito/,
a u cilju slabljenja otpora, sproveo je u Bakoj popis rodoljuba tzv. sumnjivih elemenata, pristalica NOP-a,
radi ustrojavanja kartoteke i odailjanja istih na front sa kanjenikim radnim jedinicama u nameri njihovog
materijalnog upropaavanja i fizikog istrebljavanja, usled ega je izgubio ivot veliki broj graana;
3. aktivno uestvovao u optim pripremama krvoprolia u Bakoj. Odmah po svom dolasku za podupana,
zatrovan nacionalnom i rasnom mrnjom slao je lane izvetaje, u kojima je politiko stanje u Bakoj prikazivao
tekim i da je zato neophodna oruana vojnika akcija. Prvih dana krvave racije u ajkakoj, doao je na dogovor
u abalj i tu se povezao sa pukovnikom Deak Laslom, rukovodiocem krvave racije u ajkakoj i zajedno sa
ratnim zloincem sreskim naelnikom Vukovari Belom, izradio plan o uestvovanju civilne uprave u izvrenju
racije. Prilikom svog boravka u ablju lino je obilazio prostorije u kojima su se nalazili ispremlaeni graani,
potpuno se saglasio sa teroristikim merama i odobrio ubilaki rad pukovnika Deak Laslo-a;
4. u svojstvu podupana Bake upanije, sprovodio i izdavao nareenja za logorisanje tzv. sumnjivih
elemenata, koja su nareenja podreeni sreski naelnici i izvravali;
5. aprila 1944 godine uestvovao je u obrazovanju centralnog GETA u Baalmau i uestvovao u
organizovanju deportacije Jevreja iz cele Bake u taj logor. U logoru pod mizernim i tekim uslovima, mueni
su i maltretirani, a zatim upueni u Nemaku u logore smrti, odakle se velika veina nije vratila;
6. organizovao je sistematsko izrabljivanje Bake u ekonomskom pogledu. Stavio je na raspoloenje
faistikoj Nemakoj i faistikoj Maarskoj 10.000 komada rogate marve i na taj nain pomagao ekonomske i
ratne napore neprijatelja.
Ovim svojim delima i radnjama optueni Bajai Bauer Erne, bio je za vreme rata i neprijateljske oku
pacije pokreta, organizator i naredbodavac ubistava, hapenja, muenja, prisilnog iseljavanja i odvoenja u
koncentracione logore, u internaciju i prisilan rad stanovnitva Jugoslavije, pomagao je okupatora u sprovoenju
rekvizicije i bio istaknuti funkcioner teroristikog aparata okupatora, ime je poinio ratne zloine iz ta. 3 i 6.
l. 3. Zakona o potvrdi i izmenama i dopunama zakona o krivinim delima protiv naroda i drave, kanjive po
VII. OPTUENI DR. NADJ MIKLO, to je:
1. za celo vreme okupacije od 1941 do 1944 godine kao gradonaelnik Novog Sada, organizovao upravu u
duhu maarskih faistikih zakona i propisa, ostvarivao faistiko, maarsko vostvo u politikom, privrednom i
drutvenom ivotu grada, na tetu narodnih interesa. Davao je izraza svom faistikom ubeenju na mnogobrojnim
sveanostima, manifestacijama i drugim priredbama;
2. dana 7 oktobra 1941 godine u Novom Sadu prisustvovao je na konferenciji kod ratnog zloinca velikog
upana Fernbah Petera, kojom se prilikom raspravljalo o merama protiv rodoljuba i uestvovao je u donoenju
odluke, da se od viih faktora faistike Maarske zatrai sprovaanje akcija uz sudelovanje vojske;
3. za vreme krvoprolia u Novom Sadu 23 januara 1942 god. snabdevao je okupatorske trupe vinom,
rumom i ajem, na teret terorisanoga grada i ovim je u znatnoj meri doprineo da se raspali krvolotvo opijene
vojnike rulje, koja je masovno ubijala;
4. krajem aprila 1944 godine u saradnji sa gestapoom uestvovao je u organizovanju deportacije Jevreja
iz Novog Sada. U tome cilju 26 aprila 1944 godine izdao je oglas zajedno sa ratnim zloincem Zombori Djulom
i zabranio kretanje Jevreja. Kratko vreme posle ovoga usledilo je deportovanje Jevreja. Deportovani novosadski
374
...
Jevreji prvo su odvueni u koncentracione logore, a zatim u logore smrti u Nemakoj, odakle se velika veina
njih nije vratila;
5. prilikom begstva iz Novog Sada 8 oktobra 1944 god. poneo je 320.000. penga gradskog novca, 4
gradska automobila i 1 kamion.
Ovim svojim delima i radnjama optueni Dr. Na Miklo, bio je u vreme rata i neprijateljske okupacije
naredbodavac i pomaga pri odvoenju stanovnika u koncentracione logore i na prisilan rad, bio je naredbodavac
pri vrenju pljake i istaknuti funkcioner teroristikog aparata okupatora, ime je izvrio ratne zloine iz t. 3 i 6
l. 3. Zakona o potvrdi i izmenama i dopunama zakona o krivinim delima protiv naroda i drave kanjive po
VIII. O
PTUENI BAJOR-BAJER FERENC,
to je:
1. odmah po okupaciji postao vojni komandant grada Novog Sada. Ovu funkciju vrio je za itavo vreme
vojne uprave od 17 aprila do 30 avgusta 1941 godine. Svojim naree-njima sprovodio je protiv narodne mere
okupatora na tetu narodnih interesa;
2. kao komandant Novoga Sada obrazovao je Odbor desetorice u kome su bili ratni zloinci: Na Djeze,
Kramer Djula, Dr. Na Ivan i dr. i uz pomo ovog zloglasnog Odbora desetorice, odreivao je teroristike mere
protiv domaeg stanovnitva;
3. odmah na poetku okupacije sproveo i izvrio naredbu o prinudnom iseljavanju dobrovoljaca sa rokom
od 48 sati, liavajui ih celokupne imovine. Ovim progonjenim ljudima naneo je nenaknadivu materijalnu i
moralnu tetu, jer su godinama bili izloeni bedi, nematini i smrti po logorima;
4. u svojstvu komandanta Novoga Sada, aprila 1941. godine nametnuo je novosadskim Jevrejima da plate
5,000.000. penga, koju su sumu ovi i isplatili delom u gotovom novcu, delom u nekretninama i dragocenostima
do visine od 3.400,000. penga. Od ove svote poklonio je DMKS-u, maarskoj petokolonakoj i profaistikoj
organizaciji 550.000. penga, generalu Novakoviu dao je 720.000. penga, dravnom sekretaru Bonco Miklou
oko 100.000. penga, a ostatak je prisvojio sebi.
Ovim svojim delima i radnjama optueni Bajor Bajer Ferenc bio je za vreme rata i neprijateljske okupacije
pokreta, organizator, naredbodavac i neposredni izvrilac prisilnog iseljavanja i odvoenja u koncentracione
logore, pljakao je javnu i privatnu imovinu i bio je istaknuti funkcioner teroristikog aparata okupatora, ime
je poinio ratne zloine iz ta. 3 i 6 l. 3. Zakona o potvrdi i izmenama i dopunama zakona o krivinim delima
protiv naroda i drave, kanjive po l. 4. istoga zakona.
IX. OPTUENI PEREPATI PAL, to je:
1. odmah po dolasku okupatora u Novi Sad, stupio u slubu maarske kontra-pijunae Kemelharito.
Kao domai ovek davao je efovima Kemelharito-a, ratnim zloincima Kun Bertalanu i Deaknai Martonu
podatke o svojim sugraanima. Uestvovao je u svim znaajnijim akcijama Kemelharito-a, legitimiui
privedena lica i dajui o ovima informacije. Kontrolisao je spiskove na smrt osuenih lica, koja su bila odvoena
na streljanje na Dunavskoj obali, sam je izdavao naloge za hapenja i lino zlostavljao rtve. U drutvu oficira
Kemelharito-a obilazio je logore sumnjivih i taoca, pljakao imovinu uhapenih i njihovih srodnika;
2. prilikom sprovoenja racije u Novom Sadu od 2123. januara 1942 godine bio je denuncijant i saradnik
zloglasnog odbora za legitimisanje;
3. posle krvave racije u Novom Sadu, Naroito se istakao svojim ucenjivanjem graana i pljakom
imovine uhapenih i poubijani Srba i Jevreja. Kao ovek naroitog poverenja faistike uprave postao je komesar
u vie privrednih preduzea.
Ovim svojim delima i radnjama optueni Perepati Pal, bio je za vreme rata i neprijateljske okupacije
pomaga i izvrilac ubistava, hapenja, muenja, odvoenja u internaciju, te pljake imovine stanovnitva
Jugoslavije, bio je istaknuti funkcioner teroristikog aparata okupatora, ime je poinio ratne zloine iz ta. 3 i
6 l. 3 Zakona o potvrdi i izmenama i dopunama Zakona o krivinim delima protiv naroda i drave kanjive po
l. 4. istoga Zakona.
Pa se zato na osnovu l. 4. Zakona o potvrdi i izmenama i dopunama Zakona o krivinim delima protiv
naroda i drave.
375
50
OSUDJUJU:
i to:
Opt. I. SOMBATHELjI KNAUS FERENC na kaznu smrti streljanjem i na konfiskaciju celokupne
imovine.
II. opt. FEKETE HALMI CAJDNER FERENC na kaznu s m r t i v e a n j e m , koja se ima izvriti javno u
ablju i na konfiskaciju celokupne imovine.
III. opt. GRAI JOEF na kaznu s m r t i v e a n j e m , koja se ima izvriti javno u Novom Sadu, na
konfiskaciju celokupne imovine.
IV. opt. GAL LAJO na kaznu s m r t i v e a n j e m , i na konfiskaciju celokupne imovine.
V. opt. Dr. ZELDI MARTON na kaznu s m r t i v e a n j e m , koja se ima izvriti javno u Novom Sadu i na
konfiskaciju celokupne imovine.
VI. opt. Dr. BAJA BAUER ERNE na kaznu s m r t i s t r e l j a n j e m i na konfiskaciju celokupne imo
vine.
VII. opt. Dr. NADJ MIKLO na kaznu s m r t i s t r e l j a n j e m i na konfiskaciju celokupne imovine.
VIII. opt. BAJOR BAJER FERENC na kaznu s m r t i s t r e l j a n j e m i na konfiskaciju celokiupne imo
vine.
IX. opt. PEREPATI PAL, na kaznu s m r t i s t r e l j a n j e m , na trajan gubitak politikih i graanskih prava
i na konfiskaciju celokupne imovine.
Naprotiv optueni Dr. Bajai Bauer Erne oslobaa se od 4 take optunice, da je 22 januara 1942 godine
doao u Novi Sad na sastanak sa optuenim Cajdnerom i Graijem.
OBRAZLOENJE:
Sud je na osnovu iskaza samih okrivljenih,
Iskaza na pretresu presluanih svedoka: ud. Jelene Jovandi, Kolarov Aleksandre, Veke Dee-a, Jovanovi
Vojina, Hir Riharda i Vidor Andrije,
Zatim na pretresu proitanih iskaza svedoka Frank Julija, Simin Koste, Vukov Jovana, amprag Du
ana, Vlahovi Marka, Varlamov Aleksandra, Novakovi arka, ud. Putnik Katica, Pui Emila, Tanuri
Nikole, Holender Gizele, Dosler Marka, Breder Marije, Flajman Ljudevita, Henig igmunda, Vuji Sofije,
Polak Vatroslava, Levinger Lasla, efer Josifa, Batori Geze, Dr. Deak Lea, Heu Joefa, Abraham Janoa, Dr.
Turmezei Itvana i Gege Arpada, originalne otpusnice iz zatvora Kemelharito za Radujkov Milorada sa
potpisom IX red. optuenog Perepati Pavla,
originalnih akata podupana Bako-bodroke upanije sa potpisom VI. red. optuenog Bajai Erne br.
251/41, 179/41, 243/42, 326/41, 171/41, 217/44, 1178/44, 363/42,
overenih prepisa akata Sreskog naelnika u ablju br. 2388/41, 66/42, 69/42, 87/42, 70/42, 452/42,
486/42, 736/42, 737/42, 791/42, 816/42, 809/42, 911/42, 1041/42, 1116/42, 1117/42, 1118/42, 1245/42, 1327/42,
1347/42, 550/42, - i optinskog poglavarstva u Djurevu br. 70/42 i 100/42,
overenog prepisa zvanine beleke starobeejskog sreskog naelnika Dr. Djure Karolja sa podupanske
konferencije odrane u Somboru 15 aprila 1944 god., akta sreskog naelnika br. 7/42 i akta sreskog naelnika
starobeejskog br. 43/42,
originalnog akta ispostave M. kr. policije u Novom Sadu Pov. br. 59/41 i akta general-lajtnanta Novakovia
br. 6254/41,
overenog prepisa delova presude suda efa generaltaba M. kr. honvedstva br. 448/43 i na koncu
overenog prepisa lanka Ile Bele u listi Uj s u Budimpeti od 8 januara 1946 god.
Ustanovio injenino stanje za sve optuene kako je to navedeno u dispozitivu ove presude.
Cenei iskaze i odbranu optuenih sud je naao sledee:
I. red. optueni Sombathelji Knaus Ferenc u pogledu prve i druge take dispozitiva da je bio komandant
Karpatske grupe armija na istonom frontu i da je bio ef generaltaba faistike vojske, ali se brani da je njemu
poverenu grupu armija vodio samo do Dnjestra gde su se armije zaustavile kao okupatorske trupe a dalje da je
iao samo general Dalnoki Miklo sa brzom divizijom. Porie da bi njegove trupe imale ratne zarobljenike i da bi
neoveno postupale sa ovim i sa stanovnicima SSSR-a. Istu ovu odbranu je izneo u vezi 6 take dispozitiva.
376
...
U vezi take dispozitiva priznaje da je sud efa generaltaba obrazovan po njegovom predlogu i da je
isti osuivao na smrt mnogo rodoljuba i u Bakoj ali se brani da je njegov predlog bio osnovan na ranijim
maarskim zakonima i da je sam postupak pred ovim sudom bio blai od onoga pred prekim sudom. Naveo
je jo i to, da je kao ef generaltaba morao preduzeti tu meru, jer ni jedan ef generaltaba ne sme dozvoliti
irenje defetizma i pacifizma u redovima vojske i graanstva jer bi znailo slabljenje vojske, a on je hteo da
svoju vojsku sauva kako bi je mogao prevesti prvo na stranu Amerikanaca i Engleza a zatim na stranu SSSR-a.
to se pak tie pomilovanja, on je udovoljio svakoj molbi gde je sud istu preporuio. U sluaju narodnog heroja
Svetozara Markovia ve se bio odluio da smrtnu kaznu pretvori u vremensku, kada mu je tadanji narodni
poslanik Srba u maarskom faistikom parlamentu Milan L. Popovi izjavio, da Svetozar Markovi nije to
zasluio jer je najgori ovek na svetu. Navode 4 i 5 take dispozitiva u vezi racije u ablju i Novom Sadu,
optueni Sombathelji Ferenc je delimino priznao, ali se brani da prilikom odreivanja takozvanog oruanog
ienja u ablju i okolini nije odredio odmazdu, dok je prilikom proirenja racije i na Novi Sad u svojoj
pismenoj zapovesti izraze odmazde i najenerginije ienje shvatio je samo u tom smislu da se oruje moe
upotrebiti jedino u sluaju oruanog napada ili begstva.
U vezi 7 take dispozitiva navodi da je bio zato da se vinovnicima racije u Bakoj sudi ali politiki faktori
nisu hteli primiti na sebe odgovornost. Da je to stvarno tako, pokazuje injenica da je kasnije ipak ponovo
pokrenuo ovo pitanje, a da je suenje bilo ozbiljno vidi se i po tom, to su najtei krivci pobegli. Brani se
da tadanje optuene zato nije stavio u istrani zatvor, to nije mislio da e maarski vii oficiri, a naroito
generali, pobei, ali da je posle njihovog begstva u Nemaku pismom obavestio Kajtela da se u sluaju odbeglih
Feketehalmi Cajdner Ferenca, Grai Joefa, pukovnika Deak Lasla i Zeldi Martona ne radi o politikim ve o
obinim krivcima.
Odbrana mu je neumesna i to iz sledeih razloga:
U pogledu 1 take dispozitiva notorna je injenica, da su faistike trupe na istonom frontu vrile svakojaka
nedela protiv stanovnitva Sovjetskog saveza i ratnih zarobljenika. Optueni Sombathelji Ferenc priznaje da je
na istonom frontu bio komandant jedne grupe armija maarske faistike vojske. U sluaju postojanja notornih
injenica, ovaj sud je stao na stanovite da je glavni komandant odgovoran za sve zloine njegovih trupa,
pogotovo kada u cilju spreavanja ovih nita ne preduzme. Opte je poznato i to, da se neprijateljski zarobljenici
ne dre prve borbene formacije na frontu, nego okupatorske jedinice u blioj i daljoj pozadini.
Ovo obrazloenje vai i u pogledu 2 i 6 take dispozitiva, t. j. u pogledu zverstava, ubijanja i sistematske
pljake okupirane oblasti i nezatienog stanovnitva kao i upotrebe radnih jedinica munkaa.
Isto tako je neosnovana odbrana optuenog Sombathelji Ferenca u pogledu suda efa generaltaba. Nai
me, taj sud je masovno osuivao na smrt i dugogodinju robiju najbolje rodoljube i napredne elemente i u
Bakoj, dok desniarske, njilake i tome sline elemente ili uopte nije pozivao na odgovornost, ili ih je najblae
kanjavao. Sud je delovao oko 1000 km. daleko od fronta. Pred njim je ipak vaio postupak kao pred sudovima
mobilisanih jedinica na ratitu. Iz svega ovoga izlazi da je isti sluio kao sredstvo za uguivanje i unitavanje
slobodoljubivih pokreta, pa i NOP-a.
Odbrana pak optuenoga da je ovaj sud obrazovao da bi maarsku faistiku vojsku sauvao za saveznike,
po miljenju ovoga suda je sasvim proizvoljna, niim nije potkrepljena, sama je sebi kontradiktorna pa i naivna.
Naime, ako je optueni zaista eleo jaati saveznike, onda je samo trebao pozdraviti akcije po njemu defetistima
i pacifistima nazvanih naprednih elemenata, koje su ile za tim da se slabi faizam, a sledstveno tome, da se
jaaju saveznici.
U pogledu 4 i 5 take dispozitiva sud nije uvaio odbranu optuenog Sombathelji Ferenca, jer ga terete
i sama njegova pismena nareenja o proirenju racije na Novi Sad i okolinu, a i II red. optueni Feketehalmi
Cajdner Ferenc, koji tvrdi, da je od operativnog odelenja generaltaba dobio nareenje, da se i u ajkakoj
ima sprovesti odmazda a optueni Sombathelji Ferenc mu je to lino ponovio za Novi Sad s tim, da se srpska
inteligencija ima tedeti.
Osim toga za krivicu optuenog Sombathelji Ferenca govori i ta okolnost, da je kako on sam priznaje ve
oko 10 januara 1942 god. saznao da honvedi vre svirepost u ajkakoj, ali nita nije preduzeo da se to obustavi.
Naprotiv uestvovao je u donoenju odluke da se racija proiri na nove teritorije, a sprovoenje iste poverio
onom optuenom Fekethalmi Cajdner Ferencu za ije je trupe uo, da u ajkakoj vre zloine. Vidi se nadalje
njegova krivica i umiljaj jo i po tome, to je 2 dana novosadske racije saznao za nove zloine Cajdnerovih
377
50
trupa, ali umesto da lino otputuje u Novi Sad ili da radi obustave zloina smesta poalje nekoga iz generaltaba,
on alje telegram a ne kontrolie izvrenje istog. ta vie kada ve sasvim konkretno zna za ubijanje vie od tri
hiljade lica, meu njima oko 300 staraca i oko 150-toro dece, on regentu Hortiju predlae aboliciju postupka, a
kada pod pritiskom demokratskog javnog miljenja bude prisiljen da pokrene postupak zbog racija u Bakoj, on
ostavlja na slobodi i najtee zloince, da mogu pobei u Hitlerovu Nemaku. Posle njihovog begstva pismeno
je upozorio Kajtela da su ovi obini zloinci, a ne politiki, a ipak nije traio njihovu ekstradiciju od Nemake.
II. redni optueni FEKETEHALMI CAJDNER FERENC, priznaje samo toliko, da je bio komandant onih
trupa koje su vrile takozvano oruano ienje po ajkakoj i u Novom Sadu i da je od efa generaltaba
dobio pismenu i usmenu zapovest, da protivu takozvanih pobunjenika primene odmazdu i najenerginije mere
ienja, zatim, da je 6 i 7 januara 1942 godine obiao abalj i okolinu kao i Novi Sad, da je 21-22 januara 1942
godine za celo vreme novosadske racije prisustvovao kao posmatra i na koncu da je januara 1944 godine sa
prvog budimpetanskog suenja pobegao u Hitlerovu Nemaku i kao posmatra dodeljen nemakim trupama u
Normandiji. Priznaje jo i to da je dobio nemako odlikovanje Gvozdeni krst.
Porie da je potinjenima izdao zapovest za ubijanje mirnog stanovnitva, mitraljiranja ulica i pucanje u
prozore, kao i to, da bi u Normandiji aktivno uestvovao u borbama protiv Saveznika.
Njegovu odbranu demantovala su njegova pismena nareenja o odmazdi i o najenerginijem ienju kao i
sami optueni Grai Joef, Gal Lajo i Zeldi Marton, koji su tim svojim iskazima i sebe teretili.
Naime, III red. optueni Grai Joef odreeno je tvrdio da je II red. optueni Feketehalmi Cajdner Ferenc
u Novom Sadu za celo vreme racije prisustvovao kao komandant V segedinske armije, a nikako kao posmatra,
te kao komandant svaki dan dva puta obilazio trupe na terenu, raspravljao sa predstavnicima civilne vlasti i sa
niim oficirima.
IV. redni optueni GAL LAJO, tereti II rednog optuenog Feketehalmi Cajdner Ferenca, utoliko, to
tvrdi, da treeg dana novosadske racije, kada je V redni optueni Zeldi Marton podneo izvetaj o upotrebi oruja
u Miletievoj ulici, Feketehalmi Cajdner Ferenc je izjavio optuenom Gal Lajou samo tako i dalje, vrsto i
da mu jedan njegov oficir posle toga raportirao, da ih je II redni optueni Feketehalmi Cajdner Ferenc na licu
mesta odobrio kada je posle Zeldijevog izvetaja izaao u kontrolu.
V. redni optueni ZELDI MARTON, takoe tereti II. red. optuenog Feketehalmi Cajdner Ferenca. Naveo
je za njega da mu je drugog dana novosadske racije primetio da se u Novom Sadu ne radi o legitimisanju, ve
o vaspostavljanju nacionalne asti i odmazde. Poto je V redni optueni Zeldi Marton, jasno video tendenciju
sprovoenja racije, to je II. red. optuenom Feketehalmi Cajdneru primetio: a ta e biti ako i ovde bude
leeva po ulicama kao u Prikarpatskoj Ukrajini?, na to mu je ovaj nedvosmisleno odgovorio: pa ba je o tome
re. V redni optueni Zeldi Marton je nadalje naveo, da je treeg dana novosadske racije II rednom optuenom
Fehetehalmi Cajdner Ferencu podneo izvetaj o upotrebi oruja u Miletievoj ulici. Imenovani je tada sa njim
zajedno izaao na lice mesta, posmatrao leeve, pa je zadovoljno konstatovao da e i tamo biti reda.
Osim ovih ustanovljenja, iz samog teksta pismene zapovesti II. red. optuenog Fehetehalmi Cajdner
Ferenca br. I - 02/42 od 18 januara 1942 godine vidi se da je i njegova namera bila usmerena na ubijanje
mirnog stanovnitva, a ne na izvoenje propisanog traenja sumnjivih elemenata jer se izrazi odmazda
i najenerginija ienja ni logiki a ni gramatiki ne mogu tako tumaiti, da se nareuje obian pretres
stanova, da bi se pronala sakrivena sumnjiva lica ili oruje. Naprotiv, ova dva izraza zajedno samo se tako mogu
tumaiti, da im je cilj istrebljenje nepoeljnog stanovnitva. Pogotovo kada se ovoj pismenoj zapovesti dodaju i
gore navedene usmene izjave.
Da je njegova namera ve unapred bila uperena na unitavanju i zastraivanje stanovnitva, jasno se vidi jo
i po tome, to je raciju u Bakoj eleo prikazati borbom, ratnim operacijama ak i onda, kada je sasvim sigurno
znao za zverska i bezrazlona ubijanja i pljake. ak je u svojoj zapovesti posle racije pohvalio svoje trupe,
koje su uestvovale u raciji, dodelio im Delvideku spomenicu, a najistaknutije organizatore i naredbodavce
predloio za odlikovanje.
Na koncu valja napomenuti jo i to, da je II redni optueni Feketehalmi Cajdner Ferenc ve 18 januara 1942
godine u Segedinu dao odtampati oglas graanstvu kako da se ponaa za vreme novosadske racije. U oglasu
pod takama 1719 predvia sankcije za svakog ko sakriva strance, oruje ili municiju i ovako se izraava:
nemilosrdno u postupati protiv svakog onog ko se ne bude drao ovih uputstava. Ovde izraz: nemilosrdno
u postupati opet ukazuje na ubilaku nameru a ne na izvoenje propisnog pretraivanja stanova.
378
...
Po miljenju ovoga suda II red. optueni Feketehalmi Cajdner Ferenc u Normandiji u borbama protiv
saveznika nije bio samo obian posmatra, kako to on sam eli da prikae, ve je aktivno uestvovao u
operacijama. Inae ne bi dobio ni visoko nemako odlikovanje Gvozdenog krsta. Odlikovanja se svuda i u svako
vreme dele samo za aktivno uestvovanje u odreenim akcijama. To nije bilo drugaije ni u ovom sluaju.
Sud nije uvaio ni onu odbranu II red. optuenog Fehetehalmi Cajdner Ferenca da je kao vojnik samo
izvravao dobijene zapovesti, jer u Pravilima slube kod vojski tako i kod maarske faistike vojske postoji
odredba da se protuzakonite zapovesti ne smeju izvravati. To uostalom vai i za ostale optuene koji se na isti
nain brane i to za III red. optuenog Grai Joefa, IV. red. optuenog Gal Lajoa i VIII. red. optuenog Bajor
Ferenca.
III. red. optueni GRAI JOEF u svojoj izjavi u pogledu 1./ take dispozitiva priznao je samo toliko,
da je dobio nalog za takozvano oruano ienje Novog Sada. Porie da se saglasio sa II. red. optuenim
Faketehalmi Cajdner Ferencom u pogledu primene ajkakih metoda u Novom Sadu, odnosno navodi, da nije
ni znao za te metode.
Meutim iz celokupnog dokaznog materijala a naroito iz njegovih pismenih nareenja i oglasa kao i
usmenih izjava, jasno se vidi i njegova namera za ubijanjem nezatienog stanovnitva.
Naime, u svojoj pismenoj zapovesti na jednom mestu perfidno nalae niim komandantima, da upozore svoje
patrole na tetne posledice zakasnele upotrebe oruja. Time je svoje potinjene samo upozorio da se slobodno
mogu pozivati na inae prividan izgovor.
Na drugom mestu svoje pismene zapovesti nareuje postavljanje strae pred vladikinim dvorom, u cilju
uvanja telesnog integriteta vladike. Dakle, unapred je znao da e telesni integritet graana biti u opasnosti.
Sud je cenio i onaj deo oglasa graanstvu, gde III. red. optueni Grai Joef preti da e nemilosrdno postupiti
prema svakom koji sakriva oruje, municiju, strana lica i td. pa je naao da se izraz o nemilosrdnom postupanju
odnosi samo na ubijanje. Isti cilj ima i njegova izjava optuenom Zaldi Martonu, Sentpali Gavalar Kalmanu i
drugima prvoga dana novosadske racije, da se ne radi o praenju i legitimisanju ljudi, nego o likvidiranju.
Okolnost da je oglas graanstvu tampan po nalogu II rednog optuenog Feketenhalmi Cajdner Ferenca
jo 18. januara 1942 godine u Segedinu i potpisan je samo sa Komandant mesta ne umanjuje odgovornost III
rednog optuenog Grai Joefa, jer je on bio stvarno komandant mesta u Novom Sadu za vreme racije i primivi
oglas, sloio se sa njegovom sadrinom. U protivnom sluaju ne bi naredio da se isti izlepi po gradu, nego bi dao
ottampati drugi tekst. Dakle, III. red. optueni Grai Joef sloio se sa I i II red. optuenim u nainu izvoenja
racije u Novom Sadu.
Osim optuenoga Zeldi Martona, III red. optuenog Grai Joefa tereti jo i IV. red. optueni Gal Lajo.
Isti u svom iskazu navodi da se III. red. optueni Grai Joef jo pre poetka novosadske racije izjasnio da
eli ienje varoi od sumnjivih, buntovnih elemenata i odmazdu nad njima... i da e se Novi Sad isto tako
proistiti kao i abalj i okolina... i da je u daljem toku sastanka ili III red. optueni Grai Joef ili neki od oficira
u njegovom tabu rekao, ako se u toku racije ubiju roditelji, treba ubiti i decu da ne bi dolo do krvne osvete i
da sa leeva treba skinuti odelo pre nego to budu baeni u vodu, jer je sluaj u ablju i okolini pokazao da su
propale velike vrednosti.
IV. red. optueni GAL LAJO brani se da u novosadskoj andarmerijskoj koli nikada nije uio andarske
pitomce da vre teror, a u novosadskoj raciji da je radio strogo po nare-enjima pretpostavljenih, s tim da nikoga
nije potstrekavao na vrenje ubijanja ili pljake.
Odbrana je neosnovana. Opta je poznata injenica, da je maarska faistika andarmerija bila teroristika
organizacija, a andarmi su teror uili na terenu i u andarmerijskim kolama. Da je maarska andarmerija
bila teroristika i protunarodna, najbolje se vidi i po tome, to je u novoj demokratskoj Maarskoj odmah po
osloboenju ukinuta.
Sud nije uvaio ni onu odbranu IV. red. optuenog Gal Lajoa da nikako ga nije potstrekavao za vreme
novosadske racije na vrenje zloina, jer ga je teretio V. redni optueni Zeldi Marton, da je vie puta predoio
svojim podreenim oficirima, da se u Novom Sadu ne radi o propisnoj raciji. Osim toga optueni Gal Lajo
sam priznaje da je od III red. optuenog Grai Joef prvog ili drugog dana dobio nalog da na Dunavu pronae
zgodno mesto odakle se mogu leevi bacati u vodu, zatim da je on bio kontrolor svih andarmerijskih oficira,
koji su zapovedali patrolama i kada je dobio izvetaj o upotrebi oruja, bez ispitivanja ih je primio na znanje.
Dakle moemo zakljuiti da je IV.opt-. Gal Lajo unapred znao da e biti leeva, a kada je saznao za njih, nije
379
50
ispitivao na koji su nain ubijeni, to znai da se sloio sa bezrazlonim ubijanjem stanovnitva, kako je to jo
pre poetka racije izneo III. redni optueni Grai Joef.
V. redni optueni ZELDI MARTON priznaje navode dispozitiva a i optueni Feketehalmi Cajdner Ferenc,
Grai Joef i Gal Lajo potvrdili su iste. Optueni Zeldi Marton otvoreno je priznao da je svojim patrolama
izdao zapovest da ubijaju, jer je video da se samo o tome radi, pogotovo kada su mu dolazili andarmerijski
islednici sa gotovim spiskovima i govorili da u spiskovima navedene osobe treba ubiti. to se tie ubijanja i
pljake u raciji ovaj sud je miljenja da se ni jedan nii organ ne bi usudio tako neto usuditi bez saglasnosti viih
rukovodilaca, dakle, i u ovom sluaju bez saglasnosti IV optuenih. Na to ukazuje i injenica da su ubijanja
vrena istovremeno na razno-raznim mestima, to se ne moe ni zamisliti bez centralnih uputstava.
VI. redni optueni BAJAI ERNE u svom iskazu u pogledu 1. ta. dispozitiva navodi da je kao podupan
Bako-Bodroke upanije radio na osnovu tadanjih zakona i propisa, ali da nita nije uradio protiv naroda niti
je sprovodio ovinistiku politiku. U pogledu 2. take dispozitiva priznaje injenicu da je uestvovao u popisu
t.zv. sumnjivih lica, ali se brani da je tu bio samo sluajno i da u tome nije imao odluujuu ulogu, ve samo
sporednu. U pogledu 3. take dispozitiva porie da bi ikada ikome poslao izvetaj o stanju u Bakoj. Tvrdi da
poverljiva i strogo poverljiva pota uopte nije spadala u njegovu nadlenost, nego u nadlenost velikog upana.
Priznaje, da je u drutvu velikog upana Dr. Deak Lea i Lili Pala posetio sreskog naelnika Vukovari Belu i
pukovnika Deak Lasla, ali tvrdi da nije uestvovao u izradi plana o uestvovanju civilne uprave o izvrenju
racije. Porie i to da bi u ablju obilazio prostorije u kojima su se nalazili ispremlaeni graani. Porie da je
imao veze sa logorisanjem t.zv. sumnjivih elemenata to je navedeno u 3. ta. dispozitiva. U vezi 5. ta. dispo
