1.

Elementi koji ine zvunu sliku i njihova podela

2. Nain snimanja filma i uticaj na proces montae zvuka
(klasini, film-video hibrid, snimanje i postprodukcija u digitalnom
domenu) (5. Strana)
3. Odeljenje za snimanje i obradu zvuka (43. strana)
4. Uloga montaera dijaloga
5. Transfer filmskog projekta iz odeljenja montae slike u sektor
montae zvuka (dijaloga) (47. strana)
6. OMF, AAF, proces automatske zamene dijaloga (postconform)
(53. strana ?)
7. Elementi neophodni za poetak procesa montae dijaloga
8. Proces montae dijaloga
9. Uobiajena podela dijalokih trekova u projektu za igrani film
10. Neeljeni zvukovi u dijalogu
11. Wildtrack (wildsound) (122. Strana)
12. Alati (plugin-ovi i njihova podela)
13. Proces nahsinhronizacije (ADR) (264. Strana)
14. Montaa dijaloga za dokumentarni film (310. Strana)
15. Miks dijaloga (320. Strana)

Pipser:
Pipser je sinusni ton od najee 800-1000 Hz u trajanju od jednog frejma, dve
sekunde pre prvog frejma akcije (FFOA). To je signal sinhroniteta u zvuku, poput klape (zvuna
klapa).
Pipser se postavlja dve sekunde pre poetka radnje, a rolna se naziva po satu (sat je broj
rolne). Ovakav standard je kod nas. Dunost montaera je da napravi start blank. Odeljenje za
zvuk postavlja pipsere.
Tano dve sekunde nakon poslednjeg frejma akcije (LFOA) opet dolazi pipser. Koliko je
bitno postaviti pipser na poetku, moda je jo bitnije postaviti ga na kraju jer na taj nain
dobijamo dve kontrolne take ukoliko se desi neki asinhronitet u sredini, u toku trajanja rolne.
Drugi razlog zato je vaan drugi pipser je taj to nije retko da filmovi odlaze u fade-out, te ne
moemo znati gde je tano kraj rolne ili filma.
1. Elementi koji ine zvunu sliku i njihova podela
Najprostija definicija zvuka je da je zvuk sve ono to ujemo, odnosno nadraaj bubne opne koja
prenosi vibracije do unutranjeg uha gde ih pretvara u nervne impulse koje prepoznajemo kao
zvuk. izika definicija zvuka glasi malo drugaije, a to je zvuk je vremenski promenljiva
mehanika deformacija u elasticnoj sredini. Prema tome, fizika podela zvuka glasi ovako
Govor
Muzika
um (ambijentni ili um uredjaja)
lededa podela zvuka je umetnika. ada kaemo umetnika podela zvuka,
mislimo na to kako se taj zvuk moe kreativno iskoristiti u audio-vizuelnom delu.
Ta podela ide ovim redom:
Govor
Muzika
vuni efekti
Ambijentni zvuk
Filmska tiina
um uredjaja i traka
2. Nain snimanja filma i uticaj na proces montae zvuka (klasini,
film - video hibrid, snimanje i postprodukcija u digitalnom domenu)
3. Odeljenje za snimanje i obradu zvuka
Proces proizvodnje filma se sastoji iz PRIPREMA (PREDPRODUKCIJE), SNIMANJA
(PRODUKCIJE) I OBRADE ZVUKA (POSTPRODUKCIJE).

a) SNIMATELJ ZVUKA (SOUND MIXER PRUDUCTION SOUND MIXER)

b) MIKROMANI (BOOM OPERATOR , SOUND UTILITY, CABLE OPERATOR)
c) ASISTENT SNIMATELJA ZVUKA

ZADACI U POSTPRODUKCIJI:
Postprodukcija se sastoji iz 3M
1. MONTAE ZVUKA
2. MIKSOVANJA ZVUKA
3. MASTEROVANJA ZVUKA
MONTAA ZVUKA
MONTAER VU A ( OUND EDITOR) moe biti
a.
MONTAER DIJALOGA
b.
MONTAER VUNIH E E ATA
c.
MONTAER MU I E
a. MONTAER DIJALOGA moe biti

MONTAER DIRE TNOG DIJALOGA (sa terena)

MONTAER PO T INHRONOG DIJALOGA

Montaer post sinhronog dijaloga (naha) je obino ef sektora koji se sastoji od snimatelja post
sinhronog dijaloga i asistenta snimatelja, mikromana, koji prilikom snimanja mora da simulira pokretima
pecaljke to to glumac u mizanscenu radi (jer su ti studiji za snimanje obino mali tako da glumac nema
dovoljno prostora da se uivi u glumu a i da ne bi pravio redundantnu buku svojim pokretima)- malo off
mic u kontrolisanim uslovima je odlina osnova koja se teko moa postidi upotrebom filtara, ona treba
da simulira pokrete glumca u kadru i za to je potreban vet mikroman. U nahu treba snimati sa istim
brojem mikrofona kao na setu, ali ne moraju biti identini modeli, dovoljno je da su istih karakteristika.
Ako je glumac imao mikroport, obavezno mu se postavlja i u nahu (isti model kao na terenu). Ako se
koristi vie mikrofona, npr. jedan blie glumcu drugi dalje, da se simulira razdaljina glumca u kadru, onda
postoji i osoba koja predmikuje takav post sinhroni dijalog.
b. MONTAER VUNIH E E ATA moe biti