zitiva priznaje samo toliko da je odredio mesto centralnog GETA u Baalmau, ali porie da je bilo to drugo
uradio u vezi deportacije Jevreja. U pogledu 6. ta. dispozitiva tvrdi, da je od ekonomskih pitanja u njegovu
nadlenost spadalo samo snabdevanje drvima. Istina je, kae optueni Bajai Erne da je sluajno dobio nalog
za prikupjanje 10.000. komada rogate marve za potrebe nemake vojske, ali se brani da je od ovoga samo jedan
deo prikupljen a i to delom za potrebe mesnog stanovnitva a delom za preradu u budimpetanskim fabrikama za
potrebe maarske vojske i kako on zna nemaka vojska od ovoga nita nije dobila. Porie one navode optunice,
da je prikupljao penicu, kukuruz, brano i t.d. za potrebe nemake vojske i da je u Novom Sadu za vreme
novosadske racije odobravao rad i postupak vojske.
Kod ovog optuenog valja ve unapred istai, da je, kako u istranom potupku, tako i na javnom pretresu
sve poricao. Iz poetka ak ni svoje originalne potpise nije hteo prepoznati, a kada ih je ipak priznao, onda je
pokuao ubediti sud, da pojma nije imao o sadrini akata koja je bez proitanja potpisivao.
Sud njegovu odbranu nije uvaio, naime, u pogledu 1 take sporedno je da li je optueni radio na osno
vu maarskih zakona i propisa, jer su ti zakoni propisi okupatorski, iju valjanost Jugoslavija nikako ne pri
znaje. A da je prisilnim merama ostvario vostvo, desniarskih elemenata i da je sprovodio ovinistiku politiku
dokazano je mnogobrojnim aktima proitanim na glavnom pretresu od kojih je najvei deo od strane Javnog
tuiotva u originalu prikazan. Ipak moramo navesti sluaj optinskog belenika u Turiji Izbradi Duana za
koga je starobeejski sreski naelnik pod Pov. br. 43/42 od 19 marta 1942 godine izvestio optuenog Baai
Erne-a, da unato svestranog ispitivanja i traganja, nije naao nikakvog dokaza za postojanje bilo kakvog dela
i da ne postoji sumnja da bi isti bio nepoverljiv sa gledita madarskih nacionalnih interesa. Optueni Bajai je
na taj izvetaj pretei odgovorio aktom Pov.br. 363/42 od 26 marta 1942 godine i naloio, da sreski naelnik
ovu stvar ponovo ispita poverljivo uz pomo andarmerije i ovako zavrava svoj akt: ..... naroito vam skreem
panju, da ubudue obratite veu panju za podrobno i savesno ispitivanje stvari ovakve prirode, jer ako se to
ponovi, neu ostaviti bez odmazde va propust. To znai, da optueni Bajai Erne ne veruje ni svim maarskim
sreskim naelnicima, pogotovu kada isti imaju povoljno miljenje o nekom Srbinu, te je svom podreenom
sreskom naelniku stavio u izgled odmazdu za ovakav postupak. Ovakvim svojim postupkom optueni Bajai
Erne je svakako hteo postii to, da se njegovi podreeni u slinim sluajevima ne ustruavaju dati nepovoljno
miljenje o Srbima.
Njegova odbrana u vezi 2 ta. dispozitiva isto tako je neosnovana. Nemogue je da nije imao odluujuu
odluku u vezi popisivanja tzv. sumnjivih elemenata kada su taj posao vrili njemu podreeni sreski naelnici
i kada je prilikom prokontrolisanja sastavljenih kartona od strane tzv. meovite komisije ba optueni Bajai
Erne pretsedavao. To je i on sam priznao, a tako je to i navedeno i u strogo poverljivom aktu M. kr. ministra
unutranjih poslova br. 13.400/42 gde je navedeno i to: da e se popisana sumnjiva lica poslati u radne jedinice
380
...
na front i da se konanim predlogom smatra ono stanovite kojemu pristaje pretsednik. Dakle, optueni je dobro
znao da e tzv. sumnjiva lica biti izloena fizikom istrebljivanju, a u tome je ba njegovo miljenje bilo
odluno.
U vezi 3. take dispozitiva meu ostalim dokumentima nalazi se i akt podupana Bako-Bodroke upanije
br. 901/42 od 5 januara 1942 godine kojim je razaslata naivna pria o oveku Srbinu iz Maradika koji je na
novosadskoj pijaci govorio o pripremama oruanog u- stanka koji ima da bukne o pravoslavnom Boiu 1942
godine da sudu nisu stajala na raspoloenju razna dokumenta, i onda bi bilo sasvim neverovatno da administrativni
ef upanije ne vodi poverljivi i strogo poverljivi deo administracije i da nikada nikome ne podnosi izvetaj o
stanju u upaniji.
Njegova odbrana u vezi abaljske racije demantovana je proitanim iskazima ratnih zloinaca R. Deak Lea
velikog upana i Batori Geze andarmerijskog pukovnika.
U pogledu 5. take dispozitiva ulogu optuenoga sud je ustanovio na osnovu njegovog deliminog priznanja
i sadraja zvanine beleke sa podupanske konferencije odrane 15 aprila 1944 godine, iji je original na
pretresu prikazan. Zvaninu beleku je sastavio starobeejski Sreski naelnik Dr. Bire Karolj i svojeruno im je
potpisao. Iz nje se vidi da je VI red. optueni Bajai Erne izdavao nareenja u vezi deportacije Jevreja sa cele
Bako bodroke upanije a da su Jevreji upueni u logore smrti, da su maltretirani i da su iveli pod mizernim
i tekim okolnostima i na koncu da su masovno unitavani to je opte poznata injenica.
6 taka dispozitiva dokazana je deliminim priznanjem samog optuenog Bajai Ernea i proitani iskazom
Dr. Turme Itvana.
Poto javna optuba nije pruila nikakve dokaze u pogledu krivice optuenog Bajai Ernea u vezi novosadske
racije, stoga je sud te optube oslobodio.
VI red. optueni DR. NADJ MIKLO, priznaje sve injenice u ta. 1-5 dispozitiva izuzev da je zajedno
sa Milanom L. Popoviem propagirao meu srbima profaistiku vladinu stranku MTP, ali sve injenice eli
drugaije tumaiti i brani se na sledei nain:
okupatorsku upravu je organizovao na osnovu propisno izglasanih zakona i propisno izdatih uredaba,
naredaba i uputstava. Prema njegovom miljenju za zakone odgovara skuptina, a Uredbe i ostale propise odnosni
ministar ili organ koji ga je izdao, a njega kao izvrnog organa u tom pogledu ne tereti nikakva odgovornost.
Meutim, ova mu je odbrana sasvim neumesna. Vaila bi samo za normalna mirnodobska vremena i to u samoj
zemlji optuenog, a ne u vreme rata u okupiranoj zemlji koju je okupator nasilno drao u svojim rukama bez
odredaba mirovnih ugovora. Nijedna okupirana zemlja ne priznaje akta okupatora.
Svoje prisustvo na konferenciji kod ratnog zloinca Fernbah Petera dana 7 oktobra 1941 godine kada je
meu ostalima odlueno da se od viih faktora zatrai odranje velike racije uz uestvovanje vojske, optueni
eli prikazati kao da je bilo potrebno samo zbog toga, to je za potrebe andarmerijske kole grad Novi Sad
trebao osigurati stambene i kolske prostorije. Meutim iz sadraja samog zapisnika o konfiskaciji to se uopte
ne vidi. Naprotiv vidi se samo to, da se konstatovalo, da je zbog delatnosti t.zv. sumljivih koji su se uvukli u
Novi Sad potrebno u Novom Sadu brojano i kvalitativno pojaati policijski i andarmerijski kadar i kao to je
gore reeno potrebno je odrati veliku raciju uz uee vojske. Optueni Na Miklo u svom iskazu priznaje da
ni njegove, ni ostale inovnike niko nije napao, niti je bilo znakova nekog komeanja u Novom Sadu. Dana 7.
oktobra 1941 godine prisustvuje gornjoj konferenciji, uje sasvim suprotne tvrdnje, ipak neistupa muki da to
nije tako, ve da je sve mirno i nema potrebe da se odri racija. Naprotiv, kada je racija ve u toku, on iz svog
budeta daje vojnicima i andarima vino i rum, premda je dobro znao kao borac u prvom svetskom ratu da se
nii nagoni vojnika raspaljuju alkoholom. To znai, da se sloio kako sa pripremama tako i sa posledicama racije
u Novom Sadu. Davanje ruma i vina potvrdili su i optueni Feketehalmi Cajdner Ferenc i Grai Joef.
Optueni Na Miklo priznaje da je potpisao oglas o ogranienju kretanja Jevreja, u cilju pripremanja njihove
deportacije i da su njegovi organi uestvovali u izvoenju deportacije, ali se brani da je to sa njegove strane i
sa strane njegovih organa uinjeno u cilju obezbeenja jevrejske imovine da bi se spreilo njeno razvlaenje.
Ova mu je odbrana veoma usiljena. Ve i zbog toga to je ta imovina od Jevreja oduzeta a zatim veim delom
razvuena, dok je novac i dragocenosti u celosti opljakan.
5 taka dispozitiva optueni Dr. Na Miklo je u celosti priznao, a iskaz svedoka Gege Arpada potvrdio.
Optueni se brani da je prilikom evakuacije samo najpotrebnije stvari odneo iz Novog Sada, ali da ih je u
Maarskoj predao nadlenim organima, prema tome njega ni u tome ne tereti nikakva odgovornost. Po miljenju
381
50
ovoga suda irelevantno je to je uradio opt. Dr. Na Miklo sa opljakanim stvarima i novcem i po ijem ih je
nareenju poneo sa sobom. Vano je jedino to, da ih je po nalogu Salaijevih uzurpatora opljakao.
8 red. optueni BAJOR FERENC, priznaje injenine navod iz 1, 2, 3 i 4 take dispozitiva. Samo tvrdi,
da time nije radio na tetu narodnih interesa i da uz pomo Odbora desetorice nije odreivao teroristike mere
protiv domaeg stanovnitva. Dok su jevreji dobrovoljno ponudili 5,000.000. Penga, ali s obzirom na to da
nisu imali toliko novca, molili su da tu sumu plate u ratama, odnosno da mogu u mesto novca dati dragocenosti,
raznu robu i nekretnine, a uplaena je samo svota od oko 2,500.000. Penga, ali da je i ta suma utroena u
socijalne svrhe.
Navode 3 take optunice u dispozitivu optueni Bajor Ferenc porie. Tvrdi da naredbu o iseljavanju
dobrovoljaca lica srpske, bosanske i crnogorske itd. te ciganske narodnosti nadalje Jevreja koji pre 21 oktobra
1918 nisu imala optinsku zaviajnost u ovim krajevima nije on izdao, a nije tu naredbu ni sprovodio ve da ju
je izdala vlada a sprovoenje na terenu da je bilo povereno isto vojnim a ne vojno administrativnim organima i
na koncu brani se time da u Novom Sadu nije ni bilo dobrovoljaca, prema tome on nije ni mogao biti nadlean
za iseljavanje istih.
Odbrana mu je neosnovana. injenica je da je od 17 aprila do 30 avgusta 1941 godine optueni Bajor
Ferenc bio komandant Novog Sada i da su novosaani u to vreme masovno hapeni, mueni pa i ubijani, da
su za voenje radnji i preduzea i prisutni srba i jevreja odreivani komesari, koji su otvoreno pljakali. To
su sve protunarodne i teroristike mere, za koje bi komandant grada bio odgovoran i onda, kada ih ne bi on
sam naredio. A da je on sam nareivao takve mere, dokazano je originalnim predlogom ispostave M. kr. po
licije u Novom Sadu Pov. br. 59/1941. od 25 jul 1941 godine koji se poziva na nareenje optuenog Bajor
Ferenca br. 1678/41 a odnosi se na hapenje i interniranje Polai Janoa. Predlog policije je upuen optuenom
Bajor Ferencu. Formular predloga je hemijskim putem umnoen, u formularu ostavljeno jedino mesto za ime
uhapenog. Zbog nekoliko sluajeva formulare sigurno ne bi umnoavali pomou aparata za umnoavanje. Ovaj
dokumenat dakle dokazuje dvoje: 1/ da je takvih sluajeva bilo mnogo i to na stotine a 2/ da je po predlozima
za hapenje, interniranje i slino reavao ba optueni Bajor Ferenc.
to se tie 3 take dispozitiva odbrana optuenog Bajor Ferenca je takoe neosnovana. Optueni odgovara
i za samo sprovoenje iseljevanja lica srpske itd. narodnosti a ovaj sud je to tako i uzeo jer javna optuba nije
pruila dokaza da bi samo izdavanje naredbe poteklo od optuenog Bajor Ferenca. Potpis na oglasu: vojno
zapovednitvo identian je sa nazivom nadletva optuenog Bajor Ferenca. Iseljavanje se odnosilo ne samo na
dobrovoljce, ve i na sva lica srpske, bosanske, crnogorske itd. narodnosti, a ovakvih je bilo i u samom Novom
Sadu.
Odbrana optuenog u vezi naloga od 5.000.000.- Penga na novosadske jevreje sasvim je naivna i sama sebi
kontradiktorna. Nemogue je i zamisliti da e neko ozbiljno ponuditi poklon u veoj svoti nego to je poseduje,
te da moli obraun otplatu toga poklona. Ali osim ovog loginog tumaenja postoji jo odreeni iskaz Veke
Deea, a i 9 red. optuenog Porepati Pala. U pogledu visine uplaene svote sud je poklonio veru iskazu VII red.
optuenog Na Mikloa koji je od samog Bajor Ferenca saznao da su jevreji uplatili 2,400.000. Penga. Iskaz
optuenog Perepati Pala, da je u gradu uo da priaju da su jevreji uplatili 3.500.000.- Penga, tako potkrepljuje
iskaz VII red. optuenog Dr. Na Mikloa. Meutim optueni Perepati Pavle sasvim odreeno tvrdi, da je
kontra pijunaa vrila pritisak na predstavnike jevrejske crkvene optine u Novom Sadu i tako je dolo do
naplate pomenute svote.
Na koncu neumesna je i ona odbrana optuenog Bajor Ferenca da je od jeveja ubrati novac utroen u
socijalne svrhe. S jedne strane irelevantno je u koje je svrhe utroena opljakana svota a sa druge strane
neodgovara stvarnosti da je novac utroen u socijalne svrhe. Poklon petokolonakom udruenju DMKS-u,
eneralu Novakoviu, dravnom sekretaru Bonco Miklou, ni u kom sluaju nije socijalna delatnost, a jo
manje se to moe tvrditi za onu svotu, koju je kao svoj ulog optueni Bajor Ferenc uloio u jednu trgovaku
firmu zbog ega je ve od strane okupatorskoga suda bio osuen.
9 red. optueni PEREPATI PAL u svom iskazu samo toliko priznaje da je sluajno doao u dodir sa efom
kontra pijunae Kun Bertolanom odmah drugog dana posle ulaska okupatora, ali tvrdi da je u kontra pijunai
bio samo tuma i samo jednom svom linom neprijatelju dao nekoliko amara i udarac sa pendrekom po dlanu.
Porie da je bilo kakvu drugu funkciju vrio i da je bio saradnik Odbora za legitimisanje u Novosadskoj raciji ili
da je ikoga opljakao. Brani se da je mnogima pomagao koji su bili u neprilici ili nevolji i da je trojicu uhapenih
na svoju ruku pustio iz zatvora kontrapijunae. Iskaz mu se ne moe primiti, a odbrana mu je neumesna.
382
...
Neverovatno je da bi ef kontrapijunae primio u slubu makar i tumaa, a da pre toga nita nezna za tu
osobu. Osim toga svedoci Jovanovi Vojin, amprag Duan, Vlahovi Marko, Novakovi Slavko, udova Katica
Putnik, Dozler Marko, Holender Gizela, Brede Marija kao i drugi, potvruju sve navode optunice izuzev da je
optueni Perepati Pavle bio postavljen za komesara stambenih zgrada u Novom Sadu.
Okolnost da je mnogima pomagao nema uticaja na krivinu odgovornost optuenoga kada je sa druge
strane mnogima i mnogima nakodio, prouzrokovao hapenje, muenje i ubijanje mnogih, okolnost pak da je
neke mogao pustiti iz zatvora kontrapijunae potpisujui za njih i otpusnice, dokazuje samo to, da je i na to
imao prava. U protivnom sluaju prilikom prvog pregleda bilo spiska bilo zatvora, primetilo bi se da su neki
neopravdano otsutni pa bi odmah pozvali na odgovornost onoga ko ih je neovlateno pustio.
Poto su za sve optuene ustanovljene gore navedene injenice, koje ostvaruju elemente citiranih krivinih
dela, te ih je valjalo proglasiti krivim, a poto kod svih optuenih postoje naroito oteavajue okolnosti i to da
su zloine izvravali masovno sa bezobzirnou, ak je nemilosrdno i svirepo, esto bezrazlono i iz najniih
ljudskih pobuda,- te ih je osudio na smrt kako je navedeno u dispozitivu ove presude, jer jedino ta kazna odgovara
teini njihovih krivinih dela i stepena njihove krivine odgovornosti.
Ostali delovi presude temelje se na propisima navedenim u dispozitivu.
SMRT FAIZMU SLOBODA NARODU!
VRHOVNI / SUD VOJVODINE U NOVOM SADU. 30.X.1946.
Zapisniar
Neduin Sofija s.r.
Pretsednik vea
Petar Varga s.r.
OBRAZLOENJE:
Posle raspada bive Austrougarske monarhije, dosadanje vodei krugovi, feudalna gospoda, visoki kler,
veliki bankari i fabrikanti u maarskoj nisu hteli da se pomire sa uskim granicama, sa umanjenim teritorijama
njihove eksploatacije, stoga se kod irokih masa, zastraenih u belom teroru i ogorenih zbog izgubljenog rata,
stanje Maarske prikazivali tako da je prouzrokova svih nepravdi Versajski mir i da e obnova Svetostevanske
velike Maarske uiniti kraj svih tih nepravdi. Uz pomo kole, tampe, klera i novo stvorenih drutvenih
organizacija trovali su maarski narod. Propagandom su uvukli u svoje kolo jedan deo Ma- ara u susednim
zemljama, u ehoslovakoj, u Rumuniji i Jugoslaviji. Stvarali su svoje petokolonae u tim zemljama.
Jaanjem faizma i nacizma u Italiji i Nemakoj, ovi vlastodrci Maarske sve jae i jae se povezuju sa
faizmom, jer od njega oekuju najbliu pomo za ostvarenje svojih planova. Dolaskom na vlast profaistikih
elemenata i u Jugoslaviji, povezivanje Vojvoanskih petokolonaa maara postaje sve jaa i otvorenija.
Protunarodna politika stare Jugoslavije je to samo potencirala i kada je dolo do rata i protiv Jugoslavije,
Hortijeva klika je odmah bila pri ruci Evropskim agresorima. Od raskomadane Jugoslavije honvedska izma je
zakoraila na teritoriju Bake i Baranje. Meutim, maarska faistika soldateska htela je pokazati i maarskom
narodu i celom svetu, da je novu teritoriju u borbi osvojila. S toga je pri ulasku u Baku na mnogim mestima
iscenirala borbe sa takozvanim etnicima. U pronalaenju ovih takozvanih etnika, petokolonake Vojvodine,
faistiki nastrojeni elementi nude svoje usluge i svesrdno ukazuju pomo.Na taj nain su poeli faistiki maarski okupatori da istrebljuju slavenski ivalj Bake. U tu svrhu doveli su
u Baku niz svojih teroristikih organizacija: policiju, andarmeriju, kontrapijunau, andarmerijske islednike,
organe centra za zatitu drave, postavili velike upane, podupane, sreske naelnike, optinske belenike i t.d.
Jedva su se stiali prvi uzburkani valovi ulaska okupatora, dolo je do drugog jo veeg vala. Povod je za
to verolomni napad hitlerovske Nemake na SSSR. Maarski faistiki okupator ovu priliku iskoriava za novo
istrebljavanje. Sada ve pored Slovena i Jevreja ele da unite sve slobodoljubive elemente pod izgovorom borbe
protiv plutokratskog, jevrejskog komunizma i boljevizma kako su to oni rado naglaavali. Kao novo sredstvo
unitavanja dolazi poseban sud efa generaltaba, koji putuje od grada do grada, od sela do sela i osuuje na smrt
najbolje sinove Bake.
383
50
Zatim kao rezultati rada islednih organa andarmerije i tog suda, kao i preuveliavani lani izvetaji,
politikih, teroristikih i administrativnih rukovodilaca Bake, dolazi najstraniji val, tako zvano ienje po
Bakoj.
Ovo krvavo unitavanje se postepeno i sistematski pripremalo. U Novom Sadu se ve 7 oktobra 1941 g.
sastaju kod velikog upana Farnbaha andarmerijski, vojni, policijski i administrativni rukovodioci june Bake.
Pretresaju situaciju bezbednosti i ako u Novom Sadu nije dolo ni do kakvih napada na okupatorske organe
ili nekog drugog, zakljuuju da protiv takozvanih sumnjivih elemenata nisu dovoljne do tada obavljene male
racije, ve pojaati policijski i andarmerijski aparat, otvoriti andarmerijsku kolu i obaviti veliku raciju uz
uee vojske. Postepeno se pristupa ostvarenju ovog plana. Radi stvaranja metea u Bakoj, dolazi iz Glavnog
generaltaba andarmerijski pukovnik Foti, alju se na sve strane razni izvetaji, kao to je izmiljena pria o
oveku iz Maradika, koji na novosadskoj pijaci preti Maarima i Nemcima da e im o pravoslavnom Boiu 1942
g. potei krv. Dana 1 januara 1942 god. odreuje se otvaranje andarmerijske kole u Novom Sadu, prvih dana
istoga meseca odreuje se premetanje somborske brigade u Novi Sad, veliki upan Fernbah podneskom trai
vojniko ienje Novog Sada. U ovako vetaki stvorenoj situaciji okupator trai povod za poetak ostvarivanja
svog plana u cilju daljeg unitavanja.
Kao povod dobro mu je posluila mala grupa partizana u okolini ablja. Iskoriujui i ovu priliku razjareni
andarmi i vojnici jo intenzivnije unitavaju Srbe i Jevreje da bi zauvek zavladali i razjedinili radne mase
Bake.
U ovom istorijskom okviru vidimo delovanje optuenih Sombathelji Ferenca, Fehetehalmi Cajdner Ferenca,
Grai Jozefa, Gal Lajoa, Zeldi Martona, Bajai Ernea, Na Mikloa, Bajor Ferenca i Perepati Pala.
Sud je na osnovu iskaza samih okrivljenih, iskaza presluanih svedoka, na pretresu prikazanih i proitanih
dokumenata iskaza svedoka ustanovio je da su dokazana sledea krivina dela okrivljenih: i to:
I redni optueni Sombathelji Ferenc.
U pogledu prve take dispozitiva, notorna je injenica da su faistike trupe na istonome frontu vrile
svakojaka nedela protiv stanovnitva Sovjetskog Saveza i ratnih zarobljenika. Optueni Sombathelji priznaje
da je na istonom frontu bio komandant jedne grupe armija maarske faistike vojske. Meutim, brani se da
je tu grupu vodio samo do Dnjestra, gde se zaustavio, a dalje da je iao general Dalnoki Miklo, prema tome
da njegove trupe u pozadini nisu imale ratne zarobljenike, niti su neoveno postupale prema stanovnitvu
Sovjetskog Saveza.
Ovu odbranu, sud nije uvaio pored notornih injenica, smatrajui glavnog komandanta odgovornim za sve
zloine njegovih trupa, pogotovo kada u cilju spreavanja ovih nije nita preduzeo.
Ovo isto vai i u pogledu druge i este take dispozitiva t. j. zverstava, ubijanja i sistematske pljake
okupirane oblasti i nezatienog stanovnitva, kao i radnih jedinica munkaa.
2/ U vezi suda efa generaltaba, optueni je priznao da je isti obrazovan prema njegovom predlogu, ali se
brani da je bio osnovan na zakonu i da je bio blai od prekog suda.
Odbrana mu je neosnovana. Taj sud je masovno osuivao na smrt rodoljube i napredne elemente i u
Bakoj, protiv ovakve presude nije bilo pravnog leka, pa je time sluio kao sredstvo za uguivanje i unitavanje
slobodoljubivih pokreta
4/ etvrta i peta taka dispozitiva, t.j. racije u ajkakoj i u Novom Sadu, optueni je delimino priznao i
branio se time, da za ajkaku nije odredio odmazdu, dok je prilikom proirenja racije i na Novi Sad u svojoj
pismenoj zapovesti izraze odmazda, najenerginije ienje shvatio je samo u tom smislu da se oruje moe
upotrebiti u sluaju oruanog napada ili begstva. Meutim optuenog Sombathelja terete i sama njegova pismena
nareenja kao i optueni Cajdner, koji tvrdi da je od operativnog odelenja efa generaltaba dobio nareenje, da
se i u ajkako ima sprovesti odmazda, a optueni Sombathelji mu je lino to ponovio za Novi Sad, s tim da se
srpska inteligencija ima tedeti.
Osim toga za krivicu optuenog Sombatheljia govori i ta okolnost, da je ve oko 10 januara 1942 g. saznao da
honvedi vre svireposti u ajkakoj, ali nita nije preduzeo da se to obustavi. Naprotiv uestvovao je u donoenju
odluke, da se racija proiri na nove teritorije, a sprovoenje iste poverio onom istom optuenom Cajdneru za
ije je trupe uo da u ajkakoj vre zloine. Vidi se nadalje, njegova krivica i smiljenost jo i po tome, to je
drugog dana novosadske racije saznao za nove zloine cajdnerovih trupa, ali u mesto da lino otputuje u Novi
Sad ili da smesta poalje nekoga iz generaltaba radi obustave zloina, on alje telegram, ne kontrolie izvrenje
384
...
istog. No ta vie kada ve sasvim konkretno zna za ubijanje vie od 3000 lica, meu njima oko 300 staraca i
oko 150-ro dece, on regentu Hortiju predlae aboliciju postupka, a kada pod pritiskom demokratskog javnog
miljenja bude prisiljen da pokrene postupak zbog racija u Bakoj, on ostavlja na slobodi i najtee zloince, da
mogu pobei u Hitlerovu Nemaku, brani se, da nije mislio da e maarski generali pobei i da je posle njihovog
begstva pismeno upozorio Kajtela, da su Cajdner, Grai, Deak i Zeldi obini zloinci, a ne politiki krivci, ipak
nije traio njihovu ekstradiciju od Nemake.
II redni optueni Feketehalmi Cajdner Ferenc, priznaje samo toliko da je bio komandant onih trupa, koje
su vrile takozvano oruano ienje po ajkakoj i da je od efa generaltaba dobio pismenu i usmenu, zapovest
da protivu takozvanih pobunjenika primeni odmazdu i najenerginije ienje.
Porie, da je podinjenima izdao zapovest za ubijanje mirnog stanovnitva, mitraljiranje ulica i pucanje u
prozore.
Njegovu odbranu demantovala su njegova pismena nareenja o odmazdi i najenerginijem ienju, kao i
optueni Grai, Gal i Zeldi, koji su tim svojim iskazima i sebe teretili.
Da je njegova namera ve unapred bila uperena na unitavanje i zastraivanje nenaoruanog stanovnitva
jasno se vidi i po tome, to je raciju u Bakoj eleo prikazati borbom, ratnim operacijama ak i onda kada je
ve znao za zverska i bezrazlona ubijanja i pljake. ak je u svojoj zapovesti posle racije pohvalio svoje trupe,
koje su uestvovale u raciji, dodelio im delvideku spomenicu, a najistaknutije organizatore i naredbodavce
predloio za odlikovanje.
Najzad optueni Cajdner bei ispred odgovornosti u Nemaku gde postaje grupenfrer SS trupa i odlikovan
gvozdenim krstom.
III redni optueni Grai Jozef, u svojoj izjavi u pogledu take prve dispozitiva priznao je samo da je dobio
nalog za takozvano oruano ienje Novog Sada. Porie da se saglasio sa optuenim Cajdnerom u pogledu
primene ajkakih metoda u Novom Sadu, odnosno navodi da nije ni znao za te metode.
Meutim iz celokupnog dokaznog materijala, a naroito iz njegovih pismenih nareenja i oglasa, kao i
usmenih izjava jasno se vidi i njegova namera za ubijanjem nezatienog stanovnitva.
Naime, u svojoj pismenoj zapovesti na jednom mestu perfidno nalae niim komandantima, da upozore
patrole na tetne posledice zakasnele upotrebe oruja. Time je svoje poinjene samo upozorio, da se slobodno
mogu pozivati na ovaj, inae providan izgovor.
Na drugom mestu svoje pismene zapovesti nareuje postavljanje strae pred vladiin dvor u cilju uvanje
teles. integriteta vladike. Dakle unapred je znao da e telesni integritet graana biti u opasnosti.
Sud je cenio i onaj deo oglasa graanstvu, gde optueni Cajdner preti da e nemilosrdno postupiti prema
svakom koji sakriva oruje, municiju, strana lica i t. d., pa je naao da se izrazi o nemilosrdnom postupanju
odnose samo na ubijanje. Isti cilj ima i njegova izjava Zeldiju, Sentpali Gavalaru i drugima prvog dana racije, da
se ne radi o praenju i legitimisanju nego o likvidiranju.
Osim optuenoga Zeldija, opt. Graija optuenoga tereti jo i optueni Gal.
U vezi izmenjene 2. take optunice, sud je uzeo u obzir iskaz svedoka Fefer Jozefa, kao i to da su injenice
iz ove take opte poznate.
injenice iz 3 take optunice optueni Grai priznaje, ali se brani da 14 divizija Hunjadi nije SS formacija
i da je samo jedan deo te jedinice bio ubaen u borbu. Optueni Zeldi je meutim potvrdio, da je optueni Grai
nosio SS uniformu, to u ostalom sud smatra da je za krivicu optuenog Graija dovoljno i to da se u Njilako
faistikim formacijama primio istaknutog komandantskog poloaja.
U pogledu 5. rednog optuenog Gal Lajoa na osnovu njegovog iskaza, kao i iskaza ostalih optuenih, sud
je ustanovio injenicu da je bio komandant teroristike andarmerijske kole u Novom Sadu, da je po nalogu
optuenog Graija izradio detaljan plan novosadske racije, da je bio komandant svih andarmerijskih patrola za
vreme racije, pa da je kao takav podstrekavao svoje potinjene na vrenja zloina prema navodima optunice.
Optueni Zeldi Marton priznaje navode optunice, a i optueni Cajdner, Grai i Gal su potvrdili navode
optunice.
U pogledu optuenog Erne-a Bajaia, sud je na osnovu proitanih dokumenata, iskaza optuenog Cajdnera i
deliminog priznanja samog optuenog ustanovio postojanje svih u dispozitivu navedenih dela.
Meutim u pogledu 4 take optunice javna optunica nije uspela pruiti dokaze, te ga je sud u pogledu te
take oslobodio.
385
50
Krivicu optuenog Na Mikloa sud je ustanovio na osnovu njegovog deliminog priznanja, prepisa
zapisnika o konferenciji 7 oktobra 1941 god., iskazom optuenog Cajdnera i Graia kao i drugih dokumenata i
iskaza, proitanih na pretresu.
U pogledu optuenog Bajer Ferenca postojanje dela navedenih u dispozitivu presude sud je naao dokazanim
njegovim deliminim priznanjem, iskazom optuenog Na Mikloa, Perepati Pala, Camprag Duana, Veke
Dezea i dr. kao i na osnovu dokumenata proitanih na pretresu.
Njegovu odbranu da nije radio na tetu narodnih interesa i da nije odreivao teroristike mere protiv domaeg
stanovnitva sud nije uvaio, jer postoje verodostojni suprotni dokazi.
Za opt. Perepati Pala sud je ustanovio i smatra dokazanim sve take optunice, izuzev da je bio postavljen
za komesara stambenih zgrada, a sve na osnovu njegovoga deliminog priznanja, iskaza svedoka i dokumenata.
Njegova odbrana je neumesna jer gornji dokazi govore suprotno.
Sud je izrekao kazne smrti za sve optuene, jer su njihove krivice teke prirode.
Najtee kazne veanjem izrekao je optuenim Feketehalmi Cajdner Ferencu, Grai Jozefu i Zeldi Martonu
zbog toga to su njihova krivina dela naroito svirepa i krvolona.
SMRT FAIZMU SLOBODA NARODU!
Pretsednik vea
Petar Varga, s.r.
: (: ) . . 8546.
, ,
: ,
1942. ,
, 1992;
19411944, . 1,
,
, 1946;
,
,
, . 35, 1963; ,
, -
, ,
. 54, 1969; ,
, ,
19561967, ; ,
(1941-1945), 1991; ,
1942.
,
, . 42, 1965.
2
, 1944.
, ,
, (
)
.
3

,
386
, 2115, 11. 1945. . ( 1938)

: I
(14);
II (5156); III
I V/I csendrnyomozalosztly
(157166); IV ,
, ,
(167417); V
, (4181235).
4
. ,
, 75.
( , 2008. 2009).
5

24.
31. 1946. .

III
, 1.
(
), , . ,
().
: 22. 26.
2. 1946. .

Boris Garovnikov
UDC: 069.51 (497.113 Vrac) :598.21908/1917
Ornitoloka zbirka u Prirodnjakom

odeljenju u muzeju u Vrcu u periodu
od osnivanja do 1917. godine
Apstrakt Muzej u Vrcu spada u jedan od najstarijih muzeja u Vojvodini Srbiji. U 1908. godini osnovano je Prirodnjako
odeljenje pri Vrakom muzeju. U prilogu, dat je prikaz rada na Ornitolokoj zbirci u Vrakom muzeju od osnivanja do
1917. godine. Deo materijala iz tog perioda nalazi se i danas u Prirodnjakoj zbirci Muzeja u Vrcu.
Kljune rei Muzej, Vrac, ptice, eksponati, ornitologija, zbirke
Abstract The Museum of Vrac is one of the oldest museums in Vojvodina and Serbia. The Nature Department was
founded in 1908. Here are presented works on the Ornithological collection in the Museum of Vrac, from its founding to
the year of 1917. Part of the material from that period can stil be found in the Nature collection of the Museum of Vrac.
Key words Museum, Vrac, birds, exhibits, ornithology, collections
U 2008. godini navrava se sto godina od osnivanja

Prirodnjakog odeljenja, a unutar njega Ornitoloke
zbirke u Vrakom muzeju. U ovom prilogu dat je
prikaz rada na Ornitolokoj zbirci u Vrakom muzeju
(u daljem tekstu VM) od osnivanja (1908) do 1917.
godine.
paratima kao i u gnezdima, odnosno kutijama sa oolo

kim materijalom jajima ptica.
Izvetaji, prepiska, kartoni i navedena glasila bila
su na maarskom jeziku. Tekst sa maarskog jezika
dat je u slobodnom prevodu.
ORNITOLOKA ZBIRKA
Muzeji su bili duni da do kraja februara meseca

u tekuoj godini podnesu izvetaj o radu za prethodnu
prolu godinu Dravnom glavnom nadzornitvu za
muzeje i bilioteke.
Izvetaj se podnosio na odreenim obrascima i
sastojao se iz tekstualnog dela i tabelarnih pregleda.
Osnovna su bila dva izvetaja: 1. Izvetaj o razvoju i
stanju muzeja u proloj godini i 2. Obraun dravne
pomoi.
1. Izvetaj o razvoju i stanju muzeja u proloj go
dini imao je odreenu formu. Na prvoj stranici izve
taja, u poglavlju Istorijat prole godine, bio je
predvien prostor za tekstualni deo godinjeg izve
taja. Ispod naslova poglavlja, u zagradi, dato je uput
stvo ta tekstualni deo izvetaja treba da sadri. U
kratkim crtama traeni su podaci o radu ustanove, o
poveanju zbirki, njihovom smetaju, o publikacijama
muzeja, eventualnim graevinskim radovima i dr. Tu
se davao i komentar na podatke date u tabelama (slika
br. 1.1).
Drugi deo izvetaja inili su sledei tabelarni
pregledi:
Ornitoloku zbirku su inili preparati ptica i nasada

jaja ptica. Preparati ptica su u obliku dermopreparata
(preparat je u prirodnom izgledu).
Jedan muzejski predmet ini:
preparat jedne ptice ili pak grupe istih ili
razliitih vrsta ptica postavljenih obino na jednu
granu ili pak na zajedniko postolje;
jedan nasad (sva jaja koja ptica poloi u jednom
ciklusu razmnoavanja), sa gnezdom kao tvorevinom
gde je ptica poloila jaja, ili bez gnezda.
IZVORI PODATAKA
Inventar Prirodnjake zbirke, koji bi dao najpot
punije podatke, nestao je za vreme II svetskog rata.1
Prikaz Ornitoloke zbirke i rad na istoj dat je na
osnovu beleki kustosa, Godinjih izvetaja i prepiske
Muzeja; kao i podataka iz IZVETAJA muzeja i bi
blioteka Slubenog glasila Dravnog glavnog nad
zornitva i Saveta za muzeje i biblioteke (u daljem
tekstu IZVETAJ) i BILTENA Dravnog saveta za
muzeje i biblioteke (u daljem tekstu BILTEN). Od
Muzejske dokumentacije korieni su kartoni na pre
GODINJI IZVETAJI
1.1. O fondu biblioteke i zbirki.

1.2. Statistika o korienju zbirki.
387
rad muzeja vojvodine 50 iz muzejskih i galerijskih zbirki

1.3.
1.4.
1.5.
1.6.
Osoblje institucije.
Iskaz o vlastitim prihodima.
Iskaz o utroku vlastitih prihoda.
Iskaz o vlasnitvu institucije
na kraju godine.
Tabelarni pregled o fondu biblioteke i zbirki inili

su sledei tabelarni pregledi: A. Biblioteka, B. Arheo
loka zbirka, C. Etnoloka zbirka, D. Zbirka likovne
umetnosti, E. Prirodnjaka zbirka i Zbirni tabelarni
pregled.
Za prikaz Ornitoloke zbirke, posebno su inte
resantni tabelarni pregledi o fondu Prirodnjake zbir
ke. Tabelarni pregled o fondu prirodnjake zbirke (sli
ka br. 1.2) imao je sledee rubrike:
ivotinje
Biljke
Minerali
P o v e a nj e
E)
Prirodnjaka
zbirka
Fond
na poetku godine
Kupljeno
od dravne
pomoi
Dravni
depozit
Kupljeno na
drugi nain i
razmena
Poklon i
ostavtina
Ostali
depozit
Ukupno
poveanje u
godini
Fond na kraju ....
godine
Tabelarni pregledi za ostale zbirke razlikovali su

se samo u zaglavlju.
U tabelarnom pregledu o korienju zbirki nala
zimo podatke o broju dana kada su biblioteka i zbirke
otvorene za posetioce. Posebno su traeni podaci
o broju dana kada je poseta muzeju bila besplatna,
odnosno kada se ulaz naplaivao. Nadalje, pregled
sadri podatke o broju posetilaca biblioteke i muzeja,
posebno u dane kada je ulaz u muzej besplatan i kada
se ulaz naplauje. Visina prihoda od ulaznica kao i
korienje tako pribavljenih sredstava posebno su se
iskazivali (slika br. 1.3).
388
Tabelarni pregled o osoblju institucije ima sledee

rubrike: direktor, uvar, administrativno osoblje, sluge,
uvari na izlobi i dr. (slika br. 1.4).
U Iskazu o vlastitim prihodima navode se prihodi
od osnivaa, lanarine, pokloni, vanredni prihodi i dr.
(slika br. 1.5).
Interesantni su i podaci o utroku vlastitih prihoda
na line dohotke, za poveanje fondova u zbirkama,
za nametaj i opremu, izdavatvo, nabavku strune
literature, tekue odravanje, osiguranje i dr. (slika
br. 1.6).
Iskaz o vlasnitvu institucije na kraju godine (sli
ka br. 1.7).
2. Obraun dravne pomoi sastojao se iz dva
dela: obrauna dravne pomoi i priloga.
2.1. U obraunu dravne pomoi iskazivali su se
podaci o neutroenoj dravnoj pomoi iz prethodne
godine i iznosu dobijene dravne pomoi u tekuoj
godini, kao i o utroku tih sredstava za biblioteku i
pojedine zbirke u muzeju (slika br. 1.8).
2.2. Za prikaz Ornitoloke zbirke od posebnog
znaaja su podaci iz priloga o obraunu dravne pomo
i, jer se u prilozima nalazio popis svih predmeta koji
su pribavljeni iz sredstava dravne pomoi, sa nazna
kom kako su pribavljeni i iznos koji je dat za njihovu
kupovinu ili pak prepariranje (slika br. 1.9). Prilog o
obraunu dravne pomoi imao je sledee rubrike:
Redni
Cena
Redni Naziv
Inventarski
broj dnev.
Primedba
broj predmeta K f
broj
ulaza
U svim izvetajima kao uvar zbirki kustos,

navodi se Milleker Bodog. Milleker je mnogo pisao i
objavljivao, kako na nemakom tako i na maarskom
jeziku. Radovi su mu bili prevedeni i na srpski jezik.
U radovima na nemakom i maarskom jeziku kao
autor navodi se prezime Milleker. to se pak imena
tie, u radovima na maarskom jeziku navodi se ime
Bodog, a na nemakom jeziku Felix. Prevodioci na
srpski jezik navodili su ime Sreko. Rastko Raajski
u Bibliografiji radova navodi ime Feliks Mileker te u
daljem tekstu prikaza koristiemo to ime i skraenicu
FM.2
BILTEN DRAVNOG SAVETA ZA
MUZEJE I BIBLIOTEKE
U BILTENU su navedene sve javne zbirke i
biblioteke u nadlenosti Dravnog saveta za muzeje
i biblioteke.
Javne zbirke su se delile na:
naune javne zbirke;
javne zbirke koje nemaju odlike naune zbirke.
ornitoloka zbirka u prirodnjakom odeljenju... boris garovnikov

Naune javne zbirke su primale redovnu i van
rednu pomo namenska sredstva. Redovna pomo
bila je namenjena prvenstveno za poveanje broja
knjiga i predmeta u zbirkama. Vanredna pomo je na
prvom mestu bila namenjena za vee i manje inve
sticije (izgradnju objekata, adaptacije, nabavku opreme
i dr.).
Javne zbirke koje nemaju odlike naune zbirke su
povremeno dobijale vanrednu pomo. Vraki muzej
je imao status naune javne zbirke.
Pored spiska zbirki i biblioteka u BILTENU se
navode i podaci kome je dodeljena pomo i visina
iznosa.
Sredstva su davana strogo namenski i mogla su se
koristiti samo u odreene svrhe. Povremeno, inspektori
Dravnog glavnog nadzornitva i Saveta proveravali
su utroak datih sretstava.
BILTEN je izlazio jednom u godini (slika br. 2).
IZVETAJ MUZEJA I BIBLIOTEKA
SLUBENI GLASNIK DRAVNOG
GLAVNOG NADZORNITVA I SAVETA
ZA MUZEJE I BIBLIOTEKE.
U IZVETAJU nalazimo izvetaje o radu javnih
zbirki i muzeja, personalne promene u Nadzornitvu i
Savetu, zapisnike sa njihovih sednica, izvetaje inspe
ktora o radu pojedinih muzeja, akte koji se odnose na
muzeje, strune lanke i dr.
Treba rei, da su izvetaji o radu javnih zbirki
muzeja datih u IZVETAJU u osnovi bili isti kao i
godinji izvetaji koje su muzeji podnosili (u rubrici
Istorijat) Dravnom glavnom nadzornitvu, ali su
postojale i razlike. Neki delovi iz izvetaja koje su
muzeji podnosili nedostajali su. I suprotno, bilo je
konstatacija kojih u izvetajima muzeja nije bilo, a
nalazile su se u tekstovima u IZVETAJU. Upore
ujui tekstove godinjih izvetaja koje su podnosili
muzeji sa tekstovima godinjih izvetaja datih u IZVE
TAJU, stie se utisak da su godinji izvetaji muzeja
u IZVETAJU dati na osnovu godinjih izvetaja
institucija, ali i na osnovu uvida u rad muzeja od
strane Nadzornitva inspekcije.
IZVETAJ muzeja i biblioteka je izlazio jednom
godinje (slika br. 3).
KARTON MUZEJSKOG PREDMETA
Na muzejskim predmetima nalazili su se kartoni
muzejskih predmeta. Karton muzejskog predmeta je
imao dimenzije 6842 mm (slika br. 4.1). Na slici
je karton muzejskog predmeta preparata velikog
vranca.
Slika 4.1.
U rubriku ime unosio se nauni (latinski) i struni

naziv vrste. Ukoliko je odreena vrsta imala dva stru
na naziva, navodila su se oba. Slede podaci o mestu i
vremenu nalaza ptice.
Nesumnjivo je da je br. 261 naknadno dopisan,
jer je . napisano irilicom.
Slika 4.2.
Na muzejskim predmetima koje je isporuivao

Muzeju Lintia Denes, odnosno Dionisije (zavisno od
toga da li se ime navodilo u duhu maarskog ili ru
munskog jezika), nalazili su se kartoni D. Lintia (slika
br. 4.2).
389

U gornjem redu bilo je ime LINTIA DENES a
ispod imena i sabiralaki rad u Junoj Maarskoj. Sa
leve strane kartona, ispod otvora (za provlaenje konca
kojim se karton privravao za preparat) i ojaanja
pie tekui broj. A sa desne strane kartona, posle dve
prazne rubrike, pie nalazite i u drugom redu datum
(nalaza).
Na slici br. 4.2 je karton koji je pripadao preparatu
barske kokice. U praznim rubrikama navedeno je
nauno i struno ime vrste: Galinulla chloropus, barska
kokica, enka. Nalazite: Rakasdia, datum: 1907.
IX/8. Broj 43 (verovatno) nije napisao D. Lintia, ali
je nesumnjivo iz ovog perioda. SZ je skraenica za
re szam to na maarskom znai broj.
FORMIRANJE ORNITOLOKE ZBIRKE
Prirodnjako odeljenje u VM formirano je 1908.
godine. Naime, 16. juna 1908. godine Odbor za muzej
i biblioteku donosi odluku da se u Muzeju formira
Prirodnjako i Etnoloko odeljenje.3
Prirodnjako odeljenje VM od osnivanja ima
osnovne tri zbirke: ivotinja, biljaka i minerala. Unutar
Zbirke ivotinja bila je Ornitoloka zbirka.4
Uslovi za formiranje svih odeljenja stvoreni su
u 1908. godini, kada je zavrena adaptacija zgrade
za Muzej. Adaptacija zgrade kotala je oko 28.000
K. Stari nametaj je popravljen, a kupljen je i novi u
vrednosti od 4.628,30 K.5
RAD I REZULTATI RADA NA
ORNITOLOKOJ ZBIRCI
Rad i rezultati rada na Ornitolokoj zbirci dati su
hronoloki, po godinama.
Na poetku prikaza rada u pojedinim godinama,
navedena je visina dravne pomoi dobijenih (na
menskih) sredstava, jer je rad na poveanju fonda
Ornitoloke zbirke (pa i drugih odeljenja i zbirki)
zavisio prvenstveno od visine dobijenih sredstava.
Godina 1908.
U tekstualnom delu Godinjeg izvetaja za 1909.
godinu FM doslovno kae: Krajem 1908. godine pri
bavljen je prvi materijal odstreljene ptice. Materijal
je poslat na prepariranje u preparatorsku radionicu Dr.
Lend Adolfa (u daljem tekstu AL) u Budimpeti. Prvi
dermopreparat pristigao je iz Budimpete u VM 15
maja 1909. godine.6
Godina 1909.
Ukupna dravna pomo namenska sredstva
za VM u 1909. godini iznosila su 1.600 K (kruna),
390
od ega je za Arheoloku zbirku dobijeno 600 K, za

Etnoloku 400 K i za Prirodnjaku 600 K.7
Da bismo stekli neku sliku o veliini i vrednosti
dobijenih sredstava navodimo sledee podatke: godi
nja primanja FM kao kustosa iznosila su 4.020 K
(plata uitelja od 3.380 K i dodatak od 640 K).8
Na kraju 1909. godine u Ornitolokoj zbirci bilo
je 47 preparata ptica. Od lovaca je pribavljeno 27
odstreljenih ptica, od kojih je D. Lincija (u daljem
tekstu DL) preparirao 12 primeraka, a AL 15. U toku
1909. godine od DL je kupljeno 8 preparata ptica. Od
Dravnog glavnog nadzornitva dobijeno je kao po
klon 10 primeraka. Dva preparata dobijena su kao
poklon (od nepoznatih lica).9
Pored podataka o broju muzejskih predmeta od
znaaja su i podaci o vrstama ptica koje su pribavljene.
Ornitoloka zbirka je utoliko vrednija ukoliko sadri
preparate od vie vrsta ptica i ukoliko su te vrste
ree.
Delimine podatke o vrstama ptica koje su pri
bavljene nalazimo u pismu DL FM, od 02. 04. 1910, u
kojem izvetava da je poslao sledee preparate ptica:
1. gaasti miar
(Buteo lagopus)
2. jastreb
(Accipiter gentilis) m
3. jastreb
(Accipiter gentilis) (enka)

(Phasianus
colchicus)
(Corvus cornix)
4. obini fazan
5. siva vrana
m (mujak)
Uz svaki preparat naznaena je i cena, od 6 kruna

za sivu vranu do 15 za fazana. Ukupno 55 K i 60 f
(filer).10
U vremenskom periodu o kojem je re, poetkom
20. veka, uobiajeno je bilo da se prepiska vodi izmeu
linosti. Faktiki, DL obavetava VM da je poiljku
poslao. FM odlae pismo u arhivu VM, dajui mu
znaaj zvaninog dokumenta.
Sa sigurnou se moe rei da su preparati
kupljeni 1909. godine, jer navedenih vrsta nema na
spisku preparata ptica pribavljenih 1910. godine. Pod
istim delovodnim brojem zavedena je i priznanica DL
na iznos od 55 K i 60 f.11 Navedeni iznos je DL primio
za navedenih 5 preparata ptica, jer su iznosi u pismu i
u priznanici isti.
Godina 1910.
Ukupna dravna pomo namenska sredstva za
Muzej u 1910. godini iznosila su 1.400 K, od ega je
za Arheoloku zbirku dobijeno 600 K, za Etnoloku
400 K i za Prirodnjaku 400 K.12

U 1910. godini dolazi do daljeg poveavanja
Ornitoloke zbirke koja se poveava za novih 78
preparata ptica i 99 nasada sa 405 jaja.13
Iz obrauna dravne pomoi, za veinu preparata
se moe utvrditi o kojim vrstama ptica je re, iako u
obraunu nisu dati nauni, odnosno latinski nazivi.
Naime, kao i kod Srba, i kod Maara neke vrste ptica
imaju vie naziva, te se bez (latinskih) strunih naziva
ne moe sa sigurnou utvrditi o kojim vrstama ptica
je re. Ali za veinu ptica postoje nazivi na maarskom
jeziku, na osnovu kojih se sa sigurnou moe rei o
kojoj vrsti je re. U spisku koji sledi, i u spiskovima
koji e biti dati, navedene su samo one vrste ptica koje
su se sa sigurnou mogle indentifikovati.
Spisak preparata ptica pribavljenih u 1910. godini
iz sredstava dobijenih na ime dravne pomoi:
Asio flammeus
Tetrastes bonasia
Phasianus colchicus
kom.
pol
1
1
1
Gavia stellata
Naziv vrste
Ritska sova
Letarka
Obini fazan
Riogrli morski
gnjurac
Mrki galeb
Prudnik pijukavac
dral
Gaac
Sova utina
Obini miar
Poljski vrabac,
grupa
Crni kos
Zimovka
Senica plavi
Dugorepa senica
Cari
Poljska eva
Velika strnadica
Movarna
strnadica
tiglic
Drozd imela
Crni kos
Vodeni kos
Vodomar
Poljska jarebica,
grupa
Gaasti miar
Larus fuscus
Tringa ochropus
Grus grus
Corvus frugilegus
Asio otus
Buteo buteo
1
2
1
2
1
1
1
Passer montanus
2
Turdus merula
2
Pyrrhula pyrrhula
1
Parus caeruleus
1
Aegithalos caudatus
2
Troglodytes triglodytes 1
Alauda arvensis
2
Miliaria calandra
1
m
m
m
m
Emberiza schoeniclus
Carduelis carduelis
Turdus viscivorus
Turdus merula
Cinclus cinclus
Alcedo atthis
2
1
1
1
1
Perdix perdix
10
Buteo lagopus
Obina
kukumavka
Poljska eva
ubasta eva
Brljez
Domai vrabac
Velika srnadica
Patka zvidara
Athene noctua
Alauda arvensis
Galerida cristata
Sitta europaea
Passer domesticus
Emberiza calandra
Anas penelope
2
1
1
2
1
1
Bela pliska
Motacilla alba
Patka pupanica
uta pliska
Obini zujavac
Anas querquedula
Motacilla flava
Glareola pratincola
2
1
1
m
m
m
m
m
m
m
m
m
U spisku, ukoliko su navedeni polovi, sa m su

oznaeni mujaci, a sa enke.
Pod rednim brojem 32 zbirka jaja: 99 gnezda, 405
jaja poseban spisak. (Na alost, poseban spisak nije
naen primedba BG).14
Prva etiri preparata kupljena su od DL, te se
ne moe rei sa kojeg lokaliteta vode poreklo. U
Prirodnjakoj zbirci i danas postoje preparati na kojima
se nalaze originalni kartoni muzejskog predmeta koje
je postavio DL. Iz podataka, na muzejskom kartonu,
vidi se da su preparati pribavljeni sa raznih lokaliteta,
pa i iz Rumunije.
Pod rednim brojem 11 navodi se otkup 34 ivo
tinjske leine odstreljene ptice, te se za ostale pre
parate moe pretpostaviti da su ulovljene u Vrcu i
okolini, jer FM navodi da su pribavljene od mesnih
lovaca. Odstreljene ptice su poslate na prepariranje.15
Godine 1910, 23. oktobra, VM je sveano otvoren
u novoj zgradi.16
Godina 1911.
Prirodnjaka zbirka u 1911. godini nije se toliko
poveala kao u 1910. godini, kae Mileker u Godi
njem izvetaju, obrazlaui to smanjenjem dravne
pomoi.18
Deliminu sliku o daljem poveanju Ornitoloke
zbirke daje izvetaj o utroku namenskih sredstava za
1911. godinu.
Od DL je kupljeno 18 nasada sa 67 jaja i 6 prepa
rata ptica. U izvetaju o utroku namenskih sredstava
navodi se da su sredstva utroena i za izradu 2 + 6,
ukupno 8, preparata ptica.19
391