MONTAER VUNIH ATMO ERA

MONTAER POT E E ATA (realnih zvunih efekata)
MONTAER DI AJNIRANIH VUNIH E E ATA

FOLEY EFEKTI su zvuni efekti koji prate bilo kakvo kretanje lica ili objekata u kadru. Foley efekat je post
sinhrono snimljen zvuk u studiu. a snimanje i miksovanje foley efekata je zaduen tim koji se sastoji od
1.
FOLEY ARTISTA
2.
FOLEY EDITORA
3.
FOLEY MIXERA (snimatelj, RECORDIST)

c. MONTAER MU I E
Muzika se deli na IMANENTNU (REALNU) i TRANSCEDENTNU (PRATEDU).
Imanentna muzika s druge strane ima veze sa sektorom montae zvuka, npr. zvuk tranzistora koji svira u
nekoj kafani, to postavlja sektor zvuka po uputstvu reditelja u procesu montae slike i to je uglavnom
ved postavio montaer slike na odvojene kanale i dao nam u vidu OM -a, neobraene. Na zadatak je da
taj zvuk obradimo po zvunim planovima. ao i u slici, i u zvuku imamo planove-najmanje 3: KRUPAN,
REDNJI i IRO I. adatak montaera zvuka je da tu muziku izmontira po zvunim planovima, a zadatak
miksera zvuka je da napravi tako da ona bude vezana za dijegetski prostor.
MIKSOVANJE ZVUKA
Miksovanje zvuka se sastoji iz dva procesa:
1.
PREDMIKSOVANJA
2.
FINALNOG MIKSOVANJA
PREDMIKSOVANJE se svodi na obradu zvuka dinamikim, frekvencijskim i vremenskim procesorima.
PROIZVOD PREDMIKSA SU STEMOVI.Mikser zvuka nikada ne napravi ni jedan rez niti pomeraj fajla, to se
radi u montai zvuka.STEMOVI (GRUPE) su trake grupisane po nekoj zakonitosti npr. stem mikroporta,
stem bumova itd.Dakle, ako imamo recimo 50 kanala dijaloga, rezultat predmiksa nam moe biti 1 stem
ili isto tako 50 kanala ali potpuno dinamiki, frekvencijski i prostorno obraenih. Pri finalnom miksu ne
pravi se vie bilo kakva korekcija procesorima ved se samo vri odnos izmeu stemova, relevantni odnos
meu grupama, a odnosi u okviru grupa su ved sreeni u predmiksu.U zavisnosti od studija u koji se alje
predmiks, odn. od tehnikog kapaciteta tog studija, zaviside i broj stemova. Minimalni broj stemova je 5:
DIJALOG, ZVUNE ATMOSFERE, ZVUNI EFEKTI, MUZIKA i REVERB.
DIJALOG je najede 3-kanalni (L C R)
VUNI E E TI su 6-kanalni (5.1)
VUNE ATMO ERE su 5-kanalne (5.0)
MU I A moe da bude 6-kanalna
REVERB je obino 5-kanalni
Proizvod predmiksa na reglerima:
1. dijalog sa bubica
2. dijalog sa pecaljki
3. production X (svizvuni efekti koji su zabeleeni tokom snimanja)
4. foley koraci
5. foley ukavci
6. foley rekviziti
7. specijalni foley efekti
8. zvuni efekti- spot efekti
9. dizajnirani zvuni efekti
10. pasivne atmosfere
11. aktivne atmosfere
12. atmosferski zvuni efekti
13. imanentna muzika
14. transcedentna muzika

15. reverb od dijaloga

16. reverb od foleya
17. reverb od zvunih efekata
18. reverb od dizajniranih zvunih efekata
19. reverb od pasivnih atmosfera
20. reverb od aktivnih atmosfera itd itd...
Postoje standardno 3 osobe koje se bave predmiksom zvuka:
a)
osoba se bavipredmiksom DIJALOGA
b)
osoba se bavi predmiksom VUNIH E EKATA
c)
osoba se bavi predmiksom MUZIKE
* Oni najede rade odvojeno, s tim to je predmikser dijaloga najede ef sektora za predmiks.
Pri finalnom miksu sede reditelj, kompozitor, producent sa mikserom zvuka, i tu nema vremena za
tehnike stvari jer je vreme u studijima vrlo skupo, tu se bavimo samo kreativnim
stvarima.Proizvodfinalnog miksa je zavrni zvuk za film.
IT TRAKA ---- M&E (MUSIC AND EFFECTS)
ada radimo finalni miks, mi smo duni da izbacimo i M&E miks. To je celokupan zvuk filma bez dijaloga
koji se usnimi, a zasebno se usnimi i samo dijalog i takav materijal se daje distributerima koji to odnose u
neki drugi studio (u drugu zemlju) te oni snime njihove glumce na njihovom jeziku i izmiksuju zajedno sa
naim zvukom. Tako se dobija sinhronizovan film.
MASTEROVANJE ZVUKA
MA TEROVANJE JE PRILAGOAVANJE INALNOG MI A MEDIJUMU REPRODU CIJE. Cilj mastering
inenjera je da taj finalni miks napravi tako da se isto uje gde god da se pusti (bilo to na TV-u, s
mobilnog telefona, na Youtube-u, u bioskopu, naDVD-u, Blue ray-u itd.) Od finalnog miksa on pravi
nekoliko fajlova za TV stereo fajl, za bioskop AC3 itd. Masterizovanje nije nikakvo ulepavanje zvuka ved
prilagoavanje medijumu reprodukcije. U sluaju filma, to radi tzv. Dolby inenjer- on se uopte ne bavi
evaluacijom zvuka na kreativnom i dramaturkom nivou, ved se bavi tehnikim stvarima poto postoje
propisana pravila kako se to radi. I u muzici, mastering inenjeri (Bob Ludwig, Bob atz...) se ne bave
ulepavanjem muzike, ved je prave dovoljno glasnom za odreene medijume reprodukcije i tu se ne radi
neto kako bi se ona ulepala, ved ba naprotiv, kako bi se to manje pokvarila u procesu pravljenja to
glasnijeg mastera.