Iz izvetaja o utroku namenskih sredstava za
1911. godinu delimino se moe utvrditi da su od DL
kupljeni sledei preparati: obini fazan (Phasianus
colchicus.) , sova uara (Bubo bubo) , apljica (Ixo
brychus minutus) m.20
Za dva preparata, za poljsku eju (Circus cyaneus)
i eju livadarku (Circus pygargus) moe se pretpostaviti
da ih je izradio AL, jer se posle trokova za prepa
riranje navode i trokovi pakovanja i transporta, to
je bilo uobiajno kada je re o preparatima AL iz
Budimpete.21
Za est preparata moe se pretpostaviti da ih je
izradio DL, jer posebnih trokova transporta nema.
Izmeu ostalih, izraeni su sledei preparati: areni
barski petli (Porzana porzana) m, liska (Fulica atra)
, patka njorka (Aythya nyroca) m, apljica (Ixobrychus
minutus) , siva aplja (Ardea cinerea) m i dr.22
U izvetaju o utroku namenskih sredstava nema
podataka od kojih vrsta ptica su nasadi jaja, ali izvesne
podatke nalazimo u pismu DL Muzeju od 06. 08. Od
18 nasada, za 12 nasada sa sigurnou moemo rei
od kojih vrsta ptica su jaja, jer DL u pismu navodi koji
je materijal poslao.
Naziv vrste
1. orao krsta
2. kukuvija
3. uk
4. siva aplja
5. apljica
6. vorak
7. bela pliska
planinska
8.
pliska
veliki
9.
trstenjak
10.
11.
12.
kreja
golub
duplja
veliki
vranac
Aquila heliaca
Tyto alba
Otus scops
Ardea cinerea
Ixobrychus minutus
Sturnus vulgaris
Motacilla alba
M. cinerea
Nasad Jaja
1
1
1
5
1
2
1
5
1
6
1
4
1
6
1
Columba oenas
Phalacrocorax
carbo
Acrocephalus
arundinaceus
Garrulus
glandarius
Interesantna je i primedba koju DL daje posle

podataka o broju jaja. Za orla krstaa navodi da je
veoma redak, a za uka redak.
I u ovom pismu DL navodi i vrednost poiljke:
52 K i 80 f.23
U 1911. godini, u preparatorskoj radionici AL
prepariran je drozd kamenjar (Monticocola saxatilis).
Naime, po prijemu materijala za prepariranje, prepa
ratorska radionica AL izvetavala je naruioca da je
392
materijal primila. Sa potovanjem izvetavamo da smo

. . . . . . . . . . . . primili i po mogunosti najbolje emo
ga preparirati, glasi tampani tekst na dopisnici. Na
odgovarajue mesto je upisivano ime vrste ptice koja
je primljena na prepariranje. Dopisnice su odlagane u
arhivu VM.24
Baron Tibor Daniel poklonio je preparat belogla
vog supa (Gyps fulvus).25 Ornitoloki materijal saku
pljen u toku dve godine (1909. i 1910. god.) bio je
izloen (u Vrcu) u koli, u sali za crtanje. U toku tri
dana izlobu je posetilo 3.282 posetioca.26 Brojka je
impozantna, jer za 55 dana koliko je Muzej u 1911.
godini bio otvoren, a ulaz bio besplatan, broj posetilaca
je bio 4.557.27
Godina 1912.
Pored podataka o dravnoj pomoi za 1912. godinu
zna se jo samo da je Ornitoloka zbirka poveana za
28 preparata ptica.29
Godina 1913.
Muzej u 1913. godini iznosila su 1.000 K, od ega je za
Arheoloku zbirku dobijeno 600 K, a za Prirodnjaku
400 K. Naknadno, za Prirodnjaku zbirku dobijeno je
jo 200 K. Naknadna pomo, dobijena u 1913. godini,
nije realizovana u tekuoj godini nego je preneta u
narednu godinu.30
Ne raspolaemo podacima o poveanju fonda
Ornitoloke zbirke u 1913. godini. Ali, uporeujui po
datke u tabelarnim izvetajima za 1912. i 1914. godinu
moe se ustanoviti da se broj predmeta iz ove oblasti
mogao poveati najvie za 21. Naime, broj preparata
ivotinja u Prirodnjakoj zbirci na kraju 1912. godine
bio je 448, a na poetku 1914. godine bilo ih je 469,
to dovodi do pomenute razlike.31
Godine 1913. Muzej je, uz saglasnost Glavnog
nadzornitva, 11 preparata ptica koji su bili duplikati
ustupio enskoj graanskoj koli. Gradski senat je
Muzeju nadoknadio inventarsku vrednost ustupljenih
preparata.32
U izvetaju se konstatuje da je broj muzejskih
predmeta u Prirodnjakoj zbirci toliko veliki da se
planira nova izloba.33
Godina 1914.
Muzej u 1914. godini nije dobio dravnu pomo,
ali je iz prethodne godine ostalo 784 K i 94 f. Od toga,

za Prirodnjako odeljenje namenjeno je ak 366 K i
42 f.34
Tekstualni deo Godinjeg izvetaja zapoinje re
ima: Godina 1914. nije bila normalna. U prvoj po
lovini godine Institucija se razvijala i napredak se, na
raznim poljima opaao, navodi Mileker. Ali, tokom
leta skoro je potpuno prestalo sakupljanje arheolokih
i etnolokih predmeta (objava rata Austro-Ugarske
Srbiji 28. 07. 1914. god. primedba BG).35
Iz priloga obrauna dravne pomoi za 1914.
godinu se vidi da je u prvom polugoditu bilo ak
10 ekskurzija (rad na terenu) u cilju pribavljanja
arheolokih predmeta. Poslednja je bila 21. 06.36
Iz tabelarnog pregleda Godinjeg izvetaja se
vidi da se u Prirodnjakom odeljenju broj predmeta u
1914. godini poveao samo za 8.37
Iz izvetaja o utroku namenskih sredstava se vidi
da je re o ornitolokim predmetima. Fond Ornitoloke
zbirke je dopunjen preparatima sledeih vrsta ptica:
Orao belorepan
Patuljasti orao
Kratkoprsti kobac
Bukavac
Dugorepa sova
Pomrakua
(Haliaetus albicilla)
(Hieraetus pennatus)
(Accipiter brevipes)
(Botaurus stellaris)
(Strix uralensis)
(Caprimulgus
europaeus)
im
Preparati su izraeni u Budimpeti, jer se u Godi

njem izvetaju za 1914. godinu navode sume za pa
kovanje i transport. Za prepariranje navedenih vrsta
ptica utroeno je 165 K i 33 f. Prepariranje orla belo
repana iznosilo je 50 K, a patuljastog orla 45 K. Ceo
iznos od 165 K i 33 f isplaen je iz neutroenih sred
stava dravne pomoi iz prethodne godine.38
Prirodnjako odeljenje je od 31. maja do 2. juna
priredilo izlobu. Za etiri dana izlobu je posetio
5.581 posetilac.39
Na kraju prikaza rada na Ornitolokoj zbirci u
1914. godini, evo i nekih podataka koji nisu direktno
vezani za rad u Ornitolokoj zbirci, ali su interesantni
za rad Muzeja kao celine, pa i Pirodnjakog odeljenja
i Ornitoloke zbirke.
Osniva Muzeja grad Vrac, u 1914. godini je
dodelio sredstva od 10.039 K i 12 f. Za line dohotke
5.292 K, za poveanje fonda svih Zbirki 4.017 K, za
nametaj 273 K, za kancelarijske potrebe 134 K, za
odravanje 113 K, za osiguranje i drugo 207 K.40
Personal VM: direktor dr Rezucha Itvana, gra
donaelnik grada Vrca (poasna fukcija pr. BG); kus
tos FM osnovna primanja 3.380 K + 1.000 dodatak;
sluga 360 K + besplatni stan, grejanje, osvetlenje i

uniforma; uvar na izlobi (po 2 K za dane kada je
izloba otvorena).41
Godina 1915.
U 1915. godini VM (verovatno) nije dobio drav
nu pomo, mada se to decidirano ne navodi. Na po
etku izvetaja o radu Muzeja u 1915. godini istie
se da je prola godina bila izuzetno teka, ali da
je zahvaljujui razumevanju i pomoi Gradskog sa
veta i Gradonaelnika Institucija odgovorila svojim
zadacima.42
U Izvetaju, o radu Muzeja, navode se tekoe
koje su uticale na rad Institucije. Bilo je nastojanja
da se prostorije Muzeja koriste za smetaj vojske. Po
to je polovina uitelja u gradu mobilisana, kustos
Muzeja je od septembra meseca radio u koli kao ui
telj 27 asova nedeljno. Pomoni bibliotekar je jedva
osloboen vojne obaveze. Poto su uvari u sali mo
bilisani, uvarsku slubu preuzeli su vatrogasci. Ne
dostajao je i ogrev. I pored nevolja, moe se rei da
je napredak u 1915. bio dosta lep.43
U izvetaju o Pirodnjakom odeljenju navodi se
samo da se uspeno nastavlja rad na poveanju zbirke
sisara, ptica i jaja.44
Dokumenti vezani za finansijsko poslovanje daju
potpunu sliku o nabavkama i poveanju Zbirke u
1915. godini.
Od DL je nabavljeno 7 preparata ptica, kao i
jaja od 11 vrsta ptica. Pribavljeni su sledei preparati
ptica:
1. Mala lisasta
guska
2. ubasti gnjurac
3. ubasti gnjurac
4. Crnovrati
gnjurac
5. urlikovac
6. Eja movarica
7. Ria lunja
(Anser erythropus)
(Podiceps cristatus)
(Podiceps nigricollis)
(Burhinus oedicnemus)
(Circus aeruginosus)
(Milvus milvus)
Najskuplja je bila mala lisasta guska 30 K.45

Pribavljeni nasadi jaja od sledeih vrsta
(Ardea cinerea),
1. Siva aplja
broj jaja
2. ubasti gnjurac
(Podiceps
3. Riovrati gnjurac
griseigena)
ptica:
4
5
4
393
4. Crna lunja
5. Pelarica
6. Pelarica
7. Barska kokica
8. Veliki trstenjak
9. Veliki trstenjak
10. Domai vrabac
11. Obini fazan
(Milvus korschun)
(Merops apiaster)
(Merops apiaster)
(Gallinula
chloropus)
(Acrocephalus
arundinaceus)
(Acrocephalus
arundinaceus)
(Passer domesticus)
(Phasianus
colchicus)
1
6
3
4
4
3
DIONISIE LINTIA
Roen je u naselju Kakovan, Rumunija. Gimnaziju

je zavrio u Beloj Crkvi, a viu pedagoku u Temivaru.
Radio je u Novom Beeju, Novoj Moldovi i Oravici
kao nastavnik. Postaje redovan lan Prirodnjakog
drutva u Temivaru 1903. godine, gde nastaju njegovi
prvi ornitoloki struni radovi i prvo prepariranje ptica.
Godine 1909. odlazi u Budimpetu, u Prirodnjaki
muzej na usavravanje. Sa Dombrovskim istrauje
deltu Dunava. Sa Weigold Hugom 1912. godine
obilazi Balkansko poluostrvo. Tokom 1913. godine,
sa Stewardom istrauje Deliblatski pesak i okolinu.
Od 1920. do 1924. direktor je Gradskog muzeja u
Temivaru. Godine 1937, DL poklanja gradu Temivaru
biblioteku od 750 knjiga, zbirku od 1.200 balgova i 450
dermopreparata ptica, 60 nasada gnezda sa 490 jaja.
Svi preparati su izraeni u preparatorskoj radionici
DL. U penziju odlazi 1938. kao profesor gimnazije,
ali ostaje aktivan je u ornitolokim krugovima.53
FM se verovatno upoznao sa DL na sastancima
Prirodnjakog drutva, jer je i FM isto kao i DL bio
njegov lan.54 DL je redovno nudio preparate ptica i
nasade jaja da ih VM otkupi. Tako, 04. 03. 1912.
nudi preparate od 8 vrsta ptica.55
U ponudi od 11. 11. 1913. DL nudi 7 preparata
ptica i preparat lisice.56
Za ptice, navodi strune i naune nazive i pol. Za
svaki pojedini preparat navodi cenu. DL je poseivao
VM i poznavao fond Ornitoloke zbirke, te u ponudama
navodi da Muzej ne raspolae preparatima ptica koje
nudi.57
12.46
Ornitoloka zbirka popunjena je i preparatima

koji su izraeni u preparatorskoj radionici AL:
1. Gradska lasta
(Delichon urbica)
2. Obina zeba
(Fringilla coelebs)
3. Lenikara
(Nucifraga caryocatactes)
4. Obina strnadica
(Emberiza citrinella)
5. umska eva
(Lullula arborea)
6. Obian vivak
(Vanellus vanellus)
7. i 8. lisica
9. Crnovrati gnjurac
(Podiceps nigricollis)
10. Eja movarica
(Circus aeruginosus)
11. Planinski drozd
(Turdus toquatus)
12. uk
(Otus scops)
Prepariranje 10 ptica i 2 lisice iznosilo je 125 K

i 70 f.47
Bela roda (Ciconia ciconia) i vivak (Vanellus
vanellus).48
Bukavac (Botaurus stellaris).49
Godina 1916.
Prirodnjaka zbirka je poveana preparatima
ptica i jaja, navodi se u Godinjem izvetaju.50
Dvadeset i prvog januara 1916. godine prepara
torska radionica RF izvetava VM da je primila na
prepariranje obinog miara (Buteo buteo) i ritsku
sovu (Asio flammeus). Za miara navode da je enka,
a ritska sova mujak. Obini miar spada u dnevne
grabljivice, a ritska sova u sove, navodi se u tekstu.51
Iz 1916. godine postoji jo samo jedan dokument
vezan za poveanje Ornitoloke zbirke. Oktobra
meseca, DL nudi 5 preparata ptica (etiri vrste orla i
sokola lastaviara) i 6 nasada od 5 vrsta ptica.52
Nema podataka da je ponuda prihvaena.
394
To je poslednji dokument vezan za rad Ornitoloke

zbirke u periodu od 1908. do 1917. godine, odnosno
do kraja I svetskog rata.
Pre sumiranja rada na Ornitolokoj zbirci, od
njenog osnivanja do 1917. godine, treba rei neto
o DL i LA jer su oni, svaki na svoj nain, dali svoj
doprinos u formiranju i radu Ornitoloke zbirke u
VM.
DR ADOLF LENDL
Uspean preparatorski rad AL prezentovan je
na prepisci koju je vodio sa brojnim korisnicima.
Na slici br. 5 je dopisnica iz 1911. godine u kojoj
AL obavetava Muzej u Vrcu da je materijal za
prepariranje primljen.
Ispod slike preparata orla sa rairenim krilima,
navode se bugarski kralj Ferdinand, nadvojvoda Josip i
vojvoda Filip (sa svim titulama) kao korisnici njegovih
usluga. Za sebe, AL kae da je docent na fakultetu,

nastavnik u srednjoj koli, bivi slubenik Maarskog
narodnog muzeja. Nakon adrese preparatorske radio
nice, sledi niz imena gradova sa godinama gde je AL
dobio priznanja za svoj rad za preparate. Budimpeta
1892. zlatna medalja, Debrecen 1894. dravna
medalja prvog reda, Lajpcig 1894. povelja, Lemberg
1894. povelja, Senta 1895. prva zlatna medalja;
Moskva 1896. prva srebrna medalja, Brest 1896.
dve medalje, Brisel 1897. zlatna medalja, Temivar
1900. medalja, Pariz 1900. dve zlatne medalje,
Poun 1902. zlatna medalja.
Ispod spiska stoji: Najvia i visoka priznanja i
Isporuilac za prvorazredne muzeje Evrope.
Tekst na drugoj dopisnici iz 1915. godine utoliko
se razlikuje, da posle imena Dr. Lendl Adolf pie
naslednik Faba Rezso.
Iste podatke sadri i raun iz 1915. godine, uz
dopunu da je Ministarsvo vera i opteg obrazovanja,
Ministarstvo poljoprivrede, Savet glavnog grada,
Dravno glavno nadzornitvo za muzeje i biblioteke
dalo preporuku.
Izvesni dermopreparati ptica u Ornitolokoj zbirci
VM koje je izradio DL i preparatorska radionica AL,
ouvali su se sve do dananjeg dana, to govori o
visokom kvalitetu prepariranja. VM FM saraivao
je sa dva vrhunska strunjaka iz oblasti zoologije
ornitologije i prepariranja: AL i DL.
SUMIRANJE REZULTATA
Sumiranje rezultata rada na Ornitolokoj zbirci
Prirodnjakog odeljenja VM zapoeemo pregledom
podataka o dravnoj pomoi namenskim sredstvima
dobijenim za rad i razvoj Muzeja, zbog izuzetnog

znaaja ovih sredstava za formiranje Zbirke.
U periodu od formiranja Pirodnjakog odeljenja
pa do 1917. godine, Muzej je dobio dravnu pomo
svake godine od 1909. do 1913. U 1909. godini dobi
jeno je 1.600 K; po 1.300 K dobijeno je 1910, 1911. i
1912, a 1913. dobijeno je 1.200. K.
Za potrebe Prirodnjakog odeljenja 1909. godine
dobijeno je 400 K, to je inilo 25% od svih dobijenih
namenskih sredstava. U naredne tri godine (19101912)
dobijen je isti iznos, ali procentualno Prirodnjako
odeljenje je dobilo preko 30% (30,76%), jer je ukupna
dravna pomo manja (1.300 K). U 1913. godini
dravna pomo za Prirodnjako odeljenje iznosi 600
K (400 K i 200 K), ak 50% od ukupne pomoi.
Pri oceni veliine dravne pomoi za Prirodnjako
odeljenje treba imati u vidu da je VM imao i druga
odeljenja. Veu pomo od Prirodnjakog odeljenja
imalo je samo Arheoloko odeljenje. U 1909. godini,
od ukupnih dotacija, Arheoloko odeljenje je dobilo
37,5%. Godine 1910, 1911. i 1912. po 46,15%; a
1913. 50% kao i Prirodnjako.
Namee se pitanje: koliko je od dravne pomoi
za Prirodnjako odeljenje pripalo Ornitolokoj zbirci?
Delimini odgovor daje tabela br. 1 i ve navedeni
podaci iz obrauna dravne pomoi.
Tabela broj 1 je sumarni pregled tabelarnih pre
gleda o fondu Zbirke ivotinja u Priradnjakoj zbirci
u pojedinim godinama, datih u Godinjim izvetajima
VM. Zbirku ivotinja inili su, preteno, preparati
ptica i sisara.
Tabela br. 1.58
Godina
1909.
1910.
1911.
1912.
1913.
1914.
1915.
Fond na poetku godine
183
364
413
448
469
477
Kupljeno od dravne pomoi
45
78+99
36
28
13
33
Kupljeno na drugi nain i razmena

Poklon i ostavtina
138
Ukupno poveanje u godini
183
181
49
35
21
34
Fond na kraju godine

Broj predmeta pribavljenih
u Ornitoloku zbirku VM u godini
183
364
413
448
469
477
511
28
24+11*
47
Pored podataka iz tabelarnih pregleda o Zbirci

ivotinja u Prirodnjakoj zbirci VM u pojedinim godi
nama, u rubrici 8 dati su podaci o broju predmeta
pribavljenih za Ornitoloku zbirku VM u navedenim
78+99* 14+18*
godinama, radi uporeenja. Zvezdicom (*) oznaeni

brojevi odnose se na nasade jaja.
Iz dravne pomoi u 1909. godini kupljeno je osam
preparata ptica i plaeni svi trokovi oko prepariranja
395

27 primeraka.59 Od 181 predmeta, za koliko je povean
fond Zbirke ivotinja u Prirodnjakom odeljenju VM
1910. godine, 177 predmeta (78 preparata ptica i 99
nasada jaja) pribavljeno je za Ornitoloku zbirku.
Svih 177 predmeta kupljeno je od dravne pomoi
(kolona 2, god. 1910).60
Godine 1911, od 36 predmeta pribavljenih iz sred
stava dravne pomoi, 32 komada su za Ornitoloku
zbirku, 14 preparata ptica i 18 nasada jaja.61
Godine 1912. svih 28 preparata pribavljenih iz
sredstava dravne pomoi su ptice.62
Godine 1913. fond Zbirke ivotinja poveao se za
21 preparat. O kojim vrstama ivotinja je re nema
podataka.
Godine 1914. VM nije dobio dravnu pomo.
Osam preparata ptica pribavljeno je iz neutroenih
sredstava dravne pomoi 1913. godine.63
Godine 1915. nije bilo dravne pomoi. Sva fi
nansijska sredstava iz drugih izvora upotrebljena su za
pribavljanje 11 nasada jaja i 22 preparata ptica.64 Po
daci ukazuju da je veliki deo dravne pomoi korien
za popunjavanje Ornitoloke zbirke.
Naziv vrste
GAVIIDAE
Gavia stellata riogrli morski gnjurac
PODICIPEDIDAE
Podiceps cristatus ubasti gnjurac
Podiceps nigricollis crnovrati gnjurac
ARDEIDAE
Botaurus stellaris vodeni bik
Ixobrychus minutus apljica
Ardea cinerea siva aplja
CICONIDAE
Ciconia ciconia bela roda
ANATIDAE
Anser erytropus mala lisasta guska
Anas penelopa patka zvidara
Anas querquedula patka pupanica
Aythya nyroca patka njorka
ACCIPITRIDAE
Milvus milvus ria lunja
Haliaetus albicilla orao belorepan
Gyps fulvus beloglavi sup
Circus aeruginosus eja movarica
Circus cyaneus poljska eja
396
Kom.
1
2
2
2
2
1
1
1
1
2
1
1
1
1
2
1
Rezultati nisu izostali. Od 181 predmeta, priba

vljenog 1910. godine za Zbirku ivotinja, 177 su za
Ornitoloku zbirku. Godine 1911, od 49 32; 1912, od
35 28; 1914, od 8 7; a 1915. od 34 pribavljenih
predmeta za Zbirku ivotinja, 33 su za Ornitoloku
zbirku.
Najvee poveanje fonda Prirodnjake zbirke u
VM bilo je 1910. godine. Pored pribavljanja predmeta
za Zbirku ivotinja, Herbar je u 1910. godini uvean
za 1.084 listova, te na kraju godine broji 1246. U
1910. godini pribavljen je i najvei broj minerala i
stena 82.65
Godine 1910. prestaje rad na Zbirci biljaka, a
broj predmeta pribavljenih za Zbirku minerala i stena
u narednim godinama iznosi samo nekoliko desetina.
Samo se Ornitoloka zbirka, prema mogunostima, u
narednim godinama poveavala.66
Sumirajui broj pribavljenih dermoplastinih pre
parata za Ornitoloku zbirku VM, na osnovu dostupne
dokumentacije, dolazimo do broja 200 preparata i
128 nasada jaja. Indentifikovano je neto preko 100
dermopreparata od oko 65 vrsta ptica. Spisak sledi.
Naziv vrste
PHASIANIDAE
Perdix perdix poljska jarebica
Phasianus colchicus obini fazan
RALIDAE
Porzana porzana areni barski petli
Fulica atra liska
GRUIDAE
Grus grus dral
GLAREOLIDAE
Glareola pratincola obini zijavac
CHARADRIIDAE
Vanellus vanellus obini vivak
SCOLOPACIDAE
Tringa ochropus prudnik pijukavac
LARIDAE
Larus fuscus mrki galeb
STRIGIDAE
Otus scops uk
Bubo bubo sova buljina
Athene noctua obina kukumavka
Strix uralensis dugorepa sova
Asio otus sova utina
Kom.
10
3
1
1
1
1
2
2
1
1
1
1
1
1

Circus pygargus eja livadarka
Accipiter gentilis jastreb
Accipiter brevipes kratkoprsti kobac
Buteo buteo obian miar
Buteo lagopus gaasti miar
Hieraetus pennatus patuljasti orao
Naziv vrste
CAPRIMULGIDAE
Caprimulgus europaeus leganj
ALCEDINIDAE
Alcedo atthis vodomar
ALAUDIDAE
Galerida cristata ubasta eva
Lulula arborea umska eva
Alauda arvensis poljska eva
Delichon urbica gradska lasta
MOTACILLIDAE
Motacilla flava uta pliska
Motacilla alba bela pliska
CINCLIDAE
Cinclus cinclus vodeni kos
TROGLODYTIDAE
Troglodytes troglodytes cari
TURDIDAE
Monticola saxatilis drozd kamenjar
Turdus torquatus planinski drozd
Turdus merula crni kos
Turdus viscivorus drozd imela
1
2
1
2
2
2
Asio flammeus ritska sova
Kom.
1
1
1
1
4
1
1
2
1
1
1
1
3
1
Naziv vrste
AEGITHALIDAE
Aegithalos caudatus dugorepa senica
PARIDAE
Parus caeruleus senica plavi
SITTIDAE
Sita europaea brljez
CORVIDAE
Nucifraga caryocatactes lenikara
Corvus frugilegus gaac
Corvus corone siva vrana
PASSERIDAE
Passer domesticus domai vrabac
Passer montanus poljski vrabac
FRINGILLIDAE
Fringilla coelebs obina zeba
Carduelis carduelis tiglic
Pyrrhula pyrrhula zimovka
EMBERIZIDAE
Emberiza citrinella obina strnadica
Emberiza schoeniclus movarna strnadica
Miliaria calandra velika strnadica
Kom.
2
1
1
1
2
1
2
5
1
2
1
1
1
2
Od 128 nasada jaja indentifikovani su nasadi od 20 vrsta i to:

PODICIPEDIDAE
Podiceps grisegena riovrati gnjurac
PHALACROCORACIDAE
Phalacrocorax carbo veliki vranac
P. pygmaeus mali vranac
ARDEIDAE
ACCIPITRIDAE
Milvus migrans crna lunja
Aquila heliaca orao krsta
TYTONIDAE
Tyto alba kukuvija
STRIGIDAE
Otus scops uk
MEROPIDAE
Merops apiaster pelarica
MOTACILLIDAE
Motacilla cinerea planinska pliska
Motacilla alba bela pliska
SYLVIIDAE
Acrocephalus arundinaceus veliki trstenjak
CORVIDAE
397

PHASIANIDAE
RALIDAE
Galiiinula chloropos barska kokica
COLUMBIDAE
Columba oenas golub duplja
Garrulus glandarius kreja

STURNIDAE
Sturnus vulgaris obini vorak
PASSERIDAE
Postoji jo jedan izvor podataka o radu na Ornitolokoj zbirci, u analiziranom periodu. U Prirodnjakoj
zbirci VM, pri reinventarizaciji 1996. godine, konstatovani su dermopreparati i nasadi jaja sakupljeni u periodu
od 1909. do 1917. godine, i to:
Dermoplastini preparati
Naziv vrste
PODICIPEDIDAE
Podiceps nigricollis crnovrati gnjurac
ARDEIDAE
*Nycticorax nycticorax gak

*Ardea purpurea crvena aplja
CICONIDAE
Ciconia ciconia bela roda
THRESKIORNITHIDAE
*Plegadis falcinellus raanj
ANATIDAE
Anser erytropus mala lisasta guska
*Anser anser velika divlja guska
*Anas platyrhynchos patka gluvara
ACIPITRIDAE
*Pernis apivorus osiar
Milvus milvus ria lunja
Haliaetus albicilla orao belorepan
*Circaetus gallicus orao zmijar
Circus aeruginosus eja movarica
Circus cyaneus poljska eja
*Circus macrourus stepska eja
Circus pygargus eja livadarka
398
Mesto nalaza
Vreme nalaza
Teme Kenez
Teme Kenez
Vrac
31. 05. 1914.

31. 05. 1914.
13. 11. 1910.
Mosnica
Teme Kenez
Teme Kenez
Vrac
Ghiroda
Teme Kenez
1910.
1913.
25. 06. 1913.
25. 08. 1915.
16. 05. 1911.
23. 04. 1911.
Vrac
10. 06. 1915.
Vrac
1909.
Mali Bekerek
Biled
Chiroda
22. 02. 1914.

12. 10. 1913.
21. 01. 1912.
Nova Moldava
Skireirera
Sent Andra
Teme Kenez
Divi
Dubrava
Teme Kenez
Vrac
Teme Kenez
Vrac
Vrac
14. 06. 1911.

12. 06. 1913.
1913.
18. 10. 1913.
25. 12. 1913.
12. 08. 1907.
18. 10. 1913.
25. 04. 1915.
18. 10. 1913.
22. 10. 1912.
17. 10. 1910.

Accipiter gentilis jastreb
*Accipiter nisus obian kobac
Buteo buteo obian miar
Buteo lagopus gaasti miar

*Aquila pomarina orao klikta
*Aquila heliaca orao krsta
Hieraetus pennatus patuljasti orao
*Falco tinnunculus obina vetruka
*Falco vespertinus siva vetruka
*Falco subbuteo soko lastaviar
*Falco biarmicus krki soko
PHASIANIDAE
*Alectoris graeca jarebica kamenjarka
Perdix perdix poljska jarebica
RALIDAE
*Porzana pusilla mali barski petli
*Crex crex prdavac
*Galiiinula chloropos barska kokica
Fulica atra liska
GRUIDAE
Grus grus dral
BURHINIDAE
*Burhinus oedicnemus urlikovac
GLAREOLIDAE
Glareola pratincola obini zijavac
CHARADRIIDAE
*Pluvialis apricaria zlatni vivak
Vanellus vanellus obini vivak
SCOLOPACIDAE
*Gallinago gallinago barska ljuka
*Scolopax rusticola umska ljuka
*Tringa totanus crvenonogi prudnik
Tringa ochropus sprudnik pijukavac
Teratih
Novi Beej
Vrac
Bokan
Nagy Boveres
Vrac
Vrac
Forotic
Bokan
Vrac
Vrac
Vrac
Nova Moldava
Cacoveni
Vrac
Vrac
Veliki Keveri
Sokolovac
08. 03. 1910.

17. 02. 1908.
1908.
22. 05. 1909.
06. 01. 1914.
17. 01. 1916.
1908.
1910.
16. 02. 1908.
23. 07. 1909.
10. 08. 1909.
13. 06. 1909.
04. 07. 1913.
02. 02. 1907.
1908.
1908.
22. 04. 1914.
20. 07. 1913.
Coronini
Coronini
Masnieza Mikej
Masnita
22. 10. 1911

31. 12. 1906.
13. 12. 1909.
06. 01. 1910.
Vrac
Rekosdie
Moldova Veche
1911.
13. 10. 1909.
08. 09. 1907.
13. 10. 1909.
1910.
Hatias
28. 10. 1910.

1910.
Novi Beej
Vrac
13. 03. 1908.

23. 06. 1915.
Moldavska ostrva
Bokan
Bokan
Biled
Vrac
02. 04. 1911.

27. 03. 1910.
27. 03. 1910.
11. 10. 1911.
16. 07. 1909.
399

LARIDAE
*Larus ridibundus obini galeb
*Sterna hirundo obina igra
*Chlidonias niger crna igra
TYTONIDAE
*Tyto alba kukuvija
STRIGIDAE
Bubo bubo sova buljina
Strix uralensis dugorepa sova
Asio otus sova utina
Novi Beej
Novi Beej
Temivar
Vrac
20.
26.
26.
21.
10.
04.
05.
09.
1908.
1908.
1910.
1912.
1910.
12. 05. 1910.
Novi Beej
Vrac
1910.
15. 03. 1908.
25. 03. 1909.
Asio flammeus ritska sova

APODIDAE
Teme Djarmata
12. 11. 1909.
*Apus apus crna iopa

ALCEDIDAE
Alcedo atthis vodomar
MEROPIDAE
*Merops apiaster pelarica
Vrac
09. 06. 1914.
Oravica
12. 11. 1906.
CORACIIDAE
*Coracias garrulus modrovrana
UPUPIDAE
*Upupa epops pupavac
PICIDAE
*Dryocopus martius crna una
*Dendrocopos minor mali detli
*D. leukotus planinski areni detli
ALAUDIDAE
Galerida cristata ubasta eva
Lulula arborea umska eva
Alauda arvensis poljska eva
TURDIDAE
Turdus torquatus planinski drozd
Turdus merula crni kos
Turdus viscivorus drozd imela
SITTIDAE
Sita europaea brljez
ORIOLIDAE
*Oriolus oriolus vuga
LANIIDAE
400
1911.
Vrac
03. 08. 1909.

1912.
Bokan
Oravica
Bokan
Nova Moldava
Nova Moldava
02. 02. 1908.

02. 12. 1906.
10. 01. 1908.
20. 02. 1906.
18. 12. 1909.
Vrac
1910.
28. 06. 1914.
1910.
Vrac
Bonjar
25. 04. 1915.

1910.
14. 02. 1910.
1910.
Vrac
24. 07. 1913.

*Lanius collurio uti svraak
*Lanius excubitor veliki svraak
CORVIDAE
*Pica pica svraka
Corvus cornix siva vrana
STURNIDAE
Sturnus vulgaris obini vorak
FRINGILLIDAE
Fringilla coelebs obina zeba
*Coccothraustes coccothraustes batokljun
EMBERIZIDAE
*Emberiza citrinella obina strnadica
*Emberiza calandra velika strnadica
Naziv vrste
Oravita
Vrac
1907.
1909.
Vrac
Novi Beej
Vrac
Novi Beej
1908.
02. 02. 1908.
02. 02. 1908.
18. 01. 1908.
Veliki keveri
1914.
Vrac
Ghiroda
Vrac
09. 06. 1914.

1912.
19. 06. 1914.
Vrac
Teme Djarmata
12. 06. 1914.

16. 01. 1910.
Nasadi jaja
Mesto nalaza
Vreme nalaza
Broj jaja
17. 05. 1907.

Serban
1.
17. 05. 1907.
3.
Giroda
Giroda
09. 05. 1911.

12. 05. 1912.
5.
1.
Temivar
15. 06. 1915.
Teme Kinez
04. 07. 1914.
Banatski Karlovac
Banatski Karlovac
24. 05. 1910.

01. 05. 1911.
1
2
Bodorigo
17. 06. 1911.
Deliblato
05. 10. 1915.
Geir
Geir
04. 06. 1911.

25. 05. 1914.
2
1
Nova Moldava
Nova Moldava
27. 04. 1910.

27. 04. 1910.
3
3
PHACROCORACIDAE
Phalacrocorax carbo veliki vranac Serban
ARDEIDAE
PHASIANIDAE
RALIDAE
Galiiinula chloropos barska kokica
COLUMBIDAE
Columba oenas golub duplja
TYTONIDAE
Tyto alba kukuvija
MEROPIDAE
Merops apiaster pelarica
SYLVIIDAE
*Acrocephalus schoenobaenus trstenjak rogozar
Acrocephalus arundinaceus veliki trstenjak
CORVIDAE
401

PASSERIDAE
*Passer montanus poljski vrabac
FRINGILLIDAE
*Carduelis chloris zelentarka
*C. cannabina obina jurica
EMBERIZIDAE
*Emberiza citrinella obina strnadica
Temivar
Monica
26. 06. 1915.

19. 05. 1910.
3
1
Nova Moldava
Nova Moldava
25. 05. 1910.

08. 06. 1910.
3
4
Nova Moldava
25. 05. 1910.
3.
Zvezdicom (*) su oznaeni dermopreparati i nasadi koji nisu indentifikovani iz dokumentacije 51 dermopreparat od
42 vrste ptica i 5 nasada od 6 vrsta.
Pre svoenja konanih rezultata treba rei da je,

pri reinventarizaciji Prirodnjake zbirke VM 1996.
godine evidentiran izvestan broj dermopreparata za
koje se moe pretpostaviti da su iz perioda 19091917.
godine, ali zbog nepotpune dokumentacije (nedostatak
kartona muzejskog predmeta) nisu uzeti u obzir.
ZAKLJUAK
Pri oceni rada na Ornitolokoj zbirci u VM, u
periodu od 1908. do 1917. godine, treba poi od kon
cepta muzeja sa kraja XIX i poetka XX veka kao
kulturnoobrazovne institucuje. Treba imati u vidu i da
je VM bio formiran, i da je radio, po emi AustroUgarskih zaviajnih muzeja sa odeljenjima, odnosno
zbirkama: Arheolokom, Etnolokom, Zbirkom liko
vne umetnosti i Prirodnjakom zbirkom. U tom perio
du, VM ima jednog kustosa.
Na dva osnovna naina je pribavljan ornitoloki
materijal:
prepariranjem leeva ptica dobijenih na poklon
ili su pak otkupljivani;
kupovinom gotovih preparata.
Uvidom u spisak identifikovanih dermoplastinih
preparata, kao i dermopreparata koji se i sada nalaze
u Prirodnjakoj zbirci VM, moe se konstatovati da se
nastojalo da prikupljeni materijal bude to raznovrsniji,
da Zbirka poseduje preparate od to vie vrsta ptica.
Kao rezultat takvih nastojanja, u analiziranom periodu
prikupljeni su preparati od 106 vrsta ptica iz 40 poro
dica, i to: iz porodice morskih gnjuraca (Gaviidae) od
1 vrste; p. gnjuraca (Podicipedidae) 2 vrste; p. aplji
(Ardeidae) 5 vrsta; p. roda (Ciconiidae) 2 vrste;
p. ranja (Threskiornithidae) 1 vrsta; p. pataka, gu
saka i labudova (Anatidae) 6 vrsta; p. jastrebova,
leinara i orlova (Accipitridae) 20 vrsta; p. fazana
(Phasianidae) 2 vrste; p. barskih koka (Ralidae) 5
vrsta; p. dralova (Gruidae) 1 vrsta; p. urlikovaca
402
(Burhinidae) 1 vrsta; p. zijavaca (Glareolidae) 1

vrsta; p. alara i vivaka (Charadriidae) 2 vrste; p.
ljuka (Scolopacidae) 4 vrste; p. galebova (Laridae)
4 vrste; p. kukuvija (Tytonidae) 1 vrsta; p. sova
(Strigidae) 6 vrsta; p. legnja (Caprimulgidae) 1
vrsta; p. iopa (Apodidae) 1 vrsta; p. vodomara
(Alcedinidae) 1 vrsta; p. pelarica (Meropidae) 1
vrsta; p. modrovrana (Coraciidae) 1 vrsta; p. pupa
vaca (Upupidae) 1 vrsta; p. detlia (Picidae) 3
vrste; p. eva (Alaudidae) 3 vrste; p. lasta (Hirun
dinidae) 1 vrsta; p. pliski (Motacillidae) 2 vrte;
p. vodenih kosova (Cinclidae) 1 vrsta; p; caria
(Troglodytidae) 1 vrta; p. drozdova (Turdidae) 4
vrste; p. dugorepih senica (Aegithalidae) 1 vrta; p.
senica (Paridae) 1 vrsta; p. brljeza (Sittidae) 1
vrsta; p. vuga (Oriolidae) 1 vrsta; p. svraaka (Lani
idae) 2 vrste; p. vrana (Corvidae) 5 vrsta; p. vo
raka (Sturnidae) 1 vrsta; p. vrabaca (Passeridae)
2 vrste; p. zeba (Fringillidae) 4 vrste; p. strnadica
(Emberizidae) 3 vrste.
I kod nasada jaja, postojala je tenja da se prikupe
od to vie vrsta ptica. Na osnovu dokumentacije iz
analiziranog perioda i nasada koji se sada nalaze u
Prirodnjakoj zbirci VM, u periodu od 1908. do 1917.
godine pribavljeni su nasadi jaja ptica iz sledeih
porodica: p. gnjuraca (Podicipedidae) od 2 vrste;
p. kormorana (Phacrocoracidae) 2 vrste; p. aplji
(Ardeidae) 2 vrste; p. jastrebova, leinara i orlova
(Accipitridae) 2 vrste; p. fazana (Phasianidae) 1
vrsta; p. barskih koka (Rallidae) 1 vrsta; p. golubova
(Columbidae) 1 vrsta; p. kukuvija (Tytonidae) 1
vrsta; p. sova (Strigidae) 1 vrsta; p. pelarica (Mero
pidae) 1 vrsta; p. pliski (Motacillidae) 2 vrste;
p. grmua (Sylviidae) 2 vrste; p. vuga (Oriolidae)
1 vrsta; p. svraaka (Laniidae) 1 vrsta; p. vrana
(Corvidae) 2 vrste; p. voraka 1 vrsta; p. vrabaca
2 vrste; p. zeba (Fringillidae) 3 vrste; p. strnadica
(Emberizidae) 2 vrste. Na kraju analiziranog perioda,

Ooloka zbirka je imala nasade jaja od najmanje 30
vrsta ptica, iz 18 porodica. Brojke su impozantne.
Pored nastojanja da Zbirka sadri dermopreparate
od to vie vrsta ptica, postojala su i nastojanja da se
pribave preparati od oba pola iste vrste. To je pose
bno znaajno kod onih vrsta ptica gde postoje, meu
polovima, spoljne razlike u veliini, boji perja i dru
gom.
Tako raznovrstan materijal omoguio je dobru pre
zentaciju ornitolokog muzejskog materijala. Ta mo
gunost je iskoriena 1911. godine, kada je na temat
skoj izlobi bilo 3.282 posetioca i 1914. godine, kada
je za tri dana izlobu ptica posetio 5.581 posetilac. Broj
posetilaca tematskih izlobi premauje broj posetilaca
stalne postavke VM, tokom cele godine.
Visoki kvalitet preparata obezbeen je izradom
istih u dve vrhunske preparatorske radionice. Visoku
ocenu kvaliteta potvruje izgled preparata i posle 100
godina.
Iz prvih godina rada na Ornitolokoj zbirci ostao
nam je karton muzejskog predmeta kao osnovna
dokumentacija. Na kartonu su bili dati struni i nauni
nazivi ptica, kao i mesto i vreme nalaza. Na karton se
upisivao i inventarski broj. Navedeni podaci u kartonu
muzejskog predmeta iz tog perioda ine okosnicu
dokumentacije muzejskog predmeta i danas.
Pri prodaji ornitolokog materijala DL je davao
i potrebne podatke. Preparatorska radionica AL vrila
je indentifikaciju kojoj vrsti i kog pola je ptica koju

treba da prepariraju. (Kod vrsta ptica kod kojih se
polovi po izgledu ne razlikuju, pol se moe odrediti
samo disekcijom). Podatke su dostavljali VM. Tako
prikupljeni podaci bili su nesumnjivo tani.
Mileker je imao zavrenu uiteljsku kolu. Poto
tada nije bilo, u dananjem smislu rei, strunog kadra
za rad u muzejima, nadleni muzejski organi ogra
nizovali su razne oblike usavravanja. Mileker je pri
sustvovao brojnim seminarima, kursevima; posetio je
mnoge muzeje.
U svom dugogodinjem radu direktno se anga
ovao na prikupljanju arheolokog materijala. Proua
vao je istoriju Vrca i okoline. Ali, to se tie Ornito
loke, pa i drugih zbirki, Mileker je bio uspean me
nader, kako se to danas kae. Rezultati nisu izostali.
Rad na Ornitolokoj zbirci, od osnivanja do 1917.
godine, bio je uspean.
Ocenjujui rad na Ornitolokoj zbirci u VM u
prvim godinama po osnivanju Prirodnjake zbirke, na
meu se danas neka pitanja rada u kompleksnim muze
jima na ornitolokom, pa i drugom prirodnjakom
materijalu. Koji materijal koje zbirke? Kako ga pri
kupljati pribavljati? Kako preparirati? Kako deter
minisati? Koliko naunoistraivakog, a koliko kul
turnoobrazovnog rada? itd., itd. Brojna pitanja koja se
nameu, ali o kojima nee biti rei u ovom prilogu, jer
prelaze okvire ovoga rada.
NAPOMENE
Mileti, Gordana. Razvoj, stanje i zadaci prirodnjakih
muzeja, odeljenja i zbirki u Vojvodini sa osvrtom na
probleme zatite prirode. Magistarski rad. 1971.
2
Raajski, R. Bibliografija radova Feliksa Milekera. Vrac
1995.
3
Godinji izvetaj VM za 1908. BILTEN Br. VII (1908).
Budimpeta 1909, 265268.
4
Isto.
5
Godinji izvetaj VM. za 1909. tekstualni deo, dl. VM br.
33/25. 02. 1910.
6
Isto.
7
Iskaz o dohotku za 1909. BILTEN Br. VIII (1909).
Budimpeta 1910, 135 i 136.
8
Godinji izvetaj VM za 1908. BILTEN Br. VII (1908).
Budimpeta 1909, 265268.
9
Godinji izvetaj VM. za 1909. tekstualni deo, dl. VM. br.
33/25. 02. 1910.
10
Pismo DL FM, dl. VM. br. 55/03. 04. 1910.
11
Priznanica DL, dl. VM br. 55/03. 04. 1910.
12
Iskaz o dohotku za 1910. BILTEN Br. IX. (1910).
Budimpeta 1911, 156.
1
Godinji izvetaj VM za 1910. IZVETAJ Br. V. (1911)

Budimpeta, 192193.
14
Godinji izvetaj VM za 1910. obraun dravne pomoi
prilog, dl. VM br. 33/24. 02. 1911.
15
Isto.
16
Godinji izvetaj VM za 1910. IZVETAJ Br. IV. (1910)
Budimpeta, 244245.
17
Iskaz o dohotku za 1911. BILTEN Br. X. (1911).
18
Godinji izvetaj VM za 1911, tekstualni deo, dl. VM br.
56/28. 02. 1912.
19
Godinji izvetaj VM za 1911. obraun dravne pomoi
prilog, dl. VM br. 56/28. 02. 1912.
20
Isto.
21
Isto.
22
Isto.
23
Pismo DL FM dl. VM br. 153/07. 08. 1911.
24
Dopis(nica) preparatorske radionice AL VM, dl. VM br.
171/20. 09. 1911.
25
Godinji izvetaj VM za 1911. god. IZVETAJ Br. VI.
(1912.) Budimpeta, 184185.
13
403

Godinji izvetaj VM za 1911. IZVETAJ Br. VI. (1912)
Budimpeta, 184185.
27
Isto.
28
Iskaz o dohotku za 1912. BILTEN Br. XI. (1912).
29
Godinji izvetaj VM za 1912. IZVETAJ Br. VII (1912).
Budimpeta, 165.
30
Iskaz o dohotku za 1913. BILTEN Br. XII. (1913)
Budimpeta 1914, 140, 142.
31
Godinji izvetaj VM za 1912. IZVETAJ Br. VII (1913)
Budimpeta, 165.

Godinji izvetaj VM za 1914. IZVETAJ Br. IX.
(1915) Budimpeta, 126127.
32
Godinji izvetaj VM za 1913. IZVETAJ Br. VIII. (1914)
Budimpeta, 140.
33
Godinji izvetaj VM za 1913. IZVETAJ Br. VIII. (1914)
Budimpeta, 142.
34
Godinji izvetaj VM za 1914. Obraun dravne pomoi.
dl. VM br. 12/30. 01. 1915.
35
Godinji izvetaj VM za 1914. Tekstualni deo. dl. VM br.
12/30. 01. 1915.
36
Godinji izvetaj VM za 1914. Prilog obrauna dravne
pomoi. dl. VM br. 12/30. 01. 1915.
37
Godinji izvetaj VM za 1914. tabelarni pregled. dl. VM
br. 12/30. 01. 1915.
38
Godinji izvetaj VM za 1914. obraun dravne pomoi.
dl. VM br. 12/30. 01. 1915.
39
Godinji izvetaj VM za 1914. IZVETAJ Br. IX. (1915.)
Budimpeta, 126127.
40
Godinji izvetaj VM za 1914. vlastiti prihodi, dl. VM br.
12/30. 01. 1915.
41
Godinji izvetaj VM za 1914. IZVETAJ Br. IX. (1915)
Budimpeta, 126127.
42
Godinji izvetaj VM za 1915. IZVETAJ Br. X. (1916)
Budimpeta, 158160.
43
Isto.
44
Isto.
45
Priznanica DL od 24. 12. 1915. na 105 K i 25 f dl. VM
99/25. 12. 1915.
46
Priznanica DL od 24. 12. 1915. na 21 K i 95 f dl. VM
98/25. 12. 1915.
47
Raun i priznanica (od 20. 05. 1915) Faba Reo
(naslednika AL) za prepariranje gore navedenih vrsta,
dl. VM br. 39/05. 06. 1915.
48
Raun (od 28. 06. 1915.) i priznanica (od 10. 07. 1915)
Faba Reo (u daljem tekstu RF) za prepariranje bele
rode i vivka, dl. VM br. 49/10. 07. 1915.
26
404
49
Raun i priznanica (od 22. 10. 1915) RF za prepariranje

bukavca, dl. VM br. 69/22. 10. 1915.
50
Godinji izvetaj VM za 1916. IZVETAJ Br. XI. (1917)
Budimpeta, 115.
51
Dopis(nica) RF FM, dl. VM br. 8/23. 01. 1916.
52
Ponuda DL VM, dl. VM br. 80/12. 10. 1916.
53
Kiss, A. (1983): Dionisije Lintija (1880. 1952), ornitolog
banatean. An. Ban. St. Nat. Vol 1, 3558. Temisoara.
54
Raajski, R. (1995): Biliografija radova Feliksa Mile
kera. Vrac.
55
56
57
Garovnikov, B. (1983): Contributia lui Dionisije Lintia la
organizarea colectiei ornitologice din Vrset, Jugoslavia.
An. Ban. St. Nat. Vol 1, 2333. Temisoara.
58
Godinji izvetaj VM za 1909. tabelarni pregled dl. br.
33/25. 02. 1910.

33/24. 02. 1911.

56/28. 02. 1912.

17/14. 02. 1913.

Godinji izvetaj VM za 1913. tabelarni deo nedostaje,
ali iz tabelarnog pregleda za 1912. i 1914. godinu
uzeti su podaci te popunjene rubrike fond na poetku
godine i fond na kraju godine za 1913. godinu. Iz
razlike ta dva podatka utvreno je ukupno poveanje
broja predmeta u godini.

12/30.01.1915.

21/29.02.1916.
59
Godinji izvetaj VM za 1909. obraun dravne pomoi,
dl. br. 33/25. 02. 1910.
60
dl. br. 33/24. 02. 1911.
61
dl. br. 56/28. 02. 1912.
62
dl. br. 17/14. 02. 1913.
63
dl. br. 12/30. 01. 1915.
64
Dokumenti o finansijskom poslovanju 1915. godine.
65
33/24. 02. 1911.
66
Godinji izvetaji VM za 1911. 1912. 1914. 1915. tabelarni
pregledi.
Slika 1.1.
Slika 1.2.
405
Slika 1.3.
Slika 1.4.
Slika 1.5.
406
Slika 1.6.
Slika 1.7.
407
Slika 1.8.
408
Slika 1.9.
409
Slika 2.
Slika 3.
410
Slika 5.
411

()
,
, ,
.

.

(ET / ETN European Textile Network),

.
,
1990,
, 1993.

.
.
:

,
,
.

.

.
:

(, , , )
.
,
,

.

;
(Newsletter).
,
, ,

, 1998.

()
.

,
,
.1

,

. 1998.

(www.etn-net.org),
.
,

, ,
.
, ,
,

.
,
,
1989/1990, a j

, ,
--,
1982.
, 1995. .

,
:

?

.
,

, .

413

,
,

.
.

,
,

. 1990. .
250 (
, ) 25
,
,
.
110
25 ,
2
,
1991. ,
.

Configura,
.
,3

,
414
. (1991)

.4

(, , ,
)
.
,
.
,

.

, 1997. ,

,
. ,
,

. .

,
.

. ,
,

()
().

:

,
;
,

.

.5
:
(, ,
), ,
, , ,
; (
, .
),
, ,
;6 ,

;

:
, , , ,
, , .

,
.

:

, , ,
, ,
...
;

Newsletter ,
,
;

;
, , ,
, . ,

.
,
, ,
TEXE
RE (
).
,
2007. .

;
Textile Forum Magazine New
sletter, ;
:
, ,
; 5.000 ;
1.000 ;

; .

,
,
, , , .7
,
,
, ,
,
, .

. ,
.

1999. ,
.

; 2002. ,
,
.

, ,
,
, 2007. , .
415

,
,
.

,
, ,
, :
1.
; 2. ;
3. ; 4.
; 5.
.

,
,
.

.
,

.

.
, www.
etn-net.org,

,
. ,
.
1991.
,
2007. , 14
,
,
.
150 ,
,
500 .
,
2005. ,
, 15- ,
,
.
, ,
416

.

,

. -,
,
8
.

,
,

,
. ,
,
.
,
,

.

,
.

,

.

.

,
,
.
,
,
.

. ,
,

,
. ,
,

,
.
,

, 1996. ,
593 , , 57

.

,
.

,
.
.

.

,
,
. ,
, ,
,

,

.
,

,
, ,
.9

,
,

.

,
,
,
2000. 2002/2003.

.

,
(
2000).
11 ,
.
, ,
.
,11
,

,

. 9

, . ,

- (
),10 1998. .

,
.

,
.

,
.

;
;

.
417

(www.etn-net.org/routes/09)
.
,

,
(
,
, ,
, ,
,

).
, 2003.

.12
13
,

(CD );
.

,

, ,
,
. ,

,
.
2003. (),
2005. () 2007. ,

:14
12. 2003.
(),

:

18501950 . -.

, ,

.
(CD,
,
).
13. 2005.
(), -

.

.

.
,
10
, ,
,

,
.
14. 2007.
,
,

, , 2007.
418

. ,
,

,
; ,
,

, .

.

( ),

.
,
,
,

.
, , ,

.

,
.

. -,

.
2
CITAM (International Centre of Ancient and Modern
Textile Art, Lausanne, Switzerland); Central Museum
of Textiles, Lodz, Poland; Nederlands Textielmuseum,
Tilburg, Netherlands; Textile Collection, Szombathly;
Hungary; [] Textilforum e.v. Hannover,
Germany.
3

( ),

, ,
.
,

.
4
, 1998.

Linen on net.
5
.
, :
,
.

,
, ,
,

,
.
6
,
,
,
(
,
).
7
Organizers of Textile Events in Europe,
ETN 2000, Hannover 1998;

, Kaleidoscope '97,

.

,
.

.
8
IMATE (
)
,
, ;

.

.
9

: RED Textilia
Ibero-americana, Costa Rica.
10
1993. ,
,
.
11

,
, ,
.
419

12
,
,
,
.
13
ETN, European Textile Routes,
Industrial Heritage Routes (
), Project 2002, DGX, Culture 2000.
14

,
(2002, 2003, 2005. 2007. );

,
2002. ).

,
.

.
,

.

.
, . .
,

.

, , , ,
,
, .
1923.
.

.

.
420

.

.
,
,
:

,
,
. (. 11)
,

,
.
,

.
(. 16)

. ,
, ,
.

,
,

.

.

.

'

'.
.
( , , . 285)

XX .

.

.
(International Council of
Museums ICOM) 1974.

(Marketing and Public Relations MPR),

. ICOM-
,

.

: (
, , , ..),
( ,
), (,
, / ),
(, , , ,
), ,
,
, , -
, ,
, , ,
, , /
,
, -,
,

.
, ,
,
,
, .
(The End of the Museum;
, )
,

, , ,
,
, ,
, DVD-
, ,
.
,
.
, ,
, ,
( ,
,
, ).
, ,
.
-
,

,
.

2006. 2005.
2006.
.

-.

. ,
,
2006. ,
421

,
. (
)

2006. .

,
, .
,
,

-
.

.

, ,

,
.
85.500
2006. ,
80.000 .

.

,

.

200 , - .

14.
2006. 19
.
,
.
( 1935. .)

. 1966. ,

. 600
.
1984. .
422
:

Commandeur dans lordre des Arts et
des Lettres,
(1984),
,
(1987). 2005.

, .

.
.
31 :
1. , 1997, / , 3527 cm
2. , 1988, / , 198146 cm
3. , 1997, / , 325225 cm
4. , 1999, / , 210150 cm
5. , 2003, / , 198146 cm
6. , 1999, / , 198146 cm
7. , 1997, / , 325225 cm
8. , 2000, / , 6146 cm
9. , 2004, / , 210150 cm
10. , 2003, / , 210150 cm
11. , 2000, / , 210150 cm
12. , 2004, / , 10366 cm
13. , 2005, / , 10366 cm
14. , 2005, / , 10366 cm
15. , 2003, / , 6146 cm
16. , 2005, / , 6146 cm
17. , 2003, / , 6146 cm
18. , 2003, / , 210150 cm
19. , 2003, / , 210150 cm
20. , 2001, / , 250500 cm
21. , 2003, / , 10366 cm
22. , 2004, / , 10366 cm
23. , 2004, / , 10366 cm
24. , 2003, / , 10366 cm
25. , 2003, / , 10366 cm
26. , 2003, / , 10366 cm
27. , 2004, / , 10366 cm
28. , 2003, / , 132103 cm
29. , 2005, / , 6146 cm
30. , 2005, / , 6146 cm
31. , 2004, / , 210150 cm

.

14. 06. 25. 07. 2006. ,
4.232 .
,
, , ,
,
,
700 .

,

,

.
,

.

,
,

,

, ,
,
.
,
, ,

,
.
(press release)

.
,
, .
:
(), ,
.
, je
. ,

,
.

.

.

,
, 12. 2006.
,
, 9. 2006.
, ,
.
:

(, ), ,
-

( , , , ,
, , , Magyar
Sz, Press)
, ,
, , 202.

.

(
) , 14. 2006.
20 , ,
.

.

.

1

.

.
,

.
423
700
.
,
.
:
,

- ,
-
-
- -
- - -
-
-
-
-

-
.

700 -
.

(
)
17
.
30

.

21,5 m
.

.
.
1.
2.
3.
: ,

,

4.
, 3
5.
Digital Still
6.
7.
8.
9.
: ,

424
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
202,

, , ,
24
.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
8. 2006.
9. 2006.
?
10-11. 2006.
12. 2006.
12. 2006.
13. 2006.
13. 2006.
13. 2006.
15. 2006.
16. 2006.
16. 2006.
16. 2006.
16. 2006.
17. 2006.
16.
17. 2006.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
17-18. 2006.
19. 2006.
23. 2006.
1. 2006.
9. 2006.
19. 2006.
21. 2006.
20. 2006.
29-30. 2006.
26.
4. 2006.

.

.
( )
( )

( )

( )
;

( )
Web
1.
92
9.
2.
10.
3.
SeeCult
11.
4.
PressRADIOnica
12.
5.
13.
6.
14.
7.
15.
8.
()
16.
425

DVD

DVD
,
,
,
press clipping. DVD

.
DVD

.

,
, ,
.
,

.

, ,

,

.

, ,

2006. .

.

,
,
.

,
, 21. 31. 2007.
,
21. 2007.
.

, 18. ,
.
,
,
.
, ,
, ,
, ,
,

, ,
.

426
.

. ,

.
,
.

( )
,

.
,
, .

,
.
,
,

, ,
.
,
70
3.
, ,
e
(
, ...)
.

, ,
.

, ,
, ,
!
, ,

,

, , ,
, -, ,
.
,
16. ,

.
,

.
-,
.
, 1948. .
,
.
,
- ,
,
, 18.
,
19. ,
19. . 20. , ()
,
(!).

.
, ,
, .
,

, . 20.
.

.

, ,
, .

,
...
,

-,
427

,
. , ,
1888.
1938. ,
.

, , ,
.
,
,

.

,
,
, , (
, ) ,

, , ,
:
- .
:
,
, .
, ,
.
, ,
, .

, .

,

150
.

.

.
.

.

XI
e
2731. 2007.
a .
10 , je
1997. .
,
,
10 + 1
.

, 16 , ,
, , ,

.
, ,
(
, ),

.
428
()
, ,
,
,

.
, ,
/
,
. , ,
.
;

, ,

, -
.

,

, .

,
,
. ,
,

.
, ,

, ,
.

,
.

.

, ,

.
, ,
( , . .
, ,
- ,
).
10
, XI
, ,
, ,
,
- 9.

.

.

, .
,
5. 25. 2007,
9. 9. 2007.
,
.
,
, , ,
, (.
. ) ,
.

,
500 .

, , ,
, ,
. ,
,
,
,
.
,
,
.

.

.

.

.
429

, ,

,

.
,
,
, ,
.

.

26. 2007.
,

.

,
. -
-.
:
.
,

.

,
430

,

, ,
,
.

,
,

. ,

,
,
.
,
,
,
,

.
, ,

.
,
,
, , ,

.

,

.
,

,

,

.

.

.

,
.

,

.

.
,

. ,
,

.

. ,

,
.

.
,
,

.
,

,

.

,
.

.

.

.

.

.
,
,

.
(
), ()
.

,

,
.
,

, ,
.

,

. ,

,
.

, .

,
,

431

.

,
. ,
,
, ,

,
, ,

,
.

2007.
,
,
,
,
.
1952.

. 25

.

,
.

, ,

.

.
,

,

.
,
, ,
:
,
,

,
.
432
,

,

.
,
,
1981.

.
,
. ,
,

.

.

,

.

,
,
.

.
,
,

,

.
,
,

.

.
,
,
.

,
.
,

,

.
,

, ,

,

.

.
-

, ,
.

,

,
,
.

,
,

,
,
.
,

.
,

. ,
,
,

.
,

,

,

.

.
,
,
,
,

,

. ,
,

,
,

.

433

.

,

,
.
,
,

.
,
, ,
.

.

.
.

,

.

.

,

.

: .

2007. .
,
,
.

.

.
,
434
.
,
.
,
,

. , ,
:
,

.

, , .
, ,

.
,
(
).

,
(

),

.
,
.
.

, .

.

.
,
.

.

.
,
,

.

: .
.
, ,
, .
,
, 3000 . ...
,
, .
,

,
.

.
. ,
, ,
.

,
,
.

.

,
435
10+1
e

1997. 150-
.

,
100
, ,
, .
27. 2007.

je
. ,

.
104 ,
,

, 90 ,
.
,
,
500 .
( 11.

, 10

).

,
.
90
,
,
XX ,
. ,
,

,
.
,

.

,
.

.

.

,

(.
, . , . , . , .
...).

.
,

,
.
27.

.
,
, 12 (35
)
.

436
(18301907)

,
, 9. 2008.

(18301907) 25. 2008.
. ,
.

250
100
(
),
.

.

,
. .

.
,
, ,
.
,
,

9. 31. 2007.
.

,
: ,
(1882),

I (1883),
I
(1890),
(1892),
(1894),
(1894),

(1900), -
(1901), 50-

(1906),
(1907),
(1907).

,
, .

,
.

,

,
,
,
, .
,

.

.

.
1905.

.
,
,
.
350 .
,
.

.

437

19. 19.
2008. .
,
, /
( 8 , : 200 )
(
).

34 25

,
(
, , ,
, ,
).
,

,
.
,

, .

, ,
,
.
,
,
.

.
. .

438
.
,

,
.

.

. ,

.

.

19.
20. .

.
.

19. .
: .

2004.

.

.

17. 2. 2008.

.

20. .

1955/1956.
,
,

439
: .
: .

.

(
,
,
)
.
,
, ,

.

.
-
.

.
.

440
.
: , ,
, .

.

-
, ,

.
, .

Canon M.

.

.

2008.

1997. ,
,

.
18 2
.
,
,
,
,

.

,
( ).
19.
2007. ,

,

; 320.000
100 . 17

50.000 .
5.000 ,
(
)
:

.
19.
2008. .
23 , 450.000 .
100.000 ,
,
11 000 .

.

,
,
, .
( 2
, 3.000 2, 6.000 )

,
20 .

,
.

2008.
,

,
, ,
, ,
, .

.
,
,

.

( )
.
,
,

.

:
1. -

,
.
,
.

.
2.
,

441
442

, .
, ,
.
, ,
,

.

,
. ,
,
,
.

.
.

( )

.

.

,
.

Carlzberg ,

.

11.000 .
, ,

,
,

.

,

.

Ivan Jordovi, Anfnge der Jngeren Tyrannis Vorlufen und erste Reprsentanten
von Gewaltherrschaft im spten 5. Jahrhundert v. Chr., Gedruckt mit Untersttzung
des Deutschen Akademischen Austauschdienstes (DAAD), . Peter Lang, Europischer Verlag
der Wissenschaften, Frankfurt am Main, 2005, . 363.
,
, ,
1
,
,
.

,

.

.
19. ,

,
.

.
Anfnge der Jngeren
Tyrannis Vorlufen und erste Reprsentanten von
Gewaltherrschaft im spten 5. Jahrhundert v. Chr.2
,

.

.
,
,
.

,

.
,
,
5.

.

,

. .

.
, ,

,
.
,
, .

.

.

.
, . ,

,
.
, ,
:
, ,

.

e
443

, 5. 4. :
, , ,
I, .
,
,
,

( , , ,
) ,
. :

.
,
.

,

(.
132).
,

.

.
, , ,

.
: , .
, -
,
,
,
3.000
444
.

.
,
.
,
.

.

,

5. 4. .

670 ,
.

.
,
,
. ,
, ,

.
1
2
Termin novijeg datuma.

5.
:
,
( )
, 2005.

,
-

: ,
. , a

,
,
,
,
,
,

.
, ,
-
:

;
, :
.

.

(

),
, ,

,

,
.

,
,
,
.
, ,

,
,
, ,
.
, ,
,
,

, ,

, ,
,
,

. ,

.
,

(
),

.
,
,
,

.
, ,

, ,
,
,
-,

,
( 2000).
(

445

) ,
(
, , ,
)
,
,

,
.

, ,

,
,
. ,

,
. ,

,
.
,
,
.

, ,
,

,
(
,
).

.

.

, ,
, ,

.

, ,

446
, ,

.
.

1971. ,

.

-
-.

- (

.
, ,
,
, , . ,

,

1974. ,
,
, ,
,
.

,

,

,

.
,

(
:
,

.)

,
.
, :
,
. , ,
,
, ,
, ,
,
, ,
.
,
,

.
,

,

.
,
:
) ,

( , ,

,
, ,
,
;
)
;
) ,

( ,
);
) ,
,
,
.
,

,
.
)
,

.
) .

, , 2007.
2007. ,

, ,
, .
,
,
, , ,
.
( 600 ),
,
,
(, , ,
, ) , ,

.
,

. (...)

, ,
,
.

,
, ,
.
,
,
,
.
,

,

.
447

,
,
-
( ),
( -
) (
) .

,

.
,
, ,
, , ,
.

-
.
,

17.
18. . ,
,
.

, , .
,
,
,
,
.
, , ,
,
.

,

.
,
,
. :
, ,
, , , ,
, , ,
.

, e (
) ( ),
( ),
448
( )
(
. ,
)
( . ).

, , ,
. .

,

( ,

,
,

,
, ,

).
, ,
,
.
,
,
.
,
:
( ) (
(), ()).

, ,
,
.

.

,
.

(18901907), .
, ,

,

. ,
.

, ,

.

.
, ,
.
, ,
:
( ), (
. ), (
, )
( ).

,
. ,
,
,
,
,
.
,

(, ), ,
. ,

, e .

,
.

.
.

, ,

.
, ,

,

. ,

: ,
, ,
. ,
,
.
18.
, ( )
.

, ( )
( ),
,
,
.

: .

,
, .
, ,
.

,
. ,
, , ,
.

,
. ,
,
,
, :
, ,
, , ,
...
, ,
,

(276282),
(
). , , ,
(
) ; ,
; , ,
; ,
; , ;
, ,
;
, ;
, ,
;
, ;
, ;
,
, .
,
, : ( ),
( ), (
), (
449

, ), (
) (
, ). ,
,
,

. , ,
,
,
.

,
,
19. ,

( 20. )
.
,
, , ,
1960. .
.

,
.

, ,
.

DVD ( ).
,
,
,

.

-, (19291941),
, , 2007.

,

,

. ,

,
. .

-

(19291941),

,

. 400
-

1929.
450
1941. .

-

,

.

,

,

,

.

. ,
,
. ,

-
,
.
, ,

,
: .
,

,

. ,
,
, ,
. ,
, ,
,
,
.

,
.
,

,

, .
,
.
,

,
. ,

,

: !.

,
,
.

,
, h.D., The persecusion of the Jews from Srem during the Holocaust,
, , 2007,
ISN 978-86-82077-65-7
. ,
,
, ,

( 1992)
( 2000. ),
(
, 18471997,
, ,
2004.), (,
, 1996)

, .
I- ,

Museum: Museum and
regional studies,
I- (1998),
(2001), (2004) (2007).

,

,

,
. ,

. ,
.

.
,
451

,
,

.

( , ,
), ,
, .

,
.

,
;

;

18. ,
(17441846),
(1845) .
() . , 1941.

,
, . .
.
.

, ,
,
,
.

.

. ,
!
;
?;
;
;
;
;
;
;
;

,
.
452

, .
,
,
,
.

, 1945/46.
.

.
.
,

, . .

,
,

(, , , ,
, , , ... ,
, , , ).
58 .
2.082 . 453
,
2.535, . 90%

.
: ,
.

, ,
, , , ,
. 389
, 91
,
.
.

.
. ,
.
.
.

,
.

.
,

VANU on the Road to European Integrations

VANU na putu ka evropskim integracijama
Vojvoanska akademija nauka i umetnosti, Novi Sad 2007
ISBN 978-86-85889-15-8
Vojvoanska akademija nauka i umetnosti obja

vila je publikaciju sa konferencije VANU na putu ka
evropskim integracijama, koja je odrana u Novom
Sadu 1113. septembra 2007. godine (ISBN 978-86-85889-15-8).
Konferencija je organizovana povodom tri godine
od reosnivanja VANU. Publikaciju ine uporedni tek
stovi na engleskom i srpskom jeziku. Urednik izdanja
je prof. dr Milorad Miloradov, sekretar Odeljenja za
prirodne i tehnike nauke VANU, a glavni i odgovorni
urednik je akademik Rudolf Kastori.
Prvog dana, tj. 11. septembra 2007, na Fakultetu
tehnikih nauka u Novom Sadu prireena je promocija
knjige Nation vs. People autora prof. dr Demala
Sokolovia sa Univerziteta u Bergenu (Norveka). Po
red autora, o knjizi su govorili i prof. dr Jovan Ko
mi, dr Boko Kovaevi, dr Ivan olovi i dr Gojko
Mikovi.
Drugog dana konferencije, u Skuptini AP Voj
vodine, odrana je sveana sednica u prisustvu oko
150 naunih radnika iz zemlje i inostranstva. Goste je
primio i pozdravio Bojan Kostre, predsednik Skuptine
AP Vojvodine, a govor predsednika Skuptine AP
Vojvodine nalazi se na poetku publikacije (Speech
of Bojan Kostre, President of the Assembly of the
Autonomous Province of Vojvodina at the Openinig of
the Conference, 1315 p.).
U poglavlju Solemn Lectures and Projects Review
navedena su sveana predavanja i prikazi tekuih
projekata:
The Significanse of International Cooperation in
Science and for Academies of Sciences PhD.
Herbert Mang (President of the Austrian Aca
demy of Sciences, Wien, 1642 p.)
he Role of Academy of Sciences in Central

T
and Eastern European Countries PhD Hmori
Jzsef (Vice-President of the Hungarian Academy
of Sciences, Budapest, 4350 p.)
The Spiritual Resources of Vojvodina akademik
Julijan Tama (5053 p.)
Tribulations of the Citizens of Vojvodina from 1941
to 1948 prof. dr Dragoljub ivkovi (5362 p.)
Mathematical Models for Decision Making Under
Uncertain Condition and their Applications
akademik Endre Pap (6273 p.)
Development of Chemical Methods of Analysis
of Neonicotinoids and Pyridinecarbocylic Acid
Derivates prof. dr Ferenc Gal (7385 p.)
Development of a Complex of Technical and Legal
Norms for the Usage of Biomass as an Energy
Resource with Special Emphasis on Biogas
prof. dr Milo Tei (8592 p.)
Water Resources Management Balance of Vojvo
dina Optimal Management and Sustainable De
velopment prof. dr Milorad Miloradov (9299
p.)
Early Detection of the Colorect Carcinomas in
Different Ethnical Groups of Vojvodina prof. dr
Branimir Guduri (99107 p.)
Blindness and the Significance of Sight for
the Quality of Life and Regional Development
of Vojvodina prof. dr Slobodanka Latinovi
(107114 p.)
Integreated Management of Selected River Basins
Complaying with the European Water Framework
Directive prof. dr Milorad Miloradov (projekat
se realizuje u saradnji VANU i Slovake akademije
nauka, 114125 p.).
Pored dva visoka gosta iz inostranstva, dakle pred
453

sednika Austrijske akademije nauka i potpredsednika
Maarske akademije nauka, proslavi trogodinjice
reosnivanja VANU prisustovali su i: akademik Muha
med Filipovi (potpredsednik Akademije nauka i
umjetnosti BiH), PhD. Jn Slezk (Vice-President
of Academy of Sciences of Slovakia), Zeno Simon
(President of the Timioara Branch of the Romanien
Academy) i Cosmin Slan (scientific associate with
the Romanian Academy, Timioara).
Poslednji, trei dan proslave protekao je u obe
leavanju 70. godinjice OMPOK-a (70 th Anniversary
of OMPOK). Tim povodom su saopteni sledei
radovi:
United Serbian Youth and Juvenile Movement
Bogoljub Savin (127132 p.)
Historical Messages of the Youth Cultural-Eco
nomic Movement in Vojvodina prof. dr Ljubivoje
Cerovi (132147 p.)
The Youth and Tradition doc. dr Miroslav Ili
(147153 p.)
A Nation Against the People (prikaz knjige Nation

vs. People D. Sokolovia) dr Gojko Mikovi
(153157 p.).
Publikacija je pripremljena i odtampana sred

stvima Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i
kulturu Izvrnog vea AP Vojvodine.
Odravanje sveane sednice omoguili su sledei
sponzori: Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo u
Novom Sadu, Erste banka, Metals banka, Poljoprivredni
fakultet u Novom Sadu, Tehnoloki fakultet u Novom
Sadu, MK Commerce, Prirodno-matematiki fakultet
u Novom Sadu, Lazarus iz Kaa, Novosadski sajam,
Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu, Mitrosrem
iz Sremske Mitrovice, Pionir iz Srbobrana i Zavod za
unapreenje poljoprivrede iz Bake Topole.
Mr Ugljea Beli
VOJVOANSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI,

Godinjak 2006.
ISSN 1452-2268
U julu 2007. godine Vojvoanska akademija nau
ka i umetnosti je objavila Godinjak 2006. (ISSN
14522268), trei po redu.
Sadri sledea poglavlja:
Uvodna re
Sastav VANU
Izvetaj o radu Skuptine VANU 2006.
Izvetaj o radu Predsednitva u 2006.
Izbor novih lanova
Pojedinane aktivnosti
Nauno-istraivaki rad
Izdavaka delatnost
Meunarodna saradnja
Nauni skupovi, predavanja i koncerti
Dodela priznanja VANU
Finansijsko poslovanje u 2006.
In memoriam (akademik Bla Ribr
19302006)
Summary.
Naslovna strana sadri uporedni naslov na srp
skom i engleskom jeziku. Glavni i odgovorni urednik
454
je akademik Rudolf Kastori, pored njega lanovi

urednitva su akademici Julijan Tama i Endre Pap.
U poglavljima Izvetaj o radu Skuptine VANU
2006. i Izvetaj o radu Predsednitva u 2006. navedene
su aktivnosti rukovodeih organa Vojvoanske aka
demije nauka i umetnosti (ukupan broj sednica, dnevni
redovi po kojima su se sednice odravale i odluke/
zakljuci koji su usvajani).
Poglavlje Izbor novih lanova izlae sadraj
izborne sednice Skuptine VANU, koja je odrana 2.
decembra 2006. godine. Na sednici su izabrani redov
ni, dopisni i poasni lanovi VANU:
a) za redovnog lana: prof. dr Endre Pap, dopisni
lan VANU;
b) za dopisne lanove: prof. dr Nada Perii Ja
nji, prof. dr Bogomil Karlavaris, prof. dr
Vukadin Leovac, mr Sava Halugin i Boko
Ivkov;
c) za poasne lanove: prof. dr Ern Pungor (Bu
dapest) i Robert Hammerstiel (Wien).

Pojedinane aktivnosti je poglavlje u kojem su
navedene aktivnosti lanova VANU u vezi sa ueem
na naunim skupovima u zemlji i inostranstvu,
ueem na nauno-istraivakim projektima, kao i
objavljenim radovima.
VANU je u 2006. imala sledee projekte:
Matematiki modeli za donoenje odluka pod neo
dreenim uslovima i njihova primena / rukovo
dilac projekta akademik Endre Pap;
Vodoprivredni bilans Vojvodine optimalno
upravljanje i odrivi razvoj / rukovodilac projekta
prof. dr Milorad Miloradov;
Razvoj kompleksa tehnikih i pravnih propisa za
korienje biomase kao energenta, a posebno bio
gasa / rukovodilac projekta prof. dr Milo Tei;
Slepilo i slabovidost i znaaj hirurgije katarakte
za smanjenje izleivog slepila u Vojvodini / ruko
vodilac projekta prof. dr Slobodanka Latinovi;
Rana detekcija karcinoma debelog creva u razli
itim etnikim grupama Vojvodine / rukovodilac
projekta prof. dr Branimir Guduri;
Razvoj hemijskih metoda analize neonikotinoida i
derivata piridin-karboksilne kiseline / rukovodilac
projekta prof. dr Ferenc Gal;
Istraivanje istine o stradanju stanovnitva Voj
vodine 19411948 / rukovodilac projekta prof. dr
Dragoljub ivkovi;
Duhovni resursi Vojvodine / rukovodilac: aka
demik Julijan Tama.
VANU je i u 2006. godini imala zajedniki me
unarodni projekat sa Naunoistraivakim institu
tom za vodoprivredu u Bratislavi: Integrated Menag
ment of the Selected River Basin Complaying with the
European Water Framework Directive. Rukovodilac
navedenog projekta je prof. dr Milorad Miloradov,
dopisni lan VANU i nauni sekretar Odeljenja za
prirodne i tehnike nauke VANU.
Izdavaka delatnost je poglavlje u kojem su

navedena izdanja VANU u 2006: Godinjak 2005, O
prirodi knjievnosti i prirodi prouavanja knjievnosti
(pristupna beseda akademika Julijana Tamaa), Azot i
ivotna sredina (pristupna beseda akademika Rudolfa
Kastorija), Kristalne strukture itrijumovih nitrata
(pristupna beseda akademika Ble Ribra) i Zbornik
apstrakata sa skupa Energija kao izvor nastajanja.
Od naunih skupova koje je VANU organizovala
u 2006, navedeni su sledei:
1. Jezik, obrazovanje, kultura, zatita ljudskih i ma
njinskih prava u Vojvodini i zemljama u tranziciji
(23. januar 2006) sa meunarodnim ueem;
Na skupu se radilo u tri sekcije: a) Pravni aspekti
tranzicije; b) Viejezinost i multikulturalizam; c)
Nauka i kultura u tranziciji;
2. VANU na putu ka evropskim integracijama (12.
septembar 2006), uz uee predsednika i pot
predsednika akademija nauka: Austrije, Maar
ske, Rumunije, Slovake i Bosne i Hercegovine.
Konferencijom je obeleeno tri godine postojanja
VANU.
U Dodeli priznanja naveden je spisak lica i
institucija kojima je VANU dodelila zahvalnice. Pa
nju posebno zavreuje deo koji se tie Nagrade la
nova VANU, koja je prvi put dodeljena u septembru
2006, a fond novanih nagrada je formiran iskljuivo
sredstvima lanova VANU. Laureati su bili Nadeda
Radovi, publicista i knjievnik i dr Valerija Guvanj
(PMF, Novi Sad), kojoj je nagrada dodeljena u grupi
mladih naunih stvaralaca za oblast hemije insek
ticida.
Na kraju je poglavlje In memoriam, koje je po
sveeno akademiku Bli Ribru (19302006), nau
niku i pedagogu evropskog glasa i jednom od (re)osni
vaa Vojvoanske akademije nauka i umetnosti.
Mr Ugljea Beli
455

, 2008.

.

.

.
,
, ,
, a
.
,
.
,
.

,
,
.
, , ,
,
456
,

, ,
,
, ,
. ,
.
, ,

.

,

.
,
,

.

2006.
:
ALBA IULIA
Muzeul Naional al Unirii:
Studien zu Ornamentik und Datierung der bronze
zeitlichen epotfundgruppe Hajdsmson Apa
Ighiel Zajta , Teil 1, 2, Bibliotheca Musei Apu
lensis, XVIII, 2002.
AMSTERDAM
Rijksmuseum:
Bulletin van het Rijksmuseum, Jaargang 53, 2, 3, 4,
2005, 54, 1, 2, 2006.
:
, 3, 2006.
ARHUS
Statsbiblioteket:
Kuml, 2005.
BAD DEUTSCH ALTENBURG
Amt der Niedersterreichischen Landesregie
rung, Archologischer Park Carnuntum:
Carnuntum Jahrbuch, 2005.

:
, ,

XIX
XX , 2005.
:
.,
, , 44, 2005.
, LV, 2005.
Ivana Popovi, Roma Aeterna inter Savum et Danu
bium, Works of Roman Art from Petrovi-Vesi
Collection, Materials, 7, 2006.
Felix Romuliana, 50 Years of Archaeological Exca

vations, Papers from the International Conference,
Zajear, 27th to 29th October 2003, 2006.
:
, 40,
2003, 41, 2004, 42, 2005, 43, 2006.
, , ,
29, 2004.
,
(10571185), E
, , 31, 2006.
:
,
, , 106, 2005.
. , . , . :
, , 108, 2005.
, ,
, 109, 2006.
:
, , 2002.
,
, , 2004.
,
, , 2004.
, ,
/ 1867,
, 2005.
, , I, , ,
, 2006.
, , 2006.
, ?,

XIX
XX , 2006.
, 69, 2005.
:
, 56, 2, 2006.
457

:
Kultura, asopis za teoriju i sociologiju kulture i kul
turnu politiku, 113 / 115, knj. I, II, 2006.
:
, LII, 2005.
= Miscellanea, , XXIV,
XXV, 2005.
, ,

, XXVI,
2005.
,
19031914, , 50, 2005.
,
, , 51, 2006.
:
,
XVIII XX
, 2005.

, , 2005.
55 , 19502005,
, 2005.
, , 2005.
, , 1, 2005.
:
, ,
2004.
, , , 2005.
,
, , 9, 2005.
,
50.000 = 1,
, 16, 2004.
, ,
, , 18, 2006.
Aleksandar Palavestra, Vera Krsti, The Magic of
Amber, Archaeological Monographies, 18, 2006.
,
, , 19, 2006.
,
19972002,
, 12, 2004.
, ,
,
, 1, 2006.
458
, ,
,

, , 2, 2006.
, ,
, , 4, 2004.
Roza dAmiko, ,
XIV XVIII
= Pittura italiana dal XIV al
XVIII secolo dal Museo nazionale di Belgrado,
, 1, 2004.
Bernar Delo, Virtuelni muzej, 2006.
Klod ilber, Muzej i publika, 2005.
, XVII, 2,
, 2004.
, XVIII, 1, ,
2005.
:
,

2729. 2005, , CXII,
, 26, 2006.
, CDII, , 30, 2005.
,
, , ,
DCLIX, , 27, 2005.
, ,
, 2004.
BERLIN
Humboldt Universitt:
Ethnograpisch-Archologische Zeitschrift, 45, 4, 2004,
46, 1, 2, 3, 4, 2005.
Museum fr Vor und Frhgeschichte:
Acta Praehistorica et Archaeologica, 31, 1999, 32,
2000, 33, 2001, 34, 2002, 35, 2003.
BERN
Institut fr Ur- und Frhgeschichte:
Archologie in Kanton Bern, 6 a, 6 b, 2005.
BONN
Bayerisches Landesamt fr Denkmalpflege:
Bericht der Bayerischen Bodendenkmalpflege, 4546,
2004 / 2005.
Rheinisches Landesmuseum:
Bonner Jahrbcher, 202 / 203, 2005.

Kommission fr Archologie
Aussereuropischer Kulturen des Deutschen
Archologischen Instituts:
South Asian Archaeology 2003, Proceedings of the
17th International Conference of the European
Association of South Asian Archaeologists, For
schungen zur Archologie, 1, 2005.
Studii i cercetri de istorie veche i arheologie, 48, 3,

4, 1997, 49, 1, 2, 34, 1998, 50, 12, 34, 1999,
51, 12, 34, 2000, 5253, 20012002.
BRATISLAVA
BUDAPEST
Slovensk nrodn mzeum:

Zbornik Slovenskho nrodnho mzea, Archeolgia,
15, 2005.
Zbornik Slovenskho nrodnho mzea, Historia, 45,
2005.
Mzeum, 4, 2004, 1, 2, 3, 4, 2005, 1, 2, 3, 2006.
Budapesti Trtneti Mzeum:

Tanulmnyok Budapest mltjbl, XXXII,
20042005.
Treasures under the City, Survey of the Archaeological
Heritage of Budapest, 19892004, 2005.
Budapest Rgisgei, XXXVIII, 2004.
Anna Endrdiet al, Htkznapok s vallsos let
a rzkor vgn, a Baden kultura 5000 ves
emlkei Budapesten, 2004.
BRNO
Archeologick stav AVR:
The Gravettian along the Danube, Proceedings of the
Mikulov Conference 2021. November 2002,
Dolnovstonick studie, 11, 2004.
Pehled vzkum, 45, 2004.
Gentes, Reges und Rom = Auseinander setzung
Anerkennung Anpassung, Spisy
Archeologickho stavu AVR, 16, 2000.
Studien zum Burgwall von Mikulice, 4, Spisy Archeo
logickho stavu AVR, 18, 2000.
Probleme der Frhen Merowingerzeit im Mitteldo
nauraum, Spisy Archeologickho stavu AVR,
19, 2002.
Oblast Vodnho dla Nov mlny od pravku do
stedovku, Spisy Archeologickho stavu AVR,
20, 2002.
Studien zum Burgwall von Mikulice, 5, Spisy
Archeologickho stavu AVR, 21, 2003.
Nad Profantov, Blanka Kavnov, Mikulice Po
hebit u 6. a 12. kostela, Spisy Archeologickho
stavu AVR, 22, 2003.
Die Frhmittelalterliche Elite bei den Vlkern des
stlichen Mitteleuropas, Materialen der Interna
tionalen Fachkonferenz, Spisy Archeologickho
stavu AVR, 25, 2005.
Folia ethnographica, 39, 2005.
Folia numismatica, 18 / 19, 2003 / 2004, 2005.
BUCURESTI
Academia Romn, Institutul de Arheologie
Vasile Prvan:
Dacia, Revue dArchologie et dHistoire Ancienne,
XLVIIIXLIX, 20042005.
Institutul de Istoria artei G. Oprescu:

Revue Roumaine dhistoire de lart, Srie Beaux-Arts,
XXXIXXL, 20022003, XLIXLII, 20042005.
Kulturlis rksgvdelmi Hivatal:

Memlkvdelem, XLVIII, 5, 6, 2004, XLIX, 1, 2, 3,
4, 5, 2005.
Magyar memlkvdelem, XII, 2005.
Magyar Nemzeti Mzeum:
Communicationes Archaeologicae Hungariae, 2004.
Folia Archaeologica, XLIX L, 20012002.
Istvn Bna, Margit Nagy, Gepidische Grberfelder
am Theissgebiet, I, Monumenta Germanorum
Archaeologica Hungariae, 1, 2002.
Jnos Cseh, Eszter Istvnovitset al, Gepidische
Grberfelder am Theissgebiet, II, Monumenta
Germanorum Archaeologica Hungariae, 2, 2005.
Tompos Lilla, A Dszmagyar, A Magyar dszltzet
trtnete, 2005.
E. Nagy Katalin, Jr Mrtaet al, The Coronation
Mantle of the Hungarian kings, 2005.
Bak Zsuzsanna, Munkcsy Bkscsabn, 1994.
Munkcsy Emlkknyv (18442004), Csabai Hist
ria, 6, 2004.
A Szkely Nemzeti Mzeum trtnete s gyjtemnyei,
2005.
Magyar Tudomnyos Akadmia Knyvtra:
Archaeologiai rtest, 130, 12, 2005.
Antaeus, 28, 2005.
Magyar Tudomnyos Akadmia, Mvszettrt
neti Kutatintzet:
Ars Hungarica, 32, 2, 2004, 33, 1, 2005.
459

Magyar Tudomnyos Akadmia, Rgszeti
Intzet:
Imre Holl, Fundkomplexe des 15. 17. Jahrhunderts
aus dem Burgpalast von Buda, Varia archaeologica
Hungarica, XVII, 2005.
Research on the Prehistory of the Hungarians, a
Review, Varia archaeologica Hungarica, XVIII,
2005.
Environmental Archaeology in North Eastern
Hungary, Varia archaeologica Hungarica, XIX,
2005.
Corpus der rmischen Funde im europischen
Barbaricum, Ungarn, Band 1, Komitat Szolnok,
2005.
Nprajzi Mzeum:
G. Szab Zoltn, A duda = The Bagpipe, Catalogi
Musei Ethnographiae, 9, 2004.
Szpmvszeti Mzeum:
Bulletin du Muse Hongrois des Beaux-Arts, 101,
2004.
CAMBrIDGE, MASS.
Tozzer Library, Harvard University:
Jeffry P. Brain, Tunica Archaeology, Papers of the
Peabody Museum of Archaeology and Ethnology,
78, 1988.
:
Tatjana Rajkovi, Od niti do tkanine, 2005.
Glasnik Narodnog muzeja Crne Gore, II, 20052006.
-:
, ,
, 2006.
CLUJ-NAPOCA
Muzeul National de Istorie a Transilvaniei:
Acta Musei Napocensis, 3940 / II Istorie,
20022003, 2005.
:
, ,
- ,
, 2006.
460
, 19101941,
2006.
,
19101941, 2006.
, ,
19612004, 2005.
,
, 2005.
,
18561929, 2006.
, ,
,
19381941, 1, 2006.
DRESDEN
Landesamt fr Archologie mit Landesmuseum
fr Vorgeschichte:
Arbeits- und Forschungensberichte zur Schsischen
Bodendenkmalpflege, Bd. 46, 2004.
Museum fr Vlkerkunde:
Abhandlungen und Berichte der Staatlichen Ethno
graphischen Sammlungen Sachsen, Band 52,
2005.
Wolff U. Weder, Haut vom Schmcken und Kleiden
und Hlle, 2005.
EGER
Dob Istvn Vrmzeum:
Agria XLI, 2005.
ESSLINGEN
Landesdenkmalamt Baden Wrttemberg:
Fundberichte aus Baden Wrttemberg, 28, 1,
28, 2, 2005.
FRANKFURT/MAIN
Rmisch-germanische Kommission des
Deutschen Archologischen Instituts:
Bericht der RGK, Band 86, 2005.
Germania, Jg. 83, 1, 2005, 2, 2006, 84, 1, 2006.
FREIBURG
Institut fr Ur- und Frhgeschichte und
Archologie des Mittelalters der Universitt:
Archologische Nachrichten aus Baden, 71, 2005.

GTTINGEN
Seminar fr Ur- und Frhgeschichte:
Gttinger Jahrbuch, 53, 2005.
GRAZ
Steiermrkisches Landesarchiv:
Vom Bundesland zur europischen Region, Die
Steiermark von 1945 bis heute, Geschichte der
Steiermark, Band 10, 2004.
GRONINGEN
Rijksuniversiteit, Groningen Institute of
Archaeology:
Paleo-Aktuell, 16, 2004.
Palaeohistoria, 45/46, 20032004, 47/48, 20052006.
HALLE (SAALE)
Landesamt fr Denkmalpflege und Archo
logie:
Jahresschrift fr Mitteldeutsche Vorgeschichte, 89,
2005.
KIEL
Institut fr Ur- und Frhgeschichte der
Christian Albrechts-Universitt:
OFFA, Band 59/60, 20022003.
KOICE
Vchodoslovensk mzeum:
Historica Carpatica, 36, 2005.
KOTO
:
Godinjak Pomorskog muzeja u Kotoru, LIII, 2005.
:
,
XIX , 2006.
KRAKW
Institutul de Arheologie:
Arheologia Moldovei, XXVI, 2003, XXVII, 2004,
XXVIII, 2005.
Victor Cojocaru, Victor Spinei, Aspects of Spiritual
Life in South East Europe from Prehistory to the
Middle Ages, 2004.
Universytet Jagiellonski, Instytut archeologii :

Sawomir Kadrow, Przyroda i czowiek, materiay do
studiw, Via Archaeologica, 2001.
Piotr Wodarczak, Poudniowe obejcie Krakowa,
materiay z epoki kamienia i z wczesnego okresu
epoki brzu, Via Archaeologica, 2002.
Sawomir Kadrow, Krakw Bieanw, stanowisko
27 i Krakw Rzka, stanowisko 1, osada kultury
uyckiej, Via Archaeologica, 2003.
Piotr Kaczanowski, Archaeologia o pocztkach So
wian, 2005.
Jacek Poleski, Wczesnoredniowieczne grody w dor
zeczu Dunajca, 2004.
Bolesaw Ginter,et al, Problemy epoki kamienia na
obszarze starego wiata, 2001.
Kimmerowie Sczytowie Sarmaci, ksiga powicona
pamici profesora Tadeusza Sulimirskiego, 2004.
Wojciech Blajer, Jacek Poleski, Recherches archeo
logiques de 19931998, 2004.
Judyta Rodzinska Novak, Jakuszowice stanowisko
2, ceramika z osady kultury przeworskiej z mo
dszego i pznego okresu wpyww rzymskich i
wczesnej fazy okresu wdrwek ludw, 2006.
Sprawozdania archeologiczne, 57, 2005.
HEIDELBERG
Universitt Heidelberg, Institut fr Ur- und
Frhgeschichte:
Thomas Link, Das Ende der neolithischen Tellsied
lungen, Universittsforschungen zur prhistori
schen Archologie, 134, 2006.

:
, 25, 2005.
,

, 2004.
IAI
:
, 1, 2, 2006.
:
, 6, 2005.
461
:
, 11, 2005.
, ,
2001.
,
, 2004.
,
,
2004.
,
, 2005.
, ,

, 2006.
LEIPZIG
Museum fr Vlkerkunde:
Dietmar Grundmann...et al, Goldene Sterne sthlerne
Wolken, Pracht und Magie Indonesians, 2002.
Florian Khler, Jahre in NSO, Begegnungen in
Kamerun, 2003.
Marita And, Berhrungen, Gerd Thielemann, Ein
leipziger Maler und Sammler in Mittelasien und
Russland, 2003.
Clemens Schlter, Ingo Nentwig, Jiz Bosatsu, Kunst,
Kult und Kommerz in Japan, 2004.
Giselher Blesse, Kunst aus Ostafrika, s.a.
LIEGE
Muse de la vie Wallonne:
Enqutes du muse de la vie Wallonne, tome XX,
20022004, 2005.
LINZ
Obersterreichisches Landesmuseum:
Jahrbuch des Obersterreichischen Musealvereines,
Band 150, 2005.
NordicoMuseum der Stadt Linz:
Erwin M. Ruprechtsberger, Otto H. Urban, Sptla
tnezeit und Sptantike in Linz, Linzer Archo
logische Forschungen, Sonderheft XXXIII, 2005.
462
LONDON
Royal Anthropological Institute:
Anthropology Today, vol. 22, 1, 2, 3, 4, 5, 2006.
LJUBLJANA
Narodni muzej
Argo, 48, 1, 2, 2005.
Marijeta ael Kos, Appian and Illyricum, Situla, 43,
2005.
Aleksandra Nestorovi, V dragulje vbruene podobe
sveta, rimske geme Slovenije, 2005.
Loe Straar Kiyomara, Medalje = The Medals,
2006.
Mateja Kos, Beloprstena keramika na Slovenskem =
Cream Colored Earthenware in Slovenia, Viri,
Gradivo za materialno kulturo Slovencev, IV,
2005.
Prirodoslovni muzej Slovenije:
Scopolia, Revija Prirodoslovnega muzeja Slovenije,
55, 56, 57, 2005.
Slovenska akademija znanosti in umetnosti:
Letopis SAZU, 56, 2005.
:
, 46, 2006.
Vukadin Risti, Razvoj zdravstvene slube
leskovakom kraju 18782005, 2006.
Elisabeth Rammer, Die ur- und frhgeschichtlichen

Funde aus Wolfern, Linzer Archologische For
schungen, Sonderheft XXXIV, 2005.
Alexander Binsteiner, Drehscheibe Linz Steinzeit
handel an der Donau, Linzer Archologische For
schungen, Band 37, 2006.
Slovenska akademija znanosti in umetnosti,

Intitut za arheologiju:
Anton Velueket al, Resnikov prekop, najstareja
koliarska naselbina na ljubljanskem barju, Opera
Instituti Archaeologici Sloveniae, 10, 2006.
Arheoloki vestnik, 56, 2005.
Slovenski etnografski muzej:
Etnolog, 15, 2005.
MADRID
Instituto de Historia, Departamento de
Prehistoria:
Trabajos de prehistoria, vol. 63, 2006.
MAINZ
Deutsches Archologisches Institut:
Eurasia Antiqua, 11, 2005.

Rmisch-Germanisches Zentralmuseum:
Jahrbuch des Rmisch-Germanischen Zentralmuseums
Mainz, Jg. 51, 1, 2, 2004.
MISKOLC
Herman Ott Mzeum:
A Herman Ott Mzeum vknyve, XLIII, 2004.
MNSTER
Westflisches Museum fr Archologie:
Neujahrsgruss, Jahresbericht fr Westflisches
Museum fr Archologie, 2006.
NEUCHTEL
Muse dethnographie:
Bibliothques et muses 2005, 2006.
:
, 1314, 2006.
, , 2006.
,
19332003, 2005.
, ,
2005.
, ,

, , 1,
2006.
, , , 35.
2005, IV, 2006.
NITRA
Archeologick stav SAV:
tudijn zvesti, 38, 2005.
Slovensk numizmatika, XVII, 2004.
Bojn, hospodrske a politick centrum nitrianskeho
knieatstva, Studia, Archaeologica Slovaca Mono
graphiae, tomus IX, 2006.
Klra Kuzmov,et al, Zwischen Rom und dem Bar
baricum, Festschrift fr Fitus Kolnk zum 70.
Geburtstag, Communicationes, Instituti Archaeo
logici Nitriensis Academie Scientiarum Slovacae,
tomus V, 2002.

:
, 29, 2006.

:
2005,
2006.
, 6970, 2004.
, 106,
107, 2004, 108, 109, 2005, 110, 2006.

18011867, 1, ,
, .
III, 2005.
,
:
Svenka Savi, Veronika Mitro, Vajdasgi Magyar nk
lettrtnetei, 2006.
:
: 18611953,
2005.
, 18.20. , O
, 2005.
:
, . 181., . 476, . 3,
2005, .182. . 477, .12, 3, 4, 5, 6, 478,
, 12, 3, 4, 5, 2006.
,
116117, 2004, 118119, 2005, 121, 2006.
, 2, , 2006.
, 41, 2004.
:
, 1/2005, 2006.
, , ,
, K
, 2006.
, ,
, 2005.
, , , ,

, 2005.
, ,
, . . ,
2005.
- :
, , ,
2006.
, :
, . 1, 2006.
463

NRNBERG
Germanisches Nationalmuseum:
Daniel Hess, Mit Milchbrei und Rute, Familie, Schule
und Bildung in der Reformationszeit, Kultur
geschichtliche Spaziergnge im Germanischen
Nationalmuseum, Band 8, 2005.
Heidi A. Mller, Ein Idealhaushalt im Miniaturformat,
Kulturgeschichtliche Spaziergnge im Germani
schen Nationalmuseum, Band 9, 2006.
Frank Matthias Kammel, Die Marmorfigur des Paris
von Gabriel Grupello, 2006.
Erhard Schraudolph, Eisvogel trifft Klapperschlange,
Zinnfiguren und Kinderbcher in der Aufklrung,
2006.
OXFORD
The University of Oxford, Ashmolean Museum:
The Ashmolean, 47, 2004, 50, 2006, Annual report
20042005, 2005.
:
,
,
,
, 2005.
, , ,
2003.
, ,
, 1 (17361868), 2005, 2
(18681919), 2005.
Dnevnik Panevakog samostana, 2005.
Teodor Petrior, Monografija optine Alibunar, 2005.
PARIS
Direction des Muses de France, Service des
Bibliothques des Archives et de la Documentation
Gnrale:
Tresors dOrfevrerie Gallo-Romains, 1989.
:
, , 2005.
, , 2004.
, ,
, 2005.
464
, 50 ,
..
, ,
, 2002.
, , 2005.
. ,
(18411964),
, 2005.
PITTSBURGH
The Carnegie Museum of Natural History:
Annals of Carnegie Museum, vol.74, 3, 4, 2005, vol.
75, 1, 2, 2006.
Mary R. Dawson, Jason A. Lillecraven, Fanfare for
an Uncommon Paleontologist, papers in honor
of Malcolm C. McKenna (Bulletin of Carnegie
Museum of Natural History, 36), 2004.
POZNA
Biblioteka naukowa, Muzeum archeologiczne:
Fontes archaeologici posnaniensis, vol. 40, 41, 2005.
PRAHA
Arheologick stav AVR:
Arheologicke rozhledy, ronik LVII, 2, 3, 4, 2005,
LVIII, 1, 2, 3, 2006.
Jan Fridrich, Ivana Skorov, Beov IV, 2005.
Martin Kuna, Nada Profantov, Potky ranho ste
dovku v echch, 2005.
Etnologick stav AVR:
esk lid, ronik 92, 1, 2, 3, 4, 2005.
Knihovna Nrodho muzea:
Muzejn a vlastivdn prce, ronik 43, 1, 2, 3, 4,
2005.
asopis nrodnho muzea, ada historick, ronik
CLXXIV, 12, 34, 2005, CLXXV, 12, 2006.

:
, 50 = 50
years Museum of Prilep, 2005.
PULA
Arheoloki muzej Istre:
Preston T. Miracle, Stao Forenbaher, Prehistoric
Herders of Northern Istria, the Archaeology of

Pupiina Cave = Pretpovijesni stoari sjeverne
Istre, arheologija Pupiine pei, Monografije i
katalozi, 14, 2006.
Meunarodno sredite hrvatskih sveuilita u
Istri:
Histria antiqua, 10, 11, 2003, 12, 2004.
Materijali, 15, 2003, 16, 2004.
:
, V, 2005.
RIJEKA
SKD Prosvjeta, Zagreb, Pododbor Rijeka:
Artefakti, 3, 2000, 45, 2001, 67, 2004.
:
Karpowicz,
17201868, 2002.

:
, 63 (88), 2004, 64
(89), 2005.
2002, 2004; 2003,
2004.
SATU MARE
Muzeul Judeean:
Arhitectura religioas mediaval din Transilvania, I,
1999, II, 2002, III, 2004.
Mediaevalia Transilvanica, III, 12, 1999, IV, 12,
2000, VVI, 12, 20012002.
Satu Mare, XVIIXXI/I, 20002004.
SCHWERIN
Archologisches Landesmuseum:
Landesamt fr Bodendenkmalpflege in MecklenburgVorpommern, Jahrbuch 2004, Band 52, 2005.
:
Macedoniae acta archaeologica, 16, 19971999.
:
, 54, 12, 2004, 55, 2005.
SPLIT
Arheoloki muzej:
Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, 97
(2004), 2005.

-
:

, 1, 2006.
.
:
. , ,
, 2005.
. , ,
, 2006.

:
, ,
(19462006), 2006.
, 6, 2005.
STRNICE
Nrodn stav lidov kultur:
Nrodopisn revue, 4, 2005, 1, 2, 3, 2006.
:
Museion, 5, 2006.
SUCEAVA
Complexul Muzeal Bucovina:
Suceava, Anuarul Complexului muzeal Bucovina,
20022003, XXIXXXX, I, II, 2004.
SZEGED
Mra Ferenc Mzeum:
Nagy Imre, Chagall: Odsszeia, 2005.
Szalontai Csaba, ton tflen: Mzeumi kutatsok az
M5 autplya nyomvonaln, 2003.
SZEKSZRD
Wosinsky Mr Megyei Mzeum:
Wosinsky Mr Mzeum vknyve, XXVII, 2005.
465
:
Museum, , 6,
2005.
KOFJA LOKA
Loki muzej:
Loki razgledi, 51, 2004.
Mira Kalan... et al, kofja Loka, as pasijona, 2006.
TIMIOARA
Muzeul Banatului:
Analele
Banatului,
Arheologie-istorie,
XXI
(20022003), 1,2, 2004, XIIXIII (20042005),
2005.
:
,
, 2006.
TRIER
Rheinisches Landesmuseum:
Funde und Ausgrabungen im Bezirk Trier, 36, 2004.
:
, 29, 2005.
, ,
, 1 (18161830), 2005.
VINKOVCI
Gradski muzej:
Gradski muzej Vinkovci, Spomenica 19461996,
1996.
Danijel Petkovi, Novcem kroz pet stoljea povijesnog
razvitka, Izbor iz numizmatikih zbirki Povijesnog
odjela, 2000.
Danijel Petkovi, Cehovske diplome iz zbirke diploma
Povijesnog odjela Gradskog muzeja Vinkovci,
2003.
Danijel Petkovi, Vatreno oruje iz zbirke oruja
Povijesnog odjela Gradskog muzeja Vinkovci,
2004.
Ivana Iskra-Janoi, Vinkovci u antici i srednjem vije
ku, 2005.
:
,
, , 4, 2003.
466
, , I,
, , , ,
, 5, 2004.
,
, 2005.
. , ,
, 2006.
, , ,
, 2006.
, , 2006.
Anica Medakovi, Felix Milleker (18581942), 2002.
Branislav Andjelkovi, Miroslava Pani-torh, Staro
egipatska zbirka Gradskog muzeja u Vrcu,
2002.
Javor Raajski, Gradski muzej Vrac 18822002,
2002.
VUKOVAR
Gradski muzej:
Vlado Horvat, Obrt i trgovina u Vukovaru, 2003.
WARSZAWA
Pastwowe Muzeum Archeologiczne:
Wiadomoci archeologiczne, tom LIV (19951998),
LV (19992001), 2001, LVI (20022003), 2003.
WASHINGTON
The Textile Museum:
Mattiebelle Gittinger, Textiles for This World and
Beyond, Treasures from Insular Southeast Asia,
2005.
The Textile Museum Journal, 40, 41 (20012002),
2003, 42, 43 (20032004), 2005.
WEIMAR
Landesamt fr Archologie:
Alt - Thringen, 38, 2005.
WIEN
Anthropologische Gesellschaft:
Mitteilungen der Anthropologischen Gesellschaft in
Wien, CXXXIVCXXXV, 2005.
sterreichische Akademie der Wissenschaften:
Stefan Groh, Helga Sedlmayer, Forschungen im Vicus
Ost von Mautern-Favianis, die Grabungen der
Jahre 19971999, Textband, Der rmische Limes
in sterreich, 44/1, 2006.

Stefan Groh, Helga Sedlmayer, Forschungen im Vi
cus Ost von Mautern-Favianis, die Grabungen der
Jahre 19971999, Katalog und Tafelband + Beila
genmappe, Der rmische Limes in sterreich,
44/2, 2006.
sterreichisches Archologisches Institut:
Michael Schulz, Sabine Jger-Wersonig, Archologi
sche Forschungen in Altheim 19911998, Sonder
schriften, Band 40, 2006.
Helga Sedlmayer, Georg Tiefengraber, Forschungen im
sdostnorischen Vicus am Saazkogel (Steiermark),
Sonderschriften, Band 41, 2006.
Gilbert Wiplinger, Cura Aquarum in Ephesus, 1, 2,
Sonderschriften, Band 42, 2006.
Aigeira I Die mykenische Akropolis, Faszikel 3, ste
rreichische Akademie der Wissenschaften, Philo
sophisch-historische Klasse, Denkschriften, 342,
2006.
WROCAW
Instytut Archeologii i Etnologii PAN:
Przegld archeologiczny, 51, 2003.
ZADAR
Zavod za povijesne znanosti HAZU:
Radovi, 47, 2005.
Arheoloki muzej:
Marija Kolega, Arheoloki muzej Zadar, Muzej ninskih
starina, vodi, 2004.
Asseria, 1, 2003, 2, 2004.
Diadora, 12, 1990, 13, 1991, 14, 1992, 15, 1993,
1617, 1995, 1819, 1997, 20, 2001, 21, 2003.
Emil Hilje, Spomenici srednjovijekovnog graditeljstva
na Pagu, Katalozi i monografije, 4, 1999.
Pavua Vei, Sveti Donat, Rotonda Sv. Trojstva u
Zadru, Katalozi i monografije, 13, 2002.
Ivo Fadi, Asseria, Pet godina istraivanja (19982002),
2003.
Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti:
Radovi Zavoda za povijesne znanosti HAZU u Zadru,
48, 2006.
ZAGREB
Arheoloki muzej:
Vjesnik Arheolokog muzeja u Zagrebu, XXXVII,
2004, XXXVIII, 2005.
Lidija Bakari, Borut Kri, Marin oufek, Pretpovijesni

jantar i staklo iz Prozora u Lici i Novog Mesta u
Dolenjskoj, 2006.
Makedonske bronce, eljeznodobni nalazi na podruju
Makedonije, 2005.
Katica Simoni, Stenjevec, Starohrvatsko groblje,
2004.
Etnografski muzej:
Aida Brenko ...et al, Koje dobre uze! etnja kroz
povijest obue, 2006.
Zvonko Marti, Vezak vezla, niz Bosnu gledala,
2005.
Filozofski fakultet Sveuilita, Arheoloki zavod:
Akti VIII medjunarodnog kolokvija o problemima
rimskog provincijalnog umjetnikog stvaralata,
2005.
Opuscula archaeologica, 28, 2004, 29, 2005.
Institut za arheologiju:
Godinjak Instituta za arheologiju, I, 2005, II, 2006.
Prilozi Instituta za arheologiju u Zagrebu, 17, 2000, 18,
2001, 19, 2002, 20, 2003, 21, 2004, 22, 2005.
Institut za povijesne znanosti Sveuilita, Odjel
za arheologiju:
Prilozi, 8, 1991, 9, 1992, 1112, 19941995, 1314,
19961997, 1516, 19981999.
Muzejski dokumentacioni centar:
Informatica museologica, 35, 12, 34, 2004.
Srpsko kulturno drutvo Prosvjeta:
Ivan Jurii, Srpske kole i istaknuti srpski uitelji u
Hrvatskoj do 1941. godine, 2005.
:
, ,

, 2005.
ZRICH
Schweizerisches Landesmuseum:
Muse Suisse, Schweizerische Nationalmuseum, Ja
hresbericht, 114, 2005.
467
IN MEMORIAM
. .
19242007.

,
XX
,
, .
.
, , 1924. .
.

.

1941. 1945.
, ,
.

, , 1947/48.
,

. ,
,

.

, .

,
.

.
.

1954. .

(19541959), . 1959.

. XX
.

(19181941)
1965. .
, ,

(19651975)
-
(19751987), 1987.
.
1993. ,
.

.
.

,

. ,
,
469
IN MEMORIAM
XIX XX .

.

.
.
,
.
.

, . ,
. , .
.
,
.
. .

XX .

,
.

XX ,
,

.

, ,
,
1945.

.
470

. ,
,

-
.
-

,
(2002).

XX ,
, 1897.
,
,
.
.

.

, ,
.

.

, , ,
.

.
.
.
IN MEMORIAM

19242008.
1.
1924.
. ,
, .
,
.
1941/42. .

1943.
.
1946,
,
.

1951. .
( 1949),

( 1953).
. 1953. 1955.
.

(1955).

I . 1960. .
1988.
,
, , ,
,
1978, 1985.
.

,

, .

.
,

,
(19661969)

(19702005),
.

,

,
VIII I
.
.

.

.
471
IN MEMORIAM

,
, , , ,
,
.
40 , ,
, .

.
472

,

.
15.
, 17.
2008.
.

4150
(19992008)

1.
,
, 50, 7.

2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
Aralica, Miodrag, Nalaz eneolitske kulture Sal

kuca IV u Vrcu, 47-48, 2939.
Balj, Lidija, Crvenokosa boginja kao simbol, 50,
923.
Blai, Svetlana, Variranje metapodijalnih kosti
ju vrste Bos taurus L. (domae govee) sa arheo
lokih lokaliteta, 50, 133150.
, ,
, 43-45, 728.
Vasi, Rastko i Kapuran, Aleksandar, Jo jednom
o ostavi iz arengrada, 49, 3742.
, , -
(
), 50, 79107.
-, ,
, 41-42, 1528.
Zoffmann, Zsuzsanna K.,

, 41-42, 1113.
Jovanovi, Marija, itarice u praistoriji u
Podunavlju i na Balkanskom poluostrvu, 46,
101127.
Jovanovi, Marija, Utvreno kasnolatensko na
selje arnok kod Vrbasa (Pregled istraivanja od
1984. do 2007. godine), 50, 6178.
, ,
, 43-45, 2939.
Koledin, Jovan, Tipologija i razvoj duvaljki u
praistorijskoj metalurgiji Grobovi praistorijskih
metalurga, 46, 79100.
Koledin, Jovan, Ostava iz Vajske, 47-48, 720.
Koledin, Jovan, Prilog poznavanju ranog bronza
nog doba Bake u svetlu nalaza sa lokaliteta
Kneeva bara, 49, 935.
Koledin, Jovan, Prilog poznavanju rasprostra
njenosti zvonastih pehara, 50, 3359.
17. , ,
, 46,
1177.
18. Marinkovi, Sneana, Zatitna arheoloka iskopa
vanja na lokalitetu Podumka kod Orlovata 2005,
49, 4348.
19. Marinkovi, Sneana, Nalazi iz bronzanog doba
sa lokaliteta Mali aka kod Novog Miloeva, 50,
2531.
20. Medovi, Aleksandar, Arheobotanike analize
etiri korpe jema i jedne korpe prosa sa arnoka,
47-48, 4152.
21. Medovi, Aleksandar, Gamzigradski ratari dva
koraka napred, jedan korak nazad, 50, 151174.
22. -, ,
,
50, 109131.
23. , , 16.
, 41-42, 4562.
24. , ,
, 41-42, 710.
25. Peterac, Tijana, Znaaj geoelektrinih ispitivanja
u prospekciji arheolokih nalazita, 47-48,
5365.
26. Peterac, Tijana, Prilozi prouavanja rituala u
mitraizmu, 49, 4960.
27. , ,
, 43-45, 4155.
28. , ,
, 41-42,
2943.
29. , , ,
,
, 46, 129142.
30. Stoji, Milorad, Nekoliko novih arheolokih
nalaza iz Srema i Banata, 47-48, 2128.
31. -, ,

, 50, 175186.
473

32. Zoffmann, Zsuzsanna K., Antropoloki pregled
populacije starevake kulture (Najnoviji osteo
loki nalazi sa lokaliteta ViziGolokut), 46,
143149.
33. , ,
, 43-45, 5762.
34. , , Coelodonta antiquitatis

(Blumenbach, 1799)
, 47-48, 6776.
35. , ,
VIII , 43-45, 141145.
36. Andrai, Olga, Istorija Srpskog Miletia od
osnivanja naselja do jozefinske kolonizacije, 50,
195206.
37. , ,
, 46, 265271.
38. Beli, Ugljea, Prilog prouavanju antike pro
losti Vojvodine, 49, 6167.
39. , ,
, 46, 273277.
40. , ,
60-
70- , 49, 8598.
41. , , ,
47-48, 8187.
42. , ,
, 49, 6977.
43. , ,
, 47-48, 8992.
44. Gavrilovi, Darko, Mitovi nacizma, 4748,
93100.
45. , ,
(VIIII ), 41-42, 99110.
46. , ,
, 49, 99106.
47. , , ()

XVIII , 50,
187194.
48. , ,

I ,
47-48, 113124.
49. , ,
,
47-48, 7780.
474
50. , ,
(17001873), 50, 229242.
51. , ,
VIII , 43-45, 137140.
52. , -, ,
43-45, 107129.
53. , ,
, 43-45, 131136.
54. Menei, Kristina, Sarajevska Hagada najlepi
primer sefardske grupe rukopisa, 49, 7984.
55. , ,
, 41-42, 111113.
56. , ,
19.
20. , 50, 207228.
57. , ,
, 43-45, 147151.
58. , , ,

, 46, 279300.
59. , ,

, 50, 369386.
60. , , 100-
, 47-48, 101104.
61. , ,
, 47-48,
125132.
62. , .,

1807. (
), 49, 249263.
63. , ,
,
47-48, 105112.
64. , , ,
.
, 41-42, 115123.

65. , , ,

() , 47-48,
159172.
66. , ,
, 47-48, 133157.
67. , ,
20. , 49,
129134.

68. , ,
1952. 1957:
, 50, 243254.
69. , ,
, 46, 307316.
70. , ,
:
, 49, 157163.
71. , ,
, 43-45, 153161.
72. , ,
, 49, 136156.
73. , ,

, 49,
107128.
74. , ,
?, 41-42, 125128.
75. , ,
, 47-48, 173182.
76. , ,
, 46, 301306.
77. , , 35
, 50, 255262.
78. , ,
, 43-45, 6374.
79. , ,
, 47-48, 233240.
80. , ,

, 49, 265290.
81. , , ,
, 41-42, 7583.
82. , ,
, 47-48, 97202.
83. , ,
( VI
, 49, 211229.
84. , , , 50,
273283.
85. , ,
, 43-45, 97106.
86. -, ,
, 49, 201210.
87. -, ,

, 41-42, 6974.
88. -, ,

, 43-45, 7995.
89. , ,

, 46, 213230.
90. , ,
,
46, 185193.
91. , ,

, 47-48, 183196.
92. , ,
: , 49,
191200.
93. , ,
,
41-42, 135144.
94. , ,
()
19. , 41-42, 6368.
95. , ,
, 41-42, 93.
96. , ,

, 50, 263271.
97. , ,
, 46,
195211.
98. , ,
, 46, 151184.
99. , ., (
) , 41-42,
8591.
100. , ,

, 49,
165190.
101. , ,
, 43-45, 7578.
102. Simi, Marina, Adornment as Bodily Practice:
From Adornment and Fashion to Style, 47-48,
225232.
103. , ,

, 47-48, 203224.
104. , ,
, 49, 231238.
105. , ,
, 47-48, 241251.
475

106. ivkovi, Dragana, Restauracija i konzervacija
rimske freske, 50, 301318.
107. , ,
, 50, 285300.
108. , ,

, 50, 319324.
109. , ,
, 41-42,
129134.
110. , ,
: ?, 46, 317325.
111. Gavrilovi, Ljiljana, CyberMuzej: Muzejski
prostor i kako ga savladati, 47-48, 253260.
112. , ,
, 43-45,
163171.
113. Mitrovi, Marijana, Muzeoloki principi u Irwin
ramu ili: kako muzej negira svoju negaciju..., 50,
325331.
114. , , , 49, 239242.
115. , , ,
43-45, 173179.

116. , ,

, 46, 327333.
117. , ,

, 43-45, 181187.
118. Milutinovi, Jovana, Savremene teorije i modeli
uenja u muzeju i njihova implementacija, 47-48,
261267.
119. Milutinovi, Jovana, Uenje u muzeju u svetlu
Gardnerove teorije viestrukih inteligencija, 50,
333338.

120. , , ,

, 50, 339354.

121. , ,
,
43-45, 196197.
476
122. , ,
(

), 47-48, 349357.
123. Balj, Lidija, Matejski brod (Izloba Narodnog
muzeja Zrenjanin u Muzeju Vojvodine), 49,
291292.
124. -, , :
,
1999.
2000. , 43-45, 210211.
125. , ,

09. 10. 2001. , 43-45,
205.
126. , ,

, , 16. 05
01. 10. 2003, 43-45, 197198.
127. , ,

, 50, 420426.
128. , ,
: ,
47-48, 363364.
129. , ,
2004. , 46,
353354.
130. , , (
, ,
2005. ), 47-48, 362363.
131. , ,
(, 21. 31.
2007), 50, 426428.
132. , , 60
( , ,
2005. ), 47-48, 346347.
133. , ,
(18301907)
, 50,
437.
134. , ,
, , , 2004, 46,
380381.
135. , ,
( ,
, 2005. ), 47-48, 348349.
136. , ,
(
), 49, 285287.

137. , ,
, 50, 430432.
138. Ignjatovi, Mile, Slobodan Bata Nedeljkovi
Tragovi vremena, 50, 432434.
139. , ,

18501950 -
.
2003; ,
2003; ,
, /
2004; , 2004.
, 46, 386389.
140. , ,

(), 50, 413420.
141. , ,
: ,
43-45, 195196.
142. , ,

(19042004), 46, 78.
143. Jovanovi, Marija, Gomolava in Time and Space
International Symposium on the Hundredth
Anniversary of the Excavations of Gomolava
(19042004), 46, 910.
144. , ,
, ,
2000. , 43-45, 214215.
145. , , Roman
army in Srem ( ,
, 2006. ), 47-48, 339341.
146. , , ,
47-48, 330332.
147. a, , ,
43-45, 189190.
148. , ,
( ,
, 2005. ), 47-48, 341342.
149. , ,
, ,
, 2004, 46, 394395.
150. , , ,
2005.
, 47-48, 359362.
151. , ,
( ,
, 2007) 49, 293294.
152. , ,
( ,
, 2006. ), 47-48, 364365.
153. , ,
2003. , 43-45, 202204.
154. , ,
(18482003), 46, 389390.
155. , ,
, :

( 19.
20. ), 46, 391393.
156. , ,
(
,
, 31. 27. 2004), 46,
399400.
157. Mustedanagi, Lidija, Svet knjige (Izloba muzeja
Vojvodine u Narodnoj biblioteci Vuk Karadi
u Kragujevcu, april/maj 2007), 49, 290.
158. . ., (
Egytt lni, o
, ,
2006. ), 47-48, 334335.
159. , ,
,
, , , 2004, 46,
395396.
160. , ,
(17851861) ,
, 2005. ), 47-48, 336338.
161. , ,
35, 47-48,
329330.
162. , , , 43-45,
199201.
163. , ,
2004. , 46, 349352.
164. , , (16831699)
:
(16831699),
1999, 41-42,
187188.
165. , ,
, ,
, 2004, 46, 393394.
166. , ,
, 50,
434435.
167. , ,
, 50,
439440.
168. , ,
, 46, 397.
477

169. , , XI
, 50, 428429.
170. , ,
, 50, 429430.
171. , , 10+1
e, 50, 436.
172. , ,
, 50, 438.
173. , , (
, , 2006. ),
47-48, 344345.
174. , , Welcome to avlija

(, , 2005. ),
47-48, 357358.
175. , , (
, , 2005.
), 47-48, 343344.
176. -, ,

(
), 49, 287289.
177. , , Welcome to avlija

(, , 2005. ),
47-48, 357358.
178. Stanisavljevi, Vladimira, Nacionalna no mu
zeja 2008. Program Muzeja Vojvodine, 50,
441442.
179. , ,
, 43-45, 194.
180. , ,
Varosi muzeum Szabatka, 43-45, 191194.
181. , ,
, 47-48, 332333.

182. , ,
, 46, 380381.
183. ,
( , 2008), 50,
456.
184. , ,
, 2005 Academy of
Sciences and Arts of Vojvodina Yearbook 2005,
ISSN 14522268, 47-48, 368370.
185. Beli, Ugljea, Nauni skup Panonija-BalkanSredozemlje, 49, 310311.
186. Beli, Ugljea, Vojvoanska akademija nauka i
umetnosti, Godinjak 2006. (ISSN 14522268),
49, 308309.
478
187. Beli, Ugljea, VANU on the Road to European

Integrations VANU na putu ka evropskim
integracijama (Vojvoanska akademija nauka i
umetnosti, Novi Sad 2007., ISBN 978-86-85889-
-158), 50, 453454.
188. Beli, Ugljea, Vojvoanska akademija nauka i
umetnosti, Godinjak 2006, 50, 454455.
189. , , , -
( ,
, (
), , 2005), 49,
304307.
190. , ,
(
: ,
19181941,
,
2005), 47-48, 367368.
191. , ,
(
, ,
, 2007), 49, 302.
192. , ,
( -
,
(19291941), ,
, 2007), 50, 450451.
193. , , : ,
, , , ,
, , ,
1999, 41-42, 195198.
194. , ,

( ,
Anfnge der Jngeren Tyrannis Vorlufen und
erste Reprsentanten von Gewaltherrschaft im
spten 5. Jahrhundert v. Chr., Gedruckt mit Unter
sttzung des Deutschen Akademischen Austau
schdienstes (DAAD), . Peter Lang, Euro
pischer Verlag der Wissenschaften, Frankfurt
am Main, 2005, . 363), 50, 443444.
195. , , :
, 2002. . 412,
43-45, 206207.
196. Idvorean-Stefanovi, Bratislava, Banatul Iugo
slav trecut istoric i cultural Jugoslovenski
Banat istorijska i kulturna prolost, Novi Sad,
1998, 41-42, 199200.
197. , , Historick korene spolu
prce dvoch nrodov ( :
Srbi na Slovensku,

, 1999. ISBN 86-7103-151-9), 41-42,
189190.
198. , ,
(
Museum and Galleries of Novi
Sad and Vojvodina Guide,
, 2006, ISBN 86-7637-019-2),
47-48, 371372.
199. , , :

, ,
,
, , - 2000, 46,
373374.
200. , , Rastko Vasi: Die Nadeln
im Zentralbalkan, Prhistorische Bronzefunde
Abteilung III, 11. Band, Franz Steiner Verlag
Studgart 2003, 46, 372373.
201. Koledin, Jovan, idovarsko blago (M. Jevti, M.
Lazi, M. Sladi, The idovar Treasure, Gradski
muzej Vrac, Filozofski fakultet, Beograd, Vrac
Beograd 2006. ISBN 86-83911-23-3 (GM)), 49,
295297.
202. , ,
19191929. ( ,
, , 2005), 49,
303304.
203. , , . :

, ,
2002, ISBN 9738402, 46, 374375.
204. , , Mihai Radan: Graiurile
Caraovene azi. Fonetica i fonologija (Karaevski
govori danas, Fonetika i fonologija), Uniunea
Srbilor din Romni, Timioara 2000. ISBN
9739965733, 46, 376377.
205. Medovi, Aleksandar, Terra and Silva in the Pa
nnonian Plain Opovo agro-gathering in the Late
Neolithic (Knjiga Ksenije Borojevi, BAR Inter
national Series 1563, Oxford, 2006), 49, 298.
206. Medovi, Ildiko, Stubarlija, nekropola naselja
Feudvar (Knjiga Predraga Medovia, Muzej Voj
vodine, Novi Sad 2007. ISBN 978-86-82077-
-61-7), 49, 299.
207. , , :
,

, 2003, 46, 378380.
208. , ,
( 2 2006, 2007), 49,
309310.
209. , ,
(18971971) ( :
(18971971),

, 2005), 47-48, 374375.
210. , ,
( :

,
,
2002), 43-45, 211213.
211. , ,

, . V.
, , 1999. ISSN 03547485,
41-42, 201202.
212. , , (
:
. , ,
1999. ISBN 8682077043), 41-42, 191192.
213. , , (
,
/ , h.D.,
The persecusion of the Jews from Srem during
the Holocaust, , ,
2007, ISN 978-86-82077-65-7), 50, 451452.
214. , ., :
,
, 2003, ISBN 8682077159,
46, 369372.
215. , ,
( :
.
, ,
, Szentendre, 1998.
ISBN 9634231357), 41-42, 193194.
216. , ,
( :
, , , 2004), 47-48,
370371.
217. , , (
, , 2007), 50,
447450.
218. , ,
18091866. ( ,

, 2007), 49, 300301.
219. , , :
, ,
2002, 46, 382385.
220. , ,
( : Forum Romanum:
479

, , ,
: , 2005),
47-48, 372374.
221. , , :
.
, 1999. ISBN 86-82077-05-1,
41-42, 203204.
222. , ,
, kol
ska kronika zbornik za zgodavino kolstva in
uzgoje,
, . 1 2, ,
2000, 43-45, 208209.
223. , , ,
,
(
), , 2005,
50, 445447.

224. , , .
19. , 47-48, 305322.
225. Garovnikov, Boris, Ooloka zbirka Lasla Antala
u muzeju u Beeju, 47-48, 269279.
226. Garovnikov, Boris, Ornitoloka zbirka u Prirod
njakom odeljenju u muzeju u Vrcu u periodu
od osnivanja do 1917. godine, 50, 387412.
227. , ,
, 47-48, 295303.
228. , ,

, 49,
275284.
229. , , :
, 49, 271274.
230. , ,
,
47-48, 323328.
231. , ,
, 41-42,
169172.
232. , ,
, 47-48, 281287.
233. , ,
.

, 47-48, 289294.
234. , ,

, 41-42, 145167.
480
235. , ,
(19472000), 46, 335348.
236. , ,

, 50, 355368.

237. , ,
20012003. , 43-45,
217235.
238. , , ,
46, 355367.
239. , , ,
47-48, 377383.
240. , , ,
49, 313322.
241. , , ,
50, 457467.
242. , , ,
1947.
1999. , 41-42, 205225.
243. , ,
31-35
36 40,
41-42, 215225.
244. , ,
, 41-42, 226227.
245. , , ,
4150
(19992008), 50, 473490.
246. , ,

, 49, 243248.
247. , ,
(19482002), 43-45, 244245.
248. , ,
(19242000),
43-45,
237238.
249. , , (19242001),
43-45, 242243.
250. , ,
(19302002), 43-45, 246.
251. , ,
19312006, 47-48, 385387.

252. , ,
19452007, 49, 323324.
253. , ,
(19502003), 43-45, 249250.
254. ,
19282006, 47-48, 390391.
255. , ,
19242007, 50, 469470.
256. , ,
(19272004), 46, 403404.
257. , ,
19712007, 49, 325.
258. . ., (19561999), 41-42,
228.
259. , , .
(19302002), 43-45, 247248.
260. , ., .
19122005, 47-48, 388389.
261. , ,
(19132001), 43-45, 239.
262. , ,
(19302001), 43-45, 240241.
263. ,
(19242008), 50, 471472.
4149:
, :
VIII , 43-45,
141145.

, 43-45, 196197.
Istorija Srpskog Miletia od osnivanja naselja do
jozefinske kolonizacije, 50, 195206.
, :
-
, 46,
265271.
, . ,
,
, :
Nalaz eneolitske kulture Salkuca IV u Vrcu, 47-48,
2939.
, :

(
), 47-48,
349357.
, :
(
), 49, 291292.
Crvenokosa boginja kao simbol, 50, 923.
(
, 2008.), 50, 456.
, :
, 46,
380381.
, :

, 41-42, 129134.
(19482002), 43-45, 244245.
, :
,
2005 Academy of Sciences and Arts
of Vojvodina Yearbook 2005, ISSN 14522268,
47-48, 368370.

, 49, 6167.
Vojvoanska akademija nauka i umetnosti, Godi
njak 2006. (ISSN 14522268), 49, 308309.
Nauni skup Panonija-Balkan-Sredozemlje, 49,
310311.
VANU on the Road to European Integrations VANU
na putu ka evropskim integracijama (Vojvoanska
akademija nauka i umetnosti, Novi Sad 2007, ISBN
978-86-85889-158), 50, 453454.
Vojvoanska akademija nauka i umetnosti, Godinjak
2006, 50, 454455.
, :
, - (
,
, ( ),
, 2005), 49, 304307.
, :
:
,
1999. 2000. ,
43-45, 210211.
, :

, 46, 273277.

( : ,

481

19181941,
, 2005), 47-48, 367368.

( ,
, , 2007), 49,
302.

( -,
(19291941),
, , 2007), 50, 450451.
, :

60- 70-
, 49, 8598.
, :
, 47-48, 8187.
, 49, 6977.

09. 10.
2001. , 43-45, 205.
, :
. 19. ,
47-48, 305322.
, :

, 50, 420426.
, :

,
, 16. 05 01. 10. 2003, 43-45,
197198.
, :
: , , , ,
.
, 1999, 41-42, 195198.
, 43-45,
6374.
, :

( , Anfnge der Jngeren
Tyrannis Vorlufen und erste Reprsentanten
von Gewaltherrschaft im spten 5. Jahrhundert v.
Chr., Gedruckt mit Untersttzung des Deutschen
Akademischen Austauschdienstes (DAAD), .
Peter Lang, Europischer Verlag der Wissen
schaften, Frankfurt am Main, 2005, . 363), 50,
443444.
, :
, 43-45,
728.
, :
:
, 47-48, 363364
, , :
Jo jednom o ostavi iz arengrada, 49, 3742.
, :

, 47-48, 8992.
BLAI, SVETLANA:
Variranje metapodijalnih kostiju vrste Bos taurus
L. (domae govee) sa arheolokih lokaliteta, 50,
133150.
, :
-
(
), 50, 79107.
, :
, 47-48, 93100.
, :

, 47-48, 233240.

, 49, 265290.
, :
: ?, 46,
317325.
Cyber-Muzej: Muzejski prostor i kako ga savladati,
47-48, 253260.
, :
,
, 41-42, 7583.
, :
(VIII
I ), 41-42, 99110.
482

: ,
2002. . 412, 43-45, 206207.
, :
,
47-48, 269279.
Ornitoloka zbirka u Prirodnjakom odeljenju u
muzeju u Vrcu u periodu od osnivanja do 1917.
godine, 50, 387412.
, :

, 46,
327333.

2004. , 46, 353354.
,
47-48, 295303.
(
, , 2005. ), 47-48,
362363.

(, 21. 31. 2007), 50, 426428.
, :
, 47-48,
97202.

( VI ), 49,
211229.
, 50, 273283.
-, :
,
41-42, 1528.
(19242000),
43-45, 237238.
, :

I , 47-48, 113124.
60 (
, , 2005. ),
47-48, 346347.
, :

, 49, 99106.
()

XVIII , 50, 187194.
, :
,
()
, 47-48, 159172.
, :
, 43-45,
97106.
, :

, 49, 231238.
-, :
, 49,
201210.
, :
(18301907)

, 50, 437.
, :
,
47-48, 241251.
, , :

, 50, 339354.
IVKOVI, DRAGANA:
Restauracija i konzervacija rimske freske, 50,
301318.
ZOFFMANN, ZSUZSANNA K.:

, 41-42,
1113.

(
), 46, 143149.
, :
, ,
(17001873), 50, 229242.
, :
(19242001), 43-45, 242243.
483

, ,
, 2004, 46, 380381.
, 47-48, 133157.
(
, , 2005. ),
47-48, 348349.
(
), 49, 285287.
, 50, 430432.
Slobodan Bata Nedeljkovi Tragovi vremena, 50,
432434.
-, :

, 41-42, 6974.
Banatul Iugoslav trecut istoric i cultural Ju
goslovenski Banat istorijska i kulturna prolost,
Novi Sad, 1998, 41-42, 199200.

, 43-45, 7995.

, 46,
213230.

18501950 -
. ,
2003; ,
2003; ,
, / 2004;
, 2004. , 46,
386389.

(), 50, 413420.
, :
,
, 2000. , 43-45, 214215.
(19502003), 43-45, 249250.
itarice u praistoriji u Podunavlju i na Balkanskom
poluostrvu, 46, 101127.

(19042004), 46, 78.
Gomolava in Time and Space International
Symposium on the Hundredth Anniversary of the
Excavations of Gomolava (19042004), 46, 910.
19312006, 47-48,
385387.
19452007, 49, 323324.
Utvreno kasnolatensko naselje arnok kod Vrbasa
(Pregled istraivanja od 1984. do 2007. godine),
50, 6178.
, :
(
Museum
and Galleries of Novi Sad and Vojvodina Guide,
, 2006, ISBN
8676370192), 47-48, 371372.
, :
VIII , 4345,
137140.
, :

, 47-48, 7780.
, :
(19302002), 43-45, 246.
, . ,
,
, :
Historick korene spoluprce dvoch nrodov (
:
, , 1999.
ISBN 8671031519), 41-42, 189190.
, .
,
, :
20.
, 49, 129134.
:
, 43-45, 195196.
1952.
1957: , 50,
243254.
484
, :
, 43-45,
2939.
Rastko Vasi: Die Nadeln im Zentralbalkan, Pr
historische Bronzefunde Abteilung III, 11. Band,
Franz Steiner Verlag Studgart 2003, 46, 372373.
:

, ,
, ,
, - 2000, 46, 373374.

Tipologija i razvoj duvaljki u praistorijskoj meta
lurgiji Grobovi praistorijskih metalurga, 46,
79100. Ostava iz Vajske, 47-48, 720.
Prilog poznavanju ranog bronzanog doba Bake u
svetlu nalaza sa lokaliteta Kneeva bara, 49, 935.
Roman army in Srem
( , , 2006.
), 47-48, 339341.
idovarsko blago (M. Jevti, M. Lazi, M. Sladi,
The idovar Treasure, Gradski muzej Vrac, Filo
zofski fakultet, Beograd, VracBeograd 2006.
ISBN 8683911233 (GM)), 49, 295297.
Prilog poznavanju rasprostranjenosti zvonastih
pehara, 50, 3359.
:
19282006, 47-48, 390391.
, :
, 47-48, 330332.
, :
19191929. (
, ,
, 2005), 49, 303304.
19242007, 50,
469470.
, , :

1947. 1999. , 41-42, 205225.
, :

3135
36 40, 41-42, 215225.
, 41-42,
226227.
, :

, 46, 185193.

, 47-48,
183196.
:
, 49, 191200.
, :
, 46,
307316.
, -:
, 43-45, 107129.
, :
(19272004), 46, 403404.
, :
:
, 49, 157163.

, 49, 275284.
, :
, 43-45,
153161.
, :
, 43-45, 189190.
, . ,
,
, :

, 41-42, 135144.
, :
(19472000), 46,
335348.
, :

() 19. , 41-42,
6368.
. :
,
, 2002, ISBN 9738402, 46,
374375.
Mihai Radan: Graiurile Caraovene azi. Fonetica
i fonologija (Karaevski govori danas, Fonetika i
fonologija), Uniunea Srbilor din Romni, Timi
oara 2000. ISBN 9739965733, 46, 376377.
(
, , 2005. ),
47-48, 341342.
, :

, 46, 1177.

2005, 49, 4348.
Nalazi iz bronzanog doba sa lokaliteta Mali aka
kod Novog Miloeva, 50, 2531.
485

, :

, 43-45, 163171.

, 50, 263271.
, :

, 41-42, 93.
, :
,
43-45, 131136.
,
, , 2004, 46,
394395.
, ,
:
2005. ,
47-48, 359362.
, :

, 47-48, 4152.
Terra and Silva in the Pannonian Plain Opovo
agro-gathering in the Late Neolithic (Knjiga Kse
nije Borojevi, BAR International Series 1563,
Oxford, 2006), 49, 298.
Gamzigradski ratari dva koraka napred, jedan
korak nazad, 50, 151174.
, :
Stubarlija, nekropola naselja Feudvar (Knjiga
Predraga Medovia, Muzej Vojvodine, Novi Sad
2007. ISBN 9788682077617), 49, 299.
, :

, 49, 7984.
-, :

, 50, 151174.
-, :

, 50, 175186.
, :
, 41-42,
111113.
486
, :

, 46, 195211.
, :
:
,
, 2003, 46,
378380.
(
, , 2007) 49,
293294.

19. 20. , 50,
207228.
, :

, 43-45, 181187.

, 47-48, 261267.
Uenje u muzeju u svetlu Gardnerove teorije
viestrukih inteligencija, 50, 333338.
, :
(
, , 2006.
), 47-48, 364365.
( 2
2006, 2007), 49, 309310.
MITROVI, MARIJANA:
Muzeoloki principi u Irwin ramu ili: kako muzej
negira svoju negaciju..., 50, 325331.
, :
, 49,
136156.
, :
, 43-45,
147151
2003. ,
43-45, 202204.
(
:
- ,

, 2002),
43-45, 211213.
,
, 46,
279300.

(18482003), 46,
389390.
,
:
( 19.
20. ), 46, 391393.

(
, , 31. 27.
2004), 46, 399400.
(18971971) (
:
(18971971),
, 2005), 47-48,
374375.
Svet knjige (Izloba muzeja Vojvodine u Narodnoj
biblioteci Vuk Karadi u Kragujevcu, april/maj
2007), 49, 290.
19712007, 49,
325.
, . ,
,
, :
16. ,
41-42, 4562.
, :
Coelodonta antiquitatis (Blumenbach, 1799)
, 47-48, 6776.
, :
, 46,
151184.

, . V.
, , 1999.
ISSN 03547485, 41-42, 201202.
. (19302002), 43-45,
247248.
. .:
(
Egytt lni,
, , 2006. ),
47-48, 334335.
(19561999), 41-42, 228.
, :
( :
.
, , 1999. ISBN 86-82077-04-3),

41-42, 191192.

, 50, 369386.
( ,
/
, h.D., The persecusion of the Jews
from Srem during the Holocaust, ,
, 2007, ISN 978-86-82077-65-7), 50,
451452.
,
(19242008), 50, 471472.
, ,
:
41-50
(19992008), 50, 473490.
, :

, 49, 243248.
, ,

, 50, 355368.
, :
,
,
, , 2004, 46, 395396.
(17851861)
, , 2005. ),
47-48, 336338.
, .:
:
, , 2003,
ISBN 8682077159, 46, 369372.
. 19122005, 47-48,
388389.
, :
100- ,
47-48, 101104.

35, 47-48, 329330.
, :

, 49, 107128.
487

, :
, 43-45, 199201.
2004. ,
46, 349352.
: ,
49, 271274.
, :
(
: ,
,
, ,
Szentendre, 1998. ISBN 9634231357), 41-42,
193194.

20012003. , 43-45, 217235.

, 46, 355367.
, 47-48, 377383.
, 49, 313322.
, 50, 457467.
, :

, 47-48, 323328.
( :
, ,
, 2004), 47-48, 370371.
, ,
2007, 50, 447450.
, :

, 41-42, 710.
, :

, 47-48, 5365.
, 49,
4960.
, :
(16831699) (

(16831699),
, 1999), 41-42, 187188.
, :
, 50,
285300.
, :
,
, , 2004, 46,
393394.
488

, 50, 434435.

, 50, 439440.
, . ,
,
, .:
()
, 41-42, 8591.
, :

, 49, 165190.
, :
,
43-45, 7578.
, :

, 50, 319324.
, :

, 43-45, 4155.
, :
18091866. (
,
, 2007), 49,
300301.
, :
?,
41-42, 125128.
, 46, 397.
, 47-48,
173182.
XI , 50,
428429.
, 50,
429430.
10+1
e, 50, 436.

, 50, 438.

, :

, 41-42, 169172.
, :
:
, , 2002, 46,
382385.
, :
, 47-48, 281287.
, :

, 47-48, 125132.
( ,
, 2006. ), 47-48, 344345.
, 49, 239242.
, . -,
-, :

(
), 49, 287289.
(
, , 2005. ),
47-48, 343344.
, :
Adornment as Bodily Practice: From Adornment
and Fashion to Style, 47-48, 225232.
Welcome to avlija
(,
, 2005. ), 47-48, 357358.
, :
.

, 47-48,
289294.
, :
(
: : , ,
, : ,
2005), 47-48, 372374.
, :
:
. , 1999.
ISBN 8682077051, 41-42, 203204.
, :
,
46, 301306.
, :

, kolska kronika zbornik za zgodavino
kolstva in uzgoje,
, . 1 2,
, 2000, 43-45, 208209.
Nacionalna no muzeja 2008. Program Muzeja
Vojvodine, 50, 441442.
, :

, 41-42, 2943.
, :
,
,
, 46, 129142.

, 47-48, 2128.
, :
35 , 50,
255262.
:
, 50,
7.
, :

, 43-45, 5762.
, :
, .
, 41-42,
115123.
, :
(19302001), 43-45,
240241.

, 47-48, 332333.
, :

, 47-48, 105112.
489

, :

, 47-48,
203224.
, :
, 43-45, 173179.
,
,
( ), ,
2005, 50, 445447.
, .:

1807.
( ), 49, 249263.
, :
, 43-45,
194.
490
, :

, 41-42,
145167.
(19132001), 43-45, 239.

, 46, 231264.
, :
Fancul la Caraoveni. Un diskurs despre iden
titate, 41-42, 9598.
, :

, 43-45, 191194.

Rad Muzeja Vojvodine 50 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Rad Muzeja Vojvodine 50 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISSN 1450-6696

MUSEUM OF VOJVODINA, NOVI SAD

WORK OF MUSEUM OF VOJVODINA

Crvenokosa boginja kao simbol

From the Museum and Gallery Collections

From Vojvodina,s Museum and Galleries

UDC: 903.25 (497.113 daci) 634

CRVENOKOSA BOGINJA KAO SIMBOL

Crvenokosa boginja je otkrivena 1989. godine,

srednjovekovna groba. Zbog toga nije bilo mogue

Rad muzeja vojvodine 50 arheologija

muke plodnosti, poto posmatrana sa zadnje strane

Statueta Crvenokose boginje napravljena je od

crvenokosa boginja kao simbol

Rad muzeja vojvodine 50 arheologija

sluili za edukaciju mladih; D. Bailey ih je tumaio

crvenokosa boginja kao simbol

Rad muzeja vojvodine 50 arheologija

lini, kulturni i filogenetski. Line determinante sim

crvenokosa boginja kao simbol

Rad muzeja vojvodine 50 arheologija

M. Elijade (2004) kae da drutvo specijalizovano

crvenokosa boginja kao simbol

Rad muzeja vojvodine 50 arheologija

koji je svom narodu preneo znanje o poljoprivredi.

crvenokosa boginja kao simbol

Rad muzeja vojvodine 50 arheologija

i ciklusa koji je obuhvatao ivot, smrt i zagrobni ivot

jovi (1997) navodi da je ovo materijal tipian za

crvenokosa boginja kao simbol

grupa Donja Branjevina (belo slikana keramika sa

Karmanskog iz 2005. god. koja je objavljena u Italiji

Biderman, H. (2004) Renik simbola, Plato, Beograd.

Rad muzeja vojvodine 50 arheologija

Karmanski, S. (1996) Boginja je pronaena, Odaci.

crvenokosa boginja kao simbol

RED-HAIRED GODDESS AS A SYMBOL

UDC: 903:738 (497.113 Novo Miloevo) 637

NALAZI IZ BRONZANOG DOBA SA LOKALITETA

evakoj kulturi (Starevo II b faza), a analogiju nala

RAD MUZEJA VOJVODINE 50 arheologija

restaurirana, naena pored etane urne. Gornji deo je

nalazi sa lokaliteta mali aka... sneana marinkovi

se esto u okviru kanonizirane figuralne plastike, iji

RAD MUZEJA VOJVODINE 50 arheologija

V. Trbuhovi, Praistorijska nekropola u Belegiu, Starinar

nalazi sa lokaliteta mali aka... sneana marinkovi

RAD MUZEJA VOJVODINE 50 arheologija

nalazi sa lokaliteta mali aka... sneana marinkovi

THE BRONZE AGE ARTIFACTS

UDC: 738.8 (497.113 Petrovaradin) 6373

PRILOG POZNAVANJU RASPROSTRANJENOSTI

Tokom zatitnih istraivanja na Petrovaradinskoj

perioda u tzv. Ada tip.2 Da je situacija dosta sloenija

RAD muzeja vojvodine 50 arheologija

njegova priroda, koji su uzroci i koje su sve posledice

prilog poznavanju rasprostranjenosti zvonastih pehara

Sa druge strane, na junom delu Karpatske kotline,

RAD muzeja vojvodine 50 arheologija

cana u limene trake. Ovakav nakit se javlja zajedno

prilog poznavanju rasprostranjenosti zvonastih pehara

kulture zvonastih pehara ka jugoistoku Evrope, kao i

RAD muzeja vojvodine 50 arheologija